14.3.

Helenizam

Počinje sa Lisipovim Aproksimenosom i Herkulom, tj rimskim kopijama, one osvajaju

prostor i nemoguće ih je sagledati iz jedne perspektive, moraju se obilaziti. Ideal lepote razlika.
Jedna od najvažnijih karakteristika heraklove statue je izražavanje patosa, izražavanje unutrašnje
borbe, patnje, stradanja, što nije samo za skulpture božanstva nego i za obične ljude.
Kada je u pitanju običan čovek situacija je identična u suštini. Ovo je jedna pomalo
primirena verzija helenističke skulpture u kontekstu u kome je u pitanju jednostavan kontraposto.
Ali ono što je def helenističko i što ovu skulpturu idzvaja je izraz lica. Nije u pitanju lisipova
škola ovo je Polieukt, mi znamo ime skulptora, čuva se u Atini, u pitanju je Atiski mislilac koji
se protivio helenističkim vladarima atine, onima koji su nasledili A. Zato što je Atina bila
kolevka demokratije i oni neće takav način upravljanja. Imali su demokratičnija shvatanja. On
ovde prima neko pismo, ima rotulus u ruci. Primio je neku zabrinjavajuću vest, skulptor izražava
njegovo lice u tom trenutku, to je tipično helenističko, odnosno rano helenistično.
Odakle amonu rogovi pitanje? Amon ra, sinkretistički spoj u egiptu. Amon ra ima
ikonografiju koja podrazumeva između ostalog, dakle nije to jedini način na koji ćete da
prikažete božanstvo, ali je jedno od čestih, da se prikazuje sa ovnovskim rogovima ili u obliku
ovna. Postoje i drugi primeri, koji pokazuju amon ra u obl čoveka koji ima na glavi amonovu
krunu i rogove. Kad je A otišao u Sivu i tamo proglašen za sina vrhovnog boga Amona, a grč
Zevsa, on je u stvari poprimio ikonografiju amona ra, ne samo starinskog eg pravog pravcatog
amona, otuda na njegovim portretima na novcu, slobodnoj plastici ovnovi/ovnovski rogovi. Ovo
nije A nego Zevs Amon, onako kako su ga prikazivali u helenist eg.
Zašto baš Amon Ra? Onog momenta kada A osvaja eg, tj deo persije
? on postaje faraon, svaki vladar eg je faraon, kao faraon on potpada pod zaštiti Amon Ra kako
se prikazuje kao što vidite često sa ovn rogovima.
Došli smo do Aleksandrije. Plutarh opisuje kako je osnovana. Ono što znamo a što nije
domen legende je da je osnovana u delti Nila naspram ostrva Faros, koje je malim moreuzom
vezano za kopno. To je položaj koji je u strateškom smislu važan i zgodan. Nalazi se, negde kada
je Mediteran u pitanju, kada je taj deo sredozemnog mora koji pripada eg u pitanju, otprilike na
sredini. Nalazi se u delti nila, u zoni koja je najveći deo godine plavna, odnosno plodna. Sezone
u eg zavise od toga da li je nil plavio ili ne, to je značilo da li će narod gladovati. Ljudi koji su
okruživali A su to znali i znali su da ga posavetuju kada je u pit osnivanje grada. Ovaj plan
Aleksandrije, bacite pogled, je pretpostavljeni izled u doba kada već Oktavijan Avgust osvaja
grad.

Dakle sa samog kraja perioda, budući da je danas teško izdvojiti isključivo helenist
period. Aleksandrija nije mogla biti dovršena za vreme A života. Već su izgradnju nastavili
dijadosi Ptolomej i naslednici. Zna se koje su građevine sagrađene u helenističko doba ali kada je
došlo do prilično skronmih iskopavanja jer je iznad moderna Aleksandrija ujedno su nađene i
rimske građevine. Kad se pokazuje ovako plan često su tu i građevine koje nisu vezane za
helenistički period, kao što je hipodrom, pa recimo razna istovarišta. Pa trijumfalni spomenici,
nabrojala sam vam ono što je izgrađeno kada Aleksandrija uveliko potpada pod rimski uticaj,
recimo da je to 1 vek pne i naravno nakon 31 pne i bitke kod Akcijuma, Aleksandrija postaje
prestonica jedne od brojnih rimskih provincija, to je provincija Egipat, žitnica rimskog carstva,
odatle se rc snabdeva žitom.
 Aleksandrija je imala veliku luku, to joj je glavna funkcija osim toga što je bila
prestonica, veliki lučki grad je u pitanju. Pristup luci je bio težak i stoga je jedno od najvažnijih
graditeljskih dostignuća, veliki svetionik, Faros, koji je dobio ime po ostrvu na kojem je
podignut. Evo ga ovde, do danas nesačuvan, jedno od 7 sv čuda ant sveta. Aleksandrija je imala
ili je trebala da poprimi i ulogu najvažnijeg kulturnog centra, A. Države. U Aleksandriji je
između ostalog sagrađena biblioteka. Aleksandrijska biblioteka je/i muzej. Prva biblioteka
velikih razmera za koju mi znamo, javna biblioteka i muzej, u njoj su okupljeni neki od
najučenijih ljudi tog doba, recimo pesnik Kalimak? Bibl je bilo mesto gde su se prepisivale
knjige. Oni koji ih prepisuju su ubacivali i nešto svoje u njih, ideja je bila da se skupi svo znanje
dotadašnje. Veliki broj prepisivača radio je u biblioteci. Ovakav prevod Ilijade i Odiseje koje
čitamo, ta redakcija koja je prevedena, nastale su u Aleksandriji, na tom mestu. To su homerski
epovi, ne Homerovi, nego verovatno velikog broja autora koji su stvarali u isto vreme, epovi su
doživeli nekoliko redakcija. Na ovoj redakciji koja je nastala u A bibl se zasniva i ikonografija br
scena iz helenističkkog perioda i kasnije iz antičkog rima... Što se tiče muzeja, oni su se
očigledno nalazili u neposrednoj blizini, evo ga ovde mesto, barem lokaciju možete da razaznate
gde su se prvobitno nalazili. Aleksandrijski muzej je hram, svetilište muza, muzeon, budući da su
one zaštitnice raznih aspekata ljudske delatnosti, onda su se one postavile kao logično rešenje
kada je u pitanju čuvanje umetničkih dostignuća antičkog sveta. Pa su tako u Aleksandriju
dovožene skultpure, slike, kopije mozaika, kopije nekih skulptoralnih dela koje nisu mogle
fizički da se prenesu, sve su one čuvane u tom muzeonu, odnosno muzeju. Zato mi danas kad
govorimo o istoriji tih kulturnih institucija kao što su biblioteka i muzej, uvek krećemo od
Aleksandrije. Požar u aleksandrijskoj biblioteci rezultirao je time da neke od knjiga antičkog
sveta nama više nisu poznate, ali to je važna info da znate da biste shvatili šta sve u sebi treba da
inkorporira jedan važan helenistički grad, Aleksandrija je najbolji primer za to.
Aleksandrija je bila i stetište? Umetnika, ne samo pesnika ili gotovih um dela. Podsetiću
vas kada smo govorili o b kod Isa, onom mozaiku iz vile fauna, pomenula sam vam da je u pit
vrv kopija u mozaiku slike Filoksena iz Eritreje, koji ju je načinio za dvor u Aleksandriji. On je
jedan od umetnika koji se u izvoru pominju kao važni aleksandrijski umetnici. Međutim
Aleksandrija se nije proslavila kao, na žalost, kasnije kao mesto odakle potiču važne slike,
mozaici. Pre svega jer su mozaici slabo očuvani, ako ih ima, izuzetnog su kvaliteta, ali su zaista
slabo očuvani. Već je postala nadaleko poznata njena skulptorska škola. Nije u pit jedan skulptor
za razl od kl grč i ranog helenizma, već je u pit cela škola koja je budući da je u pitanju
Aleksandrija, odnosno Egipat, baštinila uzore koji su u stvari tipični za faraonski prehelenistički
egipat, pre Aleksandra. To se najbolje vidi na ovoj skulpturi koja prikazuje Antinoju drugu, svi
eg vladari su Ptolomeji, a žene Antinoje, bili su rođeni braća i sestre, ideja opstanka dinastije je
bila da se ne mešaju, da zadrže čistokrvnost. Dakle većina ženskih portreta vladarki koje vidite
su Antinoje, retko Kleopatre

Kada je u pit zvanični portret vladara iste dinastije, oni su uvek prikazivani kao faraoni
odnosno faraonke. To možete videti na ovoj skultp. Međutim na ovoj je više uticaja na nivou
čitavog Mediterana u svoje vreme imala ova sitna plastika koju vidite na nekoliko primera. U
pitanju su mala um dela načinjena od gline, odnosno terakote ili od bronze, retko od kamena, bile
su popularne jer su bile lako prenosive, malih razmera su. Poklanjana su često hramovima kao
zavetni darovi a mogli su da se nađu i u privatnim kućama. Mi to znamo zahvaljujući što su
arheol iskopavanjima neke od ovih skulptura nađene u ostacima hrama ili privatnih kuća. One
pokazuju takođe, bez obzira na razmere i da kažem provincijsku izvedbu, iste osnovne
karakteristike kao i krupna plastika. Pogledajte samo ovu Plesačicu pod ili sa velom

Ovde negde je centar oslonca

Ispod vela, njeno telo je u potp

tordirano, oko tog centra čitavo telo je
uvijeno, draperije prate pokret tela,
podseća na kasniji barok, često se
period u helenističkoj um kada nastaju
ovakve skulptrue naziva helenistički
barok zbog toga.

Postoje i mnogo jednostavnije skulpturice, kao recimo ova žena od terakote koja je i
bojena. Dobar dokaz da je sva antička skulpt svojevremeno bila bojena, i recimo ovaj indijac
ovde, koji je rob, ima torkves, on je rob, toči vino iz amfore, uz nužno naglašavanje simbola
plodnosti. To morate da imate na umu kada je čitava antička skulpt u pitanju.

Nisam sigurna da ova slika

ide ovde, čini mi se da ide

Plodnost u svakom smislu je bila izuzetno bitna u antičkom svetu, pogotovo kad je eg u
pit, kad je od plodnosti nila zavisio jedan veliki deo mediteranskog basena, brojne države u
okviru mediter basena, to nije samo plodnost u smislu koliko će neko dece da ima, ali tu
uračunajte veliku smrtnost, već je plodnost u svakom smislu, jer antički svet na tome počiva, na
tome uspeva, ako uspe žito u egiptu grad rim neće biti gladan. Ako žito u eg ne uspe, ako je suša,
rim će biti gladan-stanovnici se bune-ubiju cara-vojska se buni-svaka legija proglašava svog
vladara- oni između sebe ratuju-dolazi do građanskog rata i haosa na nivou čitavog carstva, znači
celog mediterana. To je jedan od važnih aspekata života u antičkom društvu.
Gde su se posebno porslavile ove sitne skulpt koje imaju poreklo u Egiptu? Na grčkom
tlu. Najpoznatije među njima su statuete iz Tanagre, grada u Beotiji, nedaleko od beotijske Tebe,
koja je simbolično zove egipatskim imenom. U pitanju je sitna plastika koja prikazuje ili scene iz
svakodnevnog života, ovo su neke obične žene:
 Opet nisam
sigurna da li se
prva poredi sa
drugom

Ovo je isto neka plesačica.

Obratite pažnju na lepezu koju drži, neobičan šešir, sada obratite pažnju na ovu sa
identičnom lepezom, identičnim načinom na koji je savijena draperija i malo drugačijom
kapicom.
Ali ima i mitoloških scena kao što je ova Afrodita sa Erosom, ovde pikazana

Takođe je bojena,
tragovi boje su se fino
sačuvali. Pa možemo da
znamo kako su te sculpt
izgledale
 I ove skulpture su takođe uglavnom bile votivni darovi koje su ljudi kao zavet ostavljali u
hramovima božanstava od kojih su nešto tražili. Većina skulptura i dela u antici nastaju upravo
tako, kao votivni odnosno zavetni dar. Ljudi su se pogodili sa bogovima, da im oni ispune molbu
i da dobiju za uzvrat nešto kao zavetni dar. To jeste jedna od vrsta zavetnog dara.
U Aleksandriji su se veoma intenzivno izrađivale i geme, kameje i uopšte gliptika. Bili su
veoma vešti u obradi sardoniksa, oniksa i drugih vrsta poludragog kamenja koji je bio mekan i
zgodan za obradu, sačuvan je veliki br gema i kameja sa raznim predstavama. Ja vam ne
pokazujem njih, već kako ta umetnost izgleda u malo većoj razmeri:
Tazza Farnese, c. 100
pne, je posuda za
libacije, za izlivanje
tečne žrtve, ovo je njena
unutrašnjost. Kao deo
plena iz Egipta u Rim je
doneo izgleda lično
Oktavijan Avgust,
zajedno sa još nekim
predmetima, potom je,
kada je osnovan novi
Rim, odnosno
Konstantinopolj ova
tazza je tamo preneta
gde je opstala do 1204,
do prvog pada K, onda
je kao plen zapadnih
vitezova dospela
ponovo na zapad, u zap
deo nekadašnjeg rim
carstva, postala je deo
kolekcije porodice
Farnese, a potom
okončala kod
Napuljskih kraljeva I
danas se nalazi u
napuljskom muzeju

Spoljašnjost Tazze, sa predstavnom Gorgone, apotropejski značaj, ona čuva sadržaj onoga što
treba da bude prineto kao žrtva, onoga što je unutra.
Jedan od niza dela ant perioda pogotovo gliptike sa burnom ist, koji su imali dug put koji se na
osnovu pisanih izvora može pratiti. Kako mi to pratimo na osnovu dokumenata i pisanih izvora?
Kada imate ovakvo um delo koje je nestandardno lepo i kada ga opisujete kroz izvore,
jednostavno i lako možete da pratite na osnovu ikonografije prikazanih scena gde se u kom
trenutku neki predmet nalazio. Npr: gema avgustea, tako izgleda taj i taj.. ona se nalazila... u
ovoj crkvi, dvoru.. Nema dve takve. Ni ovakve dve. I njen put najlakše pratite preko pisanih
izvora.
Šta je prikazano tu uopšte? Opisi su isti, ali su tumačenja različita. Do dana današnjeg, najnovini
tekst iz 2000 i neke. Najčešća tumačenja će reći, istraživali se ne slažu oko tumačenja. Jedino što
je izvesno... Je l' vidite sfingu? Ovo je sfinga, to je jednino izvesno.
Mladić je Horus, Izidin sin, kad dođe helenizam
Horus se menja, više se ne zove tako nego
Harkokrat? Postaje božanstvo tišine, neka veze
sa onim iz preth razdoblja (izidin hram pompeja
videćemo kako izgledaju njegove predstave)

A ovo su predstave dva vretra koja su tipična za

to područje?
Ovaj bradati muškarac sa kornukopijom je
najverovatnije Nil.

Ove dve žene su simboli, personifikacije dva

godišnja doba u Egiptu, kad nil plavi i kad se
povuče u korito

Žena sa snopom klasja u rukama je Izida, to I za

sfingu su jedine stvari oko kojih se gotov svi
slažu

Ovo je sfinga
Sve u svemu, većina istraživača se slaže kako je ovde prikazana Izida sa svojim sinom, Nil,
dakle sve neki simboli koji imaju veze sa plodnošću egipta, sa nilom. Postoje i oni koji smatraju
zbog izrazito helenske ikonografije, koja više nema nikakve veze.. osim ove sfinge koju vidite,
sa Egiptom. Smatraju da su u pitanju na primer Gea, Okean, a za mladića postoje mnoga
tumačenja ko bi sve mogao da bude. A ovo ovde nisu u suštini ni protumačili. Ono što treba da
znamo je da je nesumnjivo iz Egipta, da se tiče Egipta i da zbog naglašavanja raznih atributa koji
us vezani za plodnost doline Nila snop žita, kornukopija, rekla ističe iz ruke ovog bradatog
čoveka, nesumnj je reč o predmetu koji treba da pokaže kakva je uloga Nila, za živto Egipta.
Ikonografija je helenska jer je doba takvo. Nije u pitanju carskau um, portreti faraona i faraonki,
već je u pitanju ipak jedna posuda za libaciju, gde je zapravo količina onog ašto se nalazi u
posudi takođe zavisi od toga da li je godina bila plodna ili ne i žrtva se po svemu sudeći, s
obzirom na ikonografiju scena izlivala za dobar rod, za kvalitetnu poplavu.
To je jedno od najreprezentativnijih dela gliptike. Evo ga dokaz, * rimska kopija helenist
originala, da je onaj čovek Nil. Stariji čovek, sa simpatičnom kosom, trijumfalnim vencem na
glavi od lovorovog lista, i ovaj ovde ima trijumf venac. U jednoj ruci drži snop žita, klasje, iz
druge se izliva reka, i naravno kornukopija, odnosno rog izobilja. Dakle to jeste ikonografija Nila
i zaista ne postoji razlog zašto bi se ovaj čovek ovde objašnjavao drugačije, kao Okean ili Zevs
ili dr način, jer to zaista jeste ikonografija Nila iz zrelog helenističkog razdoblja, zrelog i poznog
helenističkog razdoblja. Ovi debeli to su puti koji se igraju sa životinjama koje su simboli Egipta.
*

*:

Ovo je samo jedna u nizu skulptura koje prikazuju Nila, pokazaće kasnije rimske one su
mirnije i staloženijeu odnosu na helenistički period, ali su atributi isti, videćete: sfingu, klasje ili
kornukopija ili zajedno,videćete nilskog konja, krokodila. Ovo je razvijena ikonografija u kojoj
se javljaju svi ti elementi, kada je pogledamo nema sumnje u to ko je prikazan, kasnije će se
ikonogr svoditi pa će negde biti samo nilski konj ili krokodil, a najčešće će biti samo sfinga.
 Koliki je značaj Nila bio na nivou čitavog Mediterana svedoči nam jedan mozaik koji je
očuvan na mestu koje geografski nema veze sa Egiptom, a to je Palestrina, na italskom tlu, na
Apeninskom poluostrvu. Ovo je hram Fortune Primigenije u Palestrini, on hronološki odg
helenističkom periodu, ali je nastao na apeninskom tlu.

Hram Fortune Primigenije, Preneste danas Palestrina.

Ovaj mozaik prikazuje zapravo reku Nil, od njenog izvora u Etiopiji, ovde su prikazani
Etiopljani kako love. Etiopija je zemlja lova u nju čak odlaze faraoni da love. Tu izvire Nil i
polako kroz jednu divljinju, planinske predele, gde žive divlje životinje, evo ovde su lavovi,
tigar, polako dolazi u civilizaciju, to bi trebalo da bude Egipat, ovde se pojavljuju hramovi, kuće,
veći broj ljudi i sve se to okončava u Aleksandriji, odnosno na aleksandrijskom dvoru. Gde se
nalaze vojnici obučeni u rimsku vojnu uniformu. To svakako nije egipatski način odevanja. Ovo
je već mozaik koji se može vezati za period nakon druge polovine drugog veka pne na osnovu
ovakvih detalja.
Predstave Nila česte u Egiptu, u hramovima i na podnim mozaicima privatnih kuća. To
znamo na osnovu pisanih izvora. Pre svega Pausanijinog? opisa Helade?? Recimo. Ali nam do
danas nisu sač, zato nam o tome kako je ta um izgledala svedoče neka rimska umetnička dela.
 Jednom prilikom je jedan Ptolomej npr šesti, morao da izbegne iz Egipta, odlučio je da je
najbolje da ode na Apeninsko poluostrvo. I došao je u Rim. Bio je apsolutno zgrožen gradom
Rimom, iz vremena pre nego što se upoznao sa helenskim nasleđem, i on opisuje Rim kao
đubrište svega onoga što je najgore u ljudskoj kulturi, nisu samo Rimljani imali odnos prema
provincijama, već je i taj svet koji je sebe smatrao civilizovanim imao izrazito negativan odnos
prema tome kako je tad izgledala država jednog latinskog plemena. Koja još uvek nije dostigla
granice svetskog carstva ili u krajnjoj liniji Mediteranskog. Dakle ovo je mozaik koji je rađen
pod aleksandrijskim uticajem ali se našao na drugoj strani Mediterana.
Faros ne samo da je bio graditeljsko dostignuće samo za sebe uz to i vrlo praktične namene, već
je bio prikazivan i u različitim medijima na različite načine. Prikazivan je na novcu. Naravno na
novcu Aleksandrije, jer je Faros ubrzo nakon što je izgrađen postao simbol Aleksandrije.

The Lighthouse on coins minted in Alexandria in the second century (L: reverse of a coin of
Antoninus Pius, R: reverse of a coin of Commodus) (Wikimedia).
http://www.ancient-origins.net/ancient-places-africa/pharos-alexandria-001568

The lighthouse of Alexandria on a coin of Domitianus.

Testaguzza 1970, p. 124.
http://www.ostia-antica.org/portus/c001.htm (na ovom sajtu su pobrojane sve predstave
svetionika sa linkovima tih slika)
Evo ga čak i na podnim mozaicima. (Faros, Libija, 6 vek), potpisan je grčki, Faros
 Ovo je Helije, bog sunca, vidite zrake ili Sol rimski. Termin faros je vezan za bilo kakav
svetionik na ulazu u važne luke, pa recimo postoji Faros u Carigradu. Pa su onda i neke sakralne
građevine.. Setiću vas pominjali smo prošlog semestra crkvu Bogorodicu farsku ili farosku,
crkvu koja se nalazila blizu tog farosa odnosno svetionika, dakle neke sakralne građevine su
dobile toponime vezane za ta mesta.
Faros je bio značajan, jer je u suprotnom ulazak u aleksandrijsku luku bio poguban.
Danas se rade neka podvodna arheološka iskopavanja, veliki broj brodova je otkriveno u luci, ne
zna se koliko još neotkrivenih ima. Iz različitih perioda, jer je Aleksandrija i danas aktivna. Bila
je u prvim vekovima hrišćanstva bitan centar, budući da je hrišć u Aleksandriju doneo Sveti
Marko, to je negde u isto vr kada Rim uspostavlja svoju upravu nad ovim delom carstva. Bitka
kod Akcijuma je bila 31 pne, a recimo 30tih nove ere apostoli počinju polako da idu po
Mediteranu da propovedaju hrišćanstvo. To je bitno da znate jer Aleksandrija postaje jedan
kosmopolitski grad doslovno, tu istovremeno žive Egipćani, Nubijci, Jevreji, rani hrišćani-Kopti,
Rimljani i svi žive u slozi i bez većih pobuna. Tako je otp bilo do prvih vekova nove ere. A onda
Aleksandrija postaje poprište brojnih sukoba i pobuna unutar samog grada, koji rezultiraju
pojavom prvog paganskog mučenika, jedne naučnice Hipatije koja (fim Agora) je bila paganski
mučenik u samoj Aleksandriji. Dakle aleksandrijska škola filozofije, al kultura, umetnost,
književnost nastavile su da žive vekovima nakon što je Aleksandar osnovao Aleksandriju. Ona
možda jeste postala važan hrišćanski centar, ali s obzirom na muzej i na biblioteku ona je i daje
igrala ulogu važnog kulturnog centra mediteranskog sveta. To je važno, jer ona mrzi podelu da je
nešto striktno helenističko, rimsko, hrišćansko, prehr i td. Aleksandrija je odličan primer kako
može da postoji suživot svega toga na jednom mestu.
Još jedan od velikih gradova helenist. Doba, danas i sutra se koncentr na gradove
helenist, bio je Pergam. Bio je prestonica Atalida.
Njihova država nije bila prevelika, nije to bilo kao Seleukidsko kraljevstvo. Ali je bila veoma
bogata i uticajna. Posebno zbog toga što je božanstvo kome je Pergam bio posvećen bila Atina.
Vrhovno božansto u Perg bilo je identično kao i vrhovno božanstvo u jednom od najvažnijih
gradova ant sveta.
Evo da vidite plan jednog dela grada koji je relativno dobro istražen. U pitanju je ponovo
iako na tlu male azije jedan tipično helenski grad sa velikim pozorištem. Usečenim u padine
brega-karakteristika pozorišta ovog vremena. Kao prestonica imao je svoje palate, bibl,
Pergamsku biblioteku.

Evo mesto atininog hrama na akropolju, velika agora, kraj koje se nalazio oltar, to je bio sastavni
deo, pokazaću vam sve kako to izgleda, stoa i tako dalje. Za nas su važni nekoliko spomenika
koji su iz tog ranog helenističkog perioda. U pitanju je spomenik atala prvog. Koji je
trijumfovao u sukobu sa Galima ili Galatima, Galatija je država koju su naselili Gali u Maloj
Aziji, to su zaista Gali, jedno keltsko pleme, da ne bude zabune da nemaju veze sa Galima u
Galiji, imaju. Oni sui h Pergamci, Atalidi, pobedili, Atal je u spomen na te bitke, nekoliko
ozbiljnih je bilo, podigao i nekoliko spomenika. Jedan od njih se našao u Pergamu, nije sačuvan
kao i većina helenističkih u originalu, već u vidu rimskih kopija.

Jedan je bio podignut u velikom svetilištu na Delosu, jedan u Delfima, jedan u Atini, baš
u gradu, koji je posvećen boginji pod čijim je okriljem on smatrao da je odneo pobedu nad
Galima. Ovo su vrv neki od najboljih primera rane helenističke skulptrue. I kada je u pitanju
prikazivanje pokreta i kada je u pit prikazivanje patosa.
Ovo je jedna skulptoralna grupa koja prikazuje Gala i njegovu ženu, ona je mrtva, on
pokupava da se ubije.
 A ovo je Gal na umoru, tako se uglavnom zove koji je nešto statičnija skulptura, ali sa
puno izraza u licu.

Skulptoralna grupa spomenika Atala 1 nije se sastojala samo od ove dve skulpture, zna se
da ih je bilo još, koje nama nisu poznate, zna se da je postojao veliki natpis, gde Atal 1 sebe
naziva vazileusom ili bazileusom. To je prvi put da je neki vladar nakon A dobio tu titulu, on je
sam sebi dodelio (Atal.) I ono je jedna od potencijalnih rekonstrukcija, kako je mogao da izgleda
spomenik. Za vas su važne ove skulpt grupe, da znate da prepoznate ko su i odakle su. Pergam je
imao jedan veliki oltar na agori, videli ste. Koji je bio posvećen Zevsu. Kad kažemo Zevosv oltar
u Pergamu uglavnom mislimo na ovo iz Berlina. Budući da su ta iskopavanja ili većinu
iskopavanja, u Turskoj radili Nemci, u to davno vreme, s kraja 19 i poč 20 veka, bilo je
najnormalnije da pokupite ono što nađete na terenu i prenesete u svoju domovinu, kao Brit u eg i
grč. Ovo je rekonstrukcija iz muzeja, ovo nije oltar nego ovo je prednji zid temenosa, dakle ovo
je fasada temenosa oko oltara. Do te fasade pristupalo se stepenicama visokim, rekonstruisane,
prolaskom kroz ovu stou ovde, odnosno portik, ulazilo se u taj sveti prostor. U čijem se središtu
ponovo na nekoliko stepenika nalazio postavljen oltar ali to nije sačuvano u celosti.
 Orgoman broj
skulptura, što slobodne
plastike, što reljefa sačuvan
je u okviru ovog spomenika.
Na svim stranama, ove str,
donja zona, prikazana je
gigantomahija, telefov život,
friz je kontinuiran. Ovde piše
jonski.
Ovo je kontinuirani
jonski friz na kome se našlo
na stotine, raznih učesnika,
fantastičnih bića, giganata,
bogova, svi su u dinamičnom
pokretu, patosom na licima,
draperijama koje se vijore, sa
uvijenim zmijskim repovima
giganata, u suštini kad vidite
bilo koji od tih segmenata na
klk na osn dramatičnih
pokreta ćete prepoznati. Vrlo
tipično nema puno očivanih
takvih frizova iz ovog
razdoblja.
 https://www.khanacademy.org/humanities/ancient-art-civilizations/greek-art/hellenistic/v/the-
pergamon-altar-c-200-150-b-c-e
Još jedan od važnih helenističkih gradova,neću vam sve pokazivati gradove, ima ih puno,
pogotovo kad je u pit skulpt imate pergamsku, aleksandrijsku, pokazaću vam i rodosku školu,
moram da se oslonim na te velike urbane centre jer su oni dobro istraženi. Sve što znamo o um
ant i kasnoant znamo zahvaljujući arheologiji u suštini. Jedan od takvih gradova je Efes.

Terrace houses na mapi pokazuje, privatne kuće. Pokušaće da nam pokaže kako izgleda
zidno slikarstvo tih kuća, iskopano je negde oko 20 procenata ogromnog grada, bio je važan i
velik lučki grad, sada nije ni blizu moru, c 7 km daleko, sredozemn more se povuklo, to je 1 od
razl zašto je Efes prestao da živi, nema savremenog naselja, pa iskopavanja mogu prilično
neometano da teku. Postoji Efes još u vr arhajske Grčke. 7,6 vek pne, on je procvat doživeo tek u
vreme helenizma i potom za vreme rima (postao je u to vreme prestonica provincije Azija i zato
duguje veliki značaj rimskoj epohi) i rane vizantije.
Najvažnije sakralno središte Efesa se nije nalazilo u gradu to je veliki Artemizion,
Artemidin hram. A se nudio da posle uništenja hrama da ga sahrani, odbili ga, Kad je A. Umro
323, nakon toga oni su sami počeli obnovu hrama. I to u onoj formi koja je prepoznata kao jedno
do sedam svetskih čuda. Hram je ogromnih razmera, danas sačuvan 1 stub, ogroman je, na osn
njega steći utisak o veličini. U ostatke starog hrama uneta je A slika. Od trenutka kada se
obnavlja taj ogroman hram Efes postaje stecište, hodočasnički, trgovački centar, truistička meta,
jedan od najbogatijih gradova helenističkog sveta. Evo kako izgledaju crteži, ne znamo kako je

zapravo izgledao.
 Na osnovu otkrivenog arheološkog materijala možemo zasada samo da kažemo to da je
ogroman jonski hram sa velikom celom u kojoj se čuvala kultna statua Artemide i na osnovu
kasnijih kpija, velikog br kopija koje su nađene i in situ znamo kako je izgledala kultna statua
Artemide. Ali to nije samo artemida, ona je boginja lova, ali ovo baš ne liči na boginju lova.
Artemis of Ephesus. 1st century CE Roman copy of the cult statue of the Temple of
Ephesus. Statue in the Museum of Efes (Turkey).

Budući da je u pitanju helenistički hram, koji je sazidan u turbulentnoj i sinkretističkoj

epohi na svim planovima, onda je i ovo jedno kompleksno sinkretističko božanstvo, ova
Artemida je mešavina Izide kao boginje plodnosti, Artemide kao boginje lova i Kibele, magne
mater, velike majke koja će kasnije u Rimu biti vrlo poštovana, a koja je inače bila jedna od
najvažnijih božanstava Male Azije tokom helenist razdoblja, prikazuje se sa te dve životinje,
najčešće dva pantera ili dva lava, sa svake strane i to je ono što možete da prepoznate u
ikonografiji ove predstave. Zna se da je u ovom hramu prvo čuvana jedan anikonična predstava
Artemide, pa onda kako se menjala um, tako su se menjale i predstave artemide, od arhajske
preko klasične, konačno do ove koja je nama ostala upamćena kao skulpt Artemide iz Efesa. Ono
što ne postoji u prošlim hramovima, a što je tipično za ovaj, što je tendencija helenist doba, a to
je da je donji deo stubova između baze i kanelura imao skulpt dekoraciju, nešto od tih skulpt je
sačuvano u muzeju tu na licu mesta, nešto je iscrtano, pa tako na osnovu nekih starih crteža
znamo kako izgleda, na netu imate razne rekonstrukcije.
Još jedno od važnih i popularnih dostignuća arh u efesu je Celzusova biblioteka.
Imali bibli kao i svi važni gradovi. S tim što bibl ima privatnog kritora, vrv započeta za vreme
Celzusovog života, dovršena za vreme njegovog sina, taj celzus je sahranjen u ovoj biblioteci,
bio je guverner, upravnik provincije Azija koji je stolovao u Efesu. Lokalnog porekla, dobro
upoznat sa helenist tradicijom, dakle ne Rimljanin koji je naseljen za potrebe toga da bude
guverner, tako da je ova Celzijusova/Celzusova biblioteka pokazuje el rimske um, mnogo više el
helenist. U unutrašnjosti su niše u kojima su se čuvali rotulusi, veliki br skulptura, na fasadama
su se nalazile takođe skulpture, ovo je jedan od retkih primera da je na ovaj način inkorporirana
jedna važna javna zgrada i nečiji mauzolej. U sred grada. Zato što su rimski magistrati, između
ostalog upravnici provincija, bili su poštovani gotovo kao bogovi. To je oblast koja zna za
kraljeve, kraljevi su božanstva, onda dolazi rim, postoji jedan jedini car, a svaka provincija ima
svog guvernera koji je poštovan praktično na takav način, kao lokalni kralj. Zato je Celzus sebi
mogao da dozvoli da sagradi jednu javnu građevinu i da u okviru te iste građevine bude
sahranjen. Fasada ove zgrade u potpunosti je helenistička. Sa tim isturenim delovima, pa onda
uvučenim, pa istureno, uvučeno. To je karakteristika kada je graditeljstvo u pitanju helenističke
epohe. Ovo što vidite liči na scenu antičkog pozorišta. Skena ili scena, bile su uvek zidane, samo
se scenografija na njima manjala. Očigledno je da je ktitor želeo takav efekat. Da izgleda poput
scene za ono što se dešava u samoj biblioteci, jer je posedovanje i čuvanje knjiga, prepisivanje ili
čuvanje skulpt koje su se unutra nalazile bilo izuzetno važno, jedino je ono na pravi način
oslikavalo duh helenist epohe.

Evo kako izgledaju helenistička pozorišta. Pozorište u Efesu, najveće je pozorište

antičkog sveta. Inače helenska pozorišta sva su usečena u padinu brega, Grci imaju običaj da
koriste prirodan nagib terena, da na njemu podignu ta sedišta. Ovo je ovde scena, ili bar njeni
ostaci.

Palmirsko pozorište je bilo jedno od najlepših helenističkih pozorišta.

 Ono ima el koje ima i Celzusova bibl, isturene i uvučene. Kao što skulptura ima
tendenciju da se izbacuje u prostor, da zauzme što više, ident je i sa arh u helenist doba. To više
nisu ravni prozori, da biste ih sagledali treba da se zalazi u njih, namerno se izbacuju i uvlače.
Kada je u pit helenist graditeljstvo, svi hramov i grč do sad su imali jonski ili dorski stil,
korintski su ugl korišćeni za unutrašnjost građevine i za unutrašnju kolonadu stubova, ne onu
dominantnu spolja, u helenist dobu korintski stil dobija svoj izraz na spoljnjoj fasadi.
Npr. Hram Zevsa Olimpijskog u Atini, vidi se korintski stub, ni jonski, ni dorski.
 Ovo je rekonst zgrada, osim ovog hrama u helenističko doba sagrađena je Stoa Atala
drugog. Stoa je pokriveni prostor. Sa velikom kolonadom u čijoj se pozadini nalaze prostorije,
ova je višespratna i svakako nije originalna. U pitanju je obnova iz druge polovine 20 vek
zasnovana na arheološkom materijalu. Na onome što je nađeno na licu mesta. Stoa je imala fju
sličnu muzeju. Unutar te kolonade nalazile su se brojne skulpt. Stoe su bile mesta gde su se ljudi
sretali gde su se dogovarali, evo da vidite gde se nalazila u odnosu na atinsku agoru. Podigao ju
je Atal drugi, iz Pergama koji je odrastao i obrazovao se u Atini, koja je i dalje bila centar
pismenosti, za najveći deo istočnog Mediterana. Kao spomenik na period svog života pre
stupanja na vlas, sagradio je u drugoj pol drugog veka pne tu veliku stou. Evo tih prostorija, to je
velika kolonada, dve ih je, spolja je dorski stub, na spratu jonski, a u unutr korintski i pergamski
što je varijanta korintnskog, kaže vrv ne postoji taj naziv, to kažu da je pergamski.