k-4 Akumulacija Nevesinje

stucky
Конзорцијум Институт „Јарослав Черни“ – Stucky
ХЕ ДАБАР
БРАНА „ПОШЋЕЊЕ“ И
АКУМУЛАЦИЈА „НЕВЕСИЊЕ“
- главни пројекат -
Књига 4: Акумулација „Невесиње“
Инвеститор:
ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ДАБАР“, д.о.о, Требиње
ГП-Б 5263/14
мај, 2014. година

ХЕ Дабар Конзорцијум
Брана „Пошћење“ и акумулација „Невесиње“ Институт „Јарослав Черни“ – Stucky
Г л а в н и п р о ј е к а т
stucky
Предговор
Дана 12.08.2013. године потписан је Уговор (ид. број уговора: ХЕД-ЈН-ГЛПРОЈ-04/13) за израду
„Главног пројекта за ХЕ Дабар са пројектантским надзором над истражним радовима“ од стране
Наручиоца посла: ХИДРОЕЛЕКТРАНА ДАБАР д.о.о., са адресом: Луке Вукаловића бр 2, 89101
Требиње, Република Српска.
и
Извршиоца услуга: Конзорцијум Институт за водопривреду „Јаросллав Черни“ д.о.о., Београд
(лидер) и „Stucky“ Ltd, Швајцарска, са адресом Конзорцијума: Јарослава Черног бр 80, 11226
Београд, Србија.
У оквиру наведеног Уговора обухваћено је више извештаја и пројекта, и надлежност за израду
истих је подељена између чланица Конзорцијума на следећи начин:
 Хидролошко, хидраулички, енергетски математички модел и пројекат управљања водним
ресурсима – надлежан Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Београд
 Анализа и избор оптималног решења машинске зграде и цевовода – надлежан „Stucky“ Ltd,
Швајцарска
 Главни пројекат бране „Пошћење“ и акумулације „Невесиње“ – надлежан Институт за
водопривреду „Јарослав Черни“, Београд
 Главни пројекат доводног тунела, улазне грађевине и приступних тунела – надлежан
Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Београд
 Главни пројекат водостана и цевовода под притиском – Надлежан Конзорцијум /
подизвођач Институт за грађевинарство ИГ, Бања Лука
 Главни пројекат машинске зграде и разводног постројења – надлежан „Stucky“ Ltd,
 Главни пројекат прикључног далековода 220 kV – Надлежан Конзорцијум / подизвођач
Институт за грађевинарство ИГ, Бања Лука
 Тендер за избор испоручиоца опреме у машинској згради и разводном постројењу и
учешће у избору испоручиоца опреме – надлежан „Stucky“ Ltd, Швајцарска
 Изведбени пројекат машинске зграде и разводног постројења – надлежан „Stucky“ Ltd,
 Геодетски радови и формирање геодетских подлога – Надлежан Конзорцијум /
подизвођач Геософт, Београд
 Пројектантски надзор над геолошким истражним радовима и формирање геолошких
подлога – надлежан Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Београд
 Додатне инжењерско техничке услуге - надлежан „Stucky“ Ltd, Швајцарска
С обзиром да извештаји и пројекти који се раде у оквиру наведеног Уговора обрађују објекте који
су део система Дабар, сваки члан Конзорцијума је са своје стране именовао Шефове пројеката /
Координаторе који су надлежни за међусобну усклађеност свих извештаја и пројеката који се
израђују у оквиру Уговора.
Именовани Шефови пројеката / Координатори, такође су надлежни, да у оквиру извештаја и
пројеката за које је надлежна њихова компанија, врше праћење и усмеравање процеса израде те
техничке документације и осталих активности у циљу постизања комплетности и међусобне
усклађености унутар тих извештаја и пројеката.

stucky
ХЕ ДАБАР
БРАНА „ПОШЋЕЊЕ“ И АКУМУЛАЦИЈА „НЕВЕСИЊЕ“
ЛЕГЕНДА ПРОЈЕКТА
Предметни пројекат је израђен у оквиру Уговора за израду Главног пројекта за ХЕ „Дабар“ са

пројектантским надзором над истражним радовима (ид. број уговора: ХЕД-ЈН-ГЛПРОЈ-04/13).
Инвеститор: „Хидроелектрана Дабар“, д.о.о, Требиње, Обала Луке Вукаловића 2, 89101 Требиње
Предметни пројекат је израдио Конзорцијум кога чине Институт за водопривреду „Јарослав Черни“,
Београд (лидер Конзорцијума) и Stucky, Швајцарска, кога заступа:
Директор Института „Јарослав Черни“
Др Милан Димкић, дипл.грађ.инж. ___________________________________

(Печат и потпис)
Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ - Јарослава Черног 80, 11226 Београд,

тел. +381 11 3906 486.
Шеф пројекта (координатори):
Др Дејан Дивац, дипл.грађ.инж. ___________________________________
Дејан Вучковић, дипл.грађ.инж. ___________________________________
Stucky - Rue du Lac 33, P.O. Box, CH-1020 Renens VD 1, Switzerland, phone +41 21 637 15 13,
fax +41 21 637 15 08
Шеф пројекта (координатори):
Др Цане Чекеревац, дипл.грађ.инж. ___________________________________
Мр Биљана Трајковић, дипл.грађ.инж. ___________________________________

stucky
За Главни пројекат бране „Пошћење“ и акумулације „Невесиње“ надлежан је Институт „Јарослав

Черни“, а израђен је у сарадњи са конзорцијалним партнером Stucky, Швајцарска (машински и
електро део) и подизвођачима - геодетској организацијом Геософт, Београд (геодезија и пројекат
обележавања) и Институт за грађевинарство ИГ, Бања Лука (заштита од пожара, организација
грађења и заштита на раду).
На изради пројекта су учествовали:
Главни пројектанти:
Дејан Вучковић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________
Др Дејан Дивац, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________
Одговорни пројектанти појединих делова:
геологија: Предраг Бабић, дипл.инж.геол. (ИЈЧ) ___________________________________
хидрогеологија: Душан Микавица, дипл.инж.геол. (ИЈЧ) _________________________________
хидрологија: Зоран Симић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________
грађевински -конструктивни део:

Марко Раднић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________
хидротехнички део:
Небојша Поповић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________
Иван Ковач, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________

stucky
инјектирање: Зоран Данков, дипл. инж.геол. (ИЈЧ) ___________________________________
машински део: Саша Жижа, дипл.маш.инж. (STY) ___________________________________
електро део: Страхиња Вуковић, дипл.ел.инж. (STY) ___________________________________
осматрање бране: Срђан Ђурић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) __________________________________
геодетско осматрање: Милош Немет, дипл.инж.геод. (ИЈЧ) ______________________________
организација грађења:
проф. др Горан Ћировић, дипл.грађ.инж. (ИГ) ___________________________________
геодезија и обележавање:
проф. др Милан Трифковић, дипл.инж.геод. (Геософт) __________________________________
Павле Вујнић, дипл.инж.геод. (Геософт) ___________________________________
заштита од пожара:
Вeлибoр Кoмлeнић, дипл.инж. зжс. (ИГ) ___________________________________
заштита на раду:
Mилeнкo Пливчeвић, дипл.инж.знр. и жo. (ИГ) ___________________________________

stucky
Остали учесници
Драган Даниловић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
др Владимир Анђелковић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
Маја Павић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
Милица Ђуровић, дипл. инж.геол. (ИЈЧ)
Мр Драган Ракић, дипл.маш.инж. (ИЈЧ)
Биљана Требјешанин, дипл.инж.арх. (ИЈЧ)
Драган Вукосавић, дипл.маш.инж. (ИЈЧ)
Слободан Радовановић, мастер инж.грађ. (ИЈЧ)
Горан Јовић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
Велимир Недовић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
Милан Јовичић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
Аница Јовичић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)
Драгиша Аргакијев, дипл.инж.геод. (ИЈЧ)
Александар Милановић, грађ.инж. (ИЈЧ)
Миодраг Хренек, грађ.инж. (ИЈЧ)
Зоран Малетић, грађ.техн. (ИЈЧ)
Миливоје Ристић, грађ.тех. (ИЈЧ)
Мирослав Орбовић, маш.тех. (ИЈЧ)
Мирко Гвозденовић, дипл.маш.инж. (STY)
Јован Јурмовић, маш. тех. (STY)
Иван Поучки, грађ. тех. (STY)
Никола Јовановић, маст.геод.инж. (Геософт)
Немања Радојичић, маст.геод.инж. (Геософт)
Маринко Матић, геод.инж. (Геософт)
Марина Јелић, геод.инж. (Геософт)
Жељко Милићевић, геод.инж. (Геософт)
Дејан Ђорђевић, геод.инж. (Геософт)
Александар Божанић, геод.инж. (Геософт)
Александар Вујичић, геод.инж. (Геософт)

stucky
Тања Вујнић, геод.техн. (Геософт)
Mр Нeбojшa Кнeжeвић, дипл.инж.тeхн. (ИГ)
Консултанти:
Проф. др Петар Анагности, дипл.грађ.инж.
Проф. др Мирослав Живковић, дипл.маш.инж.

stucky
ХЕ ДАБАР
САДРЖАЈ ПРОЈЕКТА:
Књига 1: Сводни извештај са општом документацијом
Књига 2: Геодетски елаборат
Књига 3: Елаборат о инжењерско-геолошким, хидрогеолошким и сеизмичким

условима
Свеска 1: Брана „Пошћење“
Свеска 2: Акумулација „Невесиње“
Књига 5: Брана „Пошћење“ – грађевински део
Књига 6: Брана „Пошћење“ – хидромеханичка опрема
Књига 7: Брана „Пошћење“ – електро део
Књига 8: Насипи „Гребак“ и „Врањача“
Књига 9: Техничко осматрање објеката
Књига 10: Пројекат обележавања
Књига 11: Елаборат заштите од пожара
Књига 12: Елаборат о организацији грађења
Књига 13: Збирни предмер и предрачун радова
Књига 14: Технички услови за извођење радова и монтажу опреме
Књига 15: Прилог заштите на раду
Књига 16: Програм истражних радова и пројектантских активности у току извођења

радова
Књига 17: Погонска упутства за опрему на брани

stucky
ХЕ ДАБАР
САДРЖАЈ КЊИГЕ:
1 УВОД 1
2 ПРИКАЗ ГЕОМОРФОЛОШКИХ УСЛОВА НА ПРОСТОРУ

АКУМУЛАЦИЈЕ „НЕВЕСИЊЕ“ 5
2.1 Просторна заузетост 5
2.2 Хидрогеолошке карактеристике акумулације „Невесиње“ 10
2.2.1 Хидрогеолошке карактеристике Промина серије 11
2.2.2 Хидрогеолошке карактеристике кредних кречњака 12
2.2.3 Хидрогеолошке карактеристике квартарних седимената 12
2.2.4 Хидрогеолошки изолатори 13
2.3 Приказ понорских зона у акумулацији „Невесиње“ 13
2.3.1 Зона Будисавља 13
2.3.2 Зона Дрежањке 13
2.3.3 Зона понора Гребак 14
3 ТЕХНИЧКЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ГУБЉЕЊА ВОДЕ ИЗ

АКУМУЛАЦИЈЕ 15
3.1 Инјекциони радови на профилу бране ,,Пошћење” 15
3.2 Насип ,,Гребак” 16
3.3 Насип ,,Врањача” 16
3.4 Зона Будисавља 17
4 АНАЛИЗЕ И ПРОРАЧУНИ 20

4.1 Хидрауличке анализе филтрације у утврђеним понорским зонама 20
4.2 Процена губитака воде из акумулације ,,Невесиње” 21
4.3 Енергетски ефекти санације понорске зоне Будисавље 22
5 ПРЕДЛОГ АКТИВНОСТИ И ДОДАТНИХ ИСТРАЖНИХ РАДОВА –

МОНИТОРИНГ ПОДЗЕМНИХ И ПОВРШИНСКИХ ВОДА 24

stucky
5.1 Мониторинг подземних и површинских вода у току изградње објеката система 24
5.1.1 Мониторинг подземних вода 24
5.1.2 Мониторинг површинских вода 26
5.2 Мониторинг метеоролошких, хидролошких и хидрогеолошких величина у сливу
27
5.2.1 Метеоролошка осматрања 27
5.2.2 Хидролошка осматрања 28
5.2.3 Хидрогеолошке станице 29
6 ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН РАДОВА 31

6.1 Објекти за заштиту од процуривања из акумулације „Невесиње“ - Заптивање
зоне Будисавља, I фаза радова 31
6.2 Објекти за мониторинг метеоролошких, хидролошких и хидрогеолошких
величина у сливу 39
6.2.1 Опремање мерних станица за мониторинг 39
6.2.2 Опремање додатних мерних станица 46
6.2.3 Сливни центар управљања и мониторинга 51
6.2.4 Рекапитулација радова 52
Графички прилози:
1. Прегледна ситуација акумулације ХЕ Дабар са положајем објеката заштите, 1:25 000

2. Хидрогеолошка карта карта акумулације лист 1, 1:5 000
4. Насип Гребак – ситуациони план, подужни профил, карактеристични попречни профил
5. Насип Гребак – инјекциони радови – основа и пресеци, 1:1000
6. Насип Врањача – ситуациони план, подужни профил, карактеристични попречни профили
7. Будисавље – ситуациони план са приказом фаза и зона радова, 1:5000
8. Будисавље – подужни профил корита, 1:100/2500
9. Будисавље – карактеристични попречни профил заптивања корита и детаљи заптивања,
1:50; 1:250
10. Будисавље – детаљ заптивања понорских зона у дну корита, 1:50
11. Будисавље – детаљ заптивања понорских зона у обалама, 1:50
12. Будисавље – карактеристични попречни профили заптивања по фазама, 1:250
13. Мониторинг подземних и површинских вода у току изградње и експлоатације објекта,
1:50 000

stucky

1:50; 1:250
1:50 000

stucky
1 Увод
Вишенаменски систем Горњих Хоризоната је изучаван и анализиран током протеклих неколико
деценија. Ово подручје карактеришу значајни водни ресурси који имају као основну карактеристику
обиље падавина у периоду поводња (октобар – мај) са поплавама дугог трајања у карстним
пољима и значајан дефицит површинских вода у летњем периоду када водотоци потпуно
пресушују. Због израженог процеса карстификације, нивои подземних вода су у летњем периоду
врло ниски и неподобни за експлоатацију.
Пројектом Горњих Хоризоната предвиђа се комплексно уређење водног режима којим се решавају
водопривредни, социјални, еколошки и енергетски аспекти. Све досадашње анализе су показале
друштвено-економску оправданост пројекта (водоснабдевање, наводњавање, енергетика) при
чему треба имати у виду и читав низ других позитивних социјалних ефеката (боља организација
живота, омогућавање интезивног развоја пратећих производних делатности, смањивање тренда
исељавања из региона, изградња пратеће инфраструктуре и др.).
Горњи Хоризонти, као географски појам, обухватају крашка поља која су висински постављена на
преко 500 m надморске висине, а налазе се на развођу вода између реке Неретве и Требишњице.
Најзначајнија и највећа крашка поља су: Гатачко, Невесињско, Дабарско и Фатничко.
Вишенаменски систем Горњих Хоризоната обухвата велики број објекaта лоцираних на
разматраним крашким пољима са основним циљем да се део расположивих вода на њима
пребаци у постојећу акумулацију „Билећа“. Ове додатне количине вода имају значајан утицај на
Доње Хоризонте чиме се остварују велики енергетски ефекти. Постојећа енергетска
инфраструктура представља ограничавајући фактор за пуну реализацију додатних енергетских
ефеката и подразумева да се изградњом Горњих Хоризоната морају паралелно реализовати
додатни енергетски капацитети на Доњим Хоризонтима.
Систем Горњи Хоризонти обухвата три хидроелектране:
 ХЕ „Невесиње“, са акумулацијама на територији општина Невесиње и Гацко (инсталисане
снаге око 60 MW);
 ХЕ „Дабар“, са акумулацијом у Невесињском пољу (инсталисане снаге 160 MW);
 ХЕ „Билећа“ (инсталисане снаге 32 MW).
Посебно треба истаћи да је систем Горњих Хоризоната могуће фазно градити (укључујући и фазну
израду техничке документације).
ХЕ „Дабар“ је акумулационо-деривациона хидроелектрана, која користи воду из акумулације на
Невесињском пољу, формирану изградњом бране „Пошћење“. Вода се од акумулације до
машинске зграде у Дабарском пољу доводи деривационим тунелом и цевоводом под притиском.
Објекти ХЕ „Дабар“ се налазе на на територијама општина Невесиње, Берковићи и Билећа.
ХЕ „Дабар“ је свакако најисплативији објекат система, па се са развојем техничке документације за
ову ХЕ и најдаље отишло. Дана 23.6.1986. године добијена је водопривредна сагласност за
изградњу ХЕ “Дабар” са припадајућим објектима.
2011. године израђена је Актуелизација и новелација основа главног пројекта (Енергопројект –
Хидроинжењеринг), која је усвојена као основа за израду главних пројеката објеката ХЕ „Дабар“
(укључивши закључке са ревизије).
За објекте ХЕ „Дабар“ Министарство за просторно уређење, грађевинсрство и екологију Републике
Српске је издало локацијске услове (15.02-364-571/11 од 28.03.2012. године).
Основне карактеристике ХЕ „Дабар“ (са подацима из Актуелизације и новелације основа главног
пројекта):
 Средњи вишегодишњи проток на профилу „Пошћење“ 11 m3/sec;
Страна 1
stucky
 Кота нормалног успора

o У вегетативном периоду 830,00 mnm;
o У ванвегетативном периоду 836,00 mnm;
 Кота минималног радног нивоа 823,00 mnm;
3
 Инсталисани проток 55 m /sec;
 Број и тип агрегата 3 Франсис;
 Кота доње воде за инсталисани проток 474,00 mnm;
 Конструктивни нето пад 330,70 m;
 Инсталисана снага хидроелектране 159,15 MW;
 Средња годишња енергетска производња 251,80 GWh/год.
Имајући у виду просторну и функционалну диспозицију објеката ХЕ „Дабар“ могуће је и
сврсисходно формирати више посебних главних пројеката, чиме би се постигла оперативна
флексибилност у даљем развоју пројекта (избору извођача/испоручилаца и изградњи), а нарочито
могућност сукцесивног прибављања посебних одобрења за грађење. У том смислу
Хидроелектрану Дабар чине следећи објекти:
 Брана „Пошћење“ и акумулација „Невесиње“ (укључујући и насипе „Гребак“ и „Врањача“ и
остале објекте за заштиту акумулације према потреби).
 Доводни систем за транспорт воде до ХЕ (улазна грађевина, доводни тунел - до водостана,
приступни тунел Стражевица и низводни приступни тунел).
 Машинска зграда и разводно постројење (укључујући водостан и цевовод под притиском).
 Прикључни далековод 220 kV.
Израда предметног Главног пројекта ХЕ Дабар односи се на све набројане објекте, а обухвата и
пружање инжењерско-техничких услуга (реализација пројектантског надзора над геолошким
истражним радовима и формирање геолошких подлога, реализација геодетских истражних радова
и формирање геодетских подлога, израда хидролошко-хидрауличко-енергетског математичког
модела за управљање водним ресурсом и додатних инжењерско-техничких услуга у вези израде
тендерске документације и прибављања аката надлежних институција), у свему према садржају из
Пројектног задатка.
Основни циљеви израде предметног Главног пројекта ХЕ Дабар су:
 Прибављање одобрења за грађење за напред побројане објекте који су предмет ове
техничке документације (издаје Министарство надлежно за послове грађевинарства).
 Формирање техничке документације потребне за извођење радова (разрада до детаља
неопходних за извођење радова).
Осим набројаних, постоје и други пратећи објекти (који нису предмет ове техничке документације):
одводни тракт (канал кроз Дабарско поље са пратећим објектима), приступни путеви са објектима,
систем за снабдевање електричном енергијом објеката ХЕ „Дабар“, систем за снабдевање водом и
др.
* * *
Предметни главни пројекат се односи на брану Пошћење (главни објекат за формирање
акумулације Невесиње), као и на објекте у служби заштите акумулације од процуривања и
губљења воде: насип Гребак, насип Врањача (који се налази низводно од преградног места), као и
други заптивни радови у акумулацији (зона Будисавља).
Страна 2
stucky
У просторном смислу границе овог главног пројекта су потпуно јасне – реч је о свим објектима
(система) ХЕ Дабар у Невесињском пољу, изузев улазне грађевине (са доводним тунелом), која је
предмет посебног главног пројекта.
У функционално-технолошком смислу, посебно се истиче документација (реализована у оквиру
истог Уговора), која се односи на израду хидролошко-хидрауличко-енергетског математичког
модела за управљање водним ресурсом и резултате примене модела, на које се ослања
предметни пројекат.
Основни параметри бране и акумулације дефинисани су Пројектним задатком (односно, у
претходној фази актуелизације и новелације), а који се односе на главне коте акумулације (коте
нормалног успора, коте минималног радног нивоа, положај бране и сл.).
Предметни главни пројекат бране Пошћење и акумулације Невесиње је усаглашен са другим
главним пројектима објеката који чине ХЕ „Дабар“ (улазна грађевина и доводни тунел, водостан и
цевовод под притиском, машинска зграда и др.), а који су предмет других главних пројеката.
Радови који се односе на приступне путеве, довод струје и воде за потребе извођења радова и
експлоатацију, у складу са пројектним задатком, нису предмет овог пројекта, али су техничка
решења и одлуке усаглашене са усвојеним (и изведеним) радовима.
У складу са Пројектним задатком, Главни пројекат бране Пошћење и акумулације Невесиње је
компонован од више делова – књига, које чине целину:
Књига 1: Сводни извештај са општом документацијом
Књига 2: Геодетски елаборат
Књига 3: Елаборат о инжењерско-геолошким, хидрогеолошким и сеизмичким условима
Књига 5: Брана „Пошћење“ – грађевински део
Књига 6: Брана „Пошћење“ – хидромеханичка опрема
Књига 7: Брана „Пошћење“ – електро део
Књига 8: Насипи „Гребак“ и „Врањача“
Књига 9: Техничко осматрање објеката
Књига 10: Пројекат обележавања
Књига 11: Елаборат заштите од пожара
Књига 12: Елаборат о организацији грађења
Књига 13: Збирни предмер и предрачун радова
Књига 14: Технички услови за извођење радова и монтажу опреме
Књига 15: Прилог заштите на раду
Књига 16: Програм истражних радова и пројектантских активности у току извођења радова
Књига 17: Погонска упутства за опрему на брани
На овакву поделу књига утицали су комплексност објеката, међусобна повезаност и обим
докумената. Називи књига дефинишу тему која је обрађена и приказана у свакој књизи.
Неопходна општа документација у складу са Правилником о садржају и контроли техничке
документације (Сл. гласник Р. Српске бр. 101/13) садржи решења о именовању учесника и изради
пројекта, лиценце за овлашћена правна и физичка лица, локацијске услове, уговор за израду
техничке документације, изјаве одговорних лица и завршне извештаје о контроли и
нострификацији. Општа документација, као и Пројектни задатак за израду главног пројекта су дати
Страна 3
stucky
у књизи 1 - Сводни извештај са општом документацијом. У књизи 1 je поред опште документације

дат и кратак приказ решења обухваћених овим пројектом.
Књига 2 садржи геодетске подлоге подручја разматраних објеката (преградно место, локације
насипа, акумулација).
Елаборат о инжењерско-геолошким, хидрогеолошким и сеизмичким условима (Књига 3) даје
интерпретацију геолошких подлога из синтезног елабората и додатна тумачења геотехничких
услова за потребе прорачуна и анализа објеката описаних у наставку.
Књига 4 садржи опис акумулације „Невесиње“ - простора који заузима, карактеристичних кота,
запремине акумулације, хидрогеолошких карактеристика акумулације, опис понорских зона,
приказ објеката који имају улогу да спрече губљење воде из акумулације, процену губитака воде из
акумулације, објекте за мониторинг акумулације.
У књигама 5, 6 и 7 детаљно су обрађена техничка решења бране Пошћење (грађевински,
машински и електро део).
Техничка решења насипа „Гребак“ и „Врањача“, су предмет књиге 8.
У књизи 9 је обрађен систем техничког осматрања за предметне објекте, а у књизи 10 је дат
пројекат обележавања.
За све објекте формирани су заједнички технички услови приказани у књизи 14.
Елаборат о технологији и организацији грађења ће бити представљен у књизи 12. У њему ће
метода извођења радова која је након анализе у књизи 4 предложена као оптимална, бити
обрађена на нивоу неопходне детаљности.
Предмери и предрачуни свих објеката биће сакупљени и поново приказани у књизи 13.
Књиге 11 и 15 обрађују заштиту од пожара и заштиту на раду у складу са обавезним садржајем
техничке документације.
У књизи 16 је дат програм истражних радова и пројектантских активности, које је потребно
реализовати у току извођења радова на овом објекту.
У складу са Пројектним задатком, у књизи 17 су дата погонска упутства за опрему на брани.
* * *
Књига 4 садржи опис саме акумулације „Невесиње“ - простора који заузима, карактеристичних
кота, запремине акумулације, хидрогеолошких карактеристика акумулације, опис понорских зона,
приказ објеката који имају улогу да спрече губљење воде из акумулације, процену губитака воде из
акумулације, објекте за мониторинг акумулације.
Напомињемо да су техничка решења насипа „Гребак“ и „Врањача“, инјекционе завесе испод бране
„Пошћење“ детаљно описана у одговарајућим књигама техничке докуметације – Књига 8: Насипи
„Гребак“ и „Врањача“ односно Књига 5: Брана „Пошћење” – грађевински део, а да се у овој књизи
дају скраћени прикази.
Страна 4
stucky
2 Приказ геоморфолошких услова на

простору акумулације „Невесиње“
2.1 Просторна заузетост
Изградњом гравитационе бетонске бране на профилу Пошћење на реци Заломки, узводно од

бране, у Невесињском пољу биће формирана акумулација.
У оквиру Водне сагласности, број 12.07 – 35/11 од 01.03.2011.године, дефинисано је да
максимални радни ниво у акумулацији у ванвегетативном периоду буде на коти 836,00 mнм, а у
вегетативном периоду на коти 830,00 mнм. Предвиђено је да минимални радни ниво акумулације
буде на коти 823,00 mнм.
У табели и сликама у наставку дат је приказ криве површине и криве запремине акумулације
„Невесиње“. Крива површине је урађена на основу наменских геодетских снимања акумулационог
простора ХЕ Дабар.
Црвеном бојом су означене вредности површине и запремине на карактеристичним котама.
Криве површине и запремине акумулације Невесиње

Z F Fsr V Vkum
2 2 3 3 6 3
(mnm) (m ) (ha) (m ) (m ) (m ) (10 m )
810.0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
811.0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
812.0 2438.00 0.24 1219.00 1219.00 1219.00 0.00
813.0 26696.00 2.67 14567.00 14567.00 15786.00 0.02
814.0 62727.00 6.27 44711.50 44711.50 60497.50 0.06
815.0 96751.00 9.68 79739.00 79739.00 140236.50 0.14
816.0 154456.99 15.45 125604.00 125604.00 265840.50 0.27
817.0 241629.00 24.16 198043.00 198043.00 463883.49 0.46
818.0 346797.00 34.68 294213.00 294213.00 758096.49 0.76
819.0 441368.00 44.14 394082.50 394082.50 1152178.99 1.15
820.0 569847.00 56.98 505607.50 505607.50 1657786.49 1.66
821.0 741032.30 74.10 655439.65 655439.65 2313226.14 2.31
822.0 925997.00 92.60 833514.65 833514.65 3146740.79 3.15
823.0 1121429.83 112.14 1023713.42 1023713.42 4170454.21 4.17
824.0 1341502.45 134.15 1231466.14 1231466.14 5401920.35 5.40
825.0 1601478.92 160.15 1471490.69 1471490.69 6873411.04 6.87
826.0 1982391.43 198.24 1791935.18 1791935.18 8665346.21 8.67
827.0 2473966.00 247.40 2228178.72 2228178.72 10893524.93 10.89
828.0 2977620.58 297.76 2725793.29 2725793.29 13619318.22 13.62
829.0 3552486.56 355.25 3265053.57 3265053.57 16884371.79 16.88
830.0 4175916.84 417.59 3864201.70 3864201.70 20748573.49 20.75
831.0 4892662.30 489.27 4534289.57 4534289.57 25282863.06 25.28
832.0 5629669.19 562.97 5261165.75 5261165.75 30544028.81 30.54
Страна 5
stucky
Криве површине и запремине акумулације Невесиње

Z F Fsr V Vkum
2 2 3 3 6 3
(mnm) (m ) (ha) (m ) (m ) (m ) (10 m )
833.0 6471156.25 647.12 6050412.72 6050412.72 36594441.53 36.59
834.0 7210431.88 721.04 6840794.07 6840794.07 43435235.59 43.44
835.0 7917150.75 791.72 7563791.32 7563791.32 50999026.91 51.00
836.0 8677899.55 867.79 8297525.15 8297525.15 59296552.06 59.30
837.0 9368979.59 936.90 9023439.57 9023439.57 68319991.63 68.32
838.0 10145259.94 1014.53 9757119.76 9757119.76 78077111.39 78.08
839.0 10795673.64 1079.57 10470466.79 10470466.79 88547578.18 88.55
840.0 11519416.49 1151.94 11157545.07 11157545.07 99705123.25 99.71
Страна 6
stucky
Крива површине акумулационог простора ХЕ Дабар
Крива запремине акумулационог простора ХЕ Дабар

Увидом у претходно приказане криве површине и запремине може се констатовати следеће:
 На коти максималног радног нивоа у ванвегетативном периоду – 836,00 mнм, будућа
акумулација ће заузети површину од ~ 868 hа, односно 8,68 km2. На овој коти акумулација
се простире од профила Пошћење до Овчијег брода на кориту реке Заломке. Дужина
акумулације при овој коти износи ~ 14,1 km. Акумулација обухвата простор уз ток реке
Заломке, захвата ушћа Буковичког потока у ову акумулацију, ушће и део корита и обала
Зовидолке (у дужини од ~4,0 km мерено од ушћа у Заломку), ушће и део корита и обала
реке Дрежањке (у дужини од ~2,4 km мерено од ушћа у Заломку). Треба напоменути да
акумулација неће угрозити постојеће мостове преко корита река Заломке, Зовидолке и
Дрежањке. Запремина акумулационог простора на коти 836,00 mнм износи 59 296 552.00
m3.
Поглед на профил Пошћење са десне обале реке Заломке
Страна 7
stucky
Поглед на корито реке Заломке са профила бране Пошћење
Поглед на узводни мост и корито Заломке
Страна 8
stucky
Поглед на корито реке Заломке – почетак зоне Будисавље – узводни крај акумулације на коти 836,00 mнм
 На коти максималног радног нивоа у вегетативном периоду – 830,00 mнм, будућа
акумулација ће заузети површину од ~ 418 hа, односно 4,18 km2. На овој коти акумулација
се простире од профила Пошћење до почетка Будисавља на кориту реке Заломке. Дужина
акумулације при овој коти износи ~ 12,3 km. Акумулација обухвата простор уз ток реке
Заломке, захвата ушће Буковичког потока у ову акумулацију, ушће и део корита и обала
Зовидолке (у дужини од ~2,8 km мерено од ушћа у Заломку), ушће и део корита и обала
реке Дрежањке (у дужини од ~1,5 km мерено од ушћа у Заломку). Запремина
акумулационог простора на овој коти износи 20 748 573,00 m3.
 На коти минималног радног нивоа – 823,00 mнм, будућа акумулација ће заузети површину
од ~ 112 hа, односно 1,12 km2. На овој коти акумулација се простире од профила Пошћење
до 900 m узводно од моста на кориту реке Заломке („Гвоздени мост“). Дужина акумулације
при овој коти износи ~ 7,8 km. Акумулација обухвата простор уз ток реке Заломке, захвата
ушће Буковичког потока у ову акумулацију, ушће и део корита и обала Зовидолке (у дужини
од ~1,5 km мерено од ушћа у Заломку), ушће и део корита и обала реке Дрежањке (у
дужини од ~1,0 km мерено од ушћа у Заломку). Запремина акумулационог простора на овој
коти износи 4 170 454,00 m3.
На основу претходно изнетог може се констатовати да је радна запремина акумулације у
ванвегетативном периоду ~55x106 m3. У вегетативном периоду запремина акумулације износи ~
16,5 x106 m3.
С`обзиром да се већи део површине будуће акумулације тренутно плави у току зимских месеци, у
акумулацији нема значајнијих објеката. Обиласком терена на узводном крају акумулације налазе
се воденице.
Страна 9
stucky
Поглед на воденице узводни део акумулације ХЕ Дабар у Невесињком пољу
2.2 Хидрогеолошке карактеристике акумулације

„Невесиње“
Невесињско поље је настало тектонско ерозионим деловањем и сукцесивним тектонским

издизањем, као и делимичним налегањем ободних карстних маса са једне стране и спуштањем
равни поља са друге стране.
Најстарије јединице откривене на терену припадају средњем тријасу али чији почетак
седиментације није могуће тачно утврдити. Током горњег тријаса таложе се углавном карбонатне
наслаге и то у фацији доломита, а чији се континуитет таложења у маринском режиму наставља
кроз целу јуру. У југозападном делу терена континуитет седиментације се наставља и у креди када
се таложе претежно карбонатне наслаге.
Оплићавање седиментацијских басена почиње у сенону, док се ларамијској фази приписује
издизање копна праћено тангенцијалним и радијалним покретима уз регресију мора према
југозападу.
У великој депресији која је формирана пост-еоценским покретима у подручју садашњег масива
Трусине и Невесињског поља таложи се Промина серија преко веома карстификованог кречњачког
палеорељефа дебљине преко 800 m. Током неогена у делу поља таложе се и слатководни
седименти са угљем. Доминантан литолошки члан Промина серију су конгломерати.
Износ и врста карстификације у кречњацима и кластичним седиментима Промина серије није иста
јер су горњекредни кречњаци и њихов палеорељеф били изложени ерозији и карстификацији
близу 30 милиона година до формирања маринског басена са таложењем кластичних седимената
Промине серије. Од повлачења мора до данашњих дана има око 24 милиона година. Интензивна
тектоника, навлачење кречњака на Промина серију догодило се Савском фазом Алпске орогенезе,
кад је настало повлачење мора, па је тектонизација могла имати негативан ефекат на
вододрживост кластичне серије. Међутим раседи се не морају увек тумачити као предиспозиције
за течење подземних вода.
Генерално са хидрогеолошког аспекта од значаја су следећи стратиграфски пакети:
Страна 10
stucky
 Кречњаци јурске и кредне старости

 Флиш и кречњаци палеоценске и еоценске старости,
 Промина наслаге еоценско-олигоценске старости
 Најмлађи седименти у карстним пољима, односно неогени, језерски и квартарни
седоменти.
Ови пакети „покривају“ терен будуће акумулације и трасе тунела до Дабарског поља.
Са аспекта хидрогеолошке функције стенских маса генерално се може закључити да сви присутни
седименти на изучаваном подручју имају функцију хидрогеолошких колектора различитог типа
порозности изузев седимената еоценског флиша који својим саставом представљају хидрауличку
баријеру дуж које се (у зони Дабарског поља) јављају концентрисане зоне истицања. Изолаторску
функцију имају још и локално распрострањени седименти неогена представљени доминантно
глиновито-лапоровитим наслагама са прослојцима угља.
Као најдоминантније формације по типу порозности јављају се стене са пукотинско- кавернозним
типом распрострањене у оквиру кредних кречњака и проминских наслага са израженим
карбонатним везивом.
Прихрањивање ових колектора се врши доминантно на рачун падавина док се дренирање издани
обавља концентрисаним истицањем на нижим котама (врела Буне и Бунице). Цео процес храњења
и пражњења издани је изузетно динамичан, аналогно хидролошким приликама и формираној
хидрогеолошкој структури.
2.2.1 Хидрогеолошке карактеристике Промина серије

Највећи део будућег акумулационог простора изграђен је претежно од конгломерата Промина
серије прослојених слојевима или пакетима слојева пешчара, лапораца и лапора.
Анализом бушотина у акумулационом простору, утврђено је да је заступљеност конгломерата 70-
75 % у односу на финозрније пешчаре, лапоре, лапорце и подређено глинце.
С обзиром да основу Промине чине карбонатне валутице и да је везиво карбонатно у овим масама
се срећу сви облици типични за карст као што су шкрапе, понори, јаме и пећине, а што указује и на
њену хидрогеолошку функцију као карстне издани.
Карстификација Проминских седимената је доминантна у површинском делу. Прослојеност
слојевима лапора, лапораца и пешчара, онемогућио је развој карстног процеса у вертикалном
правцу. Чак и у зонама значајне испуцалости, односно раседања, може се сматрати да је
лапоровита компонента, у великом броју случајева извршила запуњавање милонитских зона,
односно онемогућила интензивну циркулацију вода дуж раседних структура, услед чега се дуж
ових структура није значајно морао развијати карстни процес.
На основу резултата свих до сада изведених истраживања може се констатовати да је
карстификација у Промина серији најдубља у пределу понорске зоне „Гребак“ – око 110 до 130 m и
ту пијезометарска линија, у досадашњем току мониторинга подземних вода има нагиб ка Заломци
код привремених интензивних падавина, а супротан нагиб ка кречњацима у сушним периодима.
Карстификација испод корита Заломке се оцењује на око 30 – 60 m где се оцењује да је дно
међусобно повезаних издани „река испод реке“. Само у појединим зонама може се очекивати да је
већа дубина базе карстификације. На основу резултата геофизичких истраживања изведених за
главни пројекат, база карстификације варира између 30 и 60 метара.
Конгломерати Промина серије имају функцију хидрогеолошких проводника. Пешчари, лапори,
лапорци и ређе подређено глинци имају функцију релативног хидрогеолошког изолатора.
Промински седименти леже конкордантно преко седимената еоценског флиша и дискордантно
преко старијих творевина али су им поједине бочне границе тектонске. Ободне делове
Страна 11
stucky
проминсиких седимената на простору акумулације на три локације изграђују горњекредни

слојевити до банковити и масивни кречњаци са пукотинском и кавернозном порозношћу.
Прихрањивање издани формиране у оквиру карстификованих седимената промина серије врши се
на рачун падавина, односно повремених водотокова – Заломке, Дрежањке, Зовидолке и др.
Површински токови преко система понора врше засићење подземних структура, релативно кратак
врементски период, а по засићењу воде настављају да се крећу искључиво површински.
Дренирање издани формиране у оквиру промина серије врши се бочно у зонама контакта са
кречњацима. Ретардационе карактеристике саме Промина серије су веома добре.
2.2.2 Хидрогеолошке карактеристике кредних кречњака

Карбонатни комплекс је развијен делом у оквиру турон–сенона К22,3 и то у фацији банковитих
рудистних кречњака са прослојцима доломита. Генерално су ови седименти заступљени у зони
Будисавља као и у јужном делу подручја истраживања, са дебљином око 250 m.
Најразвијенији делови карбонатног комплекса припадају сенонским творевинама К23 који су
развијени у виду белих кречњака, банковите до масивне текстуре. Дебљина ових слојева је
углавном око 500 m. Ови седименти се простиру како северно од врха акумулационог простора
тако и у доњем току Заломке у зони контакта са успором на коти 836 m.н.м.
Ободне делове акумулационог простора на три локације изграђују горњекредни слојевити до
банковити и масивни кречњаци са пукотинском и кавернозном порозношћу и имају функцију
хидрогеолошких проводника и повремених акумулатора издани подземних вода.
Прва локација са кречњацима најближа преградном месту налази се у залеђу понорске зоне
„Гребак“ где ће будућа акумулација „додиривати“ трансгесивни контакт кречњака и кластичне –
Промина серије у дужини око 750 m. У oвoj зoни утврђeнo je дa су издaни пoдзeмних вoдa у
крeчњaцимa и Прoминa сeриje у дирeктнoj хидрaуличкoj вeзи.
Друга локација кречњака налази се југоисточно од корњег тока Дрежањке где будућа акумулација
плави заливом само мали део (300 m) долине.
Трећа локација кречњака под акумулацијом је у пределу Будисавља где акумулација тек додирује
раседни контакт кречњака и у овом делу претежно вододрживих лапора, осим у заливима
Богодолског потока (око 350 m) и заливу реке Заломке северно од Будисавља у долини око 3.5
km.
Напомиње се да издани у промина серији и у кречњацима, у овој зони, нису у директној
хидрауличкој вези као у пределу понорске зоне „Гребак“.
Најнижи НПВ са највећим осцилацијама измерени су такође у подручју кречњака Жиљевске греде,
и бушотине О-1.
Kречњаци имају улогу једног од најзначајнијих дренова за околну издан у Промина серији у зонама
плитких контакта, која се прихрањује делом од директних падавина у Невесињском пољу, а делом
од вода које пониру дуж корита Заломке.
Прихрањивање издани формиране у оквиру карстификованих кречњака врши се на рачун
падавина, односно повремених водотокова – Заломке у делу узводно од Будисавља и др.
Дренирање издани формиране у оквиру кречњака врши се подземно, преко врела Буне и Бунице.
2.2.3 Хидрогеолошке карактеристике квартарних седимената

Квартарни седименти са становишта вододрживости немају велики значај иако је терен добрим
делом покривен делувијалним и терасним наносом. Ипак имају значај у колмирању
карстификованих пукотина у конгломератима, што је често виђано при картирању бушотина.
Страна 12
stucky
2.2.4 Хидрогеолошки изолатори

Са аспекта хидрогеолошке функције стенских маса генерално се може закључити да сви присутни
седименти на изучаваном подручју имају функцију хидрогеолошких колектора различитог типа
порозности изузев седимената еоценског флиша који својим саставом представљају хидрауличку
баријеру дуж које се јављају концентрисане зоне истицања. Флишни седименти се у највећој мери
простиру дуж обода Дабарског поља као и у зонама северно од Будисавља, у узводном току
Заломке, у формацијама еоценске и кредне старости. Изолаторску функцију имају још и локално
распрострањени седименти неогена представљени доминантно глиновито-лапоровитим наслагама
са прослојцима угља.
2.3 Приказ понорских зона у акумулацији „Невесиње“
На основу изведених истраживања, на простору акумулације могу се издвојити 3 значајније зоне са

присуством понорских структура кроз које је могућ губитак вода из акумулације.
2.3.1 Зона Будисавља

Најузводнија деоница у зони тока реке Заломке, у клисури Тртине узводно од Будисавља према
Овчијем броду, је читавим својим током усечена у сенонске кречњаке. Постоје 3 регистрована
потеза са уоченим зонама потенцијалних губитака воде из акумулације. У овој зони је могуће и
отварање нових понора, нарочито у зони контакта кречњака са промином.
У зони Будисавља, низводно од клисуре усечене у кречњаке налази се зона где акумулација при
високим котама, тек додирује раседни контакт кречњака и у овом делу претежно вододрживих
лапора. У овој зони будућу зону губљења воде из акумулације представља тектонски разлом
промина серије и кречњака који су навучени на промину. Контакт представља реверсни расед. На
локацијама биших врела и еставела може се јавити понирање у току експлоатације акумулације и
то само кад је ниво изнад контакта вододрживе промина серије и кречњака у залеђу.
У зони Богодолског потока постоји расед приближног правца пружања север-југ, који је вероватно
субвертикалан и по свему судећи представља стари расед тектонског рова у коме је формирано
еоцено-олигоцено море. Такође, акумулација залази и у залив Богодолског потока, где у дужини од
око 350 m прелази преко кречњачке подлоге.
2.3.2 Зона Дрежањке

У зони Дрежањке акумулација ће плавити део корита ове реке у релатино краткој деоници (око
300m протиче преко кредних кречњака).
На овој локацији могуће је очекивати евентуално понирање воде у кречњачки хидрогеолошки
колектор.
Узводно од овог дела корита кота максималног успора обухвата и пресек речног корита и
субвертикалног раседа. И у овој зони постоји могућност отварања понора.
У зони Дрежањке дубина акумулације при котама максималног успора је веома мала.
Страна 13
stucky
2.3.3 Зона понора Гребак

Најзначајнија понорска зона је „Гребак“ и „Младоњина јама“, који се одликују значајним
капацитетима гутања односно могу да приме велике количине воде. Пуњењем акумулације би се
свакако успоставила активна циркулација подземних вода ка кречњацима и може се очекивати
пораст губљења вода кроз време. Интензиван развој карстног процеса са дубинама и преко 100
метара, близина карбонатних наслага, интензивна тектоника и релативно велико распрострањење
су фактори који утичу и на само формирање решења за санацију процуривања у овој зони.
Површина зоне у којој се може очекивати интезивније губљење воде са посебним акцентом на
понорске зоне на подручју Гребка је око 0.4 km2.
У зони понора Гребак и Младоњина јама укрштају се попречни, субвертикални расед
најзаступљенијих елемената пада 300/85, са навлаком која је уочена као међуслојно навлачење
повлатног блока преко подинског, што то је јасно уочљиво код Младоњине јаме. Није случајно да
су понори управо концентрисани у зони пресека ових значајнијих дисконтинуитета.
Код Младоњине јаме уочљива је поткапина са глатким површинама између равни слојевитости,
али стрије нису уочљиве због површинске оштећености међуслојне површине. Идући по навлаци
према Зови долу нигде није могуће, површинским картирањем уочити међуслојна навлачења у
оквиру промина серије. Дуж ове навлаке није реално очекивати отварање нових понора у току
експлоатације акумулације.
Расед који је управан на Заломку није уочљив у десном боку Заломке па се не може сматрати
раседом од регионалног значаја са великим износом померања, већ више као предиспозиција за
стварање јаруге за разарање материјала лево и десно од разлома, па и за стварање понора и то у
случајевима кад у Невесињском пољу има падавина, а дуж корита реке нема водотока.
Дуж овог раседа дошло је до развоја карстификације до дубине од 130 m. и овај расед представља
главну везу, између кречњака и корита Заломке, односно дрен колектора у промина серији.
Залегање вододрживих лапора и лапораца, под углом од око 20о, ка североистоку указују на
могуће дубине леве бочне ињекционе завесе.
Највећи део површине терена у обухваћене котом максималног успора у којој се може очекивати
процуривање је прекривен глином веће дебљине, што је потврђено израдом истражних раскопа, а
што нам указује да у тим зонама не би требало бити интензивнијег процуривања односно
инфилтрације вода из акумулације у условима поводња, већ само мањег дифузног отицања.
Главни понори ове зоне могу имају еставелску фунцију односно да у периоду високих водостаја
раде као извори. Остало је непознато и то што се затварањем уочених проблематичних зона не
уклања потенцијална опасност од појављивања нових с обзиром на претпоставку да су одређене
понорске зоне замаскиране танким покривачем и да нису као такве регистроване, а да може под
притиском воденог стуба у акумулацији да дође до отварања истих.
Узевши у обзир будући предвиђени режим рада акумулације, односно њено често пражњење
могућа су накнадна откривања и санирања нових понорских зона.
Страна 14
stucky
3 Техничке мере за спречавање губљења

воде из акумулације
Да би се спречило губљење вода из акумулације – процуривање и отицање великих вода из
акумулације у понорске зоне и у друге сливове предвиђени су следећи објекти:
 Брана „Пошћење“ са одговарајућом инјекционом завесом – спречава губљење
површинских и подземних вода ка понору Биоград. Техничко решење и опис ове бране и
одговарајуће инјекционе завесе дат је у Књизи 5 ове техничке документације, у наредним
поглављима дат је скраћен приказ овог објекта.
 Насип „Гребак“ са одговарајућом инјекционом завесом. Овај објекат има улогу да спречи
губљења и процуривање вода из акумулације у поноре Гребак и Младоњина јама.
Техничко решење и опис овог насипа и одговарајуће инјекционе завесе дат је у Књизи 8
ове техничке документације, у наредним поглављима дат је скраћен приказ овог објекта.
 Насип „Врањача“ има улогу да спречи отицање великих вода из слива Заломке у слив
Брегаве. Техничко решење и опис овог насипа дат је у Књизи 8 ове техничке
документације, у наредним поглављима дат је скраћен приказ овог објекта.
 Заптивне мере у зони Будисавља. У оквиру ове књиге техничке документације дат је приказ
комплетног техничког решења заптивања ове зоне. С`обзиром да се ради о радовима који
захтевају велика средства, а пошто следи прво изградња тунела у трајајњу од 5 године,
предвиђени су додатни истражни радови у овој зони којом би се предвиђена техничка
решења верификовала.
3.1 Инјекциони радови на профилу бране ,,Пошћење”
У складу са конструктивним карактеристикама пројектоване бране, инјекциона завеса се простире

испод целе дужине бране и највећим делом се изводи из инјекционе галерије.
Инјекциона галерија је лоцирана приближно по оси бране, прати најнижи део темеља бране,
односно прати контакт бетона бране и ископа стенске масе највеће дубине.
Инјекциона завеса ће бити вертикална. Међутим, обзиром да ће се инјектирањем запуњавати јако
неповољно оријентисана фамилија субвертикалних пукотина и раседних структура, предвиђено је
да се највећи број бушотина у завеси изведе косо, под углом од 15° у односу на вертикалу.
При дефинисању дубине инјекционе завесе за брану „Пошћење“, разматрани су разни критеријуми
димензионисања инјекционих завесе, користећи резултате истраживања, као и искуства са
изведених заптивних завеса у земљи и иностранству у стенским масама сличних карактеристика
(литолошких, стање испуцалости и водопропустности), као и димензија бране.
Уважавајући побројане податке и критеријуме, дубина инјекционе завесе биће:
 Испод темеља бране највећим делом предвиђена је завеса дубине 20 m.
 У десном боку испод темеља бране због повећане водопропусности пројектована је завеса
дубине 43 метра
 Крилне завесе у боковима бране, су просечне дубине 11 до 14 m, а на крајевима 10 m.
Предвиђено је да се испод бране „Пошћење“ гради троредна инјекциона завеса. Растојање редова
је условљено ширином галерије и износи 0,75 m а растојање бушотина у редовима је 2,0 m. С
обзиром да су бушотине у редовима постављене у смакнутом поретку у односу на бушотине у
Страна 15
stucky
суседном реду, растојање најближих бушотина у различитим редовима износи нешто мање од 1,25
m. Овакав распоред треба да омогући сигурно преклапање радијуса простирања инјекционе масе у
суседним бушотинама и да узгон на темеље бране, уз примену дренирања, сведе на прихватљиве
вредности.
За пројектовани тип бетонске бране, усвојеним техничким решењем са троредном завесом на
дубинама до 5 m, постићиће се поузданије запуњавање пукотинског система, посебно пукотина
неповољне оријентације. Такође, троредном завесом постиже се већи учинак у заступљеним
слабо инјектибилним стенским масама, а уједно се добија већа дебљина инјекционе завесе.
Троредна инјекциона завеса се простире испод целе дужине бране (288 m), што са њеним
продужецима – левом крилном једноредном завесом (16 m) и десном крилном једноредном
завесом (48 m), чини укупну дужину од 352 m.
3.2 Насип ,,Гребак”
Насип се налази на растојању ~ 1000 m југоисточно од преградног профила бране „Пошћење“.

Његова улога је да спречи улазак вода из акумулације у поноре Гребак и Младоњина Јама.
Насип се састоји од надземног и подземног дела.
Надземни део је предвиђен као насип од каменог набачаја са језгром од бетона. Испод насипа је
предвиђена израда инјекционе завесе.
Укупна дужина насипа Гребак је 475,00 m. Предвиђено је да се траса овог насипа пружа правцем
северо запад – југоисток. Предвиђено је да траса насипа пролази испред понорских зона (ка
акумулацији).
Пројектом је предвиђено да нивелета круне насипа буде хоризонтална и да буде на коти 837,20
mнм.
Предвиђено је да се насип ради од каменог набачаја (гранулације 400<d<600 mm) са централним
бетонским језгром.
Насип је трапезног попречног пресека, ширине круне 3,5 m и нагиба косина 1:2. С`обзиром на
висину насипа (максимална 14,45 m), на коти 830,00 mнм, предвиђена је берма ширине 2,0 m.
Бетонско језгро је ширине 1,0 m и ради се од армираног хидротехничког бетона MB 30, В6.
Предвиђено је да се бетонско језгро ради до коте 836,50 mнм (0,5 m изнад предвиђеног радног
нивоа у акумулацији у току ванвегетативног периода).
Предвиђено је да се бетонско језгро фундира на плочи, са које се врши инјектирање.
Процењена вредност изградње насипа „Гребак“ износи 3 278 800 €.
3.3 Насип ,,Врањача”
Превој Врањача, налази се ван акумулације ХЕ Дабар, северозападно од понора Биоград на ~1,0
km.
Улога насипа „Врањача“ је да спречи да велике воде из акумулације „Невесиње“ прелију у слив
Брегаве.
Страна 16
stucky
Пројектом је предвиђено да нивелета круне насипа буде хоризонтална и на коти 842,00 mнм.
Насип се ради од каменог набачаја (гранулације 400<d<600 mm) са централним армирано-
бетонским језгром.
Насип је трапезног попречног пресека, ширине круне 3,5 m и нагиба косина 1:1,5.
Језгро насипа је предвиђено као армирано бетонско, да у случају преливања насипа не дође до
пуцања овог језгра и рушења насипа.
Процењена вредност изградње насипа „Врањача“ износи 597 771 €.
3.4 Зона Будисавља
Као што је у претходном тексту речено, зона Будисавља се налази на месту уласка реке Заломке у
Невесињско поље, а обухвата и део тока овог водотока до Овчијег Брода. Овај део будуће
акумулације ХЕ Дабар лежи у кречњачким срединама. У овој зони, раније урађеним истражним
радовима и осматрањима – мерењима протицаја, консатовано је да постоје значајна процуривања,
а бојењем је утврђено да се вода која се губи у овој зони појављује на врелу Буне.
Да би се спречило губљење у зони Будисавља, предвиђене су заптивне мере. Прегледом до сада
урађене документације у овој зони нису предвиђене заптивне мере и радови, тако да су у овој
документацији први пут предвиђени заптивни радови у овој зони.
С`обзиром да се ради о великом простору на коме треба реализовати радове и радовима који
захтевају велика средства, а пошто следи прво изградња тунела у трајајњу од 5 година,
предвиђени су додатни истражни радови и осматрања у овој зони којом би се предвиђена техничка
решења верификовала.
Заптивни радови би се реализовали у три фазе и то:
 Прва фаза представља заптивање зоне Будисавља до коте 830,00 mнм и понора Пбу 1
детектованог у акумулацији, низводно од ушћа Богодолског потока у Заломку.
 Друга фаза представља заптивање детектованих понорских зона (на основу досада
извршених истражних радова), на току реке Заломке између кота 830,00 mнм и 836,00 mнм.
Затвара се понорска зона, заптива дно корита и косине до коте 836,00 mнм. На основу
извршених истражних радова детектоване су понорске зоне између следећих стационажа
корита km 12+300,00 – km 14+100,00. Друга фаза радова обухвата и заптивање корита
Богодолског потока (око 700 m) и контактне зоне између Богодолског потока и Будисавља
(дужина око 1,0 km)
 Трећа фаза представља заптивање корита и обала реке Заломке, од коте 830,00 mнм до
коте 836,00 mнм.
Прва фаза радова на заптивању зоне Будисавља се изводи пре почетног пуњења и формирања
акумулације, док се остале фазе могу изводити накнадно за време вегетативног периода (кота у
акумулацији на 830 mнм). Процењена вредност прве фазе радова износи око 800 000 €, друге
фазе око 2 000 000 €, док се трећа фаза радова процењује на око 3 000 000 €.
Када се погледа комплетна инвестиција изградње хидроелектране и пратећих објеката, вредност
радова I фазе санације понора Будисавље није велика, тако да су ови радови предвиђени да се
раде у исто време кад и радови на изградњи осталих објеката, док радови за II и III фазу
заптивање зоне Будисавља треба да прођу кроз период верификације.
Верификација и евентуална корекција предложеног решења заптивања зоне Будисавља, радови II
и III фазе би се вршила на основу резултата мониторинга.
Страна 17
stucky
Треба напоменути да објекте за мониторинг процуривања из ове зоне треба поставити одмах када
почну радови на изградњи тунела, односно кад се стекну услови на терену, а да мониторинг треба
вршити према прописаној динамици.
Са мониторингом треба наставити и током изградње објеката I фазе, а и током експлоатације.
Предлог активности и додатних истражних радова за мониторинг процуривања је дат у поглављу 6
ове документације.
Опис техничког решења заптивних мера

Као главна заптивна мера предвиђена је израда облоге од EPDM геомембране дебљине 1,5 mm.
Техничко решење израде ове облоге предвиђа три етапе:
 Припремне радове на уградњи геомемебране. Ова етапа обухвата планирање тла. Тло је
неопходно испланирати колико је год могуће да би се уклониле значајне неравнине. Када
се изврши планирање тла, предвиђена је уградња тампон слоја шљунка природне
гранулације дебљине 20 cm. Преко шљунка се полаже геотекстил од полиестерског
нетканог филца тежине 500 gr/m2. На овај начин се припрема подлога за уградњу EPDM
геомемебрана дебљине 1,5 mm.
 Друга етапа представља уградњу EPDM геомембране дебљине 1,5 mm. Након
постављања геомембране на предвиђену површину, врши се спајање са другим деловима
геомембране. Спојеви – варови се израђују у складу са упутствима произвођача. Један од
начина је вулканизација којом се обезбеђује постизање хомогених спојева који имају
идентичне карактеристике као и геомембрана. Потребно је израдити такву врсту спојева са
преклопом и дуплим варом, који обезбеђују проверу квалитета спајања, на пример
ваздухом под притиском у каналу споја две геомембране. Оваква врста спојева са
контролним каналом омогућује у израду мониторинг система уколико је то неопходно.
Детаљ спајања геомембране

На косинама је предвиђено анкерисање геомемебране на коти 830,00 mнм (у I фази),
односно на коти 836,00 mнм (у II и III фази). За анкерисање геомемебране, предвиђена је
армирано – бетонска греда. Она се ради од армираног бетона MB 30 и ради из два дела.
Прво се ради подлога – доњи део греде. Затим се полаже геомембрана и анкерише за
доњи део греде. После тога се уграђује горњи део армиранобетонске греде и заједно
анкерише цела греда.
На делу корита где је предвиђено да се у I фази изградње заптије косина до коте 830,00
mнм, а да се настави у III фази изградње заптивање косина до коте 836,00 mнм,
Страна 18
stucky
предвиђено је да се геомембрана прво анкерише на на коти 830,00 mнм, а затим и на коти

836,00 mнм .
С`тим у вези предвиђено је да се геомембрана на анкер греди на коти 830,00 mнм препусти
у дужини од 0,5 m и затрпа. На овај начин се обезбеђује да се у следећој фази изврши
настављање геомембране – ископа се препуштени део геомбране (води се рачуна да се не
оштети постојећа геомембрана), испланира тло и затим полаже и нова геомебрана.
Препуст од 0,5 m је сасвим довољан да се обезбеди квалитетан спој нове и старе
геомембране.
На коти 836,00 mнм – кота анкерисања геомембране у II и III фази, не препушта се
геомемебрана, већ се завршава на анкер греди.
 Трећа етапа, подразумева уградњу заштитног слоја преко геомембране. У оквиру ове
етапе ради се геотекстил. Изнад геомембране предвиђен је геотекстил од полиестерског
нетканог филца тежине 800 gr/m2. Изнад геотекстила се ради слој шљунка природне
гранулације дебљине 20 cm. Изнад слоја шљунка се ради, баласт од гранулисаног
ломљеног камена (400<d<600 mm), дебљине 60 cm у дну и 40 cm на косинама корита.
Да би се стабилизовалa облога дна и косина корита, предвиђена је израда армирано-бетонских
прагова нулте висине (хидротехнички армирани бетон MB 30). Прагови се раде на растојању од
100 m. Предвиђено је да прагови буду у облику обрнутог слова „Т“.
Праг нулте висине је ширине у врху 30 cm, а у дну 90 cm. Праг нулте висине се фундира на дубини
од 1,10 m, а дебљина стопе износи 30 cm.
С`обзиром да су у кориту – дну и косинама истражним радовима констатоване експлицитне
понорске зоне, а да се поуздано не зна да ли оне раде као понори односно еставеле, предвиђена
је израда аерационих цеви. Ове цеви имају улогу да остваре несметан пут воде (када се понори
понашају као еставеле) како се не би догодило надувавање и пуцање геомембране.
Предвиђено је да аерациона цев буде челична цев пречника 800 mm. Предвиђено је да врх
аерационе цеви буде на коти 836,50 mнм (изнад максималног радног нивоа у ванвегетативном
периоду). С`обзиром на висину цеви од 3,5 – 8,5 m (дно корита реке се креће између ових кота),
предвиђен је армирано-бетонски анкер блок – хидротехнички армирани бетон, марке бетона MB
30. Блок је димензија 3,0x3,0x2,6 m.
Предвиђено је да се прво понор прошири и ископа, угради анкер блок, темељна јама затрпа,
материјалом из ископа. Да би се спречила филтрација воде око понорске зоне, предвиђено је да
се приликом затрпавања темеља, пробрани материјал уграђује у слојевима који се заливају
цементним малтером.
Предвиђено је да се аерационе цеви раде у дну и обалама корита Заломке.
Број и распоред аерационих цеви у овој пројектној документацији дат је на основу постојећих
истражних радова. Да би се одредио коначан распоред, евентуално кориговао пречник цеви и
дефинисали детаљи потребни за извођење радова неопходно је урадити истражне радове,
извршити потребан мониторинг и урадити пробно поље на којима би се на примеру
функционисања једног аератора верификовало техничко решење овог објекта.
Страна 19
stucky
4 Анализе и прорачуни
4.1 Хидрауличке анализе филтрације у утврђеним

понорским зонама
На простору који обухвата акумулација „Невесиње“ као значајније понорске зоне означене су
локације понора Гребак и Младоњина јама и зона Будисавља. Ван простора акумулације као
значајна понорска зона означен је понор Биоград.
За одређивање капацитета утврђених понорских зона искоришћен је хидролошко, хидрауличко,
енергетски математички модел. Капацитет понорских зона је приказан интегралном кривом.
Поменути модел као и резултати коришћења модела су детаљно приказани документацији ХЕ
Дабар: Хидролошко, хидраулички, енергетски математички модел и Пројекат управљања
водним ресурсом, Књига 3:Елаборат о хидролошким, хидрауличким и хидроенергетским
анализама.
У наставку је приказана интегрална крива која обухвата све понорске зоне у Невесињском пољу:
Биоград, Гребак и Младоњину јаму, Будисавље, као и преливање преко превоја Врањача.
Интегрална крива свих понорских зона у Невесињском пољу

Максимални капацитет понора Биоград износи ~60 m3/s за течење са слободном површином,
након чега долази до течења под притиском.
Понори Гребак и Младоњина јама имају мали капацитет. Међутим, за њих је карактеристично то да
вода понире док год Заломка тече и док су нивои у пољу испод коте 828 mnm. У склопу
Страна 20
stucky
планираних објеката акумулације Невесиње, предвиђена је изградња насипа Гребак, као и

изградња инјекционе завесе у телу насипа чиме ће се процуривање свести на минимум.
Понорска зона Будисавље је малог капацитета, али вода у њу понире све док коритом Заломке
тече река. Након изградње бране Пошћење и формирања акумулације Невесиње, шира област
понорске зоне Будисавље ће се налазити под успором акумулације, па самим тим и капацитети
ове понорске зоне биће већи. У наредном поглављу биће дат предлог капацитета понорске зоне
Будисавље, под успором, с тим да ће се мониторингом утврдити стварни капацитет након
изградње бране и формирања акумулације „Невесиње“.
4.2 Процена губитака воде из акумулације ,,Невесиње”
Процена губитака из акумулације „Невесиње“ је детаљно приказана у документацији ХЕ Дабар:

Хидролошко, хидраулички, енергетски математички модел и Пројекат управљања водним
ресурсом, Књига 3:Елаборат о хидролошким, хидрауличким и хидроенергетским анализама. У
наставку је приказан кратак извод из документације.
На простору планиране акумулације евидентирано је више локација као потенцијалних понорских
зона. У том смислу су спроведена симултана мерења протока дуж водотока Заломке, на основу
којих се могло посредно оценити понирање дуж водотока. Наравно, овим мерењима нису могле да
буду обухваћене и зоне ван корита Заломке, а које ће бити под успором планиране акумулације.
Од доминантнијих понорских зона у Невесињском пољу, чији капацитети у постојећем стању
(дакле, пре изградње акумулације Невесиње) су дефинисани интегралном кривом у оквиру
претходног поглавља, најзначајнија је понорска зона Будисавље, која долази под успор
акумулације и с тим у вези, њени капацитети ће бити промењени у односу на тренутно стање.
Изградњом акумулације изнад коте 834,0 mnm се активира контактна зона кречњака између
Богодолског потока и Будисавља и на том месту је тешко проценити губитке јер не постоји
мониторинг, нити је он могућ у стању пре изградње акумулације. С тим у вези, овде ће се само
дати предлог максималних капацитета, који ће накнадно бити верификовани мониторингом.
Предложена је област која даје највероватнију процену процуривања воде из акумулације и
приказана је на наредној слици.
Процењена област количине воде која процури из акумулације
Страна 21
stucky
На основу овако дефинисаних кривих, претпоставља се да је процуривање из акумулације при

коти нормалног успора (Z=836 mнм) у границама од 1,1 m3/s до 2,4 m3/s.
Под овим претпоставкама, добијају се следеће вишегодишње и максимално вишегодишње
процуривање из акумулације на периоду који је коришћен за хидроенергетске прорачуне.
Средње вишегодишње и максимално вишегодишње процуривање из акумулације

Минимално Максимално
процуривање (m3/s) процуривање (m3/s)
Средње вишегодишње
0.427 0.773
процуривање
Максималновишегодишње
1.607 3.825
процуривање
4.3 Енергетски ефекти санације понорске зоне

Будисавље
Анализа утицаја заптивања понорске зоне Будисавље на енергетску производњу је детаљно

приказана у документацији ХЕ Дабар: Хидролошко, хидраулички, енергетски математички
модел и Пројекат управљања водним ресурсом, Књига 3:Елаборат о хидролошким,
хидрауличким и хидроенергетским анализама. У наставку је приказан кратак извод из
документације.
Циљ анализе спроведене у овом поглављу је да коришћењем симулационог модела прикаже
енергетске ефекте облагања понорске зоне Будисавље који би могли бити искоришћени за
утврђивање оправданости овакве инвестиције.
Упоредни резултати за случај санираног и несанираног процуривања дати су у наредној табели.
Упоредни приказ енергетских показатеља производње ХЕ Дабар за несанираног и санираног процуривања у
понорској зони Будисавље
Средња годишња Средња снага
Процуривање
производња (GWh) (MW)
Минимално 261,00 29,96
Санирано 268,92 30,86
На основу приказаних резултата закључује се да се енергетски ефекат саниције процуривања
понорске зоне Будисавље огледа у повећању средње годишње производње за 2,94% што даје
полазну основу за разматрање исплативости такве инвестиције.
Страна 22
stucky
Утицај санације понорске зоне Будисавље на средњу годишњу производњу ХЕ Дабар
Утциај санације понорске зоне Будисавље на средњу месечну производњу ХЕ Дабар
Страна 23
stucky
5 Предлог активности и додатних

истражних радова – мониторинг
подземних и површинских вода
Да би се утврдила стварна вредност процуривања из акумулације и из понорских зона, утврдила
потреба за радовима и мерама на санацији и процуривању у зони Будисавља, као и стварни утицај
запивања на енергетску производњу система неопходно је да се формира систем мониторинга
подземних и површинских вода и врши осматрање и прикупљање података већ на самом почетку
изградње објеката система као и у експлоатацији система.
У систему мониторинга подземних и површинских вода разликује се мониторинг у току изградње
објеката система и мониторинг у експлоатацији система.
Мониторинг подземних и површинских вода у току изградње објеката система је детаљно приказан
у Књизи 9: Техничко осматрање објеката, док је мониторинг подземних и површинских вода у
току експлоатације система приказан детаљно у документацији ХЕ Дабар: Хидролошко,
хидраулички, енергетски математички модел и Пројекат управљања водним ресурсом, Књига
4: Пројекат мониторинга и управљања. У наставку је дат извод из наведене документације.
5.1 Мониторинг подземних и површинских вода у току

изградње објеката система
5.1.1 Мониторинг подземних вода

Узевши у обзир чињеницу да се простор акумулације налази у карстном терену, те да у складу са
тиме нису потпуно дефинисане све зоне потенцијалних губитака воде из акумулације, ни величина
евентуалних губитака, као ни услови под којима би губици били највећи, неопходно је формирати
мрежу пијезометара, којима ће се вршити мониторинг нивоа подземних вода у зони
распрострањења акумулације, паралелно са мониторингом падавина и површинских вода.
Мониторинг подземних вода неопходно је нарочито вршити у зонама, за које је претходним
истраживањима утврђено, да представљају локације могућих губитака воде из акумулације у
режиму рада.
На основу анализе резултата вршења мониторинга подземних вода, падавина и површинских вода
пре изградње бране и других објеката, дефинисаће се међусобни утицај површинских и подземних
вода, односно биће могуће донети одлуку о неопходности или непотребности реализације скупих
радова на заптивању појединих зона корита акумулације.
Циљ вршења мониторинга у зонама потенцијалних губитака воде пре изградње акумулације је
дефинисање зависности режима нивоа подземних вода и протока реке Заломке. На основу ових
осматрања биће могуће донети одлуку да ли је неопходно и у којој мери реализовати
противфилтрационе радове у зонама губитака.
У фази експлоатације акумулације, на основу ових података моћи ће да се доносе одлуке о
режиму рада акумулације, како би се максимално искористиле количине вода које се из подземља
могу дренирати у површински водоток Заломке.
Страна 24
stucky
Уовој фази реализације пројектне документације издвојене су следеће значајније зоне

потенцијалних губитака вода из будуће акумулације:
(1) Зона понора Гребак;
(2) Зона Будисавља;
У зони понора Гребак постоји мрежа изведених пијезометара од којих је 10 значајно за анализу
режима подземних вода. У оквиру додатних радова неопходно је извршити ревитализацију једног и
извести један нови пијезометар.
У зони Будисавља је у претходном периоду формирана пијезометарска мрежа, која је иницијално
омогућавала праћење режима нивоа према међусобно управним профилима. Осим
ревитализације постојеће пијезометарске мреже неопходно је извести још 4 пијезометра на
локацијама на којима нису постојали пијезометри.
5.1.1.1 Динамика постављања мреже за мониторинг подземних вода
На основу претходно изнетих циљева вршења мониторинга подземних вода може се закључити да
је неопходно мрежу пијезометара што је могуће пре оформити. Приоритет радова треба да буде
на ревитализацији постојећих пијезометара (при томе се мисли и на оне који су потпуно уништени).
Према степену познавања хидрогеолошке проблематике, односно према значају проблема који
треба решити на основу резултата мониторинга подземних вода најзначајнија је зона Будисавља.
Одмах након извођења неопходно је опремити све ревитализоване и нове пијезометре
одговарајућом опремом за вршење аутоматског мониторинга на дневном нивоу, изузев
пијезометара који су већ опремљени опремом за аутоматско мерење нивоа подземних вода као и
пијезометара који су предвиђени за ручно мерење.
У наредној табели приказани су пијезометри, начин вршења мониторинга, избор мерних
инструмената, локације њиховог постављања.
зона губитака воде из
НОВИ ПИЈЕЗОМЕТРИ
МЕРЕЊЕ (број ел.
Изведена дубина
постојеће стање
акумулације
пијезометар
мин НПВ
маx НПВ
уређаја)
RB
ручно
1 Гребак ЗБ‐1 96 мерење 59.22 0 1
ручно
2 Гребак ЗБ‐3 150 мерење 110 5 2
ручно
3 Гребак ЗБ‐5 150 мерење 112 0 2
4 Гребак ЗБ‐6 150 зачепљен 140 0 150 2
5 Гребак ЗБ‐7 40 уништен 50 10 50 1
6 Гребак ПЗГ‐1 91 опремљен постоји
8 Гребак ПЗГ‐3 138.7 опремљен постоји
11 Гребак ПБА‐6 100 опремљен постоји
Страна 25
stucky
зона губитака воде из
НОВИ ПИЈЕЗОМЕТРИ
МЕРЕЊЕ (број ел.
Изведена дубина
постојеће стање
акумулације
пијезометар
мин НПВ
маx НПВ
уређаја)
RB
ручно Ручно мерење у
12 Будисавље О‐1 205 мерење 175 28 наредном периоду
Ручно мерење у
13 Будисавље Т‐1 225 уништен 247 24.2 240 наредном периоду
14 Будисавље Т‐3 122 зачепљен 69 10 1
15 Будисавље Т‐5 нови 120 2
ручно
19 Будисавље Б‐2 83/242 мерење 78 0 1
100/220 Ручно мерење у
20 Будисавље Б‐3 /255 зачепљен 36 0 250 наредном периоду
21 Будисавље Б‐4 100/300 опремљен 67 1 постоји
22 Будисавље Б‐5 100/324 опремљен 77 0 постоји
ручно
23 Будисавље НТ‐6 120 мерење 92 0 2
ручно
24 Будисавље НТ‐8 55 мерење 27.7 0 1
ручно
25 Будисавље НТ‐9 60 мерење 61 7.35 1
26 Будисавље НТ‐10 45 зачепљен 36.8 1.15 120 2
ручно
27 Будисавље НТ‐11 45 мерење 18.9 0 1
Процењена вредност радова за ревитализацију, извођење и опремање пијезометара износи

312 930 €.
5.1.2 Мониторинг површинских вода

Објекте за мониторинг површинских вода потребно је поставити у оквиру зоне будуће акумулације.
Осматрање нивоа површинских вода се врши по профилима. Осматрањем ће се добити
информације о протицајима на профилима и разликама протицаја између суседних профила што
би указивало на величину евентуалног процуривања између суседних профила.
На простору будуће акумулације „Невесиње“ дефинисане су следеће локације на којима је
потребно успоставити осматрање површинских вода:
 Овчији брод
 Будисавље
 Низводно од Богодолског потока
Страна 26
stucky
 Зона понора Гребак

 Преградно место Пошћење
На наведеним локацијама раније су изведени грађевински радови на формирању мерних профила
и вршена су мерења у одређеном временском периоду. У току извођења радова на изградњи
објеката ХЕ Дабар (тунел и брана) и у периоду док се не формира акумулација „Невесиње“
потребно је извршити опремање наведених мерних профила и вршити континуална мерења.
Након формирања акумулације потребно је извршити дислоцирање (померање) опреме у зону ван
утицаја будуће акумулације (на обале изнад коте КНУ) и наставити осматрање по потреби.
Процењена вредност радова за за опремање наведених профила уређајима за мерење износи
6 490 €.
5.2 Мониторинг метеоролошких, хидролошких и

хидрогеолошких величина у сливу
Пројекат мониторинга и управљања у систему ХЕ Дабар, у току експлоатације, је детаљно

приказан у Књизи 4 техничке документације ХЕ Дабар: Хидролошко, хидраулички, енергетски
математички модел и Пројекат управљања водним ресурсом. Овде је дат кратак приказ
предвиђених објеката за мониторинг система.
У оквиру система за мониторинг и управљање сва мерна места су подељена у следеће групе
мерних станица:
 метеоролошке станице,
 хидролошке станице,
 хидрогеолошке станице и
Осматрања која треба да се обављају у оквиру система мониторинга и управљања системом
ХЕ „Дабар“ треба да буду перманентна, у реалном времену. Предвиђено је да се све мерне
станице аутоматизују и да се омогући даљински пренос података у Сливни центар.
У наставку је дат кратак приказ група мерних станица, док је предмер и предрачун дат у оквиру
поглавља 6.
5.2.1 Метеоролошка осматрања

У оквиру система мониторинга предвиђа се постављање метеоролошких станица за осматрање у
реалном времену више разнородних метеоролошких појава. Аутоматска метеоролошка станица
треба да омогући регистровање свих значајних метеоролошких параметара: температура ваздуха,
влажност ваздуха, атмосферски притисак, количина кишних падавина, осунчаност, правац и
брзина ветра и висина снежног покривача.
У наредним табелама дат је предлог и преглед садашњег стања метеоролошких станица за
систем мониторинга и управљања за ХЕ „Дабар“.
Страна 27
stucky
Метеоролошке станице које су предложене за коришћење у прогнозном моделу
Назив станице Слив / локација Модел Надморска висина

Војине Заломка - слив Неопходна 870
Невесиње Заломка - слив Неопходна 910
Слато поље Заломка - слив Пожељна 1020
Сливље Заломка - слив Неопходна 1150
Трусина Заломка - обод слива Пожељна 880
Преглед садашњег стања метеоролошких станица
Назив
Мерна опрема на локацији Начин преноса података Напомена
станице
Комплетна метеоролошка
аутоматска станица за мерења Пренос мерних података
падавина, температуре и са аутоматске хидролошке Додати мерење
Војине влажности ваздуха, брзина и станице се врши преко висине снежних
смер ветра, атмосферски система мобилне падавина
притисак, интензитет сунчевог телефоније.
зрачења и испаравање
Мануелно мерење падавина и Осавремењавање

Невесиње Ручни записници
температуре ваздуха станице
Осавремењавање
Слато поље Мануелно мерење падавина Ручни записници
станице
Сливље Мануелно мерење падавина Ручни записници
станице
Трусина Нема метеоролошких осматрања
5.2.2 Хидролошка осматрања

У оквиру система мониторинга предвиђа се постављање или осавремењавање постојеће опреме
за хидролошка осматрања. Хидролошка осматрања омогућавају континуално праћење режима
водостаја и протицаја.
У наредним табелама дат је предлог и преглед садашњег стања хидролошких станица за систем
мониторинга и управљања за ХЕ „Дабар“.
Хидролошке станице које су предложене за коришћење у прогнозном моделу
Назив станице Модел Река

Кифино село Пожељна Заломка
Риља Неопходна Заломка
Биоград Неопходна Заломка
Овчији Брод Неопходна Заломка
Страна 28
stucky
Преглед садашњег стања хидролошких станица
Начин преноса
Назив станице Мерна опрема на локацији Напомена
података
Кифино село Водомерне летве Ручни записници
станице
Риља Водомерне летве и лимниграф Ручни записници
станице
Биоград Водомерне летве Ручни записници
станице
Овчији Брод Водомерне летве Ручни записници
станице
Станице неопходне за модел:
 Риља
 Овчији Брод - мерење протока реком Заломком на улазу у акумулацију Невесиње
 Биоград – мерење протока на понору Биоград и низводно од преградног места бране
„Пошћење“.
Станица пожељна за модел је:
 Кифино село – мерење протока између два хидролошка профила Риља и Овчији Брод,
узводно корито је смештено у веома карстификованим кречњацима са бројним
карстним појавама, као што су понори и еставеле.
5.2.3 Хидрогеолошке станице

Хидрогеолошка осматрања представљају мерења нивоа подземних вода у терену. Хидрогеолошко
осматрање нивоа подземне воде у терену врши се у пијезометарским конструкцијама, са циљем
мерења нивоа подземних вода у току грађења и експлоатације система ХЕ „Дабар“.
У наредним табелама дат је предлог и преглед садашњег стања хидрогеолошких станица за
систем мониторинга и управљања за ХЕ „Дабар“, у току експлоатације.
Списак хидрогеолошких станица за систем мониторинга и управљања у току експлоатације
Карстна
Назив Модел
издан
K10 NT-10 Неопходна
K10 NT-9 Пожељна
K8 RA-1 Неопходна
K8 RB-7 Пожељна
K9 Š4 Неопходна
K9 Š6 Пожељна
Страна 29
stucky
Преглед садашњег стања хидрогеолошких станица

Пијезо.
Начин
Мерна опрема на локацији преноса Напомена
података
Очитавање се врши са преносном мерном пантљиком

са пиштаљком којом се мери растојање од врха Ручни Осавремењавање
NT-10
пијезометарске цеви до нивоа воденог стуба у записници станице
бушотини
NT-9
бушотини
RA-1
бушотини
RB-7
бушотини
Š4
бушотини
Š6
бушотини
Страна 30
stucky
6 Предмер и предрачун радова

У овом поглављу дати су детаљни предмер и предрачун радова за I фазу радова на заптивању
зоне Будисавља.
Што се тиче објеката за мониторинг подземних и површинских вода у овом поглављу је дат
детаљан предмер и предрачун радова за мониторинг подземних и површинских вода у току
експлоатације објекта, док је за мониторинг вода у току изградње објеката детаљан предмер и
предрачун радова дат у Књизи 9: Техничко осматрање објеката.
6.1 Објекти за заштиту од процуривања из акумулације

„Невесиње“ - Заптивање зоне Будисавља, I фаза
радова
Веза са Јединична Вредност

Бр Јединица
тех. Опис радова Количина цена радова
поз. мере
условима (eur) (eur)
Заптивање узводног дела

акумулације - зона
I
Будисавља - I фаза (кота
830 mнм - L=750 m)
I1 3 Припремни радови
I 1.1 3.1-3.7 Обележавање и снимање профила
у зони I фазе заптивања
акумулације, пре почетка извођења
радова и геодетско праћење
димензија и кота у току извођења
радова.
Обрачун се врши по комплету. комплет 1 3000.00 3 000.00
I 1.2 4.1 Рашчишћавање терена, сечење
(4.1.1 i шибља и ниског растиња са
4.1.2) површине на којој су предвиђени
радови на заптивању акумулације (I
фаза). Шибље и ниско растиње се
уклањају ван зоне радова са
одобрењем надзорног органа, а на
просечну даљину до 1 км.
Обрачун по m2 очишћене површине. m2 6000.00 0.50 3 000.00
Свега припремни радови: 6 000.00
I2 4 Земљани радови
Страна 31
stucky

поз. мере
I 2.1 4.2.1 Планирање терена у зони
пројектованог заптивања
акумулације (I фаза). Планирање
терена се врши машинским путем
према котама и нивелети датој у
подужном профилу. Планирање се
састоји делом од скидања вишка
материјала и делом од насипања и
набијања материјала у зонама где
је потребно. У зонама где се налази
чврста стенска маса (V категорија и
више) потребно је извршити
уситњавање стенске масе, па
планирање терена. Позиција
обухвата и утовар, транспорт и
одлагање вишка материјала на
депонију коју одреди Надзорни
орган
Обрачун по m2 испланиране
површине.. m2 15440.0 8.00 123 520.00
Свега земљани радови: 123 520.00
I3 Радови у шљунку и камену

I 3.1 4.3.2 Уградња слоја шљунка, природне
гранулације, d=20 cm. Предвиђена
је уградња шљунка у дну корита
реке и по косинама до коте 830
mнм. Шљунак се уграђује на
претходно испланирану подлогу, у
слоју од 20 cm испод геомембране и
у слоју 20 cm изнад геомембране.
Позиција обухвата и набавку и
транспорт шљунка.
Обрачун по m3 уграђеног слоја
шљунка. m3 6350.00 12.00 76 200.00
I 3.2 4.3.2 Израда облоге од гранулисаног
ломљеног камена, гранулације
400<d<600 mm, у дну и косинама
корита, преко слоја шљунка. Облога
је у дну дебљине 60 cm док је на
косинама дебљина облоге смањена
на 40 cm. Облога се изводи до коте
830 mнм. Позиција обухвата и
набавку и транспорт камена.
Обрачун по m3 уграђеног
гранулисаног камена у облогу.
m3 8650.00 18.00 155 700.00
Свега радови у шљунку и камену: 231 900.00
I4 5,6 Бетонски радови
Страна 32
stucky

поз. мере
I 4.1 5.9- Израда бетонске греде од бетона
5.12 марке МБ 30, за анкерисање
геомембране. Бетонска греда се
изводи дуж леве и десне испланиране
обале корита реке и на почетку и
крају зоне заптивања . Димензије
бетонске греде су 50x50 cm. Укупна
дужина греде износи око 1560 m.
Позиција обухвата и арматуру и сав
потребан прибор и материјал за рад.
Обрачун по m3 уграђеног бетона. m3 390.00 140.00 54 600.00
I 4.2 5.9- Израда попречних стабилизационих
5.12 прагова од бетона марке МБ 30.
Бетонски праг се изводи за потребе
анкерисања и стабилизације
геомембране дуж корита реке.
Попречни прагови се изводе на
међусобном растојању од 100 m.
Укупна дужина прагова износи око
135 m. Позиција обухвата и арматуру
и сав потребан прибор и материјал
за рад.
Свега бетонски радови: 64 400.00
I5 Уградња геомембране
I 5.1 4.3.4 Уградња геомембране dmin =1.5 mm
са двостраним геотекстилом (500 -
800 g/m2), на дно и косине
испланираног корита, до коте 830
mнм. Позиција обухвата и набавку,
транспорт, истовар, складиштење и
локални транспорт на градилишту
потребног материјала геомембране и
двоструке површине геотекстила као
и испитивање спојева.
У цену је урачунат сав потребан
материјал за спајање и постављање
геомембране и геотекстила као и
потребна допунска количина
геомембране и обостраног
геотекстила за преклопе и украјања
као и црпљење воде по потреби.
Обрачун по m2 уграђене
геомембране, са анкеровањем, по
условима прописаним пројектом. m2 16160.0 15.00 242 400.00
Свега уградња геомембране: 242 400.00
Укупно заптивање узводног дела
акумулације - зона Будисавља - I
фаза (кота 830 mнм - L=750 m) 668 220.00
Страна 33
stucky

поз. мере
Уређење понорских зона - I

II фаза (кота 830 mнм - L=750
m)
Напомена: Рашчишћавање терена и
радови на уградњи геомембране је
дато уз позицију припремних
радова у оквиру радова на
заптивању узводног дела
акумулације - I фаза радова.
II 1 3 Припремни радови
II 1.1 3.1-3.7 Обележавање и утврђивање
понорских зона у зони I фазе
заптивања акумулације, пре
почетка извођења радова и
геодетско праћење димензија и кота
у току извођења радова.
Обрачун се врши по комплету.
комплет 1 2000.00 2 000.00
Свега припремни радови: 2 000.00
II 2 4 Земљани радови
II 2.1 4.2.1 Ископ материјала IV-V категорије,
машинским путем, за потребе
израде бетонског темеља за
аерациону цев која се поставља у
зони понора. Ископ се ради до
дубине око 2,0 m, димензија у дну
5,0x5,0 m. Нагиб косина рова је 5:1.
Ископани материјал се одлаже ван
зоне ископа ради касније уградње
пробраног материјала.
Обрачун по m3 ископаног
материјала у самониклом стању.
m3 293.00 8.00 2 344.00
II 2.2 4.3.1 Затрпавање бетонског темеља
аерационе цеви пробраним
материјалом из ископа. Затрпавање
се врши у слојевима од по 30 - 50
cm. Након урађеног слоја пробрани
материјал се залива цементним
малтером.
материјала.
m3 203.00 12.00 2 436.00
Страна 34
stucky

поз. мере
II 3 5,6 Бетонски радови

II 3.1 5.9- Израда бетонског темеља
5.12 аерационе цеви од хидротехничког
бетона марке МБ30, В6. Темељ је
димензија 3,0x3,0 m, висине 2,6 m.
Обрачун по m3 уграђеног бетона.
m3 117.00 140.00 16 380.00
II 3.2 5.9- Израда бетонских греда од бетона
геомембране и стабилизацију
аерационе цеви. Бетонске греде се
изводе око бетонског темеља цеви,
на међусобном растојању од око 3
m. Димензије бетонске греде су
30x80 cm. За један понор
предвиђено је 8 бетонских греда
дужине 10 m. Позиција обухвата и
арматуру и сав потребан прибор и
материјал за рад.
Обрачун по m3 уграђеног бетона.
m3 96.00 140.00 13 440.00
II 4 Монтажерски радови
II 4.1 Израда и монтажа челичних
аерационих цеви 800 x 6.3, висине
од 9,0 m до 10,0 m. Врх цеви који се
налази изнад коте воде се
перфорира. Позиција обухвата
набавку, транспорт, АКЗ, монтажу и
сав пратећи материјал – ужад,
опрема за качење и затезање
ужади и друго неопходно за
монтажу аерационих цеви, осим
бетонских блокова.
Обрачун по m' монтиране цеви m' 50.00 600.00 30 000.00
Свега монтажерски радови: 30 000.00
Укупно уређење понорских
зона - I фаза (кота 830 mнм -
L=750 m) 66 600.00
Страна 35
stucky

поз. мере
III Уређење понора Pbu2
III 1 3 Припремни радови

III 1.1 3.1-3.7 Обележавање и утврђивање
понорске зоне Pbu2, пре почетка
извођења радова и геодетско
праћење димензија и кота у току
извођења радова.
Обрачун се врши по комплету. комплет 1 200.00 200.00
III 1.2 4.1 Рашчишћавање терена, сечење
(4.1.1 i шибља и ниског растиња са
4.1.2) површине на којој су предвиђени
радови на заптивању понора Pbu2.
Шибље и ниско растиње се
уклањају ван зоне радова са
одобрењем надзорног органа, а на
просечну даљину до 1 km.
Обрачун по m2 очишћене површине. m2 300.00 1.00 300.00
Свега припремни радови: 500.00
III 2 4 Земљани радови

III 2.1 4.2.1 Планирање терена, машинским
путем, у зони понора Pbu2.
Планирање се састоји делом од
скидања вишка материјала и делом
од насипања и набијања материјала
у зонама где је потребно. У зонама
где се налази чврста стенска маса
(V категорија и више) потребно је
извршити уситњавање стенске
масе, па планирање терена.
Позиција обухвата и утовар,
транспорт и одлагање вишка
материјала на депонију коју одреди
Надзорни орган
Обрачун по m2 испланиране
површине.. m2 400.00 8.00 3 200.00
III 2.2 4.2.1 Ископ материјала IV-V категорије,
машинским путем, за потребе
израде бетонског темеља за
аерациону цев која се поставља у
зони понора. Ископ се ради до
дубине око 2,0 m, димензија у дну
5,0x5,0 m. Нагиб косина рова је 5:1.
Ископани материјал се одлаже ван
зоне ископа ради касније уградње
пробраног материјала.
Обрачун по m3 ископаног
материјала у самониклом стању.
m3 59.00 8.00 472.00
Страна 36
stucky

поз. мере
III 2.3 4.3.1 Затрпавање бетонског темеља
аерационе цеви пробраним
материјалом из ископа. Затрпавање
се врши у слојевима од по 30 - 50
cm. Након урађеног слоја пробрани
материјал се залива цементним
малтером.
материјала. m3 41.00 12.00 492.00
III 3 Радови у шљунку и камену

III 3.1 4.3.2 Уградња слоја шљунка, природне
гранулације, d=20 cm. Предвиђена је
уградња шљунка у дну корита реке у
зони понора. Шљунак се уграђује на
претходно испланирану подлогу, у
слоју од 20 cm испод геомембране и у
слоју 20 cm изнад геомембране.
Позиција обухвата и набавку и
транспорт шљунка.
Обрачун по m3 уграђеног слоја
шљунка. m3 160.00 12.00 1 920.00
III 3.2 4.3.2 Израда облоге од гранулисаног
ломљеног камена, гранулације
400<d<600 mm, у дну корита у зони
понора, преко слоја шљунка. Облога
је дебљине 60 cm. Позиција обухвата
и набавку и транспорт камена.
гранулисаног камена у облогу. m3 240.00 18.00 4 320.00
Свега радови у шљунку и камену: 6 240.00
III 4 5,6 Бетонски радови

III 4.1 5.9- Израда бетонског темеља аерационе
5.12 цеви од хидротехничког бетона марке
МБ30, В6. Темељ је димензија 3,0x3,0
m, висине 2,6 m.
III 4.2 5.9- Израда бетонских греда од бетона
геомембране и стабилизацију
аерационе цеви. Бетонске греде се
изводе око бетонског темеља цеви,
на међусобном растојању од око 3 m.
Димензије бетонске греде су 30x80
cm. За један понор предвиђено је 8
бетонских греда дужине 10 m.
Позиција обухвата и арматуру и сав
потребан прибор и материјал за рад.
Страна 37
stucky

поз. мере
III 4.3 5.9- Израда бетонске греде од бетона
геомембране. Бетонска греда се
изводи по ободу зоне понора, где је
предвиђено заптивање
геомембраном. Димензије бетонске
греде су 50x50 cm. Укупна дужина
греде износи око 80 m. Позиција
обухвата и арматуру и сав потребан
прибор и материјал за рад.
III 5 Монтажерски радови

III 5.1 Израда и монтажа челичне
аерационе цеви 800 x 6.3, висине
12,0 m. Врх цеви који се налази
изнад коте воде се перфорира.
Позиција обухвата набавку,
транспорт, АКЗ, монтажу и сав
пратећи материјал – ужад, опрема
за качење и затезање ужади и друго
неопходно за монтажу аерационих
цеви, осим бетонских блокова.
Обрачун по м' монтиране цеви m' 12.00 600.00 7 200.00
III 5.2 4.3.4 Уградња геомембране dmin =1.5 mm
са двостраним геотекстилом (500 -
800 g/m2), на дно корита, у зони
понора. Позиција обухвата и набавку,
транспорт, истовар, складиштење и
локални транспорт на градилишту
потребног материјала геомембране и
двоструке површине геотекстила као
и испитивање спојева.
У цену је урачунат сав потребан
материјал за спајање и постављање
геомембране и геотекстила као и
потребна допунска количина
геомембране и обостраног
геотекстила за преклопе и украјања
као и црпљење воде по потреби.
Обрачун по m2 уграђене
геомембране, са анкеровањем, по
условима прописаним пројектом. m2 420.00 15.00 6 300.00
Свега монтажерски радови: 13 500.00
Укупно уређење понора Pbu2 33 364.00
Страна 38
stucky
РЕКАПИТУЛАЦИЈА:
I ЗАПТИВАЊЕ ЗОНЕ БУДИСАВЉА - I ФАЗА: 668 220 €
I1 Припремни радови 6 000 €
I2 Земљани радови 123 520 €
I3 Радови у шљунку и камену 231 900 €
I4 Бетонски радови 64 400 €
I5 Уградња геомембране 242 400 €
II УРЕЂЕЊЕ ПОНОРСКИХ ЗОНА - I ФАЗА: 66 600 €
II 1 Припремни радови 2 000 €
II 2 Земљани радови 4 780 €
II 3 Бетонски радови 29 820 €
II 4 Монтажерски радови 30 000 €
III УРЕЂЕЊЕ ПОНОРА Пбу2 - I ФАЗА: 33 364 €
III 1 Припремни радови 500 €
III 2 Земљани радови 4 164 €
III 3 Радови у шљунку и камену 6 240 €
III 4 Бетонски радови 8 960 €
III 5 Монтажерски радови 13 500 €
УКУПНО: 768 184 €
НЕПРЕДВИЂЕНИ РАДОВИ (3%): 23 046 €
УКУПНО: 791 230 €
6.2 Објекти за мониторинг метеоролошких,

хидролошких и хидрогеолошких величина у сливу
6.2.1 Опремање мерних станица за мониторинг
техни. Јед. Коли- Јед. Укупна

Пос Опис радова
услови Мере чина цена [€] цена [€]
I 9.4.1 МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

Аутоматска метеоролошка станица
1. 9.4.1.1
Војине:
Измене у програмирању телекому-
никационог система за преузимање
података пауш 1 200 200
Набавка уређаја за мерење нивоа снежног
покривача са носачем ком 1 1 950 1 950
Инсталација и повезивање мерног
инструмента на локацији пауш 1 600 600
Провера рада станице и преноса података пауш 1 650 650
Страна 39
stucky

са новим инструментом
Провера уземљења на аутоматској
метеоролошкој станици пауш 1 350 350
2. 9.4.1.2
Невесиње:
Набавка и испорука уређаја за мерење
температуре и влажности ваздуха са
носачем и заштитом ком 1 680 680
атмосферског притиска ком 1 1 400 1 400
количине и интензитета падавина са
носачем ком 1 5 400 5 400
праваца и брзине ветра ком 1 1 700 1 700
висине снежног покривача ком. 1 1 950 1 950
интензитета сунчевог зрачења ком. 1 770 770
Набавка уређај за скупљање податка
ком. 1 2 800 2 800
Уређај за напајање који чине батерија и
јединица за контролу напона пауш 1 300 300
Телекомуникациони систем за пренос
података: GSM/GPRS модем, громобранска
заштита и антена. пауш 1 960 960
Орман за смештање опреме пауш 1 660 660
Метеоролошки стуб од 10 m са свим
потребним носачима ком. 1 5 500 5 500
Израда уземљења мерене локације према
документацији испоручиоца опреме пауш 1 2 200 2 200
Инсталација метеоролошке станице на
локацији пауш 1 950 950
3. 9.4.1.3 Аутоматска хидролошка станица Сливља
носачем и заштитом ком. 1 680 680
носачем ком. 1 5 400 5 400
ком. 1 2 800 2 800
Страна 40
stucky

Орман за смештање опреме

пауш 1 660 660
УКУПНО МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: 48 220
II 9.4.2 ХИДРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

Аутоматска хидролошка станица
4. 9.4.2.1
Риља
Набавка мерне опреме за аутоматско
мерење нивоа, сонда са каблом ком. 1 1 300 1 300
ком. 1 1 750 1 750
Уређај за напајање који чине: соларни
панел, батерија 50 12V/50W и јединица за
контролу напона, као и носач соларног
панела ком. 1 1 150 1 150
заштита и антена. ком. 1 960 960
Орман за смештање опреме ком. 1 660 660
Монтирање опреме, повезивање и пуштање
у рад мерене станице. пауш 1 800 800
5. 9.4.2.2
Овчији брод
мерење нивоа, сонда са каблом пауш 1 1 390 1 390
Набавка уређај за скупљање податка пауш 1 1 750 1 750
панела пауш 1 1 150 1 150
Страна 41
stucky

6. 9.4.2.3
Биоград
мерење нивоа, сонда са каблом 90 m пауш 1 1 520 1 520
мерење нивоа, сонда са каблом 170 m пауш 1 1 840 1 840
пауш 1 1 750 1 750
Грађевински радови за изградњу мерног

профила
3.1 – 3.7 Обележавање локације на којој је
предвиђен мерни профил, пре почетка
извођења радова и праћење кота и
габарита током извођења. комп
Обрачун по комплету лет 1 100 100
4.2.1 Ископ рова за полагање сигналног кабла.
Ров је димензија 0.5х0.8 m. Позиција
обухвата и планирање ископа и одлагање
материјала из ископа.
Обрачун по m3 ископаног и одложеног
материјала. m3 30 5 150
4.2.1 Ископ материјала за потребе формирања
мерног бунара за постављање мерача и
инсталационих цеви. Позиција обухвата и
одлагање материјала из ископа.
4.2.1 Ручни ископ материјала за темељ носача
антене и опреме, за темеље стубова
ограде, за постављање елемената
уземљења мерног места.
Обрачун по m3 ископаног материјала. m3 5 5 25
5.9 – Израда бетонске заштите PVC цеви кроз
5.12 коју се поставља сигнални кабал.
Обрачун по m3 уграђеног бетона. m3 20 100 2 000
4.3.2 Уградња дренажног слоја шљунка дебљине
d=15 cm, на дно мерног бунара. Позиција
обухвата набавку и транспорт шљунка.
Обрачун по m3 уграђеног шљунка. m3 1 10 10
Страна 42
stucky

5.23 Формирање мерног бунара од
армиранобетонских цеви DN 1000 mm,
h=1.0 m, са узиданим пењалицама, са
набавком поклопца (решетке).
Обрачун по комаду. ком 2 110 220
5.9 – Бетонирање бетоном АБ МБ20 темеља
5.12 постоља антене и носача опреме и стубова
заштитне ограде. У цену је укључена и
арматура.
Обрачун по m3 уграђеног бетона m3 2 100 200
Набавка и монтажа челичне цеви Ø200 која
се анкерише на стенску подлогу и
представља заштиту мерној сонди. У цену
је урачунат и сав материјал за анкерисање.
Обрачун по m'. m 2 125 250
чини хидрауличку везу мерне деонице и
мерног бунара.
Обрачун по m'. m 5 40 200
Набавка и монтажа PVC цеви Ø100 кроз
коју се поставља сигнални кабл од мерне
сонде, постављене на улазу у понор.
Обрачун по m. m 70 25 1 750
Набавка и монтажа стуба носача мерача
Ø100 на бетонском темељу и кућицом за
инструменте од антикорозионо заштићеног
декапираног лима 2 mm. комп
Обрачун по комплету. лет 1 90 90
Набавка, израда и монтажа постоља за
постављање антене и ормана за смештај
енергетске и сигналне опреме.
Набавка и монтажа стуба носача антене Al
Ø50mm са пратећом опремом.
Обрачун по m. m 3 30 90
Набавка и монтажа заштитне ограде мерног
места са вратима и адекватним системом
закључавања, антикорозионо заштићена.
УКУПНО ХИДРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: 34 610
III 9.4.3 ХИДРОГЕОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

Аутоматска хидрогеолошка станица
7. 9.4.3.1
NT-10
Страна 43
stucky

Испирање, прочишћавање и
оспособљавање пијезометарских бушотина. пауш 1 600 600
Грађевински радови на врху саме
бушотине: обезбеђење опреме и ограда за
заштиту локације. пауш 1 1 600 1 600
мерење нивоа на пијезометарској
бушотини: сонда са каблом дужине 140 m пауш 1 1 480 1 480
пауш 1 1 750 1 750
контролу напона пауш 1 1 020 1 020
пауш 1 660 660
у рад мерене станице. пауш 1 1 100 1 100
8. 9.4.3.3
RA-1
9. 9.4.3.5
Š4
бушотине: обезбеђење опреме и ограда за пауш 1 1 600 1 600
Страна 44
stucky

заштиту локације.

УКУПНО ХИДРОГЕОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: 33 990
РЕКАПИТУЛАЦИЈА РАДОВА
I МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 48 220 €
1 Војине 3 750 €
2 Невесиње 25 270 €
3 Сливље 19 200 €
II ХИДРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 34 610 €
4 Риља 8 820 €
5 Овчији брод 8 910 €
6 Биоград 16 880 €
III ХИДРОГЕОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 33 990 €
7 RA-1 11 250 €
8 NT-10 11 370 €
9 Š4 11 370 €
УКУПНО 116 820 €
Страна 45
stucky
6.2.2 Опремање додатних мерних станица

I 9.4.1 МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

1. 9.4.1.4
Слато поље
атмосферског притиска ком. 1 1 400 1 400
носачем ком. 1 5 400 5 400
праваца и брзине ветра ком. 1 1 700 1 700
интензитета сунчевог зрачења ком. 1 770 770
ком. 1 2 800 2 800
2. 9.4.1.5
Трусина
носачем ком. 1 5 400 5 400
Набавка уређаја за скупљање податка ком. 1 2 800 2 800
Страна 46
stucky

УКУПНО МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: 44 470
II 9.4.2 ХИДРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

3. 9.4.2.4
Кифино село
мерење нивоа, сонда са каблом пауш 1 1 300 1 300
пауш 1 660 660
Грађевински радови за изградњу мерног
профила
3.1 – 3.7 Обележавање локације на којој је
предвиђен мерни профил, пре почетка
извођења радова и праћење кота и
габарита током извођења. комп
Обрачун по комплету лет 1 200 200
4.1 Рашчишћавање терена, сечење шибља и
(4.1.1 и ниског растиња у зони мерног профила.
4.1.2) Посечено шибље и остали отпадни
материјал прикупити, утоварити на камион и
одвести на депонију.
Обрачун по m2 очишћене површине m2 200 1 100
4.2.1 Докопавање дела дна корита низводно од
каскаде мерне деонице и припрема подлоге
за бетонирање облоге мерне деонице. m3 45 7 315
Страна 47
stucky

Позиција обухвата и планирање ископа и
одлагање материјала из ископа.
материјала.
4.3.1 Насипање локалног материјала за потребе
формирања косина мерне деонице.
Насипање се врши у слојевима.
Обрачун по m3 насутог материјала. m3 35 4 140
4.2.1 Ископ материјала машинским путем за
потребе формирања мерног бунара за
постављање мерача и инсталационих цеви.
Позиција обухвата и одлагање материјала
из ископа.
4.2.1 Ручни ископ материјала за темељ носача
антене и опреме, за темеље стубова
ограде, за постављање елемената
уземљења мерног места.
Обрачун по m3 ископаног материјала. m3 5 5 25
5.9 – Бетонирање каскаде, дна и косина мерног
5.12 места са потребном оплатом АБ МБ30.
Дебљина бетонске облоге d=30 cm. У цену
је укључена и арматура (70 kg/m3).
Обрачун по m3 уграђеног бетона. m3 120 140 16 800
4.3.2 Уградња тампон слоја и дренажног слоја
шљунка дебљине d=15 cm, испод облоге
мерног места и на дно мерног бунара.
Позиција обухвата набавку и транспорт
шљунка.
Обрачун по m3 уграђеног шљунка. m3 50 10 500
5.23 Формирање мерног бунара од
армиранобетонских цеви DN 1000 mm,
h=1.0 m, са узиданим пењалицама, са
набавком поклопца (решетке).
5.9 – Бетонирање бетоном АБ МБ20 темеља
5.12 постоља антене и носача опреме и стубова
заштитне ограде. У цену је укључена и
арматура.
Обрачун по m3 уграђеног бетона m3 2 100 200
чини хидрауличку везу мерне деонице и
мерног бунара.
Набавка и монтажа стуба носача мерача
Ø100 на бетонском темељу и кућицом за
инструменте од антикорозионо заштићеног
декапираног лима 2 mm. комп
Обрачун по комплету. лет 1 90 90
Набавка и монтажа водомерне летве од дур
алуминијума са двосантиметарском
поделом и ознакама за ниво у релативним ком 1 250 250
Страна 48
stucky

котама бетонско постоље.
Обрачун по комаду.
Набавка, израда и монтажа постоља за
постављање антене и ормана за смештај
енергетске и сигналне опреме.
Набавка и монтажа стуба носача антене Al
Ø50mm са пратећом опремом.
Набавка и монтажа заштитне ограде мерног
места са вратима и адекватним системом
закључавања, антикорозионо заштићена.
УКУПНО ХИДРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: 29 220
III 9.4.3 ХИДРОГЕОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

4. 9.4.3.2
NT-9
пауш 1 1 750 1 750
5. 9.4.3.4
RB-7
Страна 49
stucky

пауш 1 1 750 1 750
пауш 1 660 660
6. 9.4.3.6
Š6
пауш 1 1 750 1 750
пауш 1 660 660

УКУПНО ХИДРОГЕОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: 35 210
Страна 50
stucky
РЕКАПИТУЛАЦИЈА РАДОВА
I МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 44 470 €
1 Слато поље 25 270 €
2 Трусина 19 200 €
II ХИДРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 29 220 €
3 Кифино село 29 220 €
III ХИДРОГЕОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 35 210 €
7 NT-9 11 190 €
8 RB-7 12 470 €
9 Š6 11 550 €
УКУПНО 108 900 €
6.2.3 Сливни центар управљања и мониторинга

ОПРЕМАЊЕ ХАРДВЕРОМ И
I 9.4.4
СИСТЕМСКИМ СОФТВЕРОМ
1. Аквизициони сервер
Аквизициони сервер - хардвер ком. 1 2 800 2 800
Оперативни систем уз аквизициони сервер
Windows Server 2012 Standard ком. 1 1 470 1 470
2. Централни сервер
Централни сервер - хардвер ком. 1 3 900 3 900
Оперативни систем уз централни сервер
3. Прорачунски сервер
Прорачунски сервер - хардвер ком. 1 3 450 3 450
Оперативни систем уз централни сервер
4. Опрема за монтажу и комуникацију
"RACK" orman ком. 1 2 200 2 200
Активна мрежна опрема – switch ком. 1 560 560
KVM конзола ком. 1 2 450 2 450
UPS уређај ком. 1 2 900 2 900
Телекомуникациона опрема GSM/GPRS
модем ком. 2 320 640
5. Радна станица десктоп
Радна станица десктоп са монитором 23" и
са оперативним системом и Microsodt Office
пакетом ком. 3 1 800 5 400
Страна 51
stucky

6. Радна станица лаптоп

Радна станица лаптоп са оперативним
системом и Microsodt Office пакетом ком. 2 1 100 2 200
7. Радна станица са два монитора
Радна станица са два монитора 32" са
оперативним системом ком. 2 2 100 4 200
8. Штампач
Штампач у боји А4 ком. 3 660 1 980
9. База података
SQL Server 2014 Standard Edition база
података ком. 1 2 960 2 960
УКУПНО ОПРЕМАЊЕ ХАРДВЕРОМ И
СИСТЕМСКИМ СОФТВЕРОМ: 40 050
6.2.4 Рекапитулација радова
I Опремање мерних станица за мониторинг 116 820 €

II Опремање додатних мерних станица 108 900 €
III Сливни центар управљања и мониторинга 40 050 €
УКУПНО 265 770 €

Страна 52
stucky
Графички прилози
1:50; 1:250
1:50 000

k-4 Akumulacija Nevesinje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

k-4 Akumulacija Nevesinje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

stucky

Конзорцијум Институт „Јарослав Черни“ – Stucky

Књига 4: Акумулација „Невесиње“

мај, 2014. година

Предметни пројекат је израђен у оквиру Уговора за израду Главног пројекта за ХЕ „Дабар“ са

Директор Института „Јарослав Черни“

Др Милан Димкић, дипл.грађ.инж. ___________________________________

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ - Јарослава Черног 80, 11226 Београд,

Шеф пројекта (координатори):

Др Дејан Дивац, дипл.грађ.инж. ___________________________________

Дејан Вучковић, дипл.грађ.инж. ___________________________________

Шеф пројекта (координатори):

Др Цане Чекеревац, дипл.грађ.инж. ___________________________________

Мр Биљана Трајковић, дипл.грађ.инж. ___________________________________

За Главни пројекат бране „Пошћење“ и акумулације „Невесиње“ надлежан је Институт „Јарослав

Дејан Вучковић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________

Др Дејан Дивац, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________

Одговорни пројектанти појединих делова:

геологија: Предраг Бабић, дипл.инж.геол. (ИЈЧ) ___________________________________

хидрогеологија: Душан Микавица, дипл.инж.геол. (ИЈЧ) _________________________________

хидрологија: Зоран Симић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________

грађевински -конструктивни део:

Иван Ковач, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) ___________________________________

инјектирање: Зоран Данков, дипл. инж.геол. (ИЈЧ) ___________________________________

машински део: Саша Жижа, дипл.маш.инж. (STY) ___________________________________

електро део: Страхиња Вуковић, дипл.ел.инж. (STY) ___________________________________

осматрање бране: Срђан Ђурић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ) __________________________________

геодетско осматрање: Милош Немет, дипл.инж.геод. (ИЈЧ) ______________________________

Павле Вујнић, дипл.инж.геод. (Геософт) ___________________________________

Драган Даниловић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

др Владимир Анђелковић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

Маја Павић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

Милица Ђуровић, дипл. инж.геол. (ИЈЧ)

Мр Драган Ракић, дипл.маш.инж. (ИЈЧ)

Биљана Требјешанин, дипл.инж.арх. (ИЈЧ)

Драган Вукосавић, дипл.маш.инж. (ИЈЧ)

Слободан Радовановић, мастер инж.грађ. (ИЈЧ)

Горан Јовић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

Велимир Недовић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

Милан Јовичић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

Аница Јовичић, дипл.грађ.инж. (ИЈЧ)

Драгиша Аргакијев, дипл.инж.геод. (ИЈЧ)

Александар Милановић, грађ.инж. (ИЈЧ)

Миодраг Хренек, грађ.инж. (ИЈЧ)

Зоран Малетић, грађ.техн. (ИЈЧ)

Миливоје Ристић, грађ.тех. (ИЈЧ)

Мирослав Орбовић, маш.тех. (ИЈЧ)

Мирко Гвозденовић, дипл.маш.инж. (STY)

Јован Јурмовић, маш. тех. (STY)

Иван Поучки, грађ. тех. (STY)

Никола Јовановић, маст.геод.инж. (Геософт)

Немања Радојичић, маст.геод.инж. (Геософт)

Маринко Матић, геод.инж. (Геософт)

Марина Јелић, геод.инж. (Геософт)

Жељко Милићевић, геод.инж. (Геософт)

Дејан Ђорђевић, геод.инж. (Геософт)

Александар Божанић, геод.инж. (Геософт)

Александар Вујичић, геод.инж. (Геософт)

Тања Вујнић, геод.техн. (Геософт)

Mр Нeбojшa Кнeжeвић, дипл.инж.тeхн. (ИГ)

Проф. др Петар Анагности, дипл.грађ.инж.

Проф. др Мирослав Живковић, дипл.маш.инж.

Књига 1: Сводни извештај са општом документацијом

Књига 2: Геодетски елаборат