5.

ТЕКТОНСКИ ПОКРЕТИ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

Тектонски покрети – кретање и лом седиментних наслага.

Тектонски поремећаји – поремећаји током тектонских покрета.

Деформације у стенама при тектонским поремећајима

 еластичне (повратне) – по престанку притиска нестају, тада се стене враћају у првобитни
положај.
 пластичне (неповратне) – по пестанку притиска, стене остају трајно деформисане.

Тангенцијални поремећаји – заталасни облици хоризонтално савијених седиментних стена.

Радијални поремећаји – раседи који настају стварањем пукотина услед померања слојева
седиментних стена.

Елементи којима се одређује положај слоја

 азимут правца пружања – простирање слоја по хоризонталној равни.
 азимут правца пада – увек управан на азимут правца пружања (правац пружања + 90°).
 угао пада – угао који заклапају хоризонтална раван и површина слојевитости.

5.1. ТАНГЕНЦИЈАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ

Мермер се при атмосферском притиску ломи при отерећењу од 130 МРа и при
хидростатичком притиску од 70 МРа, тада постаје еластичан и савија се без дробљења.

Камена со и гипс постају пластични при хидростатичком притиску од 5 до 7 МРа.

Порастом хидростатичког притиска стварају се боре.

5.1.1. ЕЛЕМЕНТИ БОРА

Елементи бора
 антиклинала
 синклинала

Антиклинала – издигнути (наборани) део, таласни брег. Највиша тачка се назива теме
(гребен). Конвексна је.

Синклинала – удубљен део, долина таласа. Најнижа тачка се назива дно. Конкавна је.

Крила – бочни делови антиклинале и синклинале – њихов положај се обележава према

странама света.

Језгро – средишњи (унутрашњи) део који је смештен између крила – у језгру антиклинале се
налазе најстарији слојеви, а у језгру синклинале се налазе најмлађи слојеви.
Чело – завршни део антиклинале и синклинале.

Аксијална површина – замишљена површина која пролази кроз теме антиклинале и

синклинале.

Оса – линија по којој се пружа антиклинала и синклинала.

5.1.2. ВРСТЕ НАБОРА

Нормалне боре – правилне и симетричне антиклинала и синклинала чије су аксијалне

површине скоро вертикалне.

Изоклине боре – крила антиклинала и синклинала су паралелна са аксијалним површинама.

Лепезасте боре – имају проширена темена делова антиклинала и синклинала.

Боре према нагибу аксијалне површине у односу на на хоризонталну раван

 нормалне
 косе
 преврнуте
 полегле
 загњурене

Боре приближно правилних облика

 доме – антиклинале облика купе.
 басени – синклинале облика круга.

Међуслојни (секундарни) набори – пластични слој који лежи између ситних набора.

Сложене боре – велика (сложена) бора у које је смештено више мањих бора.

Сложене боре граде антиклиноријум.

Навлаке – настале откидањем полеглих бора од стране снажних бочних притисака.

5.2. РАДИЈАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ

Радијални поремећаји – раседи који настају стварањем пукотина услед померања слојева
седиментних стена.
5.2.1. ЕЛЕМЕНТИ РАСЕДА

Раседна површина – површина пукотине на којој је извршено раседање.

Раседна огледала – глакте пластичне површине.

Раседна зона – дуж збијених пукотина.

Подинско крило – крило које лежи испод раседне површине.

Повлатно крило – крило које лежи изнад раседне површине.

Скок раседа – вертикална компонента вектора целоукупног кретања.

Ход раседа – хоризонтална компонента вектора целоукуоног кретања.

5.2.2. ВРСТЕ РАСЕДА

Врсте раседа према правцу кретања крила

 нормални – повлатно крило се креће низ раседну површину у односу на подинско
крило.
 реверсни – кретање повлатног крила узбрдо у односу на подинско крило.
 хоризонтални – померање повлатног крила по хоризонтали.

Врсте раседа према односима раседних површина

 подужни – пружање слојева је паралелно са пружањем раседне површине.
 попречни – слој и раседна површина се секу под правим углом.
 дијагонални – правац пружања слојева заклапа косе углове са правцем пружања
раседне површине.

Врсте сложених раседа

 паралелни – раседи имају исте елементе пада и међусобна растојања су иста.
 ешалонирани – раседи су међусобно смакнути.
 прстенасти – раседи су распоређени по концентричним круговима.
 радијални – раседи се раизилазе од неког централног подручја.
 степенасти – раседи су нагнути у истом правцу.
 тектонски рог – настаје спуштањем средине терена између два праволинијска раседа.
 хорст – настаје спуштањем бочних делова два паралелна раседа.

5.3. ЗНАЧАЈ ТЕКТОНСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ГЕОЛОГИЈИ

Карактериситчни случајеви утицаја геолошке грађе терена на стабилност објекта

 повољни
 неповољни