ПРАВО БЕЗБЕДНОСТИ – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

1. Правни основ државне безбедности

Чине: Устав РС, закон о БИА-и, други прописи и општи акти, стратегија националне
безбедности и стратегија одбране.

2. Безбедносно-обавештајне службе у правној регулативи

То су: БИА – посебна организација, ВБА, ВОА. Безбедносно-обавештајне службе имају
статус правног лица, при чему свака од њих обавља задатке у границама своје
надлежности и у складу са посебним законом.

3. Улога и послови Савета за националну безбедност

Савет за националну безбедност одређује основне мере и активности за заштиту, очување
и унапређење националне безбедности и интереса РС. Такође усмерава и усклађује рад
служби безбедности, тако што разматра обавештајно-безбедносне процене и доноси
закључке којима се одређује начин заштите.
Савет за националну безбедност чине: Председник Републике, председник Владе,
министар одбране, министар унутрашњих послова, министар правде, начелник
генералштаба војске Србије, директор БИА, ВОА, ВБА.

4. Улога и послови Бироа за координацију

Улога Бироа за координацију је да усклађује рад служби безбедности и извршава
закључке Савета за националну безбедност. Биро нарочито анализира резултате
оперативног усклађивања. Све то мора да буде у складу са пословником Савета.

5. Безбедносно-информативна агенција у правној регулативи

БИА припада цивилном сектору и има статус правног лица. Њени задаци се односе на:
заштиту и безбедност РС, прикупљање, процену и одбрану безбедносних података,
информисање државних органа о тим подацима и друге послове утврђене законом. БИА-
ом руководи директор, а њега поставља и разрешава Влада РС.

6. Начин обављања послова БИА (вршење јавних набавки БИА)

На основу одлуке директора или лица које је директор овластио, припадници Агенције ће
применити одговарајуће методе којим ће се обезбедити прикупљени подаци, да би се
избегло рушење Уставног поретка РС и угрожавање безбедности.
Постоји уредба за јавне набавке БИА, којом је прописано да су ствари поверљивог
карактера. Те ствари могу бити:
- Непокретне (магацини, зграде)
- Покретне (наоружање, специјална средства)
7. Контрола рада Безбедносно-информативне агенције
Према Закону о Безбедносно-информативној агенцији, контролу и надзор над БИА-ом
врше законодавна (НС) и извршна (Влада) власт. НС врши непосредну контролу над
Агенцијом тако што усваја законе, а посредну контролу врши преко Одбора за контролу
служби безбедности (са стратегијом националне одбране). Директор БИА је дужан да НС
и Влади РС, два пута годишње поднесе извештај о раду Агенције.

8. Припадници Безбедносно-информативне агенције

То су овлашћена службена лица, лица на одређеним дужностима и лица без овлашћења.
На сва та лица делује закон о БИА-и. За овлашћена службена лица и лица на одређеним
дужностима се примењују и одредбе закона који важе за полицијске службенике. За лица
без овлашћења се примењују и прописи којима се уређују радни односи у државним
органима.
Припадници Агенције немају право да буду чланови политичких странака, на синдикална
удружења, као ни право на штрајк. Дужни су да обављају своје послове и задатке у складу
са Законом и другим прописима.

9. Лица и објекти која се обавезно и по потреби и безбедносно штите

Лица:
- Председници РС, НС, Владе
- Министри одбране, спољних и унутрашњих послова
- Начелник генералштаба војске Србије
- Директори БИА, ВОА, ВБА, полиције
- Страни држављани (носиоци највиших дипломатских функција) током службених посета
РС
- Носиоци највиших правосудних функција
- Носиоци других државних функција

Објекти:
- НС
- Генерални секретаријат председника РС
- Влада
- Министарства
- Други објекти које користе лица која се обавезно штите

10. Ознаке тајности, степени тајности и престанак тајности података

Ознаке тајности докумената подразумевају 4 елемената:
1) Ознака степена тајности
2) Начин престанка тајности
3) Подаци о овлашћеном лицу
4) Подаци о органу јавне власти
Поступак означавања тајности података Влада прописује уредбом. Сваки документ који
садржи тајни податак, означава се следећим степенима тајности:
1) Државна тајна
2) Строго поверљиво
3) Поверљиво
4) Интерно

Тајност података може престати:

1) Када наступи датум који је утврђен у документу
2) Када наступи догађај који је утврђен у документу
3) Истеком законом одређеног рока
4) Опозивом тајности
5) Ако је податак учињен доступним јавности

11. Одбрана Републике Србије у правној регулативи

Одбрана земље подразумева да се заштити и одбрани слобода, независност, суверенитет и
територијални интегритет РС. Основни циљ одбране је спречавање напада и
супротстављање војним и невојним претњама и ризицима.
Припадници Војске Србије дужни су да се придржавају правила међународног
хуманитарног права и имају право да одбију наређење којим се од њега тражи поступање
супротно Уставу, закону и правилима међународног хуманитарног права.

12. Надлежност Народне скупштине у области одбране

Народна скупштина има 3 основне надлежности:
1) Законодавна надлежност – доноси Законе и друге опште акте
2) Финансијска надлежност – усваја буџет за потребе одбране
3) Контролна надлежност – спроводи контролу над Војском Србије.
Народна Скупштина у области одбране:
1) Одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање
2) Уваја стратегију одбране и националне безбедности РС
3) Одлучује о употреби Војске Србије ван граница РС
4) Надзире рад служби безбедности

13. Надлежност председника Републике у области одбране

Председник Републике командује Војском Србије и тиме има следећа права и дужности:
1) Заједно са Владом подноси предлог НС за проглашавање ратног и ванредног стања
2) Наређује спровођење Плана одбране РС
3) Усваја План употребе Војске Србије
4) Поставља и разрешава начелника Генералштаба Војске Србије
14. Надлежност Владе републике Србије у области одбране
Влада доноси подзаконске опште акте, тј. уредбе и одлуке. Предлаже и извршава законе и
друге опште акте Народне скупштине који се односе на одбрану. Законска надлежност
Владе у области одбране обухвата:
1) Подноси НС заједно са председником РС предлог за проглашење ратног и ванредног
стања
2) Доноси планове за спровођење Стратегије националне безбедности и одбране
3) Предлаже НС усвајање Стратегије националне безбедности и одбране
4) Одлучује о одређивању правних лица значајних за одбрану РС

15. Надлежност Министарства одбране

Министарство одбране спроводи политику одбране, извршава законе и међународне
уговоре. Обавља следеће послове:
1) Предлаже доктрине Војске Србије
2) Закључује међународне уговоре о сарадњи са министарствима и оружаним снагама
других држава
3) Опрема и наоружава Војску Србије
4) Врши инспекцијски надзор над применом закона и прописа

16. Надлежност Генералштаба Војске Србије

Генералштаб Војске Србије као јединица у саставу Министарства одбране обухвата:
1) Израђује план употребе Војске Србије
2) Израђује план мобилизације Војске Србије
3) Израђује доктринарна документа

17. Војска Србије и њена надлежност у области одбране

Војска Србије брани земљу од спољних оружаних напада и извршава борбене операције.
Њене надлежности су утврђене Уставом и законом.
Ако су угрожени: део територије Републике Србије, гранични појас, здравље и живот
људи и животиња, материјална добра, тада Влада, уз сагласност председника РС, образује
војне и полицијске снаге на том подручју. У случају угрожавања мира и безбедности у
свету, припадници Војске Србије могу да се упуте на мултинационалне операције ван
граница Републике Србије.

18. Војна обавеза

Обухвата право и дужност грађана да се припремају и оспособљавају за одбрану,
безбедност и заштиту Републике Србије. Од 2010. године, служење војног рока засновано
је на принципу добровољности.
Услови за пријаву:
1) Да је лице држављанин РС
2) Да се против лица не води кривични поступак, тј. да није правоснажно осуђиван за
кривично дело
3) Да је лице здравствено способно за војну службу
4) Да има место пребивалишта на територији Републике Србије
19. Посебни поступци и мере у области одбране
Спадају:
1) Припреме планова одбране
2) Предлог за проглашење ратног или ванредног стања
3) Одлука о проглашењу ратног или ванредног стања
4) Спровођење планова одбране у ратном или ванредном стању
5) Одлука о укидању ратног или ванредног стања

20. Припреме планова одбране Републике Србије

Подразумева организовање и спровођење припрема за одбрану. Планом се утврђују мере
приправности и употреба Војске Србије.
План одбране припрема Министарство одбране и предлаже га Влади РС.
Планове мобилизације и употребе Војске Србије израђује Генералштаб, а министар
одбране га предлаже председнику Републике.

21. Предлог и одлука за проглашење ратног или ванредног стања

Предлог за проглашење ратног или ванредног стања, Народној скупштини заједно
подносе председник Републике и Премијер. Када су испуњени законом прописани услови,
Народна скупштина доноси одлуку о проглашењу ратног или ванредног стања, коју јавно
саопштава председник Народне скупштине.
За разлику од ратног стања, које се проглашава на територији целе земље, проглашење
ванредног стања може се предложити и на делу територије Републике Србије.
У одлуци о проглашењу ванредног стања утврђује се на ком подручју Републике Србије
ће бити проглашено ванредно стање. Ако је угрожавање опстанка државе или грађана
последица војних изазова (агресија, војна интервенција, оружана побуна), ванредно стање
се проглашава на територији целе земље. Ако су ризици и претње невојног карактера,
онда се ванредно стање проглашава само за део територије Републике Србије.

22. Доктрина Војске Србије

Доктрина Војске Србије је основни документ у којем су дефинисана општа опредељења о
организовању и употреби Војске Србије у миру, ратном и ванредном стању. Заснива се на
стратегији одбране РС.
Основе доктрине Војске Србије чине:
1) Стратешке претпоставке
2) Савремена обележја војне силе
3) Мисије и задаци Војске Србије

23. Војска Србије у правној регулативи

Главни закон у правној регулативи Војске Србије је Закон о Војсци Србије, којим се
утврђује:
1) Положај, надлежност и организација
2) Начин командовања и руковођења
3) Чинови, симболи и обележја
4) Називи јединица и установа
5) Војни празници
24. Учешће Војске Србије у мултинационалним операцијама
Заснива се на следећим принципима:
1. Да је учешће припадника Војске Србије у складу са Уставом РС и међународним
правом
2. Да је учешће припадника Војске Србије у складу са националним безбедносним и
одбрамбеним интересима РС
3. Да је обезбеђена правна заштита учесника у мултинационалним операцијама

25. Организација, састав и надлежност Војске Србије

Генералштаб је највиши орган за припрему и употребу Војске Србије у миру, ванредном и
ратном стању. Војска Србија се дели на видове (копнена војска, РВ и ПВО) и родове и
службе. Војску Србије чини стални и резервни састав. Војска Србије своју надлежност
врши на основу Устава, закона и других општих правних аката, међународних уговора и
споразума.

26. Командовање и руковођење у Војсци Србије

То врше:
1) Председник Републике
2) Министар одбране
3) Начелник Генералштаба

27. Војнобезбедносна агенција

Налази се у саставу министарства одбране. Сарађује и размењује податке са ВОА,
службама безбедности других држава и међународних организација. Обавља безбедносне
и контраобавештајне послове који су значајни за одбрану РС.
Безбедносни послови се односе на заштиту објеката, снага, тајних података,
информационих система, персоналну безбедност.
Контраобавештајни послови се односе на откривање, праћење, онемогућавање активности
страних држава и организација, унутрашњег и међународног тероризма, прикупљање
доказа за кривична дела против безбедности РС.

28. Посебни поступци и мере прикупљања тајних података

Примењују се само у случајевима када неки подаци не могу да се прикупе на други начин
или је њихово прикупљање повезано са великим ризиком по живот и здравље људи или са
великим трошковима. Ту спадају тајно прикупљање докумената и предмета, тајни увид у
евиденције података, тајно праћење и надзор лица и телекомуникација, тајни надзор
садржине писама, тајно снимање унутрашњости објеката.

29. Војнообавештајна агенција

Има статус правног лица у саставу Министарства одбране. ВОА обавља обавештајне
послове који су значајни за одбрану земље (прикупљање, анализа, достављање података о
опасностима и активностима из области војног, војно-политичког и војно-економског
карактера).
30. Посебни поступци и мере тајног прикупљања података
Њихово трајање није законом прописано, трају све док постоје разлози за њихову
примену. У току ових поступака припадници ВОА могу да прикрију свој идентитет. Ту
спадају тајна сарадња са физичким и правним лицима, тајно прикупљање докумената и
предмета, оперативни надзор, оснивање правних лица.

31. Припадници Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције

Законом је прописано да су припадници ВБА и ВОА професионални припадници Војске
Србије, државни службеници и намештеници. Припадници ВОА и ВБА могу да сведоче
пред правосудним органима против лица која су осумњичена на основу поступања ВБА и
ВОА, само ако се обезбеди заштита њиховог идентитета. Припадници ВБА и ВОА могу да
се упуте у иностранство у оквиру међународне сарадње. Они су дужни да извршавају
налоге директора и да га извештавају о свом раду, а ако сматрају да је његов налог
незаконит, дужан је у писаној форми да га на то упозори.

32. Надзор и контрола рада Војнообавештајне агенције и Војнобезбедносне агенције

То врше:
Народна Скупштина – Закон о ВБА и ВОА
Влада – Преко Министарства одбране
Генерални инспектор – Подноси годишњи извештај НС о контроли
Унутрашња контрола – Спровођење закона

33. Министарство унутрашњих послова у правној регулативи

Начело за организациону структуру МУП-а прописује Влада, а министар уз сагласност
Владе уређује делокруг и извршавање послова. Постоје 3 категорије запослених у МУП-у:
полицијски службеници, државни службеници и намештеници.
Надлежност МУП-а:
- Заштита људи, материјалних и културних добара и животне средине
- Контрола промета, превоза, оружја, муниције, експлозивних материја
- Израђује предлоге и планове рада
- Сарађује са органима који су овлашћени за спољну контролу полиције

34. Полиција у правној регулативи

35. Организација полиције (оба питања су спојена)
- Организационе јединице у седишту дирекције: Центри, јединице, специјалне и посебне
јединице
- Организационе јединице ван седишта дирекције: ПУ Београд, полицијске станице,
подручје полицијске управе
Специјална јединица је САЈ
Посебне јединице су: жандармерија, хеликоптерска јединица, јединица за заштиту
У ПУ Београд постоји полицијска бригада и интервентна јединица
36. Правни оквир полицијске надлежности
Надлежност полиције обухвата:
1) Послове дирекције полиције (процена јавне безбедности, усмерава рад полицијских
управа, спроводи међународне уговоре о полицијској сарадњи)
2) Послове полицијских управа (усмерава рад полицијских станица)
3) Послове полицијских станица (обављање полицијских и других унутрашњих послова)

37. Полицијски послови

Министар уређује начин обављања појединих полицијских послова у виду посебних
прописа, упутстава, инструкција које морају да буду у складу са законом.

38. Врсте полицијских послова

1) Превенција криминала
2) Откривање и расветљавање кривичних дела, прекршаја, привредних преступа
3) Откривање и хапшење учинилаца кривичних дела
4) Одржавање јавног реда и мира
5) Регулисање саобраћаја
6) Контрола државне границе
7) Заштита одређених личности и објеката

39. Полицијско-обавештајни модел (ПОМ)

ПОМ је начин управљања полицијским пословима који се заснива на криминалистичко-
обавештајним информацијама. Елементи ПОМ-а су:
1) Криминална средина
2) Криминалистичко-обавештајна анализа
3) Доносиоци одлука

40. Начин обављања полицијских послова

Полицијски послови се обављају применом:
1) Полицијских мера и радњи
2) Полицијских овлашћења
Полицијски службеник треба да буде опремљен у складу са прописима, не сме да буде под
утицајем алкохола и других психоактивних супстанци.
Обављањем полицијских послова унапређује се безбедност, врши се превенција и
сузбијање криминалитета.

41. Откривање и расветљавање кривичних дела, обезбеђивање доказа, њихова

анализа, криминалистичко форензичко вештачење употребом савремених
форензичких метода и евиденција и откривање имовине из кривичног дела
Полиција користи савремене криминалистичке и законом прописане методе, врши
превенцију и откривање кривичних дела и примењује друге прописане мере код борбе
против организованог криминала и тероризма.
Полицијски службеници прикупљају информације, податке и обавештења о извршеним
кривичним делима, припремама за вршење кривичних дела, њиховим учиниоцима и о
томе сачињавају одговарајуће акте у складу са законима и другим прописима.
42. Откривање и расветљавање прекршаја и привредних преступа
Полицијски службеници то могу да врше на основу самосталне делатности или
делатности утврђене наредбом и тада користе различите методе: непосредно опажање,
прикупљање података од различитих извора. Полицијски службеници сачињавају акте о
информацијама које су прикупили у вези прекршаја, припремања, учиниоцима,
предметима за којима се трага.

43. Откривање и хапшење учинилаца кривичних дела и прекршаја и других лица за

којима се трага и привођење надлежним органима
Врши се кроз спровођење мера трагања за лицима и предметима. То је једна од посебних
полицијских мера и радњи. Расписује се потерница, врши се полицијска потрага и објава.
То врше посебне организационе јединице које су надлежне за послове сузбијања
криминалитета, а могу се ангажовати специјалне или посебне јединице полиције.

44. Дужности и права полицијских службеника у обављању полицијских послова

Полиција је дужна да штити права и пружа правну помоћ грађанима за њихову
безбедност. Полицијски службеник као овлашћено службено лице има право да носи
службено оружје и муницију и да их употреби под законом одређеним условима и он
обавља полицијске послове у униформи. Полицијски службеници треба да чувају податке
до којих су дошли током обављања полицијских послова, чак и након престанка службе у
МУП-у.

45. Полицијске мере и радње

Могу бити интервентне (превентивне) и неинтервентне (обавештајне).
1) Заштита оштећених кривичним делом и других лица
2) Снимње на јавним местима
3) Трагање за лицима и предметима
4) Полиграфско испитивање
5) Јавно расписивање награде

46. Заштита оштећених

Полиција ће одговарајућим мерама заштитити који је дао или може дати податке који су
важни за кривични поступак или нека друга лица којима прети опасност од учиниоца
кривичног дела. Полиција може применити физичку техничку заштиту.

47. Заштита података о идентитету

Полиција штити податке лица од којег је добила обавештење, ако би откривање података о
његовом идентитету довело у опасност његов интегритет. Подаци се сматрају
поверљивим, а степен поверљивости зависи од врсте података које то лице дало.

48. Посебне мере за обезбеђивање јавног реда и мира

Издаје их министар унутрашњих послова и односе се на:
1) Привремено ограничавање или забрану кретања на неким подручјима
2) Привремену забрану настањивања на неком подручју
3) Спровођење привремене заштите грађана кроз њихово напуштање неког подручја
49. Снимање на јавним местима
Полиција може да врши надзор и снимање јавног места у превентивне сврхе. Одлука о
снимању пре почетка снимања се јавно саопштава осим када се врши прикривено снимање
у складу са законом о кривичном поступку. Подаци који су прикупљени се чувају у
прописаној евиденцији, а они који се не могу користити у поступку се уништавају у року
од годину дана и о томе се сачињава записник.

50. Полиграфско испитивање

Полицијски службеник може уз добровољан пристанак лица од којег тражи обавештења
да примени полиграфско испитивање, али је претходно потребно да од тог лица добије
писану сагласност. Ако је у питању малолетно лице, поред његовог пристанка потребно је
и присуство родитеља, старатеља. Лице може да повуче сагласност у било којој фази
полиграфског испитивања. Полиграфском испитивању не може да се подвргне лице под
утицајем алкохола, лице које има срчана обољења, душевну болест, трудница породиља и
лице млађе од 14 година.

51. Трагање за лицима и предметима

Трагање се расписује:
1) Потерницом
2) Полицијском потрагом (за лица која су осумњичена за кривично дело, за које се гони по
службеној дужности, за предметима кривичног дела)
3) Објавом (за нестала лица, за утврђивање идентитета лица)
Ако је пријављен нестанак лица, а постоји сумња да је то лице жртва кривичног дела,
полицијски службеници треба да без одлагања предузму мере и радње за његов
проналазак.

52. Полицијска овлашћења и врсте полицијских овлашћења

Полицијска овлашћења се заснивају на националним и међународним стандардима и
њиховом применом се штите права лица на којима се примењују. Полицијска овлашћења
могу да примењују само полицијски службеници који имају статус овлашћених
службених лица.
Врсте:
1) Упозорење и наређење
2) Позивање
3) Довођење
4) Привремено одузимање предмета
5) Употреба средстава принуде

53. Услови за примену полицијских овлашћења

Полицијски службеник је дужан да се увери да су испуњени сви законски услови.
Полицијска овлашћења могу да се примене по сопственој иницијативи, по наређењу
надређеног или по налогу јавног тужиоца. Лице према коме се примењује полицијско
овлашћење треба да буде упознато са разлозима за његову примену. Полицијски
службеник треба да поступа непристрасно, без дискриминације, хумано.
54. Примена полицијских овлашћења према малолетним лицима
Полицијска овлашћења према малолетним лицима могу да примене сви полицијски
службеници, осим у 2 случаја:
1) Када се од малолетног лица прикупљају обавештења у својству грађанина, тј. када је
оштећени или очевидац
2) Када се малолетно лице саслушава у својству осумњиченог
У ова 2 случаја, полицијска овлашћења може да примени полицајац за малолетнике који је
извршио обуку у права детета и малолетничког кривичног права. Полицијска овлашћења
морају да се примењују у присуству родитеља или старатеља, а ако су они недоступни у
присуству представника центра за социјални рад.

55. Упозорење и наређење

Циљ упозорења је спречавање угрожавања људи и имовине. То је најблаже полицијско
овлашћење. Полицијски службеник ће упозорити лице које својим понашањем може да:
1) Доведе у опасност своју безбедност или безбедност другог лица, тј. имовине
2) Да наруши јавни ред
3) Када се очекује да лице може да учини кривично дело или да изазове друго лице да то
учини

Издавањем наређења, полицијски службеник обавезује неко лице на одређено понашање.

Циљ наређења:
1) Отклањање опасности за живот и имовину
2) Спречавање и извршавање кривичних дела
3) Одржавање јавног реда
4) Безбедност саобраћаја на путевима

56. Провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета

Провера идентитета лица (легитимисање) може да се врши по службеној дужности, по
сопственој иницијативи полицијског службеника и на захтев државних органа правних
или физичких лица. Провера идентита се примењује према лицу:
- Које треба ухапсити
- Од кога прети опасност
- Када се затекне у туђем стану који се претреса
- Које пријављује извршење кривичног дела или се затекне на месту извршења кривичног
дела

Идентификација предмета се примењује када треба да се провере обележја и својства

предмета. То врше полицијски службеници применом различитих метода. Полиција може
јавно да објави фотографију, цртеж или опис предмета ако је то значајно за поступак
идентификације.

57. Позивање
Лице које располаже обавештењима, која су важна за полицијске послове, може да буде
позвано на разговор. Позив може бити упућен поштом или личним достављањем од
стране полицијског службеника. Лице које се налази у стану може да се позове у времену
од 6 до 22 часа. Ако је у питању позивање малолетног лица, писани позив се доставља
преко родитеља или старатеља. Приликом личног достављања позива, треба да се провери
идентитет лица коме се уручује позив.

58. Довођење
Довођење се може вршити са или без писаног налога. Ако се лице доводи по налогу, може
се довести у просторије МУП-а или неког другог надлежног органа. Лице може бити
доведено од 6 до 22 часа, осим у изузетним случајевима када је то неопходно. Довођење се
мора извршити на подручју полицијске управе на којем је лице затечено. Поступак
довођења извршавају најмање 2 полицијска службеника. Лице се доводи службеним
возилом, а ако се доводи средствима јавног саобраћаја, мора да буде издвојено од других
путника.
Довођење без писаног налога може да се примени према лицу:
- Чији идентитет треба утврдити
- За којим се трага
- Које је затечено у извршењу кривичног дела
- Које се није одазвало позиву, а у позиву је било упозорено да ће бити доведено
Довођење се не примењује према лицу чије је кретање отежано због болести или трудноће
или ће му бити погоршано здравље.

59. Задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања

Полицијски службеник може да задржи лице у случају који су прописани законом.
Задржавање се прекида када престану разлози због којих је то одређено или одлуком суда.
Ако се лице задржава у просторијама правосудних органа, оно мора бити физички
одвојено од других притворених лица или лица која су на издржавању казне. На захтев
задржаног лица о задржавању треба обавестити чланове његове породице, послодавца,
орган старатељства. Ако се ради о странцу, онда се треба обавестити министарство
спољних послова. Код војних лица, обавештава се војна полиција.
Привремена ограничена слобода кретања се врши да би се спречило извршење кривичних
дела, проналажење и хапшење учинилаца кривичних дела, проналажењем трагова и
предмета.

60. Прикупљање обавештења

Приликом прикупљања обавештења, тада се од грађана траже информације које су
значајне за јавну безбедност и то на захтев државних органа или по сопственој
иницијативи полицијског службеника. Прикупљање обавештења се врши ради спречавања
и откривања кривичних дела. Лице није дужно да пружи обавештење, осим ако би тиме
учинило кривично дело. Прикупљање обавештења се евидентира у форми службене
белешке. На лице које не жели да да обавештење, не сме се применити мера принуде.

61. Привремено одузимање предмета

Према закону о полицији, овлашћено службено лице може привремено да одузме
предмете:
1) Ако је предмет намењен за извршење кривичног дела или је настао као последица
извршења кривичног дела
2) Ако је то потребно за заштиту опште безбедности
3) Ако лице коме је одузета или ограничена слобода, може да га употреби за напад или
бекство
Полицијски службеник за одузимање предмета треба да изда потврду и они морају да се
чувају на адекватан начин, а трошкове чувања сноси лице од кога је предмет привремено
одузет. Ако позвано лице не преузме предмет у законом прописаном року, предмет може
бити продат на јавној лицитацији или након годину дана да се употреби као опште добро
или уништи.

62. Преглед објеката, средстава, простора и документације и контрадиверзиони

предмет
Полицијски службеник може да уђе и изврши преглед објеката, средстава, простора и
документације ради:
1) Спречавања извршења кривичног дела
2) Хапшења учиниоца кривичног дела
3) Поступања по дојави о присутности експлозивне направе и њеног отклањања

Редовни контрадиверзиони преглед врши се приликом обезбеђења јавних скупова,

личности, простора и приликом увиђаја просторија када се у њима налази експлозивна
средства или направа. Тада се могу употребити и техничка средства, полицијски пас. То
врше посебно обучени полицијски службеници.

Ванредни контрадиверзиони преглед се врши по дојави о присутности експлозивног

средства.

63. Утврђивање присуства алкохола или психоактивних супстанци

То се врши помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест) а лице према којем се
то примењује дужно је да без одлагања поступи по налогу полицијског службеника.
Уколико то не може да се изврши из оправданих разлога, полицијски службеник може
лице да доведе у задравствену установу где ће бити прегледан. Ако лице оспорава
резултате, може да захтева да се изврши анализа крви о сопственом трошку.

64. Полицијска средства принуде

То је најоштрије средство као израз државног монопола власти и по томе се полиција
разликује од осталих органа државне управе. Приликом употребе средстава принуде,
овлашћена лица су дужна да чувају људске животе, да проузрокују што мање повреда и
материјалне штете и да без одлагања пруже прву помоћ повређеном лицу према коме је
употребљено средство принуде. Према закону о полицији, средства принуде су: физичка
снага, службена палица, службени пси и коњи, ватрено оружје. Пре употребе средстава
принуде, полицијски службеник је дужан да упозори лице према коме средство принуде
намерава да употреби. Ако се ради о групи лица која се противправно окупила или својим
понашањем може да изазове насиље и нарушавање јавног реда, полицијски службеник ће
прво да изда наређење да се они разиђу.
65. Употреба физичке снаге
Полицијски службеник може да употреби физичку снагу у циљу одбијања напада,
савлађивања отпора и спречавања самоповређивање лица. Физичка снага не може да се
употреби према лицима млађим од 14 година, болесним и изнемоглим лицима,
инвалидима и трудницама, осим ако неко од њих ватреним оружјем угрожава нечији
живот.
Употребом физичке снаге се сматра употреба борилачких вештина на телу другог лица да
би се оно присилило на послушност. Разлог за употребу физичке силе може да буде напад
на полицијског службеника, отпор према радњама полицијског службеника.

66. Употреба службене палице

Службена палица је тежи облик употребе физичке снаге и може да се употреби ради
одбијања напада или савлађивања отпора лица, ако употребом физичке снаге не може да
се постигне законити циљ. Употребом службене палице се сматра задавање удараца на
телу лица који не смеју да се задају у пределу главе, врата, кичменог стуба, грудног коша,
трбушног зида, гениталије зглобова, осим ако је то неопходно ради заштите живота
полицијског службеника.

67. Употреба службеног пса

Службени пас може да се употреби као средство принуде ако су испуњени услови за
употребу физичке снаге или службене палице, употребу ватреног оружја и када се
успостави нарушени јавни ред. Употребом службеног пса се сматра пуштање пса према
лицу и спречавање проласка лица псима и то под надзором стручно оспособљеног
полицијског службеника, али полицијски службеник мора пре употребе да упозори лице
да ће употребити службеног пса.

68. Право приватне безбедности

Постепени прелазак и преношење ексклузивних овлашћења из државног у приватни
сектор, извршен је у областима у којима је држава до скоро имала монопол. Тај процес је
најочигледнији у области безбедности. У област у приватне безбедности спадају послови
приватног обезбеђења и детективски послови. 2013. године је усвојен закон о приватном
обезбеђењу. Приватно обезбеђење обухвата послове заштите лица, имовине и пословања
када ти послови нису у искључивој надлежности државних органа, обухвата послове
траспорта новца и послове одржавања реда на јавним скуповима.
Правна лица треба да имају лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења и они могу
да обезбеђују објекте који су од стратешког заначја за РС (објекти саобраћаја,
водопривреде, енергетике).

69. Послови приватног обезбеђења

Постоје 4 категорије:
1) Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања
2) Заштита лица и имовине и послови одржавања реда на јавним скуповима
3) Планирање и надзор система техничке заштите
4) Обезбеђење транспорта новца и вредносних пошиљки
70. Лиценце за вршење послова приватног обезбеђења
Послове приватног обезбеђења могу да врше правна лица, предузетници и физичка лица
који имају лиценцу издату од МУП-а. Општи услови за добијање лиценце за правно лице
и предузетника су да је уписан у АПР, да имају пословни простор, посебни простор за
смештање оружје и муниција. Услови за физичко лице је да је он држављанин РС,
пунолетан, да има средње стручно образовање, да има пребивалиште на територији РС, да
је психофизички способно и да има положен стручни испит у МУП-у.