Metode otkopavanja rudnih ležišta

_____________________________________________________________

3.3. METODE OTKOPAVANJA SA MAGAZINIRANJEM RUDE

3.3.1. Uslovi primene metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude

Metode otkopavanja sa magaziniranjem rude se od metoda prethodne grupe

razlikuju samo po tome što se oborena ruda u otkopu ne utovara i odvozi odmah već
se privremeno magazinira, odnosno ispunjava otkopni prostor toliko da ostaje
slobodan prostor izmedju magazinirane rude i masiva, odnosno krova otkopa za
prolaz ljudi, eventualno rad na daljem obaranju rude i prolaz sveže vazdušne struje.
Druga značajna karakteristika ovih metoda otkopavanja je da se nakon obaranja rude
po celoj visini bloka pristupa njenom istakanju, koje se odvija gravitaciono, što
znači da se ove metode otkopavanja primenjuju samo u ležištima strmog zaleganja
(preko 45o – 60o). Nakon istakanja rude otkop u principu ostaje otvoren (prazan) po
čemu su ove metode veoma slične metodama otkopavanja sa otvorenim otkopima.
Zbog toga se kao uslov za njihovu primenu, takodje, javlja potreba da prateće stene,
a pre svega krovina, budu čvrste. U ležištima veće moćnosti potrebno je da i ruda
bude čvrsta jer ona obezbedjuje stabilno držanje krova otkopa.
Metoda otkopavanja se sastoji iz tri faze: pripreme, obaranja rude sa
istakanjem “zapreminskog viška rude” i konačno istakanje preostale rude, koja
ispunjava otkop po celoj visini. Po svom karakteru, metode otkopavanja sa
magaziniranjem rude se primenjuju, kao što je rečeno, u strmim rudnim ležištima sa
čvrstim pratećim stenama, pri čemu moćnost ležišta nije ograničena. Moguće je
primeniti neku od brojnih varijanti ovih metoda za bilo koju moćnost ležišta, slično
metodama podetažnog otkopavanja u prethodnoj grupi metoda. Tačnije, metode
otkopavanja sa magaziniranjem rude su po načinu rada najsličnije metodama
otkopavanja sa otvorenim otkopima i obaranjem rude u horizontalnim pojasima,
koje su obradjene u prethodnom poglavlju. Medjutim, ove metode su, ipak, našle
najveću primenu u tankim rudnim ležištima, rudnim žicama, i rudnim telima
ograničenog prostiranja. Na slici 253, /24/, prikazan je princip metode otkopavanja.
Na slici je prikazana priprema dna bloka sa rudnim levcima i primenom
utovarnih mašina za utovar rude u jamske vagone. Iz transportnog hodnika se
izradjuju bočne utovarne komore (niše) u koje ruda pada iz dva susedna levka.
Širina levaka je jednaka kao i moćnost ležišta, a u slučaju manje moćnosti rudnog
tela ( 2 – 5 m) levak može imati pravougaoni presek. Pošto se iz utovarnih komora
izrade po dve rudne sipke do nivoa podsecanja, na tom nivou se izvrši podsecanje, a
zatim i proširenje sipki i formiranje levkova. Nadalje se ruda obara u horizontalnim
pojasima naviše, pri čemu radnici koji buše minske bušotine i obavljaju miniranje,
stoje na oborenoj rudi. Ruda, medjutim, pri usitnjavanju zauzima 20 – 30 % veću
zapreminu, zbog čega je neophodno da se posle miniranja, odnosno paralelno sa
obaranjem rude po celoj dužini horizontalnog pojasa, istače deo rude za koji je
uvećana zapremina minirane rude. Taj deo koga nazivamo “zapreminskim viškom
rude” se istače u tačno definisanoj količini da bi se dobio potreban prostor za rad na
daljem obaranju rude.

272
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

Slika 253. Metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude

u ležištu manje moćnosti

Magazinirana ruda, osim što ispunjava prostor otkopa i obezbedjuje prostor

sa koga se radi, u izvesnoj meri razupire bokove ležišta povećavajući na taj način
njihovu stabilnost. Kada se na opisani način sa obaranjem rude dodje do gornje
granice bloka, tačnije do sigurnosnog plafona koji se ostavlja ispod gornjeg
horizonta, prekida se sa daljim obaranjem rude i pristupa poslednjoj fazi
otkopavanja – konačnom istakanju preostale rude u otkopu. Računa se, da se tog
trenutka u otkopu nalazi 70 – 75 % celokupne oborene rude i ona se istače sa punim
intenzitetom, koji je uslovljen kapacitetom utovara na nivou horizonta.
U ležištima manje moćnosti primenjuje se priprema dna bloka sa
neposrednim istakanjem rude iz rudnih levaka u transportna sredstva – jamske
vagone. Zbog toga je neophodno da se pri obaranju rude u otkopu vodi računa da se
postigne što bolje usitnjavanje i da se krupni komadi na otkopu odmah usitne ručno
koristeći velike čekiće. U suprotnom dolazi do češćih zaglava negabaritnih komada
u šutevima za istakanje rude, što izaziva zastoje pri istakanju i odvozu rude.

3.3.2. Primena metode otkopavanja sa magaziniranjem rude u ležištima male

moćnosti

U ležištima moćnosti 1 – 3 m, izuzetno i do 5 m, primenjuje se priprema dna

sa neposrednim istakanjem rude u jamske vagone (slika 254 i 255 ), /2/.

273
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________

Slika 254. Otkopavanje rudnih tela manje moćnosti sa magaziniranjem rude: 1-

utovarni i transportni hodnik, 2- ventilacioni hodnik, 3- izrada bočnih niša, koje
predstavljaju ulaze u otkopni prostor, 4- hodnik podsecanja;
detalji a, b - konstrukcije šuteva sa zatvaračima za ručno točenje rude

Priprema dna bloka je sa rudnim levcima, koji se izradjuju neposredno iz

utovarnog hodnika. Prvo se izrade kratke rudne sipke dužine 4 – 6 m, koje se na
gornjem nivou dna bloka povezuju hodnikom podsecanja. Njegovim proširenjem
(ukoliko je moćnost veća od 3 – 4 m) izvrši se podsecanje bloka, a potom se rudne
sipke proširuju čime se dobija njihov levkast oblik. Na spoju utovarnog hodnika sa
rudnim sipkama postavljaju se drveni šutevi sa zatvaračima za istakanje rude.
Dužina otkopa je obično 40 – 60 m, a izmedju dva susedna otkopa se
ostavlja granični stub širine 6 – 8 m. Ova širina je potrebna zbog toga što se u stubu
izradjuje prolazno-ventilaciono okno širine najmanje 2,5 – 3 m. Iz graničnog stuba
će se kasnije izradjivati ulazi u otkop (magazin) zbog čega se eventualno u toku
izrade uskopa rade kratke niše, koje predstavljaju kasnije ulaze u otkop. Kroz jedan
od prolazno-ventilacionih uskopa dolazi sveža vazdušna struja, a po prolazu kroz
otkop kao istrošena izlazi kroz drugi u gornji ventilacioni hodnik.
Obaranje rude počinje sa nivoa podseka, obično bušenjem kosih bušotina
naviše kako je na slici prikazano. Druga mogućnost je da se, posle prvog miniranja
sa gomile oborene rude nastavi sa bušenjem horizontalnih minskih bušotina. U
slučaju bušenja kosih bušotina naviše, potrebno je da u otkopu postoji slobodan
prostor visine najmanje 2 – 2,5 m, kako bi se nesmetano bušile bušotine naviše.
Dužina bušotina je 1,5 – 2,3 m (dužina bušaćih šipki je obično 1,6 i 2,4 m), pa
ukoliko nema dovoljno velike visine u otkopu, bušenje se može prvo obaviti sa
kraćim bušaćim šipkama od 0,8 m, a posle doga da se vrši dobušenje sa dužim
bušaćim šipkama (od 1,6 i 2,4 m). Zbog ovih problema praktičnije je bušenje
horizontalnih minskih bušotina. Medjutim, prednost obaranja rude kosim
bušotinama je u tome što se bušenje i obaranje rude miniranjem može obaviti na

274
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

većoj dužini otkopa, eventualno i na više mesta u otkopu. To znači da se bušenje

može obaviti sa više bušaćih čekića, što u principu nije nemoguće i pri bušenju
horizontalnih minskih bušotina.
Kao što je navedeno, u toku obaranja rude, koja se magazinira u otkopu,
istače se zapreminski višak rude, u količinama koje obezbedjuju slobodan prostor u
otkopu. Kada se sa obaranjem rude dodje do sigurnosnog plafona ispod gornjeg
horizonta, pristupa se konačnom istakanju magazinirane rude.
U principu, ruda bi trebalo da bude dovoljno čvrsta da ne zahteva
podgradjivanje u otkopu, koje je nemoguće potpornom podgradom, jer nema
stabilnog oslonca. Eventualno se može izvršiti osiguranje otkopa ankerisanjem, ali je
to redak slučaj kada se radi o ležištima male moćnosti.
Na slici 255-a, /2/, prikazano je otkopavanje tankog ležišta sa
magaziniranjem rude. Da bi se smanjila širina stubova izmedju susednih magazina,
izradjuju se okna pored stubova, a u toku otkopavanja održavaju podgradjivanjem.
Strelicama na slici označen je smer kretanja vazdušne struje. Za izlazak (silazak) u
otkop može se koristiti i uskopna platforma.
Otkop je dug 50 – 60 m, a visina horizonata je 40 – 60 m. Širina stubova je
4 – 5 m. Priprema dna bloka je sa ojačanom podgradom, tako da izostaje izrada
rudnih levaka. Na otkopu se ruda obara kosim minskim bušotinama bušenim u
plafon otkopa, pa se može bušenje obaviti na većoj površini izuzetno i po celoj
dužini otkopa, kako je na slici prikazano, medjutim, ne postoje jaki razlozi da se
minira odjednom ruda po celoj površini otkopa.
Kada se radi o otkopavanju tankih rudnih žica primenjuju se različite
varijante sličnog načina otkopavanja sa magaziniranjem rude. Suština je u tome da
se što više pojednostavi priprema za otkopavanje, tako da se uglavnom ventilaciono-
prolazna okna ne izradjuju u graničnim stubovima, već u samom otkopu, odnosno u
magaziniranoj rudi, s tim što se okna podgradjuju gustom (šrot) venačnom
podgradom. Na slici 255-b, /2/, prikazana je jedna takva varijanta otkopavanja. I u
ovom slučaju se ne priprema posebno dno bloka već se praktično otkopavanje
počinje iz utovarnog, odnosno transportnog hodnika. Prvo se iznad hodnika obori
jedan pojas rude, zatim se hodnik podgradi sa pojačanom podgradom, a na
medjusobnim rastojanjima 3 – 5 m ugradjuju šutevi za točenje magazinirane rude.
Princip otkopavanja je identičan napred opisanom.
a)

275
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________

b)

Slika 255. Otkopavanje tankih rudnih žica sa magaziniranjem rude sa

izradom ventilaciono prolaznih okana u magaziniranoj rudi: a) uskopi se izradjuju
neposredno do graničnih stubova; b) osim graničnih, izradjuju se i prolazno-
ventilacioni uskopi u magaziniranoj rudi

U slučaju kada se radi o većoj moćnosti rudnih ležišta, odnosno debljim

rudnim žicama moćnosti 5 – 10 m, metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude se
primenjuje sa klasičnom pripremom dna bloka, pri čemu najveću primenu imaju

276
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

pripreme dna sa utovarnim mašinama, nekad bez klasičnog podsecanja, odnosno sa

podsecanjem na nivou horizonta izradom hodnika podsecanja za ležišta moćnosti 3
– 5 m, ili sa tranšejnim podsecanjem pri većoj moćnosti, (5 – 10 m). Dve
konstrukcije dna bloka prikazane su na slici 256, /2/. U prvom slučaju se radi o
izradi kosih utovarnih komora u koje se postavlja kolosek za rad utovarne mašine na
koloseku, a u drugom slučaju su utovarne komore normalne na utovarni
(transportni) hodnik i u njima se mogu koristiti , takodje šinske utovaračice ili
utovarne mašine na gumenim točkovima, (primer Cavo 320 ili slična).

Slika 256. Pripreme dna bloka za slučaj primene metoda otkopavanja sa

magaziniranjem rude u ležištima srednje moćnosti ( 4- 8 m), za primenu
utovarnih mašina

U oba prikazana slučaja se ventilaciono-prolazna okna grade u graničnim

stubovima, koji su na medjusobnom osnom rastojanju 60 – 100 m. Utovarne komore
su na medjusobnom rastojanju 6 – 8 m, a dužina im je 8 m, odnosno zavisi od tipa
primenjene utovarne mašine. Princip otkopavanja je kao i kod prethodnih metoda
otkopavanja.
Usavršavanje varijanti metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude išlo je u
pravcu povećanja efikasnosti na obaranju rude, što se najlakše postiže primenom
dubokih minskih bušotina. Na slici 257 prikazana je jedna jednostavnija varijanta
kod koje se uskopi za bušenje izradjuju u samom otkopu i održavaju podgradom u
magaziniranoj rudi, /2/. Iz uskopa se na jednu i drugu stranu buše minske bušotine
dužine 5 – 10 m.

277
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________

Slika 257. Otkopavanje sa magaziniranjem i obaranjem rude dubokim

minskim bušotinama

Veća dužina minskih bušotina se može primeniti samo u ležištima sa

pravilnim pločastim oblikom i ravnomernim pružanjem. U suprotnom postoji
mogućnost zahvatanja dela pratećih stena i povećanja osiromašenja rude. Na slici
258 šematski je prikazana jedna varijanta otkopavanja sa bušenjem minskih bušotina
veće dužine. Konstrukcija metode je maksimalno pojednostavljena, kako u pripremi
dna bloka, tako i u načinu obaranja rude.

Slika 258. Metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude u ležištima manje

moćnosti sa obaranjem rude dubokim minskim bušotinama izbušenim iz uskopa za
bušenje (ventilaciono-prolazni uskopi VPU) u kojima se u otkop silazi uskopnom
platformom

278
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

3.3.3. Primena metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude u ležištima

srednje moćnosti

Primena obaranja rude dubokim minskim bušotina utoliko je opravdanija

ako se radi o otkopavanju moćnijih rudnih ležišta. U ležištima srednje moćnosti,
koja po usvojenoj klasifikaciji iznosi do 20 m, otkopne komore su još uvek
razvrstane po pružanju ležišta. To znači da se podrazumeva da i ruda mora da bude
čvrsta kako bi se obezbedila stabilnost otvorene površine komore (magazina). Isto se
odnosi i na prateće stene, pre svega na krovinu ležišta, čija stabilnost obezbedjuje
otkopavanje bez većeg osiromašenja rude. Na slici 259, /2/, prikazana je jedna
varijanta otkopavanja sa magaziniranjem rude u takvom ležištu, odnosno u ležištu
moćnosti do 20 m. Princip pripreme i otkopavanja je veoma sličan opisanom načinu
otkopavanja ležišta u otvorenim komorama sa obaranjem rude u horizontalnim
pojasima.
Kao što je na slici prikazano, otkopavanje se obavlja u otkopima (komorama
ili magazinima) dužine 50 – 60 m, izmedju kojih se ostavljaju granični stubovi širine
8 – 10 m. U graničnim stubovima se izradjuju uskopi za bušenje koji su ujedno i
ventilaciono-prolazni uskopi. Iz njih se na visinskim rastojanjima 7– 8m izradjuju
komore za bušenje iz kojih se buše po dve „lepeze” minskih bušotina na način
prikazan na slici. Bitna razlika u odnosu na otkopavanje u otvorenim otkopima je u
tome što se ruda ne istače u potpunosti već se magazinira, ispunjavajući otkopnu
komoru magaziniranom rudom. Istače se, posle svakog miniranja, samo zapreminski
višak rude u količini 20 – 30 % od količine oborene rude.

Slika 259. Metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude primenjena u

ležištima moćnosti do 20 m sa obaranjem rude dubokim minskim bušotinama

279
 Metode otkopavanja rudnih ležišta
_____________________________________________________________

Po završetku obaranja rude po celoj visini otkopa, pristupa se definitivnom

istakanju magazinirane rude i otkop u principu ostaje prazan. On se kasnije može
zapuniti ili da se prinudnim zarušavanjem obore stubovi, čime se uslovljava i
zarušavanje komore, ali pri tome takav način otkopavanja pripada grupi metoda
dvostepenog prinudnog zarušavanja ili metodama kombinovanog otkopavanja.

3.3.4. Primena metode otkopavanja sa magaziniranjem rude

u ležištima velike moćnosti

Otkopavanje moćnih rudnih ležišta sa magaziniranjem rude se relativno

redje primenjuje, pa se mali broj varijanti ove metode sreće u literaturi. Očigledno je
da se ove metode otkopavanja u mnogo većoj meri primenjuju pri otkopavanju
tanjih žičnih rudnih ležišta.
Jedna varijanta otkopavanja u moćnom rudnom ležištu prikazana je na slici
260, a prikazana je i u grupi metoda kombinovanog otkopavanja, na slici 433.
Princip otkopavanja je sličan kao kod metoda otkopavanja sa otvorenim otkopima.
Otkopi (otkopne komore ili magazini) orjentišu se popreko na pružanje ležišta, pri
čemu se širina otkopa kreće u granicama 10 – 15 m , izuzetno i do 20 m, a širina
sigurnosnih stubova izmedju magazina je 10 – 12 m. Princip odredjivanja osnovnih
parametara metode otkopavanja je isti kao u prethodnoj grupi metoda. U svakom
otkopnom bloku se priprema dno bloka za točenje magazinirane rude. U starijoj
literaturi se obično prikazuje priprema sa hodnicima rešetki ili skreperskim
hodnicima, a na slici 260 prikazana je priprema za primenu utovarnih ili utovarno-
transportnih mašina. Iznad dna bloka se vrši podsecanje, a potom se nastavlja sa
obaranjem rude u horizontalnim pojasima odozdo naviše.

Slika 260. Metoda otkopavanja moćnih rudnih ležišta sa magaziniranjem

rude (obaranje rude u magazinu dubokim minskim bušotinama)

280
 Metode podzemnog otkopavanja
_____________________________________________________________

Obaranje rude se može vršiti na različite načine: neposredno iz magazina,

kada se ruda obara miniranjem kratkim minskim bušotinama, a veća efikasnost se
postiže obaranjem rude miniranjem sa dubokim minskim bušotinama. One se mogu
bušiti iz komora za bušenje koje se izradjuju iz jednog, dva ili čak četiri pripremna
uskopa.
U toku obaranja rude istače se zapreminski višak rude, da bi se obezbedilo
održanje praznog prostora ispod krova otkopa. To znači da se otkopna komora
sukcesivno sa obaranjem rude ispunjava magaziniranom rudom, što se čini sve do
okončanja obaranja rude po dostizanju projektovane visine otkopa (do sigurnosnog
plafona ispod gornjeg horizonta). Nakon toga se pristupa definitivnom istakanju
magazinirane rude, a otkopna komora ostaje prazna. Medjutim, kao što će se na slici
433 prikazati, pri otkopavanju moćnih rudnih ležišta normalnije je da se odmah
pristupi otkopavanju sigurnosnih stubova, što se obično čini metodom podetažnog
zarušavanja. Stubovi se otkopavaju pre nego što se magazinirana ruda istoči iz
susednih otkopa. I u ovom slučaju se u fazi otkopavanja trebaju istovremeno naći
najmanje tri otkopa u različitim fazama: jedan u pripremi, drugi u fazi obaranja rude
i treći u fazi istakanja magazinirane rude, kako je na slici 260 naznačeno.

Metode otkopavanja sa magaziniranjem po svom karakteru su veoma slične

metodama otkopavanja sa otvorenim otkopima, posebno sa metodama otkopavanja u
horizontalnim pojasima. Prema tome imaju i slične osobine, prednosti i nedostatke.
Magaziniranje rude u principu povećava stabilnost otkopa jer magazinirana ruda, i
ako pokretna, vrši odgovarajuće razupiranje krovinskih i podinskih bokova ležišta,
odnosno rude u stubovima ako se otkopava moćno ležište. Kao njihov nedostatak
navodi se okolnost da se minirana ruda ne istače odmah već sa vremenskim
zakašnjenjem, što ne mora da ima veći značaj kada se otkopavanje obavlja
istovremeno u većem broju otkopa. S druge strane, prednost im je, osim povećanja
stabilnosti otkopa i u mogućnosti mehanizovanja procesa dobijanja rude, a okolnost
da se primenjuju u strmim rudnim ležištima čini da se ruda gravitaciono istače, pa je
proces utovara maksimalno pojednostavljen.
Jadan od nedostataka metoda otkopavanja sa magaziniranjem rude je
ograničenost njihove primene u nekim rudnim ležištima u kojima je ruda (obično
kada je sulfidna) sklona samozagrevanju usled intenzivnog procesa oksidacije.
Takve rude ne bi trebalo otkopavati ovim metodama, a većina siromašnijih sulfidnih
ruda nije sklona tako brzoj oksidaciji, srazmerno vremenu koje ruda provede
oborena u magazinu. Bez obzira na to, ovaj uslov treba imati u vidu i treba
poznavati karakter rude sa stanovišta sklonosti ka oksidaciji i samozagrevanju.
Oksidacija rude, inače, nije poželjna kod sulfida jer se smanjuje njihova sposobnost
obogaćivanja u procesu flotacijske koncentracije. Proizilazi da su metode
otkopavanja sa magaziniranjem rude pogodnije za otkopavanje oksidnih ruda, kakav
je slučaj sa rudama gvoždja, mangana, hroma, aluminijuma i drugih.

281