УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

Са привременим седиштем у Косовској Митровици

ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ

Семинарски рад на тему:

ЕДУАР МАНЕ

Из предмета:

ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ 7

МЕНТОР:
Др Јелена Павличић Шарић,
Доцент

СТУДЕНТ:
Љубинка Добросављевић
Број индекса: 491/2019

Звечан, 2022. године

 САДРЖАЈ:
Увод..............................................................................................................................................3
Биографија...................................................................................................................................4
Музика у вртовима Тиљери........................................................................................................5
Доручак на трави.........................................................................................................................6
Олимпија......................................................................................................................................7
Портрет Емила Золе...................................................................................................................8
На
плажи ......................................................................................................................................9
Закључак....................................................................................................................................10
Литература.................................................................................................................................11
УВОД

Свет сликарства има "природне законе" који се разликују од закона познате

стварности, а сликар је на првом месту дужан да буде веран својим платнима, а не
спољашњем свету. Сам Мане потврђује његову доживотну оданост "чистом сликарству".
1
Сматрао је Халса, Гоју и Веласкеза уметницима који су се највише приближили том
идеалу. Дивио се њиховом раду и техници. Његова дела су била модерни превод
старијих дела. Мане је велик, слободан уметник, чије дело се одликује изузетно
раскошним бојама, снажном експресивношћу и заслепљујућом, директном светлошћу,
што је у сукобу с правилима и очекивањима превише круте и лицимерне публике. Када
његова дела посматрамо након век и по, тешко нам је да схватимо зашто су његове слике
сматрали скандалозним и зашто су наишле на осуду. Мане се угледа да многе познате,
старије уметнике који су се бавили сликањем акта. Упркос томе Мане је постао "уклети
сликар" тог времена. Он није био ни ревулиционар ни изгнаник, али је свеједно наилазио
на одбијање. Што се он више трудио да на миран начин уђе на уметничко тржиште
оптужбе су биле горе. Мане се труди да радовима превазиђе устаљени академизам,
помера се од школских правила и наглашене перспективе и проналази непосредност у
спојевима боја, на револуционаран начин развија систем приказа светлости, шири поље
тема. Другим речима покреће револуцију у историји сликарства.

БИОГРАФИЈА

1
H.W.Janson,Istorija umetnosti,Jugoslavija,Beograd,1975. Str 490

3
 Кључна фигура у транзицији од реализма до импресионизма, Едуар Мане је био
утицајан сликар који је оставио свој јединствени траг у свету уметности. Као дете, његов
отац је био судија, који је желео да се бави адвокатуром, али је ујак, препознајући таленте
малог Едуара, подстицао његово интересовање за уметност, често га је водио у Лувр. Тек
када је Мане пао на два пријемна испита за француску морнарицу, његов отац је попустио
синовљевим жељама и дозволио му да започне часове уметности код академског сликара
Томаса Кутуреа, који му је дао да копира дела великих мајстора у Лувру. На младог
уметника такође су утицали Франс Халс, Дијего Веласкез и Франсиско Гоја.Године 1856, у
својим раним тридесетим, Мане је отворио сопствени студио. Почео је да слика у
квазиреалистичком стилу, који је прешао у импресионистички стил када је упознао
сликарку Берту Моризо, која га је изложила свом кругу пријатеља сликара импресиониста,
укључујући Клода Монеа, Пјера-Огиста Реноара и Едгара Дега, и њихове пленеристичке
технике сликања. Многа од Манеових дела су се вртела око приказа слободних
активности, укључујући посматрања друштвеног живота у свим класама, од буржоаских
коњских трка до проститутки које пију, до улица Париза и сцена вожње чамцем, од којих
су многе направљене по скицама урађеним на лицу места. Иако је инспирацију углавном
налазио у делима старих мајстора, његова дела су наилазила на осуде и критике. Није
себе сматрао револуционаром, тежио је томе да га јавност схвати. 2 Хтео је да се
пробијањем у Салон скине мрља са његовог рада, за то су се залагали и бројни његови
пријатељи. Због тог неуспеха решио је да оде на путовање у Шпанију, након ког настају
многа дела надахнута Шпанијом. Након ратних година и посете Холандији, настају слике у
новом духу, које наилазе на одобравање јавности. Није подржавао изложбе
импресиониста, али је подржавао њихове стилске новине. Али је ипак он био тај који је
увео импресионизам у Салон.Раздражен по ко зна којим одбијањем по реду, Мане први
пут одговара провокацијом:излаже слику код Жируа, у бутику. Међутим опет доживљава
осуду јер јавност не схвата његова дека. Овог пута због здравственог стања није баш
најбоље поднео. Што се он више трудио да на миран начин уђе на уметничко тржиште
оптужбе су биле горе. Мане се труди да радовима превазиђе устаљени академизам,
помера се од школских правила и наглашене перспективе и проналази непосредност у
спојевима боја, на револуционаран начин развија систем приказа светлости, шири поље
тема.
Иако је његов рад био импресионистички, одупирао се мешању са било којим
специфичним стилом сликарства, и стога је више волео да своје радове представља на
Салону у Паризу него на многим изложбама импресиониста. Године 1875. неке од
његових слика су укључене у издање књиге Едгара Алена Поа Гавран, а 1881. француска
влада га је одликовала Легијом части. Мане је умро једанаест дана након ампутације
левог стопала због гангрене, од компликација сифилиса и реуматизма, који су били
толико лоши да су изазвали делимичну парализу у годинама које су претходиле његовој
смрти.

Музика у вртовима Тиљери

2
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012,str 19

4
Уље на платну, 76х118cm
Лондон, Национална галерија

Цар Наполеон III је имао обичај да у вртовима дворца Тиљери окупља дворску свиту, а
два пута недељно су тамо одржавани концерти. Једна је од ранијих Манеових слика.
Приказује свакодневни живот тадашње буржоазије у перспективи. 3 Потези слици дају
живахност и динамичност слици. Слободни и груби, видљиви потези четкице дају слици
"незавршен" изглед. То је био један од разлога који је као по обичају сметао званичној
критици. Али је оставила јак утисак на све оне сликаре, књижевнике и интелектуалце
којима је већ требао другачији приступ уметности. Ова слика је прави приказ вртова
Тиљери, увек крцати и пуни буке. Мане, чије су слике често приказивале сцене лежерних
активности, укључио је многе своје пријатеље, као и аутопортрет у ово дело. Међу
фигурама можете пронаћи Шарла Бодлера, Теофила Готјеа, Анри Фантен-Латура, Жака
Офенбаха, Манеовог брата Ежена, као и аутопортрет самог уметника.

Доручак на трави

3
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012,str 36

5
Уље на платну, 208х264cm
Париз,Музеј Орсеј

Ова слика је неупитно Манеово ремек-дело, а уједно и најскандалознија слика изложена у

Салону одбачених. За ову сцену позирали су Манеов брат Ежен и његов омиљени модел
Викторин Меран, главни лик на многим другим славним делима овог сликара. Нага жена
седи поред два мушкарца на ливади, а у другом плану слике се гола девојка купа у води.
Овом сликом је хтео да класичну иконографију смести у модерни контекст. Слика је била
неприхватљива традиционалистима због контрадикторности, нагих жена и обучених
мушкараца.4 Викторијин поглед је спокојан и одлучан, без икакве срамоте због њене
нагости. Сматрало се да је илустровао дивљу проституцију у Паризу у то време, што је
била табу тема која се не би требала ни помињати, а још мање приказивати на великом
платну. У првом плану је гомилица одеће коју је девојка скинула, преврнута корпа са
доручком и боца пића. Ово сачињава необичну мртву природу, жанр коме се Мане често
враћа.

Олимпија

4
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012,str 46

6
Уље на платну, 130,5х190cm
Париз, Музеј Орфеј

Када је Мане изложио Олимпију на Париском салону 1865., то је изазвало тренутну

сензацију. Иако су је конзервативни критичари одмах осудили као „неморалну“ и
„вулгарну“, хвалили су је критичари попут Емила Золе, француског писца, који је слику
прогласио Манеовим ремек-делом. Мали комадићи одеће, као што је орхидеја у коси,
накит и папуче од мазге, поред потпуно обученог слуге, чини се да фигуру изгледа још
више наго. Њен поглед који се суочио био је увреда за површну скромност са којом су
жене требало да се понашају.Едуар Мане се усуђује да на њему прикаже голу жену у
свом савременом ентеријеру, а не у класичном стилу антике, усвојеном међу
критичарима. Критичари су то видели као нечувено лицемерје. Јадна лепотица приказана
на платну одмах је добила непријатне епитете „курва која замишља да је краљица” и
„бесрамна девојка која је изашла испод Манеовог киста”.Штавише, „Олимпија” је
насликана на платну великих размера, што је прихватљиво само зато што је и долило
уље на ватру негодовања критичара.. Присуство црне мачке испод жениних ногу утицали
су да дело буде неприхватљиво за широку публику и критику. Томе треба придодати и
одабир назива, Олимпија, што је било "уметничко име" многих тадашњих проститутки 5.
Олимпија је изванредан приказ Манеовог сликарског дара, пре свега његовог умећа да
сложи светле и тамне тонове и да се поиграва суптилним нијансама смеђе.
Портрет Емила Золе

5
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012,str

7
 Уље на платну, 146х114cm
Париз, Музеј Орфеј

Писац Емил Зола је био Манеов добар пријатељ, био је међу малобројнима који су
бранили и хвалили његова дела. На слици видимо писца како седи за писаћем столом,
погледом изгубљеним у даљину и књигом у рукама. О његовој личности нам говоре
предмети који га окружују. Јасно је видљив критички есеј који је Зола написао у Манеову
одбрану, уз репродукцију Олимпије која је постављена на зиду, заједно са јапанском
графиком и копијом Веласкезовог дела. Те три копије имају прецизно значење, Олимпија
представља његово дружење са сликаром, а јапанска уметност и Веласкезова слика су
два основна пишчева надахнућа. Слика је много више од обичног портрета, она је прави
омаж пријатељству двојице истомишљеника.6

На плажи

6
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012,str 82

8
Уље на платну, 59,6х73,2cm
Париз,Музеј Орфеј

Хиљаду осамсто седамдесет трећа година је кључна за настанак импресионизма :

"непомирљиви" уметници, под вођством Клода Монеа, оснивају Деоничарско друштво
уметника, сликара, вајара и графичара, које ће наредног пролећа направити прву
колективну изложбу једног такорећи највољенијег покрета у историји уметности. Мане им
је био близак али је сматрао да је боље да буде привржен Салону.7
За ову сцену су му позирали супруга Сузан и брат Ежен, који задубљени у својим
мислима слици дају озбиљнији израз за разлику од многих импресионистичких слика.
Композиција је сложенија и ликови играју важну улогу. Ритам је другачији: пејзаж у дну је
решен бојама одабраним у хроматском контрасту.

ЗАКЉУЧАК

7
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012,str 96

9
 Едуард Мане је несумњиво битна личност за историју сликарства. Кроз цео свој
живот остао му је веран иако је наилазио на многе препреке. Циљ му је био да прикаже
технике старих мајстора на модеран начин и успео је у томе. Несумњиво је оставио
јединствен траг у свету уметности. Његова дела су наилазила на осуде и критике. Али и
поред тога он се трудио да на миран начин дође до свог циља, међутим и у том случају
није наишао на разумевање. Са данашње тачке гледишта његове слике не шаљу
погрешне поруке, а нису ни у то време. Углавном се трудио да свакодневни живот
престави онаквим какав стварно јесте. Није ублажавао истину, већ је био искрен на својим
сликама. То је вероватно био један од разлога који су условили критике. Био је зачетник
импресионизма, иако се у почетку противио томе. Иако је скоро свако његово дело било
лоше оцењено и искритиковано, њему је и даље било драже да радове излаже у Салону,
него на импресионистичким изложбама са својим пријатељима.
Последња критика је јако утицала на њега и његово здравствено стање. Био је одликован
Легијом части, али му то више није било битно, после свега кроз шта је прошао.
Последње болне дане проводио је у женском друштву, као и већину свог живота.
Уобичајено је да уметник најмање ужива у својим делима и да постане цењен и поштован
после своје смрти или у тренутку кад му то више није битно.

ЛИТЕРАТУРА

10
Simona Bartolena,Geniji umetnosti-MANE,Beograd,2012
H.W.Janson,Istorija umetnosti,Jugoslavija,Beograd,1975
https://thestrip.ru/bs/materials/eduard-mane-biografiya-kratkoe-soderzhanie-eduard-mane/
https://www.wikiart.org/en/edouard-manet/all-works#!#filterName:all-paintings-
chronologically,resultType:masonry

11