DAN Basic Life Support Manual-SR

Sezione VIII | Lesioni legate alla temperatura
Student book / SR
DAN Basic Life Support 1

2 DAN Basic Life Support
DAN BASIC LIFE SUPPORT
Urednik: Guy Thomas

Autor: Guy Thomas,
Saradnici: Orr, M.S., John Lippmann, Yoshiro Mano M.D., Frans Cronjé M.D., Alessandro Marroni M.D.
Dizajn korica: Andrew West
Fotografije: Guy Thomas, Marjo Maebe ("Sl. 5" - str. 10)
© 2011 Divers Alert Network
Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati, kopirati ili objavljivati u bilo
kojoj formi bez prethodne pismene dozvole Divers Alert Network, P.O. Box DAN, 64026 Roseto, Italy.
Prvo izdanje na engleskom jeziku, štampano avgusta 2006.

Prevod na srpski jezik: Marija Marković M.D., jul 2007.
Recenzija: Dragana Ivković M.D., jul 2007
Drugo izdanje, štampano februara 2011.
DAN Europe, P.O. Box DAN, 64026 Roseto, Italy

Tel: +39-085-8930333
Fax +39-085-8930050
E-mail (general): mail@daneurope.org
E-mail (training): training@daneurope.org
www.daneurope.org

Sadržaj
DAN Basic Life Support 3 Poglavlje 7.

Gušenje usled prisustva stranog tela u
Poglavlje 1. disajnim putevima - opstrukcija 47
Osnovi anatomije i fiziologije 6 BLS veština:
Pitanja za utvrđivanje gradiva 8 Gušenje usled prisustva stranog tela u
disajnim putevima 50
Poglavlje 2. Pitanja za utvrđivanje gradiva 52
Lanac preživljavanja 9
Pitanja za utvrđivanje gradiva 11 Poglavlje 8.
Kontrola spoljašnjeg krvavljenja 53
Poglavlje 3. BLS veština:
Osnovno održavanje vitalnih funkcija 13 (Obilno) Spoljašnje krvavljenje 55
Pitanja za utvrđivanje gradiva 19 Pitanja za utvrđivanje gradiva 56
Poglavlje 4. Poglavlje 9.
Procena bezbednosti okruženja 21 Zbrinjavanje šoka 57
BLS Veština: BLS veština:
Procena bezbednosti okruženja – Zbrinjavanje šoka 61
bezbednost na prvom mestu 24 Pitanja za utvrđivanje gradiva 62
Pitanja za utvrđivanje gradiva 25
Poglavlje 10.
Poglavlje 5. Dodatne informacije 63
Kardiopulmonalna reanimacija-CPR 26
BLS veština: Divers Alert Network
Kardiopulmonalna reanimacija - CPR 36 DAN Europe 68
Opcionalano: BLS Pitanja za utvrđivanje gradiva:
Upotreba maske za reanimaciju 40 Odgovori 70
Opcionalano:
Pružanje prve pomoći AED aparatom 41 Procena Basic Life Support kursa 72
Pitanja za utvrđivanje gradiva 42 Plan za hitno delovanje kod kuće 73
Poglavlje 6.
Položaj za oporavak 43
BLS veština:
Položaj za oporavak 44
Pitanja za utvrđivanje gradiva 45

DAN Basic Life Support

Pregled kursa Sticanje veština (2.5-3 sata)
DAN kurs osnovnog održavanja vitalnih Na ovom delu kursa ćete vežbati BLS
funkcija („DAN BLS Provider“) je osmi- veštine pod nadzorom vašeg BLS in-
šljen da vas nauči veštinama koje su ne- struktora. Praktični deo vas obučava da
ophodne za uspostavljanje i održavanje efikasno primenite znanja naučena na
osnovnih vitalnih funkcija. teorijskom delu kursa.
Sticanje znanja (1,5 sati) Procena i sertifikati
Ovaj deo kursa je osmišljen da vam pruži Po završetku DAN BLS kursa, dobićete
informacije pomoću kojih ćete moći da: DAN BLS Provider karticu koja pred-
1) Shvatite osnove anatomije i stavlja zvanično uverenje da ste obu-
fiziologije ljudskog organizma čeni da pružite osnovnu prvu pomoć.
2) Navedete četiri osnovne karike
lanca preživljavanja
Kvalifikacije za kurs
3) Zaštitite sebe od zaraze i drugih Za pohađanje ovog kursa ne postoje
opasnosti nikakvi preduslovi ali BLS kurs pred-
4) Proverite stanje svesti povređenog stavlja preduslov za mnoge druge kur-
5) Proverite da li ima normalnog seve spasavanja i prve pomoći.
disanja
6) Pravilno vršite kardiopulmonalnu
reanimaciju (CPR)
7) Pružite pomoć u slučaju gušenja
8) Postavite nesvesnu osobu u
položaj za oporavak
9) Pružite pomoć u slučaju
spoljašnjeg krvavljenja
10) Pružite pomoć povređenom u
stanju šoka
Predavanje koje će vam održati vaš DAN
instruktor se bazira na informacijama iz
priručnika koji je napisan na jednosta-
van, lako razumljiv način. Na kraju svakog
poglavlja se nalaze pitanja za utvrđivanje
gradiva koja će vam olakšati razumeva-
nje prethodno izložene materije.

Ciljevi obuke
Na kraju ovoga kursa ćete biti u mogućnosti da:
1. Izvršite procenu bezbednosti okruženja
2. Samostalno pružite kardiopulmonalnu reanimaciju osobi koja ne diše
3. Postavite povređenu, nesvesnu osobu u položaj za oporavak
4. Pružite pomoć odrasloj osobi koja se guši
5. Zbrinete spoljašnje krvavljenje
6. Zbrinete povređenog u stanju šoka
Primedba:
Iako ovaj priručnik značajno pomaže u procesu učenja, vi nećete moći da pravilno ukažete
prvu pomoć niti steknete zvanje BLS Provider, ukoliko isključivo čitate priručnik.
Da biste pravilno primenili postupke prikazane u ovoj knjizi morate pohađati BLS kurs koji
vodi kvalifikovan i aktivan BLS instruktor.
Ova knjiga je takođe dragoceni podsetnik po završetku BLS kursa.
Priručnik je napisan u skladu sa smernicama Evropskog Saveta za Oživljavanje (ERC) iz
2010.godine.

Posetite DAN Europe vebsajt i saznajte šta je DAN Europe i šta DAN može da učini za Vas !
Vebsajt sadrži obilje informacija o prednostima DAN članstva, Medicini ronjenja, Bezbednosti ronjenja,
Istraživanjima u ronjenju, DAN Trening programima i još mnogo toga….
Katalog na vebsajtu vam omogućava da naručite DAN Europe proizvode, direktno preko mreže, sa
posebnim popustom za DAN članove.
Poglavlje 1 | Osnovi anatomije i fiziologije
Osnovi anatomije i fiziologije

Primedba:
Sve informacije prikazane u sledećim poglavljima su zasnovane na najnovijoj medicin-
skoj literaturi. Reference možete dobiti od vašeg DAN instruktora ili DAN trening odelje-
nja u vašem regionu.
Disajni putevi – Disanje – Cirkulacija 1
Vazduh se sastoji od približno 21% kise-

onika i 79% azota.
Naš organizam (njegove ćelije, orga-
ni...) zahteva neprekidno snabdevanje
kiseonikom da bi proizvodio energiju
tj. preživeo. To možemo uporediti sa
funkcijom goriva u automobilu. Bez
tog neprestanog snabdevanja i tran-
sporta kiseonika naši organi i ćelije bi
se oštetili i izumrli.
1.1 A (Arway)- Disajni putevi:

Otvoreni disajni putevi (nos, usta i duš-
nik) omogućavaju da vazduh dospe do
pluća (Sl. 1).
Sl. 1:
Primedba: otvoreni disajni putevi
omogućavaju da vazduh
dospe do pluća
Ezofagus (jednjak), cevasti organ kroz koji
hrana iz usta dospeva u želudac, se nalazi
neposredno iza traheje (dušnika) i laringsa
(grkljana). U ždrelu se otvori jednjaka i gr-
kljana nalaze veoma blizu jedan drugog.
Prilikom akta gutanja, jedan poklopac - koji
se zove epiglotis se pomera nadole preko
grkljana da spreči ulazak hrane i tečnosti u
disajne puteve.

Poglavlje 1 | Osnovi anatomije i fiziologije
1.2 B (Breathing) – Disanje C (Circulation) - Cirkulacija 1.3

Svaki put kada udahnemo, vazduh pro- Srce pumpa krv bogatu kiseonikom i
lazi kroz naš nos, usta, larings, traheju i transportuje je kroz kapilare i ostale
bronhije. krvne sudove po čitavom organizmu.
Traheja se grana na dva glavna bronha Taj protok se odvija pomoću plućne
(dušnice) - levi i desni, kroz koje vazduh (transport krvi u i iz pluća) i sistemske
dospeva u levo i desno plućno krilo. Duš- (transport krvi kroz ostatak tela) cirku-
nice se poput grana dele na sve manje i lacije.
manje ogranke (bronhiole), na čijem se
Deoksigenisana krv (siromašna kiseoni-
kraju nalaze male „vrećice“ ispunjene
kom a bogata CO2) se putem sistemske
vazduhom, koje se nazivaju alveole. U
cirkulacije vraća u desnu srčanu pretko-
našim plućima se nalazi oko 300 miliona
moru, dolazi do desne komore koja je isti-
alveola koje okružuju kapilari (mali krvni
skuje kroz pluća do alveola gde će se iz-
sudovi, veoma tankih zidova).
vršiti razmena gasova (plućna cirkulacija).
Iz udahnutog vazduha, kiseonik dospe-
Zatim se krv iz pluća vraća u levu pret-
va do alveola i prelazi u kapilare kroz
komoru, ulazi u levu komoru i odatle se
njihove tanke zidove. Ovaj proces se na-
pumpa u ostale delove tela (sistemska
ziva difuzija. U kapilarima se već nalazi
cirkulacija).
ugljen - dioksid (CO2), koji predstavlja
krajnji produkat metabolizma. Kiseonik Na taj način se kiseonik, putem krvi, pre-
se koristi u organizmu, a ugljen diok- nosi do svih tkiva a odatle se krv ponovo
sid se transportuje do pluća, tako što vraća u desnu srčanu pretkomoru.
prelazi (difunduje) iz kapilara u alveo-
le. Difuzija kiseonika u krv je moguća Medicinska terminologija.
samo kada je koncentracija kiseonika u Atrijum, pretkomora — šupljina srca
plućima veća od njegove koncentraci- preko koje se pristupa drugoj, većoj šu-
je u kapilarima. Procesom udisanja, mi pljini srca - komori.
omogućavamo da koncentracija kise-
onika u plućima bude neprekidno na Larynx — organ u kome se stvara glas,
višem nivou od one u krvi. tzv. glasovna kutija.
Prilikom izdaha, vazduh sa povišenom Pharynx — deo disajnih puteva koji
koncentracijom CO2 dospeva iz pluća spaja nosnu šupljinu i larings.
preko sistema brohhija i dušnika do usta
ili nosa i izbacije se iz organizma.

Poglavlje 1 | Pitanja za utvrđivanje gradiva
?
Poglavlje 1
PITANJA ZA UTVRĐIVANJE GRADIVA
1. Organizmu je neophodno stalno snabdevanje kiseonikom da bi

opstao.
a. tačno
b. netačno
2. Da bi vazduh mogao da dospe u pluća _________ moraju biti

otvoreni.
a. disajni putevi
b. samo usta
3. Epiglotis sprečava zapadanje hrane i tečnosti u ___________.

a. želudac
b. srce
c. traheju (dušnik)
d. ezofagus (jednjak)
4. Razmena gasova se odvija u _________.

a. arteriolama
b. aorti
c. alveolama
d. atrijumu (pretkomori)
5. ______ pumpa krv bogatu kiseonikom kroz krvne sudove i

transportuje je po celom organizmu.
a. stomak
b. srce
c. mišići
d. jetra
Odgovori su na strani 70

Poglavlje 2 | Lanac preživljavanja
Lanac preživljavanja
Važne su četiri procedure koje poveća- Da biste bili sigurni da je osoba koju ste
vaju šansu za preživljavanje i oporavak ovlastili da pozove pomoć to zaista i uči-
povređenog i predstavljaju četiri osnov- nila, zamolite je da se vrati kod vas od-
ne karike lanca preživljavanja. mah posle obavljenog poziva.
Preporučuje se da osobu koja zove hit-
2.1 Rano aktiviranje službe nu pomoć zamolite da prvo pred vama
izgovori informacije koje će potom da
hitne pomoći: saopšti službi hitne pomoći. Na taj način
Rano aktiviranje službe hitne pomoći je ćete je po potrebi ispraviti i uveriti se da
od vitalnog značaja za preživljavanje i će prenesena poruka biti potpuno tačna.
oporavak povređenog (Sl. 2). Imajte na umu da što ranije pozovete
Zbog toga je važno da se što pre ustano- hitnu pomoć, ranije će biti obezbeđena i
vi problem i ne gubi dragoceno vreme. stručna medicinska pomoć.
Osoba koja kontaktira službu hitne po-
moći mora, pre svega, biti pribrana i što
jasnija prilikom izlaganja problema.
Rani BLS 2.2
Rani BLS značajno povećava šanse za
Neophodno je da dispečeru hitne po- preživljavanje povređenog (Sl. 3).
moći pružite sledeće informacije:
Primenom BLS i CPR mi se trudimo da iz-
- tačno mesto nesreće begnemo nastanak oštećenja vitalnih or-
- šta se dogodilo gana i omogućimo da oksigenisana krv
- broj povređenih cirkuliše kroz organizam povređenog.
- stanje povređenih
Masaža srca - kompresija grudnog koša,
- vrstu pomoći koja je pružena
privremeno preuzima funkciju srca zato
2 Sl. 2: 3 Sl. 3:
poziv za Počnite sa BLS postupkom
pomoć je što je pre moguće
neophodna da
bi se povećale
šanse za
preživljavanje

Poglavlje 2 | Lanac preživljavanja
što na taj način „ručno“ pumpamo krv Zbog toga je izuzetno važno da se što
kroz organizam. Veštačko disanje obezbe- ranije primeni defibrilacija kod osobe sa
đuje da vazduh (kiseonik) dospe u pluća iznenadnim prestankom rada srca. Sa
i omogući razmenu gasova u alveolama. svakih sledećih 7-10 minuta odlaganja
defibrilacije, šanse za oporavak postaju
sve manje.
2.3 Rana defibrilacija
Zastoj u srčanom radu je u većini sluča-
jeva uzrok prestanka disanja. Najčešći Rano profesionalno 2.4
uzrok prestanka rada srca je ventrikular- lečenje
na fibrilacija -VF. BLS i defibrilacija neće uvek omogućiti
To je elekrični disbalans u srcu koji dovo- da se pokrene srčana aktivnost. U tom
di do dezorganizovanog podrhtavanja slučaju, samo medicinske intervencije
srčanog mišića i stvaranja haotičnog sr- poput naprednih tehnika uspostavljanja
čanog ritma. Usled odsustva normalnih prohodnosti disajnih piteva, intubacija
električnih impulsa srce više ne funkci- ili traheotomija i primena lekova mogu
oniše pravilno i efikasno. U tom slučaju povećati uspeh reanimacije (Sl. 5).
CPR ne može ponovo da pokrene nor- Ako je BLS i/ili defibrilacija bila uspešna,
malnu srčanu aktivnost. Isključivo defi- stručno lečenje će stabilizovati stanje
brilacija može prekinuti taj haotični ritam povređenog i pripremiti ga za bezbe-
i omogućiti srcu da ponovo normalno dan transport u odgovarajuću medicin-
funkcioniše, dok primena CPR samo od- sku ustanovu.
laže nastanak oštećenja mozga i drugih
vitalnih organa koji su izloženi nedostat- Ne zaboravite: Stručna medicinska po-
ku kiseonika (Sl. 4). moć neće stići ukoliko je vi ne pozovete!!!
4 Sl. 4:
Ukoliko ste obučeni 5
za to, primenite AED
Sl. 5:
Stručno održavanje disajnog
puta doprinosi da reanimacija
bude uspešna

?
Poglavlje 2
Pitanja za utvrđivanje gradiva
1. Koje su četiri osnovne karike u lancu preživljavanja (navedite ih

po redu).
2. Tokom ranog BLS, ________ privremeno preuzima ulogu srca, dok

_________ doprema kiseonik do pluća.

Automated External
Defibrillation course (AED)
Iznenadni Zastoj Srca prouzrokuje na hiljade smrtnih ishoda svake godine
CPR odlaže nepovoljan ishod i omogućava da krv bogata kiseonikom cirkuliše kroz organizam, ali CPR ne može
da uspostavi pravilan srčani ritam i samostalne otkucaje srca.
To se postiže isključivo defibrilacijom.
Svaki minut odlaganja defibrilacije, smanjuje šansu za preživljavanje za 7 do 10 procenata.
DAN AED kurs vas obučava da pružite pomoć uz primenu AED, a vaša uloga spasioca postaje ključna u lancu
preživljavanja.
Ovaj četvoročasovni kurs može napraviti razliku između života i smrti.
Pitajte svog instruktora kako da postanete DAN AED Provajder, ili posetite naš vebsajt na
www.daneurope.org
Poglavlje 3 | Osnovno održavanje vitalnih funkcija
Osnovno održavanje
vitalnih funkcija
3.1 Šta je BLS? 6 Sl. 6:
Masaža srca
omogućava da krv
BLS predstavlja skup postupaka koji se cirkuliše kroz telo
primenjuju u cilju uspostavljanja i odr-

žavanja vitalnih funkcija i podrazumeva:
• Zaštitu spasioca
• Aktiviranje službe hitne pomoći
• Zbrinjavanje ozbiljnih povreda koje
ugrožavaju život
• Uspostavljanje i održavanje ABC
(primena kardiopulmonalne
reanimacije - Sl. 6)
Kako biste bili u stanju da pravilno zbri-

nete povrede koje ugrožavaju život, ne- Zašto BLS? 3.2
ophodno je da naučite osnovne tehnike Neprekidno snabdevanje organizma do-
pružanja prve pomoći kao što su: voljnom količinom kiseonika je od vital-
• Procena bezbednosti okruženja (i nog značaja za njegovo pravilno funkci-
zaštita samog spasioca) onisanje.
• CPR ( kardiopulmonalna Dopremanje kiseonika do tkiva i organa
reanimacija) je moguće ukoliko:
• Položaj za oporavak
• Prisustvo stranog tela u disanjim 1) Su disajni putevi (Airway) otvoreni
putevima/ gušenje i prohodni. Prepreke u disajnim
• (Obilno) spoljašnje krvavljenje putevima (ili zatvoreni disajni
• Zbrinjavanje šoka putevi) će blokirati dotok kiseonika
do pluća.
Da biste povređenom obezbedili najbo- 2) Održavamo disanje (Breathing)
lju moguću negu neophodno je da zna- kako bi udahnuti vazduh dospeo
nja stečena na ovom kursu neprestano do pluća, a kiseonik prešao u
usavršavate. Preporučuje se da redovno krvotok
vežbate naučene veštine ili pohađate neki 3) Krvni sudovi prenose kiseonik iz
od naprednih kurseva prve pomoći kao pluća u sva ostala tkiva i organe.
što su kurs automatske defibrilacije (AED) Srčana radnja obezbeđuje
ili prve pomoći uz primenu kiseonika. cirkulaciju (Circulation) krvi kroz
naše telo.

Ukoliko se iz nekog razloga prekine dotok Pravovremena reanimacija takođe po-

kiseonika, naši organi će patiti i eventula- većava šanse za uspešnu defibrilaciju
no izumreti. Moždano tkivo se u odsustvu (masaža srca je izuzetno važna ukoliko
kiseonika može oštetiti za 3-6 minuta. se šok ne može primeniti u prvih 4-5 mi-
Zbog toga je neophodno što hitnije pri- nuta posle kolapsa - otkazavanja vital-
meniti tehnike kardiopulmonalne reani- nih funkcija).
macije (CPR).
Tokom BLS procedura, spasilac uspo-
stavlja ili održava otvorenim disajne pu- Primedba:
teve Airway, disanje - Breathing i cirku-
Izdahnuti vazduh koji primenjujemo to-
laciju - Circulation, odnosno uspostavlja kom davanja spasilačkih udaha ne sadrži
tzv. vitalne funkcije ili kraće ABC. 21 % već samo 16-17 % kiseonika. Da bi se
Tokom primene CPR tehnika (koje su prilikom reanimacije postigla bolja oksige-
osnova BLS procedura) mi: nacija krvi, potrebno je da veštačko disa-
nje izvodimo uz dodatak kiseonika (ukoli-
1. proveravamo stanje ko ste obučeni za tu tehniku).
svesti povređenog
2. otvaramo disajne puteve (i Tehnike davanja kiseonika osobi koja ne
diše se mogu savladati na DAN kursevima
održavamo ih otvorenim) i
prve i napredne pomoći kiseonikom (DAN
proveravamo ima li disanja Oxygen ili Advanced Oxygen Provider).
3. ukoliko nema normalnog
disanja započinjemo masažu
srca da bismo privremeno
oponašali srčanu funkciju i BLS ima za cilj da se:
pumpali krv kroz organizam
• Sačuva život
4. primenjujemo veštačko disanje
• Spreče naknadne povrede
(putem spasilačkih udaha) da
• Pruži prva pomoć i stabilizuje sta-
bismo omogućili dopremanje
nje povređenog do dolaska stručne
kiseonika do pluća.
medicinske pomoći, što će pozitivno
Cilj reanimacije nije da ponovo pokre- uticati na proces oporavka.
ne srčanu aktivnost već da obezbedi
BLS se ne ograničava samo na CPR. I
dovoljan i neophodan protok krvi kroz
ostale tehnike sa kojima se susrećete
srce i mozak, odnosno omogući da krv
tokom DAN BLS kursa mogu sprečiti
bogata kiseonikom cirkuliše kroz orga-
da dođe do prestanka životnih funkcija
nizam.
i omogućiti da se sačuva život povre-
Zaista, u većini slučajeva CPR neće po- đenog. BLS kurs ne obučava spasioca
krenuti srčanu aktivost ali će odložiti na- da isključivo primenjuje tehnike oživ-
stanak oštećenja vitalnih organa i obez- ljavanja nego i da spreči da povređeni
bediti nam još dragocenog vremena. dospe u tako teško stanje u kome mu je

CPR neophodan. Na primer, spoljašnje • vrstu prve pomoći koja je pružena

krvavljenje i šok su ozbiljni poremeća- • tačnu lokaciju nesreće
ji zdravlja koji mogu ugroziti disanje i
Ukoliko ste vi jedini kvalifikovani spasi-
cirkulaciju.
lac na mestu nesreće, dajte nekom od
posmatrača jasna uputstva kako da kon-
taktira službu hitne pomoći i zamolite ga
3.3 Aktiviranje službe hitne da se ponovo vrati kod vas kada to učini.
pomoći (EMS) Tako ćete biti sigurni da je služba hitne
Aktiviranje službe hitne pomoći je izu- pomoći pozvana, a znaćete otprilike i
zetno značajna procedura koja se često koliko vremena će im biti potrebno da
zanemaruje. Hitnu pomoć treba alarmi- stignu. Korisno je da osobu koja poziva
rati odmah posle provere disanja. Ukoli- hitnu pomoć zamolite da ponovi infor-
ko ste sami, kontaktirajte hitnu pomoć macije koje ste joj pružili kako biste se
pre nego što započnete sa primenom uverili da će ih ona tačno preneti.
CPR. Ukoliko se u vašoj blizini nalazi još
neko, pošaljite ga da pozove hitnu po-
moć a vi započnite CPR.
Izuzetak od ovog pravila su slučajevi
kada je povređeni:
• dete ili
• žrtva utapanja.
U tom slučaju spasilac, ukoliko je sam,
odmah sprovodi CPR u toku jednog mi-
nuta, a zatim kontaktira službu hutne
pomoći.
U mnogim zemljama se hitna pomoć
aktivira preko broja 1-1-2 (94 u našoj ze-
mlji). Može se dogoditi da vas operater
prvo pita koju službu želite da kontak-
tirate (policiju, vatrogasce, hitnu medi-
cinsku pomoć).
Kada poziva hitnu pomoć spasilac treba
da bude pribran i jasno navede:
• svoje ime
• šta se dogodilo: da ukratko opiše
problem i stanje povređenog
• broj povređenih

3.4 Emocionalni stres i strah Ne zaboravite da će se, ukoliko spasilac

ništa ne preduzme, stanje povređenog
od moguće greške … samo pogoršavati ili ostati isto. Osoba
Pružanje pomoći povređenom kod spa- bez znakova života je u najgoroj mo-
sioca obično izaziva pozitivna osećanja gućoj situaciji i CPR tehnika joj sigurno
ali je ponekad uzrok velike emocionalne ne može pogoršati stanje, tako da je
napetosti pre, tokom ili posle spasavanja. neosnovan strah da ćete tada nekome
nauditi.
Prilikom nesreće očevici uglavnom sto-
je oko žrtve i čekaju da neko drugi dođe Kao DAN BLS spasilac, bićete obučeni da
i pomogne povređenom. pružite pomoć na pravilan i efikasan na-
Oklevanje da se pristupi i započne sa čin. I sami ćete se iznenaditi koliko ćete
pružanjem prve pomoći je često iza- se jasno sećati neophodnih BLS veština
zvano: u situaciji kada budete prilazili unesre-
ćenom. Da biste održali takav nivo os-
• strahom da povređenom neće biti
posobljenosti, potrebno je da stečena
pružena najbolja moguća pomoć,
znanja obnavljate svake druge godine
da će se nešto pogrešno uraditi, da
na BLS kursevima za obnovu znanja.
će se stanje pogoršati ili da ga neće-
mo povratiti u život Tokom pružanja prve pomoći spasi-
• strahom da će se pokrenuti tužba lac može osetiti kako mu srce ubrzano
protiv spasioca kuca, a celo telo lagano podrhtava. To je
• strahom od infekcije (u sledećem normalna reakcija ljudskog organizma,
poglavlju ćete učiti kako da je izbe- izazvana skokom adrenalina, a pomaže
gnete) nam da istupimo i reagujemo. Po zavr-
šetku postupka, kada se spasilac opusti
Normalno je da su svi uzbuđeni prilikom
(najbolje laganom šetnjom), osetiće da
pružanja prve pomoći. I spasilac i povre-
mu se se srčana radnja polako usporava
đeni su u stresnoj situaciji tako da spasi-
a stanje normalizuje.
lac može i odustati od ukazivanja pomo-
ći kako ne bi rizikovao da načini grešku ili Veoma je važno da spasilac prikrije svoje
se nađe u situaciji da ne može „savršeno“ uzbuđenje kako povređeni ne bi postao
da pruži pomoć povređenom. još nervozniji ili napetiji. Povređene oso-
be se mogu čudno ponašati, ponekad
Sasvim je prihvatljivo da spasilac ne bude
reaguju veoma burno, besom pa čak i
u mogućnosti da na idealan način ukaže
nasilnim postupcima. U takvoj situaciji
prvu pomoć. Male greške retko izazivaju
spasilac mora ostati pribran, nastojati
naknadne povrede ili uvode povređenog
da umiri povređenu osobu i neprestano
u još gore stanje od onoga u kome se već
joj objašnjavati svoje postupke.
nalazi. I mala greška je bolja od odustaja-
nja da se ukaže pomoć. Neuspešno spasavanje može prouzro-
kovati veliki emocionalni stres kod spa-

sioca, koji okrivljuje sebe za neuspeh

ili smatra da je nešto pogrešno uradio.
Pravna pitanja 3.5
Trebalo bi razgovarati sa njim i pružiti Obaveza ukazivanja pomoći
mu psihičku podršku tako što ćete mu Obaveza da se ukaže pomoć je pravna
staviti do znanja da je učinio sve što je kategorija i podrazumeva da određena
bilo moguće. Spasiocu koji je pod teš- osoba ima dužnost i snosi odgovornost
kim emocionalnim stresom će verovat- da ukaže pomoć trećim licima ukoliko
no biti potrebna i stručna pomoć. se za to ukaže potreba. To je primer oba-
Neuspešno spasavanje podrazumeva veze koju imaju sportski centri (poput
da je osoba bez znakova života ostala u ronilačkog centra), da svojim klijentima
stanju u kome je spasilac već zatekao i (npr. roniocima) koji centru plaćaju za
ne znači da je spasilac učinio nešto loše određene usluge (npr. zarone) obezbedi
što je uzrokovalo smrt. Spasilac ne može osnovnu medicinsku negu. Centar mora
uvek vratiti povređenog u život. biti spreman da obezbedi prvu pomoć u
Tvrdnje da pravilna primena CPR nei- skladu sa aktivnostima koje obavlja.
zostavno spasava život nisu sasvim tač- Isto se odnosi i na instruktore (npr. sport-
ne i mogu uzrokovati da spasilac bude ske trenere), od kojih se očekuje da budu
veoma potišten posle neuspešnog spa- spremni da svojim studentima ukažu ne-
savanja. Setite se da u velikom broju ophodnu prvu pomoć.
slučajeva srce ne povrati svoju funkciju
iako je CPR tehika savršeno primenje- U većini zemalja ne postoji zakon koji
na. CPR povećava šanse za oporavak nalaže spasiocu, koji nije obavezan ugo-
povređenog ali ne garantuje njegovo vorom, da pruži prvu pomoć. Zakon od
preživljavanje. CPR je sastavni deo „ra- običnog građanina zahteva da samo
nog BLSa“ i čini samo jednu od karika u pozove stručnu pomoć.
lancu preživljavanja.
Kada spasilac, koji nije obavezan da pruži
prvu pomoć to ipak učini, tada treba is-
ključivo da primenjuje postupke za koje
je obučen. U protivnom, može se desiti
da bude smatran odgovornim za na-
knadno povređivanje osobe.
Kako biste izbegli sve pravne probleme,
preporučuje se da pre bilo kakvog po-
stupka zatražite od povređenog dozvo-
lu da mu priđete i pomognete. To mo-
žete učiniti sledećim rečima: Moje ime
je ..... i ja sam spasilac ...Mogu li da vam
pomognem?

Ukoliko je u svesnom stanju, povređeni prvo mora pristati da mu se ukaže po-

moć. Ukoliko ga ne pitate za dozvolu ili postupate protiv njegove volje, možete
naknadno biti tuženi za napad ili ukazavanje pomoći bez pristanka. U slučaju da
je povređeni u besvesnom stanju, zakon smatra da spasilac ima dozvolu da ukaže
pomoć.
3.6 Smernice za BLS

Smernice za BLS određuje Međunarodni Naučni Komitet za Reanimaciju (The In-
ternationmal Liaison Committee on Resuscitation –ILCOR).
On se sastoji iz stručnih regionalnih organizacija poput Australijskog saveta za re-
animaciju (ARC), Američkog udruženja kardiologa (AHA) i Evropskog saveta za re-
animaciju (ERC).
Iako ILCOR objavljuje međunarodne smernice za BLS, regiolnalne kancelarije
imaju obavezu da propisuju svoje standarde za reanimaciju, tako da se smernice
u različitim regionima mogu delimično razlikovati.
Ovaj priručnik je pisan u skladu sa smernicama Evropskog Saveta za Reanimaciju iz
2010. godine.
Smernice se tokom vremena mogu menjati tako da se u prethodnim priručnicima
možete susresti sa drugačijim - zastarelim standardima.
Ukoliko želite da se informišete o poslednjim evropskim standardima iz oblasti
reanimacije možete kontaktirati DAN. Prilikom pohađanja kurseva za obnavljanje
znanja iz prve pomoći, obavezno se raspitajte da li je njihov program usklađen sa
najnovijim standardima iz te oblasti.

?
Poglavlje 3
1. Tokom primene BLS spasilac uspostavlja i održava

_________________.
2. Udahnuti vazduh se sastoji iz______% kiseonika. Izdahnuti vazduh

sadrži samo_______% kiseonika. Za postizanje bolje oksigenacije
krvi preporučuje se da koristite dodatni___________ ukoliko ste
obučeni za njegovu primenu.
3. Cilj reanimacije nije da ponovo pokrene_______________, nego

da obezbedi mali ali neophodan_____________ do srca i mozga.
Ona omogućava ___________ krvi da cirkuliše i spreči nastanak
oštećenja ___________ organa.
4. Cilj BLS je da ____________ život, _____________naknadne povrede

i _______________ prvu pomoć.
5. Kada kontaktitrate službu hitne pomoći treba da ih:

a. informišete šta se desilo i opišete stanje povređenog
b. navedete tačnu lokaciju nesreće
c. obavestite koliko ima povređenih
d. kažete vaše ime i vrstu prve pomoći koju ste primenili
e. sve gore navedeno je tačno
6. U većini slučajeva CPR ponovo pokreće srčanu aktivnost.

a. tačno
b. netačno
7. Kako biste izbegli pravne probleme, preporučuje se da povređenog

pitate za _________ pre ukazivanja bilo kakve pomoći. To možete
uraditi sledećim rečima: ____________________________________
______________.

Ronite bezbedno, bez granica
DAN Europe predstavlja najbolje medicinsko pokriće i osiguranje za sve ronioce.
Kao DAN član, vi pripadate jedinoj globalnoj mreži za podršku roniocima u slučaju incidenta, koja je
sposobna da deluje 24h/7dana, bilo gde u svetu.
A tu je još mnogo toga. DAN je već 25 godina posvećen unapređenju bezbednosti ronjenja tako što
sprovodi medicinska istraživanja i obuku za specifične kurseve prve pomoći
Pre nego što ponovo zaronite, posetite naš vebsajt i učlanite se.
DAN Vam može samo koristiti!
Continental Europe Office

Poglavlje 4 | Procena bezbednosti okruženja
Procena bezbednosti
okruženja
4.1 Opasnost i infekcije Prenošenje infekcije 4.2
Spasilac neće biti u stanju da pruži prvu Iako je prilikom pružanja prve pomoći
pomoć ukoliko se i sam povredi. Zbog rizik za nastanak infekcije veoma mali,
toga je bezbednost spasioca uvek na on je uvek prisutan i mora se svesti na
prvom mestu. Pre započinjanja BLS pro- minimum, naročito kada su u pitanju
cedura, važno je proveriti bezbednost izazivač tuberkuloze i virusi hepatitisa ili
okruženja u kome se nesreća dogodila i HIV-a.
ukloniti bilo kakvu postojeću ili preteću Zbog toga se spasilac mora zaštititi od
(Sl. 7) opasnost poput: mogućeg kontakta sa krvlju, povraće-
• vatre nim sadržajem i ostalim telesnim teč-
• elektriciteta ili gasa nostima.
• saobraćaja U cilju zaštite od infekcije trebalo bi da:
• hemikalija • koristite rukavice za jednokratnu
• životinja upotrebu (i izbegavate kontakt sa
(uključujući i delove tela oštrim predmetima)
npr. pipke meduze) • koristite masku za reanimaciju ili
neku drugu zaštitu za usta ili nos
7 Sl. 7: (Sl. 8)
Budite sigurni
da je okruženje
bezbedno
• koristite zaštitu za oči
• izbegavate kontakt sa upotrebljenim
iglama i špricevima
• dobro operete ruke posle pružanja
prve pomoći
8 Sl. 8:
Oronazalna maska
za oživljavanje

Preporučuje se da spasilac koji ipak već nisu na dohvat ruke, naročito ako
dođe u kontakt sa telesnim tečnostima očekujete kontakt sa telesnim tečnosti-
povređenog bude pregledan od strane ma povređenog.
lekara.
Od samog spasioca zavisi da li će koristiti 10
neko od zaštitnih sredstava a njegova
odluka se može menjati u zavisnosti od
toga kome ukazuje pomoć (npr. svome
detetu ili potpuno nepoznatoj osobi) kao
i od raspoloživosti zaštitinih sredstava.
Poželjno je da se sredstva za zaštitu na-
laze u svakom kompletu prve pomoći
pa i u sastavu opreme za automobil.
Zaštita za lice može biti toliko malih di-
menzija da staje u privezak za ključeve
ali i u takvom vidu je od velikog značaja
prilikom davanja prve pomoći (Sl. 9).
9 Sl. 9:
Privezak za ključeve
koji sadrži zaštitu
za lice
Sl. 10:
Proverite da li su
rukavice oštećene
SAVET:
Pre nego sto stavite rukavice, proverite
da li su oštećene: uduvajte vazduh u njih,
zatvorite im gornji kraj i posmatrajte
„balon“ koji ste od njih načinili. Ukoliko
se rukavice ne „izduvaju“, nema bojazni
Kada se približavate mestu nesreće, ni- da čete doći u kontakt sa krvlju ili tele-
kada nemojte žuriti. Zastanite, razmisli- snim tečnostima (Sl. 10).
te i proverite okruženje kako bi se uverili
da ste potpuno bezbedni kao spasilac.
Preporučljivo je da pre kontakta sa po-
vređenim prvo uzmete pribor za prvu
pomoć i zaštitna sredstva, ukoliko vam

11
Šta posle pružanja prve pomoći?

Svi delovi opreme koji su za višekratnu upotrebu se moraju
dezinfikovati.
Rukavice štite spasioca tokom davanja prve pomoći ali i po
prekidu kontakta sa povređenim na njima ostaju tragovi
12
krvi ili drugih telesnih tečnosti. Važno je da se i prilikom ski-
danja rukavica izbegne kontakt sa ovim tečnostima.
Rukavicu koju prvo skidate, hvatate sa spoljašnje strane u
predelu ručnog zgloba (Sl. 11) i povlačite je ka prstima (Sl.
12). Na taj način će se rukavica izvrnuti. Skinite je svojom
zaštićenom rukom i zgužvajte u lopticu (Sl. 13).
Dok se rukavica koju ste skinuli nalazi na dlanu vaše zaštiće- 13
ne ruke, prstom nezaštićene ruke uhvatite drugu rukavicu
sa unutrašnje strane, u predelu zgloba (Sl. 14) i povucite je
u pravcu prstiju (Sl. 15).
Ona će se takođe izvrnuti ali tako da će prva rukavica biti
unutar nje, čime je izbegnut kontakt sa telesnim tečnostima
koje su na njoj eventualno prisutne. 14
Rukavice odložite u kesicu koja je namenjena za odlaganje
štetnog otpada da druga osoba ne bi došla u kontakt sa nji-
ma. Ova kesica se može koristiti i za druge inficirane materija-
le koji se posle upotrebe moraju odložiti (Sl. 16).
Zaštita za disajne puteve

15
Primena zaštite za disajne puteve biće obrađena u slede-
ćem poglavlju, ali je takođe potrebno da ovu zaštitu imate
kod sebe već prilikom procene bezbednosti okruženja.
16

BLS Veština:
Procena bezbednosti okruženja –
bezbednost na prvom mestu
Zapamtite S-A-F-E
17
S Stop (stanite)
• Stanite
• Razmislite
• Delujte
A Assess Scene (Procenite okruženje) (Sl. 17-18)

• Da li je okruženje bezbedno?
• Da li se bezbedno može prići povređenom?
• Da li je prisutna bilo kakva opasnost? 18
• Da li postoji još nešto što može ugroziti spasioca?
F Find and Locate First Aid kit and Oxygen and AED Unit
(Pronađite pribor za prvu pomoć, kiseonički komplet i
AED) (Sl. 19)
• Pribor za prvu pomoć sadrži i zaštitna sredstva poput
rukavica (Sl.20).
19
E Exposure Protection
(zaštita od kontakta sa telesnim tečnostima)
• Koristite zaštitu poput rukavica i maske.
• Prilikom stavljanja rukavica- proverite da li su oštećene.
• Prilikom skidanja rukavica:
• Prvu koju skidate, uhvatite sa spoljašnje strane u
predelu ručnog zgloba i povucite je ka prstima kako bi
se izvrnula.
• Skinite je zaštićenom rukom i zgužvajte u lopticu. 20
• Prstom nezaštićene ruke uhvatite drugu rukavicu,
sa unutrašnje strane u predelu zgloba i povucite je u
pravcu prstiju, tako da prva rukavica ostane unutar nje.
• Rukavice odložite u kesicu namenjenu za odlaganje
„opasnog“ materijala.

?
Poglavlje 4
1. Kakve opasnosti mogu biti prisutne na mestu nesreće?
2. Zaštita spasioca podrazumeva zaštitu protiv _________________,

___________ i drugih _____________.
3. Koja sredstva se mogu koristiti kao zaštita od infekcije?
4. Posle spasavanja, oprema koja se ponovo koristi mora da se

___________ i _________.
5. Izbegavajte kontakt sa spoljašnjom stranom _________ kada ih

skidate posle upotrebe.

Poglavlje 5 | Kardiopulmonalna reanimacija-CPR
Kardiopulmonalna
reanimacija-CPR
5.1 Kardiopulmonalna • Spasilački udasi dopremaju vazduh
u pluća, povećavaju koncentraciju
reanimacija (CPR) kiseonika u alveolama i omogućavaju
Kao što je već navedeno u opštem delu da kiseonik procesom difuzije prelazi
o BLS veštinama, veoma je važno da se u kapilare.
CPR primeni što ranije da bi se sprečio
nastanak oštećenja mozga i drugih or-
gana. Kod odraslih, iznenadni zastoj u Odnos masaže srca i 5.2
srčanom radu je najčešći uzrok prestan-
ka disanja. Prilikom prestanka rada srca,
veštačkog disanja
Matematički modeli pokazuju da odnos
u krvnim sudovima, srcu i mozgu je još
masaže srca i veštačkog disanja od 30:2
uvek prisutna relativno velika količi-
najbolje usklađuje protok krvi i snabde-
na kiseonika, tako da je u tom trenutku
vanje tkiva kiseonikom, uz napomenu
značajnije „forsirati“ masažu srca nego
da pauza između masaža srca mora biti
veštačko disanje.
što kraća.
U slučaju prestanka rada srca zbog as-
fiksije (npr. prilikom utapanja i udisanja Kardiopulmonalna reanimacija se mora
tečnosti) nivo kiseonika u krvi je drastič- vršiti sve dok:
no smanjen (hipoksija) - i tada je prime- • ne stigne stručna pomoć
na veštačkog disanja od većeg značaja. • povređeni ne počne da se budi:
pomera se, otvara oči i diše
Kod dece je prestanak disanja znatno
normalno
ređe izazvan srčanim poremećajima tako
• spasilac ne bude previše iscrpljen.
da uvek pretpostavljamo da je koncen-
tracija kiseonika u organizmu deteta koje
ne diše značajno smanjena. Zbog toga se
BLS protokol nešto razlikuje za slučaj uta-
panja i za osobe dečijeg uzrasta.
Kardio (srce) pulmonalna (pluća) reani-
macija je tehnika koja se sastoji od ma-
saže srca (kompresije grudnog koša) i
veštačkog disanja (spasilačkih udaha):
• Masaža srca omogućava mali ali ne-
ophodan dotok krvi do mozga i sr-
čanog mišića i povećava uspešnost
defibrilacije.

5.3 Nadimanje želuca i 21
regurgitacija (vraćanje
želudačnog sadržaja)
Nadutost želuca i vraćanje želudačnog
sadržaja (regurgitacija) su posledica uba-
civanja gasa u želudac prilikom davanja
veštačkog disanja. Stanje je veoma slično
povraćanju.
Tokom povraćanja se želudačni sadržaj
izbacuje putem mišićnih kontrakcija (gr-
čeva). U slučaju prepunjavanja želuca ga- Sl. 21:
Spasilački udasi
som, znatno povećan pritisak u samom
želucu istiskuje sadržaj napolje ali bez
mišićnih kontrakcija. Ovaj sadržaj će se zastoja srca, ovaj mišić može prestati da
polako (ali ne u mlazu i ne tako forsirano funkcioniše.
kao kod povraćanja) vraćati iz želuca u Kako biste izbegli prepunjavanje želuca
usta povređenog. trebalo bi da:
U tom slučaju, spasilac mora da postavi • spasilački udah traje oko 1 sekund,
povređenog u položaj na bok i očisti di- a količina vazduha koja se doprema
sajne puteve. do pluća bude dovoljna da
I posle uklanjanja sadržaja iz disajnih omogući lagano odizanje grudnog
puteva, ipak je prisutna opasnost da će koša povređenog (Sl. 21)
sa nastavljanjem veštačkog disanja zao- • izbegavate brze ili forsirane
stali sadržaj iz želuca dospeti u dušnik i spasilačke udahe
pluća. Zbog toga se uvek trudite da ne • u potpunosti otvorite disajne
dođe do prepunjavanja želuca vazdu- puteve povređenog
hom. • dopustite da se grudni koš
U cilju izbegavanja regurgitacije, zapre- povređenog vrati u prvobitni
mina spasilačkog udaha mora biti približ- položaj pre davanja sledećeg udaha
no 500-600 ml (6.7 ml/ kg telesne težine). • ne dozvolite da bilo šta vrši pritisak
na stomak
Brzi i jaki spasilački udasi takođe dovode • posmatrate stomak kako bi uočili
do naduvavanja želuca. To je zato što se znakove nadutosti.
mišić (ezofagealni sfinkter), koji pred-
stavlja barijeru između jednjaka i želuca,
otvara na pritisku od 15-20 cm vodenog
stuba, a to se lako postiže prejakim udu-
vavanjem vazduha. Takođe, u slučaju

5.4 Postupak reanimacije še šta će preduzeti. Slučajne prolaznike

treba držati na udaljenosti od povređe-
odrasle osobe – nog da ga ne bi dodatno uznemiravali.
objvašnjenja za Ukoliko spasilac stekne poverenje po-
vređenog, pacijent će biti pribran i ma-
postupke spasioca nje uplašen za svoje stanje.
Ukoliko povređeni nije svestan treba ga
položiti na leđa i odmah mu otvoriti di-
Primedba: sajne puteve.
Tačan opis tehnika reanimacije je detalj-
Nemoguće je utvrditi da li povređeni
no objašnjen na stranama posvećenim
razvoju veština. diše ukoliko disajni putevi nisu potpuno
otvoreni, odnosno ni sama žrtva neće
moći da diše u slučaju neprohodnosti
Postupak reanimacije - oživljavanja se disajnih puteva. U ovoj knjizi ćete kasni-
sastoji iz tri glavna dela: je učiti o opstrukciji (zapušavanju) disaj-
• prvi pristup povređenom i provera nih puteva stranim telom ali treba znati
stanja svesti da i jezik, zapadanjem unazad, može
• provera disanja izazvati opstrukciju/začepljenje disajnih
• započinjanje CPR, po potrebi. puteva, naročito kada je osoba u stanju
pomućene svesti.
5.5 Prvi pristup povređenom Otvaranje disajnih puteva se vrši me-
todom zabacivanje glave - podizanje
- Provera stanja brade (Sl. 22). To je tehnika koja se ve-
svesti - Otvaranje oma lako uči i opisana je na sledećim
stranicama.
disajnih puteva
Kada se spasilac uveri da je okruženje bez- 22 Sl. 22:
Zabacivanje glave-
bedno, trebalo bi da proveri stanje svesti podizanje brade
povređenog. Ukoliko je osoba svesna,

trebalo bi je ostaviti u položaju u kome je
zatečena i aktivirati službu hitne pomoći.
Spasilac treba da umiri povređenog i
pokuša da sazna šta se dogodilo.
Trebalo bi da se predstavi, kaže svoje
ime, kvalifikaciju i izrazi želju da ukaže
pomoć. Spasilac treba da ohrabri i uve-
ri povređenog da će se brinuti o njemu
najbolje što može, kao i da ga informi-

Ponekad je dovoljno samo otvoriti di-

sajne puteve i održavati ih prohodnim Važno:
do dolaska hitne pomoći (u slučaju da
povređeni diše). U prvim minutima po prestanku rada srca
povređena osoba može jedva da diše ili
proizvodi retke glasne udahe u vidu hrop-
5.6 Provera disanja taja. Ovo nemojte mešati sa normalnim di-
sanjem. Ukoliko niste sigurni da li je disanje
Posle otvaranja disajnih puteva, spasi- povređenog normalno ili nije, postupajte
lac mora da proveri da li povređeni diše kao u slučaju da nije.
tako što će gledati da li se grudni koš po-
mera, slušati da li se disanje čuje i ose-
ćati strujanje vazduha na svom obrazu ili
uhu (Sl. 23).
Započinjanje CPR – 5.7
Disajni putevi moraju sve vreme biti otvo-
reni a sama provera ne sme trajati duže Održavanje cirkulacije
od 10 sekundi. Ukoliko nema disanja ili povređeni ne
diše normalno, odmah kontaktirajte
Ukoliko povređeni diše normalno, treba službu hitne pomoći (i obavestite ih da
ga postaviti na bok, u položaj za opo- nema normalnog disanja), a zatim za-
ravak, kako bi postigli da disajni putevi počnite masažu srca tako što ćete obe
sve vreme budu prohodni i odmah po- svoje šake, sa fiksiranim i ukrštenim
zvati hitnu pomoć. Spasilac mora ne- prstima, postaviti na centar grudnog
prestano proveravati disanje povređe- koša povređenog.
nog i biti spreman da reaguje u slučaju
bilo kakve promene. Prema najnovijim smernicama za CPR,
treba ostvariti 30 pritisaka (kompresi-
ja) na grudni koš da bi se dostigla fre-
23 Sl. 23: kvenca od najmanje 100 otkucaja u
Proverite disanje minuti (ne treba prelaziti 120). To zna-
či da će se 30 kompresija načiniti za 18
sekundi ( nešto manje od 2 kompresi-
je u sekundi). Dovoljan pritisak izaziva
ugibanje grudnog koša od najmanje
5 cm u dubinu ( ne treba da prelazi 6
cm). Važno je da između dve kompre-
sije potpuno popustite sa pritiskom
ali bez prekida kontakta vaših ruku sa
grudnim košem povređenog. Tačan
položaj ruku je opisan na stranicama
koje su posvećene sticanju veština.

Sa svakom kompresijom se krv potisku- Posle 30 masaža srca, spasilac odmah

je iz leve polovine srca i cirkuliše po či- mora da primeni 2 efektivna spasilačka
tavom organizmu (Sl. 24). U isto vreme udaha.
se deoksigenisana krv istiskuje iz desne
On ponovo otvara disajne puteve, po-
polovine srca u plućni krvotok, odakle
stavlja svoje usne oko usta povređenog
preuzima kiseonik iz alveola. Kada po-
i zatvara mu nos. Spasilac izdiše vaz-
pustimo sa pritiskom na grudni koš, krv
duh iz svojih pluća u usta povređenog.
ponovo puni srčane šupljine, pri čemu
Ukoliko nos povređenog nije zatvoren,
se oksigenisana krv iz pluća doprema u
vazduh koji spasilac izdiše će prolaziti
levu stranu srca.
kroz njega. Važno je da ravnomerno iz-
24 Sl. 24:
dišete u usta povređenog i posmatrate
Masaža srca kako mu se grudni koš podiže. Spasi-
lački udah treba da traje oko 1 sekundu
(Sl. 25). Sledeći udah se može dati tek
kada se grudni koš vrati u početni po-
ložaj. Dva spasilačka udaha ukupno ne
treba da traju duže od 5 sekundi.
25 Sl. 25:
svaki spasilački udah
traje oko 1 sekundu
Ukoliko se masaža srca vrši previše brzo,

neće biti vremena da se srce napuni
dovoljnom količinom krvi pre sledeće
kompresije, pa protok krvi kroz organi-
zam postaje nedovoljan i neefikasan.
Ukoliko se masaža srca vrši previše spo-
ro, krv se kreće nedovoljnom brzinom,
krvni pritisak postaje jako nizak i ne Prilikom davanja veštačkog disanja, vaz-
obezbeđuje adekvatnu cirkulaciju. duh iz pluća spasioca (sa 16% kiseonika)
ulazi u pluća povređenog. Ukoliko je
Kada su kompresije na grudni koš pre-
koncentracija kiseonika u plućima (al-
više blage, samo se mala količina krvi
veolama) dovoljno visoka, kiseonik će
istiskuje iz srca i obično nije dovoljna da
difuzijom prelaziti u kapilare i krv će se
obezbedi dovoljnu cirkulaciju krvi kroz
oksigenisati (obogaćivati kiseonikom).
organizam.

Tokom ovog procesa, a s obzirom da

povređeni ne diše, koncentracija kise-
Šta raditi kada su u 5.8
onika u plućima opada. Kada padne pitanju deca?
ispod kritičnog nivoa, difuzija prestaje, U velikom broju slučajeva reanimacija
a da bi to sprečili mi ponavljamo spasi- nije ni pokušana zato što su žrtve bila
lačke udahe. deca a spasioci uplašeni da će izazva-
U normalnim okolnostima je broj disaj- ti dodatne povrede.Takav strah je sa-
nih ciklusa oko 12 - 20 u minuti (zavisno svim neosnovan. Danas se zna da je i
od starosti i fizičke aktivnosti), a tokom kod dece mnogo bolje primeniti oživ-
oživljavanja opada na oko 5 u minuti. ljavanje po protokolu za odrasle nego
ne činiti ništa.
Snižena koncentracija kiseonika u udah-
nutom vazduhu (16% umesto 21%) Tada, ipak treba malo izmeniti postu-
i mali broj udaha utiču da se koncen- pak, na sledeći način:
tracija kiseonika održava na niskom ni- • ukoliko ne diše normalno, prime-
vou. Ukoliko na neki način povećamo nite 5 početnih spasilačkih udaha
koncentraciju kiseonika u spasilačkom (tokom 1-1,5 sekunde, što je do-
udahu, obezbedićemo da više kiseoni- voljno da se grudni koš podigne)
ka difunduje u kapilare pa će se i oksi- • zatim proverite da li ima znakova
genacija krvi poboljšati. Koncentracija života, ali ne duže od 10 sekundi
kiseonika se može povećati uz primenu • ukoliko ima znakova života, nasta-
dodatnog kiseonika. vite sa primenom spasilačkih udaha
• ukoliko nema znakova života, poč-
nite sa masažom srca:
• grudni koš se pritiska prema
Primedba: podlozi za otprilike jednu
• Skinite zubne proteze koje su labave i po- trećinu njegove zapremine; za
meraju se. U slučaju da su stabilne, bolje decu mlađu od godinu dana se
je da se ostave u ustima povređenog zato pritiska sa dva prsta; za starije od
što će olakšati kontakt prilikom davanja 1 godine se koriste jedna ili obe
veštačkog disanja. šake da bi se ostvarila dovoljna
• Ukoliko se uspostavi srčana radnja, even- dubina pritiska ( 4 cm za bebe,
tualni kratkotrajni nastavak masaže srca a 5 cm za starije od 1 godine).
ne povećava šanse za ponovni prestak • spasilac koji je sam, će prvo
rada srca. primenjivati CPR u toku
• Primena isključivo masaže srca (ritam je jednog minuta pre nego
100 u minuti i ne prelazi 120) se koristi u
slučaju da je spasilac nedovoljno obučen
što potraži pomoć, osim
ili nije motivisan da primeni spasilačke ako je neposredni svedok
udahe ( strah od infekcije). iznenadnog kolapsa (tada
odmah. prvo pozovite pomoć).

5.9 Upotreba zaštite za lice i osnovnu zaštitu, uvek je bolje koristiti

zaštitu sa filterom.
maski za reanimaciju Prilikom upotrebe maske za reanimaci-
26 ju, primenjuje se posebna tehnika ve-
štačkog disanja koja će kasnije biti opi-
sana. Maska pruža mnogo bolju zaštitu
od ostalih sredstava ali je većih dimen-
zija i nepraktična za nošenje u džepu.
Trebalo bi je imati u kompletu za prvu
pomoć ili u sastavu opreme za automo-
bil. Poznata je i pod nazivom džepna
maska, iako se teško može smestiti u
džep pantalona.
27
Sl. 26:
preporučuje se da
tokom spasilačkih
udaha koristite
zaštitu
Kada primenjujete veštačko disanje

preporučljivo je da koristite masku za
reanimaciju ili neku drugu zaštitu za
lice koja može biti i veoma malih di-
menzija (Sl. 26).
Tehnika veštačkog disanja uz upotrebu
zaštite za lice se ne razlikuje od metode Sl. 27:
Reanimacija sa
usta-na-usta. oronazalnom
maskom za
oživljavanje
Zaštita za lice može biti sa ili bez dodat-
nog filtera. Iako oba tipa pružaju samo

28 Sl. 28:
Upotreba BVM
sistema tokom
reanimacije
5.10 Upotreba kiseonika poklopcem koji se postavlja u slučaju da

se maska koristi bez dodatnog kiseonika.
prilikom reanimacije Maska se preko providnog plastičnog
Preporuka je da se prilikom reanima- creva povezuje sa kiseoničkim regulato-
cije koristi dodatni kiseonik, ukoliko rom, na izvod za konstantni protok.
vam je dostupan i ukoliko ste obučeni Primena dodatnog kiseonika je od izu-
da ga primenite. Za to možete koristiti zetnog značaja za žrtve utapanja i roni-
oronazalnu (džepnu) masku koja ima lačkih incidenata kada nam je najveći
prikjučak za kiseonik ili neko složenije problem hipoksija. Treba obezbediti
sredstvo kao što je sistem Balon Venti- izvor kiseonika na svakom bazenu i me-
lator Maska (BMV) ili poseban kiseonički stu gde se roni. BLS provajderi se pod-
regulator za reanimaciju. Kada je sistem stiču da pohađaju i neki od DAN kurseva
za reanimaciju priključen na dodatni za pružanje prve pomoći kiseonikom i
izvor kiseonika, koncentracija kiseonika steknu kvalifikacije za ukazivanje efika-
koja se doprema do pluća povređenog snije prve pomoći.
se povećava sa 16% na celih 50 % uz po-
moć džepne maske, ili čak na 97-100% DAN je osmislio specijalizovane pro-
uz primenu BMV sistema ili kiseoničkog grame obuke za pružanje osnovne
regulatora za reanimaciju (Sl. 28). pomoći kiseonikom kod incidenata u
ronjenju ili za žrtve utapanja, ali i na-
Svaka džepna maska treba da ima pri- predne kurseve koji osposobljavaju
ključak za kiseonik, koji obično sadrži studente za složene tehnike oživljava-
nepovratni ventil ili je opremljen malim nja uz primenu kiseonika.

5.11 Rana defibrilacija - potpuno prekida svaku električnu aktiv-

nost u mišiću. Srce se na trenutak zau-
potreba za AED stavlja a onda prirodni telesni pejsmej-
U organizmu i srcu postoji električni ker počinje samostalno da okida impul-
sistem koji omogućava da se srčani mi- se i vraća srcu normalan ritam.
šić pravilno kontrahuje (radi). Prilikom
Ukoliko se defibrilacija primeni u toku
stvaranja i okidanja električnog impul-
prvih par minuta od početka ventriku-
sa, srčani mišić se kontrahuje i krv teče
larne fibrilacije, verovatnoća preživlja-
kroz krvne sudove.
vanja je veoma velika.
Kada nešto poremeti električne impul-
Sve do skora je rukovanje defibrila-
se i srčani ritam, dolazi do iznenadnog
torom zahtevalo opsežnu i rigoroznu
zastoja u radu srca. Najčešći poremećaj
obuku. Bilo je potrebno znati varija-
ritma koji dovodi do prestanka rada
cije srčanog ritma (interpretacije EKG
srca je ventrikularna (komorska) fibri-
nalaza) i prepoznati ih na ekranu pre
lacija – VF. Tada se srčane komore ne
primene šoka. Osoba koja prethod-
kontrahuju u ritmu koji je neophodan
no nije bila u ventrikularnoj fibrilaciji
za efikasan protok krvi kroz organizam.
se u trenutku primene šoka mogla u
Električni impulsi se stvaraju bez ika-
nju uvesti. Defibrilaciju su primenji-
kvog reda, srčani mišić podrhtava i krv
vale isključivo medicinski obrazovane
ne protiče kroz organizam.
osobe. Lekari i medicinske sestre su je
U slučaju prestanka rada srca, bez obzira koristili u bolnicama ili na mestu ne-
na uzrok, osoba će umreti ukoliko se po- sreće, uz pomoć ostalog medicinskog
novo i relativno brzo ne uspostavi ritam. i paramedicinskog osoblja.
Jedini način da srce, u slučaju ventriku-
Nažalost, kako se za svaki minut od-
larne fibrilacije, povrati svoju funkciju
laganja tretmana šansa za oporavak
jeste defibrilacija.
smanjuje za 7-10%, svaki zakasneli do-
CPR odlaže neizbežno i pomaže da lazak stručnog osoblja smanjuje efika-
se krv oksigeniše i cirkuliše kroz or- snost defibrilacije na terenu.
ganizam ali ne može pomoći srcu da
Tehnike defibrilacije su danas toliko
povrati svoj ritam. To može samo de-
napredovale da nam omogućavaju ko-
fibrilacija.
rišćenje automatskih eksternih defibri-
Defibrilacijom se šalje električni šok kroz latora (AED) koji pojednostavljuju pri-
srčani mišić koji ga bukvalno ‘resetuje“. menu defibrilacije i smanjuju obimnost
Električni šok ne govori srcu na koji na- obuke neophodne za njihovo korišće-
čin i koliko brzo treba da se kontrahuje. nje (Sl. 29 - str. 35).
On samo zaustavlja pogrešne signale i

EKG interpretaciju (analizu rada srca) vrši 29

sam programski sistem defibrilatora koji
je testiran na hiljadama simuliranih slu-
čajeva, u laboratoriji i na terenu.
AED je konstruisan tako da obaveštava
operatora da je ustanovljen „šokni ritam“,
odnosno poremećaj ritma kod koga je
moguća primena šoka. Ako ustanovi po-
remećaj kod koga se šok ne sme primeniti,
aparat će ’dati savet’ da se šok ne prime-
njuje.
Pohađanje AED kursa će vam omogući-
ti da rano primenite AED u toku prvih
par minuta od trenutka nesreće i tako
povećate nečiju šansu za oporavak,
čak za 30-40%!
Sl. 29:
važna preporuka je da se
primeni AED, što može biti
od vitalnog značaja

BLS veština:
Kardiopulmonalna reanimacija - CPR
30 31 32 33
1. Uverite se da ste vi, povređena osoba i ostali prisutni bezbedni

2. Proverite stanje svesti povređene osobe
• Recite svoje ime, zvanje i želju da pomognete.
• Pitajte za dozvolu da pomognete.
• Blago protresite ramena povređenog i glasno pitajte: “Da li ste dobro“ (Sl. 30)
3a. Ukoliko odgovara:
• Ostavite ga u položaju u kome ste ga našli ali se pre toga uverite da mu ne
preti nikakva dodatna opasnost.
• Pokušajte da otkrijete šta sa njim nije u redu i zovite pomoć ukoliko je potrebno.
• Stalno kontrolišite njegovo stanje
3b. Ukoliko ne odgovara:
• Zovite pomoć.
• Okrenite povređenu osobu na leđa i otvorite joj disajne puteve metodom
zabacivanja glave i podizanja brade:
• Vašu ruku postavite na čelo povređenog i nežno mu zabacite glavu
unazad ostavljajući svoj palac i kažiprst slobodnim da bi mu zapušili nos
ako bude potrebno primeniti veštačko disanje (Sl. 31)
• Vrhovima prstiju koji su postavljeni ispod brade povređenog, podignite
bradu da bi mu otvorili disajni put (Sl. 32)
4. Držite disajne puteve otvorenim, gledajte, slušajte i pokušajte da os-
etite ima li disanja
• Gledajte da li se grudni koš pokreće.
• Slušajte da li se na ustima povređenog čuje disanje.
• Osetite strujanje vazduha na svom obrazu.
• Procenite da li je disanje normalno, poremećeno ili odsutno.
U prvim minutima po prestanku rada srca povređena osoba može jedva da diše ili
proizvodi retke glasne udahe u vidu hroptanja. To nemojte mešati sa normalnim
disanjem. Gledajte, slušajte i osetite, ali ne duže od 10 sekundi, da li povređena
osoba diše normalno (Sl. 33). Ukoliko niste sigurni da li je disanje povređenog
normalno - postupajte kao u slučaju da nije.

34 5a. Ako povređeni normalno diše:

• Postavite ga u položaj za oporavak.
• Pošaljite nekoga po pomoć ili sami pozovite
hitnu pomoć (Sl. 34)
• Nastavite da proveravate da li se održava
normalno disanje.
5b. Ako je disanje poremećeno ili odsutno:
• pošaljite nekoga po pomoć, kao i da pronađe
i donese AED uređaj ukoliko je dostupan, ili
ukoliko ste sami, upotrebite vaš mobilni telefon
da pozovete hitnu pomoć - ostavite povređenog
na trenutak ukoliko nema druge mogućnosti
• počnite sa masažom srca na sledeći način:
• Kleknite sa strane povređene osobe.
35 • Postavite koren dlana jedne ruke na centar
grudi povređenog (to je na donjoj polovini
grudne kosti – sternuma povređenog)
• Postavite koren dlana druge ruke preko prve.
• Ukrstite prste obe ruke i uverite se da pritisak
ne ide preko granica rebara povređenog.
Ruke su vam stalno ispružene u laktovima.
Nemojte stiskati gornji deo trbuha ili donji
deo grudne kosti (Sl. 35).
• Uspravite se iznad grudnog koša povređenog
i pritisnite grudnu kost najmanje 5 cm u
36 dubinu ( ali ne dublje od 6 cm) (Sl. 36);
• Posle svakog pritiska pustite da se grudni koš
vrati u početni položaj ali ne prekidajte kontakt
svojih ruku sa grudnim košem povređenog.
Ponavljajte kompresije brzinom od najmanje
100 u minuti (ali ne preko 120/minuti).
• Pritiskanje grudnog koša i popuštanje pritiska
moraju podjednako trajati.

37 38 39
6a. Kombinujte masažu srca sa spasilačkim udasima.

• Posle 30 masaža srca ponovo otvorite disajni put koristeći metod
zabacivanja glave i podizanja brade.
• Koristite oronazalnu masku za reanimaciju ili kažiprstom i palcem ruke,
koja je na čelu povređenog, zatvorite mu nos pritiskom na njegov meki
deo (Sl. 37).
• Dozvolite da mu se usta otvore ali bradu održavajte podignutom.
• Normalno udahnite i postavite svoje usne na ventil oronazalne maske ili
oko usta povređenog i trudite se da vazduh ne prolazi sa strane (Sl. 38).
• Mirno izdišite u masku/ usta povređenog dok gledate kako mu se grudni
koš podiže; vaš izdah treba da traje oko 1 sekund, kao prilikom normalnog
disanja. To je efektivni spasilački udah.
• Održavajte disajne puteve otvorenim. Odmaknite svoja usta od povređenog
i posmatrajte kako se grudni koš spušta prilikom izdaha.
• Uzmite još jedan normalan udah i dunite u masku/usta povređenog da bi
postigli dva efektivna spasilačka udaha. Dva spasilačka udaha ne treba da
ukupno traju duže od 5 sekundi. Zatim, bez odlaganja, vratite svoje ruke u
pravilan položaj na grudnu kost i izvršite sledećih 30 masaža srca (Sl. 39).
• Nastavite sa davanjem CPR u odnosu 30:2.
• Zaustavite se da ponovo proverite stanje povređenog ukoliko počne da se
budi: pomera se, otvara oči i diše normalno. U suprotnom ne prekidajte
reanimaciju.
• Ako vaš prvi spasilački udah nije proširio grudni koš, kao pri normalnom disanju,
pre sledećeg pokušaja:
• Proverite sadržaj u ustima povređenog i uklonite prepreku ukoliko postoji.
• Proverite da li ste dobro zabacili glavu i podigli bradu povređenog.
• Nemojte davati više od dva spasilačka udaha pre nego nastavite sa
masažom srca.

• Ukoliko je tokom primene CPR prisutno više spasilaca, oni se moraju menjati na
svakih dva minuta da bi se sprečio zamor. Promena se mora brzo obaviti, tako
da prekid u postupku masaže srca bude minimalan.
6b. CPR - isključivo masažom srca, se može koristiti:
• Ukoliko niste obučeni ili motivisani da date spasilačke udahe, primenite
masažu srca.
• Ukoliko primenjujete isključivo masažu srca, treba da je sprovodite
kontinuirano, ritmom od najmanje 100/ minuti (ali da ne prelazi 120/minuti).
7. Ne prekidajte reanimaciju sve dok:
• Profesionalna medicinska pomoć ne dođe i preuzme kontrolu ili.
• Povređena osoba ne počne da se budi: pomera, otvara oči, diše normalno, ili.
• Ne budete potpuno iscrpljeni.
Napomena:
Kod utopljenika: Dajte 5 početnih udaha pre početka masaže srca i radite CPR 1 minut
pre nego što potražite pomoć.

Opcionalano:
Upotreba maske za reanimaciju
40 41 42 43 44
• Izvadite masku iz plastične kutije (Sl. 40).

• Postavite se pored glave povređenog da bi primenili masažu srca i veštačko
disanje.
• Postavite masku na lice povređenog i koristite koren nosa kao pokazatelj za
pravilan položaj.
• Možete upotrebiti elastičnu traku da bi fiksirali masku (Sl. 41).
• Pritisnite bočne delove maske kažiprstom i palcem ruke koja vam je bliže čelu
povređenog, a donji deo maske pritisnite palcem vaše druge ruke (Sl. 42).
• Postavite ostale prste vaše ruke, koja je bliže bradi povređenog, duž koštanih
ivica donje vilice, podignite vilicu uz istovremeno održavanje zabačene glave i
podignute brade (Sl. 43).
• Pritiskajte čvrsto i ravnomerno ivice maske da bi se ostvario dobar kontakt sa
licem povređenog.
• Primenite spore i efikasne spasilačke udahe i posmatrajte podizanje grudnog
koša (Sl. 44).

Opcionalano:
Pružanje prve pomoći AED aparatom
45 Zapamtite S-A-F-E
Ne reaguje
• Glasno tražite pomoć.
Ne diše normalno
• Pošaljite nekoga ili idite po AED aparat i zovite
hitnu pomoć (Sl. 45).
• CPR 30:2 sve dok AED aparat ne bude spreman
za upotrebu.
• Postavite elektrode na grudi pacijenta i povežite
sa AED uređajem (Sl. 46).
46
• Dopustite da aparat analizira srčani ritam.
• Ne dodirujte povređenog.
Ukoliko je šok potreban-
sledite uputstva aparata:
• Uverite se da niko i ništa ne dodiruje povređenog.
• Recite: Ja siguran, ti siguran, svi sigurni.
• Primenite šok.
• Nastavite sa davanjem CPR 30:2 tokom sledeća
dva minuta.
• Nastavite prema zvučnim/vizuelnim uputstvima.
Ako šok nije indikovan:
• Nastavite sa CPR 30:2 sve dok povređeni ne počne
da se budi: pomera se, otvara oči i diše normalno
• Nastavite prema zvučnim/vizuelnim uputstvima
Napomena:
Iako se AED može koristiti u vlažnom okruženju, vi morate osušiti grudi povređenog
pre nego što postavite elektrode. AED elektrode treba postaviti na grudi u skladu sa
dijagramom koji je na njima nacrtan, a spasilac mora da sledi uputstva aparata.

?
Poglavlje 5
1. Prema ERC smernicama iz 2010. odnos masaže srca i veštačkog

disanja je:
a. 30:2
b. 15:2
c. 5:1
d. 50:2
2. Kako ćete izbeći da velika količina gasa dospe u stomak i izazove

nadimanje želuca?
3. Šta morate da uradite kada povređeni počne da povraća?
4. Spasilac mora da ________ povređenog i uveri ga da želi da mu

pomogne, da informiše ___________ o tome šta će preduzeti kao i
da drži prolaznike na _______________.
5. Kompresije grudnog koša (masaža srca) se moraju vršiti brzinom

______ u minuti ili ___________ kompresija na oko ____ sekundi.
a. 100, 120 , 30, 15-18
b. 120, 140, 30, 12-15
c. 100, 120, 30, 12-15
d. 100, 140, 15, 15-18
6. Spasilački uduh treba da traje oko ________ sekundi.
7. Primena dodatnog kiseonika ili AED se ________________ jer

mogu _______________ šanse za oporavak.
a. zabranjuje, smanjiti
b. preporučuje, povećati

Poglavlje 6 | Položaj za oporavak
Položaj za oporavak
Važno je da se nesvesna povređena oso- 47
ba, koja diše, postavi u položaj za opora-
vak (Sl. 47) u cilju održavanja prohodno-
sti disajnih puteva i sprečavanja da krv
i povraćeni sadržaj dospeju u disajne
puteve i pluća.
Povređeni se postavlja u stabilan polo-
žaj na boku sa malim osloncem za gla-
vu i otvorenim disajnim putevima. Ne
sme biti nikakvog pritiska na grudni koš
kako bi se omogućilo normalno disanje.
U slučaju povraćanja ili prisustva krvi u
ustima povređenog, sila gravitacije će
se pobrinuti da tečnost, u tom položaju,
iscuri napolje i ne dospe u disajne pu-
teve. I spasilac može lako da uoči prisu-
stvo krvi ili povraćenog sadržaja u usti- Sl. 47:
ma povređenog ukoliko se on nalazi u
položaju za oporavak.
• Osobu sa povredom pluća treba po-
Postoji nekoliko manjih varijacija za postaviti na stranu povrede da bi joj se
stavljanje u položaj za oporavak. Položaj olakšalo disanje.
koji je opisan u ovoj knjizi je preporučen
od strane ERC, ali to nije jedini mogući
adekvatan položaj.
Uopšteno govoreći, pravila koja se mo- Primedbe:
raju poštovati su sledeća: • Ukoliko ste postavili nekoga u po-
• Osoba sa povredom leđa i vrata se ložaj za oporavak, proveravajte cir-
ne sme postaviti u položaj za opora- kulaciju na ruci povređenog koja je
vak zato što svako pomeranje može niže postavljena i pokušajte da svaki
izazvati naknadna oštećenja. pritisak na nju svedete na minimum.
• Osobu sa povredom grudnog koša • Ukoliko povređeni mora da provede
treba postaviti da leži na povređenoj u položaju za oporavak duže od 30
strani. Na taj način se obezbeđuje da minuta, posle tog vremena ga okre-
eventualno prisutna krv u unutraš- nite na drugu stranu.
njosti grudnog koša ne vrši pritisak na
oba plućna krila, već samo na jedno.

Poglavlje 6 | Položaj za oporavak
BLS veština:
48 49 • Skinite naočare sa lica povređenog.

• Kleknite pored povređenog i opružite mu obe
noge (Sl. 48).
• Postavite ruku povređenog koja vam je bliža pod
pravim uglom u odnosu na telo, sa savijenim lak-
tom i dlanom okrenutim prema gore (Sl. 49).
• Ruku, koja vam je dalja, prebacite preko grudi i
postavite nadlanicu uz suprotan obraz povređe-
nog (Sl. 50).
50 51 • Vašom drugom rukom obuhvatite nogu povre-
đenog, koja vam je dalja, iznad kolena i povuci-
te je prema vama, pri čemu se stopala ne dižu
od podloge (Sl. 51).
• Dok držite njegovu ruku pritisnutu uz obraz, po-
vlačite povređenog za nogu, prema vama, u po-
ložaj na bok.
• Nogu koju ste koristili za povlačenje povređe-
nog postavite pod pravim uglom, u kuku i ko-
52 lenu, u odnosu na njegovo telo da biste postigli
stabilnost (Sl. 52).
• Zabacite mu glavu unazad da biste osigurali
prohodnost disajnih puteva (Sl. 53).
• Postavite ruku povređenog ispod njegovog
obraza da biste mu održavali glavu u zabače-
nom položaju (Sl. 54).
• Često proveravajte disanje.
53 54

?
Poglavlje 6
1. Važno je da se nesvesna povređena osoba, koja diše, postavi u

položaj za oporavak u cilju održavanja prohodnosti disajnih puteva
i sprečavanja da krv i povraćeni sadržaj dospeju u disajne puteve i
pluća.
a. tačno
b. netačno
2. Osoba sa povredom leđa ili vrata se ne sme postaviti u položaj za

oporavak.
a. tačno
b. netačno
3. Osobu sa povredom grudnog koša treba postaviti na __________

stranu.
4. Osoba sa povredom pluća treba da se postavi na stranu zdravog

plućnog krila da bi joj se olakšalo disanje.
a. tačno
b. netačno

Zamislite da ste na odmoru i ronite…..
Prilikom ronjenja vas je povredila morska životinja…
Kako bi ste reagovali?
Da li ste pripremljeni da ukažete prvu pomoć?
DAN Prva pomoć za povrede od opasnih morskih stvorenja je kurs osmišljen da vas pripremi da pravilno
reagujete u slučaju da vam bilo koje opasno morsko stvorenje priđe bliže nego što biste želeli.
Budite spremni. Pitajte vašeg instruktora kako da postanete DAN Provajder Prve Pomoći za Povrede od
Opasnih Morskih Stvorenja, ili posetite naš vebsajt na www.daneurope.org
Poglavlje 7 | Gušenje usled prisustva stranog tela u disajnim putevima - opstrukcija
Gušenje usled prisustva

stranog tela u disajnim
putevima - opstrukcija
Kada je osoba u nesvesti, disajni putevi Strano telo ometa normalan protok vaz-
mogu biti neprohodni zbog zapadanja duha kroz disajne puteve i može dovesti
jezika unazad, usled slabljenja tonusa do potpunog prestanka disanja.
mišića ždrela i jezika.
S obzirom da se gušenje uglavnom jav-
U ovom slučaju će se disajni putevi lja prilikom obroka, problem se može
otvoriti primenom metode „zabacivanje brzo prepoznati a pomoć pružiti već u
glave -podizanje brade“. ranoj fazi dok je osoba u svesnom sta-
nju.
Kod svesnih osoba je glavni razlog gu-
šenja prisustvo stranog tela u disajnim Prisustvo stranog tela može izazvati bla-
putevima. gu (delimičnu) ili tešku (skoro potpunu)
opstrukciju disajnih puteva.
Kod odraslih osoba, gušenje je najčešće
uzrokovano zapadanjem hrane u disajne Osoba koje se guši obično ustaje i hvata
puteve, a kod novorođenčadi i dece je to se za vrat (Sl. 55).
obično hrana (npr.bombone), ali i delovi
Važno je da joj se postavi pitanje „ Da li
igračaka ili metalni novac.
se gušite?“ da bismo utvrdili da li se radi
o blagom ili teškom obliku gušenja.
55
U lakšim slučajevima, pacijent će biti
u stanju da vam odgovori na pitanje,
imaće jak nagon na kašalj ali će disati.
U teškim slučajevima, osoba neće
biti u stanju da govori, možda će samo
potvrdno klimati glavom na vaše pi-
tanje. Neće moći da diše ili će disanje
biti otežano, čujno, praćeno šištanjem
i neefikasnim, nemim pokušajima da
kašlje. Veoma brzo može doći do gu-
bitka svesti.
Postupak prve pomoći će zavisiti od te-
žine opstrukcije disajnih puteva.
Sl. 55:
Hvatanje za vrat i ustajanje
su česti znakovi opstrukcije U slučaju blage opstrukcije, spasilac
disajnih puteva samo podstiče i ohrabruje pacijenta da
kašlje.

Ukoliko svesna osoba ispoljava znake

teške opstrukcije, spasilac je, korenom
Uklanjanje stranog 7.1
svoje ispružene šake, udara do pet puta sadržaja iz usta
(Sl. 56), u predeo leđa između lopatica.
Ukoliko udarci u leđa nisu otklonili pre-
preku, spasilac zatim primenjuje snažan Tehnika uklanjanja „prstima“ 7.1.1
pritisak na trbuh u predelu stomaka (ma- U slučaju da je čvrsti predmet jasno vid-
nevar po Hajmlihu), do pet puta. ljiv u disajnom putu, spasilac ga može
Ovo se mora ponavljati sve dok se strano ukloniti svojim prstima. To se isključivo
telo ne ukloni iz disajnih puteva sme raditi kod povređenog koji je u du-
bokoj nesvesti i po mogućnosti položen
Ukoliko žrtva izgubi svest spasilac mora na bok.
da započne CPR.
Dok jednom rukom povlači donju vilicu
56 i otvara usta povređenog, spasilac kaži-
prstom druge ruke klizi po unutrašnjoj
strani obraza do korena jezika i iza stra-
nog tela. Spasilac zatim, uz pomoć ka-
žiprsta koga polako savija u vidu kuke,
zahvata strano telo i izvlači ga napolje.
Uklanjanje tečnosti iz disajnih 7.1.2

puteva
Krv i povraćeni sadržaj takođe mogu
izavati opstrukciju disajnih puteva. U
većini slučajeva je dovoljno da se žrtva
položi na bok, obezbedi prohodnost
disajnih puteva, pa će zbog sile gravita-
cije tečnost izlaziti u spoljašnju sredinu
(možete koristiti i tehniku „delimičnog
rolovanja balvana“ koja je opisana u
poslednjem poglavlju). Tečnost iz gor-
njih disajnih puteva se može odstraniti
i primenom aparata za sukciju (usisava-
Sl. 56: nje) ali se takvi postupci neće opisivati
primenite udarce u
leđa da bi otklonili u ovoj knjizi.
opstrukciju

7.1.3 Žrtve utapanja - aspiracija (udisanje) vode

Kod svake žrtve utapanja sumnjamo da je aspirirala, udahnula tečnost. Ali u veći-
ni slučajeva utopljenik udahne vrlo malu količinu tečnosti koja se brzo resorbuje,
odnosno prelazi u centralni krvotok.
Zbog toga nema potrebe da gubimo vreme na izbacivanje vode iz disajnih pute-
va pre nego što započnemo CPR.
Regurgitacija (vraćanje želudačnog sadržaja) je uobičajena prilikom spasavanja
utopljenika i može narušiti prohodnost disajnih puteva. U slučaju regurgitacije,
spasilac mora da okrene povređenog na bok i očisti disajne puteve tako što će
svojim prstima ukloniti povraćeni sadržaj koji se nađe u ustima ili će eventualno
koristiti tehniku sukcije.

BLS veština:
Gušenje usled prisustva stranog
tela u disajnim putevima
57 58
U slučaju blage opstrukcije, podstičite i ohrabrujte pacijenta da kašlje i ne činite

ništa drugo.
Ukoliko svesna osoba pokazuje znake teške opstukcije, vi treba da:
• Primenite do 5 udaraca u leđa:
• Stanite sa strane i nešto pozadi žrtve.
• Jednom rukom pridržavajte grudni koš žrtve i nagnite je prema napred da bi
se eventualno pokrenuti predmet lakše usmerio prema ustima, a ne dublje
u disajne puteve (Sl. 57).
• Primenite do pet oštrih udaraca u leđa, između lopatica (Sl. 58).
• Proverite efekat svakog udarca – možda je bio efikasan. Cilj nam je da jed-
nim udarcem uklonimo prepreku a ne da čekamo rezultat tek posle svih pet
udaraca.

59 60 61
• Ukoliko ovaj postupak nije bio efikasan, načinite do pet pritisaka na trbuh:
• Stanite iza leđa žrtve i obuhvatite je sa obe ruke oko gornjeg dela trbuha.
• Nagnite žrtvu unapred da bi se pokrenuti sadržaj usmerio put spolja.
• Postavite jednu pesnicu svoje ruke ispod grudne kosti (na sredinu između
pupka i donjeg okrajka grudne kosti žrtve - Sl. 59).
• Postavite vašu drugu šaku preko pesnice i pritiskajte snažno i odsečno pre-
ma unutra i naviše - strano telo bi trebalo da se pokrene (Sl. 60-61).
• Postupak ponovite do pet puta.
• Ukoliko prepreka još uvek nije uklonjena, nastavite 62

sa naizmeničnom primenom po pet udaraca u leđa
a zatim po pet pritisaka na trbuh (Sl. 62).
Ukoliko žrtva izgubi svest:
• Pažljivo je položite na ravnu podlogu.
• Zovite hitnu pomoć.
• Započnite CPR.

?
Poglavlje 7
1. Najćešći uzrok gušenja kod odraslih osoba je ___________.

Kod dece i novorođenčadi gušenje može biti izazvano još i
______________________.
2. Obično se tokom gušenja osoba hvata za vrat.

a. tačno
b. netačno
3. Da biste napravili razliku između blage i teške opstrukcije

disajnih puteva morate da:
a. pogledate u usta žrtve
b. proverite stanje svesti
c. je pitate da li se guši
d. zovete lekara
4. Prilikom teške opstrukcije, osoba neće biti u stanju da ________

ali će možda klimati glavom na vaše pitanje. Neće moći da
_______ ili će prilikom disanja proizvoditi zvuk u vidu šištanja
i pokušavati da _______ ali bez uspeha. Veoma brzo dolazi i do
____________.
5. U slučaju lake opstrukcije spasilac samo podstiče žrtvu da kašlje.

a. tačno
b. netačno
6. Ukoliko svesna osoba ima znake teške opstrukcije, spasilac

treba da primeni do pet __________________ a zatim do pet
________________u slučaju da prepreka nije uklonjena.
7. Ukoli žrtva izgubi svest spasilac mora da______________________.

Poglavlje 8 | Kontrola spoljašnjeg krvavljenja
Kontrola spoljašnjeg
krvavljenja
Osnovna uloga krvi je da snabdeva Organizam odrasle osoba sadrži oko
naša tkiva dovoljnom količinom kiseo- 5,5 litara krvi u zavisnosti od telesne
nika i hranljivih materija i uklanja iz njih težine. Ukoliko izgubi približno jedan
krajnje produkte metabolizma (poput litar krvi, odrasla osoba može ući u hi-
ugljen dioksida). povolemijski šok zbog smanjenog vo-
lumena (zapremine) i protoka krvi (tzv.
Krv se sastoji od 55% plazme (tečnosti)
hipovolemija).
i 45% čvrstih elemenata (44% crvenih
krvih zrnaca i 1% belih zrnaca i krvnih Ovo stanje ugrožava život i biće opisa-
pločica). no u sledećem poglavlju ove knjige.
Krvna plazma, žućkasta providna teč- Obilno krvavljenje (hemoragija) mora
nost, nosi krvne pločice i krvna zrnca. biti zaustavljeno radi sprečavanja hi-
Bez plazme ne bi mogla da se obezbedi povolemije. Kod dece je ukupna koli-
cirkulacija krvi kroz organizam. čina krvi u organizmu manja nego kod
odraslih pa ih čak i blaža krvavljenja
Crvena krvna zrnca, eritrociti, sadrže
mogu uvesti u stanje hipovolemije.
pigment hemoglobin koji boji krv u cr-
veno. Hemoglobin je glavni prenosilac Kada dođe do krvavljenja, krvni sudo-
kiseonika i 97% je zasićen kiseonikom vi se kontrahuju (stežu) da bi usporili
u krvi koja se doprema iz pluća. Oko gubitak krvi a krvne pločice stvaraju
98,5% ukupne količine kiseonika u krvi veštačku branu kako bi zaustavili kr-
se nalazi hemijski vezana za hemoglo- vavljenje i sprečili prodor bakterija iz
bin, dok je ostatak rastvoren u plazmi. spoljašnje sredine
Crvena krvna zrnca takođe učestvuju
Kod slabijih krvavljenja je ovaj proces
u transportu ugljen dioksid do pluća,
izuzetno efikasan ali je za obilna krvav-
odakle se izbacuje iz organizma.
ljenja potrebna dodatna pomoć.
Bela krva zrnca, leukociti, su bezbojna i
Krvavljenje može biti spoljašnje ili unu-
štite telo od virusa i bakterija (neka bela
trašnje. U ovom delu ćemo govoriti o
krvna zrnca stvaraju antitela koja ubija-
spoljašnjem krvavljenju.
ju mikroorganizme). Takođe učestvuju
u uklanjanju mrtvih ćelija iz organizma. U odnosu na vrstu oštećenog krvnog
suda razlikujemo tri vrste krvavljenja:
Krvne pločice, trombociti, su najma-
nje krvne ćelije i imaju važnu ulogu u Kapilarno krvavljenje se lako kontro-
prirodnom procesu zgrušavanja krvi. liše, a nastaje prilikom oštećenja naj-
U slučaju krvavljenja ove ćelije stvara- manjih krvnih sudova, kapilara. Oskud-
ju branu koja smanjuje ili u potpunosti no je, u vidu orošavanja kože kapima
zaustavlja krvavljenje. krvi. U većini slučajeva se spontano

zaustavlja. Ali zapamtite da je i pri mi-

nimalnom krvavljenju prisutan rizik od
Metod indirektnog 8.1
infekcije, tako da ranu treba dezinfiko- pritiska (tačke pririska)
vati i prekriti sterilnom gazom. Ukoliko direktnim pritiskom na ranu ne
Vensko krvavljenje se može lako kon- zaustavimo krvavljenje, tada primenju-
trolisati ali nije bezopasno. Javlja se pri- jemo indirektan pritisak, koji se ostva-
likom oštećenja venskih krvnih sudova. ruje iznad mesta rane na tzv. tačkama
Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv u pritiska. Na rukama se nalaze sa unu-
srce.Vensko krvavljenje je tamno crve- trašnje strane nadlaktice, malo ispod
ne boje a krv se sliva iz rane u ujedna- pazuha (Sl. 63). Tačke na nogama se na-
čenom mlazu. Uglavnom se zaustavlja laze iza kolena i na preponama. Snaž-
primenom direktnog pritiska uz postav- no pritisnite arteriju prema kosti dok
ljanje zavoja. vašom drugom šakom vršite direktan
pritisak na mesto krvavljenja. Ukoliko
Arterijsko krvavljenje je uvek obil- se krvavljenje ne zaustavi, malo pro-
no, opasno i zahteva brzo zbrinjavanje. menite položaj svoje šake i pokušajte
Javlja se prilikom oštećenja aterijskih ponovo.
krvnih sudova. Arterije prenose oksige-
nisanu krv iz srca po celom organizmu.
63
Pošto dolazi iz srca, krv brizga iz rane Sl. 63:
korišćenje tačaka
pod pritiskom, u ritmu rada srca i svetlo indirektnog pritiska
je crvene boje. Ovakvo krvavljenje se

teško zaustavlja.
Spasilac ne treba da gubi vreme pokuša-
vajući da razlikuje arterijsko od venskog
krvavljenja zato što je princip prve po-
moći isti za oba slučaja.

BLS veština:
(Obilno) Spoljašnje krvavljenje
64 66 67 68
65
• Procenite bezbednost okruženja i primenite ABC (koristite rukavice).

• Zovite hitnu pomoć ako je potrebno.
• Postavite sterilnu gazu preko rane i svojom rukom direktno pritiskajte mesto
rane (Sl. 64).
• Podignite ekstremitet (mesto rane) kako bi smanjili dotok krvi u njega (Sl. 65).
• Gazu fiksirajte sterilnim zavojem. Gaza ne sme da se pomera a zavoj ili sterilna
tkanina treba da budu dovoljnih dimenzija da u potpunosti prekriju mesto rane
(Sl. 66 - 67).
• Zavoj mora biti čvrsto postavljen ali ne sme da ometa cirkulaciju. Stanje
cirkulacije proveravate tako što pritisnete vrhove prstiju povređenog i po-
smatrate da li se ružičasta boja ispod noktiju brzo obnavlja.
• Umirite povređenog i ne dozvolite mu da se pomera.
• Po zaustavljanju krvavljenja imobilišite povređeni deo tela. Za to možete kori-
stiti trouglu maramu, koja će ograničiti pokrete povređenog dela tela (Sl. 68).
• Pratite znake vitalnih funkcija, proveravajte da li ima znakova šoka i postupajte
u skladu sa situacijom.
• Ukoliko ste za to obučeni a izvor kiseonika vam je dostupan, primenite dodatno
lečenje kiseonikom.
Primedbe:
• Ukoliko se krv probija kroz prvi zavoj na rani, nemojte ga skidati nego postavite još
zaštitnog materijala (novi sloj gaze i zavoja) preko njega. Ukoliko biste ga skinuli,
poremetili bi proces zgrušavanja krvi koji je u toku.
• Ukoliko direktan pritisak ne može da zaustavi krvavljenje, koristite tačke indirek-
tnog pirtiska.

?
Poglavlje 8
1. Osnovna uloga krvi je da snabdeva tkiva dovoljnom količinom

kiseonika i hranljivih materija i uklanja iz njih krajnje produkte
metabolizma (poput ugljen dioksida).
a. tačno
b. netačno
2. Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin koji prenosi_____________,

bela krvna zrnca štite organizam od ______________ a krvne
pločice izazivaju proces _____________.
3. Prilikom venskog krvavljenja, krv je __________ boje i __________

iz rane. Kod arterijskog krvavljenja boja krvi je _______ i krv
_____________ iz rane.
4. Prilikom obilnog krvavljenja treba da primenite direktan pritisak

i podignete povređeni ekstremitet.
a. tačno
b. netačno
5. Spasilac treba da koristi povesku ukoliko se krvavljenje ne

zaustavlja.
a. tačno
b. netačno

Poglavlje 9 | Zbrinjavanje šoka
Zbrinjavanje šoka
9.1 Šta je šok? vratne kičme, pri čemu dolazi
do vazodilatacije (širenja krvnih
Šok je stanje koje ugrožava život, a na- sudova) i pada krvnog pritiska.
staje zbog nedovoljnog dopremanja
kiseonika do vitalnih organa. Zbog niskog krvnog pritiska ili malog
volumena cirkulišućih tečnosti, uzro-
Smanjeno dopremanje kiseonika najče- kovanih npr. lošom funkcijom srca ili
šće nastaje usled: gubitkom velike količine krvi, ćelije
• teškog unutrašnjeg ili spoljašnjeg organizma se ne snabdevaju dovolj-
krvavljenja nom količinom kiseonika. U tom slu-
• prekomernog gubitka telesnih čaju organizam refleksno pokušava da
tečnosti: teške opekotine, obilno snabde mozak dovoljnom količinom
povraćanje i/ili proliv (dehidratacija) kiseonika (zato što je ovaj organ izu-
zetno osetljiv i na mali nedostatak ki-
Ovaj šok se naziva i hipovolemijskim seonika), tako što smanjuje doprema-
šokom. nje kiseonika u mišiće, ekstremitete i
Druge vrste šoka su: kožu koji su nešto manje osetljivi. Ali
• Kardiogeni šok: usled neadekvatne će pri tome i drugi važni organi biti
funkcije srčane pumpe; može lošije snabdeveni kiseonikom, bez ob-
nastati posle srčanog udara, zira što postoji mogućnost da se ošte-
popuštanja srca ili drugih te (bubrezi se često oštećuju prilikom
problema sa srcem koji dovode pada krvnog pritiska).
do smanjenja krvnog pritiska i
poremećaja cirkulacije Zbog ovih poremećaja u organizmu, uo-
čavaju se sledeći znaci i simptomi:
• Septički šok: nastaje zbog
poremećaja cirkulacije koji je • uznemirenost, konfuzija, strah:
izazvan infekcijom (kao što je nastaju zbog niskog nivoa kiseonika
trovanje krvi) u mozgu
• Anafilaktički šok: nastaje • plitko i ubrzano disanje: disanje
zbog alergijske reakcije (ubod se ubrzava kao posledica reakcije
insekta, upotreba penicilina ili mozga na smanjenu koncentraciju
konzumiranje morskih plodova) kiseonika
• Insulinski šok: nastaje zbog niskog • slab, ubrzan puls: srce se trudi
nivoa šećera u krvi koji se može da ubrza protok krvi (koja sadrži
javiti kod dijabetičara kiseonik) kako bi poboljšalo
• Neurogeni šok: izazivaju ga teška dopremanje kiseonika do organa
oštećenja centralnog nervnog • bleda, hladna koža: zbog smanjenog
sistema, npr. povrede glave i dopremanja kiseonika u mišiće i kožu

• koža orošena znojem: nastale 69 Sl. 69:

promene u organizmu izazivaju u slučaju šoka se ne
sme davati nikakva
znojenje tečnost
• žeđ: znak da se smanjila količina

telesnih tečnosti
• mučnina i povraćanje: creva i
želudac ne primaju dovoljno
kiseonika što remeti njihovu
funkciju i izaziva mučninu i
povraćanje
• proširene zenice
• opšta slabost i (u slučaju teškog
šoka) gubitak svesti.
Primedba:
Zašto prekomerni 9.2
Iako osoba u stanju šoka može osećati veli-

gubitak tečnosti može
ku žeđ, protokol prve pomoći ne dozvoljava dovesti do šoka?
povređenom da pije tečnost (Sl. 69). Razlog Kao što je poznato, kiseonik se putem
je što takve osobe nisu potpuno pribrane pa krvi transportuje kroz organizam. Prema
davanje napitaka može dovesti do aspiraci-
tome je logično da veliki gubitak krvi
je (udisanja) tečnosti i gušenja.
može dovesti do šoka.
U teškom stanju šoka se smanjuje apsorpci-
ja tečnosti preko creva, pa to može pogor- Prilikom povraćanja ili proliva se može
šati stanje, iako se voda u tom slučaju ne izgubiti velika količina tečnosti. Ova
smatra opasnom već samo beskorisnom. tečnost potiče iz telesnih ćelija, tkiva
ali i iz krvnih sudova.Tako se smanjuje
Davanje napitaka može izazvati povraća-
zapremina krvi u organizmu a u slučaju
nje i tako pogoršati već postojeću dehidra-
taciju. izuzetno obilnog povraćanja ili proliva
se razvija šok.
Preporučuje se davanje tečnosti intraven-
skim putem ali je to isključivo u nadležnosti Kod velikih opekotina postoji priličan
medicinskog osoblja. gubitak tečnosti na mestu opečene
kože, ispod koje se dodatno nakuplja
tečnost. To rezultuje edemom (otokom
tkiva). Ova tečnost potiče iz krvnih su-
dova pa će se zapremina cirkulišuće
krvi takođe smanjiti, odnosno u teškim
slučajevima će se razviti šok.

U slučaju iščašenja, kontuzija (nagnje- povređenog zaštitili od hladnoće

čenja) i preloma velikih kostiju, situacija možemo koristiti izotermalnu
je slična, pri čemu je povećan rizik i za ćebad i druge materijale (poput
nastanak unutrašnjeg krvavljenja koje džempera ili jakni). Takođe,
bi izazvalo još veći gubitak tečnosti. spasilac mora da vodi računa da se
povređeni i ne pregreje. Ukoliko je
na otvorenom, povređenog treba
9.3 Šta treba da radimo? premestiti u hladovinu (pogledajte
Spasilac mora da otkloni ili kontroliše primedbe koje se odnose na
osnovni uzrok šoka. Uobičajeno, po pro- korišćenje izotermalne ćebadi).
tokolu prve pomoći, to znači da spasilac
prvo zaustavlja spoljašnje krvavljenje 70
(vidi poglavlje VIII).
U slučaju anafilaktičkog ili kardioge-
nog šoka treba proveriti da li žrtva ima
kod sebe lekove.
Spasilac treba da:
• proceni bezbednost okruženja
• proveri vitalne znake
• aktivira službu hitne pomoći
• održava disajne puteve otvorenim
• umiri povređenog
• postavi povređenog na pod sa
blago podignutim nogama (20-25
cm od tla), ukoliko uzrok šoka nije
srčani poremećaj ili povreda glave.
Podizanje nogu omogućava da
se veća količina krvi vraća u srce
(Sl. 70).
• primeni kiseonik ukoliko mu je Sl. 70:
blago podignite
dostupan, a on kvalifikovan da ga noge u slučaju šoka
koristi i tako nadoknadi nedostatak

kiseonika u organizmu.
• održava normalnu telesnu
temperaturu povređene
osobe, koja neće biti u stanju
da je prirodno reguliše. Da bi

Primedba:
Nemojte prisiljavati povređenog da legne ili podigne noge ukoliko mu to ne prija. Ne podiži-
te mu noge ukoliko će to pogoršati neku drugu postojeću povredu.
Osobe u stanju šoka će morati u bolnicu zbog daljeg lečenja. Šok koji se razvio
posle masivnog srčanog udara ili trovanja krvi se i pored najbolje nege često
fatalno završava.
71 Sl. 71:
upotreba
izotermalnog
ćebeta
Primedba:
Izotermalno ćebe (Sl. 71).
Reflektujući materijal u sastavu izo-
termalne ćebadi se koristi kao zaštita
od toplote ili hladnoće. Ovakva će-
bad imaju sa jedne strane srebrnu a
sa druge zlatnu boju. Kada je zlatna
strana postavljena spolja, povređeni
će biti zaštićen od hipotermije (pot-
hlađivanja). Ukoliko je srebrna strana
postavljena spolja, ćebe će štititi od
toplote. Ovakva ćebad su malih di-
menzija i nisu skupa.

BLS veština:
Zbrinjavanje šoka
72 73 74
• Procenite bezbednost okruženja. 75
• Proverite osnovne vitalne funkcije.

• Aktivirajte službu hitne pomoći.
• Zbrinite i kontrolišite spoljašnje krvavljenje ukoliko je
potrebno.
• Održavajte disajne puteve otvorenim.
• Umirite i ohrabrite povređenu osobu.
• Postavite povređenog na pod sa blago podignutim
nogama (20-25 cm od podloge) (Sl. 72).
• Obezbedite kiseonik (Sl. 73- 74).
• Zaštitite povređenog od hladnoće ili toplote. Održavajte normalnu telesnu
temperaturu (Sl. 75).
• Kontrolišite stanje svesti povređenog.
• Kontrolišite disanje pvređenog.
76
Primedbe:
• Osobi u stanju šoka ne dajte da jede ili pije (Sl. 76).
• Ne prisiljavajte povređenog (naročito onog koji ima problema
sa srcem ili disanjem) da legne. Postavite ga u sedeći položaj
koji mu je najudobniji.
• Ne podižite mu noge ukoliko ćete pogoršati neku drugu
postojeću povredu.

?
Poglavlje 9
1. Šta je šok?
2. Šok je najčešće izazvan ____________________ krvavljenjem ili

prekomernim______________.
3. Navedite bar tri vrste šoka.
4. Navedite znake i simptome šoka.
5. Prilikom pružanja prve pomoći morate kontrolisati ________,

postaviti povređenog na __________ sa nogama _____________,
obezbediti ________ i održavati normalnu ________.
6. Osobi koja je u stanju šoka treba davati da pije tečnost (vodu).

a. tačno
b. netačno
7. Osoba u stanju šoka se mora bolnički lečiti.

a. tačno
b. netačno

Poglavlje 10 | Dodatne informacije
Dodatne informacije
10.1 Kurseviprve Takođe je važno da se stečena znanja i
veštine održavaju na odgovarajućem ni-
pomoći i kursevi za vou. Kako biste održali adekvatan nivo
obnavljanje znanja osposobljenosti, preporučuje se da pri-
sustvujete kursevima za obnavljanje zna-
Ova knjiga i DAN BLS kurs ne obez- nja i to najmanje jedanput u dve godi-
beđuju kompletnu obuku iz oblasti ne. Često obnavljanje tehnika će takođe
pružanja prve pomoći nego vas ospo- povećati vaše samopouzdanje prilikom
sobljavaju za primenu tehnika koje se pružanja prve pomoći.
koriste za uspostavljanje i održavanje
osnovnih vitalnih funkcija i pružanje
pomoći za povrede koje neposredno
ugrožavaju život.
Pomeranje povređene 10.2
Ukoliko završite neki opšti kurs prve

osobe
Preporučuje se da svesnu povređenu
pomoći vi ćete moći da pružite pomoć
osobu ostavite u položaju u kome ste
i kod onih povreda i bolesti koje nepo-
je zatekli, naročito ukoliko se radi o sa-
sredno ne ugrožavaju život.
obraćajnoj nesreći i postoji sumnja na
Drugi kursevi prve pomoći, kao što su povredu glave i vratne kičme.
AED ili pružanje pomoći kiseonikom, će U nekim slučajevima je ipak neophod-
unaprediti vaše znanje i kvalitet pomo- no da se povređeni pomeri ili premesti
ći koju ćete ukazati povređenima. Zbog da bismo mogli da proverimo disanje,
toga se preporučuje da pohađate i ove ukažemo prvu pomoć ili ga zaštitimo od
kurseve (Sl. 77). opasnosti u okruženju, npr. požara.
77 78 Sl. 78:
Rautek tehnika
Sl. 77:
preporuka je da se obučite za
DAN Provajdera za kiseonik

Povređeni se može brzo premestiti pri- postavljate odmah iza njega u vidu
menom Rautek tehnike (Sl. 78): oslonca.
• Obuhvatite svojim rukama povređe-
nog ispod pazuha.
• Jednu ruku povređenog postavite pod
Ostale tehnike: 10.3
pravim uglom ispred njegovog tela. Tehnika povlačenja za ruku je još jedna
tehnika koja se može koristiti prilikom
• Podlakticu ruke povređenog, koja
hitne evakuacije povređenog. U ovom
ste položili ispred njegovog grudnog
slučaju ćete povlačiti povređenog za
koša, hvatate sa obe svoje šake, u
ruke dok on leži na podu (Sl. 79).
predelu između lakta i ručnog zgloba
Možete ga povlačiti i tako što ćete ga
povređenog.
vući za odeću.
• Stanite blizu povređenog i postavite
svoja stopala sa obe strane njego- 79 Sl. 79:
vog tela. tehnika povlačenja
za ruke
• Povucite i uspravite povređenog, pri
čemu ćete ispraviti, zategnuti i fiksi-
rati vaša leđa i noge što više možete
(kako se ne biste i sami povredili).
• Prenesite povređenog dalje od izvo-
ra opasnosti ali na što je moguće ma-
nju razdaljinu (dovoljno je odmah
izvan zone neposredne opasnosti) i
položite ga leđima na podlogu. Korišćenje čvrste 10.4
Ukoliko povređeni sedi biće vam lako
da primenite ovu tehniku. Ukoliko leži,
podloške:
prvo morate: Korišćenje čvrste podloške (ili daske) je
veoma korisno ukoliko je prisutno više
• povređenog okrenuti na leđa, ukoli- spasilaca. Upotrebom podloške ćete
ko je potrebno izbeći pomeranje glave i vrata tokom
• kleknuti sa leve strane povređenog transporta ali vam ovakvi predmeti
blizu njegovih ramena obično nisu dostupni prilikom pružanja
• desnu ruku postaviti ispod vrata po- pomoći (Sl. 80).
vređenog i šakom ga uhvatiti ispod
pazuha 80 Sl. 80:
• postaviti svoju levu ruku pod levi pa- korišćenje čvrste
podloške
zuh povređenog
• jednim odsečnim potezom postaviti
povređenog u sedeći položaj, podi-
žući ga svojim rukama, pri čemu se

10.5 Zbrinjavanje povrede Tehnika „Rolovanja 10.6

kičme balvana“:
Oštećenja glave, vratnog ili leđnog dela Ukoliko povređeni ne leži na leđima
kičme su česta kod povređenih u sao- morate ga postaviti u taj položaj, pri
braćajnim nesrećama ili prilikom pado- čemu se svako pomeranje u predelu
va sa snažnim udaranjem ili sabijanjem glave i leđa izbegava ili svodi na mini-
tela. Mogu se očekivati i prilikom pada mum:
teškog predmeta na neku osobu. Kod • Kleknite sa strane povređene
ovakvih nesreća spasilac mora misliti osobe.
na moguću povredu kičme. • Pažljivo mu opružite ruke i noge, a
Kičmena moždina se nalazi unutar kič- ruke priljubite uz telo.
menog stuba i predstavlja splet nerava • Jednom rukom mu pridržavajte
koji obezbeđuje komunikaciju (spro- glavu i vrat.
vodi impulse) između mozga i ostalih • Drugom rukom čvrsto uhvatite
delova tela. Oštećenja kičmenog stuba i lakat povređenog koji vam je dalje i
kičmene moždine mogu dovesti do pa- priljubite ga uz bok povređenog.
ralize. Zbog toga je veoma važno da se • Okrenite osobu ka sebi bez savijanja
povređeni, kod koga se sumnja na po- njegove glave, vrata ili leđa.
vredu kičme, ne pomera zato što se time
• Prvo ga postavite na bok a zatim
može pogoršati postojeća povreda.
ga polako okrećite na leđa, uz
Ukoliko je povređeni svestan, ostavite minimalno pomeranje.
ga u položaju u kome ste ga zatekli ali
mu stabilizujete glavu, tako što ćete je
obuhvatiti sa obe strane i pridržavati
svojim rukama da biste sprečili svako
pomeranje, dok ne stigne hitna pomoć. Primedbe:
Međutim, ukoliko je povređeni bez sve- • Ukoliko su prisutna dva spasioca,
sti morate ga okrenuti na leđa da biste jedan pridržava glavu i vrat povređe-
nog dok ga drugi okreće na leđa.
mu otvorili disajne puteve, proverili da
li diše ili započeli CPR. Posle toga svako • Tehnika se primenjuje i u slučaju da
dalje pomeranje povređenog treba iz- povređeni leži na leđima, a mora da
se premesti na bok da bi se odstranio
begavati ili svesti na minimum. tečan sadržaj iz disajnih puteva.
Ukoliko je povređeni već na leđima,
otvorite mu disajne puteve. Ukoliko se
disanje registruje, pridržavajte mu gla-
vu ali ga nemojte postavljati u položaj
za oporavak. Ukoliko nema disanja za-
počnite CPR.

10.7 Plan za hitno delovanje Pribor za prvu pomoć 10.8

kod kuće Sadržaj pribora za prvu pomoć mora
odgovarati vašim ličnim potrebama ili
Ukoliko se nesrećni slučaj dogodi kod
specifičnostima okruženja u kome ćete
kuće, brojevi hitne pomoći i ostalih hit-
ga koristiti (Sl. 81).
nih službi vam moraju biti nadohvat
ruke. Ne samo da će vam to uštedeti Osnovni sadržaj pribora za prvu pomoć
dragoceno vreme nego će omogućiti mora da omogući bezbednu i efikasnu
vašem detetu ili drugom članu porodice primenu tehnika BLS i prve pomoći.
da se brzo snađe i kontaktira hitnu služ- Minimum sredstava koja su u sastavu
bu u slučaju da ste vi onesposobljeni. standardnog kompleta za prvu pomoć:
Preporučuje se da ovi podaci budu na
vidljivom mestu, pored telefona ali da • zaštitni kofer (vodootporni
i deca budu obučena šta da rade i koga ukoliko se pribor koristi u
da kontaktiraju u slučaju nesreće. vlažnom okruženju)
• zaštita za lice i/ili oživljavanje
Primer plana za hitno delovanje kod • medicinske rukavice
kuće možete naći na poslednjoj stranici
ove knjige i modifikovati ga prema lič- • vlažne maramice
nim potrebama. • sterilni rastvor za ispiranje rana
• zavoji
81 Sl. 81:
Sadržaj kompleta
za prvu pomoć
treba da zadovolji
lične potrebe
ili specifičnosti
okruženja u kome će
se koristiti

• sterilne tkanine raznih veličina • tablete antihistaminika

• sterilne gaze • sredstva za ublažavanje bolova
• sterilni tupferi za oči Zbog mogućnosti da se izazove alergij-
• flasteri i adhezivne trake ska reakcija, u nekim zemljama je zabra-
• makaze (dovoljno jake njeno davati lekove trećim licima.
da raseku odeću)
U pribor za prvu pomoć možete doda-
• trougla marama ti i sredstva kao što su pamučni tupferi
• pincete ili vata, igle, mala baterijska lampa, to-
• pribadače plomer.
• adhezivne tkanine (raznih veličina)
Izaberite sadržaj kompleta za prvu po-
Opcionalno je, ali preporučujemo da moć u skladu sa vašim potrebama, ali
imate: razmišljajte i o odgovarajućem prosto-
• trake za (suturu) zatvaranje ivica ru, odnosno najpraktičnijoj ambalaži u
rane koju takav sadržaj treba i može da se
• brizgalice za irigaciju smesti.
• žilet za jednokratnu upotrebu
• pakovanje za grejanje i/ili hlađenje
delova tela
• izotermalno ćebe
• vrećicu za odlaganje opasnog
otpada
• oronazalnu masku za oživljavanje
• priručnik prve pomoći
• listu sa hitnim telefonima
Zbog mogućih lokalnih, zakonskih
ograničenja za primenu ili prodaju leko-
va (ili masti), obično ih i ne nalazimo u
osnovnom priboru za prvu pomoć. Uko-
liko želite, možete ih nabaviti u apoteci
i dodati u lični pribor za prvu pomoć.
Lekovi koji se preporučuju su:
• antiseptički rastvor
• hidrokortizonska mast
• antibiotska mast
• rastvor za ispiranje očiju

Divers Alert Network
DAN Europe
Osnovan 1980.godine, DAN predstavlja DAN takođe sprovodi istraživanja u
internacionalnu, neprofitabilnu orga- vezi sa SCUBA ronjenjem kao što je
nizaciju posvećenu poboljšanju bez- DAN Diving Safety Laboratory, i istra-
bednosti ronilaca, koja se ujedno bavi i žuje uticaj letenja posle ronjenja, kao i
istraživanjima iz oblasti ronjenja. uticaj različitih fizioloških i faktora sre-
dine na zdravlje ronilaca.
IDAN (Internacionalni DAN) sa sedištem
u SAD i predstavništvima u Jugoistoč- Još jedan od načina na koji DAN pobolj-
noj Aziji - Pacifiku, Japanu, Južnoj Africi i šava bezbednost u ronjenju je sprovo-
Evropi vam može pomoći u slučaju roni- đenje mnogobrojnih edukativnih pro-
lačke nezgode ili povrede. grama i treninga. DAN je osmislio pro-
gram Eksterne automatske defibrilacije,
Iako se sedište DAN Europe nalazi u Ita-
Prve pomoći kiseonikom i odgovaraju-
liji, u većini evropskih zemalja postoje
ću kiseoničku opremu kako bi istakao
regionalne kancelarije, kao i ispostave u
značaj primene kiseonika za povređene
Egiptu, Izraelu i na Maldivima.
ronioce. DAN nudi i trening programe
DAN takođe deluje u dogovoru sa medi- za lekare i drugo medicinsko osoblje.
cinskim osobljem koje, posle ukazivanja
DAN ove dragocene usluge pruža celoj
prve pomoći, preuzima brigu o povre-
ronilačkoj populaciji zahvaljujući DAN
đenom.
Članstvu, najvećem svetskom udruženju
Ukoliko sumnjate da ste povređeni to- rekreativnih ronilaca. Godišnja članarina
kom ronjenja, možete kontaktirati DAN omogućava DAN članovima mnogo-
alarm liniju za ronilačke nezgode. Ova brojne pogodnosti koje podrazumevaju
usluga je dostupna 24 časa dnevno, osiguranje u slučaju ronilačke nezgode,
365 dana u godini, da bi vam pomogla Alert Diver - vodeći časopis o ronilačkoj
i organizovala pregled i odgovarajuće bezbednosti, DAN pomoć prilikom pu-
lečenje. Kad god zatreba, DAN je tu da tovanja, mogućnost evakuacije u slučaju
vam pomogne! incidenta prilikom putovanja, kao i mno-
DAN deluje i na sprečavanju ronilačkih ge druge.
nesreća i povreda. Ukoliko imate bilo DAN je vaša mreža bezbednog ronjenja!
kakvo pitanje u vezi sa medicinom ronje-
nja, bezbednosnim procedurama u toku
ronjenja, fizičkom spremnosti za ronje-
nje, ili želite da kontaktirate stručnjaka iz
oblasti podvodne medicine, možete po-
zvati DAN liniju za ronilačku bezbednost
i medicinske informacije.

DAN Shop
A sea of products is only a click away...

More proizvoda je samo jedan klik daleko od vas…
www.daneurope.org
www.daneurope.org

BLS Pitanja za utvrđivanje gradiva: Odgovori
Poglavlje 1: Poglavlje 2:
1. a 1. rano aktiviranje službe
2. a hitne pomoći, rani BLS, rana
3. c defibrilacija, rana stručna
4. c pomoć,
5. b 2. masaža srca- spasilački udasi.
1. ABC ili vitalne funkcije 1. vatra, elektricitet ili gas,
2. 21, 16-17, kiseonik saobraćaj, hemikalije, životinje
3. srce, krvotok, oksigenisana, 2. krv, povraćeni sadržaj, telesne
vitalna tečnosti
4. čuva , sprečava, obezbeđuje 3. rukavice, zaštitu za oči i lice
5. e 4. očisti, dezinfikuje
6. b 5. rukavice
7. dozvolu, moje ime je... i ja
sam spasilac, mogu li da vam
pomognem
Poglavlje 5:
1. a
2. izbegavati dugačke, brze ili forsirane spasilačke udahe, potpuno otvoriti disajne
puteve, dozvoliti grudnom košu da se vrati u prvobitni položaj pre primene
sledećeg udaha, ne dozvoliti nikakav pritisak na stomak i posmatrati da li ima
znakova prepunjavanja želuca
3. postaviti povređenog na bok i očistiti mu disajne puteve
4. umiriti, povređenog, na udaljenosti
5. a
6. 1
7. b

1. a 1. hrana, igračkama
2. a 2. a
3. povređenu 3. c
4. b 4. govori, diše, kašlje, gubitka
svesti
5. a
6. 5 udaraca u leđa, 5 pritisaka na
Poglavlje 8: stomak
1. a 7. započne CPR.
2. kiseonik, bakterija i virusa,
zgrušavanja
3. tamna, polako ističe, svetla,
brizga u ritmu rada srca
4. a
5. b
Poglavlje 9:
1. Šok je stanje koje ugrožava život, nastalo zbog nedovoljnog dopremanja
kiseonika do vitalnih organa.
2. obilnim, gubitkom tečnosti
3. hipovolemijski, kardiogeni, septički, anafilaktički, insulinski i neurogeni šok
4. slab i ubrzan puls, bleda, hladna i oznojena koža, žeđ, mučnina i povraćanje,
proširene zenice, opšta slabost i gubitak svesti
5. spoljašnje krvavljenje, pod, podignute, kiseonik, telesnu temperaturu
6. b
7. a

Procena Basic Life Support kursa
Ukoliko želite da nam pomognete da poboljšamo ovaj program, molimo vas da

popunite i ponovo nam dostavite sledeći upitnik.
Ronite bezbedno!
Iskreno vaš
Guy Thomas
DAN Europe Director of Training
U potpunosti se slažem: 5
Slažem se: 4
Neutralan sam: 3
Ne slažem se: 2
U potpunosti se ne slažem: 1
1. Kurs je ispunio moja iščekivanja: 5 4 3 2 1
2. Kurs je izveden na upošten, pozitivan način: 5 4 3 2 1
3. Kurs je bio zabavan: 5 4 3 2 1
4. Instruktor je jasno iznosio gradivo: 5 4 3 2 1
5. Osećam se dovoljno sigurnim da primenim BLS 5 4 3 2 1
6. Da li ste učili i vežbali sledeće veštine: 5 4 3 2 1
Procena bezbednosti okruženja Da / Ne / Ne znam
Oživljavanje- CPR Da / Ne / Ne znam
Pružanje prve pomoći AED aparatom Da / Ne / Ne znam
Položaj za oporavak Da / Ne / Ne znam
Pružanje pomoći osobi koja se guši Da / Ne / Ne znam
Zbrinjavanje spoljašnjeg krvavljenja Da / Ne / Ne znam
Zbrinjavanje šoka Da / Ne / Ne znam
Kombinovani scenario (opcionalno) Da / Ne / Ne znam
7. Koliko sati je trajao kurs?__________________________
8. Datum održavanja kursa: _______________
9. Opšta ocena kursa____________________________ (1 niska – 10 visoka)
10. DAN Instruktor kursa:_ _______________________________________
11. Vaše ime (opcionalno):_ ______________________________________
12. Primedbe ili predlozi:______________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
Molimo vas da ovaj formular iskopirate i vratite vašem DAN instruktoru ili ga
pošaljite na sledeću adresu:
DAN Europe Trainig Division
P.O.Box DAN, 64026 Roseto (TE),ITALY – Fax +39 085 893 00 50
Email: training@daneurope.org
Plan za hitno delovanje kod kuće
■■ Kada utvrdite da postoji hitan slučaj:
pozovite:
(iznad upišite broj hitne pomoći u vašoj zemlji)
■■ Dispečar hitne pomoći će vas pitati: “U čemu je problem?”
■■ Ostanite na liniji, budite pribrani i sledite njegove instrukcije:
Kažite ulicu i broj _____________________________________

Broj telefona _ _______________________________________
■■ Ukoliko je moguće pošaljite nekoga da dočeka hitnu pomoć
Dodatne važne informacije
Regionalni centar za trovanja: __________________________________
Kućni lekar: __________________________________________________
Sused: ______________________________________________________
Član porodice: _______________________________________________

Beleške:

Beleške:

DAN Basic Life Support Manual-SR

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DAN Basic Life Support Manual-SR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sezione VIII | Lesioni legate alla temperatura

DAN Basic Life Support 1

Urednik: Guy Thomas

© 2011 Divers Alert Network

Prvo izdanje na engleskom jeziku, štampano avgusta 2006.

DAN Europe, P.O. Box DAN, 64026 Roseto, Italy

DAN Basic Life Support 1

DAN Basic Life Support 3 Poglavlje 7.

2 DAN Basic Life Support

DAN Basic Life Support

DAN Basic Life Support 3

4 DAN Basic Life Support

Osnovi anatomije i fiziologije

Disajni putevi – Disanje – Cirkulacija 1

Vazduh se sastoji od približno 21% kise-

1.1 A (Arway)- Disajni putevi:

6 DAN Basic Life Support

1.2 B (Breathing) – Disanje C (Circulation) - Cirkulacija 1.3

DAN Basic Life Support 7

1. Organizmu je neophodno stalno snabdevanje kiseonikom da bi

2. Da bi vazduh mogao da dospe u pluća _________ moraju biti

3. Epiglotis sprečava zapadanje hrane i tečnosti u ___________.

4. Razmena gasova se odvija u _________.

5. ______ pumpa krv bogatu kiseonikom kroz krvne sudove i

8 DAN Basic Life Support

DAN Basic Life Support 9

10 DAN Basic Life Support

1. Koje su četiri osnovne karike u lancu preživljavanja (navedite ih

2. Tokom ranog BLS, ________ privremeno preuzima ulogu srca, dok

DAN Basic Life Support 11

primenjuju u cilju uspostavljanja i odr-

Kako biste bili u stanju da pravilno zbri-

DAN Basic Life Support 13

Ukoliko se iz nekog razloga prekine dotok Pravovremena reanimacija takođe po-

14 DAN Basic Life Support

CPR neophodan. Na primer, spoljašnje • vrstu prve pomoći koja je pružena

DAN Basic Life Support 15

3.4 Emocionalni stres i strah Ne zaboravite da će se, ukoliko spasilac

16 DAN Basic Life Support

sioca, koji okrivljuje sebe za neuspeh

DAN Basic Life Support 17

Ukoliko je u svesnom stanju, povređeni prvo mora pristati da mu se ukaže po-

3.6 Smernice za BLS

18 DAN Basic Life Support

1. Tokom primene BLS spasilac uspostavlja i održava

2. Udahnuti vazduh se sastoji iz______% kiseonika. Izdahnuti vazduh

3. Cilj reanimacije nije da ponovo pokrene_______________, nego

4. Cilj BLS je da ____________ život, _____________naknadne povrede

5. Kada kontaktitrate službu hitne pomoći treba da ih:

6. U većini slučajeva CPR ponovo pokreće srčanu aktivnost.

7. Kako biste izbegli pravne probleme, preporučuje se da povređenog

DAN Basic Life Support 19

Continental Europe Office

DAN Basic Life Support 21

22 DAN Basic Life Support

Šta posle pružanja prve pomoći?

Zaštita za disajne puteve

DAN Basic Life Support 23

A Assess Scene (Procenite okruženje) (Sl. 17-18)

24 DAN Basic Life Support

1. Kakve opasnosti mogu biti prisutne na mestu nesreće?

2. Zaštita spasioca podrazumeva zaštitu protiv _________________,

3. Koja sredstva se mogu koristiti kao zaštita od infekcije?

4. Posle spasavanja, oprema koja se ponovo koristi mora da se

4. Cilj BLS je da život, _naknadne povrede