Рим-Сликарство

Римско сликарство сачувано је у мањој мери у Риму, а понајвише у

Помпејима и Херкуланеуму страдалим у природној катастрофи
вулкана Везува и „конзервиранима“ у пепелу. Сликарство се
вероватно ослањало на хеленистичко сликарство, иако од
хеленистичког сликарства није остало готово никаквих трагова.
Ипак, један велики мозаик приказује хеленистички мотив „Битка код
Иса“ где Александар Велики покорава персијског цара Дарија. То је
величанствени призор потенциран снажним покретима људског
мноштва; облици су моделирани сенкама, а просторна решења
познају смела скраћења.
Портрети
су у римском сликарству били веома ретки (за разлику од скулптура), а
најлепши су примери из Фајума у доњем Египту. Они су сликани
енкаустиком на дрвеним плочама, веома тешком техником која захтева
брзо сликање, те због тога слике одишу изразитом свежином, а како су
имали улогу гробног прилога (из старо-египатске традиције) савршено су
одговарали да прикажу животност портретираног.

Мотиви су бирани из лова, морепловства, појављују се и ведуте па и

прикази вртова, митолошке фигуре а у малим спаваћим собама нису
недостајале ни еротске сцене. Перспектива се такође појављује и
настојање да се прикаже шта је ближе и шта је даље за разлику од
египатских схватања које се карактерише приказима по важности.
Грци нису поклањали нарочиту пажњу изради стакла већ су више
радили на изради керамике, међутим у Римској уметности се изради
стакла поклања нарочита пажња и у 1. веку распрострањана је била и
употреба и провидног стакла као и стакла бојеног а врхунац
представља и употреба тзв. Диатрета то је у ствари ваза од стакла
израђена дувањем и превучена мрежом од стакла. Приликом
украшавања се комбинује и гравирани камен. Израда накита
такође је распрострањена, у прво време накит је једноставнији него у
Грчкој но временом постаје врло компликован и на крају и упадљив-
познат је и гравирани накит.
У позно доба се јављају утицаји александријског портретног
сликарства и египатски мозаици.