Medicinska škola “Dr Miodrag Lazić” u Nišu

Seminarski rad
Tema: Zdravstveno vaspitni rad na zaštiti starih lica
Predmet: Zdravstvena nega

Učenik: Antonjina Soljski

Sadrzaj:

1. Uvod……………………………………………………………………...……3
2. Uzroci povreda starijih osoba……………………………………....………….4
3. Nega……………………………………………………………………………5
4. Psihicka potpora starih osoba ………………………………..………………….6
5. Terapija nepokretnih osoba …………………………………………………….8
6. Starije osobe sa mentalnim poremecajima ……………………………………..9
7. Pomoc starijim osobama u danasnje vreme ……………………………………10
8. Zakljucak……………………………………………………………………...11
1.Uvod

Zdravstveno vaspitni rad ima ključnu ulogu u unapređenju zdravlja i

blagostanja starih lica. savremenom društvu. Uz povećanje prosečne
životne dobi, broj starih lica se konstantno povećava, čime se
postavlja pitanje kako adekvatno zaštititi njihovo zdravlje i
dobrobit. Zdravstveno vaspitni rad ima ključnu ulogu u promociji
zdravlja i prevenciji bolesti kod različitih populacijskih grupa, a
posebno je važan u kontekstu starih lica. Starije osobe su posebno
ranjiva populacija koja se suočava sa raznim izazovima u očuvanju
zdravlja i kvaliteta života.Stara lica, kao jedna od najosetljivijih
grupa, zahtevaju posebnu pažnju i podršku u održavanju zdravlja i
kvaliteta života. Biološke promene povezane sa starenjem, kao i
prisustvo hroničnih bolesti, često zahtevaju posebnu pažnju i pravilan
pristup u održavanju njihovog zdravlja. Pored toga, starije osobe mogu
biti izložene riziku od padova, depresije, socijalne izolacije i
zloupotrebe. Svi ovi faktori naglašavaju potrebu za efektivnim
zdravstveno vaspitnim radom koji će im pružiti neophodnu podršku i
informacije kako bi očuvali svoje zdravlje i kvalitet života.
Zdravstveno vaspitni rad usmeren na zaštitu starih lica ima za cilj
edukaciju i osnaživanje starih osoba kako bi preuzeli aktivnu ulogu u
brizi o svom zdravlju. Kroz pružanje relevantnih informacija o zdravom
načinu života, prevenciji bolesti, pravilnoj upotrebi lekova i drugim
važnim temama, stara lica stiču znanja i veštine neophodne za
donošenje informisanih odluka o svom zdravlju. Takođe, zdravstveno
vaspitni rad može im pomoći da razviju samopouzdanje, povežu se sa
drugim starijim osobama i dobiju podršku u prevazilaženju izazova sa
kojima se suočavaju. seminarski rad će istražiti značaj zdravstveno
vaspitnog rada u zaštiti starih lica, analizirajući različite aspekte
ove teme i pružajući primere efektivnih strategija i programa.
2. Uzroci povreda starijih osoba

Starije osobe su posebno izložene riziku od povreda, koje mogu imati

ozbiljne posledice po njihovo zdravlje i kvalitet života. Razumevanje
uzroka ovih povreda je ključno za prepoznavanje faktora rizika i
primenu preventivnih mera. Ovaj seminarski rad će se fokusirati na
uzroke povreda kod starih osoba, analizirajući različite faktore koji
doprinose povećanju rizika od povreda i pružajući preporuke za njihovu
prevenciju.

Padovi

Najčešći uzrok povreda kod starih osoba su padovi. Padovi mogu biti
rezultat fizičke slabosti, smanjene ravnoteže, problema sa vidom,
nepravilnog kretanja ili prisustva prepreka u okolini. Osteoporoza,
koja dovodi do smanjenja gustine kostiju, takođe povećava rizik od
preloma kostiju prilikom pada. Prevencija padova uključuje održavanje
aktivnog načina života, vežbe koje jačaju mišiće i ravnotežu,
uklanjanje prepreka u domu, korišćenje pomagala za hodanje po potrebi
i redovne oftalmološke preglede radi otkrivanja problema sa vidom.

Domaće povrede

Domaće povrede su čest uzrok povreda kod starih osoba. To uključuje

opekotine, posekotine, povrede uzrokovane padom teških predmeta ili
lošim rukovanjem kućnim aparatima. Nepravilna upotreba električnih
uređaja, oštri noževi, klizavi podovi i neadekvatna osvetljenost
predstavljaju faktore rizika. Preventivne mere obuhvataju obuku starih
osoba o bezbednoj upotrebi aparata, održavanje doma čistim i urednim,
kao i upotrebu adekvatne zaštitne opreme, poput rukavica i naočara.

Saobraćajne povrede

Saobraćajne povrede su posebno rizične za starije osobe, posebno kada

su u ulozi pešaka. Fizičko smanjenje brzine i slabija percepcija mogu
dovesti do veće verovatnoće za sudar ili povredu na putu. Prevencija
saobraćajnih povreda uključuje obezbeđivanje sigurnih pešačkih staza,
jasnih saobraćajnih znakova, prelaza za pešake i upotrebu odgovarajuće
vidljive odeće. Održavanje redovnih oftalmoloških pregleda je važan factor
prevencije.
Zlostavljanje i zanemarivanje

Nesrećni slučajevi zlostavljanja i zanemarivanja starih osoba takođe

su značajan uzrok povreda. Zlostavljanje može biti fizičko,
emocionalno ili finansijsko, dok zanemarivanje podrazumeva nedostatak
nege, ishrane, lekova i adekvatne pažnje. Ovi oblici zlostavljanja i
zanemarivanja mogu biti izazvani od strane članova porodice,
negovatelja ili institucija za staranje. Prevencija ovih povreda
zahteva edukaciju o pravima starih osoba, uspostavljanje mehanizama za
prijavljivanje zlostavljanja i redovnu proveru uslova u kojima starije
osobe borave.

3. Nega

Nega starijih osoba ima ključnu ulogu u osiguravanju njihovog

fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja. Ovaj seminarski rad će
se fokusirati na značaj i različite aspekte nege starijih osoba,
uključujući pružanje osnovne nege, podršku u aktivnostima svakodnevnog
života, očuvanje njihove autonomije i promovisanje kvaliteta živo
pravilne ishrane, redovno uzimanje lekova, higijena tela i okoline,
kao i redovni medicinski pregledi su ključni faktori u osiguravanju
zdravlja starijih osoba. Takođe, pružanje emocionalne podrške i
ohrabrivanje starijih osoba da održe aktivan način života i socijalne
kontakte doprinosi njihovom opštem blagostanju.

Podrška u aktivnostima svakodnevnog života

Starije osobe često suočavaju sa izazovima u obavljanju svakodnevnih

aktivnosti kao što su oblačenje, kupanje, održavanje higijene doma i
obavljanje kućnih poslova. Pružanje podrške u ovim aktivnostima, bilo
kroz pomoć negovatelja ili upotrebom tehnoloških pomagala, može
poboljšati kvalitet života starih osoba i omogućiti im da ostanu
nezavisni što je duže moguće. Takođe, pružanje podrške u održavanju
fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije ima pozitivan uticaj na
njihovu dobrobit.
Očuvanje autonomije starih osoba

Važan aspekt nege starijih osoba je očuvanje njihove autonomije i

prava na donošenje odluka o sopstvenom životu. To podrazumeva
uvažavanje njihovih želja, preferencija i sposobnosti, kao i pružanje
podrške za samostalnost koliko god je to moguće. Važno je uspostaviti
komunikaciju sa starijim osobama, uključiti ih u proces odlučivanja o
svojoj nezi i osigurati da imaju informacije potrebne za donošenje
informisanih odluka. Ovo promoviše njihovo samopoštovanje,
dostojanstvo i osećaj kontrole nad sopstvenim životom.

Promovisanje kvaliteta života

Konačno, nega starijih osoba treba da bude usmerena ka promovisanju

njihovog kvaliteta života. To uključuje pružanje podrške u održavanju
socijalnih veza, uključivanje u aktivnosti i hobije koji ih
ispunjavaju, kao i pružanje emocionalne podrške i razumevanja. Takođe,
kreiranje sigurnog i ugodnog okruženja za starije osobe, koje podstiče
njihovu slobodu izražavanja i izbora, doprinosi njihovom blagostanju i
zadovoljstvu.

4. Psihicka potpora starih osoba

Psihička podrška ima ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja i

blagostanja starijih osoba. Starenje može biti praćeno različitim
izazovima i promenama koje mogu uticati na emocionalno stanje i
kvalitet života starih osoba. Ovaj seminarski rad će se fokusirati na
značaj psihološke podrške starijim osobama, razmotriti specifične
izazove sa kojima se suočavaju i predstaviti različite pristupe i
strategije za pružanje psihološke podrške.

Emocionalna podrška

Prva dimenzija psihološke podrške starijim osobama je emocionalna

podrška. Starije osobe mogu se suočavati sa gubitkom voljenih osoba,
usamljenošću, tjeskobom, depresijom ili niskim samopouzdanjem.
Pružanje emocionalne podrške uključuje slušanje, razumevanje, pružanje
ohrabrenja i podrške u suočavanju sa negativnim emocijama.
Ohrabrujući socijalne kontakte, podržavajući uključenost u aktivnosti i
omogućavajući izražavanje emocija, može se pomoći starijim osobama da
se osećaju voljeno, podržano i povezano sa drugima.

Savetodavna podrška

Savetodavna podrška starijim osobama može im pomoći u suočavanju sa

životnim promenama, donošenju odluka i rešavanju problema. Stručni
savetnici, psiholozi ili socijalni radnici mogu pružiti podršku u
razumevanju i prevazilaženju specifičnih izazova sa kojima se starije
osobe suočavaju, kao što su gubitak nezavisnosti, zdravstveni
problemi, porodični odnosi ili finansijske poteškoće. Ova vrsta
podrške može pomoći starijim osobama da razviju strategije za
rešavanje problema, poboljšaju samopouzdanje i postignu emocionalnu
stabilnost.

Grupna podrška

Grupna podrška starijim osobama podrazumeva uključivanje u grupne

aktivnosti, radionice ili terapijske grupe koje okupljaju ljude sa
sličnim iskustvima ili izazovima. Ove grupe pružaju siguran prostor za
deljenje iskustava, podršku i razmenu saveta među vršnjacima.
Učestvovanje u grupnoj podršci može pomoći starijim osobama da se
osećaju povezane, smanje osećaj izolacije i steknu nove veštine za
suočavanje sa životnim situacijama.

Edukativna podrška

Edukativna podrška starijim osobama uključuje pružanje informacija i

obrazovanje o specifičnim temama koje su relevantne za njihovu
dobrobit. To može uključivati obuke o upravljanju stresom, očuvanju
mentalnog zdravlja, veštinama komunikacije ili tehnikama suočavanja sa
promenama. Pružanje edukativne podrške može pomoći starijim osobama da
steknu veće samopouzdanje, razviju strategije za rešavanje problema i
održe pozitivan stav prema životu.
5. Terapija nepokretnih osoba

Nepokretnost, bilo da je uzrokovana bolešću, povredom ili starenjem,

može predstavljati izazov za osobu koja se suočava s tom situacijom.
Terapija za nepokretne osobe ima za cilj poboljšanje njihovog
fizičkog, emocionalnog i socijalnog blagostanja. Ovaj seminarski rad
će se fokusirati na značaj terapije za nepokretne osobe, razmotriti
specifične izazove s kojima se suočavaju i predstaviti različite
pristupe i metode terapije.

Fizička terapija

Fizička terapija igra ključnu ulogu u rehabilitaciji nepokretnih

osoba. Stručni fizioterapeuti mogu izraditi individualizovan program
vežbi i terapijskih intervencija kako bi poboljšali funkcionalnu
sposobnost, snagu mišića, ravnotežu i pokretljivost. Fizička terapija
takođe može uključivati tehniku masaže, elektrostimulaciju mišića i
druge modalitete za ublažavanje bolova i poboljšanje cirkulacije. Cilj
fizičke terapije je omogućiti nepokretnoj osobi što veću nezavisnost i
funkcionalnost u svakodnevnim aktivnostima.

Psihološka terapija

Nepokretnost može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje osobe.

Psihološka terapija, poput individualne terapije ili savetovanja, može
pružiti podršku i pomoć nepokretnoj osobi u suočavanju s emocionalnim
izazovima, depresijom, anksioznošću ili gubitkom samopouzdanja.
Terapeut može raditi na jačanju psihološke otpornosti, pružanju
strategija za upravljanje stresom i razvijanju pozitivnih načina
razmišljanja. Psihološka terapija takođe može uključivati podršku i
edukaciju članova porodice koji brinu o nepokretnoj osobi.

Rekreacijska terapija

Rekreacijska terapija ima za cilj poboljšanje kvaliteta života i

socijalnu integraciju nepokretnih osoba kroz različite aktivnosti i
hobije. Stručni terapeuti za rekreacijsku terapiju mogu organizovati
grupne aktivnosti, umetničke radionice, muzičku terapiju, igre ili
druge oblike zabave prilagođene potrebama nepokretnih osoba.
Ove aktivnosti pomažu u održavanju mentalne stimulacije, socijalne
interakcije i smanjenju izolacije. Rekreacijska terapija može takođe
pružiti mogućnost za ostvarivanje novih interesa i hobija, čime se
nepokretnoj osobi pruža smisao i zadovoljstvo.

Tehnička pomagala

Tehnička pomagala igraju važnu ulogu u poboljšanju funkcionalnosti i

nezavisnosti nepokretnih osoba. To mogu biti invalidska kolica, štake,
štapovi za hodanje, proteze, ortoze i drugi pomagala koja olakšavaju
kretanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Stručnjaci za pomagala
mogu pružiti nepokretnoj osobi pravilno prilagođena i personalizovana
pomagala, kao i obuku za njihovo pravilno korišćenje.

6. Starije osobe sa mentalnim poremecajima

Starije osobe mogu iskusiti različite mentalne poremećaje, kao što su

demencija, depresija, anksioznost i shizofrenija. Evo nekoliko čestih
mentalnih poremećaja kod starijih osoba:

Demencija: Demencija je stanje koje uzrokuje gubitak pamćenja,

kognitivne sposobnosti i promjene u ponašanju. Najčešći oblik
demencije je Alzheimerova bolest, ali postoje i drugi oblici, poput
vaskularne demencije i Lewyjevog tijela demencije.

Depresija: Depresija je raspoloženi poremećaj koji može utjecati na

ljude svih dobnih skupina, uključujući i starije osobe. Stariji
odrasli često su izloženi faktorima rizika kao što su gubitak voljene
osobe, usamljenost, kronične bolesti i smanjena funkcionalnost, što
može pridonijeti depresiji.

Anksioznost: Anksioznost je još jedan čest mentalni poremećaj kod

starijih osoba. Generalizirani anksiozni poremećaj, panični poremećaj,
socijalna anksioznost i specifične fobije mogu se javiti kod starijih
odraslih osoba.

Shizofrenija: Iako se shizofrenija obično počinje razvijati u

adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, rijetko se može pojaviti i kod
starijih osoba. Shizofrenija uzrokuje poremećaje mišljenja, percepcije i ponašanja.
Važno je da starije osobe s mentalnim poremećajima dobiju pravilnu
dijagnozu i adekvatno liječenje. To može uključivati psihoterapiju,
lijekove i podršku obitelji i zdravstvenih stručnjaka.

7. Pomoc starijim osobama u danasnje vreme

Pomoć starijim osobama u današnje vrijeme može biti od izuzetne

važnosti. Evo nekoliko načina na koje možete pružiti podršku starijim
osobama:

Redovni kontakt: Održavajte redovni kontakt s starijim osobama, bilo

da su članovi vaše obitelji, susjedi ili prijatelji. Pozivajte ih,
šaljite poruke ili organizirajte video pozive kako biste provjerili
kako se osjećaju i pružili im društvo.

Praktična pomoć: Ponudite se da pomognete starijim osobama u

obavljanju svakodnevnih zadataka. To može uključivati kupovinu
namirnica, podizanje recepata ili lijekova iz ljekarne, čišćenje kuće
ili vrtlarstvo.

Tehnološka podrška: Učinite starijim osobama pristupačnima tehnologiju

i pomozite im da nauče koristiti pametne telefone, računalne programe
i aplikacije. To će im omogućiti da ostanu povezani s obitelji i
prijateljima, pristupe informacijama i razne online usluge.

Medicinska pomoć: Ako starije osobe trebaju medicinsku pomoć, pomozite

im da se organiziraju i upravljaju svojim medicinskim terminima.
Možete se ponuditi da ih odvezete do liječnika, pratite ih na
sastancima ili im pomognete u praćenju njihovih recepata i lijekova.

Socijalna podrška: Osigurajte starijim osobama društvo i aktivnosti

koje će ih držati mentalno i emocionalno aktivnima. Potaknite ih da
sudjeluju u zajedničkim aktivnostima, kao što su grupne šetnje,
druženje u središtima za starije ili uključivanje u hobije i interese.

Slušanje i razgovor: Budite prisutni i slušajte starije osobe kad

trebaju izraziti svoje misli, brige ili osjećaje. Pomažite im da se
izraze i pružite podršku kroz razgovor i empatiju.
Zakljucak

Zdravstveno vaspitni rad na zaštiti starih lica ima ključnu ulogu u promicanju
njihovog zdravlja, prevenciji bolesti i poboljšanju kvalitete života. Zaključno, evo
nekoliko važnih zaključaka na tu temu:
Edukacija o zdravom načinu života: Starije osobe trebaju biti upoznate s važnim
aspektima zdravog načina života, uključujući pravilnu ishranu, redovitu fizicku
aktivnost, kontrolu stresa, održavanje mentalne aktivnosti i dovoljan odmor.
Zdravstveni radnici trebaju pružiti informacije i praktične savete o tome kako
integrirati ove navike u svakodnevni život starijih osoba.
Prevencija bolesti: Rano otkrivanje i prevencija bolesti ključni su za očuvanje
zdravlja starih osoba. Zdravstveno vaspitni rad trebao bi obuhvatiti informiranje o
redovitim medicinskim pregledima, kontrolisanju krvnog pritiska, provera
holesterola i šećera u krvi, kao i promoviranje svesti o rizicima i simptomima
različitih bolesti.
Sigurnost i prevencija povreda: Starije osobe su podložne većem riziku od padova i
drugih povreda. Zdravstveno vaspitni rad trebao bi se usredotočiti na informiranje
o sigurnosnim merama u domu i javnim prostorima, pravilnom korištenju
pomagala za hodanje, prevenciji od pada i promicanju aktivnosti koje
poboljšavaju ravnotežu i mišićnu snagu.
Mentalno zdravlje: Promocija mentalnog zdravlja kod starijih osoba također je
važan aspekt zdravstvenog vaspitnog rada. To uključuje podizanje svijesti o
mentalnim poremećajima, pružanje podrške za prevenciju depresije, anksioznosti i
demencije te educiranje o dostupnim resursima za mentalno zdravlje i pružanje
podrške.
Prevencija zlostavljanja: Starije osobe su osetljive na zlostavljanje bilo fizičko,
emocionalno ili financijsko. Zdravstveno vaspitni rad trebao bi uključivati
informiranje o znakovima zlostavljanja, načinima zaštite, prijavljivanju i pružanju
podrške starijim osobama koje su žrtve zlostavljanja.
Zdravstveno vaspitni rad na zaštiti starih lica treba biti holistički pristup koji
obuhvaća telesno, mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje. Kontinuirana
edukacija, podrška i svest o specifičnim potrebama starijih osoba ključni su za
stvaranje okoline koja promiče njihovo zdravlje i dobrobit.