Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

TELEKOMUNIKACIONA MERENJA

1. Mere ja a žič i TK vodovima

- digitalni merni most

- digitalni reflektometar

- tragač ka lova

2. Mere ja a optički vodovi a

- Metode ispitiva ja karakteristika optičkih vlaka a i ka lova

Digitalni merni most EFL10

EFL10 je ruč i, pre os i i stru e t a e je za loka iju grešaka, prošire er i progra i a koji
daju jasan prikaz karakteristika telekomunikacionog ili energentskog kabla koji se ispituje. Rezultati
ere ja i esto greške prikaza i su a LCD displeju. Progra i za ko trolu ka la uključuju ere je
otpora izolacije, otpora petlje i razliku otpora, uzajamnu kapacitivnost i napone smetnji AC i DC.

Metode za loka iju greške su:

 Murray-eva petlja "B"

 Merenje u dvostrukoj petlji po Kupfmuller-u

 Merenje u dvostrukoj petlji po Kupfmuller-u sa oblikovanjem

 Mere je u tri tačke

 AC loka ija greške za prekide

 Diskontinuiteti (skokovite promene) otpora

1
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 1.1. Digitalni merni most EFL10

Uređaj se apaja iz ugrađe e Ni-Cd baterije. Vreme punjena je 1 do 5 sati, zavisno od ispraž je osti
aterije. Potpu o apu je a aterija o ez eđuje auto o iju rada i stru e ta od i i al o sati.

Karakteristike instrumenta:

 AC i DC ere ja loka ija grešaka

 Merenje otpornosti izolacije

 Merenje otpornosti petlje

 Merenje razlike otpornosti

 Merenje uzajamnog kapaciteta

2
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

 Merenje kapacitivnosti provodnika

 Lociranje prekida i kratkog spoja

 DMM funkcije

 Merenje temperature kabla spoljnom testnom sondom

 Auto atsko urav otežava je er og osta

 Pa će je podešava ja i rezultata ere ja rezultata

 Povezivanje na PC preko RS-232 porta

 x grafički displej sa pozadi ski osvetlje je

 Dimenzije 200x100x40mm

 Teži a . kg

Nako pokreta ja i stru e ta vrši se auto atsko urav otežava je er og osta ako čega je
instrument spreman za merenja. Sa svaki po ov i uključiva je i stru e ta vrši se
urav otežava je. Ulasko u glav i e i iraju se op ije ere ja, a ako toga i poveziva je ispit ih
vodova. I stru e t vrši usred java je rezultata ere ja uzastop a ere ja i iz a iva je sred je
vrednosti) u ilju postiza ja što tač ijih rezultata.

Digitalni reflektometar EasyFlex Com

Easyflex Com je kompaktan, lagan i jednostavan za rukovanje digitalni reflektometar koji radi u
vre e sko do e u, a koji služi za lo ira je s et ji a teleko u ika io i i linijama za upravljanje.
Easyflex Com je projektova da ude veo a otpora , tako da je prilagođe za rad a tere u.

Easyflex Com je, po ači u rada, alik a radar, jer i o koristi teh iku i puls e refleksije. Kroz ka l koji
se eri šalju se odgovarajući impulsni signali. Ovi signali putuju kroz kabl sa brzinom prostiranja koja
zavisi od jegovih karakteristika. Na svako estu a ko e dolazi do pro e e električ ih karakteristika
ka la, jeda deo e ergije putujućeg i pulsa iva reflektova i putuje azad do Easyflex Com.a, gde će
iti predstavlje a ekra u, sa vre e ski kaš je je koje odgovara vre e u prostira ja i pulsa.

Pro e a u električ i karakteristika a ka la ože iti izazva a eve tual o s et jo , ili ailasko
na izvod, spoj ili kraj kabla. Vre e kaš je ja od tre utka e itova ja i pulsa do tre utka pristiza ja
refleksije je vre e prostira ja do esta s et je i azad. Dalji a od tačke iz koje pos atra o ože iti
izraču ata ako se z a spe ifič a rzi a prostira ja i pulsa kroz ka l koji se eri. Na osnovu oblika I
veliči e reflektova og sig ala ože se izvesti zaključak o prirodi i veliči i s et je.

Da i ilo oguće porediti refleksije koje stižu sa različitih esta u ka lu, a da pri to e ora da se
vodi raču a o sla lje ju sa og ka la, koje zavisi od pređe og puta sig ala, jegova ko pe za ija se
izvodi a plitud o korek ijo koja zavisi od dalji e prostira ja sig ala. Na ovaj ači Easyflex Com
nam daje mnogo jasniju sliku kabla koji se meri.

3
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Vre e prostira ja er og i pulsa, koje ajviše zavisi od aterijala od kojeg je izrađe a izola ija ka la,
izražava se kroz rzi u prostira ja sig ala. Za ere je udalje osti s et je koristi se pokret i kursor ili
ko i a ija arkera i kursora. Udalje ost je izraže a u , ft ili μs što ira sa koris ik. Da bi se
udalje ost do ila u ili ft, potre o je u eti rzi u prostira ja i pulsa pre ego što se poč e sa
merenjem.
Najveća pred ost etode i puls e refleksije je u to e što o a e sa o što o ogućava utvrđiva je
postoja je s et je, već i alaže je je e lokacije i određiva je vrste.

Slika 1.2. Digitalni reflektometar Easyflex Com

Najvaž iji odovi rada su:

• Mere je refleksije a pari i fižičko kolo

• Mere je razlika iz eđu dve pari e
• Lo ira je preslušava ja NEXT od rada pari e u od osu a paricu (k1 merenje)
• Merenja smetnji promenljivih u vremenu (IFL)

Operater ože da ira iz eđu dva oda prikaza a displeju. Ukoliko želite da i ate do ar pregled elog
kabla, a da istovremeno posmatrate samo jednu njegovu sekciju, izaberite mod displeja kojim se ekran
Easyflexa Coma deli u dva prozora. U gor je prozoru se tada prikazuje ka l u čitavoj svojoj duži i, sa
pokret i arkero koji se selektuje sek ija koja će iti prikaza a uveliča a u do je prozoru.
Postoji i drugi od, u ko e se želje a sekcija kablaprikazuje preko celog ekrana.
Na displeju se prikazuje skup trenutnih vrednosti parametara. Ukoliko se prikazuje reflektogram koji je
ra ije apravlje , i uskladište u e oriji, tada se iz e orije poziva i skup vred osti para etara sa
kojima je to ere je ilo o avlje o, kao što su pojača je ili NVP, tako daje oguće jed ostav o porediti
trenutni reflektogram sa nekim koji je napravljen ranije.

4
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Easyflex Com se apaja NiMH aterijo koji se ože pu iti, a koji se alazi u odeljku za ateriju, pri dnu
instrumenta. Instrument ima i Power-Down sa a jo potroš jo e ergije , a za apaja je se ože
koristiti i eki spoljaš ji izvor apaja ja

Specifikacija

Merni modovi:
L : Mere je refleksije u ka lu poveza o a priključakL
L2: Merenje refleksije a ka lu poveza o a priključak L
Alt: Mere je refleksije se odvija aiz e ič o a dva ka lapoveza a a priključke L /L
Diff: Mere je razlike iz e|u ka lova poveza ih a priključke L i L
NEXT: Lociranje preslu{avanja izme|u dva kabla povezanih na priključke L i L .
Broj parica koje treba povezati: 2

Modovi rada:
Single
Cont
Average
IFL
Pojedi ač o ere je
Kontinualno merenje
Usrednjavanje rezultata merenja (do 256 merenja) za vremenski nestalne smetnje (Intermittant Fault
Location)

Nači rada

Merni ulazi
L1 U opšte slučaju se ovi er i priključ i koriste za poveziva je a pari u u smetnji ili paricu na kojoj
treba obaviti merenje. Kada radite sa ovom konfiguracijom, o ratite paž ju da vaš Easyflex Com
podesite na mod L1. U modu NEXT, ovaj par priključaka se koristi za prije preslušava ja.

L2 U opšte slučaju se ovi er i priključ i koriste za poveziva je isprav e parice, kako bi se ona koristila
kao refere a za poređe je sa pari o koja se eri, a koja je povezana na L1. U modu Diff se ova
moguć ost koristi za ere je alih refleksija, koje ogu da liče a odraz od eho oge osti kao što su
spoj sekcija ili izvod, a koji za o e pari e dolaze sa iste dista e, i pri liž o su iste veliči e, tako da se o e
praktič o eće i pojaviti a reflektogramu, jer se, u njegovom formiranju koristi metod oduzimanja. U
radu sa modom L1, ukoliko se eka pari a i veže a L , to eće i ati nikakvog uticaja na merenje.

Mod NEXT: Preko ovog para priključaka se šalje i puls

Mod Alt: Mere je se odvija aiz e ič o a L1 i L2.
Mode L2 : Merenje refleksije na L2

Displej

LC displej i a rezolu iju od x piksela, ko trole za podešava je ko trasta I pozadi sko svetlo
koje može da se uključi ili isključi. Ovo o ogućava da se grafička i for a ija a displeju očita čak i u
uslovi a lošeg osvetlje ja.

5
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 1.3. Displej

1 Prozor displeja (opseg/X zoom)

2 Vertikalno pomeranje
3 Pozadinsko svetlo
4 Kontrast

Slika 1.4. Refleksija u kablu na daljini od 2 m

6
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Funkcionalni tasteri i rotacioni encoder

7
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Kako locirati smetnju

Kada vršite ere ja a ošteće o ka lu, uvek se pridržavajte sledećih os ov ih pravila:

(1) Kad god je to oguće, o ez edite se da ka l e ude pod apo o . Kada vršite ere ja a
zdravo ka lu, apo a je u e s e da pređe 250 V AC/DC. U to slučaju e otvarajte kasetu sa
baterijom i ne uklanjajte poklopac sa serijskog interfejsa.

(2) Easyflex Com ože da iz eri duži u ka la, kao i rastoja je do esta s et je. O , eđuti , ije u
stanju da pronađe trasu ka la od tačke ere ja do esta s et je.

(3) Preciznost kojom Easyflex Com daje rastojanja direktno zavisi od preciznosti podatka za brzinu
prostira ja i pulsa kroz ka l koji se eri. U ovlaže o ka lu dolazi do poveća ja vre e a za koje
impuls prelazi određeno rastojanje, tako da je rastojanje koje se do ije a displeju veće ego o o koje i
ste do ili da je ere je vrše o a suvo ka lu, koristeći iste para etre ere ja.

8
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Oblasti primene

Easyflex Com o ogućava detektova je ekoliko vrsta s et ji. Evo ekih pri era:

Smetnje koje uzrokuju negativnu refleksiju

Kratak spoj: direkta ko takt dve žile u ka lu. Ovo će rezultovati pojavo egativ e refleksije, kao
na Slici 1.5:

Slika 1.5. Vrsta smetnje koja izaziva negativnu refleksiju

Kratak spoja sa o otače : jed a od žila ka la je u ko taktu sa etal i o otače ka la.

Za e a žile: za e je e žile rezultuju reflektogra o alik a o aj kod kratkog spoja, sa o je o

znatno manji

Smetnje koje uzrokuju pozitivnu refleksiju

Prekid: prekid z ači da je jed a ili su o e žile pari e iskida e, ili otkače e. Ovo će izazvati pozitiv u
refleksiju, kao na Slici 1.6.

Slika 1.6. Vrsta smetnje koja izaziva pozitivnu refleksiju

9
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Otpor e s et je: ukoliko ka l egde ije do ro spoje , javiće se poveća a otpor ost ko takta. Ova
vrsta smet je ge eriše pozitiv u refleksiju čija veliči a zavisi od kvaliteta ko takta od os o od jegove
otpornosti.

Prekid o otača: z ači da je etal i o otač ka la povije ili ije spoje . Da i se ovakva s et ja
lo irala, i prigušili sig ali šu a a displeju, tre a povezati er e ka love sa o otače i sa što više žila iz
ka la. Ova vrsta s et je ge eriše refleksiju čija veliči a zavisi od otpor osti prekida.

Raspare je i po ov o upare je pari a se dešava kada je teleko u ika io i ka l uprede ili

neuprede . Ovo se ajčešće dešava u spoju, astavku ka la. Ova pojava je jeda od glav ih uzroka
pojave s et je preslušava ja. Raspare e pari e u euprede o ka lu će izazvati pojavu pozitiv e
refleksije. Ukoliko se ka l upreda, javiće se s et ja sa egativ o refleksijom. Kako je rastojanje
iz eđu tačke gde se završava upreda je i poči je euprede ka l veo a alo u okviru astavka , o e
refleksije se javljaju skoro istovremeno i na ekranu se pojavljuje samo slaba refleksija.

(5) Smetnje koje nastaju usled vlage. Javljaju se kada voda prodire u ka l. Na početku vlaž e sek ije
ka la pojaviće se egativ a refleksija, alik a o u koja se pri ećuje kod kratkog spoja, dok će se a
kraju vlaž e sek ije pojaviti refleksija karakteristič a za ka l u prekidu. U eki slučajevi a, a pri er
kada se vlaga postepe o povećava ili s a juje po duži i ka la, ove tačke refleksije će se pretvoriti u
kontinualnu krivu, sa usponom i padom. Kod punjenih kablova mogu da se pojave samo veoma male
refleksije smetnje s obzirom da u njih ože da prodre sa o veo a alo vlage. U staro ka lu koji je
vlaža po eloj svojoj duži i, ože iti jako teško odrediti esto s et je jer tačke početka i kraja vlaž e
zo e ije oguće pre iz o utvrditi.

10
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Tragač ka lova Ferrolux FL10

Tonski prijemnik Ferrolux FLE10 se koristi za precizno lociranje metalnih vodova (provodnika, cevovoda)
postavlje ih u ze lji i za određiva je jihove du i e u od osu a površi u tla. Takođe, ože se koristiti
i za otkrivanje kvarova na kablovima i drugim vodovima.

Osnovno polje primene FLE je pro alaže je trase i kvarova kod sledećih siste a: jav e električ e
reže, teleko u ika io ih reža, vodova i u građevi arstvu za izradu pla ova i pripre u ze lja ih
radova.

FLE udi iz or od četriri frekve t a opsega za pro alaže je trase, po oću kojih se ogu pri e iti
različite etode pretrage.

Frekventna područja:
Područje za pasivne metode lociranja
Područje za aktiv e etode lo ira ja upotre o pose ih frekve ija odašiljača, kakve emituju
predajnici FERROLUX®FLG10, FERROLUX®FLG50 ili AF40 ili AF 200.

Metode lociranja:
Pro alaže je lokacije tehnikom minimuma
Pro alaže je lokacije tehnikom maksimuma
Precizno pro alaže je lokacije tehnikom supermaksimuma

Opcije:

Utvrđiva je s era sig ala po oću opcije SignalSelect

Automatsko merenje dubine i struje
Sondiranje terena
Ide tifika ija ka la po oću i i a te e dodat a opre a
Pro alaže je kvarova a o otaču ka la se zoro dodat a opre a
Merenje dubine (digitalno ili metodom 45°)
Pro alaže je kvarova induktivnom metodom (dodatna oprema)

11
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 1.7. Tonski prijemnik FLE10

12
Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

13
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Upravljanje prijemnikom

Uključiva je prije ika

Potrebno je malo duže držati pritisnut ovaj taster da bi uređaj reagovao. Na taj ači izbegava se
uključiva je usled slučaj og dodira. Uređaj se isključuje po ov i pritisko a isto dug e.

14
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Pozadinsko osvetljenje

Kratak pritisak a ovaj taster uključuje osvjetlje je displeja na 3 minuta. Svaki put kada je taster pritisnut
duže vre e, period osvjetlje osti se udvostručuje, sve do aksi al ih minuta. Prikazano je preostalo
vreme osvetljenosti. Vek trajanja baterije se osetno smanjuje ako je uključe o osvjetljenje displeja.
Za trenutno isključiva je osvjetljenja displeja potrebno je još jednom kratko pritisnuti ovaj taster.

Podešava je osetljivosti

Okreta je okret og tastera podešava se osetljivost prije ika. Kratki pritisko a ovaj taster
osetljivost se podešava auto atski.

Ispod ovog tastera prikazana je izabrana osetljivost u procentima.

Prikaz snage prijemnog signala

S aga prije og sig ala je prikaza a i u erički, u dB i grafički.

Na grafičko prikazu nalazi se oznaka maksimuma, koja pokazuje maksimalnu vrednost očita u do tog
trenutka. Svako okretanje tastera 1 resetuje oznaku maksimuma. Skala grafike prikazuje dB.

15
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Podešava je jači e zvuka

Okreta je tastera podešava se jači a akustičkog sig ala. Kratki pritisko a ovaj taster akustički
sig al se isključuje, a još jed i pritisko se po ovo uključuje. Akustički sig al se čuje preko ugrađe og
zvuč ika ili slušali a.

Podešava je frekve t og opsega

Kratak pritisak a ovaj taster prikazuje sve raspoložive prije e frekve ije. Iz or želje e frekve ije vrši
se pritiskom na taster iznad prikazane frekvencije.

Prilikom lociranja vodova,mogu se izabrati 4 frekventna opsega:

50Hz Uskopojas o frekve t o područje: Hz

Takođe se ože izabratii: Hz/ Hz/ Hz Nači za pasivno lociranje kablova koji prenose struju ove
frekvencije (50/60Hz) ili za lociranje cevi koje provode struju usled katodne zaštite od korozije(100Hz).
Prednosti: Ne zahteva predajnik.

Mane: Zavisi od struje, z ačaj a polja odstupanja, nije oguće auto atsko merenje dubine.

491Hz Uskopojas o frekve t o područje: Hz

Nači za aktivno lociranje vodova i kablova u koje predaj ik direkt o šalje sig al u frekve t o
opsegu"491Hz".

16
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Prednosti: Pre iz o određiva je trase uti aj okol ih vodova je ali; auto atsko ere je du i e i
struje.

Mane: Po pravilu predajnik mora biti direktno priključe .

982Hz Uskopojas o frekve t o područje: Hz

Nači za aktiv o lo ira je vodova i ka lova u koje predaj ik direkt o šalje sig al u frekve t o
opsegu"982Hz".

Prednosti: Pre iz o određiva je trase; uticaj okolnih vodova je mali, automatsko merenje dubine i
struje

Mane: Po pravilu predajnik mora biti direktno priključe .

8440Hz Uskopojas o frekve t o područje: Hz

Nači za aktiv o lo ira je vodova i ka lova u koje predaj ik direkt o ili i duk ijo šalje sig al u
frekventnom opsegu"9820Hz".

Prednosti: Pre iz o određiva jetrase, i duktiv o povezivanje, automatsko merenje dubine i

struje;

Mane: Z ačaj iji uti aj sig ala iz drugih paralel ih ka lova.

Izbor tehnike

17
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Kratki pritisko a ovaj taster do ija se prikaz raspoloživih tehnika lociranja. Iz or želje e etode vrši
se pritiskom na taster iznad odgovarajuće etode.

Tehnika Minimuma:
Kada se koristi metoda minimuma, vertikalnu komponentu prijemnog signala prima vertikalno
postavljena antena i zatim se o a dalje o rađuje.
Kada se prilazi vodu ili cevi, intenzitet prikazanog signala raste. U njegovoj neposrednoj blizini, intenzitet
signala naglo pada. Minimalna vrednost signala očitava se neposredno iznad voda/cevi.

Slika 1.8. Metode minimuma, maksimuma i supermaksimuma

Tehnika Maksimuma:
Pri lociranju metodom maksimuma koristi se horizontalna komponenta prijemnog signala. Signal se
prima preko horizontalno postavljenih antena. Kada se prilazi vodu ili cevi signal jača. Tač o iznad
vodia/ evi očitava se maksimalna vrednost signala.

Tehnika Super-Maksimuma:
Pri lociranju metodom super-maksimuma koristi se horizontalna komponenta prijemnog signala, kao i
obrnuta vrednost vertikalne komponente. Kada se prilazi vodu ili cevi prikazana jači a signala i jači a
zvuč og signala se naglo povećavaju.Tač o iznad voda/cevi javlja se oštar maksimum vrednosti signala.

Važ o je primetiti da ne postoje maksimalne vrednosti levo ili desno od super-maksimuma. Maksimum
sig ala je jas o istak ut. Na taj ači , lako se razlikuju sused i vodovi/cevi.

18
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Podešava je filtera frekve ije

Kratkim pritiskom na ovaj taster vrši se iz or iz eđu dva filtera frekvencije.

Filter frekve ije SIGNAL SELECT predstavlja opti al o podešava je za lociranje predajnikom FLG10, koji
ora iti podeše a Sig al Select pritiskom na taster S.

Filter frekvencije SINE SIGNAL je izuzetno selektivan (mnogo užeg opsega od SIGNA LSELECT). To je
opti al o podešava je za prije čistih sinusoidnih signala. Prijemni signali SIGNAL SELECT se takođe
registruje. Ipak, e ože se očitati smer signala.

SignalSelect

Primenom kodiranog predajnog signala, Signal Select o ogućava tač o prepoznavanje voda.
Prikaz smera kretanja signala kod korišće ja metode Signal Select:
§ Pravac signala od predajnika prema tlu:
§ Pravac signala od tla prema predajniku:
§ Pravac signala se e ože odrediti:

Znaci + ili – pokazuju smer kretanja signala u odnosu na mesto povezivanja predajnika sa ciljanim
vodom/cevi.

19
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 1.9: Prikaz smera kretanja signala pod Signal Select

Prikaz je moguć samo ako je jačina prijemnog signala veća od 43dB, senzor trase se nalazi unutar ugla od
° u od osu a prava traže og voda/ evi i prije i sig al ije superpo ira drugi jaki sig ali a–
smetnjama.

Merenje dubine i struje

Taster DEPTH/CURRENT(TIEFE/STROM je oguće koristiti sa o ako postoje uslovi za merenje. To z ači

da senzor trase mora biti u centralnom položaju tač o iz ad ciljanog voda/cevi i da prijemni signal mora
biti veći od 43dB.

Za ere je du i e voda/ evi u od osu a površi u tla jedi i e: etri i proraču jači e struje u
vodu/cevi (jedinice: Amperi) potrebno je kratko pritisnuti ovaj taster.
U slučaju većih os ila ija prije og sig ala, uređaj ispisuje poruku SIGNAL DISTURBED!
(depth = dubina, current = struja)

20
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Či se zor trase dostigne ugao od 45o, na ekranu se pojavljuje oznaka precrtane strelice. Rastojanje od
položaja voda/cevi do mesta na kome se javlja signal 45o jed ako je duži i li ije.

Na aše pri eru,vod u sredi i je priključe a predaj ik. I o a sused a voda pre ose signal iz
predaj ika, ali ogo sla iji. Zato se ere je jači e struje ože prepoz ati traže i vod/cev.

Slika 1.10: Procena na osnovu struje

Prikaz

Prikaz pravca trase LEVO/DESNO

§ Senzor trase DESNO:
§ Senzor trase LEVO:
§ Senzor trase centralno:

Strelice pokazuju da li je senzor trase FS10 potrebno pomeriti na desno ili levo, kako bi se postiglo da se
ciljani vod/cev nalazi tač o ispod se zora trase. Duži a strelice se smanjuje uporedo sa smanjivanjem
udalje osti od traže og voda/cevi.
Či se zor trase dostig e ugao od 45o, naekranu se pojavljuje oznaka precrtane strelice.

21
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Tonski generator FLG10

Slika 1.11: Izgled instrumenta

FERROLUX® audio frekventni sistemi su univerzalno primenjivi instrumenti, malih dimenzija, za rad na
raznim vrstama lokalizacija. Njihov jednostavan ači rada, baziran a proraču u elektro ag et og
polja u opsegu audio frekve ija, o ogućava uspeš ost različitih vrsta lokaliza ija, pr. lokaliza iju
metalnih cevi, pro alaže je kablova, selekciju kablova, merenje dubine na kojoj se nalaze cevi i kablovi,
lokaliza iju esta račva ja, lokaliza iju esta pupi iza ije, pro alaže je niskoomskih smetnji na
ka lovi a i kruž o spoje ih žila kod telekomunikacionih kablova, određiva je položaja i lokalizacija
kvarova a evovodi a i ka lovski siste i a sa katod o zaštito .
Ova er a gar itura se sastoji od ge eratora, čija se izlazna s aga ože podešavati u zavisnosti od
primene, i univerzalnog prijemnika sa ugrađe i senzorima za DC, induktivno i kapacitivno povezivanje.

22
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 1.12: Upravljački pa el audio-frekventnog generatora FLG 10

Slika 1.13: Pogled odozdo

23
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Punjenje interne baterije

FLG10 je opremljen NiCd akumulatorskom baterijom. Ukupno vreme punjenja je oko 4 sata.Treba
obratiti paž ju a to da FLG e ude s ešte u blizini izvora toplote, dok traje punjenje baterije, jer to
ože produžiti potrebno vreme punjenja.
Tokom punjenja, na displeju se pojavljuje indikacija raspoloživog kapaciteta baterije umesto frekvencije.
Kada i stru e t pređe iz sta ja brzog pu je ja u sta je i i al og dopu java ja, iće e itova zvuč i
sig al. Istovre e o će i dika ija sta ja apu je osti aterije kapa iteta pokazati vred ost od %.
Pri maksimalnoj izlaznoj snazi od 10W, vreme neprekidnog rada će biti oko 2,5h.

Resetovanje
Ferrolux ge erator FLG je ikropro esorski ko trolisa . U slučaju potre e ože se izvesti opera ija
resetovanja:
˜ Potrebno je otkloniti eventualno vezani eksterni izvor napajanja
˜ Potrebno je pritis uti tastere F i M istovre e o. Na ovaj ači , elektro ski krug
generatora je potpuno odvojen od internog izvora napajanja i instrument se resetuje.

Lokacija kabla

Na jednu od izlaznih utič i a generatora se po oću kratkog kabla za povezivanje vezuje jedan od
"mrtvih" isključe žila kabla, koji se testira. Druga izlazna utič i a se vezuje na masu ili kablovski
o otač. Na drugom kraju kabla je potrebno postići da provodnik, koji je povezan sa generatorom, bude
vezan na masu ili kablovski o otač.

Kada se radi o a ji zahvati a, pr. kada sa o tre a pro aći trasu jed e kraće deo i e ka la,
dovoljno je napraviti jednostavno merenje metodom kapacitivne veze. U ovom slučaju se na udaljenom
kraju kabla ne pravi nikakva veza sa masom ili kablovskim o otače . Ova etoda se ože pri e iti za
udalje osti, koje či e oko % ukup e ka lovske duži e. Kada se koristi ova metoda savetuje se
korišće je frekve ije od Hz.

24
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Metode ispitivanja karakteristika optičkih vlakana i kablova

Optička vlakna i kablovi zbog svoje sasvim drugačije strukture i dielektrič e prirode koriste posebne
merne instrumente. Za merenje karakteristika optičkih kablova koriste se različiti instrumenti: erači
svetlosne snage, optički multimetri, OTDR (optički reflektometar u vremenskom domenu), optički
atenuatori, analizatori optičkih komponenata, analizatori svetlosnih signala, instrumenti za merenje
refleksije i polarizacije, interferometri, talasni konvertori.

Merenje karakteristika optičkih vlakana je od višestruke koristi proizvođači a (koje interesuju

teh ološki i meha ički problemi pri proizvodnji optičkih vlakana i kablova), korisnicima (koje zanima
maksimalno iskorišće je prenosa po optičko vlaknu) i sistem i že jeri a (koji projektuju optičke
prenosne sisteme).
Pri merenju prenosnih osobina optičkih vlakana i kablova veoma je važ a oguć ost otkrivanja mesta
ošteće ja ili prekida optičkog vlakna.

Karakteristike optičkih vlakana i kablova koje se mere podeljene su u četiri osnovne grupe:
1. Prenosne i optičke karakteristike
• slabljenje
• širi a propusnog opsega
• disperzija impulsa
• gra ič a talasna duži a
• nulta talasna duži a
• prof ilindeksa prelamanja
• u erički otvor (apertura)

2. Geometrijske karakteristike
• dimenzija jezgra i o otača
• eko e trič ost jezgra i o otača
• eliptič ost
• geometrijske karakteristike pojedinih komponenti kabla spoljaš ji preč ik optičke žile,
centralnog rasteretnog elementa, jezgra kabla, i kabla, kao i debljina evči e sekundarne zaštite i
o otača,itd.)

3. Meha ičke karakteristike

• promena slabljenja optičkog vlakna pod dejstvom sile izduže ja
• otpornost optičkog kabla na udar, savijanje, pritisak i uvijanje

25
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

4. Otpornost na uticaj okoline

• promena slabljenja zbog promene klimatskih uslova
• promena slabljenja usled delovanja energetskog polja i nuklearnog zrače ja
• propustljivost vode kod optičkog kabla i slič o

Mere je sla lje ja optičkog vlak a

Sla lje je svetlos e s age u optičko vlak u rezultat je apsorp ije, raseja ja i efekata svetlovoda
odnosno makrosavijanja (pri instalaciji) i mikrosavijanje (pri proizvodnji).
Pri ere ju ukup ih gu itaka pre osa sig ala kroz vlak o koriste se sledeće teh ike:
• Tehnika direktnog merenja - ajra ije korišće etod, koji se zas iva a upoređiva ju iz ere e
svetlosne snage na maloj i velikoj duži i, pri isti uslovi a ulaska svetlos og zraka u optičko
vlakno.
• Tehnika povratnog rasejanja (OTDR) – povratno rasejanje je osobina optičkog vlak a čiji je
pri ip korišće kod optičkog reflekto etra u vre e sko do e u.

Tehnika direktnog merenja

Teh ika direkt og ere ja slika . se realizuje po oću etode ak ad og odse a ja optičkog vlak a
i metode unesenog slabljenja.

Slika 2.1: Tehnika direktnog merenja

1. Izvor svetlosti

2. Optika

. Optičko vlak o

4. Sklop za detektovanje signala

5. Sklop za obradu parametara

26
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Obe tehnike direktnog merenja se realizuju po oću predajnika i prijemnika optičke snage. Uslov za
realizovanje ovih mernih tehnika je da početak i kraj optičkog kabla budu pristupač i. Metode daju
podatak o ukupnom slabljenju na optičko vlaknu, ali ne i podatak o promenama u određe i tačka a,
odnosno o događaji a na optičko vlaknu (mesta dikskontinuiteta).

Metoda naknadnog odsecanja optičkog kabla

Ova er a etoda je destruktiv og karaktera. Najpre se eri ivo optičke s age a kraju optičkog
vlak a u tački L , a zati vrlo lizu jegovog početka u tački L . Neophod o je da se ere je vrši pod
isti uslovi a po uđiva ja. Poduž o sla lje je α dB/k se izraču ava po oću sledeće rela ije:

gde su:

P(L1) – nivo optičke snage na mestu gde je optičko vlakno preseče o,

P(L2) - nivo optičke snage na kraju optičkog vlakna.

Da bi se izmerio nivo optičke snage u tački L1 neophodno je da se odseče kraći komad optičkog vlakna
(na primer, 2 m od po uđiva og kraja kabla), a da se ne poremete uslovi lansiranja svetlosti u optičko
vlakno. Zbog tač osti rezultata ova merna metoda predstavlja referentnu metodu.

Metoda unesenog slabljenja

Mere je se vrši a taj ači , što se a krajeve optičkog vlak a duži e refere t o optičko vlakno)
priključe predaj ik i er i prije ik optičke s age. Ovaj ko ad refere t og vlak a po oguć osti ora
i ati iste oso i e i iste tipove ko ektora kao i optičko vlak o a ispitiva o optičko ka lu. Na ovaj
ači , eri se refere t i ivo optičke s age P . Zati se refere t o optičko vlak o spoji sa ispitiva i
optički vlak o a čije kraju se eri ivo optičke s age P . Razlika P -P1 odgovara sopstvenom
sla lje ju ispitiva og optičkog vlak a.

Tehnika povratnog rasejanja (OTDR)

Tehnika povratnog raseja ja se realizuje po oću optičkih reflekto etara za ere je u vre e sko
do e u OTDR . Pred ost ove etode je što se ere je vrši sa o sajed og kraja optičkog vlak a
odakle se e ituju i pri aju svetlos i i pulsi i a taj ači određuje poduž o sla lje je svetlosnog
sig ala u optičko vlak u u dB/k . Po oću OTDR-a ogu da se vrše sledeća ere ja a optički
kablovima:

27
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

• Mere je sla lje ja od os o ukup ih gu itaka u optički vlak i a u dB/k a eloj duži i trase,
Merenje slabljenja odnosno gubitaka na mesti a ko ektorskih i fuzio ih spojeva optičkih vlaka a kao i
prepoznavanje i lokalizovanje tih mesta,
• Određiva je duži e optičkog vlak a,
• Mere je veliči e refleksija a esti a događaja duž ele trase, a pri er, a ko ektori a,
Ide tifika ija i određiva je esta velikih savija ja optičkog vlak a, apukli a i prekida optičkog vlak a
kao i ošteće ih ko po e ata,

OTDR ože da se koristi u sledeći slučajevi a:

• Za kontrolna merenja u proizvodnji,
• Za ere ja priliko i stalisa ja optičkih ka lova,
• Za ere ja u toku održava ja reže optičkih ka lova,
• Za ere ja u sastavu o itori g siste a za dalji sko testira je optičkih ka lova.
Pri ip ere ja se sastoji u to e što OTDR šalje u optičko vlak o kratkotraj e svetlos e i pulse širi a
impulsa > 1ns do oko µs velikog i te ziteta frekve ijo po avlja ja koja odgovara duži i optičkog
ka la. Jeda deo svetlosti se deli ič o reflektuje z og eho oge osti u optičko vlak u Rejlijevo
rasejanje), zbog naglih promena indeksa prelamanja na diskontinuitetima sredine (Frenelova refleksija),
a pri er, od ko ektorskih spojeva, od ekih ko po e ata kao i od krajeva optičkog vlak a. O ič o je
za ere je a kraći ka lovi a rzi a po avlja ja do kHz, a za ere je a dugi ka lovi a je kHz.
Reflektovani (povratni) sig ali se po oću deli ič o tra spare t og ogledala odvajaju od e itova ih i
ere. Pri ipijel a še a ere ja prikaza a je a sli i . .

Slika 2.2: Skica merenja povratnog rasejanja

28
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

1. Izvor svetlosti
2. Deli ič o tra spare t o ogledalo
3. Optičko vlak o
4. Sklop za detektovanje povratnog signala
5. Sklop za obradu signala

Uređaj detektuje i o rađuje povrat o raseja je i reflektova e ko po e te svetlos og sig ala i prikazuje
ih na displeju u vidu krive povratnog rasejanja. Krivu povratnog raseja ja određuju poduž o sla lje je,
sla lje je trase i skokovi sla lje ja u pojedi i tačka a. Mesta refleksije se na krivoj povratnog
raseja ja prikazuju u o liku uskih špi eva.
Maksi al i do et,koji ože da dostig e er i i puls priliko prostira ja kroz optičko vlak o, zavisi
od sla lje ja i di a ičkog opsega. Uo ičaje a defi i ija di a ičkog opsega je rastoja je od početka
krive povrat og raseja ja do ivoa šu a,slika . . Da i se postigao veliki di a ički opseg eophod o je
da OTDR ima dovoljnu emisionu snagu.

Slika 2.3: Defi i ija d a ičkog opsega

Kvaliteta OTDR ora da i a do ru rezolu iju kako i ogli da se prikažu eđuso o vrlo liski
događaji a optičkoj trasi. Ova sposo ost zavisi direkt o od širi e e itova ih er ih i pulsa. Ukoliko
su er i i pulsi uži, utoliko je rezolu ija olja. Međuti , pro le je ere je a kraju optičkog vlak a
jer z og velikog sla lje ja ere je ora da se vrši po oću širih i pulsa za ere je a dugi
ka lovi a koriste se širi i pulsi . Mera rezolu ije je rtva zo a. O a određuje rastoja je dva
eposred o sused a događaja koje OTDR još ože da prikaže.Područje od početka refleksije do tačke
a kojoj se sig al opet pri ližava a . dB krivoj povrat og raseja ja aziva se mrtva zona slabljenja,
slika 2.4.

29
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 2.4: Mrtva zona slabljenja

Mrtva zo a sla lje ja pokazuje koliko lizu iza esta refleksije ože tipiča fuzio i spoj da se
prepozna i meri. Sledeća karakteristika je mrtva zona događaja. Pod ovim se podrazumeva rastojanje od
početka mesta refleksije do tačke na kojoj je kriva povratnog rasejanja pala za 1.5dB ispod maksimuma.
Mrtva zo a događaja defi iše aj a je rastoja je dve različite refleksije skoro iste veliči e, slika2.5.

Slika 2.5: Mrtva zona događaja

Još jeda važa para etar OTDR-a je širi a mernih impulsa. Kratki impulsi daju bolju rezoluciju i kratke
rtve zo e,ali s a juju di a ički opseg. Dugi i pulsi, koji se koriste za ere ja a dugački
trasa a, povećavaju di a ički opseg ali pogoršavaju rezolu iju i produžuju rtve zo e. Stoga je
najpogod ija širi a i pulsa uvek ko pro is iz eđu di a ičkog opsega i rezolu ije koja u zavis osti od
namene mora da se podesi.

30
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Priliko a alize s i lje e krive povrat og raseja ja tre a da se o rati paž ja a sledeće:
• Na početku optičkog vlak a ože da se zapazi nagli skok karakteristike zbog
ko ektorskogspoja. Na to estu je velika pro e a i deksa prela a ja z og čega dolazi do
Frenelove refleksije,
• Duž optičkog vlak a gu i i i refleksije se javljaju a ko ektori a i eha ički
spojevi a z og vazduš og zazora u ji a kao i a esti a apukli a optičkog vlak a. Gu i i
se određuju iz pro e a ivoa povrat og raseja ja, a veliči u refleksije određuje a plituda
refleksije a estu događaja ad krivo povrat og raseja ja, slika .

Slika 2.6: Refleksivni spoj javlja se a ko ektori a i eha ički spojevi a i a esti a apukli a
optičkog vlak a .

U opšte slučaju fuzio i spojevi splajsevi i savija ja optičkog vlak a e prouzrokuju refleksije,već sa o
gubitke. Ova esta se a karakteristi i uočavaju kao nagli pad nivoa povratnog rasejanja. Mera gubitaka
je vertikal o rastoja je iz eđu tačaka početka i kraja pro e e ivoa krive povrat og raseja ja, slika 2.7.

Slika 2.7: Nerefleksiv i spoj javlja se kod fuzio ih spojeva splajseva i savija ja optičkog vlakna).

31
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Ukoliko se na kraju kabla javlja samo jedna Frenelova refleksija u pitanju je konektorski spoj na kraju
vlakna ili prekid vlakna pod pravim uglom, slika 2.8. Prekid optičkog vlak a sa re kasto lo o
površi o prouzrokuje a to estu višestruku refleksiju. Ukoliko na mestu prekida kriva povratnog
rasejanja ima nagli pad bez refleksije, u pita ju je atipiča prekid optičkog vlak a pod uglo a ji od
0
90 .

Slika 2.8: Refleksija a kraju optičkog vlak a (Frenelova refleksija).

Na slici 2.9 prikaza i su si oli ogućih događaja a krivoj povrat og raseja ja koji se prikazuju a
displeju OTDR uređaja.

Slika 2.9: Izgled ogućih događaja

32
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 2.10: Izgled krive povratnog rasejanja na ekranu OTDR-a

 veliki počet i i puls, koji je rezultat Fre elove refleksije a ulaz o kraju optičkog vlak a,

 dugačka opadajuća kriva, koja je rezultat Rejlijevog rasejanja,

 prevoj e tačke, koje su izazva e ereflektova i gu i i a u optičko vlak u spojevi i

eha ički uti aji koji isu doveli do prekida vlak a,ali su doveli do njegovog naprezanja),

 a ji i pulsi duž opadajuće krive, koji su rezultat a je refleksije u pojedi i tačka a

ošteće ja i eho oge osti aterijala jezgra optičkog vlak a, i slič o ,

 i pulsi duž opadajuće krive i a je o kraju do kojih dolazi zbog Frenelove refleksije na
gra ič oj površi i jezgro-vazduh ko ektorski spojevi i kraj optičkog vlak a . Povrat i sig al je
rezultat Rejlijevog raseja ja svetlos og zraka u optičko vlak u.

Postupak očitava ja vred osti sa ekra a OTDR-a

Svaki OTDR ima kursor koji se ože po erati duž krive raseja ja da i se erilo rastoja je od
i stru e ta. Kursor se ože koristiti i za postavlja je arkera duž krive, tako da OTDR ože eriti
ukup o sla lje je ili rastoja je iz eđu dve pozi ije kursora.
OTDR se često koristi da i se locirali prekidi vlakna ili loši spojevi. Prilikom upotrebe OTDR-a za bilo
kakva ere ja izuzet o je važ o ispravno postaviti referentne markere (kursore) po oću kojih sa
OTDR-a izraču ava o sla lje je i rastoja je iz eđu eke dve tačke a trasi. Ovo teh iko tre a
dobro ovladati da bi se dobila smislena merenja.
Kursor se uvek pozicionira tač o a početak krive Rejlijevog raseja ja iza "mrtve zone" koja prati pik
astao Fre elovo refleksijo , slika . . Priliko određiva ja ove tačke, tre a i ati a u u da se
je a isprav a pozi ija alazi a estu iza " rtve zo e" a kojoj poči je lago opadajuća kriva
Rejlijevog raseja ja. Kada se pro ađe prava tačka, postavlja se refere t i arker, a zati se po era

33
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

kursor do kraja krive i postavlja drugi marker ispred sledećeg reflektujućeg događaja ili prevoja. Pravilna
pozi ija drugog kursora je esto a ko e sig al poči je da raste rže od or al og agi a krive. Za
pravilno postavljanje markera neophodno je koristiti zumiranje kako bi se izbliza ispitale promene u
nagibu.

и уи

Slika 2.11: Pravilno postavljanje kursora

Slika 2.12: Nepravilno postavljanje kursora

Ako ostavi o arker previše ispred "događaja", očitava je rastoja ja do refleksije iće prekratko, a ako
je arker postavlje egde a str oj ivi i refleksije, očitaće o pogreš u vred ost sla lje ja vlak a,slika
2.12 i 2.13.

34
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Slika 2.13: Nepravilno postavljanje kursora

Slika 2.14: Izraču ava je sla lje ja

Druga česta pri e a OTDR-a je određivenje slabljenja spoja ili konektora. U ovo slučaju, markeri se
postavljaju sa obe strane pojave koja odgovara spoju ili konektoru. OTDR će poto izraču ati i prikazati
sla lje je iz eđu arkera. Vertikal i raz ak iz eđu dve oz ače e tačke predstavlja traženo slabljenje,
slika . . Po ovo je isprav o postavlja je arkera od sušti ske važ osti.

35
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

Tipiča s i ak optičke li ije

Slika 2.15: Tipiča s i ak optičke li ije

36
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

ZADATAK 1: Na OTDR s i ku optičke teleko u ika io e li ije arker A se nalazi na poziciji 12500m, a
arker B a pozi iji . Ukup o sla lje je optičke teleko u ika io e li ije iz eđu arkera A i B
iznosi 10dB.
Izraču aj poduž o sla lje je optičkog vlak a a delu optičke teleko u ika io e li ije iz eđu arkera A
i B.

REŠENJE

ZADATAK 2: Na OTDR s i ku optičke teleko u ika io e li ije arker A se alazi a pozi iji ,a
arker B a pozi iji . Ukup o sla lje je optičke teleko u ika io e li ije iz eđu arkera A i B
iz osi dB. Izraču aj poduž o sla lje je optičkog vlak a a delu optičke teleko u ika io e li ije
iz eđu arkera A i B u slučaju da a trasi postoji ko ektorski spoj sa sla lje je od , dB.

REŠENJE

ZADATAK 3: Na OTDR s i ku optičke teleko u ika io e li ije arker A se alazi a pozi iji m, a
arker B a pozi iji . Ukup o sla lje je optičke teleko u ika io e li ije iz eđu arkera A i B
iznosi 10dB. Izraču aj poduž o sla lje je optičkog vlak a a delu optičke teleko u ika io e li ije
iz eđu arkera A i B u slučaju da a trasi postoje 2 konektorska spoja sa proseč i sla lje je od
0,5dB po spoju i 2 fuziona spoja (splajsa) sa proseč i sla lje je od , dB po spoju.

REŠENJE

37
 Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

ZADATAK 4: Izraču aj ukup o sla lje je optičke teleko u ika io e li ije αuk duži e L=50km, ako na
njoj postoji

• 10 fuzionih spojeva splajseva sa proseč i sla lje je od αsp= , dB po spoju i

• ko ektorska spoja sa proseč i sla lje je od αko = , dB pospoju.

Upotrebljeno je monomodno (eng.Singlemode,SM optičko vlak o sa poduž i sla lje je

α= , dB/km.

REŠENJE

ZADATAK 5: Izraču aj ukup o sla lje je optičke teleko u ika io e li ije αuk) duži e L= k , ako a
njoj postoji:

• 10 fuzionih spojeva (splajseva) sa proseč i sla lje je od αsp=0,02dB po spoju i

• ko ektorska spoja sa proseč i sla lje jem od αkon=0,5dB po spoju.

Upotrebljeno je monomodno (eng.Singlemode,SM optičko vlak o sa poduž i sla lje je

α= , dB/k .

REŠENJE

ZADATAK 6: Duži a optičkog vlak a je k . Nivo s age svetlosti koju e ituje laser dioda dB , a foto-
dioda detektuje svetlost čiji je ivo s age dB . Izraču aj vred ost poduž og sla lje ja optičkog vlak a.

REŠENJE

38
Telekomunikaciona merenja – Ivan Savić

39
Telekomunikaciona merenja –I.Savić

40