DJUIEVA DECIMALNA I UNIVERZALNA DECIMALNA KLASIFIKACIJA Jedan od osnovnih organizacionih principa koje biblioteke koriste jeste klasifikacija.

Klasifikovati neku knjigu, lanak, ili bilo koji drugi dokument, u biblioteko informacionoj delatnosti znai identifikovati joj sadrinu i odrediti joj mesto u sistemu naunih i strunih oblasti, a primenom nekog od klasifikacionih jezika ukljuiti je u celinu odgovarajuih sadrinskih baza podataka. Na ovaj nain, korisnik dolazi ne samo do eljene publikacije, ve i do ostalih publikacija na istu ili povezanu temu. Pokuaj klasifikacije nauka datira jo iz antikog doba iz kojeg pamtimo Platona, Demokrita, Aristotela. Od prvih zaetaka razvrstavanja pisanih dokumenata prema njihovoj sadrini, nastalo je i razvijalo se dosta razliitih klasifikacionih sistema. Prema svojoj strukturi, klasifikacioni sistemi se mogu podeliti u dve grupe: hijerarhijske analitiko sintetike

Hijerarhijski klasifikacioni sistemi dosledno razvijaju hijerarhijsku strukturu naunih disciplina, pri emu su pojedine nauke meusobno potpuno razdvojene. Kod analitiko sintetikih klasifikacionih sistema pojmovi i predmeti iz razliitih oblasti znanja nalaze se jedni kraj drugih, sreeni iskljuivo po alfabetskom, enciklopedijskom principu. Zaeci klasifikacionih sistema u bibliotekarstvu javljaju se jo u davna vremena glinenih ploica i papirusnih svitaka. Tako je Kalimah, bibliotekar Aleksandrijske biblioteke (III vek pre nove ere) svitke razvrstavao po zanimanju autora dela: pesnici, filozofi, istoriari itd. Glinene ploice u Asurbanipalovoj biblioteci u Ninivi (VII vek pre nove ere) bile su podeljene u dve grupe, od kojih je jedna sadravala tekstove o zemlji, a druga tekstove o nebu. Osnovna funkcija klasifikacije u bibliotekama danas je davanje osnove za fiziki razmetaj biblioteke grae. U tom pogledu ona je korisna na dva naina: pomae pri lociranju odreenih publikacija na polici i slui kao sredstvo uz pomo koga su publikacije na istu ili slinu temu rasporeene u istom delu biblioteke. U upotrebi jo od 1876. godine, DDK Djuieva decimalna klasifikacija danas je naee korien klasifikacioni sistem. Melvil Djui (Melwil Dewey) je jedan od najpoznatijih amerikih bibliotekara (1851-1931). Osniva je Amerikog udruenja bibliotekara ALA, osniva prve bibliotekarske kole i osniva bibliotekarskog asopisa The Library Journal. Za potrebe biblioteke Amherst koleda u Masausetsu, u kojoj je radio kao bibliotekar, u svojoj dvadeset petoj godini stvorio sistem koji je prvi put objavljen 1876. godine na svega 42 strane teksta, a koji je nosio naslov Klasifikacija i predmetni registri. Sam sistem, koji iz poetka nije imao vee pretenzije od one da pomogne sreivanju fonda biblioteke koleda, narastao je vremenom u jedan od sistema koji se najvie koristi, a zahvaljujui tome to je posluio kao baza za izradu sistema

univerzalne decimalne klasifikacije, ostae u upotrebi do danas kao jedan od neprevazienih u nizu zemalja za potrebe biblioteka, dokumentacionih centara i dr. Osim u Americi, Djuievu decimalnu klasifikaciju koristi jo 135 zemalja, a sam sistem preveden je na vie od 30 jezika. Ovaj sistem koristi arapske brojeve za organizaciju biblioteke grae. Djui znanje deli u klase koje predstavljaju tradicionalne akademske discipline. Postoji deset glavnih klasa. Svakoj od klasa dodeljen je odreeni opseg. Svakoj publikaciji koja pripada jednoj od ovih klasa dodeljuje se broj u okviru tog opsega, a dodeljeni broj se naziva klasifikacioni broj. Logika unutar glavne klasifikacije je hijerarhijska, naime u okviru glavne discipline ili klase postoje razne podklase, koje se onda dalje dele. Osnovne grupe Djuievog sistema su: opta grupa, filozofija, religija, drutvene nauke, filologija, prirodne nauke, primenjene nauke, umetnost, knjievnost, istorija i geografija. Zanimljivo je da iako DDK utie na fiziku lokaciju publikacije, glavna odlika ovog sistema je da je ta lokacija relativna, a ne fiksna. U DDK signature se ne odnose ni na jedno odreeno mesto na polici, ve se posmatraju u relaciji sa ostalim knjigama. Jedan od glavnih problema ovog sistema je to je zatvoren. Opseg brojeva je limitiran izmeu 000 i 999, i svi opsezi ve imaju dodeljene discipline. Discipline koje u doba nastanka eme nisu postojale, ili su bile nedovoljno razvijene, sada su esto pretrpane u malom opsegu. Drugi nedostatak ove eme je to je akcenat na znanjima nastalim u evropskoj i severnoamerikoj kulturi. Djuiev sistem klasifikacije danas primenjuju sve javne biblioteke u SAD, veina biblioteka koleda i veliki broj specijalnih biblioteka. Kataloki listii Kongresne biblioteke u Vaingtonu, nose oznake decimalne klasifikacije pored oznaka sistema Kongresne biblioteke. to se tie Evrope, ovaj sistem najvie primenjuju Velika Britanija i Skandinavija. Na osnovu klasifikacionog sistema Melvila Djuia, 1905. godine nastaje UDK Univerzalna decimalna klasifikacija. Tvorcima sistema UDK smatraju se dvojica belgijskih pravnika, Pol Otle (Paul Otlet) i Anri La Fonten (Henry La Fontaine), koji su za potrebe izrade svetskog bibliografskog pregleda literature iz svih oblasti znanja, 1897. godine objavili Uvod u UDK. Dakle, njena prvobitna namena nije bila vezana za bibliotekarstvo ve za bibliografije. Prvo izdanje tablica, sa 10.000 podela i 22.000 pojmova, izalo je 1905. godine. Meunarodna federacija za dokumentaciju (FID) dobila je zadatak da stvori jedan univerzalni bibliografski repertoar tj. svetski bibliografski pregled literature iz svih oblasti znanja, izdate u svim zemljama, na svim jezicima, od najstarijih vremena do 1900. godine. Zbog svoje obimnosti, poduhvat nikada nije ostvaren. Tako su Otle i La Fonten, uz saglasnost Djuia, preradili njegov klasifikacioni sistem i uz izvesne promene i dopune dobili UDK. Njihova klasifikacija se u poetku nazivala proireni Djui ili briselska varijanta. U procesu formiranja UDK ukljuivali su se brojni saradnici meu kojima je i Karl Valter, koji prerauje i objavljuje klasifikaciju na nemakom od 1934. do 1951. godine. Ovo izdanje osnova je kasnijeg tzv. Srednjeg izdanja, kod nas. Tablice UDK pojavljuju se, prema koliini zastupljenih pojmova, u tri varijante: potpuno, srednje i skraeno izdanje.

Na prelasku iz XIX u XX vek postala je jedan od najznaajnijih sistema biblioteke i bibliografske klasifikacije. Sistem UDK predstavlja specifian jezik indeksiranja koji, kao i svaki drugi jezik, poseduje vlastitu sintaksu koja se mora u potpunosti potovati i dosledno sprovoditi. Tablice sistema UDK sadre glavne i pomone tablice. Celokupnost ljudskog znanja i aktivnosti predstavljena je brojevima glavnih tablica, koji, hijerarhijskim principom oznaavaju naune i strune oblasti koje slede jedna za drugom. Brojevi pomonih tablica imaju funkciju dopune i blieg objanjenja osnovnog simbola, pa se, osim u retkim izuzecima, primenjuju iskljuivo kao dodatak glavnim oznakama. Retko se koriste kao samostalni brojevi. Deset osnovnih grupa ine okosnicu sistema: 0. 1. 2. 3. 4. opta grupa filozofija religija drutvene nauke filologija 5. prirodne nauke 6. primenjene nauke 7.umetnost, sport 8.knjievnost 9.geografija. biografija, istorija

Ceo sistem zamiljen je tako da se deset osnovnih grupa dele dalje na deset podgrupa, koje se opet dalje dele, od ireg pojma ka uem. Brojevi pomonih tablica mogu biti opti i specijalni (analitiki). Opti pomoni brojevi primenjuju se u svim strunim grupama i uvek imaju isto znaenje. Specijalni pomoni brojevi primenjuju se na nain kako je naznaeno u samim tablicama. Njihova je primena ograniena i vezuje se samo za pojedine strune oblasti. Univerzalna decimalna klasifikacija je najrazvijenija klasifikacija ljudskog znanja, i zahvaljujui tome, doivela je i brojne varijante u svetu raene na lokalnom nivou. Tako su u Rusiji, poetkom XX veka nastajale varijante UDK, sa eljom da se u Rusiji izradi njihova klasifikacija, koja bi nosila i njihova nacionalna obeleja, a meu autorima tih varijanti mogu se navesti Dobrinski, Tropovski, Rusinov. Oni su formirali autonomni klasifikacioni sistem nazvan Biblioteko bibliografska klasifikacija (BBK). Rad je zapoet pedesetih godina, klasifikacija je imala 21 grupu, svoju skraenu i proirenu verziju, a osnovne oznake poivaju na slovima ruske irilice. Od prvobitnih, sasvim jednostavnih i primitivnih oblika klasifikovanja pisane grae, pa do savremenih kompjuterizovanih baza podataka, brojni klasifikacioni sistemi prolazili su kroz razliite faze i oblike. Neprekidno su se usavravali i razvijali da bi svojim emama mogli da obuhvate celovitost ljudskog znanja i nivo nauno tehnikog dostignua u datom trenutku.