Univerzitet u Beogradu

Tehnološko-metalurški fakultet

Analiza postrojenja za preradu sirove nafte

Prof. dr Branko Bugarski Jovica Marković 20/18

Asistent Marija Ječmenica-Dučić

Mentori: Student:
Beograd, jun 2023.
Sadrža

j
Projektni zadatak – Postrojenje za preradu sirove nafte....................................................................................2
Opis tehnološkog postupka prerade sirove nafte...............................................................................................6
Simulacijska šema procesa i poređenje procesne i simulacijske šeme.............................................................10
Detaljan proračun kolona Crude Column i Naphtha Splitter............................................................................14
Crude Column...................................................................................................................................................15
Naphtha Splitter...............................................................................................................................................25
Materijalni i energetski bilans..........................................................................................................................30
Stream Summary..............................................................................................................................................33
Struje karakteristične za Crude Column...........................................................................................................34
Struje karakteristične za Naphtha Splitter........................................................................................................38
Lista opreme.....................................................................................................................................................39
Analiza rezultata...............................................................................................................................................41
Zaključak...........................................................................................................................................................43
Simulacija Naphtha Splittera............................................................................................................................43

1
 Projektni zadatak – Postrojenje za preradu sirove nafte

U softverskom paketu DesignII simuliran je rad postrojenja u kome se sirova nafta (CRUDE FEED)
predgreva u više na red vezanih razmenjivača toplote (heat train) i u procesnoj peći dovodi do
temperature ključanja, odnosno potpuno isparava, pre frakcione destilacije (rektifikacije). Šema po
kojoj je simuliran rad postrojenja prikazana je na strani 2 Projektnog zadatka. Simulacija je
snimljena pod nazivom Refinery.psd na svim PC računarima u računskim centrima TMF-a, na kojima
je DesignII instaliran.
Procesna šema (PFD) rafinerijskog postrojenja, “Crude Column with Heat Train and Naphtha
Splitter”, prikazana je na strani 3 Projektnog zadatka.
Cilj procesa je izdvajanja frakcija (naftnih derivata) definisanog kvaliteta. U rektifikacionoj koloni
CRUDE COLUMN izdvajaju se teži derivati: kerozin (KEROSENE), dizel (DIESEL), lako ulje (AGO –
Atmospheric Gas Oil) i teško ulje (RESID – Atmospheric Residue). Delimičnim kondenzovanjem pare
koja napušta kolonu CRUDE COLUMN izdvaja se sirovi gas (RAW GAS) koji se koristi kao gorivo za
procesnu peć, i smeša nafte i prirodnog benzina (NAPHTHA + LSR) koja se dalje u rektifikacionoj
spliter koloni NAPHTHA SPLITTER razdvaja na lakše naftne derivate: prirodni benzin (LSR – light
straight run naphtha), laku naftu (LVN – light virgin naphtha ili "straight run gasoline" (SRG)) i tešku
naftu (HVN – heavy virgin naphtha ili "straight run benzene" (SRB)).

1. Na osnovu rezultata simulacije Refinery.psd datih u prilogu (Rezultati simulacije_Refinery.pdf)

napisati projekat koji će sadržati:
- Projektni zadatak
- Detaljan opis tehnološkog postupka prerade sirove nafte
- Simulacijsku šemu procesa i poređenje procesne i simulacijske šeme
- Detaljan proračun kolona CRUDE COLUMN i NAPHTHA SPLITTER
- Materijalni i energetski bilans procesa
- Listu materijalnih struja procesa (Stream Summary)
- Listu opreme
- Analizu rezultata
- Zaključna razmatranja

2. Simulirati rad kolone NAPHTHA SPLITTER prema šemi priloženoj na strani 4 Projektnog
zadatka, koristeći neophodne ulazne podatke iz fajla sa rezultatima simulacije celog
rafinerijskog postrojenja za preradu sirove nafte Rezultati simulacije_Refinery.pdf. Prikazati
detaljne rezultate kolone NAPHTHA SPLITTER i uporediti ih sa onim prikazanim u Rezultati
simulacije_Refinery.pdf.

2
 SIMULACIJSKA ŠEMA – CRUDE COLUMN WITH HEAT TRAIN AND NAPHTHA SPLITTER
FUEL GAS TO CRUDE 16 15 22 23 KEROSENE TO STORAGE
HEATER 38 30 X-10 31 RESID TO STORAGE
REFLUX RETURN TO 19 X-17 36 X-14
26 27 DIESEL TO STORAGE
CRUDE TOWER 37
X-16 X-12 34 AGO TO STORAGE
LSR+HVN TO 20 35
X-6 60 RAW GAS
NAPHTHA SPLITTER
29 44 25 33
F-7
CRUDE LSR + NAPHTHA
18 17 52
COLUMN
P-34
P-8
14 X-5
2 3 5 6 7 8 9 Fpsig 10 11 12 13
CRUDE FEED 1 btu/hr
lb/f t3
X-18 39 X-19 X-23 X-26 X-24 X-20
lb/f t3
mmscf /day
bbl/day
gal/min
X-28 X-21
P-1
lbmol/hr
lb/hr H-4
28
F-2 56 RESID PRODUCT 55 54 53 45

49 4 21 32
P-13 AGO PRODUCT
24
P-3 P-15 DIESEL PRODUCT
CC TRAY 1 PRODUCT KEROSENE PRODUCT
Stream Number
P-11
Vapor Fraction
Temperature
HVN TO STORAGE 57 48
P-9 Pressure
42 Molecular Weight FUEL GAS TO CRUDE HEATER 46 X-39
KEROSENE PUMPAROUND 51 Enthalpy

47
Vapor Density

F
Liquid Density
LSR TO STORAGE
Vapor Flow rate (STP)
V-103
psig
KEROSENE PUMPAROUND RETURN P-27 43
Liquid Flow rate (STP)
VAPOR RETURN 62 59 58 67 63
btu/hr
lb/ft3
Water Flow rate (STP)
Total Molar Flow rate 64
lb/ft3 40 Total Mass Flow rateTO COLUMN X-41
DIESEL PUMPAROUND 50mmscf/day
bbl/day X-36 X-35
gal/min
lbmol/hr P-40
lb/hr

DIESEL PUMPAROUND RETURN P-25 41 F-30

NAPHTA 69
LVN TO STORAGE 61 SPLITTER 35

P-37

3
 PFD ŠEMA – CRUDE COLUMN WITH HEAT TRAIN AND NAPHTHA SPLITTER
18
17

P-8 49 CC TRAY 1 PRODUCT

RAW GAS 60 22 23 KEROSENE TO STORAGE

38 X-10
29 30 31 RESID TO STORAGE
72
15 X-17 36 X-14
25 26 27 DIESEL TO STORAGE
X-5 37 70 71
2 F-7 X-16 X-12
68 33 34
F-42 AGO TO STORAGE
WATER X-32 35 X-33
73
X-6 19 REFLUX RETURN
14 77 78
TO CRUDE TOWER
X-18 D-43

CRUDE COLUMN
74
1

KEROSENE PUMPAROUND
P-1 6 7 8 9 10 11 12 13

DIESEL PUMPAROUND
72
3 X-19 X-23 X-26 X-24 X-20 X-28
75 X-21
CRUDE FEED 66
70 H-4 71

F 44 68 F-42
psig
28 X-32 X-33
73
btu/hr
lb/ft3
lb/ft3
24 76 RESID PRODUCT 56
mmscf/day
bbl/day
bbl/day 77 78
lbmol/hr
39 lb/hr
32 AGO PRODUCT
40 55
D-43
72
5 R-31 74
F-2 4 70 P-15
71 50
79

68 X-32 X-33 F-42

P-3 41 P-25 DIESEL PUMPAROUND RETURN
73

HVN TO STORAGE 57 48 75
77 78

FUEL GAS TO CRUDE HEATER 46 X-39 66

54 DIESEL PRODUCT
D-43
F
47psig
btu/hr V-103
42 P-11
LSR TO STORAGE lb/ft3 76 51
lb/ft3 74
VAPOR RETURN 62 59 58mmscf/day
bbl/day 67 63
bbl/day 64
TO COLUMN Stream Number X-41
lbmol/hr
lb/hr P-27
Vapor Fraction
X-36 43 KEROSENE PUMPAROUND RETURN
Temperature
Pressure
P-40 75
R-31
Molecular Weight
F-30 NAPHTA 21
Enthalpy 66 53 KEROSENE PRODUCT
LVN TO STORAGE 61
79
Vapor Density F SPLITTER 69
Liquid Density
psig 35
btu/hr 76
Vapor Flowrate (STP) lb/ft3
X-35 P-9
Liquid Flowrate (STP)
lb/ft3
mmscf/day 45
Water Flowrate (STP)
bbl/day
bbl/day
lbmol/hr
P-37 LSR + NAPHTHA 52
Total Molar Flowrate lb/hr
Total Mass Flowrate
P-34
R-31

4
79

Stream Number
Vapor Fraction
Temperature
 PROCESNA ŠEMA ZA PROVERU KOLONE NAPHTHA SPLITTER

FUEL GAS TO CRUDE HEATER 46

NAPHTA
SPLITTER
47 V-103
LSR TO STORAGE
67 LSR + NAPHTHA
VAPOR RETURN 62 59 58 64
TO COLUMN X-41
P-40
69 48 57 HVN TO STORAGE
F-30 35
LVN TO STORAGE 61 X-39
X-35
P-37
 Opis tehnološkog postupka prerade sirove nafte
PFD ŠEMA – CRUDE COLUMN WITH HEAT TRAIN AND NAPHTHA SPLITTER
18
17

P-8 49 CC TRAY 1 PRODUCT

RAW GAS 60 22 23 KEROSENE TO STORAGE

38 X-10
29 30 31 RESID TO STORAGE
72
15 X-17 36 X-14
25 26 27 DIESEL TO STORAGE
X-5 37 70 71
2 F-7 X-16 X-12
68 33 34
F-42 AGO TO STORAGE
WATER X-32 35 X-33
73
X-6 19 REFLUX RETURN
14 77 78
TO CRUDE TOWER
X-18 D-43

CRUDE COLUMN
74
1

KEROSENE PUMPAROUND
P-1 6 7 8 9 10 11 12 13

DIESEL PUMPAROUND
72
3 X-19 X-23 X-26 X-24 X-20 X-28
75 X-21
CRUDE FEED 66
70 H-4 71

F 44 68 F-42
psig
28 X-32 X-33
73
btu/hr
lb/ft3
lb/ft3
24 76 RESID PRODUCT 56
mmscf/day
bbl/day
bbl/day 77 78
lbmol/hr
39 lb/hr
32 AGO PRODUCT
40 55
D-43
72
5 R-31 74
F-2 4 70 P-15
71 50
79

68 X-32 X-33 F-42

P-3 41 P-25 DIESEL PUMPAROUND RETURN
73

HVN TO STORAGE 57 48 75
77 78

FUEL GAS TO CRUDE HEATER 46 X-39 66 54 DIESEL PRODUCT

D-43
F
47psig 42 P-11
LSR TO STORAGE btu/hr V-103 76 51
lb/ft3 74
lb/ft3
VAPOR RETURN 62 59 58mmscf/day
bbl/day 67 63
bbl/day 64
TO COLUMN Stream Number X-41
lbmol/hr
lb/hr P-27
Vapor Fraction
X-36 43 KEROSENE PUMPAROUND RETURN
Temperature
Pressure
P-40 75
R-31
Molecular Weight
F-30 NAPHTA 21
Enthalpy 66 53 KEROSENE PRODUCT
LVN TO STORAGE 61
79
Vapor Density F SPLITTER 69
Liquid Density
psig 35
btu/hr 76
Vapor Flowrate (STP) lb/ft3
X-35 P-9
Liquid Flowrate (STP)
lb/ft3
mmscf/day 45
Water Flowrate (STP)
bbl/day
bbl/day
lbmol/hr
P-37 LSR + NAPHTHA 52
Total Molar Flowrate lb/hr
Total Mass Flowrate
P-34
R-31
6 79

Stream Number
Vapor Fraction
Za potrebe opisivanja samog procesa korišćen je PFD (Process Flow Diagram) priložen na
prethodnoj strani, a dobijen kao pomoćni materijal uz sam projektni zadatak.
Proces prerade sirove nafte obavlja se pomoću niza sporednih uređaja i dve rektifikacione kolone,
Crude Column i Naphtha Splitter, koje predstavljaju glavne uređaje u celokupnom postrojenju s
obzirom da se u izlaznim strujama iz ovih uređaja nalaze željeni proizvodi nastali procesom
višestepene destilacije.
Crude Column predstavlja rektifikacionu kolonu sa 17 teorijskih podova (broj realnih podova biće
izračunat u okviru poglavlja Detaljan proračun kolona Crude Column i Naphtha Splitter koja radi na
povišenom pritisku u odnosu na atmosferski jer se na poslednjem podu u ovaj uređaj uvodi napojna
smeša koja predstavlja sirovu naftu. S obzirom da ova kolona na samom dnu ne sadrži parcijalni
rebojler, u nju se uvodi para tačno definisanih karakteristika (pritiska, temperature i protoka) koja
joj omogućava da, usled direktnog kontakta sa napojnom smešom, istu zagreje do stanja ključale
tečnosti. Treba napomenuti da napojna smeša i para moraju biti nemešljive kako bi se proces
prenosa toplote efikasno odvijao, kao i da je posledica hlađenja same pare njena kondenzacija pri
čemu nastaje voda koja se sliva na dno kolone i izvodi u okviru struje 56. Sa vrha kolone izvodi se
gasovita faza koja se tretira u parcijalnom kondenzatoru koji je na PFD šemi prikazan pomoću dva
razmenjivača toplote X-18 i X-5. Iz ovih uređaja se dvofazna smeša strujom 15 uvodi u posudu za
razdvajanje F-7. Posuda F-7 sa donje strane služi za prikupljanje treće faze koja se razdvaja od
sastava tečne i gasovite faze koje se izvode dalje kao struje 17 i 60. Treća faza u posmatranom
procesu predstavlja vodu koja se pojavljuje kao produkt višestepene destilacije iz razloga što se na
dnu Crude Column uvodi direktno vodena para. Pošto voda nije poželjan element u smeši u
procesima petrohemijske industrije, neophodno je odvojiti je od ostale dve faze. Tečna faza koja se
iz posude izvodi strujom 17 se pomoću pumpe P-8 transportuje do kolone ispred koje se deli na dva
toka od koga jedan predstavlja refluksnu tečnost koja se vraća u Crude Column, dok se drugi tok
pumpom P-34 transportuje do druge glavne kolone u procesu (Naphtha Splitter) i ulazi kao napojna
smeša koja se prethodno greje unutar razmenjivača toplote X-35 i X-36.
Kao produkt samog procesa rektifikacije iz ove kolone se izvode teže frakcije nafte koje se dobijaju
pomoću tri pomoćna uređaja- bočna stripera u koje se uvode tečne faze sa 6, 11. i 15. teorijskog
poda kolone Crude Column, respektivno. Parne faze se iz pomenutih stripera zatim vraćaju na 4,9 i
13. teorijski pod glavne kolone, dok se iz njih istovremeno izvode teži proizvodi procesa prerade
sirove nafte strujama 53, 54 i 55. Proizvodi u svim izlaznim strujama koje napuštaju Crude Column
prikazani su u Tabeli 1.
Tabela 1.

Broj struje Naziv proizvoda Značenje naziva

60 RAW GAS Sirovi gas
52 LSR+ NAPHTHA Laka nafta
53 KEROSENE Kerozin
54 DIESEL Dizel
55 AGO (Automobile oil) Ulje za automobil
56 RESID PRODUCT Ostatak

7
Pored bočnih stripera, deo konstrukcije kolone predstavlja i uređaj pumparound koji sa 6. teorijskog
poda kolone uvlači smešu koja se u samom uređaju hladi, a zatim vraća na 5. teorijski pod kolone.
Sama napojna smeša čini sve struje od 1 do 13 s obzirom da je priroda uređaja koje ove struje
vezuju takva da ne dolazi do promene sastava smeše u njima jer su u pitanju dve pumpe (P-1 i P-3),
osam razmenjivača toplote (X-18, X-19, X-20, X-21, X-23, X-24, X-26, X-28), procesna peć H-4 i
prihvatna posuda F-2 koja je deo konstrukcije iz bezbednosnih razloga (u njoj se vrši otpuštanje
vazduha i prihvatanje vode kako u pumpi P-3 ne bi došlo do kavitacije, kao i da bi se uspostavilo
kontinualno napajanje kolone Crude Column). Sastav napone smeše (kao i p i T) definiše projektant
dok program sam proračunava sastave svih ostalih struja. Pored struja sa napojnom smešom
obeleženih brojevima od 1 do 13, na šemi se uočavaju struje recikla pod brojevima 49, 32, 28, 44,
42, 21, 24 i 40 koje su zapravo izlazne struje iz kolone definisane u Tabeli 1. povezane sa
pomenutim razmenjivačima X-18, X-19, X-20, X-21, X-23, X-24, X-26 i X-28 u kojima se vrši
zagrevanje. Važno je zaključiti da razmenjivači korišćeni u ovom procesu imaju dve struje koje
protiču kroz njih što implicira na to da ne koriste pomoćne fluide pri razmeni toplote pa je ovo
energetski integrisan proces. Peć H-4 postavljena je na kraju niza razmenjivača toplote da bi
obezbedila adekvatno dogrevanje kako bi se napojna smeša sigurno zagrejala do željene
temperature pre nego što uđe u Crude Column. Tehnički bi se samo pomoću peći moglo postići
željeno zagrevanje, ali bi takav proces bio energetski neintegrisan i skup, pa se korišćenjem
toplotnog sadržaja ostalih struja iz procesa postiže smanjivanje energetskih troškova i ušteda na
dugoročnom planu.
Dakle, svi navedeni razmenjivači toplote koriste toplotni sadržaj struja koje se izvode iz same kolone
i u kojima se nalaze određeni proizvodi. Spisak struja koje se koriste unutar svakog od razmenjivača
kao i njihovi nazivi navedeni su u Tabeli 2.
Tabela 2.

Struja kojom se napojna

Razmenjivač toplote Sastav date struje
smeša zagreva
X-18 49 CC TRAY 1 PRODUCT
X-19 21 KEROSENE PRODUCT
X-26 42 KEROSENE PUMPAROUND
X-24 40 DIESEL PUMPAROUND
X-20 24 DIESEL PRODUCT
X-23 44 RESID PRODUCT
X-28 28 RESID PRODUCT
X-21 32 AGO PRODUCT

Analizom tabele i samog PFD dijagrama uočava se da se četvrti po redu proizvod iz kolone (AGO)
izvodi iz splitera strujom 55 i pumpom P-15 transportuje do razmenjivača X-21 gde služi za grejanje
napojne smeše, a zatim strujom 33 odvodi do vazdušnog hladnjaka X-6 odakle se izvodi na
skladištenje (AGO TO STORAGE). Sa dna kolone izvodi se ostatak (RESID PRODUCT) koji se pomoću
pumpe P-13 transportuje prvo do razmenjivača X-28, a zatim strujom 44 do X-23 čime se ova struja
iskorišćava za zagrevanje napojne smeše u čak dva uređaja. Pre nego što se transportuje do
skladišta (RESID TO STORAGE), ova struja prolazi kroz razmenjivače toplote X-17 i X-14 (vazdušni

8
hladnjak). Razmenjivač toplote X-18 karakterističan je po tome što se u njemu ukrštaju struja 49
koja se izvodi sa prvog poda kolone kojoj je potrebno hlađenje (parcijalna kondenzacija) i struja 2 tj.
napojna smeša koja preuzima višak toplote i samim tim se greje. Struje u kojima se nalaze dizel i
kerozin se na isti način iskorišćavaju u ovom delu energetski integrisanog procesa tako što se izvode
iz CC kao struja pod nazivom PUMPAROUND pri čemu pumpama (P-25 i P-27) bivaju transportovane
do razmenjivača toplote (X-24 i X-26) gde predaju toplotu napojnoj smeši, zatim se strujama pod
nazivom PUMPAROUND RETURN transportuju do bočnih stripera iz kojih izlazi po jedna struja koja
se vraća u kolonu i još po jedna struja koja predstavlja PRODUCT struje dizela i kerozina visokog
toplotnog sadržaja koje se onda ponovo iskorišćavaju za predgrevanje napojne smeše u
razmenjivačima X-20 i X-19, a zatim dodatno hlade u vazdušnim hladnjacima X-12 i X-10 čime se
postiže pogodna temperatura za njihovo skladištenje.
Naphtha Splitter predstavlja drugu kolonu u postrojenju u kojoj se kao proizvodi izdvajaju lakše
naftne frakcije. Ova kolona se po konfiguraciji razlikuje od prethodno analizirane Crude Column po
tome što se na dnu kolone kao pomoćni uređaj nalazi parcijalni rebojler pa nema direktnog
uvođenja pare u uređaj. Na vrhu kolone nalazi se parcijalni kondenzator, kao i u slučaju Crude
Column. Napojna smeša koja ulazi u Naphtha Splitter predstavlja deo iskondenzovane tečnosti iz
parcijalnog kondenzatora Crude Column koja se pumpom P-34 transportuje do razmenjivača
toplote X-35 i X-36, a zatim ulazi u kolonu. Proizvodi koji se izdvajaju izlaznim strujama iz kolone
navedeni su u Tabeli 3.
Tabela 3.
Broj struje Naziv proizvoda Značenje naziva
46 FUEL GAS TO CRUDE HEATER Gas koji se transportuje na spaljivanje
47 LSR TO STORAGE Laka nafta koja odlazi na skladištenje
61 LVN TO STORAGE Laka devičanska nafta
62 VAPOR RETURN TO COLUMN Para koja se vraća u kolonu (nusproizvod)
57 HVN TO STORAGE Teška devičanska nafta

Sa PFD šeme može se uočiti da se sa dna kolone strujom 35 izvodi produkt koji se pumpom P-37
transportuje do razmenjivača toplote X-35, zatim do vazdušnog hladnjaka X-39 u kome se vrši
dodatno hlađenje posle koga se struja sa proizvodom HVN distribuira do skladišta. Na vrhu kolone
se kao produkt parcijalne kondenzacije izdvajaju tečna i parna faza koje izlaze iz posude za
razdvajanje. Struja 46 kao parna faza sa vrha posude za razdvajanje biva transportovana u komoru
za sagorevanje tj. peć H-4 koja ovu gasnu fazu koristi kao gorivo, čime se proces dodatno energetski
integriše. Sa dna posude izdvaja se tečna faza u vidu struje 47 bogate proizvodom pod nazivom LSR
(laka nafta) koji se distribuira na skladištenje jer se nalazi na pogodnoj temperaturi za odlaganje.
Tečna struja 64 izvodi se kao bočni proizvod sa poda kolone i pumpom P-40 transportuje do
vazdušnog hladnjaka X-41 u kome se vrši hlađenje usled čega se u posudi za razdvajanje F-30 vrši
separacija tečne faze bogate LVN (lakom devičanskom naftom) koja odlazi strujom 61 na
skladištenje, dok se parna faza izdvaja strujom 62 koja sadrži paru koja se vraća u kolonu. Analizom
protoka pomenutih struja dobijenih u okviru rezultata simulacije, zaključuje se da je sadržaj pare
koja se izdvaja u ovom delu procesa izuzetno mali, takoreći zanemarljiv. Posuda F-30 koja služi za
separaciju tri različite faze u ovom slučaju je prisutna iz predostrožnosti za slučaj da se u procesu
javi nepoželjna vodena faza.

9
 Simulacijska šema procesa i poređenje procesne i simulacijske
šeme

SIMULACIJSKA ŠEMA – CRUDE COLUMN WITH HEAT TRAIN AND NAPHTHA

SPLITTER

FUEL GAS TO CRUDE 16 15 22 23 KEROSENE TO STORAGE

HEATER 38 30 X-10 31 RESID TO STORAGE
REFLUX RETURN TO 19 X-17 36 X-14
26 27 DIESEL TO STORAGE
CRUDE TOWER 37
X-16 X-12
34 AGO TO STORAGE
LSR+HVN TO 20 35
X-6 60 RAW GAS
NAPHTHA SPLITTER
29 44 25 33
F-7
CRUDE LSR + NAPHTHA
18 17 52
COLUMN
P-34
P-8
14 X-5
2 3 5 6 7 8 9 Fpsig 10 11 12 13
CRUDE FEED 1 btu/hr
lb/f t3
X-18 39 X-19 X-23 X-26 mmscf/dayX-20
X-24
lb/f t3
bbl/day
gal/min
X-28 X-21
P-1
lbmol/hr
lb/hr H-4
28
F-2 56 RESID PRODUCT 55 54 53 45

49 4 21 32
P-13 AGO PRODUCT
24
P-3 P-15 DIESEL PRODUCT
CC TRAY 1 PRODUCT KEROSENE PRODUCT
Stream Number
P-11
Vapor Fraction
Temperature
HVN TO STORAGE 57 48
P-9 Pressure
42 Molecular Weight FUEL GAS TO CRUDE HEATER 46 X-39
KEROSENE PUMPAROUND 51 Enthalpy

47
Vapor Density

F
Liquid Density
Vapor Flow rate (STP)
LSR TO STORAGE V-103
psig
KEROSENE PUMPAROUND RETURN P-27 43
Liquid Flow rate (STP)
VAPOR RETURN 62 59 58 67 63
btu/hr
lb/ft3
Water Flow rate (STP)
Total Molar Flow rate 64
lb/ft3 40 Total Mass Flow rate TO COLUMN X-41
DIESEL PUMPAROUND 50mmscf/day
bbl/day X-36 X-35
gal/min
lbmol/hr P-40
lb/hr

DIESEL PUMPAROUND RETURN P-25 41 F-30

NAPHTA 69
LVN TO STORAGE 61 SPLITTER 35

P-37

Projektant je dužan da simulira realan proces prikazan tehničkom dokumentacijom- PFD i P&I
dijagramima. Način na koji će projektant dobiti potrebne informacije kojih nema na samoj šemi nije
specificiran jer to predstavlja ličnu slobodu projektanta.
Poređenjem iznad prikazane simulacijske šeme i PFD šeme na osnovu koje je u prethodnom
poglavlju detaljno objašnjen tehnološki postupak prerade sirove nafte, dolazi se do nekoliko
Stream Number
Vapor Fraction

zaključaka bitnih za sagledavanje suštine procesa i analiziranje postupka projektovanja istog. Sam
Temperature
Pressure

postupak je isti, ali se neki od uređaja i struja na simulacijskoj šemi moraju prikazati na poseban
Molecular Weight
Enthalpy

način. Služeći se softverskim programom Design II radi dobijanja rezultata značajnih za analizirano
Vapor Density
Liquid Density
Vapor Flowrate (STP)
postrojenje, projektant je dužan da izabere modele uređaja na osnovu kojih će se izvršiti simulacija.
Liquid Flowrate (STP)
Water Flowrate (STP)

Pri odabiru uređaja za prikazanu simulacijsku šemu za Crude Column je definisan model u koji su,
Total Molar Flowrate
Total Mass Flowrate

pored same kolone, integrisani svi pomoćni uređaji:tri stripera, pumparound, parcijalni
kondenzator i posuda za razdvajanje na vrhu kolone. Dakle, softver će proračun Crude Column vršiti
tako što će je posmatrati kao jedan element opreme pri čemu će proračuni sastava svih struja
između pomoćnih uređaja u okviru Crude Column biti međurezultati koji nisu prikazani u konačnom
10
fajlu sa rezultatima. Ukupnom broju podova koji ima sama kolona softver dodaje podove bočnih
stripera, kao i pod unutar parcijalnog kondenzatora koji se beleži kao nulti tako da su svi uređaji
integrisani sa kolonom u jedinstven model. Dakle, da bi se dobili željeni podaci o sastavu
neobeleženih struja u okviru modela Crude Column, one se moraju dodati na simulacijsku šemu.
Analizom šeme može se zaključiti da struja koja izlazi iz Crude Column i ulazi u prvi bočni striper
zapravo predstavlja struju 51 (Kerosene pumparound) koja se pomoću pumpe transportuje do
razmenjivača toplote X-26 iz koga se vraća kao struja 43 (Kerosene pumparound return) što je
neoznačena struja koja iz bočnog stripera ulazi u Crude Column. Analogno tome, zaključuje se da se
iste struje za proizvod dizel mogu uočiti na simulacijskoj šemi pod brojevima 50 (DIESEL
PUMPAROUND) i 41 (DIESEL PUMPAROUND RETURN).
Za parcijalni kondenzator kao uređaj se iz simulacije kolone dobijaju podaci o razmenjenoj količini
toplote unutar njega, tako da bi za potrebe posebnog projektovanja ovog uređaja bilo potrebno
doći do podataka o pritisku, temperaturi i sastavu struje koja sa vrha kolone ulazi u parcijalni
kondenzator i koja na šemi nije označena brojem što ukazuje na to da se podaci o njoj ne čuvaju. Na
osnovu podataka o pomenutoj struji izvršio bi se proračun sastava struje koja izlazi iz kondenzatora
i ulazi u posudu i tek na osnovu svih ovih podataka bi bilo moguće izvršiti projektovanje ovog
uređaja. Opisani postupak se u konkretnom slučaju izbegava postavljanjem dodatnih struja na
simulacijskoj šemi. Uočava se da struja 49 (CC TRAY 1 PRODUCT) zapravo predstavlja onu struju koja
ulazi u parcijalni kondenzator u kome se vrši fazna transformacija jer je to struja koja napušta prvi
pod kolone. Na izlazu iz kondenzatora struja ima sastav identičan kao struja 15 što implicira da se
proces koji se odvija u parcijalnom kondenzatoru odvija unutar razmenjivača toplote X-18 i X-5 pa
se na osnovu tih podataka može izvršiti projektovanje ovih uređaja. Analogno, posuda za
razdvajanje predstavlja posudu F-7 iz koje se izdvaja gasovita struja 16 koja odgovara struji 60 u
okviru modela CC, dok se tečna faza iz F-7 transportuje pumpom P-8 i zatim razdvaja na tečnu fazu
struje 19 (analogna refluksu koji se vraća u kolonu) i struju 20 koja je zapravo struja 52 na izlazu iz
Crude Column. Na osnovu ove analize pretpostavilo bi se da analogne struje imaju isti sastav što
nije slučaj ako se uporede struje 20 i 52. Odstupanje je posledica toga što se na simulacijskoj šemi
(za razliku od PFD šeme) javljaju četiri napojne struje 1, 49, 50 i 51 pri čemu je pretpostavljeno da
struje 49, 50 i 51 imaju identičan sastav kao napojna smeša (CRUDE FEED) koja predstavlja struju 1,
što je netačno. Pomenuta pretpostavka uvedena je iz razloga što se ove struje koriste isključivo za
predgrevanje napojne smeše u već pomenutim razmenjivačima, pa je jedini bitan podatak o ovim
strujama koji treba precizirati njihov toplotni sadržaj tj. razliku temperatura. S obzirom da je
podatak o ΔT neophodan za svaki od razmenjivača kroz koji prolazi napojna smeša pre nego što se
dogreje u peći H-4, potrebno je definisati početne pretpostavke o vrednostima za pomenutu
temperaturnu razliku. Sama estimacija zasniva se na rezultatima o temperaturi iz Stream Summary-
ja za istu struju na ulazu i izlazu iz razmenjivača. U konkretnom slučaju je problem što se u
razmenjivačima kod kojih se vrši ukrštanje struja dovode u kontakt struja napojne smeše i struja
koja predstavlja produkt procesa rektifikacije u kome se pomenuta napojna smeša koristi. Da bi se
dobili odgovarajući podaci prvo se izvršava simulacija bez povezivanja izlaznih struja (52, 53, 54) iz
bočnih stripera sa razmenjivačima toplote u kojima se ukrštaju sa napojnom smešom. Zatim se
softveru naznačava da sledeće struje imaju isti sastav: 55 i 32, 54 i 24, 53 i 21, 56 i 28, 53 i 21 što je
dovoljan podatak da se izvrši estimacija ΔT u razmenjivačima toplote. Ukoliko se pomenuti
postupak ne izvrši, klikom na neku od struja koje ulaze u razmenjivače toplote uočava se da
program automatski definiše njihov sastav kao vodu protoka 100 lbrmol/hr što je informacija koja
se koriguje uvozom Output File (tekstualni fajl sa ekstenzijom .out) koji je generisan nakon
pokretanja već objašnjene simulacije. U zavisnosti od kompleksnosti slučaja, može se desiti da
softver samostalno prepozna koje struje su istog sastava samo na osnovu unošenja adekvatnih

11
vrednosti za pritisak i temperature za struju nepoznatog sastava. Klikom na Specify> Recycle>
Recycle Streams and Calculation Order… programu se naznačava koje se struje ukrštaju (Slika 1.).

Slika 1.

Na početku se definiše napojna smeša “Crude feed” preko Crude Oil TBP Curve koja formira
destilacionu krivu kao zavisnost procenta isparene ukupne smeše od temperature u farenhajtima u
ovom konkretnom slučaju. Navedeni podaci dati su u okviru Tabele 4. pri čemu treba napomenuti
da se na ovaj način definiše sastav svih napojnih struja (1, 49, 50 i 51) jer sadržaj struja 49, 50 i 51
nije od značaja za konkretan proces. Kao što je već napomenuto, pomenutim strujama je bitno
specificirati temperaturu koja je dobijena iz prethodno pokrenute simulacije koja je takođe detaljno
objašnjena. Za napojnu smešu definiše se i ukupan standardni protok od 11209 bbl po danu, kao i
srednja specifična gustina od 46.328 API. Zatim se prema podacima iz prethodno odrađene
simulacije definišu temperature svim ostalim strujama koje predaju toplotu napojnoj smeši unutar
razmenjivača toplote, a koje nisu definisane kao napojna struje.
Definisanje termodinamike vrši se u okviru Specify>Basic Thermo pri čemu je fokus na specificiranju
jednačina koje se koriste za određivanje Equilibrium K-values i Vapor/Liquid Enthalpy dok ostala
polja nisu od značaja za ovaj projektni zadatak. Izabrana jednačina API Soave General HC predstavlja
modikovanu Soave jednačinu od strane zaposlenih na American Petroleum Institute tako da
odgovara za slučajeve kada se u smeši nalaze CO 2, N2, CO, H2, H2S. Ova jednačina odabrana je pošto
se u Tabeli 5. za Crude Light Ends i dobijenim rezultatima uočava komponenta N 2 iako je njen udeo
0. Vrednost pritiska i temperature za koji važi ova jednačina je u literaturi specificiran kao visok do
srednji. Generalno, ukoliko je u pitanju smeša ugljovodonika, odabir samih jednačina ne bi trebalo
da utiče na tačnost rezultata. Ali ako postoji verovatnoća da se u samoj smeši javlja neki od
neorganskih gasova, biranje jednačine je od presudnog značaja za tačnost rešenja koja će se
generisati.

Tabela 4. Tabela 5.

12
 Definisanje Crude Column vrši se u okviru Basic > Main Column Heat Source pri čemu je odabrano
Steam što znači da se para direktno uvodi u kolonu tako da se ne koristi rebojler da se generiše
parna faza koja struji kroz kolonu naviše. Odabranoj pari koja se uvodi mora se specificirati
temperatura, pritisak kao i protok pri kojem se uvodi u kolonu. Ova kolona ima 18 podova zajedno
sa podom koji predstavlja parcijalni kondenzator koji se na taj način definiše jer se u njemu generiše
dodatna fazna ravnoteža. Podaci o Vapor Distillate, Liquid Distillate i Bottom product vezani za
kondenzator dobijaju se iz Stream Summary nakon što se simulacija pokrene. U Condenser Data
potrebno je definisati pritisak u parcijalnom kondenzatoru. Napojna smeša uvodi se na 17. pod
kolone koji je ujedno i poslednji pri čemu se para uvodi na istom podu sa druge strane čime se
napojna smeša dovodi do ključanja pomoću direktnog kontakta ova dva fluida koja se ne mešaju. S
obzirom da nema rebojlera, ulazna struja na dnu kolone ne postoji pa se podaci o pari koja se koristi
podešavaju klikom na samu kolonu. Struja 56 koja izlazi sa dna ove kolone bi trebalo da sadrži
smešu ugljovodonika u izmenjenom sastavu kao posledicu činjenice da para predaje toplotu
napojnoj smeši usled čega se kondenzuje, pa se voda prikuplja na dnu uređaja i menja sastav same
smeše ugljovodonika. U okviru Optional Specifications definisani su parametri rada pumpe u
pumparound-u, Product Quality Specs i proizvodi bočnih strippera (KEROSENE, DIESEL I AGO). Kod
zadavanja bočnih strippera neophodno je dati pretpostavku o protoku, dok se pri definisanju
pumparound-a u okviru spe1 definiše količina odvedene/dovedene toplote, a pod spe2
temperatura na kojoj se struja iz uređaja vraća na 5. pod kolone. U okviru Product Quality Specs>
Fix Product Quality odabrana je specifikacija pod nazivom D-86 End Point kao način za
poboljšavanje kvaliteta proizvoda broj 2 (LSR + NAPHTHA) variranjem njegovog protoka. Ovom
specifikacijom softveru se naznačava vrednost krajnje temperature za destilacionu krivu D-86 na
kojoj je 100% smeše u parnoj fazi i to je u konkretnom slučaju 390 F. Ukoliko se u rezultatima
simulacije vrednost ove temperature u podacima za pomenutu destilacionu krivu poklopi sa
specificiranom, željeni proizvod je zadovoljavajućeg kvaliteta. Pošto se ovaj proizvod izvodi iz
kolone u okviru struje 51, unose se podaci za sastav te struje.
Naphta Splitter definiše se drugačije s obzirom da je u okviru polja Basic > Main Column Heat Source
odabran Reboiler što znači da je u pitanju rektifikaciona kolona sa rebojlerom različite konfiguracije
u odnosu na Crude Column. Vrh obe kolone je iste konfiguracije u smislu da u se na vrhu obe kolone
nalazi parcijalni kondenzator.

13
 Slika 2. Simulacijska šema iz programa Design II

Detaljan proračun kolona Crude Column i Naphtha Splitter

Dok traje simulacija program će računati loop tj. petlju za svaku struju recikla dok se za svaku od
struja ne zadovolji određena tolerantna vrednost greške kada je rešenje postignuto i program je
konvergirao.
Da bi sistem konvergirao tj. dobio validno rešenje, potrebno je zadovoljiti Convergence Tolerance
što predstavlja razliku između vrednosti proračunatih u dve iteracije. Loop tj.petlja je proces u kome
sa vrše iteracije dok softver ne dobije tačne vrednosti za svaku od struja i sve jedinice opreme. Tek
kada program konvergira, dobija se Stream Summary i Equipment Summary u kojima se nalaze
podaci o svakoj struji i elementu opreme. U zavisnosti od preciznosti početnih pretpostavki koje
projektant zadaje, broj iteracija će varirati (samim tim i vreme potrebno da softver završi sa radom i
generiše rešenje). Sav proračun koji program generiše u fajlu sa rešenjim do stranice na kojoj
počinje Stream Summary predstavlja preliminarno rešavanje.
U rezultatima koji se nalaze na stranicama pre Stream Summary specificirane su kolone Crude
Column i Naphtha splitter koji daju podatke o dimenzijama, proračuna Glitsch metodom i
materijalnog i energetskog bilansa.

14
 Crude Column
Specifikacije kolone i bočnih stripera

15
Crude column
Broj teorijskih podova je 19 iz razloga što softver u tu vrednost ubraja i parcijalni kondenzator pa je
NT za samu kolonu zapravo 18. Analizom specifikacija kolone dobijaju se podaci o pari koja se uvodi
na dnu kolone pri čemu se pod Bottom steam rate podrazumeva protok pare koji iznosi 5.5508
lbmol/hr. Temperatura pare iznosi 600 F, pritisak je 120 psig, dok se dovedena toplote putem pare
estimira na vrednost od 24447 BTU/hr.
Bočni striperi
Za svaki od uređaja naveden je pod sa koga dolazi ulazna struja (Inlet) kao i pod na koji se vraća
struja u Crude Column (Outlet). Primećuje se da bočni striperi koriste paru istih karakteristika, s tim
što je protok same pare različit za svaki od uređaja. Navedene su I vrednosti za temperature i
pritiske na vrhu i dnu svakog stripera pri čemu se može primetiti da je vrednost relativnog pritiska u
sva tri stripera celom njihovom dužinom 0 psig što odgovara vrednosti apsolutnog pritiska od 0 psig
+ 1 atm = 1 atm što znači da se proces unutar stripera odvija na atmosferskom pritisku.
Location of feed from main column predstavlja broj poda od ukupnog broja podova za koji se
striper računa jer program same pomoćne uređaje u koje spadaju i striperi prepoznaje kao
elemente koji su integrisani u jedinstven model Crude Column.

Dimenzionisanje

Pod-po-pod za Crude Column

16
Proračun je urađen po default parametrima jer nisu unošene vrednosti za specifične dimenzije
poda. Prva kolona definiše ukupan broj podova pri čemu se kao nulti pod obeležava kondenzator u
kome se vrši parcijalno rebojliranje usled čega se formira fazna ravnoteža pare i tečnosti.
Osamnaesti pod u koloni predstavlja pod ispod napojnog sedamnaestog poda i numerisan je radi
naznačivanja da se tu uvodi para (ovaj pod fizički ne postoji u koloni).
U drugoj koloni tabele nalaze se vrednosti prečnika po podovima koje značajno variraju što je često
slučaj kada se kao način separacije koristi stripovanje vodenom parom umesto parcijalnog
rebojlera. Ova kolona bi trebalo da se sastoji od dva dela pri čemu bi prvi deo bio prečnika koji je
najveći od ponuđenih za podove od 1 do 15 - 7.529 ft, dok bi drugi deo kolone bio najvećeg od
prečnika koji su dati za podove 16, 17 i 18 - 1.665 ft. U trećoj I četvrtoj koloni tabele prikazani su
zapreminski (barel po minuti) i molarni protok (lbmol/hr) tečne faze, dok su u petoj I šestoj koloni
prikazani isti protoci parne faze. Poslednja kolona tabele daje podatke o Šervudovoj funkciji pri
čemu ova korelacija važi za vrednosti u tabeli u opsegu od 0.02 do 1 što se jedino ne poklapa kada
je u pitanju kondenzator i nepostojeći 18. pod kolone. Prevelika vrednost Šervudove funkcije za 18.
pod je posledica izuzetno malog prečnika kolone (0,2543 ft) pa bi se ova vrednost odbacila pri
projektovanju same kolone jer prema Šervudovoj funkciji nije validna.

Pod-po-pod za bočne stripere

Šervudova funkcija za 2. pod kolone svakog od tri stripera je 1 zbog izuzetno male vrednosti
prečnika kolone za taj pod. Nelogično je da prečnik kolone varira u koloni koja sadrži samo dva poda
pa se kao odgovarajuće vrednosti uzimaju prečnici prvih podova u sva tri stripera (mala vrednost
prečnika se eliminiše na osnovu vrednosti Šervudove funkcije koja izlazi iz preporučenog opsega).

17
 Glitsch metoda za Crude Column

Proračun prečnika po ovoj metodi vrši se na osnovu vrednosti za procenat plavljenja. Uočava se
drastična promena prečnika od poda do poda i po ovoj metodi, naročito između vrednosti od 1. do
15. poda i u opsegu od 16. do 18. poda. Zbog toga će kolona i po ovoj metodi biti podeljena na dva
dela pri čemu će u oba biti usvojene najveće vrednosti za prečnik od svih ponuđenih: prečnik kolone
od 1. do 15. poda je 8.04 ft dok je od 16. do 18. poda on 2.15 ft. Na osnovu rastojanja između
podova koje iznosi 2 ft za celu kolonu može se odrediti visina cele kolone. Treba napomenuti da je
18 broj teorijskih podova, pa bi se broj realnih podova uz pretpostavljenu efikasnost od 0.85
povećao na 22. Pošto se visina kolone računa kao broj realnih podova pomnožen sa razmakom
između istih, visina Crude Column bi bila 44 ft tj. 13.4112 m.

NT 18
η= → NR= =21.18 ≈ 22 H CC =tray spacing∗N R=44 ft =13.4112 m
NR 0.85

tray spacing=2 ft

Procenat plavljenja takođe varira od 1. do 15. poda, dok se na 16, 17 i 18. vrednost ustaljuje na 70%
što takođe implicira da je bolje konstrukciono rešenje u ovom slučaju deljenje kolone na dva dela
različitog prečnika kako bi se ostvarile bolje performanse.

18
 Glitsch metoda za bočne stripere

Ukoliko se vrednosti za prečnike koji odgovaraju 1. podu u svakom od bočnih stripera dobijenih
Glitsch metodom uporede sa vrednostima prečnika dobijenim prethodnim proračunom za koje je
Šervudova funkcija bila zadovoljavajuća, uočava se da su vrednosti za prečnik prema obe metode za
svaki od stripera gotovo identične. Uzimajući efikasnost od 0.85 i razmak između dva poda od 2 ft
može se izvršiti proračun visine koja je ista za svaki striper na već prikazan način pri čemu se dobija
vrednost od 6 ft tj. 1.83 m.

19
Profili pritiska i temperature

Profil Temperatura CC
700

600

500

400

300

200

100

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

20
 Profil Pritiska CC
60

50

40

30

20

10

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Vredn
osti temperature, pritiska i molski/maseni protoci tečne/parne faze navedeni su za svaki od podova
uključujući nulti pod koji predstavlja parcijalni kondenzator. Analizom druge kolone uočava se
porast temperature od vrha ka dnu kolone pri čemu je temperatura na podu u kondenzatoru
drastično niža (190 F) u odnosu na temperaturu prvog poda Crude column (379.6 F). Na 17. podu
uočava se pad temperature koji je posledica dovođenja napojne smeše (označeno slovom F- feed),
pa je ovaj pod napojni a ujedno i prvi pod koji fizički postoji u koloni. Pad temperature se uočava i
na 18. podu koji predstavlja pod ispod napojnog i numerisan je radi naznačivanja da se ispod prvog
poda uvodi para pomoću slova S-Steam (ovaj pod fizički ne postoji u koloni). Oznake H (Hot
pumparound draw) na 6. podu i C (Cold pumparound return) na 5. podu odnose se na toplu struju
koja ulazi u pumparound u kome se hladi pri čemu se ta ohlađena struja vraća na 5. pod kolone.
Oznaka V (Vapor) na 4, 9. i 13. podu se odnosi na parnu fazu koja se iz stripera vraća na podove u
Crude column, dok oznaka D (Drain) kod podova 6, 11 i 15 ukazuje na to da se sa tih podova tečna
faza odvodi u svaki od tri stripera. U trećoj koloni tabele je prikazan linearni rast pritiska od vrha ka
dnu kolone proračunat na osnovu zadatih pritisaka na vrhu i dnu kolone pri postavci problema u
softveru. Analizom protoka za prvi red tabele koji se tiče nultog poda tj. parcijalnog kondenzatora
zaključuje se da 31 lbmol/hr pare nije kondenzovalo u ovom uređaju već izlazi iz posude za
razdvajanje u vidu struje 60 za koju je totalni molarni protok 30.6 lbrmol/hr što se čita iz podataka o
ovoj struji. Protok na 18. podu tiče se vodene pare pri čemu se uočava da je molski protok tečne
faze pare 9 lbmol/hr što bi trebalo da se poklapa sa protokom struje 56 koja se izvodi sa dna Crude
Column. Iz podataka o struji 56 uočava se da je njen protok 8.8 lbmol/hr što se poklapa sa
protokom vode budući da program zaokružuje vrednost protoka na veću cifru. Poslednja kolona u
tabeli pod nazivom NET LIQD (neto liquid product) tiče se ispuštanja tečne faze pri njenom
odvođenju sa podova 6, 11 i 15 u tri bočna stripera. Vrednosti u ovoj koloni predstavljaju
respektivno protoke prizvoda kerozina, dizela i aga.

21
Za svaki od tri stripera prikazani su isti podaci po kolonama pri čemu svaka tabela za striper ima dva
reda koja odgovaraju broju podova u njima. Podovi su numerisani tako da se nastavljaju na
poslednju vrednost za broj poda unutar Crude Column - kreću od broja 19. S obzirom da su u
pitanju samo po dve vrednosti temperature I pritiska, nije moguće komentarisati trend promene
ovih parametara unutar uređaja. Interesantno je primetiti da je pritisak u sva tri stripera definisan
kao 0 psig.

22
 Podaci o kondenzatoru

Dekantovana voda iz kondenzatora Crude Column nije prikazana na procesnoj šemi kao poseban
materijalni tok jer se prikaz posude za odvajanje u okviru ove kolone razlikuje od vrste posude F-7
koja odgovara ovoj posudi iz Crude Column i nalazi se na levoj strani šeme koji interpretira celu
konstrukciju kolone sa pomoćnim uređajima. Posuda za odvajanje koja je deo kolone nema donji
deo koji bi omogućio sakupljanje vode i njeno odvođenje iz uređaja, ali se u rezultatima
materijalnog bilansa pojavljuje protok vode kao posebna vrednost. Pored ove vrednosti, javljaju se i
protoci gasa koji izlazi sa vrha posude, refluksne tečnosti koja se vraća u kolonu i drugog proizvoda
na osnovu koga se specificira kvalitet separacije. Kvalitet separacije definisan je specificiranjem
čistoće 2. proizvoda pomoću destilacione krive D-86 End Point do temperature koja je zadata i
iznosi 390 F.
Podaci o parnoj fazi

Analizom ovih podataka dobija se informacija o tome na kojim se podovima uvodi para, kao i kog je
ona pritiska, temperature, protoka i sadržaja toplote. Pošto je Crude Column kolona sa 17 podova
koja ima i parcijalni kondenzator, program će u broj podova prisustvo kondenzatora uračunati kao
18. pod. Na ovaj broj podova dodaju se po dva poda za svaki od stripera. Uzimajući sve navedeno u
obzir, zaključuje se da se para uvodi na dno kolone (19. pod) i na drugi pod u svakom od stripera što
ukupno čini četiri ulaza pare u ceo uređaj.

Podaci o pumparound

23
Fluid koji se povlači sa šestog poda je na temperaturi od 507,58 F pri čemu se vraća na peti pod na
temperaturi od 380 F koja je specificirana. Razmenjena količina toplote iznosi 3 500 000 BTU/hr,
protok je 237,17 lbmol/hr. Tehnički se sa poda može povući dvofazna tečnost, ali se iz pumparound-
a mora vratiti tečna faza. Na samoj šemi kolone koja se nalazi u okviru rezultata je dolazak tečne
faze na neki pod obeležen tako da se struja dovodi direktno u ravni poda na koji se tečnost
doprema, dok se parna faza dovodi na vrh poda što se obeležava tako što se struja uvodi ispod ravni
poda koji se nalazi iznad željenog. Iz načina na koji je prikazano izvođenje struje sa šestog poda i
njeno vraćanje na peti pod zaključuje se da se iz kolone izvodi parna, a vraća tečna faza.

Naphtha Splitter

Specifikacija kolone

Uzimajući u obzir da je broj teorijskih podova 39, a da su u koloni prisutni parcijalni rebojler i
kondenzator u kome se takođe formira ravnoteža faza kao na svakom od podova, može se zaključiti
da je broj podova u koloni 37. Iz podataka se uočava da je pad pritiska u koloni 10 psig, pri čemu je
pritisak u parcijalnom kondenzatoru i u ovoj koloni za 10 psig niži nego na prvom podu Naphtha
Splitter-a. U okviru specifikacija kolone se takođe uočava vrednost temperature u parcijalnom
kondenzatoru od 100 F, kao i estimirane vrednosti za temperaturu na vrhu (138.68 F) i dnu
(361.77F) kolone. U delu SIDE DRAWS uočava se da se sa 18. od 39 podova kolone odvodi tečna
faza zapreminskim protokom od 770.83 barela po danu. Ukoliko se analizira simulacijska šema,
očigledno je da je u pitanju struja 64. Odeljak PRODUCT SPECIFICATION ukazuje na to koji su se
24
parametri u okviru Product Quality Specs podešavali da bi softver konvergirao. Prema datim
podacima uočava se da se variranje temperature za proizvod LVN vršilo do krajnje vrednosti od 225
F sve dok se ne ostvari željeni kvalitet u skladu sa vrednošću Convergence Tolerance.

Dimenzionisanje

Glitsch metoda

Posmatranjem druge kolone u kojoj se nalaze podaci o proračunatoj vrednosti prečnika za svaki pod
ponaosob, uočava se da prečnik od prvog do 24. poda opada, posle čega počinje da raste sve do
dna kolone. Zaključuje se da se u slučaju Naphtha Splitter-a ne mora primenjivati konstrukciono
rešenje pri projektovanju koje podrazumeva dva različita prečnika kolone pa se može usvojiti da je
adekvatna vrednost prečnika najveća od ponuđenih za sve podove: 2.46 ft. Razmak između podova

25
je identičan kao za Crude Column, pa se sa pretpostavljenom efikasnošću od 0.85 izračunava visina
ovog uređaja na već poznati način:

tray spacing=2 ft

NT 37
η= → NR= =43.53 ≈ 44 H NS =tray spacing∗N R =88 ft=26.8224 m
NR 0.85

Profili pritiska i temperature

26
 Profil Temperatura NS
400

350

300

250

200

150

100

50

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

Profil Pritiska NS
50

45

40

35

30

25

20

15

10

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

Što se profila pritiska tiče, program kao i za Crude Column na osnovu poznate vrednosti za pad
pritiska u koloni proračunava vrednost za svaki pod tako da razlika između pritisaka na susednim
podovima bude jednaka vrednost (0.284 psig). Profil pritiska je stoga linearan s obzirom da se

27
pritisak ravnomerno povećava od vrha ka dnu kolone. Jedina vrednost koja odstupa je pritisak u
parcijalnom kondenzatoru za 10 psig niži od vrednosti za prvi pod kolone. Ukupni pad pritiska u
koloni je 10.5 psig što je za 1.9 psig veća vrednost od pada pritiska koji se ostvaruje u CC - ovaj
podatak ukazuje na težu separaciju u NS.
Profil temperature nije ujednačen kao što je slučaj sa profilom pritiska- estimacija vrednosti u
farenhajtima se vrši za vrh i dno kolone pri čemu se primećuje neravnomeran rast vrednosti od
parcijalnog kondenzatora ka rebojleru na dnu uređaja. Nagli skok temperature primećuje se na 25.
podu koji je obeležen kao napojni što je posledica same činjenice da tu ulazi napojna smeša
prethodno zagrejana u dva razmenjivača toplote (videti simulacijsku šemu priloženu u tekstu
projektnog zadatka). Druga tačka u kojoj se javlja nagli skok je pod sa koga se strujom 64 odvodi
tečna faza. Uočava se da postoje tri zone odvojene sa ova dva nagla skoka u kojima temperatura
ima trend rasta koji teži linearnom. Temperatura na 38. podu koji se pripisuje parcijalnom rebojleru
je za oko 17 F veća od vrednosti na poslednjem podu kolone što je logično s obzirom na prirodu
procesa koji se u pomoćnom uređaju odvija.
Zanimljivo je da je najviša vrednost temperature koja se javlja u ovoj koloni niža od najniže
vrednosti temperature na prvom podu unutar CC što ukazuje na to da se u CC separacija izvodi na
znatno višim temperaturama jer su u pitanju teže naftne frakcije koje se izdvajaju stripovanjem
vodenom parom.

Parametri rebojlera i kondenzatora

Upoređivanjem refluksnog odnosa za CC koji iznosi 2.0176 sa vrednošću za NS koja je skoro duplo
veća, zaključuje se da je separacija u NS teža jer se veća količina refluksne tečnosti vraća u odnosu
na količinu destilata koja se izvodi iz kolone. Generalno je pri projektovanju bolje specificirati
L
refluksni odnos ( R= o ) nego protok refluksne tečnosti (Lo) jer ukoliko se temperaturni profil
D
unutar kolone izmeni, vrednost protoka će se promeniti. Vrednost refluksnog odnosa kao
bezdimenziona veličina je uvek konstantna pa se u koloni variraju protoci destilata i refluksa tako da
njihov odnos daje uvek istu vrednost R. Molski protoka dekantovane vode iz kondenzatora je 25
puta manji za NS nego u slučaju CC što ukazuje na minimalnu količinu vode koja je zaostala iz
procesa grejanja napojne smeše parom u CC.

28
29
 Materijalni i energetski bilans
Materijalni bilans

Za svaku komponentu iz napojne smeše program računa razliku između njenog protoka na ulazu
i izlazu pri čemu se sve te vrednosti sumiraju u jednu na osnovu koje se zaključuje da li je sistem
zatvoren sa aspekta materijalnog bilansa. Suma svih razlika za ovaj sistem je 4.02636*10 -3 što je
dovoljno mala vrednost da se može reći da je sistem zatvoren što se materijalnog bilansa tiče.

30
 Energetski bilans

Razlika između ulaza i izlaza računa se u jedinicama BTU/hr za svaku od struja, zatim za svaki od
elemenata opreme. Sumiranjem ovih razlika dobijene su dve vrednosti: -1.94466*10 7 za struje i
približno ista vrednost za elemente opreme. Pomoću navedenih vrednosti je izračunata konačna
razlika u entalpiji između svih struja i elemenata opreme koja iznosi 3.72529*10 -9 . S obzirom na
red veličine dobijene vrednosti zaključuje se da je sistem zatvoren i za slučaj energetskog
bilansa.
31
 Energetski bilansi za CC i NS

Analizom Input (ulaz) i Output (izlaz) vrednosti za obe kolone može se zaključiti da je enegetski
bilans zatvoren za oba uređaja. Poređenjem entalpije za CC (tabela levo) i NS (tabela desno) uočava
se da je količina energije unutar kolone CC višestruko veća od vrednosti za NS što se objašnjava
time što se u CC ostvaruje separacija stripovanjem vodenom parom na znatno većim
temperaturama nego što je slučaj u drugoj koloni. Kod kondenzovane vode (Output- WATER
CONDENSED) javlja se negativna vrednost za entalpiju jer se toplota predaje napojnoj smeši pa
dolazi do kondenzacija što za posledicu ima pad temperature.

32
 Stream Summary
Stream Summary je skup rezultata koji se generišu za svaku od struja tek kada program konvergira i
sadrži podatke o pritisku, temperaturi, gustini, specifičnom izobarskom/izohorskom toplotnom
kapacitetu, viskoznosti... kao i vrednosti protoka svake od komponenti koje se nalaze u sistemu i
ukupnog protoka struje. Sve komponente koje čine smešu i čiji se udeli analiziraju za svaku od struja
proračunate su i adekvatno grupisane u okviru dela Detailed Component Analysis za struje 1, 49, 50
i 51 koje su definisane kao napojne. Detaljan spisak svih jedinjenja koja se javljaju u sistemu koji je
definisan podrazumeva 12 komponenti Crude light end (komponente napojne smeše), kao i
proračunate komponente na osnovu destilacione krive (13-48) koje je program nazvao tako što je
naveo temperaturu ključanja svake od komponenti i pritom dodao ABP. Za svaku od 48
komponenata su navedeni sledeći podaci u okviru Detailed Component Analysis , redom:
zapreminski udeo u procentima, konstanta ravnoteže (kolona pod nazivom K.Watson), molarna
masa, specifična gustina (API), molski protok (LBMOL/HR). U okviru tabele ispod navedeni su svi
podaci po komponentama za napojnu struju broj 1 pri čemu se identičan sastav u okviru Detailed
Component Analysis uočava za struju 49 što je u skladu sa početnom postavkom modela u okviru
koje je zadato da sve napojne struje (1, 49, 50 i 51) imaju isti sastav. Uočava se da ne postoji
podatak o sastavima struja 50 i 51 u ovom delu sa rezultatima što će biti razmatrano kasnije i
potvrđeno rezultatima koji se dobijaju u drugim poglavljima.

33
Oštro razdvajanje (Sharp split) je slučaj koji podrazumeva da se celokupna količina neke
komponente izdvaja na vrhu/dnu kolone što se u industrijskim postrojenjima sreće veoma retko. Iz
dobijenih rezultata u okviru Stream Summary može se uočiti da je svaka komponenta smeše
prisutna u manjoj ili većoj meri u svim strujama koje se izvode iz same kolone pri čemu količina
komponente u svakoj od struja zavisi od njene temperature ključanja. Lakše isparljive komponente
više će biti prisutne u strujama koje se izvode sa vrha kolone dok će obrnuto važiti za teže isparljive
komponente. Znači da se Sharp Split u ovom konkretnom slučaju ne javlja.
Pored struja 50 i 51 za koje je ovaj problem već naveden, javljaju se i struje 16, 39 i 62 koje se na
simulacijskoj šemi uočavaju i predstavljaju parne faze čiji sastav nije od značaja za proces koji se
posmatra. Struje 40, 41, 42 i 43 se ne prikazuju iz istog razloga iz koga su izostavljene struje 50 i 51-
ako se pogleda simulacijska šema uočava se da sve ove struje predstavljaju struje pumparound-a
koje ulaze ili izlaze iz bočnih stripera u okviru CC u kojima se generišu proizvodi kerozin i dizel. Ove
struje su neobeležene u okviru samog modela CC jer su integrisane u njega pa ih softver
proračunava kao međurezultat.

Struje karakteristične za Crude Column

34
Struje 53 (Kerozin), 54 (Dizel), 55 (AGO) i 56 (rezidual)
Uporednom analizom ovih struja uočava se da svaka od njih sadrži određeni udeo vode, što nije u
skladu sa činjenicom da u napojnoj smeši koja predstavlja struju 13 vode uopšte nema. Ovaj
fenomen objašnjava se time što se u Crude Column uvodi vodena para koja je u direktnom kontaktu
sa napojnom smešom, pa se u svim izlaznim strujama može naći određeni procenat vode. Sama
voda nije poželjan element u smeši u procesima petrohemijske industrije pa se izdvaja pomoću
separatora sa "čizmicom" tj. posude koja sa donje strane ima deo u kome se prikuplja treća faza
koja se odvaja od tečne i parne faze čiji je sastav bitan za odvijanje procesa u ostalim uređajima.
Izdvajanjem produkata sa sve nižih podova kolone i sa samog njenog dna dobijaju se struje u čijem
sastavu je sve veći udeo teže isparljivih komponenti. Iz pomenutog razloga se uočava da je sastav
struje 53 u kojoj se izdvaja drugi proizvod po redu- kerozin bogatiji lakše isparljivim komponentama
nego sastav struja 54, 55 i 56 u kojima se izdvajaju treći, četvrti proizvod i ostatak sa dna kolone.

35
Struja 13 (napojna smeša koja ulazi u CC)
Kao što je već rečeno, u struji 13 udeo vode je 0. Udeo za komponente metan, ciklopentan, n-
heksan, azot I neopentan je takođe 0, što je u skladu sa vrednostima za Crude Light Ends.

36
Struja Pumparound-a

U kolonama su respektivno prikazani maseni,

molski i zapreminski protoci po svakoj od
komponenti za struje karakteristične za
pumparound koje na šemi nisu obeležene
konkretnim brojevima jer su sastavni deo
modela kolone (samim tim se ne nalaze u
Stream Summary). Sastav ovih struja je isti, pri
čemu je volumetrijski % svake komponente u
pumparound-u prikazan u prvoj koloni tabele.
Kumulativna raspodela prikazana je u drugoj
koloni. Na kraju tabele prikazani su podaci od
značaja: temperarura (507,58 F), pritisak
(43,529 psig), entalpija (0,48576*10 7 BTU/hr) i
molekulska težina (171,83) za pumparound
struju. U delu tabele pod nazivom "Laboratory
destillation" se u prvoj koloni nalaze
zapreminski udeli gasne faze napojne smeše, dok se u drugoj koloni nalaze vrednosti za specificnu
gustinu (API). Pomoću dve različite destilacione krive (TBP i D-86) dobijene vrednosti u naredne dve
kolone tabele predstavljaju temperaturu u farenhajtima kada je stanje napojne smeše tako da je
odgovorajući procenat ispario (prva kolona). Rezultati za svaku od struja obuhvataju vrednosti
sastava Crude Light End, kao i vrednosti zapreminskog udela gasovite faze u zavisnosti od
temperature što predstavlja destilacionu TBP krivu. Program će, pored ovih vrednosti u koloni
ASTM F u farenhajtima izraziti vrednosti temeprature koje odgovaraju udelima iz prve kolone na
osnovu kojih se može generisati ASTM destilaciona kriva izmišljena od strane institucije American
Society for Testing and Materials. Ove vrednosti označene su zvezdicom (*) da bi se naznačilo da su
posledica estimacije na osnovu već unesenih podataka za generisanje TBP krive.
Podaci u "Liquid Properties" vezani su za termofizičke osobine tečne faze i mogu se naći vrednosti
temperature, pritiska, entalpije, molekulske težine... ali i neke specifične osobine koje se ne mogu
pronaći u podacima iz Stream Summary.

37
 Struje karakteristične za Naphtha Splitter

U tabelama iznad dati su podaci prikazani u Stream Summary za struju 52 koja ulazi u pumpu I dva
razmenjivača toplote, a zatim u Naphtha Splitter kao i podaci o strujama 47, 57 i 61 koje
predstavljaju izlazne struje iz NS u kojima se nalaze proizvodi LSR, HVN i LVN, respektivno. Iako se u
struji 52 nalazi LSR+NAPHTHA, taj proizvod iz CC ne ide direktno na skladištenje već služi za
dobijanje novih proizvoda u okviru NS pa je iz tog razloga ova struja uzeta na razmatranje u okviru
NS.
Analiziranjem dobijenih rezultata za struju 52 uočava se da sa porastom temperature ključanja
komponenti njihov udeo u ovoj struji opada što je i logično jer ova struja predstavlja kondenzat koji
izlazi sa dna posude za razdvajanje. Iz rezultata se očitava određeni procenat vode u samoj smeši
što je očekivano s obzirom da se ista pojavlja javlja u svim ostalim strujama na izlazu iz CC. Struja 52
sadrži najveći procenat vode u odnosu na struje 53, 54, 55 i 56. Što se tiče struja proizvoda, uočava
se da struja 47 u sebi ne sadrži ni jednu komponentu težu od n-pentana, kao i da joj je ukupni
protok 20 puta manji u odnosu na struju 52 (398.540 lbmol/hr). Struja 57 kojom se izdvaja proizvod
HVN u sebi ne sadrži vodu, a protok joj je značajno veći u odnosu na struju 47. Struja 61 ne sadrži
38
nijednu komponentu čija je temperature ključanja veća od 299 F, dok sadrži zanemarljivo malu
količinu vode. Ovom strujom izvodi se proizvod LVN (Light Virgin Naphtha).

Lista opreme
Pri proračunu elemenata opreme, usvojeno je da je Projektovani pritisak = 1.15*Radni pritisak,
Projektovana temperatura = 15o + Radna temperatura.
Unit Calculation Sequence Analysis sadrži proračun za svaku jedinicu opreme. U odeljku Sequence
Analysis izlistane su sve jedinice opreme pri čemu su po kolonama izlistani njihovi nazivi, oznake na
šemi kao i to koje struje ulaze/izlaze iz njih.
Equipment Summary daje podatke o svakom od uređaja analizirajući ih po grupama. Prema fajlu sa
rezultatima, u postrojenju se nalazi 19 razmenjivača toplote obeleženih slovom X. Zatim su
navedene sve pumpe i kompresori u okviru jedne grupe pri čemu je parametar najbitniji za
posmatranje zapravo snaga svakog od ovih uređaja jer se pomoću te vrednosti vrši proračun
energije koju je potrebno dovesti u sistem. U ovoj grupi nalazi se 40 uređaja.
Procesna peć je samo jedna. Na samom kraju dolazi se do opreme pod brojem 28 i 39 što
predstavlja Crude Column i Naphtha Splitter.

Tabela 6.
Standardni
Ulazna Izlazna
zapreminski Projektova
projektovana projektovana Projektovani
Oznaka Namena protok, ni pritisak, Napomena
temperatura, temperatura, ∆P, psig
V=mmscf/day / psig o
F o
F
L=bbl/day
Transport
tečnosti
P-1 (promenom 11209.001 0.000 100.000 100.837 155.000 -
p radnog
fluida)
Ravnotežno
trofazno
F-2 razdvajanje 11209.001 145.000 235.520 235.520 0
odvajanje
faza
Transport
P-3 11209.001 145.000 235.520 236.082 90.000 -
tečnosti
Dovođenje
napojne
smeše u procesna
H-4 11209.001 185.000 334.856 620.000 125.900
stanje peć
ključale
tečnosti
Promena T
X-5 procesne 12100.001 31.000 288.164 129.420 0 -
struje
Promena T
X-6 procesne 251.106 75.000 332.421 120.000 10.000 -
struje
Ravnotežno
trofazno
F-7 razdvajanje 12100.001 31.000 129.420 129.420 0
odvajanje
faza
Transport
P-8 12100.001 31.000 129.420 130.105 124.000 -
tečnosti
P-9 Transport 3889.871 85.000 394.755 394.755 85.000 -

39
 tečnosti
Promena T
X-10 procesne 3889.871 75.000 278.610 111.793 10.000 -
struje
Transport
P-11 3985.973 31.000 190.000 460.773 54.000 -
tečnosti
Promena T
X-12 procesne 1652.992 65.000 256.734 90.465 10.000 -
struje
Transport
P-13 182.513 49.600 562.655 562.948 35.400 -
tečnosti
Promena
X-14 temp.proce 262.268 55.000 249.771 90.002 10.000 -
sne struje
Transport
P-15 251.106 0 500.860 501.488 85.000 -
tečnosti
Promena T dve
X-16 procesne 1652.992 75.000 295.596 256.734 10.000 procesne
struje struje
Promena T
X-17 procesne 182.513 65.000 280.136 249.771 10.000 -
struje
Promena T
X-18 procesne 0.247/11893.316 155.000 100.837 235.520 10.000 -
struje
Promena T dve
X-19 procesne 3889.871 85.000 236.082 280.136 10.000 procesne
struje struje
Promena T dve
X-20 procesne 11209.001 215.000 280.654 307.571 10.000 procesne
struje struje
Promena T dve
X-21 procesne 11209.001 195.000 312.421 334.856 10.000 procesne
Struje struje
Deljenje 5189.095+6
D-22 12100.001 155.000 130.105 130.105 0
toka 910.906
Promena T dve
X-23 procesne 11209.001 225.000 280.136 280.654 10.000 procesne
struje struje
Promena T dve
X-24 procesne 11209.001 215.000 280.654 280.654 0 procesne
struje struje

40
 Analiza rezultata
Proračun prinosa za svaki od proizvoda dobija se kada se protok struje u kome se nalazi proizvod od
interesa podeli sa protokom napojne smeše. Ukupni protok napojne smeše za CC iznosi 11209
bbl/day, a za NS 2792.3 (liquid fraction) + 1193.7 (vapor fraction) = 3986 bbl/day. Protoci struja u
kojima se izdvajaju proizvodi (navedeno u Tabelama 1 i 2) dobijaju se u okviru Stream Summary ili u
okviru Detailed Print for Stream.
 Za Crude Column:
3982.2
FR LSR+ NAPHTHTA= =0.355=35.5 %
11209
3889.8
FR KEROSENE= =0.347=34,7 %
11209
1653
FR DIESEL= =0.1475=14.75 %
11209
1325.1
FR AGO= =0.1182=11.82 %
11209
Uočava se da se najviše iz CC dobija LSR+NAPHTHA koja se dalje tretira u okviru NS iz koga se
dobijaju lakše frakcije.
 Za Naphtha Splitter:
151.14
FR LSR= =3.792 %
3986
459.68
FR LVN = =11.53 %
3986
3114.6
FR HVN = =78.14 %
3986
U Naphtha Splitteru najviše se dobija proizvoda HVN koji izlazi iz kolone strujom 57. Kako je već
analizirano u poglavlju Stream Summary, ova struja ima daleko najveći protok pa je vrednost
prinosa očekivana.

Proračun čistoće vrši se na osnovu dve destilacione krive- ASTM D-86 i TBP koje daju podatak o
isparenoj količini smeše zadatog sastava u zavisnosti od temperature u farenhajtima. Za sve
proizvode iz NS i CC je pomoću obe destilacione krive proračunato na kojoj temperaturi isparava
određeni procenat smeše koji se na tabelama nalazi u zaglavlju i počinje sa vrednošću IBP što
predstavlja 0% smeše u parnoj fazi i EP što je 100% isparene smeše. Da bi se odredio kvalitet svakog
od proizvoda, potrebno je specificirati programu temperaturu kog od proizvoda treba varirati uz
pomoć koje destilacione krive i do koje vrednosti krajnje temperature na osnovu čega će se se
konvergiranjem rezultata dobiti najbolji mogući kvalitet svakog od proizvoda.

41
  Za Crude Column:
S

obzirom da su proizvodi poređani po redosledu kojim se izvode od vrha ka dnu kolone, primećuje se
da se temperatura na kojoj celokupna smeša ispari povećava od proizvoda 1 ka proizvodu 5 na obe
krive. Pošto je u opciji Product Quality Specs> Fix Product Quality odabrana D-86 End Point kriva kao
način za poboljšavanje kvaliteta proizvoda broj 2 (LSR+NAPHTHA) variranjem temperature do
krajnje vrednosti od 390 F, ta temperatura je krajnja za proizvod broj 2 u drugoj tabeli.
 Za Naphtha Splitter:

Isti zaključak može se izvesti analizom vrednosti za NS- pošto su proizvodi poređani od 1 do 4 prema
redosledu po kome se izvode od vrha ka dnu kolone, logično je da je temperatura na kojoj
celokupna smeša prelazi u parnu fazu najmanja za proizvod broj 1 (GAS), a najveća za proizvod broj
4 (HVN). Interesantno je da su vrednosti za temperature pri kojima isparava ista količina smeše vrlo
blizu za proizvod 1 i 2 što ukazuje na tešku separaciju ovih komponenata. Krajnja tačka destilacije
po destilacionoj krivi D-86 End Point je određena za proizvod broj 3 i iznosi 225 F, dok je softver
proračunao vrednost od 226 F za taj proizvod u tabeli koja se tiče ASTM D-86 destilacione krive.

42
 Zaključak
Iscrpnom analizom dobijenih rezultata zaključuje se da je u pitanju veoma kompleksan proces koji
traži znanja iz više različitih sfera, kao i iskustvo samog projektanta. Iako je Design II softver koji će
brzo i efikasno izvršiti iteracije i konvergirati dajući konkretne rezultate, sama simulacija je
beskorisna ukoliko je projektant adekvatno ne analizira. Takođe je bitno istaći značaj prvih
pretpostavki koje se zadaju u softveru i na osnovu kojih se vrši celokupan proračun. Pri postavljanju
pretpostavki za vrednost nekog od parametara je bitno da pretpostavljena cifra bude u blizini
minimuma funkcije kako bi softver uspešno konvergirao. S obzirom da pretpostavke zadaje
projektant, od njegovog umeća i iskustva zavisiće tačnost dobijenih rezultata.

Simulacija Naphtha Splittera

Šema konstruisana u softveru je u skladu sa šemom zadatom u okviru projektnog zadatka:

FUEL GAS TO CRUDE HEATER 46

NAPHTA
SPLITTER
47 V-103
LSR TO STORAGE
67 LSR + NAPHTHA
VAPOR RETURN 62 59 58 64
TO COLUMN X-41
P-40
69 48 57 HVN TO STORAGE
F-30 35
LVN TO STORAGE 61 X-39
X-35
P-37

43
Na osnovu podataka za TBP krivu iz rezultata datih u okviru Refinery.pdf fajla, definisana je
jednofazna tečna struja broj 45 kao napojna:

Razmenjivači X-35 i X-36 sa simulacijske šeme spojeni su u jedan uređaj u kome se ostvaruje razlika
u temperaturi jednaka vrednosti razlike u temperaturi između struja 67 i 45. Da bi se smanjila
mogućnost greške, na početku je prvo urađena simulacija same struje pri čemu su dobijene
vrednosti upoređene sa dobijenim u okviru rezultata simulacije Refinery. Zatim je nastavljeno
uvođenje i definisanje uređaja kako bi se formirala simulacijska šema koja odgovara onoj u postavci
zadatka. U okviru same kolone definiše se Reboiler umesto Steam što je bilo specificirano pri
definisanju CC. Što se termodinamike tiče, korišćene su identične API Soave jednačine i za ovu
simulaciju. Pri definisanju hladnjaka (X-41 i X-39) neophodno je definisati Temperature In Air Side i
Temperature Out Air Side što se podešava kao 50 F jer predstavlja temperature okolnog vazduha. U
posudi za razdvajanje (F-30) jedino što se podešava je Pressure Drop koji je 0. Pumpe (P-40 i P-37)
se podešavaju specificiranjem vrednosti pritiska struja koje izlaze iz ovog uređaja u okviru polja
Pressure Out. Za razmenjivače toplote (X-35 i X-35+36) neophodno je definisati pad pritiska, kao i
temperaturu na izlazu.
Mass/Molar Flowrate Guess- pretpostavka o protoku smeše koju unosi projektant jer je softveru
važno specificirati od koje vrednosti za količinu smeše počinje proračun koji se završava u tački
najbližoj minimumu funkcije. Od pretpostavljene vrednosti zavisi tačnost samih rezultata pa su
vrednosti ovih protoka varirane od strane projektanta dok se nije dobilo željeno poklapanje.
Generalno govoreći, razlika u vrednostima za iste rezultate koja je tolerabilna iznosi oko 5%. Sve što
izlazi iz okvira tih vrednosti smatra se sistematskom greškom koja je posledica lošeg projektovanja
ili zadavanja podataka u okviru softvera. Pri pokretanju simulacije koja se tiče samo struje 45
uočena su odstupanja u odnosu na već dobijene rezultate u okviru Refinery primera. Radi
upoređivanja naveden je sastav dobijen iz celokupne simulacijske šeme (levo) i onaj dobijen
samostalnim simuliranjem NS (desno) pri čemu je navedena kolona Liquid 1 s obzirom na to da su
sve vrednosti u koloni Liquid 2 nula jer se tiču sadržaja vode u ovoj struji:

44
Uočava se razlika u ukupnom protoku ove struje koja iznosi 3.6878 lbmol/hr što se nalazi u okviru
dozvoljenih 5%. Ova vrednost je posledica toga što se u okviru definisanja kolone NS specificirala
napojna smeša pri čemu je programu naznačeno da u njoj nema vode (No water opcija) pa
pomenuta vrednost razlike u protoku uglavnom predstavlja vodu. Što se uporedne analize sastava
tiče, u simulaciji samo NS struja 45 nema vodu, etan i propan što se razlikuje u odnosu na sastav te
struje iz simulacije celokupne šeme procesa.
Analiza samih protoka izlaznih struja izvršena je na osnovu sledećih podataka:

45
U tabeli iznad nalaze se vrednosti iz simulacije celokupnog procesa, dok su pomoću tabele ispod
prikazani dobijeni rezultati simulacijom NS. Treba napomenuti da će se vršiti poređenje struje 64
koja nije prošla kroz razmenjivač toplote i odvojila se u posudi F-30 sa vrednostima struje u kojoj se
izdvaja LVN u celokupnoj simulacijskoj šemi pa se očekuju odstupanja. Takođe je izvršeno
poređenje struje 37 koja se izvodi sa dna kolone sa vrednotima karakterističnim za struju kojom
HVN proizvod ide na skladištenje (HVN TO STORAGE).
Upoređeni su molarni protoci za iste proizvode pri čemu je zaključeno da su odstupanja koja se
javljaju u okviru dozvoljenih 5% pri čemu ove vrednosti variraju u zavisnosti od toga koja se
vrednost softveru zada u Mass/Molar Flowrate Guess.
 Prinosi proizvoda u okviru NS
151.15
FR LSR= =4.73 %
3192.9

468.77
FR LVN = =14.68 %
3192.9

3144.6
FR HVN = =98.5 %
3192.9
Ovi parametri se za celu simulacijsku šemu dobijaju kao vrednosti 3.792% , 11.53% i 78.14%
respektivno. Uočava se da su vrednosti prinosa za slučaj samostalne simulacije NS veće, pri čemu se
najintenzivnije povećanje prinosa uočava za proizvod HVN koji se u najvećoj meri I izdvaja od svih
proizvoda NS.

 Čistoća proizvoda u okviru NS

46
U tabelama prikazane su već analizirane vrednosti temperatura prema destilacionim krivama kao i
dobijene vrednosti simulacijom NS. Trend porasta vrednosti temperature od proizvoda 1 ka
proizvodu 4 postoji i ovde. Uočava se odstupanje u slučaju obe destilacione krive za slučaj sva četiri
proizvoda pri čemu se vrednost razlike smanjuje kako se udeo smeše u gasovitoj fazi povećava.
Najbolje poklapanje za obe destilacione krive se uočava za proizvod HVN pod brojem 4. Treba
napomenuti da traženi kvalitet struje 64 ne odstupa mnogo od specificiranog jer se definisana
temperatura EP od 225 F za HVN u okviru Product Quality Specs razlikuje za 2 F u odnosu na
dobijenu temperaturu simulacijon NS (227 F). Najveća odstupanja javljaju se kod gasa i proizvoda
LSR, ali sastav gasa nije bitan s obzirom da se on ne izvodi kao ostali proizvodi na skladištenje, već
odlazi u peć gde se koristi za spaljivanje. Zaključuje se da bi potencijalni problem predstavljalo
odstupanje za proizvod LSR.

47
  Operativni parametri

Upoređivanjem operativnih parametara kolone Naphtha Splitter iz celokupne šeme (levo) i

samostalne simulacije (desno) uočava se da je izačunati refluksni odnos za samu kolonu NS veći za
0.3682 od refluksa za NS u okviru celokupne šeme. Iz navedenog se zaključuje da bi temperatura na
vrhu ove kolone trebala biti manja od vrednosti za temperaturu na vrhu NS u okviru celokupne
simulacije procesa koja je navedena u poglavlju Detaljan proračun kolona Crude Column i
Naphtha Splitter i iznosi 138.68 F. Izračunata vrednost temperature za samu kolonu NS iznosi
128.76 F što jeste manje od 138.68 F.

 Profili pritiska i temperatura

Tabela 7.
Rezultati simulacije cele šeme Rezultati simulacije Naphtha Splitter-a
Broj struje
p, psig T, F p, psig T, F
65 45.5 361.77 45.5 355.5564
45 61.81 190.238 61.81 190.24
48 65 231.46 65 231.46
57 63 125.706 65 125.71
58 75 212.955 75 209.13281
59 65 120 75 120
61 65 120 75 120
64 39.824 212.58 39.8243 208.9045
67 41.810 311.5 51.81 311.5
69 75 362.11 75 355.7592

Boldovane vrednosti su one koje odstupaju pri čemu se primećuje da odstupanja koja se javljaju za
vrednosti temperatura nisu drastična tj. upadaju u preporučeni opseg od 5%. Što se pritisaka tiče,
vrednosti u simulaciji NS za struje 59, 61 i 67 su za tačno 10 psig veće od vrednosti koje se dobijaju
pri simulaciji celokupne šeme što bi se moglo objasniti time da je prisutna sistemska greška pri
definisanju ukupnog pada pritiska na razmenjivačima. Ukoliko se greška projektanta zanemari,
analiza ostalih rezultata je zadovoljavajuća u smislu da nema većih odstupanja veličina.

48