Branko J.

Malešević
ETF Beograd, 2020.

TEORIJA REDOVA

1. Brojni redovi
1.1. Definicija brojnih redova i osnovne osobine
Neka je (ak ) niz realnih brojeva, tada se suma
S n = a1 + . . . + an
naziva n−ta parcijalna suma ili parcijalna suma. Graničnu vrednost
lim Sn ,
n→∞
označavamo
∞
X
(∗) ak
k=1

i nazivamo suma reda. U prethodnom zapisu ak nazivamo opšti član reda. Ukoliko postoji granična
vrednost lim Sn , kao realan broj S, tada kažemo da je red konvergentan; inače ako granična vrednost
n→∞
lim Sn odred-eno divergira, ka nekoj beskonačnosti, kažemo da je red odred-eno divergentan. Moguće
n→∞
je i da granična vrednost lim Sn neodred-eno divergira, tada suma reda ne postoji, tj. tada red
n→∞
neodred-eno divergira. Napomenimo da umesto reda odred-enog sa (∗) moguće je potpuno ekvivaletno
razmatrati i red počev od nekog indeksa k0 ∈ N u obliku
X∞
(∗∗) ak .
k=k0

Primer 1.1. Ispitati konvergenciju reda i ako je red konvergentan odrediti sumu reda
∞
X 1
.
k=1
k (k + 1)
Rešenje. Uočimo da za opšti član reda važi
1 1 1
= − ,
k (k + 1) k k+1
gde k = 1, 2, . . . . Samim tim[) dobijamo
1 1 1
Sn = + + ...
1·2 2·3 n·(n + 1)
n n  
X 1 X 1 1
= = −
k=1
k (k + 1) k k+1
   k=1   
1 1 1 1 1 1 1
= − + − + ... + − =1− .
1 2 2 3 n n+1 n+1
[)
razmatrajući ovaj primer, kao osnovni primer za ”teleskopske” sume

1
Odatle zaključujemo da postoji granična vrednost
 
1
S = lim Sn = lim 1 − = 1.
n→∞ n→∞ n+1
Ovim je dokazano da posmatrani red konvergira i suma reda je S = 1. 2
Primer 1.2. Ispitati konvergenciju reda i ako je red konvergentan odrediti sumu reda
X ∞
qk ,
k=0

u zavisnosti od realnog parametra q ∈ R.

Rešenje. Posmatrajmo parcijalnu sumu
Sn = 1 + q + q 2 + . . . + q n .
Razlikujemo slučajeve:
1o . q = 1
Tada je
Sn = n + 1
i u tom slučaju lim Sn = ∞, tj. tada je red odred-eno divergentan ka beskonačnosti.
n→∞
2o . q 6= 1
Tada koristimo formulu
1 − q n+1
Sn = 1 + q + q 2 + . . . + q n = .
1−q
Granična vrednost−suma reda
1 − q n+1 1 − lim (q n+1 ) 1
n→∞
S = lim Sn = lim = =
n→∞ n→∞ 1 − q 1−q 1−q
postoji kao konačan realan broj ako i samo ako je
|q| < 1.
Napomenimo
∗ ako je q > 1 tada red odred-eno divergentan ka beskonačnosti,
∗ ako je q ≤ −1 tada red jeste neodred-eno divergentan. 2
Napomena. Red iz ovog primera nazivamo geometrijski red i izuzetno je bitan kako za teoriju
brojnih redova, tako i za teoriju stepenih redova.
Na osnovu asocijativnosti sabiranja realnih brojeva sleduje sledeće tvrd-enje za konvergentne redove.
X∞
Teorema 1.3. Ako je ak konvergentan red, tada se njegova suma ne menja pri proizvoljnom
k=1
grupisanju sabiraka bez promene njihovog poretka.

Primer 1.4.∗ Ispitati konvergenciju reda i ako je red konvergentan odrediti sumu reda
∞
X 1
.
k=1
k
Rešenje. Posmatrajmo n−tu parcijalnu sumu pri specijalnom izboru n = 2m − 1. Tada posmatrana
parcijalna suma se može proceniti

2
 m −1
2X      
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
S2m −1 = = 1+ + + + + + + + + + + + + + + ...
k=1
k 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
 
 1 1 1 1 
. . . +  m−1 + m−1 +. . .+ m−1 + m−1
 
m−1 m−1
2 2 +1 2 + (2 − 2) 2 − 1)

+ (2
| {z }
2m −1

1 1 1 1 1 1 1
> 1+ 2· + 4· + 8· + . . . + 2m−1 · m = 1 + + + . . . +
4
|{z} 8
|{z} | {z16} | {z 2 } |2 2 {z 2}
    
1 1 1 1 (m − 1)
2· 22 · 23 · 2m−1 ·
22 23 24 2m
1
= 1 + (m − 1) ·
2

m+1
= .
2
Budući da je
lim S2m −1 = ∞ ,
m→∞

odatle zaključujemo da je posmatrani red odred-eno divergentan ka ∞. 2

Napomena. Red iz ovog zadatka nazivamo harmonijski red i označavamo
∞
X 1
H= ,
k=1
k
a n−tu parcijalnu sumu odred-ujemo sa
n
X 1 1 1
Hn = =1+ + ... + .
k=1
k 2 n
1
Primetimo da za harmonijski red H opšti član teži nuli, a harmonijski red H odred-eno divergira
k
ka ∞.
X∞
Teorema 1.5. Ako je brojni red ak konvergentan, tada je lim ak = 0.
k→∞
k=1
Dokaz. Posmatrajmo dve parcijalne sume
Sk = a1 + a2 + . . . + ak−1 + ak
i
Sk−1 = a1 + a2 + . . . + ak−1 .
Na osnovu
ak = Sk − Sk−1 ,
budući da je lim Sk = S i lim Sk−1 = S tada
k→∞ k→∞

lim ak = lim (Sk − Sk−1 ) = lim Sk − lim Sk−1 = S − S = 0.

k→∞ k→∞ k→∞ k→∞

Napomena. Kontrapozicija ovog tvrd-enja je:

∞
X
Ako (ak ) nije nula niz tada red ak nije konvergentan, tj. tada je red divergentan.
k=1

3
Teorema 1.6. Neka su redovi ∞ ∞
X X
S1 = ak i S2 = bk
k=1 k=1
konvergentni i neka su α, β ∈ R realni brojevi, tada je i red
∞
X
S3 = (αak + βbk )
k=1

konvergentan i važi
S3 = αS1 + βS2 .
Dokaz. Sleduje na osnovu odred-enja brojnog reda kao granične vrednosti parcijalnih suma i osobina
graničnih vrednosti.
Primer 1.7. Ispitati konvergenciju reda i ako je red konvergentan odrediti sumu reda
∞
X 1 + 3k
.
k=1
9k

Rešenje. Uočimo
∞ ∞ ∞
X 1 + 3k X 1 X 3k
= + ,
k=1
9k k=1
9k
k=1
9k

jer su redovi
∞
1 ∞ ∞  k ∞  k
1
1 1 3k 3 1 1
= 91 = 3
X X X X
S1 = k
i S2 = = = = 1
=
k=1
9 1− 8 k=1
9k k=1
9 k=1
3 1− 2
9 3
konvergentni. Samim tim polazni red konvergira i suma reda je
1 1 5
S = S1 + S2 = + = .
8 2 8
2
Napomenimo da važi sledeće tvrd-enje.
∞
X
Teorema 1.8. (Košijev opšti kriterijum) Red ak konvergira ako i samo ako je ispunjen kri-
k=1
terijum
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n, p ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ |Sn+p − Sn | < ε).

∞
X n
X
Za proizvoljan red S = ak (koji standardno počinje od k0 = 1) i n−tu parcijalnu sumu Sn = ak
∞ k=1 k=1
ak odred-ujemo ostatak reda. Tada, na osnovu Košijevog opšteg kriterijuma
X
sa redom [) Rn =
k=n+1
važi: ∞
X
red S = ak je konvergentan ako i samo ako Rn = S −Sn −→ 0 (kada n → ∞).
k=1

∞
pri tom red Rn odred-uje niz po n, dok red
X
[)
ak , ako konvergira, je broj u R (za fiksirani početni indeks k0 ∈ N)
k=k0

4
Primer 1.9. Neka je dat niz decimala (ak ), tj. niz prirodnih brojeva ak ∈ {0, 1, 2, . . . , 9}. Dokazati
konvergenciju decimalskog reda
∞
X ak
.
k=1
10k
Rešenje. Koristićemo Košijev opšti kriterijum. Posmatrajmo parcijalne sume:
n+p n
X ak X ak
Sn+p = i Sn = ,
k=1
10k k=1
10k

za n, p ∈ N. Neka ε > 0 proizvoljno. Odredimo n0 = n0 (ε) ∈ N tako da za n ≥ n0 je tačno

an+1 an+p
|Sn+p − Sn | ≤ + . . . +
10n+1 10n+p
10 10
< n+1
+ . . . + n+p + . . .
10  10 
1 1 1
= 1+ + + ...
10n 10 102
1 1 1
= n
· 1
= < ε.
10 1 − 9 · 10n−1
10
Odred-ivanje n0 = n0 (ε) ∈ N je dato sa
1 1
n−1
< ε ⇐⇒ < 9 ε ⇐⇒ 10−n < log10 (9 ε) ⇐⇒ n > − log10 (9 ε) ,
9 · 10 10n
tj.    
1
n0 = n0 (ε) = log10 +1 .
9ε
∞
X ak
Ovim je dokazana konvergencija svakog decimalskog reda k
koji konvergira ka tačno jednom
k=1
10
realnom broju S ∈ [0, 1] koji predstavlja sumu decimalskog reda. 2

Primer 1.10. Upotrebom Košijevog opšteg kriterijuma dokazati divergenciju harmonijskog reda
∞
X 1
H= .
k=1
k
Rešenje. Posmatrajmo parcijalne sume:
n+p n
X 1 X 1
Hn+p = i Hn = ,
k=1
k k=1
k
za n, p ∈ N. Neka ε > 0 proizvoljno. Birajući p = 2n dokazujemo da nije |Hn+p −Hn | = |H2n −Hn | < ε
za svako proizvoljno malo ε > 0. Zaista
1 1
|H2n − Hn | = + ... +
n+1 2n
1 1
> + ... +
2n 2n
1
= n·
2n
1
= .
2
Budući da razlika |H2n − Hn | > 1/2, ta razlika nije proizvoljno mala za n počev od nekog n0 = n0 (ε).
Navedeno dokazuje divergenciju harmonijskog reda. 2

5
1.2. Redovi sa pozitivnim članovima
∞
X
U ovoj sekciji razmatramo brojne redove ak za nizove (ak ) sa pozitivnim članovima i takve redove
k=1
nazivamo redovima sa pozitivnim članovima. Takvi redovi su ili konvergentni ili odred-eno divergentni
X∞
ka ∞. Zbog toga zapis reda sa pozitivnim članovima S = ak je korektan jer je tačan za neko S ∈ R.
k=1

1.2.1. Kriterijumi pored-enja. Važe tvrd-enja kojima odred-ujemo kriterijume pored-enja:

Teorema 1.11. (I kriterijum pored-enja) Neka su redovi
∞
X ∞
X
S1 = ak i S2 = bk
k=1 k=1

sa pozitvnim članovima i neka je ispunjen uslov pored-enja

(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N) n ≥ n0 =⇒ an ≤ bn .
Tada važi
∞
X ∞
X
o
1 . Ako red S2 = bk konvergira tada konvergira i red S1 = ak .
k=1 k=1
X∞ ∞
X
2o. Ako red S1 = ak divergira tada divergira i red S2 = bk .
k=1 k=1
Dokaz. Sleduje na osnovu odred-enja brojnog reda kao granične vrednosti parcijalnih suma i osobina
graničnih vrednosti.
Na osnovu I kriterijuma pored-enja sleduju sledeći kriterijumi pored-enja za redove sa pozitivnim
članovima.
Teorema 1.12. (II kriterijum pored-enja) Neka su redovi
∞
X ∞
X
S1 = ak i S2 = bk
k=1 k=1

sa pozitvnim članovima i neka je ispunjen uslov

an
∃ lim = c ∈ R\{0},
n→∞ bn

tj. da an ∼ c bn (n → ∞). Tada važi

X∞ ∞
X
o
1 . Red S2 = bk konvergira ako i samo konvergira red S1 = ak .
k=1 k=1
∞
X ∞
X
2o. Red S2 = bk divergira ako i samo divergira red S1 = ak .
k=1 k=1

Teorema 1.13. (III kriterijum pored-enja) Neka su redovi

∞
X ∞
X
S1 = ak i S2 = bk
k=1 k=1

sa pozitvnim članovima i neka je ispunjen uslov

an
∃ lim = 0.
n→∞ bn

6
Tada važi
∞
X ∞
X
o
1 . Ako red S2 = bk konvergira tada konvergira i red S1 = ak .
k=1 k=1
X∞ ∞
X
2o. Ako red S2 = bk divergira tada divergira i red S1 = ak .
k=1 k=1

Teorema 1.14. (IV kriterijum pored-enja) Neka su redovi

∞
X ∞
X
S1 = ak i S2 = bk
k=1 k=1

sa pozitvnim članovima i neka je ispunjen uslov

an+1 bn+1
∀n ∈ N ≤
an bn
Tada važi
∞
X ∞
X
o
1 . Ako red S2 = bk konvergira tada konvergira i red S1 = ak .
k=1 k=1
∞
X ∞
X
2o. Ako red S1 = ak divergira tada divergira i red S2 = bk .
k=1 k=1

Primer 1.15. Ispitati konvergenicju reda

∞
X 1
S=
k=1
kp
ukoliko je p < 1.
Rešenje. Primetimo da za p < 1 važi pored-enje
1 1
⇐⇒ k p < k 1 ,


< p
k k
za k = 1, 2, . . .. Samim tim prema I kriterijumu pored-enja iz divergencije harmonijskog reda
∞
X 1
H=
k=1
k
sleduje divergencija i posmatranog reda
∞
X 1
S= .
k=1
kp
2
Primer 1.16. Ispitati konvergenicju reda
∞
X 1
S= √ .
k=1
k
Rešenje. Uzimajući u prethodnom zadatku
1
<1 p=
2
sleduje odgovor u ovom zadatku posmatrani red divergira ka ∞. 2

7
Primer 1.17. Ispitati konvergenicju reda
∞
X 1
S= .
k=1
k2

Rešenje. Primetimo da važi pored-enje

1 1
⇐⇒ k 2 − k < k 2 ,


2
<
k k(k−1)
za k = 2, 3, . . .. Samim tim prema I kriterijumu pored-enja iz konvergencije reda
∞ ∞
X 1 X 1
=
k=2
k(k−1) k=1 (k+1)k

sleduje konvergencija i posmatranog reda[)

∞
X 1
S= 2
.
k=1
k
2

Primer 1.18. Ispitati konvergenicju reda

∞
X k+2
S= √ .
k=1
2 k3 + 3

Rešenje. Primetimo da važi

k+2 k 1
ak = √ ∼ 3/2 = 1/2 = bk (k → ∞).
3
2 k +3 2k 2k
∞
1
divergira, prema II kriterijumu pored-enja, tada i red S divergira.
X
Budući da red 1/2
2
k=1
k

1.2.2. Dalmberovi kriterijumi

Teorema 1.19. (Uopšteni Dalamberov test)

∞
X
Neka je S = ak red sa pozitivnim članovima. Tada važi:
k=1
(i) Ako postoji ` ∈ (0, 1) tako da
ak+1
(∀k ∈ N) ≤ ` < 1,
ak
tada red S konvergira.
(ii) Ako
ak+1
(∀k ∈ N) ≥ 1.
ak
tada red S divergira.
∞ ∞
[)
X 1 X 1
jer je S = =1+
k=1
k2 k=2
k2

8
Dokaz. (i) U ovom slučaju ako postoji ` ∈ (0, 1) tako da
ak+1
(∀k ∈ N) ≤ ` < 1,
ak
tada množenjem odgovarajućih nejednakosti koje navodimo i skraćivanjem sleduje zaključak da za
svako k ∈ N važi  

 ak+1 ≤ 6 ak `  
6 a ≤ 6 a `

 


 k k−1 

6 ak−1 ≤ 6 ak−2 ` =⇒ ak+1 ≤ a1 `k .

 .
.. 


 


 6a ≤ a `  
2 1
∞
X ∞
X
k
Samim tim iz konvergencije geometrijskog reda ` sleduje i konvergencija polaznog reda S = ak .
k=1 k=1
(ii) Neka je ispunjeno
ak+1
(∀k ∈ N) ≥ 1,
ak
tada množenjem odgovarajućih nejednakosti koje navodimo i skraćivanjem sleduje zaključak da za
svako k ∈ N važi  

 a k+1 ≥ 6 a k 

6 a ≥ 6 a

 


 k k−1 

6 ak−1 ≥ 6 ak−2 =⇒ ak+1 ≥ a1 (> 0).
 .. 



 . 


 6a ≥ a  
2 1
∞
X ∞
X
Iz divergencije konstantnog reda a1 sleduje i divergencija polaznog reda S = ak .
k=1 k=1

Teorema 1.20. (Dalamberov test)

∞
X
Neka je S = ak red sa pozitivnim članovima. Neka postoji
k=1

ak+1
L = lim ,
k→∞ ak

tada važi:
(i) ako je L < 1 tada red S konvergira,
(ii) ako je L > 1 tada red S divergira,
(iii) ako je L = 1 tada za ispitivanje konvergencije reda S je potrebno dodatno ispitivanje.

Dokaz. (i) Ako je L < 1, tada za postoji ε > 0 koje ispunjava

`=L+ε<1

i pri tom postoji k0 = k0 (ε) ∈ N tako da za k ≥ k0 je ispunjeno

 
 ak+1  ak+1
 ak − L < ε ⇐⇒ −ε < ak − L < ε
 

9
i odatle za svako k ≥ k0 je ispunjeno
ak+1
< ` = L + ε < 1.
ak
Prema uopštenom Dalamberovom testu prethodna nejednakost je dovoljna da zaključimo da je tačno:
∞
X
polazni red S = ak je konvergentan.
k=1

(ii) Ako je L > 1, tada za postoji ε > 0 koje ispunjava

`=L−ε>1

i pri tom postoji k0 = k0 (ε) ∈ N tako da za k ≥ k0 je ispunjeno

 
 ak+1  ak+1
 ak − L < ε ⇐⇒ −ε < ak − L < ε
 

i odatle za svako k ≥ k0 je ispunjeno

ak+1
> ` = L − ε > 1.
ak
Prema uopštenom Dalamberovom testu prethodna nejednakost je dovoljna da zaključimo da je tačno:
∞
X
polazni red S = ak je divergentan.
k=1

(iii) Ako je L = 1 moguće je naći primere redova sa pozitivnim članovima koji su konvergentni
i moguće je naći primere redova sa negativnim članovima koji su divergentni. Odatle navedeni
zaključak ako je L = 1 tada za ispitivanje konvergencije reda S je potrebno dodatno ispitivanje.

Primer 1.21. Ispitati konvergenciju reda

∞
X 1
S= p
,
k=1
k

za vrednosti p = 1 i p = 2.
Rešenje. Važi
1  p
ak+1 (k + 1)p k
L = lim = lim 1
= lim = 1,
k→∞ ak k→∞ k→∞ k+1
kp
za vrednosti p = 1 i p = 2. Napomenimo na osnovu prethodnih primera da za vrednost p = 1 radi
se o divergentnom harmonijskom redu
∞
X 1
H=
k=1
k
i za vrednost p = 2 radi se o konvergentnom brojnom redu
∞
X 1
S= .
k=1
k2
2

10
Primer 1.22. Ispitati konvergenciju redova
(i)
∞
X 2020k
S (1) = .
k=1
k!
(ii)
∞
(2)
X k
S = .
k=1
4k
(iii)
∞
(3)
X k!
S = .
k=1
10k
(iv)
∞
(4)
X kk
S = .
k=1
k!
(v)
∞  k
(5)
X 1 3
S = √ .
k=1
5k + 1 5
Rešenje. (i) Važi
2020k+1
ak+1 (k+1)! 2020
L = lim = lim k
= lim = 0 < 1,
k→∞ ak k→∞ 2020 k→∞ k+1
k!
dakle posmatrani brojni red S (1) konvergira.
(ii) Važi
k+1  
ak+1 4k+1 1 k+1 1
L = lim = lim k = lim = < 1,
k→∞ ak k→∞ k→∞ 4 k 4
4k
dakle posmatrani brojni red S (2) konvergira.
(iii) Važi
(k+1)!
ak+1 k+1 k+1
L = lim = lim 10k! = lim = ∞ > 1,
k→∞ ak k→∞ k→∞ 10
10k
dakle posmatrani brojni red S (3) divergira.
(iv) Važi
(k+1)k+1
ak+1 (k+1)! (k+1)k  1 k
L = lim = lim = lim = lim 1+ = e > 1,
k→∞ ak k→∞ kk k→∞ kk k→∞ k
k!
dakle posmatrani brojni red S (4) divergira.
(v) Važi
3 k+1
 
1
√ r !
ak+1 5k + 6 5 5k + 1 3 3
L = lim = lim  k = lim · = < 1,
k→∞ ak k→∞ 1 3 k→∞ 5k + 6 5 5
√
5k + 1 5

11
dakle posmatrani brojni red S (5) konvergira. 2
Primer 1.23. Ispitati konvergenciju reda
∞
X αk k!
S= ,
k=1
kk
u zavisnosti od realnog parametra α ∈ R.
Rešenje. Važi
αk+1 (k+1)!
ak+1 (k+1)k+1 α kk α α
L = lim = lim k
= lim k
= lim  k
= .
k→∞ ak α k! k→∞ (k+1) 1 e
k→∞ k→∞

kk
1+
k
Odatle sleduje zaključak
(i) ako je L = α/e < 1 ⇐⇒ α < e tada red S konvergira,
(ii) ako je L = α/e > 1 ⇐⇒ α > e tada red S divergira,
(iii) ako je L = α/e = 1 ⇐⇒ α = e tada za ispitivanje konvergencije reda S je potrebno dodatno
ispitivanje. Jedan način za dodatno ispitivanje je baziran na upotrebi Stirlingove formule:

√
 k
k
k! ∼ 2πk (k → ∞).
e

Tada
√ kk
ek ·k! ek · 2πk k √
ak = k ∼ e = 2πk (k → ∞),
k kk
Navedeno je dovoljno za zaključak da za α = e posmatrani red S je odred-eno divergentan
ka ∞. 2

1.2.3. Košijevi koreni kriterijumi

Teorema 1.24. (Uopšteni Košijev koreni test)
∞
X
Neka je S = ak red sa pozitivnim članovima. Tada važi:
k=1
1o. (i) Ako postoji ` ∈ (0, 1) tako da
√
(∀k ∈ N) k
ak ≤ ` < 1,
tada red S konvergira.
(ii) Ako
√
(∀k ∈ N) k
ak ≥ 1.
tada red S divergira.
Dokaz. (i) U ovom slučaju ako postoji ` ∈ (0, 1) tako da
√
(∀k ∈ N) k ak ≤ ` < 1,
tada
(∀k ∈ N) ak ≤ ` k .
X∞ ∞
X
k
Samim tim iz konvergencije geometrijskog reda ` sleduje i konvergencija polaznog reda S = ak .
k=1 k=1

12
(ii) Neka je ispunjeno
√
(∀k ∈ N) k
ak ≥ 1,
tada
(∀k ∈ N) ak ≥ 1.
∞
X
Samim tim opšti čla ak nije nula niz, pa odatle sleduje i divergencija polaznog reda S = ak .
k=1

Teorema 1.25. (Košijev koreni test)

∞
X
Neka je S = ak red sa pozitivnim članovima i neka postoji
k=1
√
L = lim k
ak ,
k→∞

tada važi:
(i) ako je L < 1 tada red S konvergira,
(ii) ako je L > 1 tada red S divergira,
(iii) ako je L = 1 tada za ispitivanje konvergencije reda S je potrebno dodatno ispitivanje.
Dokaz. (i) Ako je L < 1, tada za postoji ε > 0 koje ispunjava
`=L+ε<1
i pri tom postoji k0 = k0 (ε) ∈ N tako da za k ≥ k0 je ispunjeno
√ √
| k ak − L| < ε ⇐⇒ −ε < k ak − L < ε
i odatle za svako k ≥ k0 je ispunjeno
√
k
ak < ` = L + ε < 1.
Prema uopštenom Košijevom korenom testu prethodna nejednakost je dovoljna da zaključimo da je
tačno: ∞
X
polazni red S = ak je konvergentan.
k=1

(ii) Ako je L > 1, tada za postoji ε > 0 koje ispunjava

`=L−ε>1
i pri tom postoji k0 = k0 (ε) ∈ N tako da za k ≥ k0 je ispunjeno
√ √
| k ak − L| < ε ⇐⇒ −ε < k ak − L < ε
i odatle za svako k ≥ k0 je ispunjeno
√
k
ak > ` = L − ε > 1.
Prema uopštenom Košijevom korenom testu prethodna nejednakost je dovoljna da zaključimo da je
tačno: ∞
X
polazni red S = ak je divergentan.
k=1
(iii) Ako je L = 1 moguće je naći primere redova sa pozitivnim članovima koji su konvergentni
i moguće je naći primere redova sa negativnim članovima koji su divergentni. Odatle navedeni
zaključak ako je L = 1 tada za ispitivanje konvergencije reda S je potrebno dodatno ispitivanje.

13
Primer 1.26. Ispitati konvergenciju reda
n
X 1
S= ,
k=1
kp

za vrednosti p = 1 i p = 2.
Rešenje. Važi
√ √k
 √ p 
k
√k
p
L = lim k ak = lim k p = lim k = lim k = 1,
k→∞ k→∞ k→∞ k→∞

za vrednosti p = 1 i p = 2. Napomenimo na osnovu prethodnih primera da za vrednost p = 1 radi

se o divergentnom harmonijskom redu
∞
X 1
H=
k=1
k
i za vrednost p = 2 radi se o konvergentnom brojnom redu
∞
X 1
S= 2
.
k=1
k
2

Primer 1.27. Ispitati konvergenciju redova

(i)
∞
(1)
X 1
S = k
.
k=1
k
(ii)
∞
(2)
X k
S = .
k=1
4k
(iii)
∞  k2
(3)
X k
S = .
k=1
k+1
(iv)
∞  −k
(4)
X 1 1
S = k + .
k=1
3 k
(v)
∞  k
(5)
X 1 3
S = √ .
k=1
5k + 1 5
Rešenje. (i) Važi r
√ k 1 1
L = lim k
ak = lim k
= lim = 0 < 1,
k→∞ k→∞ k k→∞ k
(1)
dakle posmatrani brojni red S konvergira.
(ii) Važi r √
k
√ k k k 1
L = lim k ak = lim k
= lim = < 1,
k→∞ k→∞ 4 k→∞ 4 4
dakle posmatrani brojni red S (2) konvergira.

14
(iii) Važi s
k2  k
√ k k k
L = lim ak = lim
k = lim
k→∞ k→∞ k+1 k→∞ k+1
 k  k
k+1−1 1 1
= lim = lim 1 − = < 1,
k→∞ k+1 k→∞ k+1 e
dakle posmatrani brojni red S (3) konvergira.
(iv) Važi s  −k −1 !
√

√ k 1 1 k 1 1
L = lim k ak = lim k + = lim k +
k→∞ k→∞ 3 k k→∞ 3 k
 −1
1 1 1
= lim + = lim = 3 > 1,
k→∞ 3 k k→∞ 1 1
+
3 k
dakle posmatrani brojni red S (4) divergira.
(v) Važi s  k  !
√ 1 3 1 3
L = lim k ak = lim k √ = lim p √
k→∞ k→∞ 5k + 1 5 k→∞ k
5
  5k + 1
 
3 1 3  1 
= lim √ = lim  
√ 2k
2k
r
5 k→∞ 5k + 1 5 k→∞ 2k
 1

k 5+
  k

3  1  3
= lim   = < 1,
 
5 k→∞  √ r 1/2  5
k 1/2 k 1
k 5+
k
dakle posmatrani brojni red S (5) konvergira. 2

1.2.4. Med-usobni odnos Dalamberovog i Košijevog korenog testa. Neka je dat red sa
pozitivnim članovima
∞
X
S= ak
k=1

i neka su odred-ene u R granične vrednosti:

ak+1
ρ = lim inf ,
k→∞ ak
ak+1
ρ = lim sup ,
k→∞ ak
√
θ = lim inf k ak ,
k→∞
√
θ = lim sup k ak ,
k→∞

Tada važi tvrd-enje.

15
 ∞
X
Teorema 1.28. Neka je dat red sa pozitivnim članovima S = ak . Tada važi:
k=1

ρ ≤ θ ≤ θ ≤ ρ.

Na osnovu prethodnog tvrd-enja sleduje.

∞
X
Teorema 1.29. Neka je dat red sa pozitivnim članovima S = ak . Tada važi:
k=1
ak+1 √
ako postoji L = lim ∈ [0, ∞], tada lim k ak = L.
k→∞ ak k→∞

Prethodnim tvrd-enjem je odred-en med-usobni odnos izmed-u Dalamberovog i Košijevog korenog testa.
Primer 1.30. Analizirati da li je moguće ispitati konvergenciju reda
S = q3 + q2 + q5 + q4 + q7 + q6 + . . . q ∈ (0, 1)
primenom Dalaberovog testa i primenom Košijevog korenog testa. Da li je red S konvergentan ?
Rešenje. Prvo primetimo da je red S konvergentan, jer za n−tu parcijalnu sumu važi:
(q 3 + q 2 ) + (q 5 + q 4 ) + . . . + (q 2m−1 + q 2m−2 ) + (q 2m+1 + q 2m )
(
: n = 2m,
Sn =
(q 3 + q 2 ) + (q 5 + q 4 ) + . . . + (q 2m−1 + q 2m−2 ) + (q 2m+1 + q 2m ) + q 2m+3 : n = 2m+1
i odatle:
1 − q 2m
 

 q 2 +q 3 +. . .+q 2m +q 2m+1 : n = 2m, 
 q2
: n = 2m,
Sn = = 1−q
2m
  q 2 1 − q + q 2m+3 : n = 2m+1.

q 2 +q 3 +. . .+q 2m +q 2m+1 +q 2m+3 : n = 2m+1

1−q
Samim tim red je konvergentan i suma reda S je data sa
1
S = lim Sn = q 2 .
k→∞ 1−q
Dalje, prelazimo na analizu primenljivosti Dalamberovog i Košijevog korenog testa na ispitivanje
konvergencije reda
X∞
S= ak ,
k=1
pri čemu
qk q k+3 :
( (
: k = 2m, k = 2m,
ak = i ak+1 =
q k+2 : k = 2m+1 q k+1 : k = 2m+1.
Za Dalamberov test imamo 
2
ak+1  q :
 k = 2m,
= 1
ak 
 : k = 2m+1
q
i odatle zaključak da je Dalamberov test neprimenljiv jer
 ak+1 
¬ ∃L = lim ∈ [0, ∞] .
k→∞ ak

16
Sa druge strane za Košijev koreni test imamo

√  q : k = 2m,
k
ak =
 qp
k
q 2 : k = 2m+1
i odatle zaključak da je Košijev koreni test primenljiv jer
√
∃L = lim k ak = q ∈ (0, 1).
k→∞
2

1.2.5. Košijev integralni kriterijum

Teorema 1.31. (Košijev integralni test)
∞
X
Neka je S = ak red sa pozitvnim i nerastućim članovima počev od k0 ∈ N0 , tj.
k=k0

ak0 ≥ ak0 +1 ≥ ak0 +2 ≥ . . . .

Neka je f : [k0 , ∞) −→ R funkcija takva da važi:
f (k) = ak
za svako k ∈ {k0 , k0 +1, k0 +2, . . .} i pri tom neka je za funkciju f ispunjeno:


(i) f je neprekidna nad [k0 , ∞), što označavamo f ∈ C [k0 , ∞) ;


(ii) f je pozitivna nad [k0 , ∞), tj. ∀x ∈ [k0 , ∞) f (x) > 0;
(iii) f (&) je nerastuća nad [k0 , ∞).
Tada važi:
∞
X Z∞
red ak konvergira ako i samo ako nesvojstven integral f (x) dx konvergira.
k=k0 k0

Dokaz. Na osnovu navedenih pretpostavki za funkciju f zaključujemo da za svako k = k0 , k0+1, k0+2,

. . . važi:
k+1
Z k+1
Z k+1
Z
f (k+1) ≤ f (x) ≤ f (k) =⇒ f (k+1) dx ≤ f (x) dx ≤ f (k) dx
k k k
k+1
Z



=⇒ f (k+1) (k+1) − k ≤ f (x) dx ≤ f (k) (k+1) − k
k
k+1
Z
=⇒ f (k+1) ≤ f (x) dx ≤ f (k)
k
k+1
Z
=⇒ ak+1 ≤ f (x) dx ≤ ak .
k

Dalje, neka je n ≥ k0 ma koji prirodan broj. Tada na osnovu prethodnog:

n n  Zk+1  X n
X X
ak+1 ≤ f (x) dx ≤ ak ,
k=k0 k=k0 k k=k0

17
tj. važi:
n n+1
Z n
X X
ak+1 ≤ f (x) dx ≤ ak .
k=k0 k0 k=k0

Iz ove dvostruke nejednakosti, razmatrajući kada n → ∞, sleduje zaključak:

∞
X Z∞
red ak konvergira ako i samo ako nesvojstven integral f (x) dx konvergira.
k=k0 k0

Primer 1.32. Ispitati konvergenciju reda

∞
X 1
S= p
,
k=1
k

u zavisnosti od realnog parametra p ∈ R.

Rešenje. Za vrednosti p ∈ (−∞, 1] posmatrani red divergira saglasno I kriterijumu pored-enja i
dokazanoj divergenciji harmonijskog reda H.

Ispitajmo konvergenicju posmatranog reda u slučaju vrednosti p > 1 primenom Košijevog integralnog
kriterijuma. Posmatrajmo funkciju
1
f (x) = : [1, ∞) −→ R,
xp
koja evidentno ispunjava uslove za primenu Košijevog integralnog testa. Budući da za p > 1 konve-
rgira nesvojstveni integral

Z∞ Z∞  −p+1  b
 b 

|
Z
1 x
p
dx = x−p dx = lim  x−p dx = lim
x b→∞ b→∞ −p + 1 1
1 1  1 
1 1 1
= lim − = ,
b→∞ (1 − p) b p−1 (1 − p) p−1

odatle zaključujemo da za p > 1 konvergira i posmatani red.

Važi zaključak:
∞ ∞
X 1 X 1
red p
divergira za p ≤ 1 i red konvergira za p > 1. 2
k=0
k k=0
kp

Primer 1.33. Ispitati konvergenciju reda

∞
X ln k
S= .
k=1
k

Rešenje. Posmatrajmo funkciju

ln x
f (x) = : [1, ∞) −→ R.
x

18
Da bi primenili Košijev integralni test na funkciju f potrebno je samo ispitati njenu monotonost na
razmatranom domenu. Važi
1
(ln x)0 ·x − ln x·(x)0 ·x − ln x·1 1 − ln x
f 0 (x) = = x = : [1, ∞) −→ R.
x 2 x 2 x2
Primetimo
1 − ln x
f 0 (x) = = 0 ⇐⇒ x = e.
x2
Jednostavno se proverava f 0 < 0 na (e, ∞), dok je f 0 > 0 na (1, e). Za ispitivanje konveregencije reda
razmatranje nastavljamo sa početnim indeksom k0 = 3, razmatrajući red
∞
X ln k
Se = .
k=3
k
Navedeni red divergira jer divergira nesvojstveni integral
Z∞
 b   b   b 
Z Z Z
ln x ln x  1
dx = lim  dx = lim  ln x dx = lim  ln x d ln x
x b→∞ x b→∞ x b→∞
3 3 3 3

 2  ln b
 
Zln b  2
ln b ln2 3
|

t
= (t = ln x) = lim  t dt = lim
 = lim − = ∞.
b→∞ b→∞ 2 ln 3 b→∞ 2 2
ln 3

Sveukupno divergira i polazni brojni red

∞
X ln k ln 1 ln 2 e
S= = + + S. 2
k=1
k 1 2

Primer 1.34. Ispitati konvergenciju reda primenom Košijevog integralnog testa

∞
X 1 k+1
S= √ ln ,
k=2
k k−1
Rešenje. Posmatrajmo funkciju
1 x+1
f (x) = √ ln : [2, ∞) −→ R.
x x−1
Ispitajmo uslove za primenu Košijevog integralnog testa:
(i) f ∈ C[2, ∞) jeste neprekidna funkcija po načinu formiranja na [2, ∞).
x+1 x−1+2 2
(ii) f (x) > 0 jer je tačno = =1+ > 1, za x ∈ [2, ∞).
x−1 x−1 x−1
(iii) f & je strogo opadajuća jer za x ∈ [2, ∞) prvi izvod
 0  0
0 1 x+1 1 x+1
f (x) = √ · ln + √ · ln
x x−1 x x−1
 0
−1/2 0

x+1 1 1 x+1
= x · ln +√ ·
x−1 x x+1 x−1
  x−1  
1 −3/2 x+1 1 1 1 · (x−1) − (x+1) · 1
= − x · ln +√ ·
2 x−1 x x+1 (x−1)2
x−1

19
ispunjava:    
0 1 x+1 1 1 −2
f (x) = − · ln +√ ·
2 x3/2 x−1 x x+1 (x−1)2
  x−1  
1 x+1 1 1 −2
= − 3/2 · ln +√ · < 0.
2x | x−1
{z } x x+1 x−1
| {z } | {z } | {z }
(<0) (>0) (>0) (<0)

Samim tim je dokazano f & strogo opadajuća nad [2, ∞). Sveukupno funkcija f ispunjava uslove za
primenu Košijevog integralnog testa nad [2, ∞). Razmotrimo konvergenciju nesvojstvenog integrala
Z∞ Z∞
1 x+1
f (x) dx = √ ln dx
x x−1
2 2
Z∞
x+1 √
= ln 2d x
x−1
2
Z∞
x+1 √
= 2 ln d x
| x−1
|{z}
2 {z } dv
u
∞ Z∞
 
√
|− √
  
x+1 x+1 
= 2 x ln x d ln
x−1 2
x−1
2
 
b Z∞
√
|− √
  
x+1 x+1 
= 2  lim x ln x d ln

x−1 x−1

b→∞
2
2
 
 Z∞ 0
√ √ √
   
b+1 2+1 1 x+1
= 2  lim b ln − 2 ln − x dx
 
b→∞ b−1 2−1 x+1 x−1
2 x−1
    
b+1 ∞
 ln b−1  √
Z
√
 
  1 −2 
= 2  lim 
    − 2 ln 3 − x dx 
b→∞ 1   x+1 (x−1)2 
√ 2
b x−1
0  ∞
   
b+1 Z
  ln b−1  √  √ 1

−2
 
= 2  lim   0  − 2 ln 3 − x dx
    
 b→∞  1   x+1 (x−1) 2 
√ x−1
b 2
∞
   
−2
 Z
 b2 − 1  √
 − 2 ln 3 + 2 √x 1 1
  
= 2  lim dx
   
1 (x+1) (x−1) 

 b→∞
   
− 3/2
2b 2

Z∞ Z∞ √
 
√
√ 1 √ x
= 2  0 − 2 ln 3 + 2 x 2 dx = −2 2 ln 3 + 4 2
dx .
(x −1) x −1
2
|2 {z }
=I

20
 Z∞ √ √
x x 1
Primetimo da je nesvojstven integral I = dx konvergentan jer ∼ (kada x → ∞).
x2 −1 x2 −1 x3/2
2
Sveukupno, prema Košijevom integralnom testu dokazana je konvergenicija posmatranog reda
∞
X 1 k+1
S= √ ln .
k=2
k k−1

Napomena. Iz činjenice da ln(1 + x) ∼ x (kada x → 0) sleduje

 
1 k+1 1 2 2
ak = √ ln = √ ln 1 + ∼ 3/2 (kada k → ∞).
k k−1 k k−1 k
∞
1 k+1
Na osnovu II kriterijuma pored-enja sleduje konvergencija posmatranog reda S =
X
√ ln .2
k=2
k k−1

1.3. Redovi sa članovima naizmeničnog znaka

U ovoj sekciji razmatramo brojne redove oblika
∞
X
(−1)k−1 ak = a1 − a2 + a3 − a4 + . . . + (−1)k−1 ak + . . . ,
k=1

gde je ak > 0 (k = 1, 2, 3, . . .), koje nazivamo alternativnim redovima ili redovima sa članovima
naizmeničnog znaka. Takod-e umesto brojnog reda S moguće je potpuno ekvivaletno razmatrati i
brojni red poče od nekog indeksa k0 ∈ N. Za alternativne redove važi osnovno tvrd-enje.

Teorema 1.35. (Lajbnicov test)

Neka je dat alternativni red
∞
X
(−1)k−1 ak .
k=1
o
1 . Ako je niz (ak ) strog opadajući nula niz:
ak & 0 (kada k → ∞),
tada
alternativni red S konvergira.
2o . Neka je Rn ostatak alternativnog reda, za n ∈ N, tada važi:
|Rn | < an+1 .

Dokaz. 1o . Za alternativni red ∞

X
(−1)k−1 ak ,
k=1

neka je (ak ) strogo opadajući nula niz. Posmatrajmo specijalnu parcijalnu sumu
S2n = a1 − a2 + a3 − a4 + a5 − a6 + . . . + a2n−1 − a2n
(1) = (a1 −a2 ) + (a3 −a4 ) + (a5 −a5 ) + . . . + (a2n−1 −a2n )
| {z } | {z } | {z } | {z }
(>0) (>0) (>0) (>0)

21
koja po svom načinu formiranja ispunjava da je strogo rastuća

(2) S2n %

jer predstavlja sumu pozitivnih sabiraka u zagradama. Primetimo da ta parcijalna suma dopušta i
drugo asocijativno zagrad-ivanje koje dovodi do gornjeg ograničenja:

S2n = a1 − a2 + a3 − a4 + a5 − a6 + a7 − . . . + a2n−3 − a2n−2 + a2n−1 − a2n

(3) = a1 − (a2 −a3 ) − (a4 −a5 ) − (a6 −a7 ) − . . . − (a2n−2 −a2n−1 ) − a2n < a1
| {z } | {z } | {z } | {z } |{z}
(>0) (>0) (>0) (>0) (>0)

Na osnovu (2) i (3) sleduje zaključak

(4) niz (S2n ) je konvergentan i postoji S = lim S2n .

n→∞

Dalje koristimo činjenicu da je

(5) (ak ) jedan nula niz,

na osnovu koje

(6) lim S2n+1 = lim (S2n + a2n+1 ) = lim S2n + lim a2n+1 = S + 0 = S.
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞

Sveukupno pod navedenim pretpostavkama alternativni red S je konvergentan.

2o . Za alternativni red ∞
X
(−1)k−1 ak ,
k=1

neka je (ak ) strogo opadajući nula niz. Tada prema razmatranju u prvom delu postoji suma reda

S = lim Sk .
k→∞

Na osnovu prethodnog razmatranja takod-e imamo i procenu

∞
X
S= (−1)k−1 ak < a1 .
k=1

Dalje za prirodan broj n ∈ N posmatrajmo ostatak

Rn = (−1)n an+1 + (−1)n+1 an+2 + (−1)n+2 an+3 + . . .

= (−1)n−1 an+1 − an+2 + an+3 − an+4 + . . . .

Odatle zaključujemo da apsolutna vrednost ostatka

|Rn | = an+1 − an+2 + an+3 − . . .

predstavlja alternativni red. Tada prema razmatranju u prvom delu zaključujemo

|Rn | < an+1 (n = 1, 2, . . .) .

22
Primer 1.36. Ispitati konvegrenciju alternativnog reda
∞
X 1
(−1)k−1 .
k=1
k

Rešenje. Niz
1
ak =
k
je evidetno pozitivan, strogo opadajući, nula niz. Samim tim prema Lajbnicovom testu posmatrani
alternativni red je konvergentan. 2

Primer 1.37. Ispitati konvegrenciju alternativnog reda

∞
X k
(−1)k−1 .
k=1
k2 +1

Rešenje. Niz
k
ak =
k2 +1
je evidetno pozitivan i nula niz. Ispitujemo kada je taj niz monotono opadajući. Za navedeno
razmatramo funkciju
x
f (x) = 2 : [1, ∞) −→ R
x +1
jer je ak = f (k), za k = 1, 2, 3, . . . . Na osnovu izvoda
0
1 · (x2 + 1) − x · (2x) 1 − x2

0 x
f (x) = = = : [1, ∞) −→ R
x2 + 1 (x2 + 1)2 (x2 + 1)2
evidetno je
funkcija f & strogo monotono opadajuća na [2, ∞).
1 2

Samim tim a1 = > a2 = i nadalje ∀k ∈ {2, 3, 4, . . .} ak > ak+1 , tj. niz (ak ) je strogo opadajući.
2 5
Prema Lajbnicovom testu posmatrani alternativni red je konvergentan. 2

Primer 1.38. Ispitati konvegrenciju alternativnog reda

∞
X 2k − 1
(−1)k−1 .
k=1
k(k + 1)

Rešenje. Niz
2k − 1
ak =
k(k + 1)
je evidetno pozitivan i nula niz. Ispitujemo kada je taj niz monotono opadajući. Za navedeno
razmatramo funkciju
2x − 1
f (x) = 2 : [1, ∞) −→ R
x +x
jer je ak = f (k), za k = 1, 2, 3, . . . . Na osnovu izvoda
0
2 · (x2 + x) − (2x − 1) · (2x + 1) −2x2 + 2x − 1

0 2x − 1
f (x) = = = : [1, ∞) −→ R
x2 + x (x2 + x)2 (x2 + x)2

23
evidetno je
funkcija f & strogo monotono opadajuća na [2, ∞),
√ √
1 − 3 1 + 3
jer su koreni kvadratne jednačine −2x2 + 2x − 1 = 0 brojevi x1 = i x2 = . Pri tom
2 2
1

a1 = = a2 i nadalje ∀k ∈ {2, 3, 4, . . .} ak > ak+1 , tj. niz (ak ) je strogo opadajući počev od indeksa
2 ∞
X
k0 = 2. Prema Lajbnicovom testu alternativni red S = e (−1)k−1 ak je konvergentan, a time i pola-
∞ k=2
X
zni alternativni red S = k−1
(−1) ak = a1 + S.
e 2
k=1

Primer 1.39. Neka je β ∈ R\{0}. Dokazati jednakost

!
 p  πβ 2
(∗) sin π k 2 + β 2 = (−1)k sin p ,
k2 + β 2 + k
za k ∈ N. Na osnovu ove jednakosti dokazati konvergenciju reda
X∞  p 
2
sin π k + β . 2

k=1

Rešenje. Dokazujemo prvo jednakost (∗). Važi:

 p   p  
sin π k 2 + β 2 = sin π k 2 + β 2 − kπ + kπ
 p   p 
= sin π k 2 + β 2 − kπ cos(kπ) + cos π k 2 + β 2 − kπ sin(kπ)
| {z } | {z }
=(−1) k =0
 p 
k 2 2
= (−1) sin π k + β − kπ
!
p  pk 2 + β 2 + k
= (−1)k sin π k2 + β 2 − k · p
k2 + β 2 + k
!
2
πβ
= (−1)k sin p ,
k2 + β 2 + k
za k ∈ N. Dalje, kao drugo, dokazujemo konvergenciju reda
X∞  p 
sin π k 2 + β 2 ,
k=1

koristeći jednakost (∗). Posmatrajmo niz

πβ 2
αk = p
k2 + β 2 + k
koji je strogo opadajući niz. Samim tim postoji k0 ∈ N tako da je
ak = sin αk
pozitivan i strogo opadajući niz za k ≥ k0 , koji je ujedno i nula niz. Saglasno Lajbnicovom testu
zaključujemo da konvergira red
∞ ∞
!
X X πβ 2
k
(−1) ak = k k
(−1) sin αk = (−1) sin p . 2
k=1 k=1
k2 + β 2 + k

24
1.4. Redovi sa članovima proizvoljnih znakova
U ovoj sekciji razmatramo brojevne redove
∞
X
ak
k=1

čiji članovi mogu da imaju različit znak, sa ili bez neke odred-ene pravilnost za znak. Takve redove
nazivamo redovima sa članovima proizvoljnih znakova. Alternativni redovi su primer takvih redova.
Red sa članovima različitih znakova ∞
X
ak
k=1
apsolutno konvergira ako konvergira red sa pozitivnim članovima
∞
X
|ak |.
k=1

Teorema 1.40. (Košijeva teorema) Neka je dat red sa članovima različitih znakova
∞
X
ak ,
k=1

tada ako je posmatrani red apsolutno konvergentan on je i konvergentan.

Dokaz. U dokazu koristimo Košijev opšti kriterijum. Neka je
∞
X
0
S = |ak | − konvergentan.
k=1

Posmatrajmo proizvoljno ε > 0. Tada, sa jedne strane, postoji n0 = n0 (ε) ∈ N tako da za svaki
prirodan broj n ≥ n0 i za svaki prirodan broj p ∈ N važi
0
|Sn+p − Sn0 | = |an+1 | + |an+2 | + . . . + |an+p | < ε.
Samim tim, sa druge strane, za isti prirodan broj n0 = n0 (ε) i za svaki prirpdan broj n ≥ n0 i svaki
prirodan broj p ∈ N važi
|Sn+p − Sn | = |an+1 + an+2 + . . . + an+p | < |an+1 | + |an+2 | + . . . + |an+p | < ε.
∞
X
Navedeno dokazuje konvergenciju reda sa članovima različitih znakova S = ak .
k=1
∞
X
Za konvergentan red S = ak kažemo da je uslovno konvergetan ukoliko je red apsolutnih vrednosti
∞
X k=1
S0 = |ak | divergentan.
k=1

Primer 1.41. Red ∞

X 1
(−1)k−1
k=1
k
je uslovno konvergentan.
Dokaz. Sleduje na osnovu Primera 1.4. i 1.36. 2

25
 ∞
X
Podsetimo se da ako je ak konvergentan red, tada njegova suma se ne menja pri proizvoljnom
k=1
grupisanju sabiraka bez promene njihovog poretka (Teorema 1.3.). Ukoliko razmatramo menjanje re-
dosleda sabiranja, tada važe tvrd-enja.
∞
X
Teorema 1.42. (Dirihleova teorema) Ako red sa članovima proizvoljnog znaka S = ak apso-
k=1
lutno konvergira, tada
∞
X
aπ(k) = S,
k=1

za ma koju permutaciju π nad skupom prirodnih brojeva N.

∞
X
Teorema 1.43. (Riman-Dinijeva teorema) Ako red sa članovima proizvoljnog znaka S = ak
k=1
uslovno konvergira, tada za svako S ∈ R postoji permutacija π nad skupom prirodnih brojeva N takva
da je
∞
X
aπ(k) = S.
k=1

26
2. Funkcionalni redovi
2.1. Definicija funcionalnih redova i osnovne osobine
Neka je dat niz realnih funkcija
F = (fn : D −→ R)n=1,2,...
definisanih nad zajedničkim domenom D ⊆ R. Takav niz realnih funkcija nazivamo funkcionalni niz.
Funkcionalni niz F konvergira (tačka po tačka) nad D ka realnoj funciji f : D −→ R ukoliko


(∀x0 ∈ D)(∀ε > 0)(∃n0 = n0 (x0 , ε) ∈ N)(∀n ∈ N) n ≥ n0 =⇒ |fn (x0 ) − f (x0 )| < ε
i tada zapisujemo
fn (x0 ) → f (x0 ), (x0 ∈ D).
Funkcionalni niz F uniformno konvergira nad A ⊆ D ka realnoj funciji f : D −→ R ukoliko


(∀ε > 0)(∃n0 = n0 (ε) ∈ N)(∀x ∈ A)(∀n ∈ N) n ≥ n0 =⇒ |fn (x) − f (x)| < ε
i tada zapisujemo
fn (x) ⇒ f (x), (x ∈ A).
Važi tvrd-enje [ :
Teorema 2.44. Ako funcionalni niz uniformno konvergira na nekom skupu, tada funkcionalni niz
konvergira nad tim istim skupom.
Pomoću funkcionalnog niza F možemo razmatrati i funkcionalni red
∞
X
S(x) = fk (x), (x ∈ D),
k=1

sa D ⊆ R domenom konvergencije kao skupom takvim da za svako x ∈ D postoji brojni red S(x)
kao realan broj. Za funkcionalni
red S(x) nad domenom konvergencije D razmatramo niz parcijlnih
suma funkcionalnog reda Sn (x) odred-enih sa
n
X
Sn (x) = fk (x), (x ∈ D),
k=1

kao i niz ostataka funkcionalnog reda Rn (x) odred-enih sa

n
X
Rn (x) = fk (x), (x ∈ D).
k=n+1

Stepeni red konvergira (tačka po tačka) nad skupom D, u oznaci Sn (x) → S(x), ukoliko za tačku x ∈ D
postoji vrednost S(x) = lim Sk (x). Tada
k→∞

Sn (x) → S(x) ako i samo ako Rn (x) → 0, (x ∈ D).

Stepeni
red konvergira uniformno nad skupom A ⊆ D, u oznaci Sn (x) ⇒ S(x), ukoliko niz ostataka
Rn (x) uniformno konvergira ka 0 nad skupom A. Tada
Sn (x) ⇒ S(x) ako i samo ako Rn (x) ⇒ 0, (x ∈ A).

[
na osnovu valjane formule |= (∀x)(∃y)A(x, y) =⇒ (∃y)(∀x)A(x, y)

27
Važe tvrd-enja.
Teorema 2.45. Ako funcionalni red uniformno konvergira nad nekim skupom, tada funkcionalni red
konvergira nad tim istim skupom.
∞
X
Teorema 2.46. (Vaještrasova teorema) Neka funcionalni red S(x) = fk (x) ispunjava:
k=1
1o. |fk (x)| ≤ an za svako x ∈ [a, b] i svako k = 1, 2, . . . ,
X∞
2o. red ak konvergira.
k=1
∞
X
Tada funkcionalni red S(x) = fk (x) uniformno konvergira nad [a, b].
k=1

Primer 2.47. Dokazati da je funkcionalni red

∞
X cos kx
S(x) =
k=1
k 2 + x2

uniformno konvergentan nad R.

Dokaz. Primetimo
  ∞
 cos kx 
≤ 1 1
X
(∀x ∈ R)(∀k ∈ N) |fk (x)| =  2
 i − konvergira.
k + x  k2
2
k=1
k2
∞
X cos kx
Saglasno Vaještrasovoj teoremi funcionalni red S(x) = uniformno konvergira nad R. 2
k=1
k 2 + x2

Važe tvrd-enja.
Teorema 2.48. Neka je dat funkcionalan niz F = (fn : [a, b] −→ R)n=1,2,... nad segmentom [a, b].
Ukoliko važi:
1o. svi članovi funkcionalnog niza su neprekidne funkcije nad [a, b]. tj. fn ∈ C[a, b] za n = 1, 2, . . .
X∞
o
2 . funkcionalan red S(x) = fk (x) je uniformno konvergentan nad [a, b];
k=1

tada i funkcionalan red S(x) je neprekidna funkcija nad [a, b], tj.
S ∈ C[a, b].

Teorema 2.49. Neka je dat funkcionalan niz F = (fn : [a, b] −→ R)n=1,2,... nad segmentom [a, b].
Ukoliko važi:
1o. svi članovi funkcionalnog niza su neprekidne funkcije nad [a, b]. tj. fn ∈ C[a, b] za n = 1, 2, . . .
X∞
o
2 . funkcionalan red S(x) = fk (x) je uniformno konvergentan nad [a, b];
k=1
tada:
Zβ X
∞
! ∞ Z
X
β


fk (x) dx = fk (x) dx za svaki interval (α, β) ⊆ (a, b) .
α k=1 k=1 α

28
Teorema 2.50. Neka je dat funkcionalan niz F = (fn : [a, b] −→ R)n=1,2,... nad segmentom [a, b].
Ukoliko važi:
1o. svi članovi funkcionalnog niza su diferencijabilne funkcije nad [a, b], tj. fn ∈ D[a, b] za n = 1, 2, . . .

2o. svi članovi funkcionalnog niza su neprekidno diferencijabilne funkcije nad [a, b], tj. fn0 ∈ C[a, b] za
n = 1, 2, . . .
X∞
o
3 . funkcionalan red S(x) = fk (x) je konvergentan bar u jednoj tački x0 ∈ [a, b],
k=1
∞
X
4o. funkcionalan red fk0 (x) je uniformno konvergentan nad [a, b];
k=1
tada:
∞
! ∞
d X X d

fk (x) = fk (x) x ∈ [a, b] .
dx k=1 k=1
dx

2.2. Stepeni redovi

Neka je dat niz realnih brojeva (an ). Pod stepenim redom podrazumevamo funkcionalni red
∞
X
S(x) = ak (x − x0 )k ,
k=0

gde je x0 ∈ R centar stepenog reda i x ∈ D ⊆ R. Brojevi ak za k = 0, 1, 2, . . . se nazivaju koeficijenti

stepenog reda. Stepen red je primer funkcionalnog reda i osnovni problem za stepene redove je odre-
d-ivanja skupa 
D = x ∈ R : red S(x) − konvergira .
Primetimo D 6= ∅, jer bar x0 ∈ D (tada je S(x0 ) = 0). Skup D nazivamo domen konvergencije.
Primer 2.51. Stepeni red
∞
X
S(x) = xk ,
k=0
je sa koeficijentima ak = 1 (k = 0, 1, 2, . . .) i centrom konvergencije x0 = 0. Ovaj stepeni red nazivamo
geometrijski red i prema Primeru 1.2. znamo da je domen konvergencije D = (−1, 1). 2
Primer 2.52. Stepeni red
∞
X 1 k
S(x) = x ,
k=0
k!
1
je sa koeficijentima ak = (k = 0, 1, 2, . . .) i centrom konvergencije x0 = 0. Posmatrani stepeni red je
k!
apsolutno konvergentan jer za svako x ∈ R važi
 
 1 
k+1 
 x
 (k + 1)!  |x|
L = lim 
1
 = lim = 0 < 1,
k→∞ k→∞ k + 1
 xk 
 
k!
∞
X
pa saglasno Dalamberovom kriterijumu za svako x ∈ R konvergira red |ak xk |, a time i polazni red
X∞ k=0
ak xk . Domen konvergencije ovog reda je D = R. 2
k=0

29
Primer 2.53. Stepeni red
∞
X k! k
S(x) = k
x ,
k=1
10
k!
je sa koeficijentima ak = k (k = 0, 1, 2, . . .) i centrom konvergencije x0 = 0. Ispitajmo apsolutnu
10
konvergenciju posmatranog reda računajući
 
 (k + 1)! k+1 
 k+1 x  (k + 1)|x|
L = lim 10 k!  = lim .
k→∞
 k  x k k→∞ 10
10
Za x = 0 važi L = 0 < 1 i red konvergira. Inače za x 6= 0 važi L = ∞ i red divergira. Domen
konvergencije ovog reda je D = {0}. 2

Teorema 2.54. (Abelova teorema) Neka je dat stepeni red

∞
X
S(x) = ak (x − x0 )k .
k=0
o
1 . Ako stepeni red S(x) konvergira za α 6= x0 tada on apsolutno konvergira za svako x za koje je
|x − x0 | < |α − x0 |.

2o. Ako stepeni red S(x) divergira za α tada on divergira za svako x za koje je
|x − x0 | > |α − x0 |.
Dokaz. 1o. Neka za α 6= x0 važi
∞
X
S(α) = ak (α − x0 )k −konvergira.
k=0

Tada
ak (α−x0 )k → 0 (k → ∞)
i posmatrajmo

ak (α−x0 )k −konvergentan niz.
Samim tim
(∃M > 0)(∀k ∈ N) |ak (α−x0 )k | < M.
Dalje pretpostavimo da x ispunjava |x − x0 | < |α − x0 |, tj. x ∈ (x0 − α, x0 + α); tada važi
k  x−x0 k
   
k  (x−x0 ) 
k

|ak (x −x0 ) | = |ak (α−x0 ) |  ≤ M   ≤ M qk ,
(α−x0 )k  α−x0 
za  
 x−x0 
q=   < 1.
α−x0 
Koristimo ∞
X
brojni red M q k −konvergira,
k=0
samim tim prema I poredbenom kriterijumu brojnih redova dobijamo traženi zaključak
red S(x) apsolutno konvergira.

30
2o. Neka za α važi ∞
X
S(α) = ak (α − x0 )k −divergira.
k=0

Dalje, pretpostavimo suprotno da postoji realan broj β takav da je |β − x0 | > |α − x0 | i da je tačno

∞
X
S(β) = ak (β − x0 )k −konvergira.
k=0

Tada, prema prethodnom delu 1 . bi zaključili S(α)−konvergira. Svod-enjem na kontradikciju ostaje

o

jedino moguće
S(β)−divergira,
za svako β koje ispunjava |β − x0 | > |α − x0 |.

Kao posledica prethodnog tvrd-enja sleduje tvrd-enje.

Teorema 2.55. Neka je dat stepeni red
∞
X
S(x) = ak (x − x0 )k .
k=0

Tada domen konveregenicije


D = x ∈ R : red S(x) − konvergira 6= ∅
odred-uje u [0, ∞] broj 
R = sup |x − x0 | : x ∈ D ≥ 0
sa osobinama:

1o. Ako je |x − x0 | < R tada

∞
X
red S(x) = ak (x − x0 )k apsolutno konvergira.
k=0

2o. Ako je |x − x0 | > R tada

∞
X
red S(x) = ak (x − x0 )k divergira.
k=0

3o. Ako je x = x0 ± R pitanje konvergencije stepenog reda ostaje otvoreno i on može konvergirati
(apsolutno ili uslovno) ili divergirati. Navedeno ispitujemo razmatrajući brojevne redove:
∞
X ∞
X
S(x0 +R) = ak Rk , odnosno S(x0 −R) = ak (−R)k .
k=0 k=0

Odred-ivanje poluprečnika konvergencije. Posmatrajmo stepeni red

∞
X
S(x) = ak (x − x0 )k ,
k=0

za neko x ∈ R, kao brojevni red sa opštim članom

ak (x − x0 )k (k = 0, 1, 2, . . .).

31
Ispitajmo upotrebom Košijevog korenog kriterijuma kada ovakav brojevni red apsolutno konvergira,
divergira ili je potrebno dodatno ispitivanje. Formirajmo za neko x ∈ R graničnu vrednost:
p p
L(x) = lim k |ak (x−x0 )k | = |x−x0 | · lim k |ak | = |x−x0 | · L,
k→∞ k→∞

gde je p
k
L = lim |ak |.
k→∞
1o. Važi
1
L(x) = |x−x0 | · L < 1 ⇐⇒ |x−x0 | < ⇐⇒ stepeni red apsolutno konvergira.
L
2o. Važi
1
L(x) = |x−x0 | · L > 1 ⇐⇒ |x−x0 | > ⇐⇒ stepeni red divergira.
L
3o. Važi
1
L(x) = |x−x0 | · L = 1 ⇐⇒ |x−x0 | = ⇐⇒ potrebno dodatno ispitivanje.
L
1
Samim tim poluprečnik konvergencije stepenog reda je odred-en sa R = , tj.
L
1
(1) R= p .
lim k
|ak |
k→∞

Ako bi primenili Dalamberov kriterijum sličnim razmatranjem zaključili bi

1
(2) R=  ak+1  .
 
lim  
k→∞  ak 

Napomeniom da ako postoji poluprečnik konvergenicje R po formuli (2), tada po formuli (1) do-
bijamo isti poluprečnik konveregencije, saglasno odnosu izmed-u Dalamberovog i Košijevog korenog
kriterijuma. Moguće je da ne postoje prethodne dve granične vrednosti. U tom slučaju se koristi
Koši-Adamardova formula:
1
(3) R= p ,
lim k
|ak |
k→∞

koja uvek odred-uje poluprečnik konvergenicije

p
R u skupu [0, ∞]. Pri tom lim k
|ak | je oznaka za naj-
p
k→∞
veću tačku nagomilavanja niza k
|ak | .
Kada je odred-en poluprečnik konvergencije R ∈ [0, ∞], tada otvoreni interval (x0 −R, x0 +R), podskup
domena konvergencije D, nazivamo krug konvergencije.

Osnovne osobine stepenih redova. Važe tvrd-enja.

Teorema 2.56. Neka je R > 0 poluprečnik stepenog reda

∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k .
k=0

Tada taj red je uniformno neprekidan na svakom segmentu [x0 − r, x0 + r] za 0 < r < R i definiše
neprekidnu funkciju f (x) na (x0 − R, x0 + R).

32
Dokaz. Za svako x ∈ [x0 − r, x0 + r] važi
|ak (x − x0 )k | ≤ |ak | rk (k = 0, 1, 2, . . .).
Na osnovu 0 < r < R i činjenice da je R poluprečnik konvergencije zaključujemo
∞
X
|ak | rk − konvergira.
k=0

Prema Vaještrasovoj teoremi

∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k uniformno konvergira nad [x0 −r, x0 +r],
k=0

za 0 < r < R. Budući da su funkcije fk (x) = ak (x − x0 )k neprekidne na [x0 −r, x0 +r], tada saglasno
Teoremi 2.5 zaključujemo
∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k uniformno neprekidna nad [x0 −r, x0 +r],
k=0

za 0 < r < R. Za svako β ∈ (x0 −R, x0 +R) postoji segment [x0 −r, x0 +r] ⊆ (x0 −R, x0 +R) takav da
β ∈ [x0 −r, x0 +r], za neko 0 < r < R, čime je f (x) neprekidna u svakoj tački β ∈ (x0 −R, x0 +R).

Posledica 2.57. Pri pretpostavkama prethodne teoreme za β ∈ (x0 −R, x0 +R) važi lim f (y) = f (β).
y→β

Lema 2.58. Neka je R > 0 poluprečnik konvergencije stepenog reda

∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k .
k=0

Tada stepeni red

∞
X
ϕ(x) = kak (x − x0 )k−1 .
k=1

ima poluprečnik R(ϕ) = R.

Dokaz. Neka stepeni red f (x) dopušta odred-ivanje poluprečnika po formuli (2). Tada
1 1
R(ϕ) =  =
 (k + 1)ak+1   ak+1  = R.
 
lim   lim  
k→∞  kak  k→∞  ak 

Do istog zaključka se dolazi i primenom formule (3).

Lema 2.59. Neka je R > 0 poluprečnik konvergencije stepenog reda

∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k .
k=0

Tada stepeni red

∞
X ak
F (x) = (x − x0 )k+1 .
k=0
k + 1
ima poluprečnik R(F ) = R.

33
Dokaz. Neka stepeni red f (x) dopušta odred-ivanje poluprečnika po formuli (2). Tada
1 1
R(F ) =  ak+1  =   = R.
   ak+1 
k+2 lim 
lim  ak  k→∞  ak 
k→∞ 
k+1


Do istog zaključka se dolazi i primenom formule (3).

Teorema 2.60. Neka je R > 0 poluprečnik konvergencije stepenog reda

∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k .
k=0

Tada važe formule:

1o. integracije član po član
Zx Zx X
∞
! ∞
k
X ak
(x − x0 )k+1


f (x) dx = ak (x − x0 ) dx = x ∈ (x0 − R, x0 + R) ,
k=0 k=1
k+1
x0 x0

2o. diferenciranja član po član

∞
! ∞
d  d X X
ak (x − x0 )k kak (x − x0 )k−1


f (x) = = x ∈ (x0 − R, x0 + R) .
dx dx k=0 k=1

Dokaz. Tvrd-enje sleduje na osnovu Teorema 2.56., 2.49., 2.50. i Lema 2.59., 2.50.

Teorema 2.61. Neka je R > 0 poluprečnik konvergencije stepenog reda

∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k .
k=0

Unutar intervala konvergencije (x0 − R, x0 + R) stepeni red f (x) je beskonačno diferencijalbilna

funkcija, pri tom za centar konvergencije x0 važi f (k) (x0 ) = k!ak (k = 0, 1, 2, . . .), tj.

f (k) (x0 )
ak = (k = 0, 1, 2, . . .) .
k!
Dokaz. Neposredna posledica Teoreme 2.60.

Teorema 2.62. Neka za dva stepena reda

∞
X ∞
X
f (x) = ak (x − x0 )k i g(x) = bk (x − x0 )k ,
k=0 k=0

sa istim stepenom konveregencije R > 0, važi

∀x ∈ (x0 −r, x0 +r) f (x) = g(x),

za neko 0 < r < R. Tada

∀k ∈ N0 ak = bk .

Dokaz. Neposredna posledica Teoreme 2.61.

34
Dalje, pretpostavimo da je data realna funkcija f definisana i beskonačno puta diferencijabilna na
segmentu Ux0 = [x0 − h, x0 + h], za neko h > 0, za zadatu tačku x0 ∈ R. Stepeni red:
∞
X f (k) (x0 )
f(x) = (x − x0 )k (x ∈ Ux0 )
k=0
k!
nazivamo Tejlorovim redom funkcije f . Polinom (formalnog) stepena n dat sa
n
X f (k) (x0 )
Tnf,x0 (x) = (x − x0 )k (x ∈ Ux0 )
k=0
k!
nazivamo Tejlorovim polinomom funkcije f . Razliku
Rf,x f,x0
n (x) = f(x) − Tn
0
(x) (x ∈ Ux0 )
nazivamo ostatkom Tejlorovog reda funkcije f . Napomenimo da za funkciju f ukoliko je x0 = 0, tada
je uobičajeno da Tejlorov red/polinom/ostatak nazivamo Maklorenovim redom/polinomom/ostatkom
respektivno. Osnovno pitanje je kada f = f ? Odgovor je dat sa sledećim tvrd-enjima.
Teorema 2.63. Neka stepeni red f(x) ima poluprečnik konvergencije R > 0. Tada stepeni red f(x)
je konveregentan na krugu konveregencije (x0 −R, x0 +R) ako i samo ako [ Rf,x
n (x) → 0 kada n → ∞.
0

U tom slučaju [[ f(x) = f (x) za x ∈ (x0 − R, x0 + R).

Teorema 2.64. Neka je neka realna funkcija f definisana i beskonačno diferencijabilna funkcija na
segmentu Ux0 = [x0 − h, x0 + h], za neko h > 0, za zadatu tačku x0 ∈ R. Ukoliko važi
(∃M > 0)(∀x ∈ Ux0 )(∀k ∈ N) |f (k) (x)| ≤ M,
tada
f(x) = f (x) (x ∈ Ux0 ).
Dokaz. Posmatrajmo stepeni red
∞
X f (k) (x0 )
f(x) = (x − x0 )k (x ∈ Ux0 ).
k=0
k!

Dalje, posmatrajmo Tejlorov polinom Tnf,x0 (x) (x ∈ Ux0 ), kao i ostatak Rf,x
n (x) (x ∈ Ux0 ). Tada ostatak
0

se može prikazati u Langranžovom obliku

f (n+1) (ξx )
Rf,x
n (x) =
0
(x − x0 )n+1 ,
(n + 1)!
za neko ξx ∈ Ux0 . Prema pretpostavci tvrd-enja možemo da procenimo ostatak
 (n+1) 
f (ξx ) M
|Rf,x
 
n+1  n+1
(1) n
0
(x)| = 
 (n + 1)! (x − x 0 )  ≤ (n + 1)! h .

Dokazujemo
(2) |Rf,x
n (x)| → 0 (n → ∞),
0

tako što dokazujemo

M
(3) hn+1 → 0 (n → ∞).
(n + 1)!
Da bi dokazali (3) posmatrajmo brojni red sa pozitivnim članovima
∞
X M
(4) hn+1 ,
n=0
(n + 1)!

[ [[
posledica opšteg Košijevog kriterijuma iz brojevnih redova posledica Teorema 2.61. i 2.62.

35
 M
upravo sa opštim članom an = hn+1 . Brojni red (4) konvergira prema Dalamberovom kri-
(n + 1)!
terijumu (proveriti), pa je i njegov opšti član an nula niz kad n → ∞, tj. važi (3). Ovim, na osnovu
(1), dokazano je da važi (2); tj. prema prethodnoj Teoremi važi [
f(x) = f (x) (x ∈ Ux0 ).

Stepeni razvoji nekih elementarnih funkcija. Navodimo spisak Maklorenovih razvoja nekih
elemenatarnih funkcija.
1) f (x) = ex :
∞
X 1 1 1 1
xk = 1 + x + x2 + x3 + . . . + xn + . . .


ex = x ∈ D = (−∞, ∞) .
k! 2! 3! n!
k=0

Poluprečnik konvergencije se odred-uje po formuli za poluprečnik konvergencije i odred-en je sa

R = ∞.
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
x
X 1 1 2 1 1
e = xk + Rn (x) = 1 + x + x + x3 + . . . + xn + Rn (x)
k! 2! 3! n!
k=0

i činjenjice da Rn (x) → 0 kada n → ∞.

2) f (x) = sin x :
∞
X
k x2k+1 x3 x5 n x2n+1

sin x = (−1) =x− + − ... + (−1) + ... x ∈ D = (−∞, ∞) .
(2k+1)! 3! 5! (2n+1)!
k=0

Poluprečnik konvergencije se odred-uje po formuli za poluprečnik konvergencije i odred-en je sa

R = ∞.
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
X x2k+1 x3 x5 x2n+1
sin x = (−1)k + R2n+1 (x) = x − + − . . . + (−1)n + R2n+1 (x)
(2k+1)! 3! 5! (2n+1)!
k=0

i činjenjice da R2n+1 (x) → 0 kada n → ∞.

3) f (x) = cos x :
∞
X x2k x2 x4 x2n
(−1)k − . . . + (−1)n


cos x = =1− + + ... x ∈ D = (−∞, ∞) .
(2k)! 2! 4! (2n)!
k=0

Poluprečnik konvergencije se odred-uje po formuli za poluprečnik konvergencije i odred-en je sa

R = ∞.
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
X x2k x2 x4 x2n
cos x = (−1)k + R2n (x) = 1 − + − − . . . + (−1)n + R2n (x)
(2k)! 2! 4! (2n)!
k=0

i činjenjice da R2n (x) → 0 kada n → ∞.

[
pri tom iz h > 0 (implicitno) sleduje R > 0

36
 1
4) f (x) = :
1−x
∞
1 X
xk = 1 + x + x2 + . . . + xn + . . .


= x ∈ D = (−1, 1) .
1−x k=0

Poluprečnik konvergencije ovog geometrijskog reda se odred-uje po formuli za poluprečnik konverge-

ncije i odred-en je sa
R = 1.
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
1 X
= xk + Rn (x) = 1 + x + x2 + . . . + xn + Rn (x)
1 − x k=0

i činjenjice da Rn (x) → 0 kada n → ∞.

5) f (x) = ln(1 + x) :
∞
X xk x2 x3 xn
(−1)k−1 − . . . + (−1)n−1


ln(1 + x) = =x− + + ... x ∈ D = (−1, 1] .
k 2 3 n
k=1

Poluprečnik konvergencije ovog logaritamskog reda se odred-uje po formuli za poluprečnik konverge-

ncije i odred-en je sa
R = 1.
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
X 1 1 2 1 3 1
ln(1 + x) = (−1)k−1 xk + Rn (x) = x − x + x − . . . + (−1)n−1 xn + Rn (x)
k 2 3 n
k=1

i činjenjice da Rn (x) → 0 kada n → ∞.

6) f (x) = (1 + x)α (za α ∈ R) :

∞          
α
X α k α α α 2 α n

(1 + x) = x = + x+ x + ... + x + ... x ∈ D = (−1, 1) ,
k 0 1 2 n
k=0

pri čemu za α ∈ R i k ∈ N odred-ujemo binomne koeficijente

   
α α α(α−1) · . . . · (α−k+1)
=1 i = ,
0 k k!

pri odred-enju faktorijela k! = k · (k−1)! za k ∈ N i 0! = 1 . Poluprečnik konvergencije ovog binomnog

def def

reda se odred-uje po formuli za poluprečnik konvergencije i odred-en je sa

R = 1.

Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n          
α
X α k α α α 2 α n
(1 + x) = x + Rn (x) = + x+ x + ... + x + Rn (x)
k 0 1 2 n
k=0

i činjenjice da Rn (x) → 0 kada n → ∞.

37
7) f (x) = tg x :
∞
X 22k (22k − 1)|B 2k |
tg x = (−1)k x2k−1
(2k)!
k=0
1 3 2 5 22n (22n − 1)|B 2n | 2n−1
 
π π

= x+ x + x + ... + x + ... x∈D= − , ,
3 15 (2n)! 2 2

gde je B i Bernulijev broj. Poluprečnik konvergencije se odred-uje po formuli za poluprečnik konver-

gencije i odred-en je sa
R = 1.
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
X 22k (22k − 1)|B 2k | 2k−1
tg x = (−1)k x + R2n−1 (x)
(2k)!
k=0
1 3 2 5 22n (22n − 1)|B 2n | 2n−1
= x+ x + x + ... + x + R2n−1 (x)
3 15 (2n)!

i činjenjice da R2n−1 (x) → 0 kada n → ∞.

8) f (x) = arctg x :
∞
X 1
arctg x = (−1)k x2k+1
2k + 1
k=0
1 1 1

= x− x3 + x5 − . . . + (−1)n x2n+1 + . . . x ∈ D = [−1, 1] ,
3 5 2n + 1

Poluprečnik konvergencije se odred-uje po formuli za poluprečnik konvergencije i odred-en je sa

R = 1.

Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
X 1
arctg x = (−1)k x2k+1 + R2n+1 (x)
2k + 1
k=0
1 3 1 5 1
= x− x + x − . . . + (−1)n x2n+1 + R2n+1 (x)
3 5 2n + 1

i činjenjice da R2n+1 (x) → 0 kada n → ∞.

9) f (x) = arcsin x :
∞
X (2k − 1)!!) x2k+1
arcsin x =
(2k)!! 2k + 1
k=0
1 x3 1 · 3 x5 (2n − 1)!!) x2n+1

= x+ + + ... + + ... x ∈ D = [−1, 1] ,
2 3 2·4 5 (2n)!! 2n + 1

pri tom (−1)!! = 1 . Poluprečnik konvergencije se odred-uje po formuli za poluprečnik konvergencije

def

i odred-en je sa
R = 1.

38
Navedena formula za razvoj posmatrane funkcije u stepeni red sleduje na osnovu Maklorenove formule
n
X (2k − 1)!!) x2k+1
arcsin x = + R2n+1 (x)
(2k)!! 2k + 1
k=0
1x3 1 · 3 x5 (2n − 1)!!) x2n+1
= x+ + + ... + + R2n+1 (x)
2 3 2·4 5 (2n)!! 2n + 1
i činjenjice da R2n+1 (x) → 0 kada n → ∞ .
10) f (x) = arccos x :
π

arccosx = − arcsinx x ∈ D = [−1, 1] .
2

PRIMERI
Primer 2.65. Dokazati formule
∞
X 1 k 1 1 1
1) x
e = x = 1 + x + x2 + x3 + . . . + xn + . . . x ∈ D = (−∞, ∞).
k! 2! 3! n!
k=0
∞
X x2k+1 x3 x5 x2n+1
2) sin x = (−1)k =x− + − . . . + (−1)n + ... x ∈ D = (−∞, ∞).
(2k+1)! 3! 5! (2n+1)!
k=0
∞
X x2k x2 x4 x2n
3) cos x = (−1)k =1− + − . . . + (−1)n + ... x ∈ D = (−∞, ∞).
(2k)! 2! 4! (2n)!
k=0

Rešenje. 1) Posmatrajmo funkciju f (x) = ex nad segmentom [−h, h] ⊆ R (h > 0). Važi:
f (k) (x) = ex (k = 0, 1, 2, . . .) =⇒ f (k) (0) = 1 (k = 0, 1, 2, . . .).
Ovim su odred-eni i svi koeficijenti stepenog reda za centar x0 = 0. Primetimo, birajući M = eh > 0
važi
|f (k) (x)| ≤ M (k = 0, 1, 2, . . .),
za x ∈ [−h, h]. Samim tim, saglasno Teoremi 2.64. (o ograničenosti svih izvoda) sleduje navedeni
stepeni razvoj funkcije ex na [−h, h]. Navedeno važi za svaki izbor h > 0, pa odatle sleduje navedeni
stepeni razvoj funkcije ex na R.
2) Posmatrajmo funkciju f (x) = sin x nad segmentom [−h, h] ⊆ R (h > 0). Važi:
 
(k) kπ kπ
f (x) = sin x + (k = 0, 1, 2, . . .) =⇒ f (k) (0) = sin (k = 0, 1, 2, . . .).
2 2
Ovim su odred-eni i svi koeficijenti stepenog reda za centar x0 = 0. Primetimo, birajući M = 1 > 0
važi
|f (k) (x)| ≤ M (k = 0, 1, 2, . . .),
za x ∈ [−h, h]. Samim tim, saglasno Teoremi 2.64. (o ograničenosti svih izvoda) sleduje navedeni
stepeni razvoj funkcije sin x na [−h, h]. Navedeno važi za svaki izbor h > 0, pa odatle sleduje
navedeni stepeni razvoj funkcije sin x na R.
3) Posmatrajmo funkciju f (x) = cos x nad segmentom [−h, h] ⊆ R (h > 0). Važi:
 
(k) kπ kπ
f (x) = cos x + (k = 0, 1, 2, . . .) =⇒ f (k) (0) = cos (k = 0, 1, 2, . . .).
2 2
Ovim su odred-eni i svi koeficijenti stepenog reda za centar x0 = 0. Primetimo, birajući M = 1 > 0
važi
|f (k) (x)| ≤ M (k = 0, 1, 2, . . .),

39
za x ∈ [−h, h]. Samim tim, saglasno Teoremi 2.64. (o ograničenosti svih izvoda) sleduje navedeni
stepeni razvoj funkcije cos x na [−h, h]. Navedeno važi za svaki izbor h > 0, pa odatle sleduje
navedeni stepeni razvoj funkcije cos x na R. 2

Primer 2.66. Dokazati formulu

∞
X xk x2 x3 xn

ln(1 − x) = − = −x − − − ... − − ... x ∈ D = [−1, 1) .
k=1
k 2 3 n

Rešenje. Polazimo od geometrijskog reda

∞
1 X
xk = 1 + x + x 2 + . . . + xn + . . .


= x ∈ D = (−1, 1) .
1 − x k=0

Prema Teoremi 2.60. važi

Zx Zx X
∞ ∞ Z x ∞
dx k
X X xk+1
= x dx = xk dx =
1−x k=0 k=0 0 k=0
k+1
0 0

i
Zx Zx
dx d(1 − x)
=− = − ln(1 − x) .
1−x 1−x
0 0
Samim tim
∞ ∞
X xk+1 X xk x2 x3 xn

ln(1 − x) = − =− = −x − − − ... − − ... x ∈ (−1, 1) .
k=0
k + 1 k=1
k 2 3 n

Krug konvergencije je
(x0 − R, x0 + R) = (−1, 1) .
Ukoliko je x = x0 − R = −1 dobijamo alternativni red
∞
X (−1)k+1
,
k=1
k

koji konvergira prema Lajbnicovom testu. Ukoliko je x = x0 + R = 1 dobijamo divergetan red

∞
X 1
− ,
k=1
k

koji odred-eno divergira ka −∞. Sveukupno domen konvergencije je

D = [−1, 1) .

Posmatrajmo funkciju f (x) = ln(1 − x) nad [−1, 1). Napomenimo da ako je x = −1 tada važi:
1 1 1
1− + − . . . + (−1)k−1 + . . . = ln 2 = f (−1) ,
2 3 k
na osnovu uniformne konvergencije stepenog reda ka neprekidnoj funkciji f (x) nad [−1, 1). 2

40
Primer 2.67. Odrediti poluprečnik konvergencije, interval konvergencije i domen konvergencije ste-
penog reda
∞
X 3k + (−2)k
S(x) = (x + 1)k .
k=1
k
Rešenje. Posmatrani stepeni red ima
3k + (−2)k

x0 = −1 centar konvergencije i ak = k = 1, 2, . . . niz koeficjenata.
k
-
Poluprečnik konvergencije odredujemo formulom
 3k + (−2)k 
 
  k k

!
 ak  
k
 1 k + 1 3 1 + (−2/3) 1
R = lim   = lim   = · lim · k = ;
 
k→∞ ak+1  k→∞  3 k+1 + (−2) k+1  3 k→∞ k 3 (1 + (−2/3) ) k+1 3
 
k+1
takod-e
1 1 1 1
R= p = s =  r = .
lim k
|ak |  3k + (−2)k 

k
 2 k 3
k→∞ k 
lim   3 · 1 + −
k
 3  
k→∞  lim  √
k
k→∞  k 

Inerval konvergencije je
1 1
   4 2
(x0 − R, x0 + R) = (−1) − , (−1) + = − ,− .
3 3 3 3
Ispitajmo konvergenciju u rubnim tačkama. Naime
4
1o. Brojni red S(x) u tački x = x0 − R = − je dat u obliku
3

 4
S x0 − R = S −
3
∞
X 3k + (−2)k  4 k
= − +1
k=1
k 3
∞ k k
X 3 + (−2) 1 k
 
= −
k=1
k 3
∞ ∞
1 X1 2 k
X  
= (−1)k + ;
k k 3
k=1 k=1

tj. u obliku zbira konvergentnog alternativnog reda

∞
X 1
(−1)k
k
k=1


po Lajbnicovom testu i konvergentog reda sa pozitivnim članovima
∞
1 2 k
X  
k 3
k=1

1 2 k
    k 
2
prema pored-enju < . Samim tim
k 3 3


S x0 − R = S(−4/3) postoji kao realan broj.

41
 2
2o. Brojni red S(x) u tački x = x0 + R = − je dat u obliku
3
 2


S x0 + R = S −
3
∞
X 3k + (−2)k  2 k
= − +1
k=1
k 3
∞
X 3k + (−2)k  1 k
=
k=1
k 3
∞ ∞  2 k
X 1 X
k1
= + (−1) ;
k k 3
k=1 k=1

tj. u obliku zbira divergentnog harmonijskog reda

∞
X 1
H=
k
k=1

koji odred-eno divergira ka ∞ i konvergentog alternativnog reda

∞  2 k
X 1
(−1)k
k 3
k=1


po Lajbnicovom testu . Samim tim


S x0 + R = S(−2/3) ne postoji kao realan broj.

Konačno je odred-en

D = [−4/3, −2/3) domen konvergencije . 2

Primer 2.68. Funkciju

f (x) = x arctg x − ln(1 + x2 )
razviti u stepeni red po stepenima promenljive x.
1o. Odrediti poluprečnik konvergencije, interval konveregencije i domen konvergencije tako dobijenog
stepenog reda.
2o. Odrediti sumu brojnog reda
∞
X 1
S= .
k=1
k(2k − 1)
o
Rešenje. 1 . Koristimo stepene razvoje
∞
X tk
(1) ln(1 + t) = (−1)k−1 t ∈ (−1, 1]
k=1
k

i
∞
X x2k−1
(2) arctg x = (−1)k−1 x ∈ [−1, 1].
k=1
2k − 1

42
Neka je x ∈ (−1, 1), tada smenom t = x2 u (1), na osnovu prethodna dva stepena razvoja zaključujemo
f (x) = x arctg x − ln(1 + x2 )
∞ ∞ k
X
k−1 x2k−1 X (x2 )
= x (−1) − (−1)k−1 .
k=1
2k − 1 k=1 k

Samim tim ∞ ∞
2k
X
k−1 x
X x2k
f (x) = (−1) − (−1)k−1
k=1
2k k=1
k
∞  
X
k−1 1 1
= (−1) − x2k
k=1
2k − 1 k
∞
X 1−k
= (−1)k−1 x2k ,
k=1
k(2k − 1)
za x ∈ (−1, 1). Na osnovu prethodnog funkcija f (x) se predstavlja u obliku stepenog reda
∞
X
(3) f (x) = α n xn ,
n=0

za x ∈ (−1, 1); pri čemu za koeficijente stepenog reda važi

 (−1)k−1 1 − k

: n = 2k,
αn = k(2k − 1)
0 : n = 2k − 1;


za n = 0, 1, 2, 3, 4, . . . . Uobčajeni način pisanja stepenog razvoja (3) je dat sa

∞
X
0
(3 ) f (x) = (−1)k−1 ak x2k ,
k=1

za x ∈ (−1, 1); pri čemu ne-nula koeficijenti stepenog reda (3) su

1−k
(−1)k−1 ak = (−1)k−1 (k = 1, 2, . . .) .
k(2k − 1)
Za poluprečnik konvergencije koristimo Koši-Adamarovu formulu
1
R = p
lim n
|αn |
n→∞
1
= p
lim |(−1)k−1 ak |
k

k→∞
1
= s 
k 

k−1
1 − k 
lim (−1)
k→∞ k(2k − 1) 
√
= lim k 2k
k→∞

= 1.

43
Interval konvergencije je dat kao interval
(x0 − R, x0 + R) = (−1, 1) .
Prelazimo na odred-ivanje domena konvergencije. U rubnim tačkama x0−R = −1 i x0+R = 1 dobijamo
isti brojevni red
∞
X 1−k
(−1)k−1 ,
k=1
k(2k − 1)
koji konvergira prema Lajbnicovom testu (proveriti). Stoga je
D = [−1, 1] domen konvergencije.
2o. Za x ∈ D važi
∞
X 1−k
(−1)k−1 x2k = f (x) = x arctg x − ln(1 + x2 ) .
k=1
k(2k − 1)
Odatle na osnovu Posledice 2.57. zaključujemo
∞ ∞
X 1−k X 1−k  2k
(−1)k−1 = (−1)k−1 lim x
k=1
k(2k − 1) k=1
k(2k − 1) x→1−
∞
!
X
k−1 1−k 2k
= lim (−1) x
x→1−
k=1
k(2k − 1)
 
π
= lim f (x) = f lim x = f (1) = − ln 2 .
x→1− x→1− 4
2

Primer 2.69. Ispitati konvergenciju i odrediti zbir stepenog reda:

∞
X k
xk .
k=2
k − 1
Rešenje. Posmatrani stepeni red ima
k
x0 = 0 centar konvergencije i ak = (k = 2, 3, . . .) niz koeficijenata .
k−1
Poluprečnik konvergencije je
1 1 1 1
R=  ak+1  =
    =  =   = 1.
k+1 k2 − 1 k2 1 −
1
lim   lim k2
k→∞  ak  k k→∞ k2 lim
lim   k→∞ k2
k→∞ k
k−1
Krug konvergencije je
(x0 − R, x0 + R) = (−1, 1) .
U rubnim tačkama x = x0 − R = −1 i x = x0 + R = 1 dobijamo sledeća dva divergentna brojna reda
∞ ∞
k−1 k k
X X
S− = (−1) i S+ = .
k=2
k−1 k=2
k−1
k
Prethodni brojni redovi divergiraju jer 6→ 0 (kad k → ∞). Samim tim domen konvergencije je
k−1
D = (−1, 1) .

44
Odred-ivanje sume reda. I način. Koristimo Teoremu 2.60., na osnovu koje za sumu stepenog
reda f (x), za x ∈ D = (−1, 1), važi
∞
X k
f (x) = xk
k=2
k−1
∞
X k
= x xk−1
k=2
k−1
∞
Z ! !
d X k
= x xk−1 dx
dx k=2
k−1
∞
Z !!
d X k
= x xk−1 dx
dx k=2
k−1
∞
!!
d X k xk
= x
dx k=2
k−1 k
∞
!!
d X xk
= x
dx k=2
k−1
∞
!!
d X xk−1
= x x·
dx k=2
k−1
∞
Z !!
d X
= x x· xk−2 dx
dx
Zk=2 ∞
!!
d X 
= x x· xk−2 dx
dx k=2
Z !!
d 1
= x x· dx
dx 1−x
 
d  
= x x · − ln(1 − x)
dx
    0 
0
= x x · − ln(1 − x) + x· − ln(1 − x)
    1 
= x 1· − ln(1 − x) + x·
1−x
x2
= − x ln(1 − x) .
1−x
II način. Koristimo poznate stepene razvoje:
∞
1 X
xk


(1) = x ∈ (−1, 1) ,
1−x k=0
∞
X xk

(2) ln(1 − x) = − x ∈ [−1, 1) .
k=1
k

Oba stepena reda konvergiraju za x ∈ D = (−1, 1).

45
Samim tim za sumu stepenog reda f (x), za x ∈ D = (−1, 1), dobijamo
∞
X k
f (x) = xk
k=2
k−1
∞ ∞  
X k−1+1 k X 1
= x = 1+ xk
k=2
k−1 k=2
k−1
∞ ∞
X
k
X 1
= x + xk
k=2 k=2
k−1
∞
! ∞
!
X X 1
= xk − 1 − x +x xk
k=0 k=1
k
 
1 
= − 1 − x + x − ln(1 − x)
(1), (2) 1−x
x2
= − x ln(1 − x) .
1−x
2

LITERATURA

M. Jovanović: Teorija redova, predavanja, ETF Beograd 2018.

M. Merkle: Matematička naliza – pregled teorije i zadaci, Grosknjiga, Beograd 1994.

P.M. Vasić, R.R. Janić, V.Lj. Kocić, I.B. Lacković, I.B. Lazarević, S.K. Simić: Matematika II,
ETF Beograd 1991.

D.S. Mitrinović, J.D. Kečkić: Matematika II – Redovi, diferencijalne jednačine, kompleksna analiza,
Laplaceova transformacija, Grad-evinska knjiga, Beograd 1981.

D.S. Mitrinović: Predavanja o redovima, Grad-evinska knjiga, Beograd 1974.

D.S. Mitrinović, D.D. Adamović: Nizovi i redovi, Naučna knjiga, Beograd 1971.

46