,, Дошао сам" рече Годо. Шта сад?

Свака особа која је била у неком тешком тренутку или периоду свог живота,
хтела да је неко избави и спаси. Јер сви желе и теже да живе што срећније и боље могу.
Сви желе пронаћи свој мир, без проблема, окрутности и томе се надају.

Замисао другачије причe

Како би било, када би све недаће света нестале? Знајући људску природу до тога
би тешко дошло, али не могу ипак престати да се питам... Како би прича ишла да је
Годо испунио обећање и заиста дошао? Вероватно би онда сазнали више ствари. Како
он изгледа и уопштено ко је он. Једино о њему што знамо јесте да има белу браду, али
то нам није довољно да можемо да схватимо ко је он. Владимирово и Естрагоново
чекање не би било узалудно и добили би одговоре на многа питања која читајући
одломак, али и у самом делу, нису одговорена. Сазнали би тајну иза Годовог лика и
имена. Само питање је, да ли би прича и даље имала интересантна дешавања и да ли би
била успешна као ова што је сада. Јер иако је ово само моје мишљење како би можда
било,то је опет на писцу да одлучи тематику дела.

Осврт на дело

Овај текст покушава истражити покајање, прозивање и чекање спасa. Чекање Годоа
делује на једном принципу контрадикције: људи се могу спасити само ако се појави
њихов бог, Годо. Међутим, ако он није бог, то би чинило Владимирово и Естрагоново
чекање апсурдно узалудним. Владимир и Естрагон су они који чекају. Који иако га
никад нису упознали, чак ни видели. Па ипак верују у његово постојање и да ће их он
спасити. Након доласка " на сцену " Годовог гласника пастира, Дечака и након
разговора са њим, можемо чути да су разочарани што није он, Годо, дошао, али Дечак
каже Владимиру да ће доћи сутра. Као што је и раније рекао,али то се поново није
десило. Видимо кроз разговоре Владимира и Естрагона, да и они почињу да сумњају у
његов долазак, па поново покушавају да одузму своје животе.У целом делу нема пуно
дешавања, а главни мотив је само чекање. Чекање главних ликова да им се деси нешто
"занимљиво" у њиховим празним животима. Као што и ми кроз живот чекамо неке
ствари да се догоде. Наравно да желимо и ми тај "срећан крај" или бар тренутак. Зато
мислим да људи и имају наду. Јер како кажу:,, Увек може боље." Због те наде, жеља
али и како би објаснили неке ствари, људи стварају вере и божанства. Као њихова
нада. Тако је и Годо нада за, Владимира и Естрагона.

Религијски осврт

Познато нам је да Годоа многи упоређују са Богом или мисле да он и јесте Бог. Име
Годо нас асоцира на бога, али можда има ипак ту нешто дубље. У хришћанству чекамо
долазак Исуса, праведни чекају васкрсење и повратак вечном божанству, а они грешни
иду на вечне муке. Јер иако ни ми лично нисмо упознали нити видели Бога, опет имамо
ту неку подршку кад помислимо да нисмо сами, и имамо наду да и кад умремо није
употпуности крај нашег живота. Верујемо у други Христов долазак. За хршћанина је
повратак Исуса Христа само почетак невероватне пустоловине која је кулминирала
спајањем Христа и Његовог верног народа и одлазак на потпуно Ново Небо и Нову
Земљу, у Царство Божије. Који би били изграђених на начин на који Бог је увек
намеравао, где греху, пропадању, болести, глади, страху и смрти више нема места.
Владимир и Естрагон представљају људе и њихове поступке и универзалну патњу
људског рода. Нада која нас води кроз живот, је такође и разлог да се боримо.

,,Нада је могућност да видимо светло упркос свој тами.”

Дело ме асоцира на неку врсту изазова, јер нас оно само подсећа на нашу
смртност и заправо људску крхкост. Јер могли смо и ми бити на Владимировом и
Естрагоновом месту. Слично њима, и ми као људска бића заглавили смо у зачараном
кругу и суочени с апсурдом свемира.

Литература:
Самјуел Бекет ,,Чекајући Годоа” одломак из читанке
Драгана Макарић IV₂