НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ ГЕОГРАФИЈА

СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ,

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ
РАЗРЕД: ДРУГИ
Седмични број часова: 2
Годишњи број часова: 72

часова обраде новог градива: 43

часова утврђивања и систематизације: 29

ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА:

ОПШТИ ЦИЉЕВИ : продубљивање постојећих географских знања из друштвене и
регионалне географије усвајањем географских чињеница и праћење релевантних друштвено
географских процеса и њихових посљедица.
ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ: успостављање узрочно посљедичне везе између природно
географске основе и друштвено географских процеса, издвајање регија са специфичним
развојним проблемима.

САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ (ИСХОДИ) ПРОГРАМА

Теме 1. УВОД У ДРУШТВЕНУ И РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ ( 1 час ) оквирни
број часова
Садржаји програма Корелација са другим
Оперативни циљеви /Исходи
/Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
1. 1. 1.1. 1.1.
- разумије предмет - дефиниција, предмет, - историја ,
изучавања друштвене и задаци, подјела и развој
регионалне географије као друштвене и регионалне
научних дисциплина, географије,
- зна развој и подјелу - перспективе даљег развоја
друштвене географије, географије,
- зна развој српске - мјесто у систему
географске школе, географских наука,
- зна методе технике - методе и технике
истраживања и примјену, истраживања
- зна предмет истраживања - практична примјена,
регионалне географије, - појам регије, принципи и
- познаје појам регије и значај регионализације
принципе регионализације,
- познаје практичну
примјену регионализације
- развија свијест о
динамичности друштвено
географских промјена и
потребе њиховог праћења

137

 

Тема 2 : КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ
(3 часа) оквирни број часова
Оперативни циљеви Садржаји програма Корелација са другим
/Исходи /Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
2.1. 2.1. 2.1.
- разумије појам карте - појам карте, - физика (астрономија)
- познаје математичке - развој картографије, - математика
елементе карте и зна се - математички елементи (геометрија)
њима служити, карте,
- познаје основне - појам глобуса, врсте
картографске пројекције,
њихову сврху и разлике,
- зна геодетску основу
карте,
- зна разлике у
картографском
представљању Земљине
површине и
представљања на глобусу

2.2.
2.2. 2.2.
- познаје географске
- географски елементи - математика
елементе карте,
карте,
- зна методе и технике
- методе представљања
картографског
рељефа,
представљања,
- картографски знаци,
- зна да издваја географске
садржаје и служи се
методама и техникама
њиховог представљања,
- зна примјенити контурне и
линијске картографске
знаке те ванразмјерне у
картирању,
- зна картирати

2.3. 2.3.
2.3.
- зна подјела карата према - подјела карата према
- математика
садржају и њихову садржају,
пимјену, - врсте карата према
- разликује карте по садржају.
размјеру, - подјела карата према
- рачуна удањености на размјеру,
основу размјера и - географски називи,
размјерника, - значај и практична
- зна читати и служити се примјена карата
планом и топографском
138

 

картом,
- зна њихову примјену,
- чита, разумије и
примјењује различите
врсте карата,
- доводи у везу топонимију
са приредногеографским и
друштвеногеографским
карактеристикама
простора,

Тема 3 : ГЕОГРАФСКО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ( ГИС )

(2 часа) оквирни број часова
Садржаји програма Корелација са другим
Оперативни циљеви/Исходи
/Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
3.1. 3.1. 3.1.
- зна појам ГИС-а, - појам ГИС-а, - географија,
- зна везу између развоја - развој ГИС-а, информатика
информационих - базе података,
технологија и формирања
географских база
података,
- да познаје различите
изворе и базе података,
- служи се методама и
техникама комплексних
географских истраживања,
- зна креирати базу
података и представља је
у ГИС-у

3.2. 3.2.
3.2.
- познаје методе и технике - географија,
- методе и технике употребе
којима се служи ГИС, информатика
ГИС-а
- познаје изворе и методе и
- области примјене ГИС-а
технике прикупљања
података о - практична примјена и
физичкогеографској и значај формирања ГИС-а у
друштвеногеографској планирању развоја у
основи простора, различитим државним
институцијама
- зна како се креира база
података,
- зна практични значај
успостављања географско
информационих система
за планирање развоја и рад
државних институција
139

Тема 4 : СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

(6 часова) оквирни број часова
Садржаји програма Корелација са другим
Оперативни циљеви/Исходи
/Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
4.1. 4.1. 4.1.
- зна појам, карактеристике - екумена, субекумена, - биологија
и распрострањеност анекумена, - историја
екумене, субекумене и - границе насељености,
анекумене, - законитости у размјештају
- зна границе насељености и становништва на Земљи,
разумије факторе њиховог - природна и друштвена
формирања, средина,
- познаје законитости у - размјештај становништва
размјештају становништва на Земљи
на Земљи, - густине насељености-
- зна различите типове појам, типови, фактори
густина насељености и
њихову условљеност,
- издваја просторе на основу
размјештаја становништа
и густине насељености
- разумије утицај
размјештаја становништва
на валоризацију простора

4.2. 4.2. 4.2.

- зна факторе демографског - кретање броја становника, - историја
развоја у појединим - фактори демографског
историјским периодима развоја,
- зна облике природног - наталитет, морталитет,
кретања становништва и природни прираштај,
анализира факторе који на - нагли демографски пораст,
њих утичу, - демографска транзиција,
- издваја типове природног - појам, врсте и узроци
кретања, миграција,
- издваја регије са - фактори и показатељи
специфичним типовима просторне покретљивости
природног кретања и становништва
објашњава узроке и
последице,
- зна факторе и показатеље
просторног кретања
становништва, препознаје
типове миграција,
успоставља узрочно -
посљедичне везе,
- издваја регионе са

140

 

специфичним типовима
миграционих
карактеристика,
- прати савремена кретања
становиштва и доводи их у
везу са
друштвеногеографским
процесима
4.3. 4.3. 4.3.
- познаје структуре - структуре становништва: - историја
становништва, полна и старосна,
- успоставља узрочно - образовна,
посљедичне везе између - економска,
друштвено- географских - етничка и религијска,
процеса и промјена у - културно – језичка , расна
структурама
становништва,
- зна факторе формирања
појединих структура,
- издваја регије са
специфичним
структуралним
обиљежјима
становништва,
- зна графички и
картографски приказивати
структурална обиљежја и
географски размјештај
појединих група
становништва

4.4. 4.4.
4.4.
- популациона политика- - историја
- зна појам и општа
појам и општа обиљежја,
обиљежја популационе
политике, разумије значај - значај и потребе за
и потребе спровођења спровођењем популационе
попул. политике, политике,
- анализира типове и мјере - типови популационих
спровођења различитих политика,
популационих политика и - начини спровођења попул.
објашњава их на политика,
примјерима разл. држава, - искуства у провођењу
- разумије комплексност и популационих политика у
дугорочност посљедица свијету,
неповољних демографских - популациона едукација-
кретања и увиђа значај појам, значај
популационе едукације

141

 

4.5. 4.5. 4.5.
- успоставља везу између - размјештај насеља на - историја
услова насељености и Земљи,
размјештаја становништва - типови насеља,
и насеља, - урбанизација и фазе
- познаје типове насеља и - агломерација,
врши
- конурбација,
класификацију,упоређује,
- појам мегалополиса
- повезује друштвено
географске процесе и
промјене у размјештају,
величини, функцијама и
значају насеља,
- доводи у везу географску
валоризацију простора и
промјене у структуралним
обиљежјима насеља,
- зна каректиристике
руралног и урбаног
простора и зна их
издвојити

4.6. 4.6. 4.6.

- успоставља узрочно - утицај индустрализације и - историја
посљедичне везе између урбанизације на
процеса трансформацију сеоских и
индустријализације, градских насеља,
урбанизације и промјена у - деаграризација,
насеобинској мрежи, - дерурализација,
- објашњава настанак - градске регије,
градских регија и - мегалополис,
мегалополиса, - глобални град,
- уочава и објашњава узроке - технополис
и посљедице
деаграризације и
дерурализације,
- доводи у везу научно-
технолошки развој и
настанак технополиса,
- издваја глобалне градове,
- зна разлике у
структуралним
обиљежима сеоског и
градског становништва,
- познаје функционални
значај сеоских и градских
насеља,
- зна улогу развоја функција
насеља у развоју простора

142

 

Тема 5: ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКЕОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
САВРЕМЕНОГ СВИЈЕТА
(3 часа) оквирни број часова
Садржаји програма Корелација са другим
Оперативни циљеви/Исходи
/Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
5.1. 5.1. 5.1.
- зна појам државе и - елементи државе, - историја
елементе државности, - фактори интеграције и
утицај појединих дезинтеграције,
елемената на стабилност и - географски положај (
развој дрежаве, аспекти ),
- разумије узроке и - подјела држава : по
посљедице процеса величини територије, броју
интеграције и становника, облицима
дезинтеграције одређених владавине )
геопростора,
- утицај друштвеног система
- разумије утицај на унутрашњу
друштвеног система на организацију државе и
организацију државе и њену стабилност
њен развој, наводи
примјере, анализира и - трансгранични региони –
упоређује, нови облик повезивања
међу државама
- разумије функцију
трансграничних региона,
издваја их по релевантним
критеријима

5.2. 5.2. 5.2.

- издваја историјске - периодизација формирања - историја
периоде и за њих политичке карте свијета,
карактеристичне државе, - фактори мјењања
- познаје значај и улогу политичке карте,
појединих држава у - издвајање најзначајнијих
формирању политичке држава у појединим
карте свијета, нација и историјским периодима и
привредном развоју, њихов утицај на
- објашњава узроке, геопростор,
распрострањеност и - колонизација,
посљедице колонизације, - почетци деколонизације,
- анализира узроке и - политичка карта Европе и
посљедице свијета између два
деколонизације, свијетска рата
- објашњава формирање
великих нација у свијету
(стварање САД, Италије
,Њемачке.. )
- анализира узроке и
посљедице дезинтеграцие
143

 

великих монархија
(Аустро-Угарске, Турске,
русије ... )
5.3. 5.3.
5.3.
- политичка карта свијета - историја
- процес формирања послије Другог свјетског
политичке карте након рата,
Другог свјетског рата,
- процес деколонизације,
- објашњава процес - земље „Западног и
деколонизације и његове
Источног блока“,
посљедице,
- међународо интегрисање и
- разумије факторе повезивање: УН, покрет
формирања „Западног и
несврстаних, НАТО и
Источног блока“ и Варшавски пакт,
њихових војних и
економских интеграција, - период хладног рата,
- објашњава посљедице - економске интеграције (
хладног рата, ЕУ ),
- разумије факторе - криза и трансформација
формирања и значај: УН, земаља социјалистичког
покрет несврстаних,НАТО система,
и Варшавски пакт, - глобализација
- упознат са промјенама
политичке карте и
друштвеног уређења
насталим кризом
социјализма,
- познаје шта је
глобализација, начин
испољавања и сагледава
посљедице

144

 

Тема 6: ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГ. ОДЛИКЕ СВЈЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ
(3 часа) оквирни број часова
Садржаји програма Корелација са другим
Оперативни циљеви/Исходи
/Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
6.1. 6.1.
- дефинише привреду и - појам и структура
његову гранску структуру, привреде,
- анализира факторе - гранска и територијална
привредног развоја, подјела рада,
- анализира територијалну - мултинационалне
подјелу рада, компаније
- познаје највеће - дефицит и суфицит,
мулитинационалне - типови економског
компаније и њихов утицај система
на свјетску привреду, - животни стандард
- препознаје типове
економског система,
- зна и анализира факторе
суфицита и дефицита,
- зна елементе и факторе
животног стандарда

6.2. 6.2.
6.2.
- појам индустријализације, - историја
- зна шта је то
индустијализација, - структура индустрије,
- зна како се дјели - прва индустријска
индустрија, револуција,
- познаје шта је изазвало - друга индустријска
прву индустријску револуција,
револуцију и које су њене - трећа индустријска
посљедице, револуција,
- познаје шта је изазвало - нова научно-технолошка
другу индустријску револуција
револуцију и које су њене - развој саобраћаја,
посљедице,
- развој градова
- познаје шта је изазвало
трећу индустријску
револуцију и које су њене
посљедице
- познаје шта је изазвало
нову-научно технолошку
револуцију и које су њене
посљедице (гранско и
територијално .
преструктуирање
привреде)
- анализира посљедице
145

 

индустријализације на
географску валоризацију и
организацију простора,
развој саобраћаја и
промјене у кретању
становништва и
структурама,
- издваја индустријске
регионе у свјету,
- повезује развој саобраћаја
и градова
6.3. 6.3.
- анализира елементе и - степен економске
факторе привредног развијености,
развоја, - елементи и фактори
- диференцира регионе по привредног раздвоја,
степену економског - економски систем
развоја,
- издвајање економско
- разумије посљедице у развијених и недовољно
степену економске развијених региона,
развијености,
- економски савези и значај
- издваја велике економске економског интегрисања,
интеграције и зна њихову
улогу у економском
повезивању,
- издваја државе са највећим
економским системима

146

 

Тема 7: ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКО-ГЕОГ.
ОДЛИКЕ ПОЈЕДИНИХ ДИЈЕЛОВА СВИЈЕТА
(25 часова) оквирни број часова
Садржаји програма Корелација са другим
Оперативни циљеви/Исходи
/Појмови наставним предметима
Ученик треба да:
7.1. 7.1. 7.1.
- анализира аспекте - географски положај Азије, - биологија, хемија
географског положаја, - распростирање
- схвата просторност и континента,
природногеографску природногеографске
разноликост континента, цјелине (рељефне,
- издваја биоклиматске),
природногеографске - регионализација
цијелине и упоређује их,
- на основу укупности
природногеографских
обиљежја увиђа
могућности развоја, врши
регионализацију
- издваја зоне честих
природних катастрофа
7.2.
7.2. 7.2.
- историја
- анализира факторе и - размјештај
законитости у размјештају становништваАзије,
становништва, - структурална обиљежја,
- врши анализу - културне зоне,
структуралних обиљежја и
- проблеми културолошких
зна њихове
разлика
карактеристике,
- миграције,
- издваја зоне цивилизације,
- политичка подјела Азије
- познаје посљедице
колонијализма,
- схвата проблеме
произашле из
културолошких разлика,
- прати савремена
миграциона кретања,
- прати савремена
политичка збивања,
- диференцира простор
Азије по више
друштвеногеографских
аспеката,
- познаје политичку подјелу
Азије и издваја кризна
подручја

147

 

7.3. 7.3.
- географска подручја са - природни извори азијског
природним богатствима, континента,
- познаје њихову - структурална обиљежја
експлоатацију и привреде,
валоризацију и доводи их - инфраструктура,
у везу са привредним - регионалне специфичности
развојем и односима са и проблеми привредног
ширим окружењем, развоја,
- разумије и објашњава
разлике у степену
економског развоја,
- издваја развијене и
проблемске регије,
- препознаје водеће гране
привреде појединих регија
и упоређује их
7.4. 7.4. 7.4.
- издваје економски и - развијени региони и - историја
технолошки најразвијеније државе Азије,
државе, - носиоци економског
- зна њихову улогу у развоја,
савременом свијету, - носиоци политичког
- разумије политички значај развоја,
појединих држава и њихов - улога азијских земаља у
утицај на стабилност у савременом свијету ( Кина,
региону, Јапан, Индија, Саудијска
- анализира односе БиХ са Арабија, Израел и Турска )
појединим дјеловима
Азије

7.5. 7.5. 7.5.

- анализира аспекте - географски положај - биологија, хемија
географског положаја, Африке,
- схвата просторност и - распростирање
природногеографску континента,
разноликост континента, природногеографске
- издваја цјелине (рељефне,
природногеографске биоклиматске ),
цијелине и упоређује их, - регионализација
- објашњава правило
зоналности и азоналности,
- на основу укупности
природногеографских
обиљежја увиђа
могућности развоја, врши
регионализацију

148

 

7.6. 7.6. 7.6.
- анализира факторе и - размјештај становништва - историја
законитости у размјештају на афричком континенту,
становништва, - структурална обиљежја,
- врши анализу - културне зоне,
структуралних обиљежја и - проблеми културолошких
зна њихове разлика
карактеристике,
- миграције,
- издваја зоне цивилизације,
- политичка подјела
- познаје посљедице
колонијализма на
привредни и културни
развој и формирање
политичке карте,
- схвата проблеме
произашле из
културолошких разлика,
- прати савремена
миграциона кретања,
- прати савремена
политичка збивања,
- познаје политичку подјелу
Африке и издваја кризна
подручја
7.7. 7.7.
- издваја географска - природни извори афричког
подручја са природним континента,
богатствима,
- структурална обиљежја
- познаје њихову привреде,
експлоатацију и
валоризацију и доводи их - инфраструктура,
у везу са привредним - регионалне специфичности
развојем и односима са и проблеми привредног
ширим окружењем, развоја
- разумије и објашњава
разлике у степену
економског развоја,
- издваја развијене и
проблемске регије,
- препознаје водеће гране
привреде појединих регија
и упоређује их,
- -диференцира континент
по развојним процесима,
- познаје културолошке и
привредне специфичноси
Египта, Либије, ЈАР и
Конга

149

 

7.8. 7.8. 7.8.
- анализира аспекте - географски положај - биологија, хемија
географског положаја, Латинске Америке,
- схвата просторност и - распростирање
природногеографску континента,
разноликост континента, природногеографске
- издваја цјелине ( рељефне,
природногеографске биоклиматске ),
цијелине и упоређује их, - регионализација
- увиђа географске
законитости и разумије
правило зоналности и
азоналности,
- на основу укупности
природногеографских
обиљежја увиђа
могућности развоја, врши
регионализацију
7.9. 7.9. 7.9.
- зна карактеристике - старе цивилизације - историја
цивилизација Инка, Маја и Латинске Америке,
Астека,
- процес насељавања и
- обашњава процес формирања држава,
насељавања и формирања
- размјештај становништва,
држава,
- структурална обиљежја,
- повезује размјештај
становништва са - посљедице колонизације,
природногеографским - културолошке одлике,
карактеристикама, - савремене миграције,
- анализира структурална - политичка подјела
обиљежја,
- зна посљедице
колонизације на промјене
у културолошким
одликама континента,
- објашњава савремене
миграције
- анализира посљедице
политичке нестабилности

7.10.
- анализира размјештај и
значај природних
богатстава за развој
привреде,
- упоређује структуру
привреде и степен развоја
појединих регија
Л.Америке,
7.10.
- природни потенцијали
Латинске Америке,
- структура и развој
привреде,
- регионални проблеми и
специфичности,
- посљедице
индустријализације у
150

 

- зна и анализира урбанизације
посљедице - утицај страног капитала,
индустријализације и - привредно најзначајније
урбанизације, утицај државе (Бразил, Мексико)
страног капитала,
- специфичности Кубе
- увиђа потенцијал и улогу у
свијету појединих држава,
- издваја развојне проблеме
7.11. 7.11.
- анализира различите - географски положај
аспекте географског Англоамерике
положаја Англоамерике, - просторност,
- увиђа и анализира - природно- географске
просторност и карактеристике и
разноликост континента, специфичности (рељефне
- издваја рељефне и цјелине, биоклиматске
биоклиматске цјелине и области),
врши компарацију, - регионална подјела
- зна принципе
регионализације и
примјењује их
7.12.
7.12.
- процес насељавања
- зна процес насељавања Англоамерике,
Англоамерике и повезује
га са дешавањима на - мјешање народа и култура,
другим континентима, - формирање држава,
- објашњава процес - размјештај становништва,
настанка америчке нације - структурална обиљежја
и однос према појединим становништва,
етничким и расним - савремени миграциони
групама, токови,
- доводи у везу размјештај - културолошке одлике,
становништва са природно
- политичка подјела
– географским условима и
друштвено – географским
процесима,
- анализира структурална
обиљежја становништва,
- прати савремене
миграционе токове,
- изграђује став према
глобализацији америчке
културе
7.13.
7.13.
- природни потенцијали
- зна размјештај природних Англоамерике,
потенцијала и њихов
утицај на структуру и - фактори развоја
развој привреде, - структура привреде,
- анализира факторе - регионалне

151

 

привредног развоја специфичности,
Англоамерике, - утицај индустријализације
- упознат је с регионалним на размјештај
специфичностима у становништва и
развоју, формирање мегалополиса,
- повезује савремене - фактори политичке моћи и
друштвено – географске утицај САД-а у свијету
процесе са просторним
развојем,
- издваја привредно
најзначајније просторе,
- анализира значај и улогу
САД у свјетској привреди
и процесу глобализације
свијета,
- изграђује критички однос
према актуелним
дешавањима

7.14. 7.14.
- анализира географски - географски
положај Аустралије и положајАустралије, Новог
Океаније, Зеланда и Океаније,
- зна природно – географске - природногеографске
одлике, упоређује и врши одлике и природна
регионализацију, богатства,
- познаје природна - природногеографска
богатства и доводи их у регионализација,
везу са структуром и
развојем привреде,

7.15. 7.15.
- зна процес и етапе у - насељавање Аустралије,
насељавању Аустралије,
- поријекло становништва,
- зна поријекло
- зоне цивилизације,
становништва Аустралије,
Новог Зеланда и - просторни размјештај
Океаније,аутотхоне становништва,
културе, - структурална обиљежја
- анализира односе становништва,
старосједилаца и - савремене промјене у
досељеника, имиграционој политици
- доводи у везу природне развој и структура
услове и и увиђа привреде,
законитости размјештаја - Аустралија, Нови Зеланд и
становништва, Океанија у савременом
- анализира структурална свијету
обиљежја становништва,
- издваја концентрације
152

 

становништва и насеља и
објашњава факторе
концентрације,
- прати савремене промјене
у имиграционој политици
Аустралије
- издваја фазе у привредном
развоју и зна факторе
развоја,
- прати савремене промјене
у валоризацији и развоју
простора

7.16.
7.16.
- анализира различите
- аспекти географског
аспекте географског
положаја Европе,
положаја (физичко –
географски, историјско – - природно- географске
географски, економско – карактеристике простора,
географски, саобраћајно – - физичко- географска
географски), регионализација,
- зна, издваја и упоређује - природна богатства
различите геолошке,
рељефне и биоклиматске
цјелине,
- зна размјештај природних
богатстава и потенцијала,
- издваја регионе
специфичних привредних
могућности(рударски,
индустријски,
пољопривредни,
туристички)
7.17.
7.17.
- размјештај становништва
- зна и анализира факторе
Европе – фактори
размјештаја становништва,
размјештаја,
- познаје историјски развој
- историјски развој,
Европе и њен утицај на
развој других континената, - структурална обиљежја,
- анализира структурална - динамика развоја
обиљежја становништва, становништва,
- упоређује динамику - популациона политика,
становништва и - миграциона обиљежја,
популационе политике - културни кругови,
појединих држава, - политичка подјела
- зна правце историјских
миграција,
- прати правце савремених

153

 

миграција и анализира,
- разврстава европске
народе у групе народа и
зна културне разлике,
- издваја културне кругове и
анализира њихов утицај,
- познаје политичку карту
Европе и факторе њеног
формирања
7.18. 7.18.
- разумије појам - индустријализација- појам,
индустријализације и посљедице,индустријске
индустријске регије,
револуције,издваја - урбанизација- појам,
фазе,индустријске посљедице,
регионе, - урбане регије,
- анализира посљедице - економски развој,
индустријализације на
- индустријски региони,
развој привреде, промјене
у валоризацији - развој терцијарно –
геопростора, развоју квартарног сектора,
насеобинске мреже, - миграције
изградњу саобраћајне становништва(село – град,
инфраструктуре и слабије развијене државе –
промјене у структуралним индустријски развијене
обиљежјима државе)
становништва,
- доводи у везу процесе
индустријализације-
урбанизације и миграција
становништва,
- зна и анализира факторе
формирања урбаних
регија,
- издваја главне саобраћајне
правце,
- доводи у везу развој
терцијарно – квартарног
сектора са друштвено –
географским процесима
7.19. 7.19.
- познаје политичке - формирање Варшавског
прилике у Европи након блока и НАТО пакта,
Другог свјетског рата и - формирање економских
услове у којима су савеза, Европска унија,
формирани војни блокови, - карактеристике
- зна организацију и циљеве привредног развоја
Европске уније, капиталистичких и
- издваја најразвијеније социјалистичких земаља,
државе Европе и зна - транзиција друштвеног
154

 

њихов економски значај и система у Источној и
политичку улогу у Европи, Југоисточној Европи,
- зна разлике између - дезинтеграција СФР
капиталистичког и Југославије и Совјетског
социјалистичког Савеза,
друштвеног уређења, - процес проширења
- зна разилике у степену Европске Уније
привредног развоја
појединих дијелова Европе
и међусобне односе,
- анализира посљедице
дезинтеграције
СФРЈугославије и
Совјетског Савеза и
посљедице транзиције
социјалистичког друштва,
- прати процес проширења
Европске уније
7.20.
7.20.
- природни потенцијали
- зна размјештај природних
Европе,
богатстава и извора
енергије и доводи их у - структура привреде,
везу са природно- - пољопривредни региони,
географским - рударске регије,
карактеристикама - индустријске регије,
простора,
- туристичке регије,
- издваја привредне
регионе, - инфраструктура,
- анализира факторе развоја, - привредно развијени и
привредно недовољно
- зна улогу физичке развијени региони
инфраструктуре у
привредном развоју,
- издваја саобраћајне
коридоре,
- издваја привредно
најразвијеније државе и
регионе и државе и
регионе са проблемима у
развоју

7.21.
7.21.
- транзиција
- анализира посљедице
социјалистичког
транзиције
друштвеног система,
социјалистичког
друштвеног уређења - процес проширења
(политичке, економске), Европске уније- разлике
између „старих и нових“
- анализира и објашњава
чланица –специфични
разлике (економске,
развојни проблеми,
демографске, развојне...)
између најразвијенијих - територијално
155

 

чланица Европске уније и преструктуирање
нових чланица, производних
- сагледава позитивне и капацитета,кретање
негативне посљедице капитала,
савремених промјена, - правци кретања радне
- прати правце кретања снаге,
производних капацитета и - формирање
радне снаге, трансграничних региона,
- издваја економске, - регионализација,
политичке и развојне - интеграциони и
проблеме Европе, дезинтеграциони процеси,
- зна појам трансграничног - привредно политичко
региона, јачање Русије,
- прати интеграционе и - политичка нестабилност
дезинтеграционе процесе, Балкана,
- сагледава нову улогу - савремена регионализација
Русије у Европи, Европе
- увиђа опасности
политичке нестабилности
Балкана

7.22.
7.22.
- анализира различите
- географски положај Русије,
аспекте географског
положаја, - распрострањеност државе,
- увиђа распрострањеност - природногеографске
територије Русије и уочава цјелине
њену комплексност, - ( геолошке, рељефне,
- уочава природне биоклиматске ),
законитости, - природна богатства и
- доводи узрочно- извори енергије,
посљедичну везу - природногеографска
природногеографске регионализација.
факторе,
- зна размјештај природних
богатства и извора
енергије и њихов значај за
развој привреде,
- врши природногеографску
регионализацију и
компарацију различитих
природногеографских
цјелина
7.23. 7.23.
- поријекло становништва и - поријекло становништва
сложеност и посљедице Русије и земаља источне
етничке структуре, Европе,
- прати савремена - структурална обиљежја,
демографска кретања ( - динамика кретања
156

 

природно кретање и становништва,
миграције, - миграције,
- разумије и анализира - прелаз из социјалистичког
посљедице преласка из у капиталистички
социјализма у друштвени систем;
капитализам, предности и недостатци,
- зна катактеристике - карактеристике савременог
савременог привредног привредног развоја,
развоја Русије, - укључивање у европске
- прати укључивање интеграције,
источне Европе у европске - савремена улога Русије у
интеграције и анализира свијету
улогу Русије у савременом
свијету

7.24. 7.24.
- зна принципе издвајања - појам и границе
регије(сличност Југоисточне Европе,
комплексних - појам и границе Балкана,
карактеристика и - принципи издвајања
развојних проблема), регије,
- анализира различите - географски положај –
аспекте географског аспекти,
положаја и разумије - природногеографске
његову комплексност, карактеристике простора,
- зна природногеографске - физичкогеографска
карактеристике простора и регионализација,
врши његову
- природна богатства
диференцијацију по више
основа,
- зна размјештај природних
ресурса и њихов значај за
насељеност и развој
привреде
7.25. 7.25.
- зна факторе просторног - просторни размјештај
размјештаја становништва, становништва,
- зна размјештај етничких и - етничка и вјерска
вјерских група и њихову структура,
етногенезу, - демографска кретања,
- анализира услове - културни кругови,
формирања културних
кругова, - политичка карта,
- повезује формирање - развојни проблеми
савремене политичке ,стагнација привредног
карте са поријеклом и развоја,
развојем етничких група, - политички и економски
- прати савремена интереси земаља ширег
демографска кретања окружења,
(популациона динамика, - регија недовршених
157

 

правци миграција), процеса (етногенезе,
- прати развојне проблеме, политичких, економских..)
- уочава ризике произашле
из недовршених развојних
процеса,
- препознаје интересе
великих држава окружења,
- разумије значај
успостављања добрих
односа између свих
земаља у регији

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ГЕОГРАФИЈА

СМЈЕР: РАЧУНАРСКO-ИНФОРМАТИЧКИ
РАЗРЕД: ДРУГИ
Седмични број часова: 2
Годишњи број часова: 72

часова обраде новог градива: 44

часова утврђивања и систематизације : 28

ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА:

ОПШТИ ЦИЉЕВИ: продубљивање постојећих географских знања из друштвене,
регионалне и националне географије, усвајање географских чињеница и праћење
релевантних друштвено географских процеса и њихових посљедица.
ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ: успостављање узрочно посљедичне везе између природно
географске основе и друштвено географских процеса, праћење развојних процеса у свијету,
препознавање актуелних развојних проблема у БиХ и сагледавање мјеста и улоге БиХ у
окружењу те могућности њеног развоја.

САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ (ИСХОДИ) ПРОГРАМА

Теме 1. УВОД У ДРУШТВЕНУ И РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ ( 1 час )
оквирни број часова

Садржаји програма Корелација са другим

Оперативни циљеви /Исходи
/Појмови наставним предметима

Ученик треба да:

1.1. 1.1. 1.1.
- разумије предмет изучавања - дефиниција, предмет, - историја ,
друштвене и регионалне задаци, подјела и развој
географије као научних друштвене и регионалне
дисциплина, географије,

158