ODABRANA DELA ALFREDA ADLERA ALFRED ADLER Enjige prva INDIVIDUALNA FSIOLOGIA i INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA Urednlkc { redaktor Dr Stevan Viajkovig PRAKSA I TEORIJA i Provela s nematkoa Dr Kseniia Atenasijevié MATICA SRPSKA + NOVT SAD ‘PROSVETA + BEOGRAD— kao Sto je nekad pretio ocu uni8tenjem. Njegova neurotiéna perspektiva, smiiljena na osiguravanje, ‘tradila je i naSla preteée seéanje na Markusa Frojn- da. Sad je opet on nadmodan. . -Kad je preduzeo novi proces, od tijeg je ishoda zavisila steéa i nesreéa monathije, wratio se kao po- betinils, i delio je svoje pripreme kao u staro doba. »Na gospodina Markusa Frojnda nije vige mislio” — Zato Sto mu ovaj nije vile bio potreban. Njegova pro= testna polna napetost je popustila, Protiy ,dame” mogao se braniti; njegove stare Konstrukeije’ straha od dama odupirale su se. Detetu je pao kao ixtva. — Zar ga je ,demon-Zena” opet pobedila, kao Sto je slutio u detinjstva? — Ne, nego onakzo kao to je on to unapred iskonstruisao. Pre- ‘estao mu je sdmo jedan potez, ako je hteo da iz begne prisiudi Zene koja trijumfuje. ‘Smrt, — ‘Tin puter poSao je on pouzdanim korakom, i, na taj ‘nadin — posto je ostala bez oslonea prva_pogodba njegovih halucnacija, da se plasi od obescadéenja dece — ispunio je dve druge: lisio je dréavu jednog ‘vemnog, neophodnog sluzbentka, i ostavio Je u naro- du pokolebanu svest pravu, Jo jednom je niganio ‘u glavu svoga oca, koji ga je hteo kazniti za uziva- njeu ljubavi — i tada je morao samoga sebe da po- godi, ako je hteo pobediti neprijatelja. 388 1 4 i 1 i 1 | 24, DOSTOJEVSKI Duboko ispod zemlje, u sibirskim rudarskim ok- nima, nada se Dimitrije Karamazov da ée otpevati svoju pesmu. vetnoj harmoniji, Kriv — nevin oce- ‘ubiea uzima na sebe karst, i nalazi spas u izmiruju- 603 harmonifi, »Petnaest godina blo sam idiot”, kale na svoj Yubazni, nasmejani natin mez Misiin, koji je svala Seru u kakvome rukopisu umeo da tumati, koji je prostoduino izrazavao svoje litne zadnje misli, a zad- nje misli svakog drugog smesta dokuéivao! Suprot- nost, od koje vetu ne moZemo zamisliti, ‘yJesam Ii ja Napoleon ili va?" 0 tome Je moz- gao Raskoljnikov Stay mesec dana u svojoj postelji, da bi mogao prekoratiti onu granicu koju sa mu stavili njegov dotadasnfi Zivot, njegovo oseéanje za- jednice i njegova Zivotna iskustva, Opet jedna velika Suprotnost, koju mi zajedno tudedi se dozivijujemo. Nije dmukéije ni kod njegovih drugih junaka, niti_u njegovom sopstvenom #ivotu, ,,Kao “ugarak okretao se ukovitlac mladi Dostojevski u lsuéi svojih Foditelja” — i kad éitamo njegova pisma ocu i pri- jateljimna, nalazimo veoma mnogo skruSenosti, pokor- nosti i potéinjavanja njegovoj Zalosnoj sudbini. Glad, mula, beda, bili su dovoljno rasuti po njegoviin pu- tevima, On’ je prelazio svoj put kao njegovi hodo~ tasnici, Taj mladi ugarek uzeo je na sebe krst kao 389muri Zosima, kao svemnajuti hadiija u Miadiéu, kcupedi na svakom koraka sva iskustva, i obuhvata- ud ceo Zivotni Krug jednim Sirokim lukom, da bi o8a0 do sazmanja, da bi dodimuo Hivot, i da ‘bi isti- nu trazio prema novoj reti. Ko krije u sebi takve suprotnosti, i ko je prinu- den da takve suprotnosti premosti, taj mora duboko Kopati da bi doiao do odmorista, Njemu ne ostaje uStedena nikakva muka { nikakav jad Zivota; ni po- fed najmanjeg biéa ne mote proéi, a da ga ne ispita Bo svome obrascu, Sve u njeiu stlja nekom jedno~ obraznom shvatanju Zivota, da bi on u evom veénom ‘olebanju, u toj pocepanosii, u svome nemiru mogao naéi sigurnosti i odmora, Istina, to je bilo ono Sto mu se moralo otkriti, kad je-irebalo da dode do mira. Ali put j2 pun trnja; on sivara velit trud, veliko naprezanje, silnu obuku duha i oseéanja, Nije nikakvo éudo Sto je ovaj ne- ‘umomii trazilae prirode do’ao znaino blie pravome Zivotu, logici Zivota, zajednitkog Bivota nego dmugi Kojima je rmogo lakie bilo da zauzmu svoj stav. Ziveo je u bedi, a kad je umzo, cela Rusija je u dui pratila njegov sprovod. On, voljan da stvara, borben u Zivotu, Koji je uvek imgo utehe za sebe 1 svoje prijatelje, on je od sviju bio najnesposobniji za rad, Patio je od strahovite bolesti epilepsije, koja ga je Gtave dane, desto i nedelje, sprecavala u sva- Kor napredovanju. Zlodinae protiv driave, koji je Setiri godine u Tobolsku nosio lance na nogama, Koji je iduée Getiri godine kao osudentk slutio u jednom sibinskom linijskom peSadijskom puku, taj plemeniti, nevini stradalnik iziazi iz svoje tamnice sa resima i ‘oseéanjem u sreu: ,Moja kazna je bila pravigna, jer sam imao rdave namere prema viadi. No Steta je i sad moram da ispaitam za teorije i za stvar, ko ‘vie nisu moji.” Ali cela Rusija odricala je njegova Krivicu, i pogela je slutiti da jedna reé, da jedna stvar moze mnatiti svoju sopstvenu suprotnost. ‘Nisu bile male ni suprotnosti u njegovoj otadz~ bini, Kad je Dostojevski stupio u javnost, viadalo je 390 silno vrenje, a narotito je pitanje ¢ oslobodenju se~ Tjaka uzbudivalo sve duhove. Dostojevskoga je uvek neito gonilo ,ponizenima 1 uvredenima”, deci, pat- nicima. A njegovi prijatelji znaju ca pritaju mnogo © tome kako se on lako spnijateljivao sa svakim prosjakom Koji je kao bolesnik do.azio kod jednog od njegovih prijatelja, kako ga je odviatio u svoju sobu da bi ga ugostio, da bi ga upoznao. Njegova najveéa patnja u katorgi! bila je Sto su ga drugi osu- denici izbegavali kao plemiéa, a njegova neprestana teinja da smisao katorge, njen ufutrainji zakon sebe radi rafélani, da sazna, i da dobije granice u kojima bi mu bili moguéni razumevanje } prijateljstve sa dougima. Uostalom, on je svoje izgnanstvo — kao Bo Je svojstveno velikim ljudima — upotrebio na to da iu oskudaim, tegobnim okolnostima stekne neino osedanje prema’ svojoj okolini, i ca izvezba svoju pronicljivost, kako bi pronasao smisao Zivota, kako bi stvorio digevau osnovu za pojem doveka, kako bi jednim sintetiékim aktom, nasuprot_protivnos- tima koje su ga potresale i pretile da ga pomeiu — Pronaieo neki oslonae, Ono Bto ga je nekud gonilo it ovo} nesiguenosti njegovih dugevnih protivresnosti — njega koji je ‘bio gas buntovnik, das poslusni sluga, koga je neéto vuklo ponorima pred kojima se uiasavao — to je bilo pronalazenje ubedljive istine. I tada jesmelo uzeo zabludu za svog putovodu. Njegovo asnovno naéelo, Jo8 mnogo pre no ito ga je izrekao, bilo je da se kroz lad priblizi istini, posto mi doista'nikad ne mozemo po'puno saznati istinu, i uvek moramo raéunati sa najmanjom ladi, Tako je izrestao kao neprijatelj yZapada”, tije mu se najdublje je:gro otkrilo kao feznja evropske kulture da kroz istinu dode do lati. ‘Svoju istinu mogao je naéi samo sjedinjavanjem su- protnosti koje su u njemu besnele, koje su se iu njegovim tvorevinama neprestano ikpoljavale, i pre- ile da rastote { njega i njegove junake. Tako je on, posveéen kao pesnik i prorok, smerao da samoljubiju * Prisilnt red, logor, gulag. (Pr. red.) 391stavi granieu. Graniew pijanstow od modi naSao je t Yjubavi prema bliznjem. Ono Sto je njega pre svega gonilo, bila je istinska te%nja k modi, viasti; pa Eak iu mjegovom pokuSaju da Zivot okuje u jedan je- Gini obrazae, Krrije se jo mnogo od te Zudnje za nadmognoiéu, U swim delima njegovih junaka ns- Hlazimo na taj tmpuls Koji th goni da se uzdizu nad svima drugima, da éine mapoleonska dela, da se kreéu do fvice ponora, pa da se tak i nadnose nad njim, sa opasnoSéu ‘dase stropostaju dole i da se racmrskaju. On sam kaze 0 sebi: Ja sam ne~ dopustivo slavoljubiv.” Ali njemu je poslo za rukom da svoje slavoljublje navini korisnim po celinu. Tako je postupao 4 sa svojim jumacima: pustco ih je sve da kao tudact prekoraéuju granicu, koja mu se of Krrivala logikom zajednitkog #ivota, Gonio th je Zc~ okom slavoljublia, sujete ¢ sebiénosti do krajnjth sfe- ‘ra, a tada im je bacao na vrat hor Eumenida’ i terao ‘natrag do granice Koja mu je izgledala data Yud- skom prirodom, da bi ih tamo pustio da u harmoniji pevaju svoju himnu. Kod Dostojevskoga se skoro nijedna slika me ponavija toliko Zesto koliko slika granice, a katkad { slika zida. O sebi on kate: Bez umno volim da prodirem do granice stvarnog, gde veé potinje fantastiéno.” Svoje napade opisuje tako kao da ga neko ushiéenje mami da dode do poslednje granice Zivotnog oseéanja, gde se soda blizu Boga, tfoliko blizu da je gotovo jo8 samo jedan korak po- ‘treban pa da ga odvoji od Zivola. Kod svakog od nje~ govih junaka ta clika se neprestano vraéa sa dubo- kim znatenjem, Mi slufamo njegova nova mesijan- sku reé: ,Uspela je velika sinteza junaitva i Tjubavt prema biiinjem.” Na toj granici cinilo mu se da se svsfava udes njegovih junaka, njihova sudbine, Ta mo ga je mamilo, tamo je slutio najdragocenije ispu- njavanje ljudskog dostojanstva u saoseéanju sa blid- njima, i fu-granicu povukao je on krajnje otro, + Bumenide — ublafeno ime 2a boginje osvete gréke mitologije, za erinije (farlje rimske mitologiie), aii Je spolial isgled, kao 1 karakler, strahovit. (Pr. prev) s tako oftro kao retko ko pre njega. Taj njegov eilj bio Je od osobitog znaéaja za mjegowu stvaralacku shag jegove junake neprestano yukao do periferije dotivijaja, gde se tada, pipajudi i oklevajuéi, stapao sa sveéovedanstvom u duboko} skeruSenosti pred Bogom, carem, Rusijom, To oseéa~ nje koje ga je progonilo — ono bi se moglo nazvati ‘oseéanjem granice, nekim oseéanjem granice koje mu je nalagalo da se zaustavi, i koje se ikod njega gotovo pretvorilo u obezbedivatko oseéanje iivice — nje- govi prijatelji Zesto o tome govore — dovodio je on, jako mu nije mao uzroka, Suénim natinom u vezu sa svojim epileptigkim napadima, Tu se cuka bozja prufala kao brana; kad je Covel u nabujalom samo- Ijublju hteo prekoraditi granieu osecanja zajednice, glasovi opomene postajali su jasni i podseéali na po- ‘vrata, Raskoljnikov, Koji u mislima Zivo radi na ubi- stvu, koji u impulsu da je sve dopusteno, kad Sovek pripada izabranim prirodama, veé misli na naostrena sekiru, mesecima le% u postelji pre nego Sto preko- raguje granicu. I kad potom, sa sekirora skrivenom ispod Kaputa, silazi niz poslednju stepenica da bi ve8io ubistvo, oseéa on tupanje srea. U tome lupanju srea govori logika [judskog Zivota, izrazava se utan~ Bano oseéanje granice kod Dostojevskog. Postoji jedan broj dela Dostojevskoga gde izclo~ ‘yano junastvo ne goni imad Inije ljubavi prema bliznjem, gde se, naprotiv, dovek izdize iz svoje si- éuinosti, da bi zavrSio w plodnome junastvu, Ja sam veé pomenuo pesnikovu narotitu haidonost prema malom, neznatnom, Ovde postaje junak éovek u pod- rumu, Sovek iz sure svakidainjice, peopala devojka, dete, koji evi najednom potinju déinovski da castu, dok ne domage onu grenicu svedovetanskoga juna~ Btva, do koje Dostojevski hoée da th dovede, Iz celog njegovog Yivota u detinjstvu blo mu je jasno stavljen nadomak pojam dopuitenog 4 nedopi- Stenog, pojam granice. Drukéije nije bilo ni u ranom 393EEE dobu njegove zrelosti. Bio je sputan svojom boleSéu, & njegov polet rano je bio povreden kad je ifao na gubiliSte 1 u progonsivo. Tzgleda da se vee u nieg Vom detinjstvu njegov strogi i pedantni otac borio €2 cbeiéu d nesalomljivoséu njegovog vatrenog daha, i da je suvie otro upudivao sina u granice. Keatak odlomak Petrovgradski snovi vodi po- reiklo iz ranoga doba, i veé nas iz toga razloga navo- Gi da ogekujemo jasno izvutene poteze. Ako se nesto mote dosledno shvatiti iz razvoja jedne umetniske due, to se mora odnositi na liniju koja od ranijih radova, skica i planova vodi docnijim uobliavanjima njene Stvaralatke snage. Treba pre svega zapamtiti Ga se put umetnitkog sivaranja kreée van svetskog meteza. I mi kod svakog umetnika mo%emo pretpo- staviti ievesno skretanje, zastoj ili vraéanje, dim se Pred njim pojave proseéni drustveni zahtevi, On — Koji je ni iz dega, ili, recimo, iz svog povlaSéenog shvaianja stvarl stvorio sebi svet, 1 pruzio nam, ume- sto odgovora tu smislu praktiénoga Zivota, jednu umetnigku tvorevinu koja nas preneradava — poka- zuje odvratnost prema Zivotu 1 njegovim zahievima, No, pa Ja sam fantast i mistigar!” uéi nas Dosto: jevski, Priblizaa slika njegovoga istupa mote se dobitl, tim vidimo na kojoj je taéki delanja Dostojevski za~ stao, U gornjoj skici ‘on govori dovolino jasno. ,.Kad sam pristupio Newi, zastao sam jedan trenutak i ba- cio sam pogled niz reku, u studenomuinu daljinu punu isparenja, gde se gasio poslednfi punpur sumra~ ka.” To je bilo kad se Zurio kudi da tamo, kao sve- tovni Zovek, sanja o Silerovim junakinjama, ALL prava Amaliju isto tako nisam primetio; ona je Vela sasvim u mojoj blizini....” Vise je Zeleo da pail Pijan, i da svoje jade oseéa kao slade od svih svet- sid udivanja, ,,Jer da sam se ozenio Amalijom, bio ‘bib sigurno nesreéan”. Zar to nije najprostija stvar na svetu? Neko je pesnik, sanja u velikome odsto- janju o svetskome Zivotu, zastaje za trenutalt, nalazi a je nonadmaina slast jada o kome se sanja, i zna 394 jkako stvarnost uniStava svalcu idealnu visinu, Tpaik ~€u putovati na mesec!” A to znaéi: ostati sam, i ne ‘vezati svoje sree ni za Sta zemaljskol I tako je pesnikoy ovozemaljski Zivot postao protest protiv stvannosti ca njenim zahtevima. Druk- Gije nego kod Idiota, drukéije nego kod onoga boles- nika u kome ,nije bilo ni protesta, ni glasa”, Stavi- Be: ovaj samo nije znao da ga je njegovo vezbanje u podnoSenju svih jada moralo odlikovati, Sad, kad su ga mugenjima i prekorima potisli se njegovoga puta, ‘on je otktio u sebi svetovnoga Eoveka, prevratnika { tevolucionara Ganlbaldija. Tada je reteno ono ito drugi nikad nisu razumeli: skrugenost i pokoravanje ne znate nikakav svretak, oni su avek pobuna, jer ukazuju na odstojanje koje treba savladati. — ‘Tol sto} je znao isto tako za tu tajnu, i Zesto je propo vedao gluvim uSima, Ali kad se radi o jednoj istinskoj tajni, mogu novine o tome pisati, pa da ipak niko niSta 0 njoj ne zna, Niko nije znao kome je hteo da se osveti Har- pagon? Soloviev, Koji je gladovao, | u bedi umro, a sakrio Smanje od 170.000 rubaija ‘a svojim prijavim hartijama, Kako se morao u sebi radovati kad se Za- Josno i bespomogno zakljutao od svoje macke, svoje Kuvarice i svoje gazdarice, i 2a sve ostao duzan, On ih je imao u ruci, on ih je ave prinudio da prose, sve nfih koji su samo novac poznavali kao moé i obo- Zavall ga. Razume se, za njoga je iz toga stvorena jedna naroéita obaveza, jedno métodiéno nasilje nad Sopstvenim Zivotom. On'sam morao je da gladuje i da oskudeva da bi sproveo svoj plan. ,,On je uzvisen nad evim Zeljama.” Kako? Mora li éovek biti lud pa da tako radi? Ali Solovjev princsi i tu drtvu. Jer ‘on sad mote potpuno meodgovorno da pokaie svoje preziranje ljudskog roda i njegovih uobrazenih pro- Jaznih dobara, i moze musiti svakeg ko mu se pri- biigi. U njegovim rukama je sve So mu kréi put u najbolje drustvo, Ali on je zastao za trenutak, bacio + Harpagon Je ime tvrdice 4z Molljerove komedije Tordiea, Ovo ime oznatava tip tvrdice, (Pr. prev.) 395svoj Earobni fap u sanduk za dubre | osetio se velii iuzvi’en nad svim Ijudima, Ovo nam izgleda najjata Iintja u Zivot Dosto- Jevskoga, i sve njegove veliganstvene tvorevine mo Tale su kod njega postati na tome putu: spas lei sa mo w pottinjavanju, kad ono krije tajno usivanje u nadmoénosti nad drugima, ’ ‘Svi biograft, koji su se revnosno bavili Dostojer skim, saopitavaju i tumate jedno od njegovih najra- nijih seéanja iz detinjstwa, koje on sam priga u Uspo- ‘menama iz mrtvoga doma, Boljem razumevanju do- Primosi nefto od raspolozenja u kome amu je 10 seca nje palo na pamet, Kad je vet ofajavao Sto nege naéi vezu sa svo- jim drugovima iz tamnice, bacio se rezignirano na Jezaj, i prelazio u mislima celo svoje detinjstvo, éitav svoj razvitak { ditavu sadvéinu svog Zivota. Njegova se painja odjecinom zadréala na ovo} uspomeni: on se jednom odvojio malo isuvise daleko od imanja svog ‘0ca, i i8ao je poljem, kad je najednom uplaseno za- stao Gavii uzvikt ,,Evo vuka!” Brzo je pozurio na- trag, u zastiinidlou blizinu ofeve kués, i ugledao na njivi pred sobom jednog seljaka kome je pritréao, Plaguéi iu strahu whvati on njegovu ruku, i isprita mu was koji ga je zadesio, Seljak natini prstima kerst nad deékom, teSeéi ga, i obeéa da neée dati da g@ vuk prozdere, Ovo seéanje je shvatano sa mmogo strana, kao da ono treba da karakterite vezu Dosto~ Jevskog sa seljaStvom, sa seljastvom i religijom se- Yastva istovremeno, Ali pre ée biti da je vuk, 0 ko- me je ovde reé, onaj vuk Koji ga vraéa Vudima. Ovaj dotivljaj bio je shvaéen kao simboligno pred~ stavljanje celog njegovog stremljenja, jer je u tom dotivijaju lezala linija tavnanja aktivnosti Dosto- jevskog. Ono sto je uéinilo da on zadrhti pred izdvo- jenim junaitvom, litilo je na vuka iz njegovog do- ivljaja. Ovaj ga je oterao natrag siromainima i po- nigenima, gde je on pokuSeo da se u znaku dxsta pri ‘dru, i gée je hteo pomodi, I to miiljenje on izra- Cela’ moja Iubav pripada narodu, celo moje milljenje je miiljenje svetovetanstva.” Ako bismo morali jo8 istaéi da je Dostojevski bio Rus i protivnit , zapadnjaStva”, da je u njemu sve- slovensita misao"uhvatila évsta korena — onda nt to nikako ne stoji u protiveeénosti sa duhom koji je oz zabludu Zeleo doti do istine. + _U jednorh od svojih najveéih manifesta, u govo- ru U spomen Puskina, polsuiso je on ipak, ubrajan u panslaviste, da uspostavi sinteau immedu zapadnja- ka { rusofila, Remultat je iste veteri bio sjajan. Pri- stalice obeju stranaka pojurise njemu, zagrlide ga i izjaviie da se slau sa njegovim stanovigtem. Al ta Jednodusnost nije trajala dugo. Na otima je bilo jos Savile mnogo sna. . Kako je Dostojevski za deinjom svoga srea, za ostvarenjem svecovetanstva — tim zadatixom na ko- ji Je on ruski narod pre svega upudivao — intenziv= hho Sao, i hteo ga preneti u mase, u njemu se obra- zovao opipljiv.simbol ljubavi prema bilZnjem, § nje~ mu, koji je samoga sebe i druge Zeleo spasti, sasvim je blizu pojam o Spasitelju, ruskome Hristu, sveto- Yetanskom i otudenom od svetske moti. Njegovo ‘Vjeruju bilo je prosto: ,Za mene je Hristos najlep- Ba, najuzvigenija lignost u celoj ‘svetskoj istoriji,” Ovde nam Dostojevski, sa neprijatnom oftrinom, ot kriva cil] koji ga vodi. Tako je on svoje napade epi- lepsije opisivac kao dau ushiéenju ostvaruje svoje uadizanje, da dospeva do vetne harmonije, i da se oseéa blizu bolanstva. Njegov cilj bio je: da u svako doba bude uz Hrista, da nosi njegove rane i da ispu- njava_njegove zadatke, Protiv izdvojenog junsitva, koje je on o8trije nego iko dmugi oglaSavao kao bo- leSljivu tastinu, kao samoljublje suprotno duhu za- jednice — koji’ mu je navirao iz logike zajedniskog Livota, iz ljubavi prema bliinjem — protiv toga ju- naSiva on je ustajao: ,Povij se, oholi Zovegel” Ali rezigniranome, koji je, isto tako povreden u svome samoljublju, te2io njegovem. zadovoljen; ‘Radi, dokoni tovete.” A onom kovao na udsku prirodu, i na njene prividno vetne zakone, da bi ga uzbudio, on je odgovarao: ,,Pécla i mrav poznaju svoj obrazae, ali Sovel: svoj obtazac ne Pomaje!” A mi to moramo iz biéa Dostojevskoga do- ‘puniti ovim: Eovek mora traditi svoj obrazac, ion ga ‘nalazt « gotovosti da pomogne drugima, u odanosti narodu, Tako je Dostojevski postao razredilac zagonetke { bogotrazilae, ion je svoga Boge jate oseéao od dru gih poluzaspalih i sanjalica, ,Ja nisam psiholog”, ka~ Ze on jednom, ,,ja sam realist” — i time pogada’taé- ku koja ga majostrije razliltuje od svih pesnika no- ‘voga doba i od sviju psihologa. Sa prauzrokom dru- Stvenog Zivota, sa jedinom stvarnoiéu ioju mi ne Poznajemo potpuno, ali koju mozemo naslutiti, i sa ‘oseéanjem zajednice, stajao je on u prisnoj vezi. I zato je smeo nazvati sebe realistom, Predimo sad na pitanje dime lica Dostojevskoga Gine na nas tako snazan utisak. Bitna osnoviea nji- hovog dejstva na nas lefi u njthovom zatvorenom je- Ginstou. Motete vi jednog junaka kod Dostojevskog hvatati i ispitivati na ma kojoj taki, uvek éete nadi 8 njim celokupni aparat njegovog Zivota i teZenia. Kad bismo ateli Siniti poredenje, morali bismo pri beéi muzici, u kojoj nalazimo nesto sliéno, naime da uw melodiji u tok jedne harmonije neprestano nala- zimo celokupna strujanja i kretanja Tako je isto kod lica Dostojevskoga. Raskoljnikov je ist kad je letzo u postelji 1 razmitljao o ubistvu, kad se uz Jupanje srea peo stepenicama, i isti je kad je izvukao pijanicu ispod kolskih totkova, i svojim poslednjim Kopejkama pritekao u pomoé ‘njegovoj gladnoj po- rodici. Ova jednoobraznost u izgradivanju jeste raz og snaznog dejstva, i mi sa svakim imenom njego- vik junaka nesvesno nosimo u sebi jednu homogenu, plastiénu sliku, koja kao da je izvajana u neprolaz- nom tutu, sliéno biblijskim Heima, Homerovim juna- elma i junacima grikih trogedija, éija imena treba samo da @ujemo, pa da ona u naioj duii izazovu é- tay kompleks njihovin delovanja, 398 i pred nadim odima velik i nedostizan. Krije se joS jedna druga teSkoés za nage razu- mevanje Dostojevskog. All veé su date pretpostavke za razumevanje ove teskoée, To je cvostruko odno~ Henje svake osobe na dve tevanredno fiksirane tatke ‘Koje mi oseéamo. Svaki junak Dostojevskoga kreée se sa sigumnoSéu u prostoru, Koji je 8 jedne strane ‘ograniten izdvojenim junastvora, gde se junak pret- vara u vuka, a s druge strane Imijom koju Je Dosto- jevaki tako oStro oznatio kao ljubav prema biz njem. To dvostruko odnoSenje daje svakoj njegovoj Uénosti neki tako sigumni oslonae i tako Uvrsto sta~ novitte, da sve one ostaju nepokolebljive u nagem seéanju i naSem osecanju. ++ Jo§ jednu reé o Dostojevskom heo etigary, Su- ‘prothostima u svome sopsivenome bifu, koje je mo- a0 sjediniti spoljainjim prilikama i velikim protiv= nostima u svojoj okolini, koje se usudio premostiti, bio je on gonjen da dode do obrazaca koji su obu- hvatali i potpomagali njegovu najdublju ceinju za aktivnio primenjivanjem ljubavi peema biiznjem. ‘Tako je on doSao i do one formule koju smemo sta~ ‘Viti visoko nad Kantovim kategoriékim imperativom, da svaki udestouje u krivici drugoz”, Danas, vise nego 3kad, oseamo koliko duboko tadire ova for- mula, i kako prisno ona stoji u vez. sa najotitijim stvarhostima Zivota. Mo%emo mi ove formula pori~ cati, ali ona ée se neprestano isticati, 1 uterivati nas 1 lat, Medutim, ona budi i neverovatno j tet nego moda pojam Yubavi premz bliznjem, koji je testo rdavo shvatan ili iz sujete obrazovan, jai nego Kategoritki imperativ, koji i u icdvojenosti it noga tefenja zadrZava svoju vatnost. Ako ja ulestvu- jem u svakoj Kriviei blidnjeg i u Jo-viei svih, onda Yetito nosim jednu obaveru koja me goni, koja me ni odgor aim, koja mi nalaze da je iskupim. ‘Tako Dostojevski, kao umetnik i kao etiéar, sto- Sto je on kao psiholog stvorio, jo8 ni danas nije Sscrpeno. Usuduajemo se turditi da je njegovo psiho- 108k budno oko zato dublje prodrio Sto je on bolje 399poznavao prirodu nego ona psthologija koja se osla- anja na pojmove. A ko je, kao Dostojevski, dao raz matranja o znagaju smeha, 0 moguénosti da se jedan Sovek bolje upozna iz njegovog smeha, kao i iz celog njegovog drianja u Zivotu; ko je tako daleko otiiac da je pronaiao pojam sluéajne porodice, gde svaki Blan izdvojeno Zivi za scbe, i deci usaduje teinju za daljim izdvajanjem, za samoljubljem — taj je vide video nego Sto se danas jo8 moze zahtevatl j ofekiva- ti od jednog psihologa. Ko je video kako Dostojevsid u svome Uéeniku opisuje da detko, uvijen u svoj jorgan, sva svoja maStanja sliva u jedan pojam: snoé; ko je postanak dusevnih bolesti u Zivota u ciljt ‘pobune falko utandano i taéno opisao; ko je u Ijud- Skoj dudi sklonost ka despotizmu upomnao kao Dosto~ jevski — taj sme joS i danas vatiti Kao naé uéitelj. ‘A njega je i Nike slavio kao takvog. Njegovo razi- mevanje sna i njegova taspravijanja o tome jo8 ni danas nisu nadmasena; a njegov pojam da niko ne radi i ne misli, ako mu ne stofi pred ofima jedan cilj, jedno finale, slaze se sa najmodernijim rezulta- tima individualne psthologije, + Tako nam je Dostojevskt postao_dragi { velile ‘uSitelj u najraznovrsnijim oblastima, Stvarnost Zivo- ta deluje na nas kao arak koji pada na oko spavate- vo, Probudeni trlja o@, olureée se, i ne zna niSta 0 celom dogadaju, Dostojevaki je malo spavao, a mno- ge je probudio, Njegove osobe, njegova etika i nje- fova umetnost uvode nas duboko u shvatanje Yjud- skog zajednitkog tivota, 400 25. NOVA GLEDISTA U PITANJU RATNE NEUROZE Literatura o ratnoj neurozi, koja nam je pristu- patna, nagladava dodu’e veoma éesto i hotimitno kkoliko su se malo promenila neuroloska stanovista mir, Vide se — ketu mnogi — isti materijal, slis- nna etiologija, isti tok i sretaju se iste teSkoée, Samo u odnosu na terapiju, treba podvuci vazne promene ‘koje odgovaraju uslovima rata i vojnih prilika, ‘Medutim, mora se primiti joS jedna matajna promena vise, koja bi mogla da ote#a neuroloSko ispitivanje nasih dana. Ledenje jedne neuroze kod civilnoga stenovnistva, fli u miru, imalo je neizreée~ ni, ali po sebi razumljivi cilj, da oslobodi pacijenta njegove bolesti, ili bar njenih simptoma, da bi mu ‘omoguéilo jedan samoizabran Zivotn! stav, da bi ga waatilo samome sebi. Isto je tako sam po sobi ra zumMjiv eilj vojne neurologije, da oboleloga ne pri- vede njemu samome i njegovo} sopstveno} odluct, nego da ga u izvesnoj odgovarajuéoj formi i primeni privede slaZbi i ,,opitem”, Tako u objektivu naulo iu terapiju dolaze lekarske predstave o cilju i Zelji, koje, ma kako izglédale nuine 4 celishodne, bitno ‘otezavaju pogled, posto sed vedinom dolazi u obzir slika 0 bolesti, u kojoj se jedna strana nesrazmerno 6 A, Adler, T 401