УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

ЗЕМЉОТРЕСИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

ДИПЛОМСКИ РАД

МЕНТОР: КАНДИДАТ:

Joвана Давидовић 169/11

Проф. др Јасмина Гачић
Ванредни професор

Београд, фебруар 2019. годинe

Садржај

Увод .............................................................................................................................................................. 1
1. Појам и подела земљотреса.................................................................................................................... 2
1.1. Појам земљотреса ............................................................................................................................ 2
1.1.1. Елементи земљотреса ............................................................................................................... 3
1.2. Мерење јачине земљотреса ............................................................................................................. 3
1.3. Подела земљотреса .......................................................................................................................... 5
2. Последице земљотреса ........................................................................................................................... 7
2.1. Утицаји земљотреса на животну средину ................................................................................... 11
3. Потреси у свету и у Србији .................................................................................................................. 15
3.1. Геопросторна и временска дистрибуција земљотреса у свету .................................................. 15
3.1.1. Потрес у Лисабону .................................................................................................................. 18
3.1.2.Потрес у Чилеу ......................................................................................................................... 19
3.1.3. Потрес у Индијском океану ................................................................................................... 19
3.1.4. Потрес у Јапану ....................................................................................................................... 19
3.2. Историја земљотреса у Србији ..................................................................................................... 21
3.2.1. Потрес у Скопљу ..................................................................................................................... 23
3.2.2. Потрес на Копаонику и у Мионици ...................................................................................... 25
3.2.3. Потрес у Краљеву ................................................................................................................... 25
3.2.3.1. Основне информације ...................................................................................................... 25
3.2.3.2.Преглед ситуације ............................................................................................................. 26
3.2.3.3. Хуманитарне потребе и одговори .................................................................................. 28
3.2.3.4. Акције Црвеног Крста и Црвеног полумесеца (ICRF, 2010) ........................................ 29
4. Заштита од рушења и спасавање из рушевина................................................................................... 32
4.1. Заштита од рушења ........................................................................................................................ 32
4.1.1.Асеизмичко пројектовање грађевиских објеката .................................................................. 32
4.2. Спасавање из рушевина................................................................................................................. 36
4.3. Едукација становништва као мера заштите становништва од земљотреса .............................. 39
Закључак .................................................................................................................................................... 41
Литература: ................................................................................................................................................ 42
Увод

Земљотрес је изненадно и снажно краткотрајно подрхтавање појединих делова

земљине коре које настаје услед померања литосферних плоча дуж раседних линија.
Земљотреси спадају у најстрашније природне силе. Јављају се веома често, али највећи
број земљотреса је слабог интензитета и јавља се на релативно малим површинама.
Настају изненада и могу изазвати велике катастрофе. Због тога се људи од давнина
интересују за узроке земљотреса. Човек данас покушава да се супростави бројним
опасностима међу којима су и земљотреси и све више се улажу напори у изградњи
одговарајућих објеката који ће моћи да поднесу сва напрезања која земљотреси изазивају.

Земљотреси заузимају прво место међу природним катастрофама у историји

људске цивилизације, јер су у последњих три хиљаде година однели 15 милиона живота.
Регион југоисточне Европе је све више угрожен разним врстама природних опасности
(поплаве, суше, екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, олујне непогоде,
итд.), техничко-технолошким несрећама, дејством опасних материја и других стања
опасности. Глобалне климатске промене такође доприносе уништавању животне средине,
са штетним утицајем на здравље људи, опстанак многих природних врста и културно
наслеђе (Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, 2011).
Србија, иако припада подручју где се јављају земљотреси умерене јачине, када дође до
истих суочава се са огромним последицама, како по људе који су били погођени тим
земљотресима, тако и по животну средину. Узрок томе јесте начин изградње објеката у
Србији који нису у стању да издрже и ове потресе умерене јачине, па чак и објекти
критичне нфраструктуре углавном бивају оштећени приликом ових ,,јачих“ потреса (5-6
степени).

1
1. Појам и подела земљотреса

Земљотрес прати човечанство од његовог постанка, и јављао се се у истом види и

на истим просторима где се земљотреси јављају и данас. Ова чињеница је довела до тога
да су људи морали се навикавати да живе са земљотресом и свим његовим последицама,
али и да предузимају одређене мере како би те последице свели на што нижу могућу меру.
Међутим, све до 1755. године и великог Лисабонског земљотреса, схватања и тумачење
појаве земљотреса била су резултат људске фантазије, па тако до тада и нису предузимане
неке мере у правом смислу те речи. Мада, не можемо рећи да су људи били пасивни, они
су у складу са својим схватањима предузимали неке мере – молили се божанствима и
слично.Након овог земљотреса, исти постају предмет и проблем проучавања и
непосредних посматрања.

Иако су земљотреси јако честа појава, готово сваког дана просечно се деси нешто
мање од 300 земљотреса, већина њих буде слаба, тако да често и не буду осећени од
стране становништва, већ буду само регистровани од стране сеизмографа.

1.1. Појам земљотреса

Ради појмовног одређења земљотреса морамо их прво сврстати у одговарајућу

категорију катастрофа кoје угрожавају човека и његову околину. Могу бити и вештачки
изазвани, међутим земљотреси се генерално убрајају у природне катастрофе, и то у
природно – литосферске или како их такође често називају геофизичке. ,,У геофизичке
катастрофе спадају вулканске ерупције, масивни суви покрети и земљотреси, тј. све
опасности које које се одвијају или су проистекле из литосфере и као такве могу да доведу
до озбиљних последица по човека, његова добра и околину, и оне у односу на остале врсте
природних катастрофа, по учесталости у периоду од 1900. до 2013. године, заузимају
треће место, са 11,89%“ (Цветковић, Милојковић и Стојковић, 2014).

„Земљотреси представљају осциловање честица тла изазвано природним или

вештачким узроцима. Последице су ослобађање Земљине унутрашње енергије. За скуп
свих сеизмичких појава употребљава се заједнички назив сеизмизам“ (Јаковљевић, 2011).
Земљотрес по својој природи је стохастичка појава, тешко предвидив, како са аспекта

2
времена настајања тако и у погледу његовог интензитета и фреквентног састава. Он
зависи од низа геофизичких и других параметара глобалног или локалног карактера.
Праћен је изненадним ослобађањем енергије које се јавља као вибрациони процес, чија
манифестација на површини земље може бити веома различита и зависи од више
параметара (Вучинић, Фолић и Ристић, 2006). На Земљиној површини, земљотреси се
могу манифестовати као дрмање или дислоцирање тла. Понекада, могу изазивати појаву
цунамија, разорног морског таласа (Миловановић и Радојевић, 2014).

Наука која се бави проучавањем земљотреса назива се сеизмологија и поред

значајног развоја ове науке, још увек није могуће предвиђање локалитета, почетка и
последица земљотреса које он може да проузрокује. Разлог овоме треба тражити и у
чињеници да свако жариште има посебне карактеристике. Промене које се прате са циљем
раног откривања земљотреса су пуцкетање тла, нагињање земљишта, мене у
електромагнетном пољу, брзина простирања сеизмичких таласа, повећање испуштања
радона и слично (Ђармати и Алексић, 2004, цитирани у Јаковљевић, Цветковић и Гачић,
2015).

1.1.1. Елементи земљотреса

Место у Земљиној кори где потрес настаје назива се хипоцентар – жарише

земљотреса (обично на дубини између 10 и 60 km). Место на Земљиној површини изнад
хипоцентра, где се земљотрес најјаче осећа, назива се епицентар. У ближој околини
епицентра преовлађује вертикално померање терена, а удаљавањем од епицентра оно је
све таласастије. Главни удар земљотреса у епицентру траје од 15 до 30 секунди, а
удаљавањем од епицентра његово трајање се продужава. Интезитет земљотреса одражава
рушилачки ефекат земљотреса на површини Земље. Магнитуда земљотреса представља
јединицу мере количине ослобођене енергије у хипоцентру. Сеизмички таласи: деле се на
лонгитудиналне, трансверзалне и површинске. (Јаковљевић, Цветковић и Гачић, 2015).

1.2. Мерење јачине земљотреса

Земљотреси се детектују инструментима који се називају сеизмографи. Цик-цак

линије које бележи сеизмограф при земљотресу се називају сеизмограм (представља

3
промене интензитета вибрација). Из добијених и обрађених података из сеизмограма,
научници могу да одреде време, епицентар, и фокусну дубину, као и тип прекида у којем
настаје земљотрес, а исто тако могу и да одреде количину енергије која је произведена.
Јачина земљотреса се може изразити на више начина. Магнитуда земљотреса
(количина енергије која је ослобођена у току земљотреса), која се обично изражава по
Рихтеровој скали, је мера за амплитуду сеизмичких таласа. Интензитет се може мерити
модификованом Меркалијевом скалом, и представља субјективну меру којом се изражава
колико је јак био сам потрес на некој одређеној локацији. Међународна скала јачине
потреса је ова друга скала – Меркалијева. Она има 12 степени, према јачини удара и
потреса. Први степен је чулно неприметан док је 12. Катастрофалан (Томић, Шаљић,
Милићевић, 2018).

Ефекти земљотреса по степенима Меркалијеве скале (Томић, Шаљић, Милићевић,

2018, стр. 78):

1) I - Не осећају га људи, региструју га само сеизмографи;

2) II - Реагују само врло осетљиве особе у стању мировања;
3) III - Осети га више људи у унутрашњости зграда;
4) IV - У кућама га осети већи део становника, на отвореном само појединци. Посуђе
и прозори звецкају. Појединци се буде из сна;
5) V - Осете га многи и на отвореном простору. Предмети који слободно висе зањишу
се. Код појединаца изазива мању панику;
6) VI - Осете га све особе и беже и кућа, слике падају са зидова. На слабије грађеним
местима настају оштећења;
7) VII - Руши се намештај, на квалитетним кућама настају оштећења – мање пукотине
на зидовима, падају црепови. Док на слабијим објектима могућа су озбиљна
оштећења;
8) VIII - Већина људи отежано остаје на ногама, јављају се оштећења на 25% кућа,
неке слабије се руше. У влажном тлу и на падинама јављају се мање пукотине;
9) IX - Влада општа паника међу становништвом. Око 50% кућа је оштећено, многе
су у рушевинама и неупотребљиве;

4
 10) X - Тешка оштећења јављају се на 75% објеката – већина њих се руши. У тлу
настају пукотине ширине и до неколико центиметра. Са падина се одроњавају
стене, стварају се велика клизишта у тлу;
11) XI - Руше се све зидане зграде, настају пукотине у тлу из којих продире вода са
песком. Јављају се велики одрони;
12) XII - Ни један вештачки објекат не може опстати. Тло и рељеф мењају изглед,
нестају и настају језера, док реке мењају свој ток.

Слика бр. 1: Поређење Рихтерове и Меркалијеве скале (Извор: Дураковић, 2014)

1.3. Подела земљотреса

Земљотрес је природна појава која прати настанак рељефа и настаје када се два
блока стена нагло покрену дуж раседа (Републички сеизмолошки завод, 2018).
Земљотреси су последица поремећаја равнотеже у геосфери. Како равнотежу у геосфери
осим природе нарушава и сам човек, они се могу поделити на природне и вештачке.
Природни се даље могу поделити на спонтане и изазване.

 Спонтани настају услед кретања литосферних плоча па се називају још и

тектонски зеемљотреси. Настају под дејством великих притисака у стенским
масама земљине коре, најчешће изазвани померањем већих блокова.
 Изазване природне земљотресе чине вулкански и урвински земљотреси.
Вулкански настају као последица кретања магме у областима вулкана и у
директној су вези са снажним вулканским ерупцијама. Урвински настају
одроњавањем великих маса земљине коре са страна пространих подземних
шупљина или пећина.

5
 ,,Узроци ових природних земљотреса земљотреса нису сасвим разјашњени. Највећи
број земљотреса јавља се на разломним тектонским линијама (на местима где се дуж
разлома сучељавају, потискују и међусобно разилазе блокови покидане Земљине коре).
На овим местима, где је пут магми отворен или олакшан за њено кретање ка површини
Земље, јављају се, вулкани, било изливањем лавичне масе, било у виду снажних
експлозија и ерупција, понекад и понегде са истовременим видом активности. На таквим
местима су честа напрезања Земље, па и механичка кретања, која се претварају у
подрхтавања, која се таласима преносе на разне стране Земље“ (Томић, Шаљић и
Милићевић, 2018, стр. 66).

Вештачки земљотреси: изазива их човек својим неконтролисаним захватима,

реметећи равнотежу стања геосфере. Према узроцима могу се поделити на:
техноизостатичке - који настају као последица индуковане сеизмичности,
техновариденске - који настају због гравитационих слегања услед вађена великих
количина руда без засипања, техносеизмичке - који настају услед веома јаких експлозија.

Врсте земљотреса
7% 3%0%

Tektonski
Vulkanski

90% Urvinski
Veštački

Дијаграм бр. 1: Учесталост јављања земљотреса према врсти (Извор:

Јаковљевић, Цветковић и Гачић, 2015)

6
2. Последице земљотреса

,,Очигледно је да су људи свакодневно изложени различитим опасностима

пореклом из природе (земљотреси, поплаве, суше) или техничко-технолошке сфере
(нуклеарне катастрофе, опасне материје). Да би се отклониле или ублажиле последице
таквих догађаја, човек не само што мора бити свестан њиховог постојања, већ треба да
разуме и њихову природу како би могао да им се супростави. Свакако, природно или
изграђено окружење у којем човек живи и функционише није ни пријатељско ни
непријатељско, већ неутрално и само га понашање људи чини у највећој мери угроженим“
(Цветковић, 2017). Повећана урбанизација са једне стране и недовољна контрола примене
прописа противтрусне градње су узроци повећане осетљивости друштва на дејство
земљотреса (Стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, 2011).
Сваки догађај има своје псоледице које могу бити директне и индиректне
(споредне), тако и земљотреси имају своје последице. Свакако, најтеже директне
последице земљотреса јесу људске жртве и разарање инфраструктуре. Према подацима
Центра за истраживање епидемиологије ванредних ситуација (CRED), у последњих 50
година природне катастрофе су усмртиле скоро 5,5 милиона људи широм света. Само су
суше убиле више од 2,5 милиона људи, земљотреси више од 1 милиона људи, а олује и
урагани/циклони још скоро милион. Већина таквих смртних случајева се догодила у
земљама у развоју (Мијалковић и Цветковић, 2014). Према постојећим проценама у
земљотресима годишње гине између 3.000 и 14.000 људи док се од 12.000 до 55.000
хоспитализује (Мијaлковић и Цветковић, 2015). Између 1998. и 2017. године климатске и
геофизичке катастрофе довеле су до смрти 1,3 милиона људи, али и до 4,4 милијарде
погођених људи (повређених, људи који су остали без дома, расељених). Већина смртних
случајева последица је геофизичких догађаја, углавном земљотреси изазивају цунамије
(чак 91%). Глобално, геофизичке катастрофе - првенствено земљотреси – довели су до
смрти више људи него било који друге природне катастрофе у последњих 20 година
(747.000 смртних случајева, у овом броју најзначајнији удео имају два катастрофална
земљотреса- цунами у Индијском океану из 2004. и земљотрес у Хаитију 2010. године)
(Below & Wallemacq, 2018).

7
 ,,Земљотреси су необични по томе што су непредвидљиви и, како светски
историјски записи показују, имају потенцијал да у сваком од региона света подложних
земљотресима изазову катастрофалне губитке. Један земљотрес може да убије стотине
хиљада људи, да изазове милијарде долара штете на имовини за мање од минут, да
прекине десетине хиљада пословних операција и остави стотине хиљада људи без куће,
посла и других елементарних услова за живот“ (Цветковић, Милојловић и Стојковић,
2014). Они су најстрашније природне катастрофе које доводе до огромних разарања и
великог броја људских жртава. Могу у року од неколико минута да преобразе лице
Земљине површине, да затрпају постојећа језера, направе нова и да збришу читаве
градове. Такође могу довести до разарања људских достигнућа, а нарочито енергетских
постројења као и објеката хемијске индустрије. Та разарања даље могу довести до
ослобађања и ширења веома опасних контаминаната и изазвати озбиљне штете по
животну средину. Поред наведених последице могу бити клизање тла, пожари, цунами,
деформација рељефа. Осим рушења, поплава и пожара значајан утицај има и психичко
стање људи, које је додатно појачава њихов страх.

Земљотреси су изазвани изненадним слагањем великих плоча стена дуж фрактура

унутар земље. Та померања стварају таласе који изазивају насилна подрхтавања која могу
трајати и по неколико минута, а такво подрхтавање може да угрози, па и да уништи
критичну инфраструктуру. Од земљотреса који се осете и забележе, сваке године ће
отприлике сто њих вероватно изазвати катастрофалне последице као резултат њихове
снаге, близине заједници и стања припремљености заједнице. Што је већа густина
становништва у заједници и број угрожености у грађевинама и инфраструктуре заједнице,
већа је могућност за катастрофу (Gutenberg и Richter, 1956, цитирани у Јаковљевић,
Цветковић и Гачић, 2015).

Оштећења која земљотрес узрокује, зависе од карактеристика погођене области.

Број жртава земљотреса поред густине насељености, одређен је и карактером градње,
старосном структуром становништва, трајањем потреса и сл. Ако се удар деси у
ненастањеном подручју, губици људских живота и имовине су мали. И обрнуто, ако
земљотрес погоди велики град, где је скоцентрисан велики број људи и инфраструктуре,
могуће последице су велики број смртних случајева и повређивања, односно долази до

8
масовног разарања. Међутим, често земљотреси нису и главна несрећа, јер последице
земљотреса, попут пожара и поплава могу нанети чак и тежа оштећења од самог потреса.
Неки земљотрес, на пример, може разорити брану изнад града или долине узрокујући
поплаве које могу уништити све пред собом. Потреси земљишта могу такође
проузроковати и друге елементарне несреће (у планинама може доћи до одрона земљишта
или до лавине). Као и код других потенцијалних непогода, подложност последицама од
земљотреса варира са нивоом економског развоја и стања у друштву. Угроженост од
земљотреса је често највећа код најсиромашнијих чланова друштва и код оних народа који
су у периоду развоја (Цветковић, Милојловић и Стојковић, 2014).

Последице које прате земљотрес: (Петровић и Манојловић, 2003):

1) Клизишта;
2) Лавине;
3) Пожари;
4) Поплаве;
5) Вулканске ерупције;
6) Цунами.

Наведеној подели свакако треба додоати још ликвефакцију тла и социјалне и

економске последице које прате потресе.

Како земљотрес представља опасност, тако и последице које га прате могу

представљати одређени степен опасности. У многим случајевима догађало се да су
последице однеле више жртава него сам земљотрес. Повећани потенцијал штетности од
земљотреса у свету може се објаснити (Радовановић, 2008):

1) сталним растом урбанизације сеизмички активних простора;

2) све већом заступљеношћу комплесне индустријске инсталације;
3) често недовољним надзором примене противтрусних правила пројектовања;
4) тенденцијом занемаривања опасности од земљотреса нарочито у просторима у
којима се сеизмичка активност обнавља са повратним периодом од пар и више
стотина година.

9
 Потреси и пукотине су главни ефекти проузроковани земљотресима, и резултирају
мањом или већом штетом објеката и других чвртих структура. Јачина локалних ефеката
зависи од сложених комбинација интезитета земљотреса, удаљености од епицентра и
локалних геолошких и геоморфолошких стања која могу да повећају или да смање
простирање таласа. Земљотреси могу активирати покретање тла на падинама - клизишта,
одламање камених блокова и настанак одрона и покретање лавина које могу у брдско
планинским пределима нанети велику материјалну штетуи угрозити људске животе.
Земљотреси могу проузроковати пожаре који су изазвани кидањем електичним
инсталација или гасоводних цеви. Током тог догађаја вода нестаје у пукотине, притисак
опада што отежава гашење пожара. Један од узрока цунамија може бити земљотрес, који
када се догоди на дну океана- мора или било ког великог отвореног тела воде, узрокују
велики деалокацију и померај воде која се почне простирати на све стране од места
настанка. Економске последице земљотреса се повећавају из године у годину. И постоје
везе између економских и социјалних последица: број погинулих и повређених, пад
запослења, губитак псола, прекид производње, макро и микро економски утицај и др
(Дураковић, 2014).

Поред наведених споредних последица земљотреса, у свету се значајна пажња

посвећује и ликвефакцији тла, која се појављује као један од споредних ефеката јаких
земљотреса. Она се може дефинисати као феномен трансформације стабилног и чврстог
тла у стање густе течности и може се десити под утицајем земљотреса или другог
динамичког оптерећења у случају високог нивоа засићености тла. Главни фактори који
утичу на ликвефакциони потенцијал тла су низак индекс збијености и висок степен
засицћења водом. Опасност лежи у фаталном претурању објеката што изазива даља
оштецћења и диференцијалном слегању конструкција која настају усљед наглог губитка
чврстоће (Грујић et al, 2016).

Ликвефакција је феномен који се јавља у неконсолидованом, водом засићеном тлу

које је погођено сеизмичким таласима узрокованих вибрацијама Земље. Земљотрес је
најчешћи узрока ликвефакције, али није и једини (минирање или слична динамичка
оптерећења која доприносе промени структуре зрна околног тла). Пешчано, муљевито и
шљунковито тло су највише подложни процесу ликвефакције. С обзиром на то да се

10
зрнасти материјали састоје од мешавине земљаног материјала и порних шупљина, у
случају појаве земљотресног шока порни простор бива испуњен водом и доживљава
колапс, што смањује укупну запремину тла. Овај процес доводи до повећања притиска
воде између појединих зрна тла тако да се она могу слободно кретати у воденој матрици.
То значајно смањује отпорност тла и доприноси чињеници да тло поприма карактеристике
течности. Конструкције које су изграђене на или у тлу које је подложно ликвефакцији,
могу претрпети значајна оштећења услед наглог губитка „подршке“ од стране тла које је
захваћено процесом ликвефакције (Грујић et al, 2016).

Слика бр.2: Последице појаве ликвефакције након земљотреса (Грујић et al, 2016)

2.1. Утицаји земљотреса на животну средину

Утицаји земљотреса на животну средину могу се дефинисати простором и

временом у којем се земљотрес догодио као и различитим факторима: густина
насељености, инфраструктура и сеизмичка отпорност, близина водених и обрадивих
површина, евентуална могућност цунамија и сл. Најлакше је учинке на животну средину
поделити на директне и индиректне.

Под директним ефектима подразумевамо потресе тла, а тиме и помицање делова

тла, растапање тла, клизишта, блатне наносе, лавине, трајно премештање тла и стварање
нових крајобраза, појаве цунамија и поплава великих размера. Последице наведених
ефеката су промене крајолика у смислу нестајања језера, планина и језера или настајање
11
нових. Ако се у подручју догоди и цунами као последица земљотреса, учинци постају
разорнији а њихово санирање захтевније јер су могуће појаве великих наслага блатног и
муљевитог тла, разрушених објеката проласком воденог таласа и промена крајолика
услиед нестајања вегетације. Потреси узроковани вулканском ерупцијом носе опасности
од пожара узрокованих лавом те девастацију шумског добра или промене крајолика
изливањем лаве у море, што може узроковати стварање нових острва. Такође, у градовима
су након разорних земљотреса чести пожари, који понекад могу изазвати и већа разарања
него сами земљотреси (нпр. пожари након потреса у Лисабону 1755., Сан Франциску
1906., Токију 1923.), а данас су ти ризици још и већи због електричних и гасних
инсталација (УСАИД, 2009).

Индиректни ефекти укључују разарање брана, загађење тла и воде услед оштећења
индустријских постројења, накнадна клизишта и померања тла и сл. Бране изграђене у
близини океана на трусном подручју у опасности су од рушења не само услед земљотреса
него и због цунамија. Оштећења индустријских постројења у близини насеља додатна су
опасност очекиваном загађењу животне средине због могућег изливања опасних
хемикалија. Накнадна померања тла изазов су при санирању посљедица потреса, али и
један од узрока промене крајолика, због чега у времену које следи долази до премештања
животињских врста о којима је зависило локално становништво (смањени рибљи фонд
услед рушења коралних гребенова). Такође, свака таква ситуација може имати за
последицу људско деловање у смислу заштите због могућих нових догађаја. У пракси то,
на пример, значи да се на одређеном подручју подижу заштитни зидови како би се
спречио продор воденог таласа изазваног цунамијем након земљотреса. Тако се на
вештачки начин мења окружење, губе се постојеће плаже које су имале заштитну улогу у
том екосистему. Губитком шумских зона и непошумљавањем таквих подручја стварају се
услови додатне нестабилности тла (УСАИД, 2009).

Екосистеми ће претрпети велике промене. У одређеним подручјима могу се

очекивати промене у саставу воде која допире до обрадивих површина, промена
микроорганизама у тлу, што придоноси слабијем роду као и смањеној биоразличотости
услед губитка или смањења броја биљних и животињских врста карактеристичних за
одређена подручја (панда, корални гребенови). Могуће је накупљање отпада

12
(индустријски крути, течни и гасни отпад због рушења фабричких постројења), који може
озбиљно загадити животну средину. У појединим се подручјима може очекивати накнадна
појава клизишта услед земљотреса, што ће довести до додатног оптерећења животне
средине наносима смећа, блата или других отпадних материја. Као један највећих
проблема животне средине и 16 санитарни проблем засигурно је и могуће загађење
водозахвата: услед дотока загађивача са површине у водозахватне бунаре и/или због
подизања подземних високоминерализованих вода које су токсичне за људе и стоку (Нола,
Јелинић, Жушкин и Кратохвил, 2013). „У условима испољавања земљотреса разарање
сфере људских достигнућа, а нарочито енергетских постројења, као и објеката хемијске и
нуклеарне индустрије, може бити праћено ослобађањем и ширењем веома опасних
загађујућих супстанција, које су штетне по животну средину. Биолошко загађивање
настало због разарања водоводних и канализационих инсталација и ремећења активности
у комуналној хигијени скоро је редовна пратећа појава земљотреса и може допринети
појави заразних болести на погођеном подручју“ (Јаковљевић, Цветковић и Гачић, 2015,
стр. 48).

Слика бр. 3: Фукушима катастрофа настала као последица катастрофалног земљотреса у

Јапану 2011- последице по животну средину (Извор: интернет)

13
 Ако се јачи потрес догодио у густо насељеном подручју, тада ће важан елемент
бити сеизмичка отпорност зграда – број смртно страдалих и теже озлеђених у сеизмички
слабијим зградама биће пуно већи, што ће утицати и на приступ здравственог особља
преживелима. Након земљотреса у насељеним подручјима често дуго остаје велика
количина грађевинског материјала и рушевина, које представљају опасност као извори
нових загађења животне средине. Велика разарања оставиће трага и на животну средину:
повећано загађење ваздуха, воде и тла. Санирање лешева људи и животиња у потресом
погођеном подручју мора бити приоритет управо због повећане могућности ширења
патогена у животну средину. Стога ће значајне контролне мере представљати основу
превенције секундарних здравствено-еколошких проблема. Идентификацијом и
контролом дугорочних штетних фактора животне средне смањиће се хронични
здравствени учинци (Нола, Јелинић, Жушкин и Кратохвил, 2013).

14
3. Потреси у свету и у Србији

3.1. Геопросторна и временска дистрибуција земљотреса у свету

Највећи део Земљине површине није подложан утицајима сеизмичких појава.

Сеизмичке области пружају се на Земљиној површи у виду два релативно узана појаса:
Медитерански (30% свих земљотреса) и Циркумпацифички појас (43% свих земљотреса).
Медитерански појас се поклапа са Средоземном зоном веначних планина и пружа се од
Канарских острва на западу, до Сундских острва на истоку. Обухвата Средоземно море,
Северну Африку и Малу Азију, Кавказ, Иран, велики део средње Азије, Хиндукуш, Квен
Лун и Хималаје. Циркумпацифички појас обухвата Пацифичку зону веначних планина,
углавном дуж источног и западног обода Тихог океана. За раседне зоне Исланда, западне
и средње Европе, Балканског полуострва, Јерменије, јужне Кине и Средње Америке
везано је 22% свих земљотреса на Земљиној површини. Остатак од 5% отпада на
континенталне зоне спуштања, на каледонске орогене структуре, Урал, Апалачке,
Аустралијске Алпе, Скандинавске и Карпатске планине. У геопростору Србије трусне
области су: Јужни обод Панонског басена, облaст Динарида (Подриње, Косово и
Метохија), Карпатско-балканска облaст (Неготинска Крајина, слив Црног Тимока,
Власина, Крајиште), Родопска облaст (Поморавље и Врањска котлина) и Шарска област
(Цветковић, Милојковић и Станковић, 2014).

Слика бр. 4:Карта са свим епицентрима потреса од 1963-1998 године (Извор: интернет)

15
 У периоду од 1900. до 2013. у односу на укупан број земљотреса по континентима
највише земљотреса догодило у Азији (54,7%), затим у Америци (21,7%), Европи (13%),
Африци (6,4%), а најмање у Океанији (4,2%). У односу на континенте, највише погинулих
је било у Азији, за најмање у Океанији, највише повређених и погођених и осталих без
дома је у Азији, а опет најмање у Океанији. Наведеним односима броја земљотреса по
континентима, не одговара и обим насталих последица. Наиме, у Азији у односу на
укупан број земљотреса настале су веће псоледице у односу на Америку, Европу и
Океанију заједно. Наведена чињеница се може једним делом објансити густином
насељености, нивоом поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим
предиспозицијама азијског геопростора (Јаковљевић, Цветковић и Гачић, 2015, 51). У
односу на државе, у овом периоду, највише земљотреса догодило се у Кини – 277,
Индонезији – 233, Ирану – 206, Турској – 152, и Јапану – 115. По броју погинулих на
првом месту је у Кина – 1.751.161, затим Хаити – 445.152, Индонезија – 396.896, Јапан –
388.740 и САД – 310.800 (Цветковић, Милојковић и Станковић, 2014, стр. 183).

Азија Америка Европа Африка Океанија

6% 4%
13%

55%

22%

Дијаграм бр. 2: Удео земљотреса по континентима у односу на укупан број у периоду од 1900. до
2013. Године (Извор: Јаковљевић, Цветковић и Гачић, 2015).

16
Континент Број Број Број Без дома Укупно Укупна
погинулих повређених погођених погођених материјална
штета ($)
Aзија 3.643.557 3.399.525 231.408.080 31.815.436 266.623.041 1.080.558.376
Aмерика 878596 1517776 56826052 8733946 67077774 202871612
Европа 556598 107970 8171412 274 6074 11025456 1557 32672
Африка 42.772 121.236 1.655.876 1.830.988 3.608.100 24.719.398
Океанија 6.826 6.380 1.383.754 40.240 1.430.374 52.077.838
Укупно 5.128.349 5.152.887 299.445.174 45.166.684 349.764.745 1.515.959.896

Табела бр. 1. Преглед последица земљотреса по људе и њихову имовину у свету од 1900. до 2013.
године (Мијалковић и Цветковић, 2015)

Што се тиче временске распрострањености, у периоду од 1900. до 2013. године

догодило се 2.475 земљотреса. Дакле, на годишњем нивоу догађало се 22, месечно 1,8, а
дневно 0,06 земљотреса. Све до 1970. године земљотреси су се догађали у просечном
броју од 5%. Након тог периода примећује се значајан пораст броја земљотреса, а врхунац
је период од 2000. до 2013. године, када се догодило 27,94% од укупног броја земљотреса
за посматрани период. Најмањи број земљотреса десио се у периоду од 1910. до 1920.
године, а износи 1,98%“ (Цветковић, Милојковић и Станковић, 2014).

График бр. 1: Процентуални преглед укупног броја земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године,
разврстан по периодима од по десет година (Цветковић, Мијалковић, Станковић, 2014)

17
 Неки од највећих и најпознатијих потреса у последњим вековима били су потрес
Лисабону(1755), Калабриији (1783), Калифорнији (1906), Месини (1906), Кини (1920),
Токију (1923),Бугарској (1928), Индији (1935), Чилеу (1939), Грчкој (1954), Цунами у
Индијском океану(2004) и у Јапану (2011).

Датум Локација Јачина

22.мај1960. Чиле 9.5
28.март1964. Аљаска 9.2
9.март1957. Аљаска 9.1
26.децембар200 СевернаСуматра 9.0
4.новембар1952. Камчатка 9.0
4.
11.март2011. Јапан 8.9
31.јануар1906. Еквадор 8.8
28.март2005. СевернаСуматра,Индонез 8.7
4.фебруар1965. Аљаска 8.7
13.октобар1963. ија
Курилскаострва 8.6
15.август1950. Асам–Тибет 8.6
16.децембар192 Кина 8.6
3.фебруар1923.
0. Камчатка 8.5
26.јун1917. Тонга 8.5
Табела бр. 2: Преглед најјачих земљотреса у последњих 100 година

3.1.1. Потрес у Лисабону

Првог новембра 1755. године догодио се потрес јачине девет степени Рихтерове
скале који је снажно погодио Шпанију, Португалију, Мароко и Алжир. Тај потрес сматра
се зачетком научног проучавања земљотреса. Период од тог земљотреса до двадесетог
века се сматра новим кораком у развоју сеизмологије. Последице овог потреса су биле
широких размера, страдало је многобројно становништво, читав град је био порушен -
срушене су болнице, цркве, друге грађевине и инфраструктура. Вода из луке се повукла, а
затим се након потреса вратила у виду цунамија са таласом висине око двадесет метара.
Такође једна од последица били су пожари, па су због тога мушкарци углавном били
мобилисани да гасе пожаре, али и да сахрањују мртве како би се избегла епидемија због
које је и постојао највећи страх. Након тога започета је обнова града и сво способно
становништво било је ангажовано у тој реализацији (Nola et al , 2013).

18
3.1.2.Потрес у Чилеу

Потрес који се догодио 22. маја 1960. године захватио је површину од 140
километара квадратних у близини града Валдивиа, ово је најјачи земљотрес икада
регистрован у свету. Јачина земљотреса која је забележена износила је 9, 5 степени
Рихтера и 12 степени МКЗ скале. Након потреса дошло је до спуштања земљишта за 2
метра, неколико градова је збрисано, 25 острва Чилеанског архипелага је потопљено, а
издигнута су нека нова. Неке од река у Чилеу промениле су правац кретања, а такође
прорадио је вулкан Риниче, након 40 година мировања. Овај катастрофални земљотрес
проузроковао је смрт око 6000 људи, око 3000 је повређено док је 200 000 њих остало без
дома, а материјална штета је износила око 550 милиона долара (Nola et al , 2013).

3.1.3. Потрес у Индијском океану

Земљотрес који је погодио Индијски океан 26. 12. 2004. године спада у пет
највећих катаклизми у 21. веку. Познат је под мазивом Суматра- Андаман, а епицентар се
налазио испод океана. Јачина земљотреса је првобитно оцењена са 9 степени по Рихтеру, а
касније је процењено да је јачина износила између 9,1 и 9,3 степени. Овај земљотрес је
разорио обалу и нанео штете од Индонезије па све до Сомалије у Африци. Као последица
земљотреса настао је цунами, а јачина је била толика да је Земљина кора померена за више
од једног метра. Рачуна се да је енергија потреса била једнака укупној енергији свих
догођених земљотреса у свету током пет претходних година. Број жртава је износио 230
000 и управо то га чини једним од најсмртоноснијих природних катастрофа у модерној
историји. Као симболичко подсећање на земљотрес и цунами у Банда Аћеху у Индонезии
направљен је 2009. године музеј цунамија, тај музеј поред тога што представља симбол
тог догађаја представља и образовни центар, као и склониште за људе у случају да
подручје буде опет погођено цунамијем (Nola et al , 2013).

3.1.4. Потрес у Јапану

11. марта 2011. године североисточни део острва Хоншу је погодио земљотрес чија
се јачина процењује од 8,9 до 9,1 степени Рихтерове скале. Земљотрес је изазвао снажан
цунами, висине око 10 метара. Према проценама научника потрес је померио јапанска

19
острва за 2,4 метра и Земљину осу за скоро 10 центиметара. Такође то померање узрокује
померање континената пошто се северни пол помера 10 центиметара јужно сваке године.
Услед земљотреса у нуклеарној електрани Фукушима дошло је до хидрогенске експлозије
због квара на систему за хлађење. Након тога 14. марта дошло је до експлозије у трећем
блоку, а затим убрзо и 15. марта у другом блоку. Јапанска Влада је тада наложила
евакуацију око 200 000 људи због страха од катастрофе, али и због тога што је код једне
нуклеарне електране откривена радиоактивност 1000 пута већа од нормалне (Nola et al ,
2013). Статистика последица овог катастрофалног земљотреса била је: 12.000 погинулих,
4.277 лица чија је смрт потврђена, 8.194 лица води се као нестало, 2.228 лица је повређено,
556.132 лица је евакуисано, отворено је 2.700 центара за привремени смештај, 621.439
зграда или кућа нема струју, 1.600.000 зграда или кућа нема воду, 80.422 зграде или куће
су оштећене, 4.798 зграда или кућа је потпуно уништено, 80.000 војника, полицајаца и
припадника спасилачких служби је ангажовано на спасавању, 112 земаља понудило је
помоћ Јапану, 100 милијарди долара је штета, по досадашњим проценама 34,6 милијарди
долара исплатиће компаније за осигурање грађанима (Цветковић, Милојловић и
Стојковић, 2014).

Слика бр. 5:Неки од највећих потреси у историји света: 1) Лисабонски потрес 1755; 2) Потрес у
Чилеу 1960; 3) Потрес у Индијском океану 2004. и; 4) Потрес у Јапану 2011. (Извор: интернет)

20
3.2. Историја земљотреса у Србији

Балкански регион је један од сеизмички најактивнијих региона у Европи, где су

током историје забележене велике материјалне штете и људски губици услед земљотреса
(Abolmasov et al). „Геодинамичка еволуција простора Западног Балкана одвија се у
контексту генералног сучељавања Афричке и Евроазијске плоче у простору Медитерана.
Субдукциони процеси у простору Хеленског трога, Тиренског мора и Вранче, као и
транскурентна кретања на северно Анадолијском раседу, чине геодинамички оквир којим
су условљена кретања земљине коре на простору Западног Балкана и Србије као његовог
дела. Фрагментација и деформација литосфере која се манифестује хоризонталним и
вертикалним кретањима и сеизмичком активношћу, директна је последица актуелног
стања напона насталог посредним и непосредним утицајем ових процеса на Земљину кору
на простору Западног Балкана. Сложеност ових процеса огледа се у комлексности
тектонских карактеристика нашег простора и високој сеизмичкој активности. Србија као и
суседне земље Западног Балкана једна је од сеизмички најактивнијих земаља Европе па
сходно томе и простор највишег сеизмичког хазарда. Догођени земљотреси у Србији одраз
су релативног кретања блокова литосфере, па стога, ништа није могло нити се може
учинити да се спречи њихово догађање. С друге стране, пажљивим проучавањем догађања
земљотреса сеизмологија је у стању да поуздано процени вероватноћу дистрибуције
будућих земљотреса у домену: простор-време и додатно да квантификује одговарајући
сеимички хазард, као статистичку величину за задати простор. Ова информација је
круцијална за планирање одговарајућих мера заштите у прописима за градњу“
(Радовановић, 2008, стр. 66).

Висока сеизмичка активност, простора Западног Балкана манифестовала се

догађањем великог броја штетних и катастрофалних земљотреса како у историјском тако
и у савременом периоду. Сеизмолошка мерења, и изучавања, сходно томе на овом
простору имају дугу традицију. Наравно ова изучавања нису могла да спрече догађања
земљотреса али су резултати свакако утицали на смањење штета од земљотреса.
Економска неразвијеност региона често је у прошлости била главни узрок недовољне
опремљености сеизмолошких служби те су резултати из тих периода били скромни.

21
Заједничка је одлика да се сеизмологија, а пре свега сеизмолошки мониторинг развијао од
земљотреса до земљотреса. Заједнички пројекти који су организовани у прошлости и који
су у току, допринели су размени знања, јачању сарадње и коначно повезивању свих
сеизмолошких мрежа региона у јединствену виртуалну мрежу Западног Балкана. Коначно
су се, после једног века постојања, стекли услови за брзо и тачно лоцирање и јаких и
слабих земљотреса у региону и извештавање јавности. Реализацијом пројеката израде
сеизмолошких карата, који су у току, неопходна основа за усаглашавање са европским
стандардима противтрусне градње ће бити остварена (Радовановић, 2008, стр. 74).

Слика бр. 6:Просторна дистрибуција земљотреса у предложеном каталогу БСХАПза подручје

Западног Балкана (Markušić et al, 2016)

Први корак у развоју сеизмологије у Србији учињен је након земљотреса 1893.

године код Свилајнца. Геолошки завод је тада почео да прикупља податке о
земљотресима. Први сеизмографи инсталирани су 1909. године, а јуну 1910. године тим
инструментима регистрован је први земљотрес. Србија се налази на простору који нема
високу сеизмичку активност, али се на њему дешавају земљотреси чија магнитуда
достиже 5,8 јединица Рихтерове скале. По својој енергији ови земљотреси могу бити и

22
рушилачки, али захваљујући положају земљотреси у Србији, према мишљењу сеизмолога,
не могу бити јачи од 6,2 до 6,3 степени по Рихтеру. Трусне области у Србији су:
Копаоничка, Рудничка, Крупањска, Лазаревачка, Краљевачка (Петровић и Манојловић,
2003).
„Просечно, у Републици Србији се сваких десетак година догоди снажан
земљотрес који може да причини штете на грађевинским објектима. Републички
сеизмолошки завод лоцира место где се земљотрес догодио, одређује његову магнитуду на
основу које се даје претпостављени интензитет односно јачина земљотреса у епицентру.
Према броју регистрованих и лоцираних земљотреса, сеизмичка активност у 2010. години
је било знатно интензивнија у односу на 2009. годину. Највећи број земљотреса лоциран је
на зонама централне Србије (Краљево, Копаоник) и јужне Србије (Аутономна покрајина
Косово и Метохија). Мањи број земљотреса лоциран је у источној и југоисточној Србији,
док је најмањи број лоциран на територији Аутономне покрајине Војводина“ (Стратегија
заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, 2011).

С обзиром на трусне области неки од јачих земљотреса који су се догодили у 20. и

21. веку на нашим просторима су: потрес у Урошевцу 1921, Лазаревцу 1922, Руднику
1927, Скопљу 1963, на Копаонику 1980, Мионици 1998. и Краљеву 2010.

Иако Скопље данас није у саставу територије Републике Србије, важно је поменути
овај земљотрес, будући да је он био прекретница у асеизмичком пројектовању на нашим
просторима, тачније од 1963. године асеизмичко пројектовање постаје обавеза на нашим
просторима.

3.2.1. Потрес у Скопљу

Хиљаде људи страховало је од смрти након катастрофалног земљотреса који је

погодио Скопље 26. јула 1963. године у 5 часова и 17 минута. Први потрес се догодио у
главном граду Македоније око 05:00 и трајао је 20 секунди. Земљотрес се осетио на
простору од преко 50.000 km2. Више од 100.000 људи у моменту су постали бескућници,
будући да су три четвртине градских зграда биле оштећене или уништене. У то време, у
Скопљу је живело око 200.000 људи. Овај земљотрес из 1963. је други велики земљотрес
који је погодио град Скопље – постоје историјски подаци који показују да је простор

23
Скопља такође био уништен 518. године. Сеизмолошке станице у Југославији забележиле
су снагу земљотреса као 9 степени на Меркалијевој скали што је еквивалентно 6,9 по
Рихтеровој скали (BBC, 2019).

Главна железничка станица града је уништена, као и пошта, чиме је прекинута

свака комуникација са спољним светом. Спасилачки тимови из целе Југославије су
пристизали у помоћ. Очевици су рекли да су се зграде срушиле као пакети картица и да су
људи трчали градом да би побегли из покоља. Било је оштећено или потпуно уништено
око 80% градских зграда и погинуло више од 1.000 људи. Након неколико дана од
земљотреса 35 држава затражило је од Генералне скупштине Уједињених нација да уврсти
помоћ за Скопље на попис својих агенда. Помоћ у облику новца, медицинских,
инжењерских и грађевинских тимова и намирница понудило је 78 држава. Град је брзо
обновљен око разбијеног железничког терминала, који је остављен као спомен трагедији.
Сломљени сат који означава време земљотреса, 5:17 сати, остао је на месту догађаја (BBC,
2019).

Слика бр. 7: Последице земљотреса у Скопљу (Извор: Интернет)

24
3.2.2. Потрес на Копаонику и у Мионици

18. маја 1980. године Копаник је погодио земљотрес јачине 5,8 степени по Рихтеру.
Подручје лоцираних земљотреса налази се унутар блока Копаника у сеизмичкој зони
централне Србије. Овај земљотрес није проузроковао људске жртве, али материјалне
штете су погодиле и суседне области. Потрес се осетио на подручју Новог Пазара и
северног Косова (Зец, 2011).

Мионички крај 1998. године погодио је снажан земљотрес чија је јачина износила
5,7 степени Рихтерове скале. То је један од јачих земљотреса у Србији. Утврђено је да је
раседање почело на 18. километру, а завршило се на 5 километара испод поршине земље.
Овај земљотрес није за последицу имао људске жртве, али је изазвао јако узнемирење и
страх код грађана. Такође, није постојао објекат који није претрпео оштећења. Оштећено
је око 12 000 објеката и 6 500 домаћинстава, а њихова обнова ни до данас није завршена
(Зец, 2011).

3.2.3. Потрес у Краљеву

3.2.3.1. Основне информације
Земљотрес 5,4 степена Рихтерове скале догодио се 3. новембра 2010. године у
близини града Краљева у Србији, чији је број становника већи од 100.000. До краја марта
2011. године, земљотрес је био праћен низом од 650 пропратних земљотреса већег од
1.0Mw. Земљотрес је био забележен на сеизмолошким станицама широм света.Иако
различите сеизмолошке агенције показују поклапања у одређивању величине (Мw 5.3 или
5.4), предложене локације за главни шок су веома различите. Посебно, предложене дубине
варирају од 2 до 30 km. Према нашим резултатима, главни удар се десио на дубини од 15,4
km (Кнежевић Антонијевић, et al., 2013).

25
 Слика бр.8:Земљотрес у Краљеву (Извор: Републички сеизмолошки завод, 2010)

На слици А су приказана места епицентра главног удара (црвени круг), најјачег

накнадног удара (жути круг), а линијама истих боја, припадајући раседи по којима су се
догодили ови земљотреси. Плавим круговима су означени епицентри накнадних
земљотреса (који су се јавили у року од 24 часа) (Републички сеизмолошки завод, 2010).

Огњиште земљотреса је било на дубини од 13 километара, кординате епицентра су

латиттуда 43.762 Н и лонгитуда 20.713 Е., епицентар је лоциран на 121 километар јужно
од Београда, односно 4 северно од Краљева. На основу ових и инструменталних података,
епицентар је у атру цела Сирча, на раседу прелиминарне дужине од 8 киломеара
(Републички сеизмолошки завод, 2010).

3.2.3.2.Преглед ситуације

Дана 11. новембра 2010. године Уједињене нације су написале извештај о

ситуацији после земљотреса у Краљеву. У извештају су биле изнесене следеће
информације (UN, 2010):

1) Двоје људи у предграђу Краљева у Грдици погинуло је када се њихова кућа

срушила на њих. Следеће поподне умрла је још једна особа од срчаног удара због
панике изазване пропратним земљотресима;
2) Здравственим службама се обратило 120 људи у Краљеву на лечење од земљотреса.
Иако је болница у Краљеву тешко оштећена земљотресом, услуге су се пружале
повређеним и другим људима у невољи. Додатни болнички кревети и други
26
 капацитети стављени су на располагање Дому здравља Краљево у неколико
суседних градова;
3) Штета проузрокована земљотресом била је видљива је на улицама Краљева -
грмљавини, разбијено стакло и испуцале фасаде. Четвртина урбане средине је
остало без струје, али је струја у време писања извештаја била стабилна. Фиксна
телефонија је кратко била ван употребе, али је у међувремену обновљена. Телефон,
интернет и сигнал локалних медија прекидали су се са времена на време;
4) Првих пет дана вода из славине проглашена је несигурном за пиће, али је до дана
извештаја проглашена за сигурну. У почетку је дневно било доступно 42.000
литара свеже воде кроз систем воденог транспорта. Међутим, безбедно снабдевање
водом је било обновљено Црвени крст је понудио додатне капацитете до 30.000
литара, али за сада нема потребе за тим;
5) У општини је проглашено ванредно стање, а школе и вртићи били су затворени до
понедељка, 15. новембра - више од 16.000 ученика је било ван школе.
6) Влада Србије најавила је хитну помоћ у износу од 6 милиона динара (око 55.000
евра) за град. Подручје су посетили председник, премијер и неколико владиних
министара. Јединице жандармерије и полиције као и тимови из Сектора за ванредне
ситуације су били распоређени у том подручју. Нису идентификоване потребе за
даљим активностима трагања и спашавања, али ватрогасци и полиција су помагали
у чишћењу улица од рушевина и помагању у контроли промета;
7) Више од 20 тимова је радило на идентификацији несигурних кућа, после чега се
знао број људи којима је био потребан смештај. Општинска влада је одмах
идентификовала неколико склоништа (табела бр. 3);

Број
Привремено склониште
евакуисаних
Дечије одмаралиште Гоч 72
Хотел Термал, Матурушка бања ?
Норвешка кућа 6
Агенс, РХ центар Матурушка бања 17
Приватне куће (насеље Мерсаћ) 3

27
 Меркур хотел, Врњачка бања 18
Геронтолошки центар 2
Спортски аеродром 44
Укупно 162
Табела бр. 3: Склоништа за жртве земљотреса у Краљеву 2010

8) Власти су обезбедиле капацитет за смештај до 300 људи, као и смештај и храну за

волонтере који долазе из различитих градова Србије. Око 180 породица је већ
боравило изван својих оштећених домова / кућа, 162 људи у је било колективним
центрима (табела 1), а остатак у домовима њихових рођака. Према тренутним
подацима у Краљеву је било оштећено више од 16.000 зграда и кућа. Укупан број
кућа које су тренутно збиле абрањене за становање је био 1.094, док је за поправку
препоручено 5.121 кућа и станова. На основу првих процена, 960 домаћинстава је
било највише погођено;
9) Према грубим проценама, штета у граду Краљеву је 100 милиона евра. Влада
Србије је обећала да ће подржати операцију санације земљотреса у Краљеву са 10
милиона евра. Објекти од јавног значаја биће санирани средствима из Националног
инвестиционог плана. Захтев општине за 150 контејнера и 50 монтажних кућа
упућен је потенцијалним донаторима у земљи, али до датума извештаја није било
одговора.

3.2.3.3. Хуманитарне потребе и одговори

УН је тада у извештају забележио следеће:

1) Процењује се да је за опоравак од земљотреса у Краљеву потребно 100 милиона

евра;
2) Кризни кризни комитет у Краљеву, којим је председавао градоначелник Краљева,
затражио је зимске шаторе, пећи за шаторе, душеке, ћебад и вреће за спавање;
3) Потребно је појачати капацитете за процену са додатном стручном експертизом;
4) Почевши од кишне сезоне и почетка зиме, грађани Краљева углавном имају
потребе за монтажним кућама (50), контејнерима за становање (150), топлим

28
 шаторима и народном кухињом. Процењује се да ће 1.000 - 1.200 људи имати
потребе за склоништем;
5) Потребна је помоћ са прехрамбеним и непрехрамбеним артиклима (пружање
душека, ћебади, постељине, хране итд.) За до 2000 породица / 8000 људи до три
месеца. Приоритетни корисници су они који бораве у привременом склоништу;
6) Можда ће бити потребно проширити текући програм народне кухиње који води
IFRC / Црвени крст Србије, који тренутно покрива 600 корисника;
7) Потребна је психосоцијална подршка за до 2.000 породица/ 8.000 људи до три
месеца

Институције које су се одазвале позиву, укључујући и локалну владу су биле:

UNHCR Belgrade, UNDP, WHO, UN HABITAT, UNICEF, UNOPS, Црвени крст Краљева.

3.2.3.4. Акције Црвеног Крста и Црвеног полумесеца (ICRF, 2010)

Дистрибуција помоћи (храна и основни непрехрамбени производи)

Исход: 1.200 угрожених особа које бораве у привременом смјештају примит ће хитне
предмете помоћи (душеци, ћебад, постељина, конзервирана храна, хигијенске пошиљке)
Очекивани резултати: Планиране активности:
Потребе за храном и хигијеном од 1.200  Спровести детаљне процене потреба
особа које бораве у привременом смјештају и капацитета за хитне случајеве.
два месеца ће бити испуњене кроз пружање  Развити стратегију циљања
одговарајуће помоћи. корисника и систем регистрације за
пружање наменске помоћи.
 Дистрибуирати залихе помоћи и
кретања контролног снабдевања од
тачке слања до крајњег корисника.
 Развити излазну стратегију.
 Пратити и евалуирати активности
помоћи и пружити извјештај о
дистрибуцији помоћи.

29
Склониште

Исход:2.000 погођених домаћинстава у општини Краљево је добило подршку склоништа

кроз обезбеђивање одговарајућих материјала и прибора за алате и помоћ при поправкама,
како би се помогло очувању њиховог физичког и менталног благостања и људског
достојанства и спречило даље погоршање стања хуманитарне ситуације.

Очекивани резултати: Планиране активности:

2.000 домова су санирани за становање кроз  Процените тачан обим штете

обезбеђивање одговарајућих материјала, нанесене кућама које нису
комплета алата и помоћи при поправкама. проглашене несигурним за употребу.
Повећати капацитет Црвеног крста Србије  Пружање помоћи у поправкама кроз
да предузме активности у вези са распоређивање мобилних техничких
склоништем, насељавањем и основним тимова.
предметима домаћинстава у хитним  Дефинисати два основна комплета за
случајевима помоћ у поправци кућанстава: један
за урбана подручја (стамбене зграде)
и један за рурална подручја (куће).
 Набавка и дистрибуција материјала и
алата, као и основних кућанских
објеката за одабрана домаћинства.
 Промовисање повећане свести и
разумевања за стварање
одговорасигурног и адекватног
склоништа са Националним
друштвом и погођеним заједницама.
 Мониторинг и евалуација подршке
склоништу

Психосоцијална подршка

30
Психосоцијална подршка

Исход:2.000 погођених породица ће добити помоћ у јачању њихових механизама за

суочавање и подржане у напорима за опоравак
Очекивани резултати: Планиране активности:

2000 погођених породица добијају редовну  Процена и одабир група корисника

психосоцијалну подршку од волонтера (мајке с децом итд.).
Црвеног крста и могу се боље носити с  Стално пружање психосоцијалне
последицама катастрофе. подршке.
 Израда приручника за обуку и обуку
за волонтере Црвеног крста.
 Два тренинга за 50 волонтера
Црвеног крста.
 Мониторинг и евалуација
активности подршке

31
4. Заштита од рушења и спасавање из рушевина

„Заштита од рушења и спасавање из рушевина представљају меру цивилне заштите

под којом се подразумевају појединачно или организовано изведени поступци и радње са
задатком проналажења, извлачења и пружања прве помоћи свима онима који су се нашли
под рушевинама циљ ове мере је смањење људских жртава и очување материјалних и
културних добара“ (Јаковљевић, 2011).

Прецизна дешавања земљотреса не могу се поуздано предвидети. Стога су

превентивно ублажавање, припремљеност и адаптивно управљање главне стратегије како
би се људи и имовина заштитили (Цветковић, Милојловић и Стојковић, 2014).

4.1. Заштита од рушења

Заштита од рушења је превентивна мера у оквиру просторног и урбанистчког

планирања. Урбанистичке мере заштите на сеизмички угроженом подручју реализују се у
неколико нивоа, а сваки од тих нивоа карактерише се одређеним картама које дају увид у
податке потребне за просторно планирање, безбедно пројектовање и изградњу на трусним
подручјим: за већа подручја раде се карте сеизмичке рејонизације, основу за просторно
планирање сачињава карта детаљне сеизмичке рејонизације, за веће урбане целине
користи се карта сеизмичке микрорејонизације урбанистичке површина, за објекте
специјалне намене, конструкције и величине, односно површине на којима се ти објекти
подижу, раде се карте сеизмичке микрорејонизације грађевинске површине (Јаковљевић,
2011).

4.1.1.Асеизмичко пројектовање грађевиских објеката

„Асеизмичко пројектовање треба да обезбеди одговарајући степен заштите,

односно сигурност од повреда и људских жртава, минимална оштећења грађевинских
конструкција и континуитет у раду и експлоатацији објеката виталног значаја у
послеземљотресним условима. Увек се мора узимати у обзир постојање одређеног нивоа
асеизмичког ризика, који је основ за асеизмичко пројектовање грађевинских објеката“
(Јаковљевић, 2011).

32
 Дефинисање сеизмичког хазарда и усвајање савремених правила асеизмичке
градње у оваквим околностима, постаје један од императива за смањење сеизмичког
ризика у читавом свету, а основ за сва сеизмолошка изучавања су регистрације
земљотреса. Досадашња пракса на нашим просторима је показала да се активности на
смањењу ризика из домена превенције, која се односе на израду сценарија земљотреса,
образовање о мерама личне заштите, израду планова заштите од земљотреса, сем у врло
ретким случајевима изводе тек по догађању штетних земљотреса у фази реконструкције и
обнове. Неопходан је искорак у правцу дефинисања проактивних стратегија за одбрану од
земљотреса како би се штете од земљотреса умањиле (Радовановић, 2008).

„Код пројектовања објеката у сеизмичким подручјима, неопходно је предвидети

величину највећих вибрација којима конструкција може бити изложена током
експлоатационог века. Дејство земљотреса на објекте мора се посматрати у вези са три
групе параметара, који се односе на: вибрације тла, вибрације саме конструкције и на
услове њиховог скупног вибрирања“ (Вучинић, Фолић и Ристић, 2006).

У принципу, постоје две врсте лома који могу да настану на објектима (Јаковљевић, 2011):

1) пластични лом - деформисана конструкција, али при томе задржана целина;

2) крти лом - одређени елемент преломљен, па је нарушена целина конструкције.

Конструкције код којих настају пластичне деформације лакше подносе потресе

него објекти са кртим (трајним) деформацијама. Грађевински објекти при чијој се градњи
поштују норме асеизмичког пројектовања имају способност да, без кртог лома у
елементима од којих се састоје, приме и пренесу на своје темеље инерцијалне силе које
настају због убрзања и осциловања тла, и тежње масе објеката да задржи првобитан
положај. Случај је другачији код кртих ломова - долази до рушења целе конструкције или
одређених делова (Јаковљевић, 2011).

На подручјима угроженим земљотресима објекти новијег датума се граде по

асеизмичким прописима. То се нарочито примењује код капиталних објеката, као што су:
бране, насипи, мостови, тунели, путеви итд. При изградњи грађевинских објеката први и
основни корак чини детаљно упознавање регионалних, а поготову локалних услова тла
(све оно што на било који начин може да утиче на понашање објекта у случају

33
земљотреса: састав тла, стабилност и могућности појаве нестабилних делова пројектоване
грађевинске површине услед потреса). Код нас је обавезно поштовање прописа о
асеизмичкој градњи. Прекретница у области асеизмичке градње на нашим просторима се
десила након земљотреса у Скопљу 1963. Све објекте изграђене по овим регулативама
можемо сматрати апсолутно безбедним од рушења услед земљотреса (Јаковљевић, 2011).

Погрешно је поистовећивати појмове сеизмичког ризика и сеизмичког хазарда, јер

ови термини имају сасвим различита значења. „Сеизмички хазард је део природног
хазарда и представља вероватноћу појављивања земљотреса одговарајућих
карактеристика у одређеном периоду и на одређеноме месту, а сеизмички ризик је
очекивани степен губитка проузрокованих ефектима земљотреса, односно последице
настајања будућих земљотреса; рушења и оштећења повреде и губицу људских живота;
директне и идиректне економске, функционалне, социјалне и друге штете“ (Јаковљевић,
2011).
Пројектовање и грађење објеката на сеизмичким подручјима код нас је регулисано
одређеним законским прописима. Објекти су сврстани у следеће категорије (Јаковљевић,
2011):
1) Објекти ван категорије - објекти високоградње у склопу технолоших решења
нуклеарних електрана; објекти за транспорт и ускладиштење запаљивих течности и
гаса; складишта токсичних материјала; енергетски објекти инсталисане снаге преко
10 MW; индустријски димњаци, значајни објекти веза и телекомуникација, високе
зграде (преко 25 спратова); као и други објекти високоградње од чије исправности
зависи функционисање других техничко-технолошких система, чији поремећаји
могу изазвати катастрофалне последице, односно нанети велике материјалне штете
широј друштвеној заједници.
2) Објекти I категорије - зграде са просторијама предвиђеним за веће скупове ,
факултети, школе, здравствени објекти, зграде ватрогасне службе, објекти веза који
нису увршћени у претходну категорију, индустријске зграде са скупоценом
опремом, енергетски објекти инсталисане снаге до MW, зграде које садрже
предмете изузетне културне и уметничке вредности као и друге зграде у којима се
врше активности од посебног интереса за локалну заједницу.

34
 3) Објекти II категорије - стамбене зграде, хотели, ресторани, јавне и индустријске
зграде које нису сврстане у прву категорију;
4) Објекти III категорије - помоћно-производне зграде и агротехнички објекти;
5) Објекти IV категорије - привремени објекти чије рушење не може да угрози
људски живот.

Основни параметри сеизмичког хазарда, дефинисани преко аналитичких и

графичких показатеља, нису довољни за асеизмичко пројектовање засновано на методи
сеизмичког ризика. Потребно је размотрити и елементе рационалног пројектовања и
ризика који се разматрају у асеизмичком пројектовању (Јаковљевић, 2011):

1) појављивање земљотреса и утицај потреса на стабилност конструкције који се

разматрају са два становишта: а) по земљотресу умерене јачине за који постоји
велика вероватноћа догађања (бар једанпут) у току експлоатационог периода
објекта, б) за катастрофалне земљотресе са малом вероватноћом појављивања у
току експлоатационог периода објекта, но чије је појављивање ипак могуће;
2) анализа понашања конструкција изложених дејству земљотреса;
3) категоризација објеката по њиховој намени и значају за привреду;
4) дефинисање нивоа прихватљивог ризика, зависно од категорије и експлоатационог
периода објекта;
5) доношење дефинитивне одлуке о прихватању нивоа сеизмичког ризи ка, зависно од
економских и друштвених прилика.

„Ризик од тоталног рушења објекта не сме да постоји, посебно не код објеката I

категорије, већ се мора елиминисати квалитетним пројектовањем, солидним извођењем
радова и употребом квалитетног материјала. Асеизмичко пројектовање изискује и
повећање материјалних издатака, односно поскупљује градњу. Међутим, та поскупљења
су незнатан део онога што би донеле штете које би настале рушењем при земљотресу да
објекат није обезбеђен асеизмичким начином градње“ (Јаковљевић, 2011).

35
4.2. Спасавање из рушевина

Ради спасавања људи и материјалних добара из рушевина које могу настати услед
елементарних непогода, попут земљотреса, али и других несрећа, организују се и
спроводе одговарајуће радње и поступци. Приликом спасавања из рушевина потребно је
извршити следеће радње (Јаковљевић, 2011):

1) извиђање рушевина у ширем рејону и појединих објеката и процена последица;

2) истраживање рушевина и откривање затрпаних;
3) деконтаминација рушевина;
4) раскрчивање рушевина ради спасавања;
5) стабилизација рушевина и долазак до затрпаних;
6) извлачење из рушевина;
7) пружање неопходне прве медицинске помоћи;
8) предаја унесрећених екипама за идентификацију и медицинску тријажу;
9) отклањање заосталих убојних средстава.

Иако се често чини да рушевине чине неправилне наслаге рушећег материјала,

разликујемо следеће типове рушевина (Јаковљевић, 2011):
1) Коса рушевина: настаје оштећењем једног зида вертикалне конструкције, што
узрокује пад међуспратне и таванске конструкције, која се једном страном наслања
на носиви зид у висини серклажа. Могућност преживљавања је велика;
2) Рушевина у облику слова „V“: настаје услед лома међуспратне конструкције -
горњи зидови су делимично оштећени док је конструкција подрума читава.
Могућност преживљавања при формирању овог облика рушевине обично је слаба;
3) Пљосната рушевина: настаје рушењем вертикалне конструкције (зидова), услед
чега међуспратне конструкције губе ослонац, падају и слажу се једна преко друге.
Под овом рушевином могућност преживљавања је минимална;
4) Ластино гнездо: настаје рушењем већег дела доњих конструктивних елемената
тако да делимично оштећене просторије на горњим спратовима остају да висе у
ваздуху. овај тип рушевина карактеристичан је за ратна разарња и земљотресе;

36
 5) Ивична рушевина: је карактеристична за густо насељене урбане средине, у којима је
заступљен са чак око 70%. Настаје дуж плочника и саобраћајница односно
дворишта објеката у низу;
6) Гомила рушевина: је карактеристична за објекте од набоја, као и оне саграђене од
ћерпича, цигала или блокова. Минималне шансе за преживљавање.

Поред типова рушевина, важно је познавати и елементе рушевине, и то

(Јаковљевић, 2011):

1) домет рушевине - удаљеност од ивице основе приземља објекта до крајње тачке

распростирања рушевина;
2) висина рушевине - висина слоја наслага рушећег материјала мерена од површине
терена или тротоара;
3) површина рушевине - површина подручја које покривају рушевине заједно са
површином приземља срушеног објекта.

Акцијом спасавања из рушевина руководи одговарајући штаб заштите и спасавања

при чему се најчешће одлучује за тзв. петофазну тактику. Ову тактику условљава потреба
за поступношћу у спасавању. Наравно, овако организовано спасавање само је
најповољнија могућност, али не и обавеза, с обзиром на бројне могуће специфичности
рушевина (Јаковљевић, 2011):

1) Прва фаза: извиђање и збрињавање површинских и лако затрпаних жртава у

оквиру личне и узајамне помоћи (помоћу јединица цивилне заштите опште
намене);
2) Друга фаза: претраживање лако оштећених објеката и извлачење повређених из
рушевина (све расположиве снаге за спасавање, а јединице се рашчлањавају на
одељења ради истовременог деловања на приступачним местима);
3) Трећа фаза: испитивање, претраживање и спасавање из теже оштећених објеката,
подрума и склоништа (помоћу шахта, тунела или комбинације шахта и тунела,
односно пробијањем отвора у међуспратној конструкцији);
4) Четврта фаза: испитивање, претраживање и спасавање из тешко оштећених
објеката. У овој фази се до настрадалих тешко допире и компликовано их је извући

37
 а да при томе не задобију накнадне повреде (помоћу обучених пса и техничких
уређаја геофона);
5) Пета фаза: после констатације да су готово сви које је било могуће спасти спасени
и подразумева потпуно раскрчивање рушевина. Ово завршно раскрчивање мора се
спроводити обазриво, јер се може десити да у рушевинама има још преживелих.

По завршетку акције спасавања припадници ангажованих јединица цивилне

заштите на видноме месту цртају знак завршеног рада уочљивом белом бојом у виду две
дијагоналне црте формирајући четири слободна поља, у која спасиоци уписују
одговарајуће бројеве и слова. На улазни део објекта који се не сме користити постављају
се две унакрсне даске. Објекти предвиђени за рушење обележавају се траком црвене боје,
они за санацију жутом, док се незнатно оштећени објекти обележавају траком зелене боје
(Јаковљевић, 2011).

Бројна искуства у спасавању затрпаних лица у рушевинама указују и на посебне

опасности које угрожавају затрпане у рушевинама, као и њихове спасиоце. То најчешће
могу бити: накнадна зарушавања, пожар у рушевинама, појава већих количина вода,
прашина, струја, гас, амонијачне паре, оружје, муниција, убојна средства, експлозивне
материје, рад спасилаца у ноћним условима (видљивост је недовољна) (Јаковљевић, 2011).

Опрема, средства и механизација, без којих нема ефикасних акција спасавања у

било којој несрећи, па и у случају рушевина приликом земљотреса, се деле на
(Јаковљевић, 2011):

1) личну опрему (припада сваком појединцу и њу чине: конопац, рударски шлем,

заштитне рукавице од гумираног платна, кожне рукавице са прстима и без њих,
кожни заштитник за колена, радно одело/комбинезон, заштитни наочари,
респиратор, пијук, секирица, кратке гумене чизме и чутурица за воду);
2) заједничку опрему (опрема одељења за спасавање, која обухвата: ужад и конопце;
уређаје за дизање; лестве; алат и прибор за сечење и бушење;остали алат, опрему и
уређаје) и;
3) грађевинске машине и механизацију (намењене су за подизање тешких плоча, греда,
као и за финално раскрчивање рушевина при обављању спасилачких активности,

38
 обухватају: булдозере, утовариваче, кранове, камионе, кипере, транспортне траке и
сличне машине).

„Колико је за активности заштите и спасавање важно познавање основних

карактеристика, а пре свега, последица земљотреса, толико је важно познавање реакције
људи на подручју погођеним овом елементарном непогодом. За разлику од велике поплаве
или рата за које постоји време уочавања и прихватања, земљотреси, посебно
катастрофални који се увек догађају изненада, изазивају психички удар снаге неупоредиве
са било каквим стресовима. Панично реаговање људи подједнако је присутно како код
изненадних првих удара, тако и код очекиваних серија накнадних удара“ (Shepherd и
Hodgkinson, 1990, цитирани у Јаковљевић, Цветковић и Гачић, 2015).

4.3. Едукација становништва као мера заштите становништва од земљотреса

Веома је важно обучити грађане како да се правилно понашају у случају било ког
акцидента, а нарочито земљотреса, јер се на тај начин повреде и број жртава могу знатно
смањити (Дураковић, 2014).

Важно је обучити људе да знају како да се понашају и које мере да преузму пре,
током и после земљотреса како би заштитили себе и своје ближње пре свега, а затим
пружили помоћ и другима. У водичу Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије пре
свега објашњено је да насупрот распрострањеном уверењу да су земљотреси ретка појава,
дешавају се врло често. "Останите мирни и присебни и не дозволите да вас обузме паника.
Будите свесни да су неки земљотреси само почетни потреси и да убрзо може уследити
следећи, јачи потрес", наведно је из Сектора и истакнута су следећа 4 правила,
применљиво у свим ситуацијама (Сектор за ванредне ситуације, 2013):

1) Не паничите!
2) Не покушавајте да бежите.
3) Спустите се на под.
4) Склупчајте и заштитите главу.

У зависности од места у ком се у датом тренутку нађете, у водичу Сектора за

ванредне ситуације можете наћи детаљна упутства како се понашати тада.

39
Слика бр. 9: Један од сликовитих приказа поступања приликом земљотреса из Породичног
приручника Сектора за ванредне ситуације (Сектор за ванредне ситуације, 2013).

40
Закључак

Земљотрес као подгрупа мирнодопских опасности у последње време су све

учесталији. Они се догађају независно од воље човека, њихове последице су различите, а
такође се не могу ни предвидети. Искуства досадашњих земљотреса на то: да је
непредвидив почетак, обим и трајање потреса, да се разликују последице по животну
средину и људе у зависности од врсте, јачине и локације, неопходно је њихово стално
праћење, а како би се умањили негативни ефекти по животну средину и људе, неопходна
је добра организација превентивних снага пре и за време његовог дешавања. Људски
напори су усмерени на проучавање земљотреса, али не да им се супротставе већ да ублаже
њихове последице, спрече жртве и штете. Важно питање којим се научници баве јесте
предвиђање земљотреса, међутим колико год покушавали да дођу до неких правилности
као и редовности у појави трусова и да помоћу њих предвиде земљотрес, то их ипак не
доводи до решења. Проблематиком земљотреса данас у свету се бави хиљаде научника и
то улива наду да ће се ускоро открити метод за предвиђање појаве јаких земљотреса.
Што се тиче Републике Србије, она је у последњих сто година била више пута
изложена раорним земљотресима на разним локацијама. Прекретницу у области
превентивних мера код земљотреса – асеизмичко пројектовање, изродио је Скопски
земљотрес из 1963. И данас на папиру све стоји, међутим питање је колико се све то
примењује у пракси. Земљотрес у Краљеву из 2010. заправо нам је показао да смо пали
овај тест и да у овој области мора много више да се ради како би Република Србија била
заштићена од катастрофалних последица услед земљотреса.

41
Литература:

Abolmasov B., Jovanovski, M., Ferić, P. i Mihalić, S. (2011) Losses due to historical earthquakes in
the Balkan region: Overview of publicly available data. Geofizika. 1(28), 161-181

Below, R. & Wallemacq, P. (2018). Annual Disaster Statistical Review 2017. Brussles: CRED.

CRED (Centre for Research on the Epidemology of Disasters). (2018). Earthquakes in Europe. Cred
crunch, 51. Dostupno na: https://www.cred.be/search/node/EARTQUAkES preuzeto: 05.12.2018.

Cvetković, V. (2017). Metodologija istraţivanja katastrofa i rizika – teorije, koncepti i metode.

Beograd: Zaduţbina Andrejević.

Cvetković, V., Milojković, B. i Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije

zemljotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, leto(2), 166-185.

Duraković, N. (2014). Zemljotres u Kraljevu. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka.
Novi Sad. Preuzeto 30.01.2018. sa : https://www.slideserve.com/talia/zemljotres-u-kraljevu

Đorđević, M. (2011). Uvod u ekologiju. Beograd: Filološki fakultet

Grujić B., Jokanović I., Zeljić D. i Grujić Ţ. (2016). Mjere za sprečavanje likvefakcije usljed
dinamičkog opterećenja. Zbornik radova 4. međunarodne konferencije ,,Savremena dostignuća u
građevinarstvu. Subotica, 603-610. Dostupno na:
https://www.researchgate.net/profile/Bojana_Grujic/publication/303887504_MJERE_ZA_SPRECAV
ANJE_LIKVEFAKCIJE_USLJED_DINAMICKOG_OPTERECENJA/links/5a72fc8d458515512076
c549/MJERE-ZA-SPRECAVANJE-LIKVEFAKCIJE-USLJED-DINAMICKOG-
OPTERECENJA.pdf
https://www.researchgate.net/publication/274954693_Viktimizacija_ljudi_prirodnim_katastrofama_g
eoprostorna_i_vremenska_distribucija_posledica_-
_The_victimization_of_people_by_natural_disasters_geospatial_and_temporal_distribution
ICRF. (2010). Serbia: Earthquake. Belgrade: ICRF.

Jakovljević, V. (2011). Civilna zaštita Republike Srbije. Beograd: Fakultet bezbednosti.

Jakovljević, V., Cvetković V.M. i Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd:
Fakultet bezbednosti.

Kneţević Antonijević, S., Arroucau, P., Vlahović, G. (2013). Seismotectonic Model of the Kraljevo 3
November 2010 Mw 5.4 Earthquake Sequence. Seismological Research Letters, 84(4), 600-610.

Markušić, S., Gülerce, Z., Kuka, N., Duni, L., Ivančić, I., Radovanović, S., Glavatović, B., Zoran
Milutinović, et al. (2016). An updated and unified earthquake catalogue for the Western Balkan
Region. Bulletin of Earthquake Engineering. 2(14), 321-343.

42
Mijalković S. i Cvetković V.M. (2015). Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama: geoprostorna i
vremenska distribucija posledica. Temida, 19-42.

Milovanović, J. i Radojević, U. (2014). Primenjena ekologija - Vodič. Beograd: Fakultet za

primenjenu ekologiju, Univeritet Singidunum.

Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. (2011). Sluţbeni glasnik

Republike Srbije br. 86/2011.

Nola I.A., Doko Jelinić J., Ţuškin E. i Kratohvil M. (2013). „Potresi - povijesni pregled, okolišni i
zdravstveni učinci i mjere zdravstvene skrbi“. Arh Hig Rada Toksikol, 64 (1), 327- 337.

Petrović, D., Manojlović, P. (2003). Geomorfologija. Beograd: Geografski fakultet.

Radovanović, S. (2008). Seizmološka izučavanja u Srbiji. Materijali i konstrukcije, 51(2), 66-74.

Republički seizmološki zavod. (2010). Иzveštaj o rezultatima i aktivnostima Republičkog

seizmološkog zavoda posle zemljotresa kod Kraljeva 03.11.2010 u 01:56. Beograd: Republički
seizmološki zavod.

Tomić, D., Šaljić, E. i Milićević, M. (2018). Seizmološki hazardi i mogućnost odgovora – studija
slučaja humanitarna katastrofa u Nepala. Vojno delo, 7/2018 (65-79)

United Nations. (2010): Srbija, Kraljevo Earthquakes Situation Report No. 1. Belgrade: UN Office of
the Resident Coordinator.

USAID. (2009). Planiranje upravljanja čvrstim otpadom. Beograd: USAID.

Vučinić, M., Folić, R. i Ristić, D. (2006). Savremeni pristup aseizmičkom projektovanju konstrukcija
– primena bazne izolacije kod mostova. Materijali i kontrukcije 49(3-4), 21-34.

Zec, A. (2011). Istorijska učestalost i prostorna raspodela zemljotresa na teritoriji Jugoistočne Evrope
i Mediterana. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. Sektor za vanredne situacije. (2013). Porodični
priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama. Beograd: Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju – OEBS.

Internet stranice:

BBC. (2019). On this day – 26 Yuly, 1963: Thousands killed in Yugoslav earthquaqe. Preuzeto
24.01.2019. sa http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/july/26/newsid_2721000/2721635.stm

Republički seizmološki zavod. Preuzeto 08.12.2018. sa http://www.seismo.gov.rs/

Sektor za vanredne situacije. Preuzeto 08.12.2018. sa http://prezentacije.mup.gov.rs/svs/

43