ABDOMEN

Anamnezu započinjemo kao i anamnezu po sistemima za GIT. Pitamo pacijenta da li ima

otežano gutanje, mučninu, povraćanje, ako povraća da li povraća hranu ili neki drugi sadržaj,
da li je povraćanje vezano za uzimanje hrane ili ne. Da li ima bol u abdomenu, lokalizacija, da
li se širi, karakter bola, inicirajući faktor, koliko dugo traje i kako prolazi (spontano ili mora
da uzme nešto od lekova). Kakve su stolice, da li su redovne, kakve su konzistencije (čvrste,
formirane, mekše, tečne), da li ima primesa krvi ili sluzi u stolici i da li ima crnu stolicu.
Melena je tečna, neformirana, katranasta stolica i predstavlja znak krvarenja iz gornjih
partija digestivnog trakta.
Kod pregleda abdomena koristimo: inspekciju, palpaciju, perkusiju i auskultaciju.
Abdomen je podeljen topografski na 9 kvadranata.

Desni hipohondrijum (ispod desnog rebarnog luka) projektuju se: jetra, žučna kesa, a može
biti i debelo crevo (hepatična fleksura kolona).
Levi hipohondrijum (ispod levog rebarnog luka) projektuje se: slezina, želudac, debelo crevo
(splenik fleksura).
Epigastrični kvadrant – projekuje se: pankreas, želudac, žučni kanali.
Umbilikalni kvadrant – projektuje se tanko crevo.
Lumbalni levi i desni – projektuju se levi i desni bubreg.
Levi ilijačni kvadrant – projektuje se sigmoidni kolon, kod žena ovarijum.
Desni ilijačni kvadrant – projektuje se appendix, kod žena ovarijum.
Hipogastrični kvadrant – projektuje se mokraćna bešika i uterus kod žena.

INSPEKCIJA
Gleamo da li je abdomen u ravni grudnog koša, da li se primećuju neke promene na koži u
smislu pojave postoperativnih ožiljaka, strija, da li postoji žutica, da li postoje prominentne
vene.
Sedefasto bele strije su ,,fiziološka,, pojava, a ljubičaste-crvenkaste su znak oboljenja
nadbubrežne žlezde.
Gledamo da postoje neki nevusi po koži ne samo abdomena nego i lica kao i da li postoje
prošireni krvni sudovi što je tipično za cirozu jetre.
Indirektni znaci oboljenja jetre su PALMARNI ERITEM (crvenilo dlanova), i oni ukazuju na
cirozu jetre. Žuta prebojenost kože i vidljivih sluzokoža takodje je indirektan znak za
oboljenje jetre.
Normalni perkutorni zvuk nad abdomenom je timpaničan. Ukoliko postoji ascites ili
tumorske mase, onda je perkutorni zvuk nad abdomenom tmuo.
Perkusijom odredjujemo da li ima slobodne tečnosti u abdomenu, a slobodna tečnost se
označava kao ASCITES. Perkusijom možemo da odredimo donje granice jetre i slezine.
Normalno jetru i slezinu ne palpiramo pod rebarnim lukovima, samo ako su uvećane.
Granice jetre koje se odredjuju perkusijom: gornja granica je u nivou 7. medjurebrnog
prostora, a dodnja pod rebarnim lukom. Dodnju granicu odedjujemo perkusijom i
palpacijom, a gornju samo perkusijom.
Abdoemne perkutujemo tako što krećemo od umbilikalisa lepezasto, ka svim pravcima. Ono
što treba da čujemo je timpaničan zvuk, kada naidjemo na tmuo zvuk tu se nalazi slobodna
tečnost.

PALPACIJA
Palpacija može biti površna i duboka. Površna je samo blago palpiranje, a duboka je 3 do 4
cm ispod površine kože. Treba da ispalpiramo svih 9 kvadranta abdomena. Prvo pitamo
pacijenta da li ga negde boli i ako kaže lokaciju, krećemo palpaciju sa suprotne strane. Ako
nema bolove u trbuhu, palpaciju krečemo iz legov ilijačnog kvadranta.
Palapcijom abdomena odredjujemo da li postoji palpatorno bolna osetljivost, odredjujemo
granice organa (jetre i slezine) da li se palpiraju pod rebarnim lukom ili ne, možemo palpirati
da li postoje patološke mase (tumorske mase).
Za odredjivanje da li je jetra uvećana, palpacijom krećemo iz desnog ilijačnog predela (sa
jednom ili dve ruke). Kada se približimo donjem rebarnom luku, kažemo pacijentu da
udahne i onda ćemo osetiti donju granicu jetre. Ukoliko je i pre inspirijuma osećamo, jetra je
uvećana. (treba da opišemo koliko palpiramo ispod rebarnog luka, da opišemo
konzistenciju). Proveravamo da li je palpatorno bolno osetljiva. Isto to važi i za slezinu, samo
što se kreće iz levog ilijačnog kvadranta. Jako je teško palpirati bubrege, to je jedino moguće
kod jako mršavih ljudi. Palpira se tako što jednu ruku stavimo na lumbalni kvadrant, a drugu
stavimo na ledja i trebali bismo da osetimo bubreg izmedju ruku.

AUSKULTACIJA
Normalno, auskultacijom treba da čujemo crevnu peristaltiku, a ako je ne čujemo onda
postoji slobodna tečnost. Auskultaciju radimo nad čitavim abdomenom, slušamo da li ima
vaskularnog šuma na mestima projekcije velikih krvnih sudova.
U epigastrijumu slušamo abdominalnu aortu, ispode desnog i levog hipohondrijuma slušamo
aretriju renalis, a u levom i desnom ilijačnom kvadrantu slušamo arteriju ilijaku. Normalno
ne treba da čujemo šumove.

PREGLED EKSTREMITETA
Kod donjih ekstremiteta gledamo da li ima otoka, da li su testasti ili ne. Gledamo da li ima
crvenila i deformiteta. Palpiramo periferne pulseve (a. femoralis, a. poplitea, a. tibialis
anteriror et posterior, a dorsalis pedis).