Међународни скуп „Анђели у књижевности“ поред тога што је први међународни
скуп са темом анђела у књижевности значајан је и због мноштва других чинилаца. Наиме, у две групе од по две паралелне сесије млади истраживачи могли су да неометано размењују теме, како између себе, тако и са већ етаблираним професорима и научницима. Уз учеснике из бројних српских градова, своје теме су представили и научни радници из Пољске, Грчке и Црне Горе.
Након поздравне речи др Милана Громовића из Организационог одбора скупа,
учесницима су се обратили и проф. др Зоран Пауновић, проф. др Светлана Томин и проф. др Горана Раичевић. Тим поводом је током своје беседе и мср Катарина Ковачевић, подсекретарка Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, између осталог, виспрено подсетила да се, бавећи се темом анђела у књижевности, међусобно укрштају и допуњују теологија и наука о књижевности. У том кључу теолошко-књижевнотеоријских интерпретација успешно је и надахнуто протекао скуп, који ће, поред инспиративних размишљања и разговора, изнедрити и зборник у заједничком издавачком подухвату Филозофског факултета у Новом Саду и Издаваштва „Бтиије“ из Новог Сада.
Радни део скупа започео је пленарним излагањем проф. др Наташе Половине о
анђелима у делу петнаестовековног писца Димитрија Кантакузина, после којег су се други излагачи поделили у четири групе. Прва сесија, којом је модерирао др. Милан Громовић као зајендичку тему имала је библијски подтекст и народну књижевност. У добро припремљеним излагањима Оливере Радуловић, Драгољуба Перића, Ђорђа Ђурђевића, Ђине Весић и Тамаре Бабић, Марка Радуловића, Милана Громовића и Миливоја Бајшанског отворили су се нове могућности тумачења анђела, схваћеног и као симбола и као књижевног лика. Паралелно је текла и сесија посвећена темама из поезије, којом је председавала Слађана Миленковић, а на којој су своја истраживања представили Добривоје Станојевић, Слађана Миленковић, Милица Миленковић, Жарко Миленковић, Антоније Симић, Александра Пауновић и Растко Лончар. Као одређени контрапункт темама из савремене поезије, друга сесија, којом је председавала Јелена Марићевић Балаћ је за обједињујућу нит имала стару српску књижевност, док је истовремено трајала и четврта, са Миланом Громовићем као председавајућим, на којој су приказани ангелолошки аспекти савремене српске прозе. Излагањима Доминике Гапске, Николине Тутуш, Александре Костић Тмушић, Јелене Марићевић Балаћ и Владимира Папића, Милорада Дурутовића, са једне стране и излагањима Дејана Ајдачића, Биљане Турањанин Николопопулос, Владиславе Гордић Петковић, Јелене Младеновић и Кристине Рајић, са друге стране, на скупу је показано да је тема анђела толико опширна и распрострањена да се њоме научници могу бавити у свакој књижевној епохи и у сваком књижевном жанру.
Враћајући се на размишљање мср Катарине Ковачевић, може се закључити да је
извесну превагу однела наука о књижевности. Учесници скупа су показали изврсно познавање литературе, као и велику заинтересованост да се баве овом и другим темама из српске књижевности. Осим тога, битно је напоменути да су анђели били сагледавани и у другим уметностима, најпре визуелним, рецимо у излагањима Оливере Радуловић, Јелене Марићевић Балаћ и Владиславе Гордић Петковић. Као један од могућих обједињујућих закључака свих интерпретативних путева може се издвојити и онај који је проф. др Наташа Половина представила у опусу Димитрија Кантакузина уз јасно експлицирану његову универзалност. Анђели су, дакле, посредници између времена и вечности. Њихово присуство у књижевним делима је, поред тога што је, како смо видели, вишеструко инспиративна тема за истраживчае, уједно и залог трајања и непролазности уметничког дела.