АНЂЕЛИ У КЊИЖЕВНОСТИ

Међународни скуп „Анђели у књижевности“ поред тога што је први међународни

скуп са темом анђела у књижевности значајан је и због мноштва других чинилаца. Наиме,
у две групе од по две паралелне сесије млади истраживачи могли су да неометано
размењују теме, како између себе, тако и са већ етаблираним професорима и научницима.
Уз учеснике из бројних српских градова, своје теме су представили и научни радници из
Пољске, Грчке и Црне Горе.

Након поздравне речи др Милана Громовића из Организационог одбора скупа,

учесницима су се обратили и проф. др Зоран Пауновић, проф. др Светлана Томин и проф.
др Горана Раичевић. Тим поводом је током своје беседе и мср Катарина Ковачевић,
подсекретарка Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку
делатност, између осталог, виспрено подсетила да се, бавећи се темом анђела у
књижевности, међусобно укрштају и допуњују теологија и наука о књижевности. У том
кључу теолошко-књижевнотеоријских интерпретација успешно је и надахнуто протекао
скуп, који ће, поред инспиративних размишљања и разговора, изнедрити и зборник у
заједничком издавачком подухвату Филозофског факултета у Новом Саду и Издаваштва
„Бтиије“ из Новог Сада.

Радни део скупа започео је пленарним излагањем проф. др Наташе Половине о

анђелима у делу петнаестовековног писца Димитрија Кантакузина, после којег су се други
излагачи поделили у четири групе. Прва сесија, којом је модерирао др. Милан Громовић
као зајендичку тему имала је библијски подтекст и народну књижевност. У добро
припремљеним излагањима Оливере Радуловић, Драгољуба Перића, Ђорђа Ђурђевића,
Ђине Весић и Тамаре Бабић, Марка Радуловића, Милана Громовића и Миливоја
Бајшанског отворили су се нове могућности тумачења анђела, схваћеног и као симбола и
као књижевног лика. Паралелно је текла и сесија посвећена темама из поезије, којом је
председавала Слађана Миленковић, а на којој су своја истраживања представили
Добривоје Станојевић, Слађана Миленковић, Милица Миленковић, Жарко Миленковић,
Антоније Симић, Александра Пауновић и Растко Лончар.
 Као одређени контрапункт темама из савремене поезије, друга сесија, којом је
председавала Јелена Марићевић Балаћ је за обједињујућу нит имала стару српску
књижевност, док је истовремено трајала и четврта, са Миланом Громовићем као
председавајућим, на којој су приказани ангелолошки аспекти савремене српске прозе.
Излагањима Доминике Гапске, Николине Тутуш, Александре Костић Тмушић, Јелене
Марићевић Балаћ и Владимира Папића, Милорада Дурутовића, са једне стране и
излагањима Дејана Ајдачића, Биљане Турањанин Николопопулос, Владиславе Гордић
Петковић, Јелене Младеновић и Кристине Рајић, са друге стране, на скупу је показано да
је тема анђела толико опширна и распрострањена да се њоме научници могу бавити у
свакој књижевној епохи и у сваком књижевном жанру.

Враћајући се на размишљање мср Катарине Ковачевић, може се закључити да је

извесну превагу однела наука о књижевности. Учесници скупа су показали изврсно
познавање литературе, као и велику заинтересованост да се баве овом и другим темама из
српске књижевности. Осим тога, битно је напоменути да су анђели били сагледавани и у
другим уметностима, најпре визуелним, рецимо у излагањима Оливере Радуловић, Јелене
Марићевић Балаћ и Владиславе Гордић Петковић. Као један од могућих обједињујућих
закључака свих интерпретативних путева може се издвојити и онај који је проф. др
Наташа Половина представила у опусу Димитрија Кантакузина уз јасно експлицирану
његову универзалност. Анђели су, дакле, посредници између времена и вечности. Њихово
присуство у књижевним делима је, поред тога што је, како смо видели, вишеструко
инспиративна тема за истраживчае, уједно и залог трајања и непролазности уметничког
дела.

Лазар БУКУМИРОВИЋ