Professional Documents
Culture Documents
111
111
Претражи
Отвори налог
Пријави ме
Личне алатке
[одбаци]
Садржај
сакриј
Почетак
Историја
o
Као жанр
Антика
Модерни период
o
Као тема
Референце
Литература
Спољашње везе
Дијалог
69 језика
Чланак
Разговор
Ћир./lat.
Читај
Уреди
Уреди извор
Историја
Алатке
С Википедије, слободне енциклопедије
Историја[уреди | уреди извор]
Свесна употреба дијалога почиње код Софиста, који им служи за сазнавање, или расправљање проблема у смислу
класичне Дијалектике (Тезе и Антитезе). Литерално се може наћи у Сократовим дијалозима које је објавио Платон,
један од првих врхунаца дијалектике. [1] У хуманизму дијалог доживљава свој развитак тек код Еразма Ротердамског и
код Улриха од Хутена.[1]
Антика[уреди | уреди извор]
Дијалог као жанр на Блиском истоку и у Азији датира из древних дела, као што су Сумерске расправе сачуване у
копијама из касног трећег миленијума пре нове ере,[3] Ригведске химне дијалога и Махабарата.
На Западу, Платону (око 437. п. н. е. – око 347. п. н. е.) се обично приписује систематско коришћење дијалога као
независне књижевне форме.[4] Древни извори указују, међутим, да је платонски дијалог имао своје темеље у мимици,
коју су сицилијански песници Софрон и Епихарм неговали пола века раније.[5] Ова дела, којима се Платон дивио и
која је опонашао, нису преживела и постоји само нејасна представа о томе како су можда извођена.
[6]
Мимици Херода, који су пронађени у папирусу 1891. године, дају неку представу о њиховом карактеру. [7]
Платон је даље поједноставио форму и свео је на чисту аргументовану конверзацију, остављајући нетакнутим
забавни елемент оцртавања ликова. [8] Око 400. године пре нове ере он је усавршио Сократов дијалог.[9] Сви његови
сачувани списи, осим Апологије и Посланица, користе овај облик.[10]
Након Платона, дијалог је постао главни књижевни жанр у антици, а написано је неколико важних дела на латинском
и грчком. Убрзо после Платона, Ксенофонт је написао свој Симпозијум; такође, каже се да је Аристотел написао
неколико филозофских дијалога у Платоновом стилу (од којих су сачувани само фрагменти). [11] У 2. веку, хришћански
апологета Јустин Мартир написао је Дијалог са Трифоном, који је био дискурс између Јустина који је представљао
хришћанство и Трифона који је представљао јудаизам. Други хришћански апологетски дијалог из тог времена био
је Октавије, између хришћанина Октавија и пагана Цецилија.
Мартин Бубер приписује дијалогу кључну позицију у својој теологији. Његово најутицајније дело носи наслов I and
Thou.[16] Бубер не негује и промовише дијалог не као неки сврсисходан покушај да се дође до закључака или изнесу
пуке тачке гледишта, већ као сам предуслов аутентичног односа између човека и човека, те човека и Бога. Буберова
мисао се усредсређује на „прави дијалог“, који карактерише отвореност, искреност и узајамна посвећеност. [17]
Други ватикански савет ставио је велики нагласак на дијалог са светом. Већина докумената савета укључује неку
врсту дијалога: дијалог са другим религијама (Nostra aetate), дијалог са другим хришћанима (Unitatis Redintegratio),
дијалог са модерним друштвом (Gaudium et spes) и дијалог са политичким властима (Dignitatis Humanae).[18] Међутим,
у енглеским преводима ових текстова, „дијалог“ је коришћен за превођење две латинске речи са различитим
значењима, colloquium („дискусија“) и dialogus („дијалог“).[19] Сматра се да је на избор терминологије снажно утицала
Буберова мисао.[20]
Физичар Дејвид Бом је покренуо сродни облик дијалога где група људи разговара заједно како би истражила своје
претпоставке размишљања, значења, комуникације и друштвених ефеката. Ову групу чини десет до тридесет људи
који се редовно састају на неколико сати или неколико дана непрекидно. У Бомовом дијалогу, дијалози се слажу да
оставе иза себе дебатне тактике које покушавају да убеде и уместо тога говоре из сопственог искуства о темама које
се импровизују на лицу места.[21]
У својим утицајним делима, руски филозоф Михаил Бахтин је пружио екстралингвистичку методологију за анализу
природе и значења дијалога:[22]
Дијалошки односи имају специфичну природу: не могу се свести ни на чисто логичке (макар и дијалектичке) ни на
чисто језичке (композиционо-синтаксичке). Они су могући само између комплетних исказа разних говорних
субјеката... Где нема речи, а нема језика, не може бити дијалошких односа; не могу постојати међу објектима или
логичким величинама (концепти, судови и тако даље). Дијалошки односи претпостављају језик, али не бораве у
систему језика. Они су немогући међу елементима језика. [23]
Бразилски педагог Пауло Фрејре, познат по развоју популарног образовања, унапредио је дијалог као вид
педагогије. Фрејре је сматрао да комуникација кроз дијалог омогућава ученицима и наставницима да уче једни од
других у окружењу које карактерише поштовање и једнакост. Велики заговорник потлачених народа, Фрејре се бавио
праксом — акцијом која је информисана и повезана са вредностима људи. Дијалогована педагогија није се односила
само на продубљивање разумевања; радило се и о позитивним променама у свету: да би се учинио бољим. [24]
Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Врати се на:а б в Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 122. ISBN 86-19-00635-5.
2. ^ Nakamura, Hajime (1964). The Ways of Thinking of Eastern Peoples. стр. 189. ISBN 978-0824800789.
3. ^ G. J., and H. L. J. Vanstiphout. 1991. Dispute Poems and Dialogues in the Ancient and Mediaeval Near East: Forms and Types of
Literary Debates in Semitic and Related Literatures. Leuven: Department Oriëntalistiek.
4. ^ Врати се на:а б Gosse 1911.
5. ^ Kutzko 2012, стр. 377.
6. ^ Kutzko 2012, стр. 381.
7. ^ Nairn, John Arbuthnot (1904). The Mimes of Herodas. Clarendon Press. стр. ix.
8. ^ Врати се на:а б в Gosse, Edmund (1911). „Dialogue”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 8 (11 изд.).
Cambridge University Press. стр. 156—157.
Литература[уреди | уреди извор]
скупи
Нормативна контрола
Француска (подаци)
Немачка
Израел
Народне
Сједињене Државе
библиотеке
Летонија
Чешка
Остало
MusicBrainz уметник
Категорије:
Филозофска терминологија
Реторика
Датум и време последње измене странице: 2. јун 2023. у 09:53.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове
коришћења за детаље.
Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
Кодекс понашања
Мобилни приказ
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима