Основи отпорности конструкциjа

? Материjал за вежбе

Просторни носачи - статички диjаграми

До сада су разматране само раванско оптерећене раванске конструкциjе. Такве конструкциjе

су корисне за лакше савладавање основних поjмова, али велики броj реалних конструкциjа ниjе
погодан за анализу у равни (слика 1).

Слика 1

Као припрема за касниjу детаљниjу анализу просторних носача, наjпре ће бити обjашњено
цртање статичких диjаграма. Разматраjу се диjаграми момената савиjања и момента увиjања.
Трансверзалне силе ће се занемарити jер су напони коjе оне изазиваjу углавном значаjно мањи
од осталих, а аксиjалне силе ће се касниjе по потреби узимати у обзир.
При цртању диjаграма треба обратити пажњу на следеће:

• диjаграм момента савиjања се црта у равни савиjања, на контури носача као нултоj линиjи
и то са оне стране са коjе су влакна на носачу затегнута;

• диjаграм момента увиjања се црта на контури носача као нултоj линиjи и може се цртати у
оноj равни где jе то наjзгодниjе, али обавезно тако да моменти супротних смерова буду са
супротних страна носача (на почетку усвоjени начин цртања диjаграма не мењати у току
задатка због касниjе суперпозициjе диjаграма).

На свим датим скицама су диjаграми момената савиjања испуњени пуним, а момената увиjања
испрекиданим линиjама.

1
0.1 Детаљно урађени примери
Напомена. Примере радити датим редоследом.

пример 1

Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Задато jе jедно оптерећење - сила F . Посматраjмо поjедине сегменте носача, од пресека деjства
силе ка ослонцу:

• AB
Сила F савиjа оваj део конструкциjе у вертикалноj равни (око хоризонталне осе) и због тога
се диjаграм момента савиjања црта у вертикалноj равни. Интензитет момента савиjања се
мења линеарно од 0 (пресек A) до F l (пресек B).
• BC
Сила F се из пресека A редукуjе у пресек B. Mомент савиjања коjи та сила прави у пресеку B
греде AB, за греду BC постаjе момент торзиjе. Будући да jе крак силе F у односу на подужну
осу овог дела конструкциjе константан, и интензитет момента увиjања jе константан и jеднак
F l. Поред момента увиjања, на овом делу се поjављуjе и момент савиjања као последица
силе F редуковане у пресек B. Његов интензитет линеарно расте од 0 (пресек B) до 2F l
(пресек C), a диjаграм се црта у вертикалноj равни.

2
пример 2

Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Као и у претходном примеру, задато jе само jедно оптерећење. На исти начин, посматраjући
сегмент по сегмент:

• AB
У овом сегменту се jавља момент савиjања у вертикалноj равни. Његов интензитет се ли-
неарно мења (као и крак силе) од 0 (пресек А) до 2F l (пресек B).
• BC
Момент савиjања из претходног сегмента jе момент увиjања за оваj сегмент и константног jе
интензитета на целоj његовоj дужини. Поред тога, jавља се и момент савиjања у вертикалноj
равни (линеарно расте од 0 до F l).
• CD
Када се сила F редукуjе у пресек C, jављаjу се два додатна момента. Jедан jе момент
савиjања jеднак моменту торзиjе у сегменту BC, а други момент увиjања jеднак моменту
савиjања у пресеку C греде BC. Док je момент увиjања константног интензитета, интензитет
момента савиjања линеарно расте и може се рећи да се састоjи из два дела - константног
момента савиjања као последице увиjања греде BC и момента савиjања коjи прави сила
редукована у пресек C.

3
пример 3

Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Као и у претходним примерима, разматра се сегмент по сегмент конструкциjе, од пресека

деjства силе ка ослонцу:

• AB
Задата сила савиjа оваj сегмент у вертикалноj равни, а интензитет одговараjућег момента
савиjања расте линеарно од 0 до F l.

• BC
Момент савиjања из претходног сегмента прелази у момент увиjања. Поред тога, сила F
савиjа оваj сегмент у хоризонталноj равни (око вертикалне осе) и интензитет одговараjућег
момента савиjања се мења линеарно од 0 до F l.

• CD
Момент савиjања у хоризонталноj равни из претходног сегмента и у овом сегменту остаjе
момент савиjања у истоj равни, а момент увиjања прелази у момент савиjања у вертикалноj
равни. Интензитети оба момента савиjања су константни на целоj дужини овог сегмента,
што се може закључити и из чињенице да jе правац деjства силе паралелан подужноj оси
овог дела конструкциjе.

4
пример 4

Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Посматраjући сегмент по сегмент, од пресека деjства силе F ка ослонцу, моменти се мењаjу

на следећи начин:
• AB
Сила F савиjа оваj део у вертикалноj равни, а интензитет одговараjућег момента савиjања
расте линеарно од 0 до F l.
• BC
Момент савиjања из претходног сегмента прелази у момент увиjања. Поред тога, сила F
савиjа оваj сегмент у вертикалноj равни и интензитет одговараjућег момента савиjања се
мења линеарно од 0 до F l.
• CD
Момент савиjања из претходног сегмента прелази у момент увиjања, а момент увиjања
прелази у момент савиjања у вертикалноj равни. Интензитет момента увиjања jе константан
дуж целог сегмента, а интензитет момента савиjања се линеарно мења од F l са jедне стране
до F l са друге стране носача. Добиjени облик диjаграма се може посматрати и као збир
константног момента услед увиjања сегмента BC и момента коjи прави сила F редукована
у пресек C (покушаjте да то сами разрадите детаљниjе).

Због прегледности су момент савиjања и момент увиjања дати на засебним диjаграмима.

5
0.2 Задаци

За разлику од претходних примера, у наредним задацима jе задато више оптерећења. Ради

jасниjег приказа, дати су диjаграми од сваког оптерећења посебно, а њиховим сабирањем се
добиjаjу коначни диjаграми.

задатак 1
Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Диjаграм од силе у пресеку C:

6
Диjаграм од силе у пресеку A:

Коначни диjаграми:

7
задатак 2
Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Диjаграм од силе у пресеку C:

8
Диjаграм од силе у пресеку A:

Коначни диjаграм:

9
задатак 3
Просторна конструкциjа jе оптерећена према скици. Нацртати статичке диjаграме.

Диjаграм од силе у пресеку A:

Диjаграм од силе у пресеку B:

10
Диjаграм од силе у пресеку C:

Диjаграм од силе у пресеку D:

Диjаграм од силе у пресеку E:

11
Коначни диjаграми:

12