ТОР – други колоквијум

ГАСОВИТА ГОРИВА:
Предности:
• висок степен потпуног сагоревања
• могућност транспорта гасоводом без губитка на великим растојањима
• лако регулисање количине горива и ваздуха потребног за сагоревање без дима и
мириса
• производе се од различитих врста горива (течних и чврстих)
• лако се пале
• добра могућност прераде
Према саставу гасовита горива могу бити:
• елементарна (водоник)
• хомогена једињења (метан, угљен-моноксид, ацетилен)
• мешавина гасовитих горива са ваздухом
Према пореклу гасовита горива се деле на:
1. природна гасовита горива
1.1. природни земни гас
• 1)суви (сиромашни) природни гас
• 2)влажни (масни, богати) природни гас
• користи се:
1. за ложење пећи и ложишта (у домаћинству и индустрији)
2. за погон енергетских машина (мотора, гасних турбина)
3. као сировина за добијање других врста гасова
4. за даљу прераду у хемијској индустрији (за добијање ацетона,
ацетилена, сахарина и др.)
1.2. јамски гас или руднички гас
1.3. барски гас
1.4. трули гас
2. вештачка – метан, етан, пропан, бутан и сл. Разликујемо:
• рафинеријске гасове
• дестилационе гасове
• генераторске гасове настале процесом газификације (различитих чврстих
горива – дрво, тресет, угљеви, гориви шкриљци)
• гасовита горива добијена специфичним поступцима (водоник, ацетилен и
сл.)
МАЗИВА:
Врсте мазива:
1. Минерална уља
Према намени могу бити: вретенска, трансформаторска, машинска, цилиндарска,
компресорска, осовинска, изолациона и др.
2. Емулгирана мазива
3. Сложена уља (волтол уље, рицинусово уље)
4. Мазива са нарочитим додацима
• за побољшање мазивости додаје се: графит, сумпор, оловни сапун
• за спречавање оксидације: нитробензол, хлор-олеат
• за повећање вискозности: сапуни
5. Мазиве масти
• за подмазивање: кола, зупчаника, преносника, за хладно ваљање, за топло
ваљање
6. Вазелин - Представља смешу течних и чврстих парафина
7. Регенерисана мазива
8. Синтетичка мазива
Особине мазивих уља:
1. мазивост
2. вискозитет
3. стиниште – стињавање
4. пламтиште – температура паљења уља
5. старење уља – подразумева хемијске промене - оксидацију

КОРОЗИЈА
Према начину стварања корозије разликујемо:
• хемијску корозију
• електрохемијску корозију (атмосферске корозије, подземна корозија, контактна
корозија)
Према месту, начину и узроку оштећења разликују се следеће врсте корозије:
• површинска (равномерно разарање површине предмета)
• местимична (на појединим местима)
• међукристална (продире дуж кристала у дубину)
• селективна (разарање појединих састојака структуре легура)
• комбинована хемијско-механичка корозија – обухвата ерозију и кавитацију
Отпорност метала на корозију:
1. врло непостојани метали – алкални метали који не граде заштитни слој
2. непостојани метали – зеноалкални метали – по површини стварају слаб
заштитни слој у влажној средини
3. условно постојани метали – отпорност им зависи од карактеристика средине у
којој се налазе
4. постојани метали – граде врло отпорне заштитне слојеве (хром, олово и др.)
5. врло постојани – злато, платина и др.
Заштита метала од корозије:
• квалитетом материјала – чистоћа, легирање и др.
• промена средине
• површинска заштита наношењем превлака:
• металних
• неорганских (емајл, цемент, бетон)
• неметалних – превлака од облога (масне боје, лак, синтетичке смоле, гума,
катран и битумен

ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ
• природни – камен и дрво
• вештачки производи од печене земље, метали и њихове легуре, производи од
стакла, пластичне масе, минерална везива и др.
Подела:
• конструктивна – стене, дрво, челик, пластичне масе и др.
• везивни грађевински материјали (најбитнија минерална везива)
МИНЕРАЛНА ВЕЗИВА
• хидраулична везива (портланд цемент, лафаж цемент)
• ваздушна везива (креч, гипс)
• ватростална везива (ватростална глина, шамотна мешавина)
ДРВО
Карактеристике дрвета:
1. хигроскопност
• врло меко (топола, липа, врба)
• меко (јавор, бор, смрека, јела)
• тврдо (брест, храст, буква)
• врло тврдо дрво (граб, абонус)
2. чврстоћа
3. еластичност
4. трајност дрвета
5. упаљивост
Заштита дрвене грађе:
1. сушење (природно и вештачко)
2. заштита зашштитним премазима и облогама
3. импрегнација дрвета
4. заштитни премаз против запаљивости
РАДИОАКТИВНЕ МАТЕРИЈЕ
Класу VII опасне робе чине РАДИОАКТИВНЕ материје.
Радиоактивност је нуклеарна, а не атомска појава, док природна радиоактивност је
условљена факторима:
1. космичким зрачењем;
2. загађеностима којих има у земљи и атмосфери;
3. супстанцама садржаним у људском телу;
4. нуклеарним отпацима – „FISIONI“, који настају при нуклеарним експлозијама.
Појава радиоактивности је спонтана – језгра експлодирају и распадају се
Радиоактивне материје су материје чија специфична активност прелази 74 Bq/kg.
Материје које не задовољавају претходни услов, односно чија специфична активност не
прелази 74 бекерела по килограму, а које се јављају у транспорту, могу се разврстати у
три групе:
1. LLS – LOW LEVEL SOLID RADIOACTIVE MATERIALS, чврсте материје са малом
радиоактивношћу,
2. LSA – LOW SPECIFIC ACTIVITY MATERIAL, материјe са малом специфичном
радиоактивношћу, и
3. SCO – SURFACE CONTAMINATED OBJECT, површински контаминирани предмет.
НЕ ПОСТОЈИ ПОДЕЛА НА АМБАЛАЖНЕ ГРУПЕ!
Транспортни индекс представља вредност на основу које се контролише јачина зрачења
одређене пошиљке. Одређује се тако што се мери максимална јачина зрачења на
удаљености од 1 m неоштећеног пакета. Према величини Т.И. и снази дозе зрачења на
површини пакета, одређене су ТРИ категорије радиоактивних материја:
1. Category I – White (RRW) – T.И. je 0 a радијација је до 0,005 mSv/h;
2. Category II – Yellow (RRY) – T.И. je oд 0,1 – 1, a радијација 0,005 – 0,5 mSv/h;
3. Category III - Yellow (RRY) – T.И. је oд 1 – 10, а радијација 0,5 - 2 mSv/h.
Паковања за транспорт радиоактивих материја зависе од следећих фактора:
1. радиоактивности саме материје која треба да се упакује (у свим случајевима се
узима у обзир);
2. количине радионуклида који садржи та материја;
3. ако је материја „FISSILE“ онда се узима и могућност критичне тачке као мера;
4. топлота која се развија током радијације;
5. могућност цурења опасне радиоактивне материје.
Уопшени захтеви који се односе на сва паковања за транспорт радиоактивних материја
огледају се у томе да:
1. Паковање мора бити такво да се њим лако рукује и да се одговарајуће осигура у
возилу током транспорта;
2. Паковање масе веће од 10 kg а до 50 kg, мора бити снабдевено средствима за
мануелно руковање;
3. Паковање масе веће од 50 kg мора бити такво да се њиме може сигурно
руковати са механичким средствима;
4. Паковања треба да буду таквог облика да им никакви додаци за подизање и
руковање не смање сигурност (потресом), или не покваре структуру паковања;
5. Спољни омотач паковања мора бити такав да онемогући, колико је то могуће,
скупљање или задржавање воде;
6. Спoљна површина паковања треба да буде таква (углачана) да може лако да се
деконтаминира.
Врсте амбалаже које се користе за транспорт радиоактивних материјасе јављају у више
типова и то:
 Изузети комади;
 Индустријско паковање (типа I, II и III);
 Комад типа А;
o Најмања димензија спољашњег паковања на сме бити мања од 10 cm,
o Комад мора да издржи све ефекте вибрација, које се јављају у условима нормалног
транспорта, а да се при том не оштете и не умање ефектност направа за затварање
o Материјали од којих је израђена амбалажа морају да се физички и хемијски подносе
(да буду компатибилни) и међу собом и са садржајем пакета;
o Облик паковања мора да укључи и систем осигурања од контаминације, који не може
да се отвори случајно, или услед притиска који се појавио унутар пакета;
o Сви вентили, осим сигурносних, кроз које радиоактивни садржај може „изаћи“ морају
бити заштићени и морају имати све поклопце ради спречавања цурења;
o Комад типа А мора бити тако направљено да повргнуто тестовима спречи:
 губитак или расипање било ког радиоактивног састојка;
 било какав пораст нивоа максималне радијације измерен или израчунат да ће
бити на спољној површини за време теста.
 Комад типа B;
o Пакети ТИПА B морају бити такви да не захтевају контролу за време транспорта и
после транспорта;
o Паковања морају бити таква да, подвргнута тестовима, могу задржати штит радијације
тако да је ниво радијације, на 1 m од површине паковања, 10 mSv/h;
o Пакети ТИПА B морају бити тако направљени и обликовани за употребу на
температури од 38°C.
 Комад типа C.
Паковање цепљивих (FISSILE) радиоактивних материја
 FISSILE CLASS I – пакети који су нуклеарно безбедни у било ком броју и било ком
облику паковања под унапред планираним и датим условима транспорта;
 FISSILE CLASS II – пакети који су, у ограниченом броју, нуклеарно безбедни, када
су аранжирани по унапред, планираним и предвиђеним условима за транспорт;
 FISSILE CLASS III – пакети који су нуклеарно безбедни под унапред датим
условима транспорта јер су предузете специјалне мере, специјалне
административне и оперативне контроле.
Радиоактивне материје не смеју да се превозе у унутрашњем саобраћају у истом
товарном простору са животним намирницама, предметима опште употребе који
подлежу здравственом надзору, лековима и сточном храном.
За транспорт радиоактивних материја на територији Републике Србије потребна је
дозвола коју издаје Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност.
Постоје два случаја када је реч о избору возила за транспорт радиоактивних материја:
1. Конвенционална возила која не испостављају никакве додатне захтеве у
погледу конструкције (мора бити испуњен само у слов у погледу корисне
носивости);
2. АТ возила за транспорт робе у расутом стању.

РАДИОАКТИВНЕ МАТЕРИЈЕ У ТРАНСПОРТУ:

АКТИВНОСТ – је број дезинтеграција – распадања језгра до којих долази у јединици
времена.
Период Т – полураспада може се мењати од дела секунде до милијарди година
Детекција (откривање) зрачења се врши: на фотографским плочама, у гасовима, у
чврстим деловима
Заштита од спољашње иритације (време, растојање, заклон).
КОРОЗИВНЕ (НАГРИЗАЈУЋЕ МАТЕРИЈЕ)
Класу VIII опасне робе сачињавају корозивне (нагризајуће) материје.
Корозивне (нагризајуће) материје су материје које у додиру са другим материјама и
живим организмима изазивају њихово оштећење или уништење.
Класификација опасне робе класе VIII се врши на основу њихових основних особина и
опасности које могу да изазову ове материје у транспорту. Различите врсте опасности се
обележавају великим словима, и сачињавају класификациони код опасних материја
класе VIII.
 C1-C10 корозивне материје без додатне опасности:
С1-С4 киселине, С5-С8 базе, С9-С10 остале корозивне материје, С11 предмети
 CF корозивне материје, запаљиве: CF1 течне; CF2 чврсте
 CS корозивне материје, самозагревајуће: CS1 течне; CS2 чврсте
 CW корозивне материје које у додиру са водом емитују запаљиве гасове: CW1
течне; CW2 чврсте
 CО корозивне материје, оксидирајуће: CО1 течне; CО2 чврсте
 CТ корозивне материје, отровне: CТ1 течне; CТ2 чврсте
 CFТ корозивне материје, запаљиве и отровне, течне
 CОТ корозивне материје, оксидирајуће и отровне.
У зависности од степена опасности које представљају у транспорту, опасне робе класе VIII
су подељене у ТРИ амбалажне групе.
 Амбалажна група I – јако нагризајуће материје;
 Амбалажна група II – нагризајуће материје и
 Амбалажна група III – слабо нагризајуће материје.
Материје које нису дозвољене за транспорт:
 смеша хлороводоничне и нитритне киселине;
 нестабилне смеше отпадне сумпорне;
 перхлорна киселина у воденом раствору.
НАГРИЗАЈУЋЕ МАТЕРИЈЕ У ТРАНСПОРТУ
А – технички важне минералне и органске киселине:
• минералне – сумпорна, хлороводонична и азотна
• органске – мравља, сирћетна, оксална
Б – технички важне базе:
• натријум и калијум – хидроксиди
В – остале нагризајуће материје – било који елементи или једињења:
• бром, флуороводоник, једињења сумпора
Употреба сумпорне киселине:
• производњу вештачких ђубрива
• добијање киселине (соне, азотне, фосфорне)
• производњу детерџената
• производњу вештачке свиле и експлозива
• производњу органских боја
• пуњење акумулатора
• потребе лабораторија и хемијске индустрије
Употреба хлороводоничне киселине:
• за производњу поливинил – хлорида
• за добијање разних хлорида
• за чишћење метала (декапирање) и судова од каменца
• за потребе лимарског заната
• у хемијским лабораторијама и фабрикама
• за добијање царске воде у којој се растварају злато и платина
Употреба нишадора:
• за пуњење галванских елемената
• за калаисање и лемњење метала
• у медицини и текстилној индустрији
Употреба цинк-хлорида:
• за чишћење метала од оксидних наслага
• при лемљењу и поцинковању
• у производњи пластичних маса на бази целулозе
• за дехидрацију и дезинфекцију
• за импрегнирање дрвених железничких прагова
Употреба азотне киселине:
• за добијање вештачких азотних ђубрива
• за добијање експлозива нитроглицерина
• за производњу целулоида
• за чишћење метала и добијање разних хемијских једињења
БАЗЕ:
• Натријум – хидроксид – камена или каустична сода
• Калијум – хидроксид
• остале нагризајуће материје: бром и др.

Узроци кварења лако кварљиве робе

I – микробиолошке промене, узроковане микроорганизмима
• бактерије, су једноћелијске биљке које се размножавају деобом ћелија и број се
удвостручује сваких 20-30 min.
• према облику: коке, бациле и спирале
• обољења: трбушни тифус, дизентерија, туберкулоза, колера, шарлах,
тровање храном и др.
• гљиве, су једноставне биљке и размножавају се:
• пупљењем (квасци),
• спорама (плесни),
• вируси

II – биохемијске промене, узроковане ферментима

промене су на производу (животним намирницама) у виду: масти или маслац – ужегне,
воће – презри, житарице, кромпир или лук – проклија итд.(овакве намирнице постају
неупотребљиве)
III – остале промене, које настају из осталих разлога
(хемијске – без деловања фермената, физичке – промене органолептичких својстава,
због омекшавања, увенућа)
Нежељени квалитет намирница зависи од услова чувања и транспорта (утицај: ваздуха, у
односу на његов састав, влагу и температуру)
1. састав ваздуха
2. количина влаге
Mетоде за чување лако кварљиве робе:
ФИЗИЧКЕ МЕТОДЕ
1. пастеризација (привремено конзервирање)
• течни производи се кратко загревају на 65˚C - 100˚C (сигурно се уништавају
патогени организми)
• ниска пастеризација (производ се са амбалажом загрева 30 минута на 60˚C -
65˚C )
• висока пастеризација (производ потиче кроз пастеризатор, процес траје
краће, загрева се на 75˚C - 90˚C )
2. бланширање (као претходна метода) воће и поврће се излаже директном
деловању паре у трајању 0.5 – 2 минута или се стављају у кључалу воду 5 – 15
минута
3. стерилизација (за трајно конзервирање намирница)
• херметички затворене лименке или стакленке загревају се на 100˚C - 121˚C
4. хлађење и смрзавање (идеална метода за чување животних намирница)
• извори хлађења могу бити природни и вештачки (гасови: амонијак, угљен-
диоксид, сумпор-диоксид, фенол и др.)
• лагано смрзавање,
• брзо смрзавање
• муњевито смрзавање
5. сушење или дехидрација (суши се на ваздуху или сунцу и у сушионицама)
6. концентрација (смањује се концентрација воде у намирницама)
7. зрачење (ултравиолетно, рентгентско, бета и гама зрацима)
8. филтрација (цедила која задржавају крупније микроорганизме)
ХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ
1. сољење и саламурење (сољење намирница сувом сољу – или потапање
намирница у концентрисан слани раствор)
2. слађење или шећерење намирница (минимална концентрација шећера од 50%
а преко 60% спречава развој микроорганизама)
3. кисељење (повећање киселости производа – спречава развој бактерија)
4. конзервирање мастима и уљима (претходно заштићене па се чувају у мастима
или уљима)
5. димљење (излажу се само месо и месни производи малој количини дима:
формалдехида, ацеталдехида идр)
• хладно димљење од 30 - 35˚C
• топло димљење од 100 – 130˚C
6. конзервирање хемијским конзервансима (регулисана употреба минималних
количина: сумпорне, сорбинске, мравље киселине)

ВОЗИЛА ЗА ТРАНСПОРТ ЛАКО КВАРЉИВЕ РОБЕ

За превоз на дужим релацијама – посебна возила: вагони, камиони, бродови, авиони или
специјални контејнери.
Обавезна ознака на возилима:“PERISHABLE” или “ПОКВАРЉИВО”
ВОЗИЛА МОГУ БИТИ:
• I – са проветравањем (отвори, вентилатори) за транспорт на краћим релацијама
• II – са изотермичком изолацијом
• III – возила хладњаче без сопствене производње хладноће (хлађење се постиже
сувим ледом, течним азотом са одговарајућом инсталацијом )
• IV – возила хладњаче са сопственом проиводњом хладноће (хлађење најмање од
12 часова при спољној температури од + 30˚C )
• V – возила са термичким уређајима за загревање(при спољњој температури од
најниже - 20˚C може одржавати температуру температуру до +12˚C у трајању од 12
сати )
Превентивне мере за чување житарица:
1. контрола квалитета пре складиштења
2. складиштити само очишћене житарице
3. складиштити жита само са дозвољеним процентом влаге
4. држати се прописа (код подних складишта) о висини складиштења
5. избегавати складиштења дуже од годину дана
6. одржавати беспрекорну чистоћу
7. не уносити у складиште заражено жито

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ АМБАЛАЖЕ И ВОЗИЛА КОЈА ТРАНСПОРТУЈУ ОПАСНУ РОБУ

Свака амбалажа у којој се транспортује опасна материја мора бити обележенa UN бројем
робе коју садржи, заједно са ознаком “UN” која се налази испред. UN број заједно са
ознаком “UN” поставља се непосредно испод листице опасности. Мора бити онолико
бројева колико се производа налази на амбалажи. Симбол уједињених нација за
амбалажу представља обавезну ознаки и служи као потврда да амбалажа одговара
прописаним условима из ADR – a.
Амбалажни код предтавља словно бројчану ознаку која се налази исписана на амбалажи
и која показује основне карактеристике амбалаже. Амбалажни код садржи податаке о:
 врсти и материјалу од кога је амбалажа израђена,
 амбалажној групи (или амбалажним групама) за коју је конструисан и тестиран тип
паковања,
 запремини или количини материје која је упакована у ту амбалажу,
 години,
 земљи производње, и др.
Амбалажни код се састоји од следећих ознака:
1. код за врсту амбалаже;
 арапске цифре за врсту амбалаже,
o 1 БУРЕ
o 2 (резервисано – није тренутно додељено ниједној врсти)
o 3 КАНИСТЕР
o 4 САНДУК
o 5 ВРЕЋА
o 6 КОМПОЗИТНА АМБАЛАЖА
o 7 (резервисано – није тренутно додељено ниједној врсти)
o 0 АМБАЛАЖА ОД ФИНОГ ЛИМА.
 једног или више латиничних слова за врсту материјала,
o А ЧЕЛИК (све врсте и сви тремани површине)
o B АЛУМИНИЈУМ
o G КАРТОН
o H ПЛАСТИКА
o L ТЕКСТИЛ
o P СТАКЛО, ПОРЦЕЛАН, КАМЕНИНА и др.
 и евентуално, арапске цифре за категорију амбалаже у оквиру врсте
амбалаже.
2. после кода долази коса црта а иза ње симбол групе паковања за коју је
конструисан и тестиран тип паковања:
3. 1)за једнострука паковања намењена за течности пише се број који представља
вредност за релативну густину за коју је тип паковања тестиран; 2) за паковања
намењена за чврсте материје или за унутрашње паковање пише се број који
означава максималну бруто масу у kg на коју је паковање тестирано.
4. за једнострука паковања намењена за течности пише се хидраулични притисак
заокружен на 10 kPa и то на нижу вредност на коју је паковање тестирано;
паковање за чврсте материје пише се слово S.
5. година и месец производње.
6. ознаку државе у којој је дата дозвола за обележавање (ознака је идентична
међународној ознаци за моторна возила: D, F, GB, исл.).
7. име произвођача или неку другу идентификацију дозвољену од стране
надлежног органа.

u 4G/Y145/S/02
n
 NL/VL823
Поред наведених ознака на амбалажи опасне робе треба да стоје још и тзв. ЛИСТИЦЕ
ОПАСНОСТИ, као и специфичне ознаке за правилно руковање робом. Постављају се и на
амбалажу, али и на возило.
Димензија листица које се постављају на амбалажу износи 100 mm, а њихова димензија
уколико се постављају на возила износи 250 mm (велике листице опасности). За
радиоактивне материје димензија листица које се стављају износи минимално 250 mm.
Пожељно је да на доњој половини листице опасности стоји натпис, број или слова за
означавање врсте опасности.

ЛИСТИЦЕ ОПАСНОСТИ
Класа 1 опасних материја – експлозивне материје
Распрснута бомба црна на наранџастом пољу (опасност од сваке врсте експлозије).
** - место за подкласу; * - место за групу компатибилности.
Класа II опасне робе – опасни гасови
Буктиња црна (бела) на црвеном пољу (Опасност од пожара – запаљиви гасови)
Црна или бела плинска боца на зеленом пољу (незапаљиви и неотровни гасови).
Црна мртвачка глава изнад две укрштене бутне кости (отровни гасови).
Класа III опасне робе – запаљиве течности
Буктиња црна на црвеном пољу (Опасност од пожара – запаљиве течности).
Класа IV опасне робе
Буктиња црна на пољу на коме су наизменично беле и црвене вертикалне траке
(опасност од пожара - запаљиве чврсте материје)
Буктиња црна на белом пољу, доњи троугао црвен (самозапаљиве материје)
Буктиња црна (бела) на плавом пољу (појава запаљивог гаса у додиру са водом)
Класа V опасне робе
Буктиња на врху круга, црно на жутом пољу (оксидирајуће материје 5.1. или органски
пероксиди - 5.2.)
Класа VI опасне робе
Црна мртвачка глава изнад две укрштене бутне кости (отровне материје, држати далеко
од свих животних намирница). Три полумесеца стављена на круг на белом пољу (гадне и
заразне материје)
Класа VII опасне робе
Симбол тролист; натпис “РАДИОАКТИВНО”, „САДРЖАЈ“ и „АКТИВНОСТ“, једна вертикална
црта (радиоактивне материје CATEGORY I - WHITE)
Симбол тролист; натпис “РАДИОАКТИВНО”, „САДРЖАЈ“, „АКТИВНОСТ“ и поље
„ТРАНСПОРТНИ ИНДЕКС“, две вертикална црта (радиоактивне материје CATEGORY II -
YELLOW)
Симбол тролист; натпис “РАДИОАКТИВНО”, „САДРЖАЈ“, „АКТИВНОСТ“ и поље
„ТРАНСПОРТНИ ИНДЕКС“, три вертикална црта (радиоактивне материје CATEGORY III -
YELLOW)
У горњем делу изнад црте црне боје на белој подлози натпис FISSILE, у доњем делу у
правоугаонику исписано КРИТИЧНА ВРЕДНОСТ ИНДЕКСА БЕЗБЕДНОСТИ (цепљива)
радиокативна материја
Класа VIII опасне робе
Две епрувете: из једне падају капи на металну плочу, а из друге на руку. Црне на белом
пољу, доњи део црн. (нагризајуће или корозивне материје)
Класа IX опасне робе
Седам вертикалних црних трака на горњој белој површини, доњи део беле боје. (остале
опасне материје)
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВОЗИЛА
За обележавање возила којима се транспортује опасна роба користе се велике листице
опасности и табле опасности.
Уколико се роба транспортује у контејнеру велике листице опасности се постављају на
обе подужне и на сваки крај контејнера.
Када се опасна роба транспортује у возилима велике листице опасности се постављају на
обе бочне стране и на задњу страну возила.
Да би се лако уочила возила која транспортују опасну робу (у друмском и железничком
транспорту) пошиљалац и превозник су дужни да на возило видно поставе УПОЗОРЕЊЕ у
облику табле наранџасте боје, која носи назив ТАБЛА ОПАСНОСТИ.
Табле опасности се увек постављају на предњој и задњој страни возила у вертикалној
равни, а у појединим случајевима и на бочним странама возила, тако да буду јасно
видљиве.
Када се бројеви односе на врсту опасности налазе се на горњој половини табле, док је
број за саму материју узет из списка препорука Уједињених нација назначен на доњој
половини табле.
У горњој половини табле могу се налазити НАЈМАЊЕ ДВЕ а НАЈВИШЕ ТРИ ЦИФРЕ (БРОЈА)
и једно слово “X”.
ПРВИ БРОЈ у горњем делу табле са бројчаним упозорењима указује на ОСНОВНУ
ОПАСНОСТ и подразумева:
1. број 2. испуштање гаса;
2. број 3. запаљивост течних материја;
3. број 4. запаљивост чврстих материја;
4. број 5. оксидирајуће дејство (које подстиче ватру)
5. број 6. отровност или опасност од заразе;
6. број 7. радиоактивност;
7. број 8. нагризајуће дејство;
8. број 9. опасност од спонтане бурне рекације.
ДРУГИ и ТРЕЋИ БРОЈ у горњем делу табле са бројчаним упозорењима указују на
ДОДАТНЕ ОПАСНОСТИ:
1. број 0. без опасности;
2. број 1. опасност од експлозије;
3. број 2. опасност од појаве гаса;
4. број 3. запаљивост течности;
5. број 4. запаљивост чврстих материја;
6. број 5. самозапаљивост, склоност ка ослобађању кисеоника;
7. број 6. отровност;
8. број 8. нагризајућа својства;
9. број 9. опасност од снажне реакције која проистиче од саморазлагања или
полимеризације.
Уколико су ПРВА ДВА БРОЈА у горњем делу табле са бројчаним упозорењима ИСТОВЕТНА
то указује на ПОЈАЧАНУ ОПАСНОСТ. Исто тако у случају када су ДРУГИ и ТРЕЋИ БРОЈ
ИСТОВЕТНИ подразумева се тзв. ДОДАТНА ОПАСНОСТ.
Када се ИСПРЕД броја за распознавање врсте опасности за одређену материју налази
слово X, то упозорава на апсолутну забрану додира са водом.
Уколико се у возилима типа цистерне или специјалним врстама возила транспортује
опасна роба код које се захтева контрола температуре у току транспорта, неопходно је да
се налази црвени троугао у чијем средишту се налази термометар црвене боје.
Када се транспортује опасна роба која истовремено има више својстава опасности поред
табли са бројчаним упозорењима (наранџастих табли опасности) треба користити и тзв.
ДИЈАМАНТ ОПАСНОСТИ за сваку опасну материју.
Дијамант опасности поред тога што јасно упућује на врсту опасности истовремено даје и
степен интензитета или градацију присутних опасности у распону од 0 до 4.
РАСУТИ ТЕРЕТИ
Расути терети су они који се јављају у мање или више растреситом стању, било ситнијих
или крупнијих фракција, у великим количинама, са главном карактеристиком да се могу
ГРАБИТИ и СИПАТИ.
Од општих транспортних особина расутих терета које имају посебан значај треба
издвојити:
1. гранулометријски састав,
 Подела расутих терета према гранулацији је:
1.1. крупно – комадасти а’> 160 (mm)
1.2. средње – комадасти а’= 60 -160 (mm)
1.3. ситно – комадасти а’= 10 - 60 (mm)
1.4. зрнасти а’= 0.5 - 10 (mm)
1.5. прашинасти а’<0.5 (mm).
2. запреминска маса,
 Подела расутих терета према вредности запреминске масе је:
1. лаки расути терети, када је <0,6 (пшенично брашно, зоб, кокс,
дрвени угаљ)
2. средње тешки расути терети, када је <0,6-1,1 (житарице, шећер –
кристал, кромпир, шећерна репа, мрки и камени угаљ, шљака)
3. тешки расути терети, када је <1,1-2,0 (песак, шљунак, ситни
камен, земља, гипс)
4. врло тешки расути терети, када је >2,0 (концентрати руда).
3. унутрашње трење,
 Угао унутрашњег трења представља трење између делића унутар истог
материјала.
1. угао унутрашњег трења у стању мировања, када је θ0=30-40°
2. угао унутрашњег трења у стању кретања, када се означава са θ.
4. спољашње трење, и
 СПОЉАШЊЕ ТРЕЊЕ расутог терета подразумева трење између два
различита материјала.
5. абразивност или хабајуће дејство.
 Према степену хабајућег дејства расути терети могу бити:
1. нехабајући (брашно, овас, дрвена пилотина, суви тресет и др.);
2. мало хабајући (гипс, округли шљунак, ситни креч, ровни угаљ);
3. средње хабајући (антрацит, суви песак, суви цемент, шљака каменог
угља);
4. јако хабајући (кокс, железна руда, боксит).
КОМАДНИ ТЕРЕТИ
Комадни терети су они који су то по природи ствари (разне врсте машина, цигле,
трупци, и др.) или они који су добили назив комадни паковањем у одређену амбалажу,
при чему је роба пре стављања у амбалажу могла бити: комадна, расута, течна или
гасовита.
Са гледишта транспорта комадни терети могу бити:
1. појединачни комади (одливци, лимови, разноврсни профили и сл.)
2. упаковани у одабрану амбалажу (вреће, бале, кутије, сандуци, канте, бурад, и
сл.)
3. терети који су палетизовани и
4. терети који су контејнеризовани.
Комадни терети зависно од димензија могу бити:
1. мале величине, погодни да се ручно носе;
2. средње величине, када један комад могу да понесу два човека;
3. велики терети, за чије манипулисање треба користити посебне уређаје, с тим да
ови терети могу да стану у стандардна транспортна средства, и
4. врло велики терети, када НЕ МОГУ да стану у стандардна транспортна средства,
па је потребно посебно решење за њихов транспорт.
Комадни терети зависно од сопствене масе могу бити:
1. лаки, до 30 kg, погодни да се ручно носе;
2. средње тешки, од 30 – 1000 kg, за чије су преношење потребна транспортна
средства мање снаге: колица, виљушкари;
3. тешки, од 1000 – 10000 kg, за чије су преношење потребна транспортна средства
средње снаге: дизалице, индустријски трактори, и
4. врло тешки, преко 10000 kg који се преносе средствима велике снаге: тешки
камиони, индустријске локомотиве веће снаге, одговарајући вагони, стубне
дизалице.
УКРУПЊАВАЊЕ терета подразумева стварање – формирање различитих јединица било
слободног сложеног терета, било сложеног на палете или смештеног у контејнере. Са
циљем да се прилагоди бољем коришћењу унутрашњег и спољњег расположивог
складишног простора и самих средстава манипулисања и превожења.
Укупњавањем настају:
1. јединица руковања,
 јединицу руковања до 100 kg (боце, кутије и сл.)
 јединицу руковања од 100 kg до 250 kg (потпуна амбалажа – сандуци,
вреће, бале, цилиндричне посуде)
 јединицу руковања од 250 kg до 500 kg (делимична амбалажа или без
ње)
 једницу руковања преко 500 kg (делимична амбалажа обмотавањем
или без ње).
2. јединица терета,
ЈЕДИНИЦА ТЕРЕТА укључује више јединица руковања сложених на
сврсисходан начин у чврсту целину, па разликујемо:
 јединицу терета од више слободних комада,
 јединицу терета насталу коришћењем палета, и
 јединицу терета насталу коришћењем контејнера.
3. јединица транспорта, и
 обједињује одређени број јединица терета, тако да се оптимално користе
површине, односно запремине товарних простора у транспортним
средствима.
4. јединица складиштења.
 обједињује одређени број јединица терета, тако да се оптимално користе
складишни простори.
Потпуна амбалажа може имати призматичан, цилиндричан и комбиновани облик.
Делимична амбалажа подразумева разна обмотавања и везивања робе у снопове или
свежњеве да би се формирала јединица руковања.

ГАДНЕ И ЗАРАЗНЕ МАТЕРИЈЕ У ТРАНСПОРТУ

 животињске сировине и производи који не служе исхрани људи (сирове коже,
сиришта)
 разни отпаци кланица (вуна, длака, перје, кости, рогови, копита, папци и др.)
 стајско ђубриво и измет (фекалије)
ПОГОНСКЕ МАТЕРИЈЕ
Класификација термогених материја:
1. Према агрегатном стању:
 чврста: (дрвне и биљне материје, тресет, угљеви свих врста, гориви
шкриљци, земни воскови и смоле, дрвени угаљ, експлозиви и барути,
нуклеарна горива)
 течна:
1. продукти прераде биљних материја – метил и етил алкохол, биљна
уља и масти,
2. течне гориве материје – тер, бензол, бензин, продукти прераде тера
– течна горива,
3. природно земно уље – нафта, продукти прераде земног уља –
нафтни деривати и др.
 гасовита
 мешовита (комбинација чвртих и течних материја):
2. Према начину постанка:
 фосилна (од биљних и животињских праматерија)
 минерална (неорганске минералне материје)
 вештачка (произведена физичким и хемијским процесима)
3. Према постојаности на топлоти: термостабилна и термолабилна
4. Према самозапаљивости: самозапаљива и несамозапаљва
Састав гориве масе:
угљеник C - код чврстих горива чини 98%, код течних горива чини 87%
водоник H, кисеоник O, азот N, сумпор S
Састав негоривих маса:
минералне примесе и влага – имају учешћа до 30% па и више код угљева 75%
Особине горивих материја:
• физичке особине (специфична густина, специфична запремина, проводљивост
топлоте, топлотна моћ горива)
• хемијске особине (елементарни и групни фракциони састав)
• радне карактеристике:
• код чврстих горива (упаљивост, брзина сагоревања, дужина и боја пламена)
• код течних горива (отпорност према детонативном сагоревању, упаљивост,
погодност за филтрирање, карактеристика распрашивости)
Топлтотна моћ горива – “количина топлоте која се сагоревањем неког горива може
добити и у термоенергетским процесима или искористити назива се топлотна моћ
горива”
ПРИРОДНА ЧВРСТА ГОРИВА:
примарна природна чврста горива – дрвне и биљне материје различитих врста које се
обнављају (неисцрпне)
• дрвна горива и агрикултурни отпаци (слама, шаша, плева и др.)
секундарна природна чврста горива – фосилног порекла (необновљива – резерве
исцрпљиве)
• мрки угљеви(лигнит)
• антрацити
• гориви шкриљци
• камени угљеви
ВЕШТАЧКА ЧВРСТА ГОРИВА
Механичким процесима прераде угља добијају се:
• прах угља и брикет
• сушени угаљ
• дрвени угаљ – ћумур
СКЛАДИШТЕЊЕ
• складишта су отворена
• за непостојане угљеве 500 до 1000 тона до 2 метра и одвојене 1 до 1.5
метара
• за средње постојане 2 до 3 метра
• за постојане 3 до 5 метара
• за брикете и кокс неограничена висина гомиле
• Уколико дође до паљења гаси се апаратом са CO2
ТРАНСПОРТ ЖИВИХ ЖИВОТИЊА
Основни захтев  животиње се не смеју транспортовати на начин да се код њих изазива
бол или патња.
Општи захтеви:
1. Потребно је у најмањој могућој мери смањити даљину путовања и задовољити
потребе животиња током превоза;
2. Животиње морају бити способне за путовање;
3. Транспортна средства се морају пројектовати, одржавати и њима се мора
управљати на такав начин да се избегну повреде животиња, односно да се
обезбеди њихова сигурност током транспорта;
4. Уређаји за утовар и истовар морају се пројектовати, одржавати и њима се мора
управљати на такав начин да се избегну повреде животиња, односно да се
обезбеди њихова сигурност током транспорта;
5. За животиње се мора обезбедити довољна подна површина и висина;
6. Животињама се мора обезбедити храна, вода и одмор у оној количини која
одговара њиховој врсти и величини.
Могући ефекти који се јављају приликом транспорта живих животиња су:
1. стрес;
2. гушење;
3. отеклине;
4. тровање;
5. исцрпљеност;
6. повреде;
7. дехидрација која може узроковати губитак масе или довести до угинућа;
8. борба између животиња.
У свим транспортним средствима намењеним за транспорт живих животиња, мора бити
обезбеђено:
1. адекватна вентилација;
2. под не сме бити клизав и мора имати одговарајућу дренажу;
3. возило мора обезбедити заштиту од сунца и кише, посебно за случај
транспорта свиња;
4. површине бочних страна товарног простора морају бити глатке, без оштрих
ивица;
5. товарни простор не сме бити у потпуности затворен;
6. одговарајуће осветљење за преглед животиња током превоза.
Посебно се раздвајају:
1. различите врсте животиња;
2. животиње које се понашају непријатељски једна према другој;
3. животиње које се значајно разликују по величини и узрасту;
4. везане и невезане животиње;
5. животиње са роговима од животиња без рогова;
6. полно зрели мужијаци од женки.
Не раздвајају се женке се младима и животиње које су расле заједно, а чије раздвајање
може изазвати стрес.
Током превоза живих животиња неопходно је обезбедити довољну количину хране и
воде.
Током дужег превоза животиња друмским транспортним средствима храњење и појење
животиња врши се у одговарајућим временским интервалима у зависности од врсте
животиња, и то:
1. телад, јагњад, прасад и сви остали младунци који се и даље хране мелком,
после 9 сати путовања, одмарају се најмање 1 сат како би се нахраниле и
напојиле и након тога се могу транспортовати следећих 9 сати;
2. свиње се превозе најдуже 24 сата, а током путовања обезбеђује им се сталан
приступ води;
3. копитари се превозе најдуже 24 сата, а током путовања им се обезбеђује
вода, а по потреби и храна сваких 8 сати;
4. говеда, овце и козе након 14 сати путовања одмарају се најмање 1 сат, како
би се напојиле и по потреби нахраниле, након чега се могу превозити
следећих 14 сати;
5. живини и зечевима се обезбеђује довољна количина воде и хране, осим у
случајевима када путовање траје мање од 12 сати (без утовара и истовара),
односно краће од 24 сата за све врсте пилића ако се путовање заврши у року
од 72 сата након излегања.
Превозник је дужан да обезбеди пратиоца који прати сваку пошиљку живих животиња,
осим у следећим случајевима:
1. када се животиње превозе у контејнерима који су осигурани, имају
одговарајућу вентилацију и садрже довољно хране и воде у посудама које се
не могу преврнути;
2. када возач обавља функцију пратиоца.
Превоз стоке мора бити праћен одговарајућом транспортном документацијом.
Превозник је дужан да попуни план превоза животиње који се мора налазити у возилу
током транспорта.
• Овај план садржи:
1. назив, односно име и презиме превозника;
2. регистарски број под којим је уписан у Регистар превозника животиња;
3. место утовара, претовара, одмора и истовара животиња;
4. маршуту;
5. трајање превоза.
Поред тога свака животиња која се транспортује мора поседовати пасош или неки други
идентификациони документ.

ИЗАРАДА ГУМЕ И ЊЕНИХ ПРОИЗВОДА

Сировине за прераду гуме су:
 каучук
 регенератор (стара гума)
 разни додаци
 текстилни корд
Производња гумене робе подразумева следеће фазе:
 мастификацију (процес гњечења гуме)
 пуњење и хомогенизација
 обликовање – каландрирање, каширање или истискивање
 вулканизација (може бити хладна при нормалној температури и топла – при
повишеној температури)
Остали производи од гуме:
 профилисане гуме – траке за ауто – каросерије и прозоре возила
 плоче за заптивање
 гумене цеви – црева
 инсталациони производи од гуме
 погонско ремење од гумираног текстила
 транспортне траке од гумираног текстила
 спортски реквизити
 санитарни и хируршки артикли
ПРИРОДНА ЂУБРИВА:
 перу гуано – ђубрива која потичу од измета и лешина морских птица са острва и
обала Перу-а, јер су осушена зато што нема падавина
 рибље гуано – одговара за ђубрење житарица, шећерне репе и поврћа
 мешано брашно
 стајско ђубриво
ВЕШТАЧКА ЂУБРИВА:
 азотна,
o Чилска шалитра
o Норвешка шалитра
o Амонијумова шалитра
o Амонијум сулфат
 фосфорна,
 калијумова,
o Калијум хлорид
o Калијум сулфат
o Калијум нитрат – индијска шалитра
 калцијумова,
o креда
o креч – живи и гашени
o гипс
o сатурациони муљ
 сложена
o мешана – састоје се од две или више врста ђубрива механички мешана
o комплексна ђубрива – састоје се од најмање две или више неопходних
биљних храњивих материја
На основу АТП споразума возила за транспорт лако – кварљиве робе су:
1. Изотермичка транспортна средства;
a. Обична изотермичка транспортна средства (IN);
b. Појачана изотермичка транспортна средства (IR).
2. Расхладна транспортна средства (без сопствене производње хладноће);
a. Класа А – смањење температуре максимално до +7 ⁰C;
b. Класа B – смањење температуре максимално до -10 ⁰C;
c. Класа C – смањење температуре максимално до -20 ⁰C;
d. Класа D – смањење температуре максимално до 0 ⁰C.
3. Транспортна средства – хладњаче (са сопственом производњом хладноће);
a. Класа А – одржава температуру у опсегу од +12 ⁰C до 0 ⁰C;
b. Класа B – одржава температуру у опсегу од +12 ⁰C до -10 ⁰C;
c. Класа C – одржава температуру у опсегу од +12 ⁰C до -20 ⁰C;
d. Класа D – одржава температуру које је ≤ 0 ⁰C;
e. Класа E – одржава температуру које је ≤ - 10 ⁰C;
f. Класа F – одржава температуру које је ≤ - 20 ⁰C.
4. Транспортна средства са термичким уређајима за загревање;( способно да
температуру унутар товарног простора повећа и затим стално одржава, најмање 12
h без додатног снабдевања, на температури која није нижа од 12 ⁰C.)
a. Класа А – одржава наведену темп. при спољашњој температури од - 10 ⁰C;
b. Класа B – одржава наведену темп. при спољашњој температури од - 20 ⁰C;
c. Класа C – одржава наведену темп. при спољашњој температури од - 30 ⁰C;
d. Класа D – одржава наведену темп. при спољашњој температури од - 40 ⁰C;
5. Транспортна средства са сопственим уређајима за хлађење и загревање.
ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА ПРАТИ ТРАНСПОРТ ЛАКО – КВАРЉИВЕ РОБЕ:
Свако возило које транспортује лако – кварљиву робу мора поседовати важећи АТП
сертификат за возило.
Контрола возила спроводи се у три случаја:
1. Када се возило први пут региструје, односно креће са радом;
2. Периодично на сваких 6 година;
3. На захтев надлежног органа.
Поред поседовања одговарајућег сертификата, свако возило које се користи за транспорт
лако – кварљиве робе мора бити адкеватно означено.
Ова ознака се састоји од великих латиничних слова, односно ознаке класе, и датума који
означава месец и годину престанка важења сертификата.
Ове ознаке се постављају бар на обе бочне стране у горњем предњем углу возила.

Расхладна средства која се најчешће користе приликом транспорта су:

1. Водени лед;
• Најекономичнији (предност)
• Учинак хлађења је мањи од осталих расхладних средстава (недостатак)
• Топљење повећава релативну влажност ваздуха (недостатак)
2. Суви лед;
• Предности:
• Поседује ниску температуру сублимације (-79 ⁰C)
• Не ствара влагу у товарном простору
• Делује као конзерванс
• Распоређује хлађење по читавој запремини возила
• Учинак хлађења је веома висок
• Недостаци:
• Висока тржишна цена
• Повећава концентрацију CO2 у ваздуху
 3. Течни азот.
• Предности:
• Не делује штетно на робу
• Потискивањем кисеоника у ваздуху уништава бактерије и микроорганизме
• Учинак хлађења бољи од воденог леда
• Недостаци:
• Пуно испарава без обзира на врсту суда у ком се чува (у року од 24 h испари
око 2%)
• Може бити опасан по људе обзиром да потискује кисеоник из ваздуха

Режими транспорта лако – кварљиве робе:

1. Дубоко смрзнута и смрзнута роба;
2. Расхлађена роба.