Први векови српске уметности (870-1219)

Почеци, 870-1018

Покрштавање Срба око 870; време покрштавања Словена, мисија

Константина-Кирила и Методија у Моравској 863, покрштавање
Бугара 864 или 865; заслугом византијског цара Михаила III (856–
867); Мутимиров син Стефан и Гојников син Петар, рођени око 870,
имају хришћанска имена.

Стварање првих организованих држава око 825, у доба

Властимира, али вазални однос према Византији
поново постаје снажан од времена Василија I (867–
886)
Пет кнежевина (архонтија)

1. Кнежевина Неретљана (Паганија), од ушћа Цетине до ушћа Неретве, плус острва

Брач, Хвар, Корчула, Мљет

2. Кнежевина Захумљана (Захумље), од ушћа Неретве до Дубровника и источног краја

Поповог поља (Пељешац са Стоном, Дабар, Хум)

3. Кнежевина Травуњана (Травунија), од Дубровника и Поповог поља до Котора,

укључујући Требиње, Конавле, Рисан

4. Кнежевина Диоклитија (Дукља), од Котора до ушћа Бојане (Новиград, Лонтодукла,

Скадар)

5. Кнежевина Србија (Крштена Србија, касије Рашка), од Хрватске на западу (Цетина,

Ливно, Плива) до долине Ибра и Раса на западу, од Саве на северу до срспких
поморских кнежевина на југу (укључујући Босну)
Српске кнежевине у Ппмпрју
Кнежевина Србија (“Крштена Србија”, Рашка)
Дпминација Србије у пквиру српских земаља, дп средине 10. века

Династија Властимировића, кнез Властимир и његови наследници

 Србија и сукоб византијско-бугарских интереса на Балкану, IX, X
и почетак XI века

Властимир (око 830-850), родоначелник династије, победио бугарског кана Пресијана око
840.

Мутимир (851–891), победио бугарског кана Бориса око 860, савезник Византије и цара
Василија I у рату против Арабљана, христијанизација Срба, око 870; дописује се с папом.

Петар Гојниковић (892–917/918), син Мутимировог брата, држао једно време све
српске земље, осим Дукљу; био у блиским односима са моћним бугарским владарем
Симеоном (893-913-927), али од 912 савезник Византије па збачен од Бугара 917 или 918.

Часлав Клонимировић (924-950/960), по мајци Бугарин, унук Мутимировог брата

Стројимира, довео га на власт цар Симеон, после његове смрти (маја 927) реорганизује
опустошену српску државу; први ујединио све српске земље, средином 10. века; наводно
погинуо у време угарских пљачкашких упада у Босну.
Јачање Дукље, друга половина 10. века

Јован Владимир (пре 998–1016), сукоби са бугарским владарем

Самуилом и његовим синовцем Јованом Владиславом, убијен 1016

Самуилова држава (976-987-996-1014-1018)

Пустошења и освајања српских земаља крајем 10. и почетком 11.
века, око 1000

Тријумф византијског цара Василија II 1018. Стварање теме

Бугарске и Охридске архиепископије, доминација над српским
земљама
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ДОБА КНЕЗА ЧАСЛАВА, ОКО 950/960
Српске земље у дпба владавине цара Самуила, пкп 1000
Српске земље у пквиру Византије, ппсле слпма државе цара Самуила 1018. гпдине
Српске земље ппд јурисдикцијпм нпвпствпрене Охридске архиепискппије, пкп 1020
Српска уметност IX, X и почетка XI века (око 870–1018)

Доминантан утицај византијских уметничких центара – Цариграда, Солуна и

њенх најважнијих градова на јадранској обали (Задар, Трогир, Сплит,
Дубровник, Котор, Драч)

Епоха Македонске династије у Византији (867-1056)

Доба прероманике у уметности западне Европе; каролиншка и отонска
уметност (780-1024)

Сродност са уметничким стварањем осталих јужнословенских народа,

нарочито Хрвата и Бугара
Најважнији уметнички споменици епохе

Архитектура (сликарство црвено, скулптура плаво

Свети Петар у Расу (Србија)

Осмолист у Ошљу код Стона (Захумље)

Базилика у Мартинићима (Дукља)

Пречиста Крајинска код Скадарског језера (Дукља)

Свети Јован у Затону на Лиму (Србија)

Свети Ђорђе код Јањине на Пељешцу (Захумље)

Свети Стефан у Врутцима код Сарајева (Србија)

Шестолист у Рогачићима код Сарајева (Србија)

Скулптура

Базилика у Мартинићима

Свети Стефан у Врутцима

Св. Ђорђе у Јањини на Пељешцу (Захумље)

Црква Светог Павла у Паљем Брду (Травунија, Конавли)

Сликарство

Зидно сликарство
Свети Петар у Расу

Сликарство минијатура
Маријино јеванђеље (Москва, Руска државна библиотека, Григ. Ф. 87, № 6)
Свети Петар у Расу (Србија), започета вероватно 870-890, кнез Мутимир, довршена и
осликана вероватно почетком 10. века кнез Петар Гојниковић, Мутимиров синовац
(892-918)
Свети Петар у Расу, пснпва, рптпнда у кпју је уписан
тетракпнхпс, ппткпвичасти ппхпдни брпд
Свети Петар у Расу,
првпбитна пснпва
Свети Петар у Расу, псмпстрана куппла са лучнп
завршеним нишама
Најугледније грађевине централног типа с галеријом и куполом:

Посредни узори
Црква Светог Сергија и Вакха у Цариграду, 527-536
Сан Витале у Равени, 548, октогонални осмолист окружен
октогоналним опходним бродом
дворска капела у Ахену, 805, октогонални осмолист уписан у
шеснаестоугаоник

Најближе аналогије:

Свети Донат (првобитно Света Тројица, тако се црква звала до 15 в.) у

Задру, с почетка 9. века, ротонда с галеријом и куполом
црква Св. Јована у Преславу (“Златна црква”), додекагонални
дванаестолист, почетак 10. века
првобитна црква Светог Вита у Прагу, ротонда са 4 конхе, поч. 10.
века
Црква Светпг Сергија и Вакха у Цариграду, 527-536, ктитпр цар Јустинијан,
пбнпвип цар Василије I, пкп 875
црква Светпг Сергија и
Вакха у Цариграду,
тетракпнх уписан у
псмпугапник,
пктпгпнални ппхпдни
брпд
црква Светпг Сергија и Вакха у Цариграду
Сан Витале у Равени, 548, ктитори епископ Еклезије, Јулије Аргентарије, Јустинијан, Теодора,
октогонални осмолист окружен октогоналним опходним бродом. Касније је настала по плану
слична црква Богородице Одигитрије у Цариграду, ктитор цар Михаило III, око 850
Дворска капела Св. Богородице у Ахену, Карло Велики, 805, октогон са осмолистом
уписан у шеснаестоугаоник
Округла или Златна црква у Преславу, Свети Јован, додекагонални
дванаестолист, поч. 10. века, цар Симеон

Првобитни Свети Вит у Прагу, ротонда са 4 конхе, поч.

10. века, кнез Вацлав I
Округла црква у Преславу, Свети Јован, поч. 10. века, цар Симеон
Округла црква у Преславу, Свети Јован, поч. 10. века, цар
Симеон
Свети Донат у Задру (првоб. Света Тројица, до 15 в.), утемељена око 750. у
време виз. власти, довршена поч. 9. века, у време франачке власти, eпископ
Донат, ротонда с галеријом и куполом,
Велика палата у Цариграду, царска резиденција пд 4. дп 11. века,
хипптетична рекпнструкција, у опј била црква Светпг Илије, цар
Василије I, псмплист, “пктпгпн са 7 плтара”,
Црква у Ошљу код Стона (Захумље), можда око
926
Округла или Златна црква у Преславу, Свети
Јован, додекагонални дванаестолист, поч. 10.
века, цар Симеон
Света Тројица у Пољуду, Сплит, ротонда са
шест апсида, 9. век
Санта Марија де Пустерла, тзв. Стоморица, Задар,
10. век
Madona della Piazza, Трогир, 10.
век, Клерисоов цртеж око 1760
Црква Свете Јефимије на цариградском Хиподрому,
хексагонални шестолист, 7. век, на деловима палате
из 6 века
Свети Спас у Анију (Ани – престоница средњовековне Јерменије), око 1035,
ктитор војвода Аблгариб
Ротонда Св. арханђела Михаила у Сен Мишел
д´Ентрегу, код Ангулема, 1137, октогон са 8 апсида
Шестолист у
Рогачићима
код Сарајева,
близу врела
Босне
(Крштена
Србија), друга
половина IX
или прве
деценије X
века
Рпгачићи, пстаци кивприја, верпватнп 11. век
Света Тројица у Пољуду, Сплит, 9. век
Свети Стефан у Врутцима код Сарајева, близу
врела Босне (Крштенс Србија), друга половина IX
или почетак X века.
Црква Свете Марије Магдалене у Стпну, верпватнп пбнпвљена
у другпј пплпвини 11. века, са катедралнпм функцијпм
Црква Свете Марије Магдалене у Стпну
Бпгпрпдичина црква у Стпнскпм ппљу, тзв Гпспа пд
Лужина, 10. век
Бпгпрпдичина
црква у Стпну,
Гпспа пд Лужина,
10. век
Св. Ђорђе код Јањине на Пељешцу (Захумље),
ктитор Петар, вероватно 10. век
Св. Ђорђе код Јањине
на Пељешцу
(Захумље), натпис
ктитора Петра, на
архитраву олтарске
преграде, вероватно 10.
век
Св. Ђорђе код Јањине на Пељешцу (Захумље)
Базилика у Мартинићима,
код античке Диоклеје, крај
9. или прва пол. 10. века
Базилика у Мартинићима, архитрав плтарске преграде
Мартинићи, натпис на грчкпм са ппменпм некпг Петра
Црква Успења Богородице или Пречиста Крајинска на
југозападној обали Скадарског језера, крај 10. или поч. 11.
века, кнез Јован Владимир, или његов отац Петрислав, пре
1016
Пречиста Крајинска, идеална рекпнструкција
изгледа цркве у 15. веку, ппглед са севера
Свети Јован у Затону на Лиму (Србија), крај 10. или
поч. 11. века
Свети Рпман у Ђунису,
кпд Ражоа, првпбитна
црква мпжда крај 10.
век, пре 1018.
Обнављан у 14. и 18.
веку
Свети Рпман у Ђунису
данашои изглед
Св. Пантелејмпн у Охриду, грпбна црква Светпг Климента Охридскпг
(840-916), ппч. 10. века
Св. Никпла кпд Нина, кр. 11./ппч. 12 века
Св. Кршеван на Крку, кр. 11./ппч. 12. века
Ппчеци уметничкпг стваралаштва у српским земљама
СКУЛПТУРА

Свети Петар у Расу, нише у унутрашопсти храма,

ппчетак 10 века
Свети Стефан у Врутцима, крај 9., почетак 10. века
Свети Стефан у
Врутцима
Базилика у Мартинићима, циборијум,
крај 9. векаили 10 век
 Цибпријум из Св. Трифуна у
Кптпру, ппч. 9. века

Цибпријум из Улциоа,
ппч. 9. века
Мартинићи, главна плтарска преграда
Камени плутеус (плпча са
плтарске преграде) из
катедрале у Задру,
рекпнструкција првпбитнпг
изгледа, 9-10 век.
Мартинићи
Мартинићи, амвпн
Мартинићи, амвпн (уздигнути
ппдијум пред плтарскпм
преградпм, предикапница)
Идеална рекпнструкција
Завала, Ппппвп ппље, западнп пд Требиоа, крај 9. века
или 10. век, првпбитна црква Светпг Петра или првпбитна
црква на месту манастира Завале
Завала, делпви плтарске преграде,
гепметријски прнаменти пд трпчлане траке
Завала, парапет са
симбпличним
представама птица
Кптпр, лапидаријум Светпг Трифуна, фрагмент црквенпг
намештаја из првпбитнпг мартиријума, 9/10 век.
Св. Ђорђе у Јањини на Пељешцу (Захумље),
шиљасте акаде од трочлане траке, 10. век
Св. Ђорђе у
Јањини на
Пељешцу
(Захумље)
Св. Ђорђе у Јањини на Пељешцу (Захумље), остаци
пластике
Црква Светпг Андрије у
Бабинпм Ппљу на Мљету,
транзена, крај 10./ппч. 11
века
Црква Светог Павла у Паљем Брду (Травунија, Конавли)
Црква Светог
Павла у Паљем
Брду (Травунија,
Конавли),
стилизовани
флорални мотиви,
љиљан и цвет са 4
латице
Деп плтарске преграде (тегуријум) у дпминиканскпм манастиру у Бплу на
Брачу, Кнежевина Неретљана, др. ппл. 9. века или ппч. 10. века (с латинским
натписпм у кпме се ппмиое свети Тепдпр)
“Крстипница кнеза Вишеслава”, ктитпр презвитер Јпван, др. ппл. 9. века,
Захумље или Паганија, Музеј хрватских археплпшких сппменика, Сплит
Натпис на “Крстипници кнеза Вишеслава”

HEC FONS NE(M)PE SVMIT INFIRMOS VT REDDAT ILLVMINATOS. HIC EXPIANT

SCELERA SVA QV(O)D [DE PRIMO] SVMPSERVNT PARENTE, VT EFFICIANTVR
XP(ISTI)COLE SALVBRITER CONFITENDO TRINV(M) P(ER)HENNE(M). HOC
IOH(ANNES) PR(ES)B(YTER) SVB TEMPORE VVISSASCLAVO DVCI OPVS BENE
CO(M)PSIT DEVOTE, IN HONORE VIDELICET S(AN)C(T)I IOH(ANN)IS BAPTISTE, VT
INTERCEDAT P(RO) EO CLIENTVLOQVE SVO.

Овај извпр, наиме, прима нејаке да их учини прпсветљеним. Овде се пни

чисте пд свпјих грехпва, штп су их примили пд свпг првпг рпдитеља, да
ппстану хришћани, спаспнпснп исппведајући вечну Трпјицу. Овп делп
ппбпжнп учини презвитер Јпван у време кнеза Вишеслава и тп у част Светпг
Јпвана Крститеља, да заступа оега и оегпвпг штићеника
СЛИКАРСТВО

Најстарије фреске
Светог Петра у
Расу. Тамбур, прве
деценије 10. века
ЈИ сегмент
тамбура цркве
Светпг Петра у
Расу, Благпвести и
Сусрет Марије и
Јелисавете
ЈЗ сегмент
тамбура,
Рпђеое Христпвп
СИ сегмент тамбура,
Сретеое
Свети Стефан у
Кпстуру, ппч. 10.
века, аналпгије за
двпбпјну ппзадину
Свети Стефан у
Кпстуру
Бпгпрпдичина црква, Кастелсеприп, цртежи фресака, друга
пплпвина IX или прве деценије X века
Кастелсеприп, Рпђеое Христпвп, друга пплпвина IX или
прве деценије X века
Бенедиктинска Црква Св. Јпвана у Мистеру,
фреске с ппч. 9. века, пбнпвљене 1160.
Ширпки пквири кпмппзиција
Илуминирани
рукописи

Маријино јеванђеље ,
крај X или почетак XI
века (Москва, Руска
државна библиотека,
Григорович 1689,
донето са Св. Горе
1845, Богородичин
скит, Ксилург?, 173
листа, 2 у Бечу)
Јеванђелист Лука
Јеванђелист
Јпван
Јеванђелист
Маркп
Заставица и
иницијал П.
Ппчетак
јеванђеља пп
Луки
Заставице
Заставице и
иницијали
Prinstonska
biblioteka, Garrett 6
fol 83v sv. Luka
grčko
četvorojevandjelje
iz skita Sv Andrije,
Atos, dr. pol. 9. veka
Зпграфскп четвпрпјеванђеље, Руска наципнална библиптека Санкт-
Петербург, Глаг I, Бугарска, друга пплпвина X века или ппчетак XI века,
Fol. 3в, аппстпли Петар и Павле
Зпграфскп четвпрпјеванђеље,
аппстпли Петар и Павле
Асеманијевп јеванђеље,
Vaticanus slavus 3,
иницијал П – Христпс, fol. 81в
Бугарска, др. ппл. 10 века или
ппч. 11. века
Асеманијевп јеванђеље,
заставица
Примеоена уметнпст, златарствп
Печат кнеза Стрпјимира, друга ппл.
9. века, Истпријски музеј Србије,
Бепград
Дпминација Србије у пквиру српских земаља, дп средине 10. века

Династија Властимировића, кнез Властимир и његови наследници

Печат кнеза Стрпјимира
Израђен пд злата, са алкпм на врху, висине 1,9 cm, пречника
1,35 cm и укупне масе пд 15,46 g