Professional Documents
Culture Documents
9
9
Чини је
тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од
330.803 km². Јужно кинеско море дели Малезију на две области приближне величине,
Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео).[2] Западна Малезија има
копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом.
Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску
границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне
владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33
милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији
се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија
спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског
света, уз велико присуство ендемских врста.[3]
Порекло имена
Географија
Главни чланак: Географија Малезије
Положај
Геологија и рељеф
Западна и Источна Малезија су одвојене Јужнокинеским морем. Континентални део
Малезије обухвата око 40% територије земље[36], а карактерише га углавном
планински рељеф, док се према истоку и западу протежу алувијалне равни.[36] У
правцу север-југ протеже се у дужини од око 740 km, док је у најширем делу у правцу
исток-запад широк 322 km.[37] У његовом средишњем делу налази се планински масив
Титиванга,[38] са највишим врхом Маунт Корбуом висине 2.183 метра,[39] делом низа
планинских венаца који се протежу јужно ка средишту полуострва.[36] Ове планине
имају густе шуме, и сачињене су углавном од гранита и других магматских стена.
Добрим делом су еродирале, стварајући тиме крашке облике рељефа.[36] Неке од
важнијих река извиру на овим планинама.[40] Обала полуострва је дуга 1.931 km, а
равнице које га окружују су широке највише 50 km. Међутим, луке се налазе само на
западној страни полуострва.[37]
Источна Малезија, на острву Борнео, има обалу дугу 2.607 km. Обухвата три физичко-
географске целине: приобалну низију, брда и долине, и планине у унутрашњости
територије.[41] На северном делу се протеже планински венац Крокер,[41]. У његовом
саставу је Кинабалу,[42][43] највиша планина у Малезији. Смештена је у Националном
парку Кинабалу, који је под заштитом Унеска.[44] Највиши делови овог планинског
венца представљају природну границу између Малезије и Индонезије. На Сараваку се
налази Национални парк Гунунг Мулу са бројним пећинама.[41]
Између ова два дела Малезије налазе се бројна острва, међу којима је највеће Банги.
[45]
Воде
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Клима
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Клима у Малезији је екваторијална са карактеристичним монсунима на југозападу (од
априла до октобра) и на североистоку (од октобра до фебруара).[37] У појединим
деловима планине спречавају продор монсуна, такође, околна мора могу да ублаже
високе температуре.[46] Влажност је обично висока, а просечна годишња количина
падавина је око 2.500 литара.[37] Клима у континенталном делу и на источном делу
Малезије се разликује, јер на климу континенталном делу директно утичу ветрови са
копна, док је на истоку присутнији утицај океана. Малезија има три климатске зоне:
брда, низије, и приобаље.
Флора и фауна
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Политика
Административна подела
ПерлисКедахПенангКелантанТеренгануПеракСелангорНегери
СембиланМалакаЏохорПахангСаравакСабахЛабуанКуала ЛумпурПутраџајаЗап.
МалезијаИст. Малезијасавезне државесавезне територијеЈужнокинеско мореМалајски
пролазТајландски заливСулуско мореЦелебеско
мореБрунејИндонезијаИндонезијаИндонезијаСингапурТајланд
Малезија је федерација тринаест савезних држава и три савезне територије. Оне су
смештене у двема областима, једанаест савезних држава и две савезне територије се
налазе на континенталном делу Малезије, док су две савезне државе и једна савезна
територија у Источној Малезији. Свака савезна држава је подељена на округе, који се
даље деле на мукиме. У Сабаху и Сараваку окрузи су груписани у области.[86]
Управа над савезним државама је подељена између федералне и владе савезне државе,
са различитим принадлежностима, а савезна влада има директну управу над савезним
територијама.[87] Нижи нивои власти су намењени локалним властима, где спадају
градска, окружна и општинска већа. Федералне и власти савезне државе могу да
оформе аутономна тела у нижим јединицама управе у циљу обављања одређених
задатака.[88] Савезним уставом су локалне власти, ван савезних територија, под
јурисдикцијом владâ савезних држава,[89] мада се у пракси федерална влада меша у
послове локалних самоуправа.[90] У Малезији постоје 144 јединице управе, међу
којима је 11 градских већа, 33 општинска већа, и 97 окружних већа.[91]
Историја
Главни чланак: Историја Малезије
У 15. веку Малачки султанат је постао главно место за ширење ислама на Малајском
архипелагу.
Докази о постојању људи на подручју Малезије датирају 40.000 година у прошлост.[92]
Претпоставља се да су први становници Малајског полуострва били Негрити.[93]
Трговци и колонисти из Кине и Индије су дошли најраније у првом веку нове ере.
Током другог и трећег века су изградили луке и градове у приобаљу. Захваљујући
њима кинески и индијски утицај је имао снажан утицај на тамошње културе, а
становништво Малајског полуострва је прихватило хиндуизам и будизам. Записи на
санскрту појавили су се најраније у четвртом или петом веку.[94] Краљевство
Лангкасука настало отприлике у другом веку на северу Малајског полуострва,
постојало је до 15. века.[27] Између 7. и 13. века, највећи део југа Малајског
полуострва је био део царства Сривиџаја. Након пада Сривиџаје, на већем делу
полуострва и Малајског архипелага превладао је утицај царства Маџапахит.[95] Арапи,
као и трговци из средње Азије и Индије, почели су да у 14. веку шире ислам међу
Малајцима. Почетком 15. века, султан Искандар Шах, одбегли краљ бившег
краљевства Сингапура, основао је Малачки султанат, који се сматра првом независном
државом на подручју Малајског полуострва. У то време Малака је била важно
трговачко средиште, што је привлачило трговце из целог региона.
Становништво
Остале мањине које немају статус бумипутера чини значајан део становништва.
Етнички Кинези чине 24,6%, док Индуси чине 7,3% становништва.[119] Кинези
традиционално имају велики утицај у привреди и трговини, и већинско су
становништво у Пенангу. Индуси, међу којима су већина Тамили, почели су да
пристижу у Малезију почетком 19. века.[120][121] Особе рођене у Малезији не стичу
аутоматски малежанско држављанство, али га стичу деца рођена у иностранству, чија
су оба родитеља Малежани. Дозвољена је могућност поседовања двојног
држављанства.[122] Због имиграције држављанство у савезним државама Сабах и
Саравак на малежанском Борнеу се разликује од онога у континенталном делу
Малезије. Са навршених дванаест година сваки грађанин добија биометријску
идентификациону картицу познату као ‘’MyKad”, коју мора да носи све време.[123]
Густина становништва
Малежански образовни систем чини необавезно предшколско, обавезно основно
шестогодишње, и опционо петогодишње средњошколско школовање.[124] Основне
школе у Малезији су подељене на оне у којима се настава одвија на малајском, и на оне
где се предаје на кинеском или тамилском језику.[125] Након петогодишње средње
школе, ученици полажу матурски испит (малајс. Sijil Pelajaran Malaysia).[126]
Дванаестомесечни програм за упис на факултете уведен је 1999. а ученици који га
заврше могу да се упишу на локалне универзитете. Међутим, само десет посто места је
намењено студентима који се не воде као бумипутере.[127]
У Малезији живи више од три милиона имиграната; око десет посто становништва,
[135] који раде углавном радно интензивне послове.[136] Према процени невладиних
организација у Сабаху два од три милиона становника чине илегални имигранти.[137]
У Малезији живи приближно 171.500 избеглица и тражилаца азила. Од овог броја, око
79.000 је из Мјанмара, 72.400 је са Филипина, и 17.700 је из Индонезије.Малезија
(малајс. Malaysia), савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест
савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 330.803 km².
Јужно кинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну
Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео).[2] Западна Малезија има копнену
границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна
Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са
Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у
Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи,
од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази
Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу
седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико
присуство ендемских врста.[3]
Порекло имена