Stari Vek

 Стари век је епоха робовласничког друштвеног поретка

који је, у току развоја људског друштва, најдуже трајао.
[1] Протеже се од појаве класних друштава, првих
цивилизација и прве писмености[2] (4000—2000. године п.
н. е.) па до пропасти Западног римског царства (476. године).
[3][4][5]
 Термин стари век обележава историографију
историјског доба настанка првих цивилизација на
Средњем истоку у области Средоземног мора и у јужним
и источним областима Азије
Откриће писмa
 Научници сматрају да су најстарије писмо изумели око 3500.
године пре н.е. Сумерци, народ који је живео око
врха Персијског залива (данашњи јужни Ирак). Ово писмо се
састојало од сличица које су представљале речи и појмове. Зато
се ова врста писма назива сликовно писмо. Сликовно писмо је
било веома компликовано и имало је много знакова, па је зато
временом упрошћено. Уместо слика почеле су се користити
цртице у виду зареза који подсећају на клинове. Тако је
настало клинасто писмо.
 Нешто касније, око 3200. године п. н. е, у Египту је настало
сликовно писмо које су стари Грци назвали хијероглифи
 Ипак, ниједно од ових писама није утицало на писмо које ми
данас користимо. Феничани су ради боље трговине и лакшег
споразумевања изумели једноставно писмо од 22 знака у коме
је свако слово означавало један глас. Оваква врста писма
назива се гласовно писмо. То писмо су од Феничана
преузели стари Грци, а од њих Римљани. Пошто је феничанско
писмо почињало словима која се називају Алеф и Бет, писмо је
добило назив алфабет.

2
  Прве цивилизације старог века су настале у доба енеолита које се
карактерисало развојем земљорадње (пољопривреда и узгајање стоке),
друштвеном поделом рада, основним техникама предаде бакра, почецима
трговина, чување намирница и сировина и оснивање првих сталних насеља.
Развој културе је био спојан са раширивањем познавања писма које је
наследило дотада употребљаване идеограме које се појављују још у
палеолиту и зидно сликарство. Употребљавање графичких симбола се у
области Средњег истока раширило већ у половини 4. миленијума п. н. е.
Њихов настанак био је под утицајем клинастог писма
у Месопотамији и хијероглифима у Египту. Ови знаци су се под утицајем
Феничана касније развиле у данашње писмо. Проналазак писма омогућио је
рађајућим се државама државни и религиозни апарат што се сматрало као
почетак цивилизације.
 МесопотамијаУреди
 Главни чланак:  Месопотамија

 Прва напредна цивилизација се развијала од 4. миленијума у јужној

Месопотамији у Сумерским градовима од којих је најпознатији
био Урук, Ур, Ериду, Ларса, Лагаш, Киш. Пре свега Урук је важио као снажан
град у односу на околне градове. Развој је био заснован на систему
наводњавања који је био јако компликован за та времена и организован у
оквиру храмске привреде. Преко глинених плочица и других артефаката
можемо пратити развој трговине са Арабијом и Индијом. Важан импулс за
развој привреде је био и проналазак кола и грнчарског круга. Развој трговине
и занатства као и земљорадње омогућио је настанак писма које је најпре
служило само као евиденција за сировине и производе земљорадње.
Функција писма се постепено променила и постало је средство за лично или
друштвено пројављивање и то је документовано у најстаријим књижевним
делима као што је нпр. „Епос о Гилгамешу“ који говори о митском краљу
града Урука из 26. века п. н. е.
 Политичко вођство градова држава је било у рукама кнезова који су имали
сваку моћ. Архитектонски облик религије су били 15 m
високи зигурати- пирамиде који су осим тога са су служили као палате за
кнезове испуњавале и репрезентативне улоге у односу на поданике. Поједини
градови су водили ратове који су били локалног карактера и водили су се за
воду и никад нису постали импулс за оснивање већих империја које би
обухватале целу територију Месопотамије. Од почетка 3. миленијума је
богатство Сумерана привлачило племена са севера. У ово доба које се
одликовало уништењем великих палата дошло је до поделе до тада
јединствене световне и духовне моћи. Владари из овога доба су градили
велике палате са гробљима у којим су се сахрањивали заједно са целом
својом дружином. На крају овог протодинастичког периода сумерски утицаји
су се раширили све до Средоземног мора.

3
Египат

 За разлику од Сумера у старом Египту дошло је већ на крају 4. миленијума до

политичког уједињења земље. Овом развоју је помогла релативна
изолованост земље у географском смислу пред утицајима из спољашње
стране која је дала могућности одбране. од непријатеља. Бројна мала
краљевства која су се окупила око две државе Горњег Египта са центром у
граду Нехену и Доњи Египат са центром у граду Перуџет били су у току
неколико генерација процеса у трајању, сједињени у половини 32. века п. н. е.
под владавином горње- египатског владара. У најстаријим изворима наводе
се имена владара као што су Шкорпион, Нармер и Аха. На крају архајског
периода 28. век п. н. е. досезала је моћ фараона чак Синајско полуострво и
стари Египат је диспонирао директним везама са градом Библосом који се
налазио у далеком Либану.
 Већ су владари 1. династије ослањали своју моћ и систем централног уређења
управних уреда и култ властите религије или су се проглашавали за
отелотворења Хоруса бога неба. Египатска религије се карактеризирала и
поштовањем животиња (лавови, бикови и краве). Карактеристика је била и
снажна вера у посмртни живот. У Сакари и Абиду били су од опека саграђене
велике грађевине и гробови. Уједињени Египат је диспонирао са великом
развијеном културом. Хијероглифско писмо нашло је своју примену у
религиозним саопштењима, у управним стварима (порески регистри), код
одређивања годишњих доби и у растућој мери такође у уметничком
стварању.
 Наступање 3. династије који се датира од године 2.707. п. н. е. обележио је
доба старог Египта. Империја се даље развијала после овладавање
делте Нила и експандирала на југ у Нубију. Владајућа и управљајућа структура
једнако као и египатска култура је добила дефинитивну слику. Ова етапа се
карактерише изградњом монуманталних надгробних споменика која је
добила свој врхунац у градњи пирамида за време владавине у 3. и 4.
династији. Најпознатију фараони који су градили пирамиде у ово доба били
су Џосер, који је као први хтео да сагради степенасту
пирамиду, Снефру, Кеопс и Рахеф. О савршености ових гигантских објеката
сведочи и уметничко украшавање ентеријера пирамида

Врхунац и позно доба бронзе

 Од краја 3. миленијума почео је бакар да боде замењиван и
надокнађиван бронзом. У њеној производњи је поред бакра употребљаван
и цинк кој је вероватно довожен из западног Ирана и из територија данашњег

4
 Узбекистана. У Египту се употребљавао бакар и бронза се релативно касно
употребљавала и није била од значаја као у Месопотамији и вероватно се у
Египту бронза уопште није производила већ се само увозила. То је
представљало проблем јер стари Египат није имао сировине и морао је да се
ослони на довоз из иностранства. Употреба бронзе а касније исто тако и
гвожђа била је спора и то је доводило до заостајања Египта у развоју