Klark Artur/Li Dentri RAMA II Prevod: Jaki Zoran/ivkovi Zoran Clarke Arthur/Lee Gentry RAMA II, 1989.

Serija "Rama" (2) POLARIS 1990. 1. RAMA SE VRAA Ekskalibur, veliki generator radarskih impulsa, koji su energijom napajale nuklearne eksplozije, nalazio se izvan upotrebe ve skoro pola stolea. Bio je projektovan i nainjen u velikoj urbi neposredno po prolasku Rame kroz Sunev sistem. Kada je 2132. objavljeno da je stavljen u pogon, objanjeno je da mu je svrha da Zemlji obezbedi blagovremeno upozorenje o pribliavanju svih buduih tuinskih posetilaca: brod veliki poput Rame mogao se otkriti na meuzvezdanim udaljenostima - godinama, nadali su se naunici, pre no to bude mogao da ima bilo kakav uticaj na ljudske poslove. Odluka da se naini Ekskalibur doneta je jo pre no to je Rama preao perihel. Kada je prvi vanzemaljski posetilac zaokrenuo za Sunce i zaputio se ka zvezdama, armije naunika stale su da prouavaju podatke sa jedine misije koja je uspela da stigne do njega. Rama je, objavili su oni, bio inteligentni robot koji nije pokazao ba nikakvo zanimanje za na Sunev sistem ili njegove itelje. Zvanini izvetaj nije pruao nikakva objanjenja za mnotvo tajni sa kojima su se istraivai suoili; strunjaci su, meutim, uverili same sebe da su razumeli jedno temeljno naelo ramanskog inenjeringa. Budui da je veina velikih sistema i podsistema koje su ljudski istraivai zatekli u Rami imala po dve operativne rezervne jedinice, izgledalo je da su tuinski inenjeri projektovali sve u tri primerka. Stoga, budui da se za celu dinovsku letelicu smatralo da je maina, dolo se do zakljuka da je veoma verovatno da e za prvim posetiocem uslediti jo dva ramanska broda. Ali nikakve nove svemirske letelice nisu se pojavljiivale u Sunevom susedstvu iz praznih prostranstava meuzvezdanog svemira. Kako su godine prolazile, itelji Zemlje nali su se suoeni sa nekim preim problemima. Brige oko Ramanaca, ili ve onoga ko je sazdao taj sumorni cilindar dugaak pedeset kilometara, poele su da blede kako je samotna poseta tuinaca polako odlazila u istoriju. Poseta Rame i dalje je zaokupljala panju mnogih naunika, ali najvei broj pripadnika ljudske vrste bio je primoran da panju posveti drugim stvarima. Poetkom etrdesetih godina dvadeset drugog stolea svet se naao u raljama velike ekonomske krize. Vie nije bilo novca za odravanje Ekskalibura. Ono nekoliko naunih otkria koja su ostvarena na njemu nije moglo da opravda ogromne trokove obezbeenja njegovog funkcionisanja. I tako, veliki nuklearni generator impulsa bio je naputen. etrdeset pet godina kasnije bila su potrebna trideset tri meseca da se Ekskalibur vrati u operativno stanje. Osnovno opravdanje za oivljenje Ekskalibura bilo je nauno. Tokom minulih godina dolo je do procvata radarske nauke, kao i do usavrenja novih metoda tumaenja dobijenih podataka, to je veoma povealo vrednost osmatranja nainjenih na Ekskaliburu. Kada je generator ponovo poeo da snima prizore dalekih nebesa, gotovo niko na Zemlji nije vie oekivao dolazak nove letelice Rama. Operativni nadzornik na stanici Ekskalibur nije ak ni obavestio svoje pretpostavljene kada je neobina taka zasvetlela prvi put na njegovom monitoru za obradu podataka. Pomislio je da je posredi artefakt, varka koju je proizveo nepravilan

procesni algoritam. Kada se, meutim, ovaj trag ponovio nekoliko puta, on mu je posvetio veu panju. Nadzornik je pozvao efa naune ekipe na Ekskaliburu koji je izvrio analizu podataka i doao do zakljuka da je novi objekat kometa dugog perioda. Prola su jo dva meseca pre no to je jedan diplomac dokazao da je trag izazvalo glatko telo ija je dua strana imala najmanje etrdeset kilometara. Godine 2197. svet je konano doznao da je objekat koji hita kroz Sunev sistem ka unutranjim planetama druga vanzemaljska svemirska letelica. Meunarodna svemirska agencija (MSA) usredsredila je svoje snage na pripremu misije koja e presresti uljeza im bude uao unutar Venerine orbite krajem februara 2200. Oi oveanstva opet su se upravile ka zvezdama, a itelji Zemlje ponovo su se upustili u rasprave o dubokim filosofskim pitanjima to ih je postavio prvi Rama. Kako se novi posetilac pribliavao, a mrea senzora upravljena u njegovom pravcu uspevala da mu sve podrobnije razlui fizike pojedinosti, bilo je potvreno da je svemirski brod istovetan, bar spolja, svom prethodniku. Rama se vratio. oveanstvo se po drugi put nalo suoeno sa sudbinom. 2. TEST I OBUKA Bizarno metalno stvorenje lagano se kretalo du zida, gamiui nagore ka ispustu. Liilo je na kakvu oklopnu ivotinju, ije je zglobno, puevsko telo bilo prekriveno tankom opnom koja je obavijala zbijenu skupinu elektronskih delova smetenih u srednjem od njegova tri dela. Jedan helikopter lebdeo je na oko dva metra od zida. Dugaka, fleksibilna ruka sa hvataljkom na vrhu pruila se iz nosa helikoptera, zamalo promaivi da obavije metalnu kandu oko neobinog stvora. "Do vraga", promrmlja Jano Tabori, "ovo je gotovo nemogue izvesti dok se kopter trese. ak i pri savrenim uslovima teko je vriti precizne zahvate ovom hvataljkom pri punom izduenju ruke." On uputi pogled prema pilotu. "Zbog ega ova fantastina letelica ne moe da zadri stalnu visinu i poloaj?" "Priblii helikopter zidu", naredi dr Dejvid Braun. Hiro Jamanaka bezizraajno osmotri Brauna i unese komandu u kontrolnu konzolu. Ekran pred njim blesnu crvenom bojom i na njemu se pojavi poruka: KOMANDA NEPRIHVATLJIVA. NEDOVOLJNA TOLERANCIJA. Jamanaka nita ne ree. Helikopter je i dalje lebdeo na istom mestu. "Imamo pedeset centimetara, moda sedamdeset pet, izmeu elise i zida", stade Braun glasno da razmilja. "Jo dva ili tri minuta i biot e se nai na sigurnom ispod ispusta. Preimo na runo upravljanje i zgrabimo ga. Smesta. Bez greaka ovoga puta, Tabori." Za trenutak, Hiro Jamanaka zagledao se sumnjiavo u proelavog naunika sa naoarima koji je sedeo na seditu iza njega. Zatim se pilot okrenuo napred, uneo novu komandu u konzolu i prebacio veliki crni prekida u levi poloaj. Na monitoru blesnu nova poruka: RUNO UPRAVLJANJE. BEZ AUTOMATSKE ZATITE. Jamanaka stade da obazrivo pribliava helikopter zidu. Inenjer Tabori bio je spreman. On zavue ake u instrumentne rukavice i nekoliko puta, probe radi, otvori i zatvori hvataljku na kraju fleksibilne ruke. Ruka se ponovo izduila i dva mehanika krata veto se sklopie oko zglobnog pua i njegove

opne. Senzori na hvataljki uputie povratnom spregom kroz rukavice poruku Tiboru da je uspeno uhvatio plen. "Imam ga", uzviknu on uzbueno. Zatim otpoe spor proces unoenja lovine u helikopter. Iznenadni nalet vetra zanese helikopter na levu stranu i ruka sa biotom udari u zid. Tabori oseti kako vie ne dri vrsto plen. "Ispravi ga", uzviknu on, nastavivi da uvlai ruku. Dok se Jamanaka upirao da vrati helikopter u vodoravan poloaj, nehotice je sasvim malo pognuo nos letelice. Istog trena tri lana posade zaue muni zvuk udara metalne elise rotora o zid. Japanski pilot u magnovenju pritisnu dugme za sluaj opasnosti i letelica se ponovo nae pod automatskom kontrolom. Nepunu sekundu kasnije oglasi se zavijajui alarm i monitor u kokpitu blesnu crvenom bojom. VELIKO OTEENJE. VISOKA VEROVATNOA KRAHA. EVAKUISATI POSADU. Jamanaka nije oklevao. Samo trenutak potom bio je izbaen iz kokpita i smesta aktivirao padobran. Tabori i Braun hitro su sledili njegov primer. Istog asa kada je maarski inenjer izvukao ake iz instrumentnih rukavica, hvataljka na kraju mehanike ruke se otvori i oklopno stvorenje stropota se u dubinu od stotinu metara, raspavi se u hiljadu majunih komada pri sudaru sa ravnom povrinom. Helikopter kojim vie niko nije upravljao stade da se mahnito strmoglavljuje. Iako je u letelici bio ukljuen automatski algoritam za sputanje, koji ju je drao pod punom kontrolom, oteeno plovilo estoko je pritislo amortizere pri dodiru sa tlom i prevrnulo se na bok. Nedaleko od mesta gde se helikopter prizemio, jedan krupan mukarac, odeven u smeu uniformu prekrivenu vrpcama, iskoi iz otvorenog lifta. Upravo se spustio iz centra kontrole misije, delujui prilino uzbueno dok je odseno koraao ka roveru koji ga je ekao. Za njim je stupala ustra plavua u letakom kombinezonu MSA, koja je na oba ramena imala privrenu opremu za snimanje. ovek u uniformi bio je general Valerij Borzov, zapovednik projekta "Njutn". "Je li neko povreen?" upita on vozaa rovera, elektroinenjera Riarda Vejkfilda. "Izgleda da je Jano dobio prilino jak udarac u rame prilikom izbacivanja iz helikoptera. Ali Nikol je upravo javila radiom da nije slomio ni iaio nijednu kost, ve je samo zaradio mnotvo modrica." General Borzov smesti se na prednje sedite rovera pored Vejkfilda, koji je sedeo za kontrolnom tablom vozila. Plavua, videonovinarka Franeska Sabatini, prestala je da snima prizor i stala da otvara stranja vrata rovera. Borzov joj iznenada odmahnu. "Poite da vidite kako je sa de ardanovom i Taborijem", ree on, pokazujui preko ravnice. "Vilson je verovatno ve tamo." Borzov i Vejkfild uputie se u roveru u suprotnom smeru. Prevalili su oko etiri stotine metara kada su stigli do Dejvida Brauna, suvog pedesetogodinjaka u novom letakom kombinezonu, koji je bio zaokupljen zamotavanjem padobrana i njegovim smetanjem u ranac. General Borzov izie iz rovera i prie amerikom nauniku. "Je li sve u redu, doktore Braun?" upita general bez mnogo okolienja. Braun klimnu, ne odgovorivi nita. "U tom sluaju", nastavi general Borzov odmerenim tonom, "moda mi moete rei ta ste imali na umu kada ste naredili Jamanaki da pree na runo upravljanje? ini mi se da bi bilo bolje ako tu stvar raspravimo ovde, podalje od ostalih lanova posade."

Dr Dejvid Braun i dalje je utao. "Zar niste videli znake upozorenja?" nastavi Borzov posle kratke pauze. "Da li ste, makar i na trenutak, pomislili da bi tim manevrom mogla biti ugroena bezbednost ostalih kosmonauta?" Braun konano osmatri Borzova smrknutim, namrgoenim pogledom. Kada je najzad progovorio, uinio je to u gru i napeto, to je bio reit pokazatelj njegovih priguenih oseanja. "Izgledalo mi je razlono da jo malo pribliin helikopter cilju. Preostala je jo izvesna margina, a to je bio jedini nain na koji smo se mogli doepati biota. Na zadatak je, uostalom, bio da uhvatimo..." "Nije potrebno da mi objanjavate ta vam je bio zadatak", prekide ga uzbueno Borzov. "Ne zaboravite da sam ja lino projektovao misiju. A podsetiu vas ponovo na to da je osnovni prioritet, u svakom trenutku, bezbednost posade. Naroito za vreme simulacija... Moram vam rei da sam potpuno zapanjen tom vaom ludom akrobacijom. Helikopter je oteen, Tabori je povreen, a vi imate sree to niko nije stradao." Dejvid Braun vie nije obraao panju na generala Borzova. Okrenuo se i stao da privodi kraju pakovanje padobrana u providni ranac. Bilo je, meutim, oigledno - po poloaju njegovih ramena i po energiji koju je ulagao u tu rutinsku operaciju - da sav kipti od besa. Borzov se vrati u rover. Saekavi nekoliko sekundi, on ponudi dr Braunu da ga prebaci u bazu. Amerikanac odmahnu glavom, ne rekavi nita, podie ranac na lea i krenu peice prema helikopteru i liftu. 3. KONFERENCIJA ZA POSADU Jano Tabori sedeo je ispred sale za skupove u kompleksu vebaonica, na stolici uzetoj iz auditorijuma, obasjan nizom malih, ali snanih svetiljki koje su se mogle prenositi. "Udaljenost do simuliranog biota bila je ujedno i granica dosega mehanike ruke", objanjavao je on u malu kameru koju je drala Franeska Sabatini. "Dva puta sam pokuao da ga dohvatim, ali nisam uspeo. Doktor Braun je tada odluio da preemo na runo upravljanje helikopterom, kako bismo se malo pribliili zidu. No, zahvatio nas je nalet vetra..." Vrata sale za konferenciju se otvorie i na njima se pojavi jedno nasmejano, rumeno lice. "Svi vas ekamo", ree general O'Tul prijatnim glasom. "Mislim da je Borzov ve postao pomalo nestrpljiv." Franeska iskljui rasvetu i vratio video kameru u dep svog letakog kombinezona. "U redu, moja maarska junaino", nasmeja se ona, "ovde emo prekinuti. Poznato ti je da na voa ne voli da eka." Ona prie niskom mukarcu i neno obavi ruke oko njega. Zatim ga potapa po previjenom ramenu. "Ali stvarno nam je milo to je s tobom sve u redu." Jedan zgodan, tamnoputi mukarac u ranim etrdesetim godinama sedeo je tik izvan vidokruga kamere za vreme intervjua, vodei beleleke na pljosnatoj, pravougaonoj tastaturi velikoj otprilike kvadratnu stopu. On krenu za Franeskom i Janoem u salu za konferencije. "elim da napiem lanak ove nedelje o novim tehnolokim reenjima vezanim za daljinsko upravljanje rukom posredstvom rukavice", proaputa Redi Vilson Taboriju dok su sedali. "Mnoge moje itaoce oduevljavaju ovakve tehnike pojedinosti."

"Drago nam je to ste nam se vas troje pridruili", zagrme Borzovljev sarkastini glas salom za konferencije. "Ve sam poeo da mislim da je ovaj sastanak posade za vas nepotrebna nelagodnost koja vas ometa u znatno vanijem zadatku izvetavanja o naoj nezgodi, odnosno pisanja uenih naunih i inenjerskih lanaka." On pokaza prema Rediju Vilsonu, ija se neizbena pljosnata tastatura nalazila na stolu pred njim. "Vilsone, verovali ili ne, zamiljeno je da vi budete najpre lan ove posade, a tek onda novinar. Kako bi bilo da bar jednom odloite tu vraiju stvar i da sluate? Imam da kaem nekoliko stvari i voleo bih da to ostane meu nama." Vilson zaklopi tastaturu i stavi je u tanu. Borzov ustade i poe da hoda prostorijom dok je govorio. Sto u sali za konferencije imao je izduen ovalni oblik, doseui vie od dva metra na mestu gde je bio najiri. Za stolom je bilo dvanaest mesta, a za svakim su se nalazili kompjuterska tastatura i monitor; monitor je bio donekle umetnut u povrinu stola i prekriven, kada nije korien, uglaanim poklopcem koji se slagao sa imitacijom drveta sa ostatka stola. Kao i uvek, druga dva vojna lica u ekspediciji, evropski admiral Oto Hajlman (junak intervencije Vea vlada u Karakaskoj krizi) i general amerikih vazduhoplovnih snaga Majkl Rajan O'Tul, sedeli su oko Borzova na jednom kraju ovalnog stola. Ostalih devet lanova ekspedicije "Njutn" nisu uvek sedeli na istim mestima, to je naroito osujeivalo nagonski urednog admirala Hajlmana, kao i, premda u manjoj meri, komandujueg oficira Borzova. Ponekad bi se "neprofesionalni" lanovi posade zbili na suprotnom kraju stola, prepustivi "svemirskim kadetima", kako su nazivani kosmonauti koji su zavrili Svemirsku akademiju, da obrazuju svojevrsnu tampon zonu u sredini. Posle skoro godinu dana neprekidne medijske panje, javnost je svakog pripadnika dvanestolane posade svrstavala u jednu od tri podgrupe: neprofesionalce, koji su se sastojali od dva naunika i dva novinara, vojnu trojku i pet kosmonauta koji su obavljali najvei deo strunih poslova u okviru misije. Ovoga dana, meutim, dve nevojne grupe bile su sasvim izmeane. Interdisciplinarni japanski naunik igeru Takagii, koji je opte smatran za vodeeg svetskog strunjaka za prvu posetu Rame od pre sedamdeset godina (uz to, bio je i autor Atlasa Rame, koji je predstavljao obavezno tivo za sve lanove posade), sedeo je po sredini ovalnog stola izmeu sovjetskog pilota Irine Turgenjev i britanskog kosmonauta/elektroinenjera Riarda Vejkfilda. Naspram njih nalazili su se sanitetski oficir Nikol de ardan, ena bujnih oblina i bakarno-smeeg tena, sloenog francuskoafrikog porekla, tihi, gotovo mehaniki, japanski pilot Jamanaka i zadivljujua sinjora Sabatini. Poslednja tri mesta na "junom" kraju ovalnog stola, koji je gledao prema velikim kartama i dijagramima Rame na suprotnom zidu, zauzimali su ameriki novinar Vilson, brbljivi Tabori (sovjetski kosmonaut iz Budimpete) i dr Dejvid Braun. Braun je izgledao veoma poslovno i ozbiljno; u asu kada je sastanak poeo pred sobom je imao rasprostrto nekoliko listova hartije. "Potpuno mi je nepojamno", govorio je Borzov dok je ustrim korakom svrhovito koraao po prostoriji, "da bilo ko od vas moe makar i za trenutak da smetne s uma da ste odabrani za najznaajniju misiju koju je oveanstvo ikada preduzelo. Ali na osnovu ovih poslednjih simulacija, moram priznati da poinju da mi se javljaju sumnje oko nekih meu vama. Ima onih koji veruju da e ova nova letelica Rama biti verna kopija svoje prethodnice", nastavi Borzov, "te da e biti podjednako nezainteresovana i ravnoduna

prema beznaajnim stvorenjima koja su dola da je ispitaju. Priznajem da, sudei na osnovu radarskih podataka koje obraujemo tokom poslednje tri godine, izgleda da je iste veliine i istog sklopa. Ali ak i ako se ispostavi da je ponovo posredi mrtvi brod koji su sazdali tuinci to su iezli pre vie hiljada godina, ovo je i dalje najznaajnija misija koja se preduzima za naeg ivota. A kao takva, ona zahteva da svi u nju uloite krajnje napore. Sovjetski general zastade da malo pribere misli. Jano Tabori zausti da neto upita, ali Borzov ga prekide i nastavi svoj monolog. "Na ovom poslednjem vebanju uopte nismo delovali kao skladna ekipa. Neki meu vama bili su izvrsni - znate na koje mislim - ali se isto toliko ponaalo kao da nema pojma kakva je ovo misija. Uveren sam da dvoje ili troje uopte nije proitalo uputstva sa procedurama ili protokole pre poetka vebe. Slaem se da su ona ponekad dosadna, ali svi ste se vi saglasili, kada ste se prihvatili ovog zadatka pre deset meseci, da ete se uputiti u postupke i da ete se drati protokola i politike projekta. ak i oni meu vama koji nemaju prethodnog letakog iskustva." Borzov se zaustavi pred jednom od velikih karti na zidu; mapa je prikazivala prizor jednog ugla grada "Njujorka" iz prve letelice Rama. Podruje visiokih, vitkih zdanja, koja su podseala na oblakodere Menhetna i stajala zbijena na jednom ostrvu usred Cilindrinog mora, bilo je delimino kartografisano tokom prve misije ljudi. "Kroz est nedelja susreemo se sa nepoznatom svemirskom letelicom, koja e moda sadrati ba ovakav grad, i celo oveanstvo tada e raunati na nas kao na svoje predstavnike. Nema naina da unapred doznamo ta emo tamo zatei. Ma kakve pripreme da prethodno preduzmemo, one se mogu pokazati nedovoljne. No, naa upuenost u predviene postupke mora biti savrena i automatska, kako bi nam umovi mogli slobodno da delaju suoeni sa svim novim okolnostima to ih tamo moemo zatei." Zapovednik sede za elo stola. "Dananja veba predstavljala je gotovo potpuni krah. Lako se moglo dogoditi da izgubimo tri dragocena lana posade, kao i jedan od najskupljih helikoptera koji su ikada sazdani. elim da vas sve jo jednom podsetim na prioritete ove misije, koje su utvrdili Meunarodna svemirska agencija i Vee vlada. Najvie preimustvo uiva bezbednost posade. Potom sledi analiza i/ili utvrenje eventualne pretnje, ako takva postoji, ljudskim iteljima planete Zemlje." Borzov je sada gledao pravo preko stola prema Braunu, koji je na ovaj izazovan zapovednikov pogled uzvratio podjednako netreminim, kamenim fiksiranjem. "Tek poto se udovolji ovim dvama preimustvima i kada se se ustanovi da je ramanska letelica bezopasna, moe imati smisla hvatanje jednog ili vie biota." "elim da podsetim generala Borzova", uzvrati skoro istog trena Dejvid Braun svojim zvonkim glasom, "da meu nama ima i onih koji smatraju da se redosleda prioriteta ne treba slepo drati. Vanost biota za naunu zajednicu je neprocenjiva. Kao to sam ve vie puta napomenuo, kako prigodom sastanaka kosmonauta, tako i prilikom mojim mnogobrojnih nastupa na televiziji, ako se pokae da je ova druga letelica Rama sasvim ista kao i prva - to bi onda znailo da e potpuno prenebrei nae postojanje - i ako budemo delali tako sporo da ne uspemo da se domognemo ak ni jednog biota pre no to moramo da napustimo svemirski brod i vratimo se na Zemlju, onda e jedna apsolutno jedinstvena nauna prilika biti rtvovana zarad kolektivne zebnje svetskih politiara."

Borzov zausti da neto uzvrati, ali dr Braun ustade i ustro zamaha rukama. "Ne, ne, sasluajte me. U osnovi, vi ste me optuili da sam nestruno vodio dananji trening i ja imam pravo da odgovorim." On podie nekoliko listova iz kompjuterskog tampaa i mahnu njima prema Borzovu. "Evo poetnih uslova za dananju simulaciju, koje su postavili i odredili vai inenjeri. Dopustite mi da vas podsetim na nekoliko znaajnijih momenata, ukoliko ste ih zaboravili. Opti uslov 1: Gotovo je kraj misije i ve je pouzdano ustanovljeno da je Rama II potpuno pasivan i da ne predstavlja nikakvu opasnost po planetu Zemlju. Opti uslov 2: Tokom ove ekspedicije bioti su primeivani samo povremeno i nikada u grupama." Po govoru tela ostalih lanova posade Dejvid Braun je mogao da razabere da je uspeno zapoeo odbranu. On duboko udahnu vazduh i nastavi. "Pretpostavio sam, poto sam se uputio u te opte uslove, da ova veba moda predstavlja poslednju priliku da uhvatimo jednog biota. Tokom vebe neprekidno sam mislio na to ta bi to znailo ako bismo uspeli da donesemo jednog ili vie biota na Zemlju - u svekolikoj istoriji oveanstva jedini apsolutno izvestan kontakt sa nekom vanzemaljskom kulturom zbio se 2130. kada su nai kosmonauti stupili na prvi svemirski brod Rama. No, dugorone naune koristi od ovog susreta bile su manje nego to bi se to moglo oekivati. Dodue, raspolaemo mnotvom podataka zabeleenih daljinskim senzorima prilikom tog prvog istraivanja, raunajui tu i informacije pribavljene iscrpnim seciranjem paukolikog biota koje je izvrila dr Lora Ernst. Ali kosmonauti su doneli sa sobom samo jedan artefakt, majuni komad svojevrsnog biomehanikog cveta ija su se fizika svojstva ve nepovratno promenila pre no to smo mogli da proniknemo u bilo koju od njegovih tajni. Ne raspolaemo vie nikakvim suvenirom sa te prve ekskurzije. Nemamo pepeljare, ae, pa ak ni tranzistor iz nekog ureaja koji bi nam rekao neto vie o ramanskom inenjeringu. Sada nam se ukazuje druga prilike." Dr Braun podie pogled prema krunoj tavanici iznad sebe. Glas mu je zvuao mono. "Ako bismo nekako mogli da pronaemo i da donesemo na Zemlju dva ili tri razliita biota i ako bismo potom analizom pronikli u tajne tih stvorova, onda bi ova misija nesumnjivo predstavljala najznaajniji dogaaj u istoriji oveanstva. Jer tek dubinskim razumevanjem inenjerskih umova Ramanaca bio bi, u punom smislu rei, ostvaren prvi kontakt." ak je i Borzov bio impresioniran. Kao to je to esto inio, Dejvid Braun je i ovoga puta iskoristio svoju reitost da preokrene poraz u deliminu pobedu. Sovjetski general odlui da promeni taktiku. "Pa ipak", ree on priguenim glasom kada je Braun napravio pauzu u svom govoru, "ne smemo nikad smetnuti s uma da su u ovoj misiji ljudski ivoti izloeni opasnosti i da ne smemo preduzimati nita ime bismo ih izlagali dodatnoj opasnosti." On pree pogledom po ostalim lanovima posade. "I ja elim, kao i bilo ko od vas, da donesem na Zemlju biote i druge uzorke sa Rame", nastavi on, "ali moram priznati da me ta optimistika pretpostavka da e druga letelica biti sasvim nalik prvoj veoma uznemirava. Kakav dokaz imamo, iz prvog susreta sa Ramancima, ili ko ve oni bili, da su blagonakloni? Ba nikakav. Moglo bi da bude opasno ukoliko se prerano domognemo jednog biota." "Ali nema naina da se stvar zasigurno utvrdi, zapovednie", umea se Riard Vejkfild koji je sedao na strani stola izmeu Borzova i Brauna. "ak i ako ustanovimo da je ova letelica potpuno ista kao i prethodna, i dalje ne raspolaemo informacijama o tome ta e se dogoditi kada preduzmemo usklaene napore da uhvatimo nekog biota. Evo ta

imam na umu. Pretpostavimo na trenutak da je dr Braun u pravu, odnosno da su dva broda samo supersloeni roboti koje je pre mnogo miliona godina nainila neka sada ve iezla rasa sa druge strane Galaksije. Kako moemo predvideti kakvi su potprogrami mogli biti uneti u te biote kojima bi se oni suprotstavili neprijateljskim inovima? ta, dalje, ako bioti predstavljaju nerazdvojive delove, na neki nain koji mi nismo bili u stanju da razaberemo, fundamentalnog mehanizma dejstvovanja broda? Onda bi bilo sasvim prirodno, ak i ako su posredi maine, da su programirani da se brane. A zamislivo je da ono to bi moglo da izgleda kao poetni neprijateljski in sa nae strane izazove promene u nainu funkcionisanja celog broda. Seam se da sam itao o robotskom lenderu koji je pao u more etana na Titanu 2012. - on je imao u memoriji potpuno razliite nizove u zavisnosti od..." "Stojte", prekide ga Jano Tabori uz prijateljski osmeh. "Neuspesi prilikom ranih robotskih istraivanja Sunevog sistema nisu na dnevnom redu dananjeg post mortem." On uputi pogled niz sto prema Borzovu. "Kapetane, boli me rame, stomak mi je prazan, a i uzbuenja dananjeg vebanja sasvim su me iscrpla. Ceo ovaj razgovor je divan, ali ako vie nema konkretnih stvari, kako bi bilo da ovde zakljuimo sastanak kako bismo bar jednom imali dovoljno vremena da se spakujemo?" Admiral Hajlman nae se prema plohi stola. "Kosmonaute Tabori, general Borzov vodi sastanak posade. Na njemu je da odlui..." Sovjetski zapovednik maghnu prema Hajlmanu. "Dosta, Oto. Mislim da je Jano u pravu. Za nama je dugi dan na kraju izuzetno aktivnog sedamnaestodnevnog razdoblja. Bolje da ovaj razgovor nastavimo kada svi budemo svei." Borzov ustade. "U redu, za sada prekidamo. atlovi kreu za aerodrom odmah posle veere." Posada poe da se priprema za polazak. "Tokom kratkog razdoblja odmora", dodade Borzov, kao da se prisetio neega, "voleo bih da svi razmislite o tome dokle smo stigli sa planom. Preostale su nam jo samo dve nedelje za simulacije ovde u centru za obuku pre pauze za novogodinje praznike. Neposredno potom poinjemo sa intenzivnim delatnostima pred lansiranje. Taj naredni niz vebi poslednja nam je prilika da stvari dovedemo u red. Oekujem da e se svako od vas vratiti potpuno pripravan za preostali deo posla - kao i potpuno posveen vanosti misije." 4. VELIKI HAOS Ulazak prve letelice Rama u unutranji Sunev sistem poetkom 2130. godine silovito je dejstvovao na ljudsku istoriju. Iako nisu usledile neposredne promene u svakodnevnom ivotu poto se posada pod vostvom zapovednika Nortona vratila iz misije u Ramu I, jasan i nedvosmislen dokaz da daleko nadmonija inteligencija postoji (ili, u najmanju ruku, da je postojala) negde drugde u Vaseljeni nagnala je ljude da revidiraju svoje nazore o mestu homo sapiensa u svekolikom ustrojstvu kosmosa. Sada je postalo jasno da je iz nekih drugih hemikalija, koje su nesumnjivo takoe sazdane pri velikim stelarnim kataklizmama na nebu, iznikla svest na nekom drugom mestu i nekom drugom vremenu. Ko su bili Ramanci? Zbog ega su nainili jednu dinovsku, sloenu letelicu i uputili je u pohod u nae susedstvo? Kako u javnim, tako i u privatnim razgovorima Ramanci su postali osnovni predmet interesovanja tokom mnogo meseci.

Dobrano preko jedne godine oveanstvo je ekalo, manje ili vie strpljivo, na neki novi znak prisustva Ramanaca u Vaseljeni. Sprovedena su opsena teleskopska istraivanja na svim talasnim duinama kako bi se ustanovilo da li se moe pribaviti bilo kakva dodatna informacija u vezi sa tuinskim svemirskim brodom koji se udaljavao. Nita nije ustanovljeno. Nebo je uzvratilo mukom. Ramanci su iezavali podjednako brzo i neobjanjivo kao to su se i pojavili. Kada je Ekskalibur uveden u upotrebu i kada njegovo prvobitno pretraivanje neba nije urodilo nikakvim plodom, usledila je primetna promena u kolektivnom ljudskom stavu prema prvom kontaktu sa Ramancima. Susret je preko noi smeten u riznicu istorijskih dogaaja, postavi neto to se ve dogodilo i to je okonano. lanci u dnevnim novinama i asopisima, koji su prethodno poinjali sa "Kada se Ramanci vrate...", sada su promenili intonaciju u "Ako ikada doe do novog susreta sa stvorenjima koja su sazdala ogroman svemirski brod otkriven 2130..." Ono to je predstavljalo oitu pretnju, to se neposredno odraavalo na potonje ponaanje ljudi, ubrzo se svelo na istorijski kuriozitet. Vie nije postojala nikakva hitnja da se vodi rauna o tako temeljnim stvarima kao to je povratak Ramanaca ili sudbina ljudske rase u Vaseljeni nastanjenoj inteligentnim stvorenjima. oveanstvo je dolo do predaha, bar na trenutak. A onda je eksplodiralo u paroksizmu narcisoidnog ponaanja spram koga su sasvim bledo izgledala sva prethodna istorijska razdoblja pojedinane sebinosti. Plima nesputane samodopadljivosti u globalnim razmerama lako se mogla razumeti. Neto temeljno u ljudskoj psihi promenilo se kao ishod susreta sa Ramom I. Pre tog kontakta oveanstvo je stajalo samo kao jedini poznati primer razvijene inteligencije u Vaseljeni. Zamisao o tome da ljudi mogu, kao grupa, da kontroliu svoju sudbinu daleko u budunost predstavljala je znaajno uporite u gotovo svakoj dejstvujuoj filosofiji ivota. Okolnost, meutim, da Ramanci postoje (ili da su postojali; ma koje se glagolsko vreme upotrebilo, filosofska logika dolazila je do istog zakljuka) sve je ovo promenila. oveanstvo vie nije bilo jedinstveno, a moda ak ni posebno. Bilo je samo pitanje vremena kada e preovlaujue homocentrino vienje Vaseljene biti neopozivo uzdrmano ve i samom sveu o postojanju Drugih. Stoga se lako moglo shvatiti zato se nain ivota veine ljudskih bia iznenada priklonio samozadovoljstvu, to je izuavaoce knjievnosti podsetilo na jedno slino doba pre skoro tano pet stolea, kada je Robert Herik uputio savet devicama da to bolje iskoriste svoje kratko vreme - u pesmi iji se poetak moe parafrazirati poznatim geslom: "Uzmi sve to ti ivot prua, danas si cvet, sutra uvela rua..." Nesputana plima sveopte potronje i globalne pohlepe potrajala je neto manje od dve godine. Mahnito kupovanje svega to je mogao da stvori ljudski um temeljilo se na slaboj ekonomskoj infrastrukturi koja se ve nalazila na silaznoj putanji poetkom 2130, kada je prvi ramanski svemirski brod proao kroz unutranji Sunev sistem. Preteu recesiju odloili su tokom 2130. i 2131. udrueni manipulacioni napori vlada i finansijskih institucija, ali time se nisu izmenili osnovni uzroci ekonomske slabosti. Sa obnovljenom plimom kupovanja sa poetka 2132. svet je uskoio pravo u novo razdoblje brzog rasta. Proizvodni kapaciteti su proireni, berza je procvetala, a poverenje potroaa i nivo zaposlenosti dostigli su ranije nedosegnute visine. Dolo je do napretka kakav prethodno nije zabeleen, to je za posledicu imalo kratkorono, ali znaajno poveanje kvaliteta ivota gotovo svih ljudi.

Krajem 2133. nekim iskusnijim posmatraima ljudske istorije postalo je oigledno da "ramanski bum" vodi oveanstvo ka krahu. Zloslutna upozorenja o predstojeem ekonomskom kolapsu ostala su priguena euforinim klicanjima miliona koji su se odnedavna obreli u srednjoj i vioj klasi. Predlozi da se uravnotee budeti i ogranie krediti na svim nivoima ekonomije bili su prenebregnuti. Umesto toga, preduzimani su kreativni napori da se izmisli to vie naina za stavljanje nove potroake moi u ruke populacije koja je sasvim zaboravila kako da sebi kae "priekaj", a kamoli jo "ne". Globalna berza poela je da se klati januara 2134, a odmah su usledila predvianja o skorom krahu. Ali ogromnoj veini itelja Zemlje i kolonija ratrkanih po Sunevom sistemu zamisao o takvom krahu bila je naprosto nepojamna. Uostalom, svetska ekonomija nalazila se u fazi irenja tokom vie od devet godina, a u poslednje dve sezone stopom koja je bila nezabeleena u prethodna dva stolea. Svetski lideri tvrdili su da su konano pronali mehanizme koji su uistinu mogli da spree silazne putanje kapitalistikih ciklusa. I ljudi su im verovali - sve do poetka maja 2134. Tokom prva tri meseca te godine indeksi globalne berze nezadrivo su padali, najpre lagano, a zatim strmoglavo. Mnogi ljudi, ponavljajui sujeverni stav prema kometnim posetiocima stvar ve dve hiljade godina, dovodili su u vezu berazanske potekoe sa povratkom Halejeve komete. Kada se pojavila, poetkom marta, pokazalo se da je znatno sjajnija nego to se oekivalo. Naunici irom sveta nedeljama su se nadmetali oko toga zbog ega je kometa toliko blistavija nego to se prvobitno predvialo. Poto je krajem marta prola perihel i poela da se pojavljuje na veernjem nebu sredinom aprila, njen ogromni rep preovlaivao je svodom. Nasuprot tome, zemaljskim poslovima preovlaivao je poetak svetske ekonomske krize. Prvog maja 2134. tri najvee meunarodne banke objavile su da su nesolvetne zbog nemogunosti da povrate zajmove. Za samo dva dana svetom se rairila panika. Vie od milijardu kunih terminala koji su imali pristupa globalnim finansijskim berzama stalo je da se koristi da bi se ljudi otarasili svojih portofolija akcija i hartija od vrednosti. Globalni komunikacioni sistet naao se pod ogromnim optereenjem. Ureaji za prenos podataka pri GKS-u poeli su da rade znatno iznad svojih optimalnih kapaciteta i upotrebnih specifikacija. Procesori podataka obavljali su transakcije sa zakanjenjem koje se najpre merilo minutima, a onda i satima, to je samo dodatno povealo paniku. Krajem nedelje dve stvari su postale oigledne: svetska berza izgubila je vie od polovine svoje vrednosti, a mnogi pojedinci, kako veliki, tako i mali ulagai, koji su do krajnosti iskoristili svoje kreditne mogunosti, ostali su doslovce bez prebijene pare. Pomone baze podataka, koje su nadzirale line bankovne raune i vrile automatski prenos novca kako bi se spreavao ulazak u crveno stanje, sada su upuivale poruke o katastrofi na ekrane u gotovo dvadeset odsto domova na svetu. Prava situacija je, meutim, bila jo znatno ravija. Samo mali postotak transakcija obavljan je preko kompjuterske mree zato to je obim podataka koji su se prenosili u svim pravcima daleko nadmaao sve to se ikada predvialo. Reeno kompjuterskim jezikom, globalni finansijski sistem uao je u modus "iskliznua ciklusa". Milijarde i milijarde prenosa informacija sa niim prioritetima mrea kompjutera je "odloila", davi prednost onima sa visokim prioritetom.

Ishod ovog kompjuterskog kanjenja bio je to da u veini sluajeva pojedinani elektronski bankovni rauni nisu satima, ili ak danima, bili prikladno zaduivani berzanskim gubicima koji su postajali sve vei. Kada su jednom pojedinani ulagai shvatili ta se dogaa, pohitali su da potroe sve to se i dalje nalazilo na njihovom saldu pre no to kompjuteri stignu da obave sve transakcije. U asu kada su vlade i finansijske institucije konano uvidele ta se zbiva i preduzele korake da spree tu mahnitu aktivnost, ve je bilo kasno. Pometeni sistem pretrpeo je potpuni krah. Da bi se rekonstruisalo ono to se dogodilo bilo je neophodno briljivo sakupiti i obraditi rezervne kontrolne arhive uskladitene u stotinak ratrkanih centara irom sveta. Preko tri nedelje elektronski sistem finansijskog upravljanja koji je nadzirao sve novane transakcije nije bio nikome dostupan. Niko nije znao kojim novcem raspolae. Budui da je gotovina davno izila iz upotrebe, samo su ekscentrici ili sakupljai imali dovoljno novanica da kupe makar i jednonedeljni bakaluk. Ljudi su poeli da se trampe za stvari koje su im bile neophodne. Jemstva zasnovana na prijateljstvu ili linom poznanstvu omoguila su mnogim ljudima da privremeno preive. Ali jad je tek poeo. Svaki put kada bi meunarodna upravna organizacija koja je nadgledala globalni finansijski sistem objavila da e pokuati da ga ponovo stavi u dejstvo i uputila apel da ljudi ne koriste svoje terminale osim "u krajnjoj nudi", ove molbe su potpuno prenebregavane, tako da bi ubrzo dolo do preoptereenja sistema i kompjuterska mrea bi ponovo otkazala. Bilo je to na samo dve nedelje pre no to su se svetski naunici konano saglasili oko objanjenja povaanog sjaja Halejeve komete. No, protekla su puna etiri meseca pre no to su ljudi ponovo mogli da raunaju na pouzdane informacije iz baze podataka u GKS-u. Cena koju je ljudsko drutvo moralo da plati zbog podueg haosa bila je neproraunljiva. U asu kada je konano bila vaspostavljena normalna elektronska ekonomska aktivnost, svet se ve nalazio na strmoglavoj finansijskoj nizbrdici koja e se okonati tek dvanaest godina kasnije. No, protei e dobrih pola stolea pre no to se svetski bruto proizvod vrati do nivoa dostignutog pre Kraha iz 2134. 5. POSLE KRAHA Postoji jednoduna saglasnost oko toga da je Veliki Haos u svakom pogledu temeljito izmenio ljudsku civilizaciju. Nijedan segment drutva nije ostao imun. Katalizator srazmerno brzog kolapsa postojee institucionalne infrastrukture bio je krah trita i potonji slom globalnog finansijskog sistema; meutim, ti dogaaji ne bi bili dovoljni, sami po sebi, da upute svet u razdoblje ranije nezabeleene recesije. Ono to je usledilo posle prvobitnog kraha predstavljalo bi samo komediju zabuna da nije bilo izgubljeno toliko ivota kao ishod ravog planiranja. Nesposobni svetski politiki lideri najpre su poricali ili prenebregavali postojee ekonomske probleme, da bi potom reagovali odve nervozno nizom pojedinanih mera koje su bile zbunjujue i/ili meusobno nesaglasne; konano su poloili oruje u oajanju poto se globalna kriza proirila i produbila. Pokuaji da se usaglase meunarodna reenja bila su osuena na neuspeh sve veim potrebama svake suverene nacije da odgovara vlastitom birakom telu.

Posmatrano unazad, postalo je oigledno da je internacionalizacija sveta, koja se zbila tokom dvadeset prvog stolea, imala bar jedan znaajan nedostatak. Iako su mnoge aktivnosti - komunikacije, trgovina, transport (raunajui tu i svemirski), devizne regulacije, ouvanje mira, razmena informacija i zatita ivotne sredine, da se pomenu samo najznaajnije - uistinu postale meunarodne (ak i meuplanetne, ako se uzmu u obzir i svemirske kolonije), veina ugovora koja je odreivala rad tih meunarodnih institucija sadrala je odredbe koje su omoguavale pojedinanim nacijama da iz njih istupe, u srazmerno kratkom roku, ako zajedniki usvojena politika "vie nije sluila interesima" dotine zemlje. Ukratko, svaka nacija koja je uestvovala u stvaranju nekog meunarodnog tela imala je pravo da ga jednostrano napusti ukoliko vie nije bila zadovoljna akcijama date grupe. Godine koje su prethodile susretu sa prvim ramanskim brodom poetkom 2130. bile su izuzetno postojane i prosperitetne. Poto se svet oporavio od razornog pada komete blizu Padove, u Italiji, 2077, usledilo je itavih pola stolea umerenog rasta. Ukoliko se izuzme nekoliko srazmerno kratkih i ne odve otrih ekonomskih recesija, uslovi ivljenja poboljali su se u nizu zemalja tokom tog razdoblja. Izolovani ratovi i civilni nemiri izbijali su s vremena na vreme, ponajpre u nerazvijenim zemljama, ali usredsreeni napori sila koje su vodile rauna o ouvanju globalnog mira uvek su sreivali te probleme pre no to bi oni postali odve ozbiljni. Nije bilo nijedne velike krize koja bi stavila na probu stabilnost novih meunarodnih mehanizama. Neposredno po susretu sa Ramom I, meutim, usledile su brze promene u osnovnom upravnom aparatu. Pre svega, iznenadna neophodnost da se finansiraju Ekskalibur i drugi veliki projekti vezani za Ramu iscrpli su fondove predviene za druge, ve uvedene programe. A onda, poev od 2132, glasni zahtevi za smanjivanje poreza, za ostajanje vie novca u rukama pojedinaca, doveli su do daljeg ogranienja neophodnih slubi. Krajem 2133. veina novijih meunarodnih institucija poela je da oskudeva u osoblju i da biva nedelotvorna. I tako, globalni krah trita zbio se u uslovima kada je meu populacijom ve bila uvreena sumnja u efikasnost svekolike mree meunarodnih organizacija. Kako se finansijski haos nastavio, pojedinane zemlje sve su se lake odluivale da obustave finansiranje samih globalnih fondova i organizacija koji su, uz odgovarajua sredstva, jo bili kadre da preduprede nesreu iza koje su prvobitno stajali kratkovidi politiki lideri. Uasi Velikog Haosa pomno su zabeleeni u hiljadama istorijskih tekstova. Tokom prve dve godine glavni problemi bili su izuzetno velika nezaposleost i bankrotstva, kako pojedinana, tako i korporacijska, ali ove finansijske nevolje postale su nevane u poreenju sa pravom plimom beskunika i gladnih. Naselja sainjena od atora i uderica stala su da niu po javnim parkovima svih velikih gradova u zimu 2136-37, a lokalne vlasti reagovale su tako to su se odvano upirale da njihovim iteljima olakaju tu boravak. Iza ovoga je stajala elja da se olakaju problemi izazvani navodno privremenim boravkom na neprilinim mestima ovih hordi nezaposlenih i izgladnelih. Ali kada ekonomija nije uspela da se oporavi, uboga atorska naselja nisu nestala. Naprotiv, postala su stalni sastavni deo urbanog ivota, narasli rak koji je predstavljao svetove za sebe sa itavim nizom delatnosti i interesa iz temelja drugaijih od onih u gradovima to su im pruali nevoljno gostoprimstvo. Kako je vreme prolazilo, a atorska naselja se pretvarala u beznadene, nemirne kotlove oaja, ove nove enklave usred velegradskih podruja zapretile su da prokljuaju i unite same entitete koji su im

dopustili da postoje. Uprkos zebnji i teskobi zbog ovog stalnog Damoklovog maa urbane anarhije, svet je preiveo izuzetno otru zimu 2137-38. uz manje ili vie ouvane osnovne vrednosti moderne civilizacije. Poetkom 2138. u Italiji se zbio izuzetan niz dogaaja. Ta zbivanja, u ijem se sreditu nalazio samo jedan ovek, Mikael Balatrezi, mladi novicijat reda svetog Franje, koji e kasnije postati opte poznat kao sveti Mikael od Sijene, zaokupila su zamaan deo panje sveta i privremeno potisnula u drugi plan raspad drutva. Mikael je bio blistava kombinacija genija i oveka sjajnog duhovnog i politikog umetva, harizmatski poliglota sa izvanrednim oseanjem svrhovitosti i pravovremenosti. Iznenada se pojavio na svetskoj pozornici u Toskani, naizgled niotkuda, sa strastvenom religijskom porukom koja je delovala na srce i um mnogih zastraenih i/ili obespravljenih itelja sveta. Broj njegovih sledbenika rastao je brzo i spontano, ne zaustavljajui se na meunarodnim granicama. On je postao mogua pretnja gotovo svim javnim liderskim koterijama sveta, sa svojim ustrajnim pozivom na kolektivno reagovanje na probleme sa kojima se nala suoena vrsta. Kada je mueniki nastradao pod uasnim okolnostima u junu 2138, izgledalo je da je sa njim zgasla i poslednja iskra optimizma oveanstva. Civilizovani svet, koji je na okupu tokom mnogih meseci drala tanka nit nade i jo tanja prea tradicije, najednom se potpuno raspao. etiri godine, od 2138. do 2142, nipoto nisu bile povoljne za ivljenje. Tugovanka zbog ljudske bede postala je gotovo neprekidna. Glad, bolesti i bezakonje vladali su posvuda. Malim ratovima i revolucijama nije se ni broj znao. Dolo je do gotovo potpunog otkazivanja standardnih institucija moderne civilizacije, to je stvorilo fantazmagorian ivot svima na svetu osim povlaenoj manjini u njenim zatienim uzmacima. Bio je to svet okrenut naglavce i preputen krajnjoj entropiji. Pokuaji dobronamernih grupa graana da se ree problemi nisu uredili plodom, zato to su reenja koja su oni predlagali imala samo lokalni doseg, a problemi su bili globalni. Veliki Haos proirio se i na ljudske kolonije u svemiru, iznenada okonavi jedno slavno poglavlje u istoriji istraivanja. Kako se ekonomsko rasulo irilo matinom planetom, kolonije ratrkane po Sunevom sistemu, koje nisu mogle postojati bez redovnog priliva novca, zaliha i ljudstva, ubrzo su postale zaboravljeni pastorci Zemlje. Kao ishod toga, gotovo polovina itelja kolonija vratila se kui do 2140, budui da su se uslovi ivota u njihovim novim domovima srozali u tolikoj meri da je ak i dvostruka nevolja ponovnog privikavanja na Zemljinu silu tee i uasno siromatvo koje je vladalo irom sveta izgledala perspektivnija od daljeg zadravanja na kolonijama, to je najverovatnije znailo umiranje. Ovaj proces emigriranja ubrzao se tokom 2141. i 2142, kada je dolo do mehanikih slomova vetakih ekosistema u kolonijama i poetka katastrofalnog oskudevanja u rezervnim delovima za itavu flotu robotskih letelica koje su odravale nove naseobine. Do 2143. samo je jo nekolicina okorelih kolonista ostala na Marsu i Mesecu. Komunikacije izmeu Zemlje i kolonija postale su neredovne i hirovite. Vie nije bilo novca ak ni za odravanje radio-veze sa svemirskim naseobinama. Ujedinjene planete prestale su da postoje dve godine ranije. Nije postojao sveljudski forum koji bi se bavio problemima vrste; do obrazovanja Vea vlada trebalo je da protekne jo punih pet godina. Dve preostale kolonije uzaludno su se upirale da izbegnu kraj. Naredne godine, 2144, dolo je do poslednjeg znaajnog pohoda ljudske posade u svemir. Bila je to spasilaka misija koju je u svojstvu pilota predvodila Meksikanka

Benita Garsija. Koristei svemirsku letelicu skleptanu iz starih delova, gospoa Garsija je sa svojom trolanom posadom uspela nekako da stigne do geosinhrone orbite na kojoj se nalazila onesposobljena svemirska krstarica Dejms Martin, poslednje meuplanetno prevozno sredstvo koje je bilo u upotrebi, i da spase dvadeset etvoro putnika od ukupno stotinu ena i dece koji su se trajno vraali na Zemlju sa Marsa. U umu svakog istoriara svemira spasavanje putnika sa Dejmsa Martina oznailo je kraj jedne ere. est meseci kasnije naputene su dve preostale svemirske kolonije i vie se nijedan ovek nije vinuo sa Zemlje put orbite skoro punih etrdeset godina. Godine 2145. uskomeani svet konano je uvideo vanost nekih meunarodnih organizacija koje su bile zanemarene i omalovaene na poetku Velikog Haosa. Najnadareniji pripadnici ljudskog roda, poto su se klonili linog politikog angaovanja tokom spokojnih ranih decenija stolea, poeli su da uviaju da se jedino njihovim udruenim umeem uopte moe povratiti makar i privid civilizovanog ivota. Ovi munumentalni saradniki napori urodili su u prvo vreme samo skromnim plodovima; ali oni su oiveli temeljni optimizam ljudskog duha i zapoeli proces obnove. Lagano, sasvim lagano, delii mozaika ljudske civilizacije stali su da se vraaju na svoje mesto. Prole su jo dve godine pre no to se opti oporavak konano ispoljio i u ekonomskim statistikama. Godine 2147. svetski godinji bruto proizvod dostigao je 7% vrednosti od pre est godina. Nezaposlenost u razvijenim zemljama iznosila je u proseku 35%; u nekim nerazvijenim zemljama kombinacijom nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti bilo je obuhvaeno ak 90% populacije. Procenjeno je da je ak sto miliona ljudi umrlo od gladi samo tokom strane 2142, kada su velika sua i glad koja je za njom usledila desetkovale svet u tropskim podrujima. Udrueno dejstvo astronomske stope smrtnosti, izazvane mnotvom uzroka, i majune stope prirataja (ko je, naime, eleo da donese dete na jedan tako beznadean svet) imalo je za posledicu smanjenje svetske populacije za gotovo milijardu lanova tokom decenije koja se okonala 1950. Iskustvo Velikog Haosa ostavilo je trajni oiljak na itavo jedno pokolenje. Kako su godine prolazile, a deca roena po njegovom okonanju dostigla mladalako doba, dolo je do sukoba sa roditeljima koji su bili oprezni do granica fobije. ivot jednog tinejdera tokom ezdesetih i sedamdesetih godina dvadeset drugog veka bio je veoma sputan. Seanja na uasne traume iz vlastite mladosti tokom Haosa proganjala su pokolenje odraslih i nagonila ih da budu izuzetno kruti u primeni roditeljske discipline. ivot za njih nije bio provod u parku za zabavu. Bila je to, naprotiv, samrtno ozbiljna stvar, a srea se mogla postii jedino kombinacijom postojanih vrednosti, samokontrolom i stalnom predanou nekom vrednom cilju. Drutvo koje se pojavilo u sedamdesetim godinama dramatino se razlikovalo od neobavezne i lakomislene zajednice od pre pola stolea. Mnoge veoma stare, utemeljene institucije, meu njima nacija-drava, rimokatolika crkva i britanska monarhija, doivele su preporod tokom minulih pola stolea. Procvat tih institucija zasnivao se na njihovom brzom prilagoavanju i preuzimanju vodeih poloaja u prestrojavanju koje je usledilo posle Haosa. U poznim sedamdesetim godinama, kada se na planeti vratio privid stabilnosti, ponovo je oivelo zanimanje za svemir. Nanovo osnovana Meunarodna svemirska agencija, jedan od administrativnih ogranaka Vea vlada, lansirala je novu generaciju osmatrakih i komunikacionih satelita. U prvo vreme obazrivo se pristupalo aktivnostima u svemiru, a i budeti MSA bili su sasvim mali. U njima su aktivno sudelovale jedino

razvijene zemlje. Kada se ponovo otpoelo sa letovima sa ljudskom posadom, koji su se pokazali uspeni, nainjen je skroman program misija za poslednju deceniju dvadeset drugog veka. Godine 2188. otvorena je nova Svemirska akademija za obuku kosmonauta za te misije, da bi etiri godine kasnije iz nje izili prvi diplomci. Na Zemlji, rast je bio bolno spor, ali postojan i predvidjiv tokom skoro svih dvadeset godina koje su prethodile otkriu drugog ramanskog svemirskog broda 2196. U tehnolokom pogledu, oveanstvo se nalazilo na priblino istom optem nivou razvoja 2196. kao i sedamdeset godina ranije, kada se pojavila prva vanzemaljska letelica. No, u vreme drugog susreta znatno se vie oskudevalo u skoranjim iskustvima svemirskog letenja; sa druge, pak, strane, na odreenim kritinim tehnikim podrujima, kao to su medicina ili upravljanje informacijama, ljudsko drutvo iz poslednje decenije dvadeset drugog stolea bilo je daleko razvijenije nego 2130. U jednom drugom pogledu, civilizacije sa kojima su se susrele dve ramanske letelice bile su upadljivo razliite veina ljudskih bia koja su bila iva 2196, naroito oni stariji koji su vodili politiku u upravnim telima, proivela je nekoliko veoma bolnih godina Velikog Haosa. Njima je bio poznat smisao rei "strah". A ta mona re oblikovala je njihovu reenost prilikom rasprave o preimustvima koja e voditi ljudsku misiju u susret Rami II. 6. SINJORA SABATINI "Radili ste, dakle, na doktoratu iz fizike na SMU kada je va suprug izloio svoje znamenito predvianje o supernovi 2191a?" Elen Braun sedela je u velikoj, mekoj stolici u svojoj dnevnoj sobi. Bila je odevena u utogljeni, smei kostim, koji je izgledao bespolno, i bluzu sa visokim okovratnikom. Delovala je ukoeno i uznemireno, kao da jedva eka da se intervju okona. "Bila sam na drugoj godini, a Dejvid mi je bio mentor", uzvrati ona obazrivo, kradomice pogledajui prema suprugu. On se nalazio sa druge strane sobe, posmatrajui snimanje intervjua iza kamera. "Dejvid je veoma prisno saraivao sa kandidatima kojima je bio mentor. Svi su to znali. Bio je to jedan od razloga to sam odluila da doktoriram na SMU." Franeska Sabatini izgledala je predivno. Dugaka, plava kosa slobodno joj se slivala po ramenima. Na sebi je imala skupu bluzu od bele svile i earpu kraljevski plave boje koja joj je usko bila obavijena oko vrata. Pantalone irokih nogavica bile su joj iste boje kao i earpa. Na stoiu izmeu njih nalazile su se dve olje sa kafom. "Dr Braun je bio oenjen u to vreme, zar ne? Mislim na razdoblje kada vam je bio mentor." Elen primetno pocrvene kada je Franeska zavrila sa pitanjem. Italijanska novinarka nastavila je da joj se osmehuje; bio je to obezoruavajue prostoduan osmeh, kao da je pitanje koje je upravo postavila spadalo u red onih jednostavnih i nedvosmislenih kao to je koliko su dva i dva. Gospoa Braun napravila je kratku pauzu, duboko udahnula, a onda lagano zamucala dok je odgovarala. "U poetku, da, mislim da je jo bio", uzvrati ona. "Ali razveo se pre no to sam doktorirala." Zastala je ponovo, a

onda joj se lice razvedri. "Dao mi je venani prsten kao dar za doktoriranje", dodade ona nelagodno. Franeska Sabatini pomno osmotri svoju sagovornicu. Lako bih mogla da te unitim zbog ovog odgovora, pomisli ona hitro. Bila bi mi dovoljna jo samo dva pitanja. Ali to ne bi sluilo mojoj svrsi. "U redu, stop", ree iznenada Franeska. "To bi bilo sve. Hajde da pogledamo snimak, a onda moete da vratite opremu u kombi." Glavni kamerman prie uz robotsku kameru 1, koja je bila programirana da dri Franesku u krupnom planu, i unese tri komande preko minijaturne tastature koja se nalazila sa bone strane kuita kamere. U meuvremenu, budui da je Elen ustala sa stolice, robotska kamera 2 automatski je poela da se povlai na svom trononom postolju i da podeava zum na novu inu daljinu. Drugi kamerman dade Elen znak da se ne pomera dok on ne iskljui kameru 2. Reditelju je bilo potrebno nekoliko sekundi da programira automatsku monitorsku opremu da reprodukuje poslednjih pet minuta intervjua. Izlaz sa sve tri kamere istovremeno je prikazivan na podeljenom ekranu; bila je to mozaika slika Franeske i Elen, koje su se zajedno videle u srediti monitora, dok su sa strane ili snimci dveju kamera koje su snimale krupni plan svake od njih ponaosob. Franeska je bila savreni profesionalac. Brzo je razabrala da ima materijal koji joj je potreban za ovaj deo oua. Elen, supruga dr Dejvida Brauna, bila je mlada, inteligentna, ozbiljna, otvorena, ali joj nije prijalo to se nalazi u sreditu panje. I sve se to jasno videlo na snimku. Dok se Franeska dogovarala oko tehnikih pojedinosti sa posadom i obezbeivala da joj izmontirani snimak intervjua bude predat u hotelu kod Dalaskog Transportnog Kompleksa pre no to bude poletela sutra ujutro, Elen Braun se vratila u dnevnu sobu sa standardnim robotskim posluiteljem koji je doneo dve vrste sira, boce vina i mnotvo aa za sve prisutne. Franeski nije promaklo kako je licem Dejvida Brauna minula senka namrgoenosti kada je Elen objavila da e uslediti "mala zabava" kojom e se proslaviti kraj intervjua. Televizijska ekipa i Elen okupili su se oko robota i vina. Dejvid se izvinio i iziao iz dnevne sobe u dugaak hodnik koji je vodio u stranji deo kue, gde su se nalazile sve spavae sobe, dok su prostorije za dnevni boravak bile napred. Franeska krenu za njim. "Oprosti, Dejvide", ree ona. On se okrenu, sa jasnim izrazom nestrpljenja. "Ne zaboravi da jo nismo zavrili sve poslove. Obeala sam odgovor mitu i Hagenestu po povratku u Evropu. Oni jedva ekaju da nastave sa projektom." "Nisam zaboravio", uzvrati on. "Samo elim da se uverim da je tvoj prijatelj Redi zavrio sa intervjuisanjem moje dece." On uzdahnu. "Ima trenutaka kada poelim da sam potpuno anoniman." Franeska mu se priblii. "Uopte ti ne verujem", ree ona, pogledavi ga pravo u oi. "Nervozan si danas zato to ne moe da kontrolie ono to tvoja ena i deca govore Rediju i meni. A nita ti nije znaajnije od kontrole." Dr Braun zausti da neto odgovori, ali ga u tome osujeti iznenadni uzvik "Mamaaa" koji ze zaori hodnikom iz daleke spavae sobe. Samo nekoliko sekundi potom jedan deki, kome je bilo est ili sedam godina, projuri pokraj Dejvida i Franeske i strmoglavce se baci u naruje majke koja se u meuvremenu obrela na vratima izmeu hodnika i dnevne sobe. Usled siline Eleninog sudara sa sinom, iz ae koju je drala izlilo joj se malo vina; ona nesvesno poliza kapi sa ake dok je pokuavala da utei deaka. "ta je bilo, Dastine?" upita ona.

"Onaj crni ovek slomio mi je psa", promuca Dastin izmeu jecaja. "utnuo ga je i sada vie nee da radi." Deki pokaza rukom niz hodnik. Redi Vilson i jedna visoka, mrava, veoma ozbiljna devojica pribliavali su se ostalima. "Tata", ree devojica, traei oima pomo od Dejvida Brauna, "gospodin Vilson i ja upravo smo razgovarali o mojoj zbirci znaaka kada se pojavio onaj vraji robotski pas i ujeo ga za nogu. Poto ga je najpre popikio. Dastin ga je programirao da pravi te gadosti..." "Lae", uzviknu uplakani deki, prekinuvi je. "Ona ne voli Valija. Nikada ga nije volela." Elen Braun drala je jednu ruku na leima svog gotovo histerinog sina, dok je u drugoj vrsto stezala vrat vinske ae. Ova scena bi je uznemirila ak i da nije primetila prekorni pogled koji joj je uputio suprug. Ona udno otpi vino i odloi au na oblinju policu za knjige. "De, de, Dastine", ree Elen, nelagodno se osvrnuvi unaokolo, "smiri se i reci mami ta se dogodilo." "Ovaj crni ovek me ne voli. A ni ja ne volim njega. Vali to zna, pa ga je ujeo. Vali me uvek titi." Devojica Andela se uzmuva. "Znala sam da e se dogoditi ovako neto. Dok je gospodin Vilson razgovarao sa mnom, Dastin je neprekidno ulazio u nau sobu i prekidao nas, pokazujui gospodinu Vilsonu igrake, ljubimce, trofeje, pa ak i odeu. Konano, gospodin Vilson je morao da vikne na njega. Sledee to znamo bilo je da Vali uleteo kao besan i gospodin Vilson je morao da se nekako odbrani." "Ona je laljivica, mama. Velika laljivica. Kai joj da prestane..." Dr Dejvid Braun prekinu ljutito sina. "Elen", nadjaa on buku, "izvedi... ga... odavde." Zatim se okrenu ka kerki dok mu je supuga odvodila uplakanog sina u dnevnu sobu. "Andela", ree on uz bes koji je sada postao sirov i neprikriven, "mislim da sam ti kazao da se danas nipoto ne svaa sa Dastinom." Devojica ustuknu pred oevim napadom. Oi joj se ispunie suzama. Zaustila je da neto kae, ali Redi Vilson stupi izmeu nje i oca. "Izvinite, doktore Braun", ree on, "Andela stvarno nije nita uinila. Tano je ono to je ispriala. Ona je..." "Sluajte, Vilsone", odvrati otro Dejvid Braun, "ako nemate nita protiv, ja sam sreujem stvari u svojoj porodici." Zastao je za trenutak kako bi malo primirio bes. "Veoma mi je ao zbog cele ove pometnje", nastavi on pribranijim glasom, "ali sve e biti sreeno za jedan minut." Pogled koji je uputio kerki bio je hladan i neprijatan. "Vrati se u svoju sobu, Andela. Razgovaraemo kasnije. Pozovi majku i reci joj da te dovede pre veere." Franeska Sabatini posmatrala je sa velikim zanimanjem itav prizor. Nisu joj promakli osujeenost Dejvida Brauna i Elenino odsustvo samopouzdanja. Savreno, pomisli ona. Jo bolje nego to sam se nadala. Ii e sasvim lako sa njim. Luksuzni, srebrni voz jurio je kroz predele severnog Teksasa brzinom od dve stotine pedeset kilometara na sat. Nekoliko minuta kasnije na obzorju se pojavie svetlosti Dalaskog Transportnog Kompleksa. DTK je zauzimao mamutsku povrinu, gotovo dvadeset pet kvadratnih kilometara. Bio je to delimino aerodrom, delimino eleznika stanica, a delimino mali grad. Podignut jo 2185. kako zbog sve obimnijeg dugolinijskog vazdunog saobraaja, tako i zato da bi se obezbedio zgodan centar za prelaz putnika u sistem brzih vozova, kompleks je prerastao, slino ostalim slinim transportnim lukama irom sveta, u trajno stanite. Vie od hiljadu ljudi, od kojih je

veina radila u DTK-u i smatrala da e im ivot biti laki ako svakodnevno ne putuje na posao, ivelo je u stanovima smetenim u polukrug oko trgovakog sredita juno od glavnog terminala. U samom terminalu nalazila su se etiri velika hotela, sedamnaest restorana, kao i preko stotinu raznih radnji, raunajui tu i ogranak luksuznog modnog lanca "Donateli". "Tada mi je bilo devetnaest godina", ree mladi Franeski dok se voz pribliavao stanici, "a vaspitali su me veoma strogo. Doznao sam vie o ljubavi i seksu za tih deset nedelja, gledajui vau seriju na televiziji, nego tokom celog preanjeg ivota. Hteo sam da vam se zahvalim na tim emisijama." Franeska je uzvratila ljupkim osmehom na kompliment. Navikla je na to da je ljudi prepoznaju kada bi se javno pojavljivala. Poto se voz zaustavio i ona izila na peron, ponovo se osmehnula mladiu i njegovoj devojci. Redi Vilson je ponudio da joj ponese video opremu do pokretne trake koja e ih odvesti do hotela. "Da li ti to ikada smeta?" upita on. Ona ga pogleda u nedoumici. "Sva ta panja koja ide uz javnu linost?", objasni on. "Ne", uzvrati ona. "Razume se da mi ne smeta." Zatim se osmehnu samoj sebi. Ovaj me ovek ne razume ni posle est meseci. Moda je odve zaokupljen samim sobom da bi uvideo da i ene mogu biti podjednako ambiciozne kao i mukarci. Redi je nastavio da avrlja dok ih je pokretna traka nosila iz eleznike stanice prema trgovakom sreditu. Nedaleko od trake, na jednom kraju prekrivenog centra za zabavu, povea skupina ljudi vrzmala se pred ulazom u neko pozorite. Svetlea reklama objavljivala je da je na programu komad Pri svakom vremenu amerike spisateljice Linzi Olsen. "Jesi li gledala ovu dramu?" upita Redi uzgred Franesku. "Video sam filmsku verziju kada je premijerno prikazana pre otprilike pet godina", nastavi on, ne saekavi na njen odgovor. "Helen Kodil i Deremi Templ. Pre no to je postala slavna. U pitanju je neobina pria o paru koji biva prinuen da podeli hotelsku sobu za vreme meave u ikagu. Oboje su u braku. Zaljubljuju se jedno u drugo dok priaju o svojim izneverenim oekivanjima. Kao to rekoh, uvrnut komad." Franeska ga nije sluala. Jedan deak koji ju je podsetio na roaka Roberta popeo se u kola neposredno ispred njih na prvoj stanici u trgovakom sreditu. Bio je tamnoput i tamnokos i imao je lepe crte lica. Koliko je prolo od kada sam poslednji put videla Roberta, upita se ona. Mora da ima ve tri godine. Bilo je to u Pozitanu sa njegovom enom Marijom. Franeska uzdahnu, setivi se jo davnijih, minulih dana. Videla je sebe kako se smeje i kako tri ulicama Orvijeta. Imala je tada devet ili deset godina i bila je jo bezazlena, neiskvarena. Robertu je tada bilo etrnaest. Igrali su se lopte na pjaci ispred duoma. Uivala je u tome da zadirkuje roaka. Bio je tako blag, tako pitom. Predstavljao je jedinu svetlu taku iz njenog detinjstva. Pokretna traka zaustavi se ispred hotela. Redi ju je posmatrao netreminim pogledom. Franeska je intuitivno shvatila da ju je upravo neto pitao. "Dakle?" ree on, dok su izlazili iz kola na traci. "Oprosti, duo", uzvrati ona. "Ponovo sam sanjarila. ta si kazao?" "Nisam ni slutio da sam toliko dosadan", ree Redi bez prizvuka humora u glasu. Zatim se teatralno okrenu kako bi se uverio da ga sada slua. "ta si odluila, gde emo na veeru? Suzio sam izbor na kineski ili indijanski restoran."

U tom trenutku Franeski se nije dopala pomisao o odlasku na veeru sa Redijem. "Veoma sam umorna", uzvrati ona. "Mislim da u pojesti neto u sobi, a onda jo malo raditi." Mogla je da predvidi izraz povreenosti koji mu se pojavio na licu. Ona mu prie i spusti mu lagani poljubac na usne. "Moe da navrati do mene oko deset da neto popijemo pre spavanja." Doavi u hotelski apartman, Franeska je najpre ukljuila kompjuterski terminal da bi proverila da li ima poruka. Bilo ih je ukupno etiri. Odtaman meni kazao joj je ko ih je uputio, kada, koliko traju i kakav im je redosled po vanosti. Sistem za odreivanje redosleda po vanosti predstavljao je novinu kod firme "Meunarodne komunikacije", jedne od tri preivele komunikacione kompanije koje su konano ponovo procvale tokom obimne konsolidacije sredinom stolea. Korisnik SOR-a unosio je rano ujutro svoj dnevni raspored i odreivao pri tom koje poruke smeju da prekinu koje delatnosti. Franeska je odabrala da joj na terminal u kui Dejvida Brauna budu odmah prosleene jedino poruke sa Prioritetom jedan (izuzetno hitni sluajevi); bavljenje Dejvidom i njegovom porodicom moralo se obaviti za jedan dan, tako da je ona nastojala da sasvim smanji izglede za prekidanje ili kanjenje. ekala ju je samo jedna poruka sa Prioritetom dva, duga tri minuta, od Karla Bjankija. Franeska se namrti, unese odgovarajue kodove u terminal i ukljui video monitor. Na ekranu se pojavi lik prijatnog, sredovenog Italijana, u odei koja se nosila posle skijanja; sedeo je na kauu, a iza njega je gorela vatra u kaminu. "Buon giorno, cara", pozdravi je on. Dopustivi video kameri da napravi venk po dnevnoj sobi njegove nove vile u Kortini d'Ampeco, sinjor Bjanki odmah pree na stvar. Zato je odbijala da se pojavi u reklamama za njegovu letnju garnituru sportske odee? Njegova kompanija ponudila joj je neverovatnu svotu, pa je ak i tako prilagodila reklamnu kampanju da ima svemirsku temu. Spotovi bi bili prikazani tek po okonanju misije "Njutn", tako da cela stvar nee doi u sukom sa njenim ugovorima sa MSA. Karlo je priznao da je ranije meu njima bilo nekih nesporazuma, ali prema njemu sve je to pripadalo prolosti. Bio mu je potreban njen odgovor najkasnije za nedelju dana. Nosi se, Karlo, pomisli Franeska, i sama iznenaena silinom svoje reakcije. Na svetu je bilo malo ljudi koji su mogli da uznemire Franesku, ali Karlo Bjanki je svakako spadao meu njih. Unela je neophodne komande da snimi poruku za svog agenta, Darela Doumena, u Londonu. "Zdravo, Darele. Ovde Franeska, u Dalasu. Reci onoj utvi Bjankiju da ne bih uestvovala u njegovim reklamama ak i da mi ponudi deset miliona maraka. Uzgred budi reeno, kako izgleda da mu je glavna konkurencija sada Donateli, kako bi bilo da uspostavi vezu sa njegovim reklamnim direktorom, nekom Gabrijelom... jednom sam je srela u Milanu... i stavi joj do znanja da bi me radovalo da stupim u saradnju sa njima po zavretku projekta 'Njutn'. U aprilu ili maju." Ona zastade za trenutak. "To bi bilo sve. Sutra uvee natrag sam u Rimu. Pozdravi Hiter." Najdua poruka koju je Franeska dobila bila je od njenog supruga Alberta, visokog, prosedog, uvaenog poslovnog oveka od svojih ezdeset godina. Alberto je vodio italijanski odeljak firme "mit i Hagenest", multimedijski nemaki konglomerat u ijem se vlasnitvu nalazilo, izmeu ostalog, vie od jedne treine slobodnih novina i asopisa u Evropi, kao i vodee komercijalne televizijske mree u Nemakoj i Italiji. Na snimku koji je poslao Franeski Alberto je sedeo u sobi za odmor u njihovom domu, nosei skupo crno odelo i pijuckajui brendi. Glas mu je bio topao, prisan, ali zvuao je pre kao otac nego kao suprug. Obavestio je Franesku da je njen dugi intervju sa

admiralom Otom Hajlmanom emitovan na vestima irom Evrope toga dana, da je on, kao i uvek, uivao u njenim komentarima i njenoj pronicljivosti, ali i da je zakljuio da se Oto pokazao kao egomanijak. Nimalo iznenaujue, promrmlja Franeska, uvi muevljevu opasku, budui da je on to i te kako. Ali esto mi je od koristi. Alberto joj je saoptio i neke dobre vesti o jednom svom detetu (Franeska je imala tri pastorka koja su sva bila starija od nje), a onda je jo dodao da mu nedostaje i da jedva eka da je vidi sutra uvee. I ja, pomisli Franeska, pre no to je odgovorila na poruku. Prijatno je iveti s tobom. Tako istovremeno imam slobodu i bezbednost. etiri asa kasnije Franeska je stajala na balkonu, puei cigaretu na hladnom teksakom decembarskom vazduhu. vrsto se obavila u debelu odoru kojom je uprava hotela opskrbila svaku sobu. Sreom, nije kao u Kaliforniji, ree ona u sebi, duboko uvukavi dim u plua. U Teksasu bar neki hoteli imaju balkone za puenje. Oni fanataci na amerikoj zapadnoj obali proglasili bi puenje za teak zloin samo kada bi im se ukazala prilika. Prila je uz ogradu kako bi imala bolji pogled na nadzvuni putniki avion koji se sa zapada pribliavao aerodromu. U mati je videla sebe u tom avionu, kao to e i biti sutra na putu za Rim. Zamislila je da ova letelica dolazi iz Tokija, neosporne ekonomske prestonice sveta pre Velikog Haosa. Posle katastrofe izazvane neposedovanjem sirovina tokom mravih godina iz sredine stolea, Japanci su sada ponovo uivali u napretku sa povratkom sveta slobodnom tritu. Franeska je posmatrala avion dok se nije spustio, a onda podigla pogled ka nebu punom zvezda. Ponovo je uvukla dim od cigarete, da bi ga potom gledala kako se rastae vazduhom kada ga je ispustila iz plua. I tako, Franeska, pomisli ona, sada dolazi ono to bi mogao da bude tvoj najvei zadatak. Prilika da postane besmrtna? U najmanju ruku, trebalo bi dugo da me pamte kao lana posade u okviru misije "Njutn". Misli joj se upravie ka ovoj misiji i u mati joj se nakratko obrazovae prikaze fantastinih stvorenja koja su sazdala dva gargantuanska svemirska broda i uputila ih u posetu Sunevom sistemu. No, ubrzo se vratila u stvarni svet, prisetivi se ugovora koji je Dejvid Braun potpisao neposredno pre no to je tog popodneva otila iz njegovog doma. Sada smo ortaci, moj uvaeni doktore Braun. ime se zavrava prva faza mog plana. A ako se nisam prevarila, u tvojim oima danas se pojavila iskra interesovanja. Franeska je ovla poljubila Dejvida kada su zavrili razgovor i potpisali ugovore. Ponovo su bili sami u njegovoj radnoj sobi. Za trenutak je pomislila da e joj on uzvratiti poljubac, ali ne vie sasvim ovla. Franeska zavri puenje cigarete, ugasi je u pepeljari i krenu natrag u hotelsku sobu. U asu kada je otvorila vrata, razabrala je zvuk tekog disanja. Velika postelja bila je u neredu i na njoj je, na leima, leao nag Redi Vilson, remetei pravilnim hrkanjem tiinu apartmana. Ima silnu opremu, prijatelju, pomisli ona, kako za posao, tako i za voenje ljubavi. Ali ni jedno ni drugo nije sportsko takmienje. Bio bi daleko zanimljiviji ukoliko bi imao malo vie istananosti, moda ak i suptilnosti. 7. ODNOSI SA MEDIJIMA

Samotni orao lebdeo je visoko povrh movara pri ranoj jutarnjoj svetlosti. Uplovio je u struju vetra koja je dolazila sa okeana i zaputio se na sever du obale. Daleko pod orlom, poev od svetlosmeeg i belog peska pokraj okeana, pa preko mree ostrva, reka i zaliva koja se pruala miljama u pravcu zapadnog obzorja, vodio je, kroz travnato i movarno zemljite, neprekidni lanac raznolikih zdanja povezanih poploanim putevima. Sedamdeset pet godina ranije, kosmodrom "Kenedi" predstavljao je jedno od est mesta na Zemlji gde su se putnici prekrcavali iz brzih vozova i aviona u atlove koji su vodili do neke svemirske stanice na NZO (niskoj Zemljinoj orbiti). Ali Veliki Haos pretvorio je kosmodrom u avetinjski podsetnik na nekada procvalu kulturu. Njegovi portali i prolazi bili su godinama preputeni travi, morskim pticama, aligatorima i sveprisutnim insektima Srednje Floride. Tokom ezdesetih godina dvadeset drugog veka, posle oko dve decenije potpune atrofije, kosmodrom je postepeno oivljavan. Najpre je bio korien kao aerodrom, da bi potom opet prerastao u opte transportno sredite koje je opsluivalo atlantsku obalu Floride. Kada je sredinom sedamdesetih godina ponovo poelo lansiranje raketa, bilo je sasvim prirodno da se vrate u upotrebu stare lansirne rampe u "Kenediju". Do decembra 2199. vie od polovine starog kosmodroma bilo je renovirano kako bi se mogao obavljati sve ivlji saobraaj izmeu Zemlje i svemira. Sa jednog od prozora svoje privremene kancelarije Valerij Borzov posmatrao je kako velianstveni orao elegantno klizi ka gnezdu pri vrhu kronje jednog od retkih visokih stabala u centru. Voleo je ptice. Godinama su ga ve oaravale, jo od ranog deatva u Kini. U jednom od svojih najivljih snova general Borzov iveo je na nekoj udesnoj planeti gde je nebo vrvelo od leteih stvorenja. Jo se seao kako je pitao oca da li je u prvoj letelici Rama bilo leteih biota; odrian odgovor silno ga je razoarao. General Borzov zauo je zvuk nekog velikog transportnog vozila i okrenuo se prema prozoru koji je gledao na zapad. Sa naspramne strane, ispred hangara za testiranje, iz opitnog kompleksa izlazio je pogonski modul koji e se koristiti kod obe letelice iz misije "Njutn"; nalazio se na ogromnoj platformi koja se kretala na nizu tranica. Opravljeni modul, koji je bio vraen na podsistemsko testiranje zbog problema sa kontrolorom jona, bie ukrcan tog popodneva u teretni atl i prebaen u odeljenje za montau letelica u svemirskoj stanici NZO-2, gde e biti ponovo postavljen na svoje mesto pre konanog isprobavanja celog vozila neposredno pre Boia. Obe letelice koje e se koristiti u misiji "Njutn" trenutno su bile podvrgavane zavrnim proverama i isprobavanjima na NZO-2. Sve simulacione vebe za kosmonaute, meutim, bile su izvoene na NZO-3 uz pomo rezervne opreme. Kosmonauti e poeti da koriste stvarne letake sisteme na NZO-2 tek na nedelju dana pre lansiranja. Na junoj strani hangara jedan elektrobus zaustavio se ispred zgrade sa kancelarijama i iz njega je izila mala skupina ljudi. Meu njima se nalazila i jedna plavua u utoj bluzi sa dugakim rukavima, dezeniranoj uspravnim prugama, i pantalonama od crne svile. Gracioznim hodom uputila se ka ulazu u zgradu. General Borzov zadivljeno ju je posmatrao iz daljine, prisetivi se da je Franeska bila uspean maneken pre no to je postala televizijski novinar. Zapitao se ta je to, u stvari, to ona eli i zato je insistirala da se nasamo vidi sa njim pre medicinskog brifinga tog jutra. Nekoliko trenutaka kasnije pozdravio ju je na ulazu u svoju kancelariju. "Dobro jutro, sinjora Sabatini", ree on.

"I dalje ste tako formalni, generale?" uzvrati ona, nasmejavi se. "ak i kada nema nikog drugog sa nama? Vi i dva Japanca jedini ste lanovi ekipe koji odbijaju da me oslovljavaju imenom - Franeska." Primetila je da je on nekako neobino posmatra. Osmotrila je svoju odeu da proveri da li je sa njom sve u redu. "U emu je stvar?" upita ga ona posle kratkog oklevanja. "Mora da je u pitanju vaa bluza", uzvrati kao iz topa general Borzov. "Za trenutak mi se javio neodoljiv utisak da ste vi tigar koji se sprema da se baci na nesrenu antilopu ili gazelu. Moda je to stoga to me ve stie starost. Ili je moj um poeo da se poigrava sa mnom." On je pozva da ue u kancelariju. "Bilo je ve mukaraca koji su mi govorili da liim na maku. Ali ne i na tigra." Franeska sede na stolicu pokraj generalovog stola. Na licu joj se pojavi vragolast osmeh. "Ja sam, meutim, samo bezazlena, arena makica." "Ne verujem vam ni za trenutak", zakikota se Borzov. "Vi se moete opisati mnogim pridevima, Franeska, ali meu njima svakako ne bi bio 'bezazlena'." On najednom postade veoma poslovan. "ta, dakle, mogu da uinim za vas? Kazali ste da ima neto veoma vano o emu biste eleli da porazgovaramo i to je krajnje neodlono." Franeska izvadi veliki list hartije iz svoje meke aktovke i prui ga generalu Borzovu. "Evo plana medijskog pokrivanja projekta", ree ona. "Podrobno sam ga razmotrila tek jue sa uredom za izvetavanje javnosti i svetskim televizijskim mreama. Obratite panju na to da je do sada uraeno samo pet iscrpnih linih intervjua sa kosmonautima. Jo etiri su prvobitno bila predviena za ovaj mesec. Ali takoe primetite da kada ste postojeem nizu vebi dodali jo tri dana simulacije, to ste uinili nautrb vremena planiranog za intervjuisanje Vejkfilda i Turgenjeve." Zastala je za trenutak kako bi se uverila da je on prati. "Jo moemo da obavimo stvar sa Takagiijem sledee subote, a O'Tula emo snimiti na Badnje vee u Bostonu. Ali i Riard i Irina tvrde da vie nemaju vremena za intervjue. Osim toga, i dalje smo suoeni sa jednim starim problemom; za vas i Nikol uopte nije odreen termin..." "Insistirali ste da se vidimo ovog jutra u 7:30 kako bismo se dogovorili oko rasporeda za medijsko pokrivanje misije", prekide je Borzov glasom koji je jasno stavljao do znanja da ovim aktivnostima pridaje odreenu vanost. "Izmeu ostalog", uzvrati Franeska nonalantno. Prela je preko preutne kritike u njegovom komentaru. "Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da od svih uesnika ove misije publika pokazuje najvee zanimanje za vas, mene, Nikol de ardan i Dejvida Brauna. Do sada nisam uspela da ugovorim lini intervju sa vama, a madam de ardan kae da ona uopte ne namerava da mi ga da. Televizijskim kompanijama se to ba ne dopada. Ono to je trebalo da uradim pre lansiranja ostae nepotpuno. Potrebna mi je stoga vaa pomo." Franeska pogleda generala Borzova u oi. "Traim da opozovete dodatne simulacije, da odredite termin linog intervjua sa vama i da se kod Nikol zauzmete za mene." General nabra vee. Franeskina drskost razljutila ga je i ozlojedila. Poeleo je da joj kae kako utvrenje termina za line video intervjue ne stoji ba visoko na njegovom sisku prioriteta. Ali neto ga je nagnalo da se uzdri. Kako esto ulo tako i dugotrajno iskustvo naveli su ga da ne reaguje, budui da je osetio da se iza Franeskinih rei krije jo neto. Odluio je da dobije na vremenu tako to e promeniti temu.

"Uzgred, moram vam rei da me sve vie brine ekstravagantnost doeka nove godine koji prireuju vai prijatelji iz italijanske vladino-poslovne koalicije. Znam da smo se saglasili na poetku treninga da emo, kao grupa, izvriti tu drutvenu obavezu. Ali nisam ni slutio da e stvar biti najavljena kao doek stolea, kako je to uinjeno prole nedelje u jednom od amerikih asopisa o poznatim linostima. Vi znate sve te ljude. Zar ne moete da uinite neto da se sve malo primiri?" "Taj gala doek bio je druga stavka na mom spisku", odvrati Franeska, veto preavi preko prekora u njegovoj opaski. "I tu mi je potrebna vaa pomo. etiri kosmonauta iz misije 'Njutn' sada tvrde da nemaju nameru da budu prisutni, a dvoje ili troje je nagovestilo da e moda imati druge obaveze - iako jo u martu obeano nae prisustvo na doeku. Takagii i Jamanaka ele da proslave praznik sa svojim porodicama u Japanu, a Riard Vejkfild mi kae da je rezervisao aranman za ronjenje na Kajmanskim ostrvima. A tu je ponovo i ona Francuskinja koja naprosto izjavi da ne dolazi i odbije da prui bilo kakvo objanjenje." Borzov nije mogao da obuzda osmeh. "Zbog ega imate toliko nevolja sa Nikol de ardan? ovek bi pomislio da bi trebalo, budui da ste obe ene, sa njom da imate manje neprilika nego sa ostalima." "Ona nema nimalo razumevanja za ulogu medija u ovoj misiji. Kazala mi je to u vie navrata. Uz to, veoma je tvrdoglava kada je u pitanju njen privatan ivot." Franeska slegnu ramenima. "Ali publika je potpuno oarana njome. Uostalom, ona ne samo to je doktor, lingvista i bivi olimpijski pobednik, nego je i ker uvenog romanopisca i majka etrnaestogodinje kerke, iako nikada nije bila udata..." Valerij Borzov baci pogled na runi sat. "Ne bi bilo loe da me izvestite o tome", prekide je on, "koliko jo stavki ima na vaem spisku, kako ste vi to slikovito kazali? Treba da se pojavimo u auditorijumu kroz deset minuta." On uzvrati osmeh Franeski. "Uz to, moram da vas podsetim da je madam de ardan prilagodila svoje dananje obaveze vaem zahtevu za medijskim pokrivanjem ovog brifinga." Franeska je izuavala pogledom generala Borzova nekoliko sekundi. ini mi se da je sada spreman, pomisli ona. Osim ako ga nisam pogreno procenila, odmah e sve razumeti. Ona izvadi neki mali, kockasti predmet iz svoje aktovke i prui ga preko radnog stola. "Ovo je poslednja stavka na mom spisku", ree Franeska. Na licu zapovednika misije "Njutn" pojavi se izraz zbunjenosti. On stade da premee memorijsku kocku po akama. "Prodao nam ju je jedan slobodan novinar", ree Franeska veoma ozbiljnim tonom. "Dobili smo uveravanja da je to jedina postojea kopija." Napravila je kratku pauzu dok je Borzov umetao memorijsku kocku u odgovarajui otvor na svom kompjuteru. Primetno je pobledeo kada se na monitoru pojavio prvi video segment iz memorijske kocke. Narednih petnaest sekundi netremice je posmatrao nekontrolisane kretnje svoje keri Natae. "elela sam da ovo sauvan od bulevarske tampe", dodade Franeska blago. "Koliko traje traka?" upita tiho general Borzov. "Skoro pola asa", uzvrati ona. "Ja sam jedina koja ju je celu videla." General Borzov duboko uzdahnu. Bio je to trenutak koga se njegova supruga Petra pribojavala jo od trenutka kada je zvanino objavljeno da e on biti zapovednik misije "Njutn". Direktor instituta u Sverdlovsku obeao je da nijedan reporter nee imati

pristupa njegovoj keri. Sada se pred njim nalazila video traka sa tridesetminutnim intervjuom sa njom. Petru e od ovoga udariti kap. On baci pogled kroz prozor. Um mu je grozniavo radio: ta e biti sa misijom ukoliko javnost dozna da mu kerka boluje od akutne izofrenije? Stvar bi bila nezgodna, zakljui on, ali misija nee pretrpeti nikakvu ozbiljnu tetu... General Borzov uputi pogled prema Franeski. Mrzeo je da se pogaa. A nije bio ni siguran da Franeska nije lino naruila intervju sa Nataom. No, ipak..." Borzov se opusti i nagna sebe da se osmehne. "Trebalo bi da vam zahvalim", ree on, "ali nekako mi to ne izgleda prikladno." On zastade za trenutak. "Pretpostavljam da se od mene ipak oekuje da pokaem neku zahvalnost." Nije loe, pomisli Franeska. Dobro je znala da jo nita ne treba da kae. "U redu", nastavi general posle podueg utanja, "ukinuu dodatne simulacije. I drugi su se ve alili zbog toga." On stade da okree memorijsku kocku u aci. "Petra i ja emo doi ranije u Rim, kao to ste svojevremeno predloili, kako bismo mogli da obavimo taj lini intervju. Podsetiu sutra sve kosmonaute na zakazani doek nove godine i rei u im da im je dunost da budu prisutni. Ali ni ja ni bilo ko drugi ne moe da zahteva od Nikol de ardan da razgovara sa vama o bilo emu drugom osim o njenom poslu." On naglo ustade. "Sada je vreme da poemo na biometrijski sastanak." Franeska se nagnu i poljubi ga u obraz. "Hvala vam, Valerij", ree ona. 8. BIOMETRIJA Medicinski brifing ve je poeo kada su Franeska i general Borzov stigli. Bili su prisutni svi ostali kosmonauti, kao i jo izmeu dvadeset pet i trideset inenjera i naunika koji su radili na misiji. etiri novinska reportera i jedna televizijska ekipa sainjavali su publiku. Ispred malog auditorijuma stajala je Nikol de ardan, odevena kao i uvek u sivi letaki kombinezon i sa laserskim pokazivaem u ruci. Uz nju se nalazio jedan visoki Japanac u plavom odelu. On je paljivo sluao pitanje koje mu je bilo upueno iz publike. Nikol ga prekide kako bi pozdravila pridolice. "Sumimasen, Hakamacu-san", ree ona. "Dopustite mi da vam predstavim naeg zapovednika, generala Valerija Borzova iz Sovjetskog Saveza, kao i novinarkukosmonauta Franesku Sabatini." Ona se okrenu ka paru koji je zakasnio. "Dobri utra", ree Nikol na ruskom generalu, klimnuvi potom kratko u znak pozdrava Franeski. "Ovo je uvaeni dr Toiro Hakamacu. On je projektovao i nainio biometrijski sistem koji emo koristiti prilikom leta, ukljuujui tu i siune sonde koje e nam biti unete u tela." General Borzov prui ruku. "Drago mi je, Hakamacu-san", ree on. "Madam de ardan podrobno nas je upoznala sa vaim sjajnim izumom." "Hvala", uzvrati ovek, naklonivi se u pravcu Borzova poto su se rukovali. "Za mene je ast da budem deo ovog projekta." Franeska i general Borzov sedoe na dve prazne stolice ispred auditorijuma i sastanak zvanino otpoe. Nikol upravi pokaziva prema jednoj tastaturi koja se nalazila uz mali podijum i u prednjem delu prostorije pojavi se, kao trodimenziona holografska slika, aroliki muki model ljudskog kardiovaskularnog sistema u prirodnoj veliini, sa venama oznaenim plavom bojom i arterijama crvenom. Siuni beli markeri koji su

kruili u krvnim sudovima ukazivali su na pravac i stopu protoka krvi. "Medicinsko vee MSA tek je prole nedelje konano odobrilo nove Hakamacuove sonde kao glavni zdravstveni monitorski sistem u okviru misije", poe da objanjava Nikol. "Ovo odobrenje izdato je u poslednji as kako bi mogli valjano da budu provereni rezultati ispitivanja stresa, u okviru kojih je novim sondama naloeno da dejstvuju u irokom rasponu nenormalnih situacija. ak i pod tim ekstremnim uslovima nije ustanovljen ni kod jednog od ispitanika nikakav znak aktiviranja mehanizma odbacivanja. Imamo sree to emo biti u prilici da koristimo ovaj sistem, budui da e to olakati ivot kako meni, kao sanitetskom oficiru, tako i svima vama. Tokom misije vi neete biti podvrgavani rutinskim tehnikama koje predviaju razna ubrizgavanja ili skeniranja i koje su koriene u prethodnim projektima. Ove nove sonde bie ubrizgane jednom, najvie dva puta tokom nae stodnevne misije i njih ne treba menjati." "Kako su reeni dugoroni problemi odbacivanja?" upita jedan lekar iz publike, prekinuvi Nikolinu nit izlaganja. "O tome u iscrpno govoriti na naem strunom sastanku po podne", uzvrati ona. "Za sada e biti dovoljno da pomenem da, budui da se kljuna hemija koja upravlja odbijanjem temelji na etiri ili pet kritinih parametara, raunajui tu kiselost, sonde su optoene hemikalijama koje se prilagoavaju lokalnim hemijskim uslovima na mestu unosa. Drugim reima, kada jednom sonda stigne na svoje odredite, ona neagresivno ispita svoju novu biohemijsku sredinu, a zatim sama obrazuje tanuni omota koji biva tako sazdan da je saglasan sa hemijom domaina, te ga ona stoga ne odbacuje. Ali otila sam mnogo unapred", ree Nikol, okrenuvi se prema velikom modelu koji je prikazivao protok krvi u ljudskom biu. "Porodica sondi bie uneta ovde, u levoj ruci, a pojedinani monitori razii e se prema unapred utvrenim programima voenja do trideset dva odreena mesta u telu. Tu e se ugnezditi u tkivu domaina." Unutranjost holografskog modela oive na njene rei i prisutni stadoe da posmatraju kako se trideset dve trepue take kreu iz leve ruke po celom telu. etiri su otile u mozak, tri u srce, etiri u glavne lezde endokrinog sistema, a preostali dvadeset jedan monitor smestio se po odabranim mestima i organima u rasponu od oiju do prstiju na rukama i nogama. "Svaka sonda sadri niz mikroskopsih senzora kojima se ispituju znaajni parametri zdravlja, kao i sloen registracioni sistem koji najpre uskladituje, a zatim emituje snimljene informacije po prijemu odgovarajue komande iz skenera. U praksi, trebalo bi da skeniram svakog od vas i uskladitim zdravstvene telemetrijske podatke jednom dnevno, ali rekorderi mogu da obrade podatke i iz etiri dana, ukoliko se pokae potrebno." Nikol zastade i osmotri publiku. "Ima li nekih pitanja?" upita ona. "Ima", oglasi se iz prvog reda Riard Vejkfild. "Jasno mi je kako ovaj sistem sakuplja bilione bita podataka. Ali to je ono lake. Ne postoji nain na koji ti ili bilo koje drugo ljudsko bie moe pregledati sve te informacije. Kako e podaci biti sintetisani ili analizirani da se moe ustanoviti da li se dogaa neto nepravilno?" "Ti ba ume da da lagvort, Riarde", osmehnu se Nikol. "Upravo sam o tome nameravala neto da kaem." Ona podie neki mali, pljosnat, tanki predmet sa tastaturom. "Ovo je standardni programabilni skener koji omoguava da se registrovane informacije ispitaju na mnotvo razliitih naina. Mogu da pozovem punu memoriju iz bilo kog ili iz svih kanala, ili mogu da naloim prenos jedino podataka upozorenja..." Nikol primeti izraz zbunjenosti na mnogim licima u publici. "Bie, izgleda, bolje da ovo jo jednom objasnim", ree ona. "Svako merenje koje vri bilo koji instrument

ima neki oekivani raspon veliina - raspon koji e, razume se, varirati od osobe do osobe - kao i znatno vei tolerancioni raspon ija je svrha da se ustanovi pojava prave opasnosti. Ako neko posebno merenje izie iz oekivanog raspona, ono biva uneto u fajl upozorenja i taj kanal biva oznaen alarmnim identifikatorom. Jedna od mogunosti koju imam u radu sa skenerom jeste da dobijem samo te liste upozorenja. Ako se neki kosmonaut dobro osea, sve to ja treba da uradim jeste da proverim da li je neto uneto u bafer upozorenja." "Ali ako se javi merna vrednost izvan tolerancionog raspona", umea se Jano Tabori, "onda se stvari menjaju. "Monitor ukljuuje svoj odailja za sluaj opasnosti i koristi svu unutranju energiju da emituje zvuni signal koji zvui zastraujue. Znam to. To mi se dogodilo tokom jednog kratkog testa, da bi se na kraju ispostavilo da su posredi bile neodgovarajue tolerancione vrednosti. Pomislio sam da umirem." Jano je bio rezervni sanitetski oficir. Njegov komentar izazvao je opti smeh. Predstava o malom Janou koji se eta unaokolo, emitujui prodoran pisak, uistinu je bila smena. "Nijedan sistem nije stopostotno pouzdan", nastavi Nikol, "a ovaj je dobar onoliko koliko je dobar i niz zadatih vrednosti koje treba da aktiviraju signale upozorenja i opasnosti. Jasno vam je, dakle, zato su od sutinske vanosti kalibracioni podaci. Krajnje pomno smo izuili medicinske istorije svih vas i uneli poetne vrednosti u monitore. Ali moramo da vidimo stvarne rezultate koje emo dobiti kada vam sonde budu unete u tela. To je i razlog to smo se danas okupili. Uneemo vam niz sondi danas, pratiemo ta e se dogoditi tokom etiri zavrna simulaciona vebanja koja poinju u etvrtak, a onda emo aurirati aktivirajue vrednosti, ukoliko bude potrebno, pre stvarnog lansiranja." Usledilo je nevoljno komeanje kosmonauta pri pomisli na to kako im se majune medicinske laboratorije unedogled ubrizgavaju u telo. Bili su navikli na redovne pregledne sonde koje su im smetane u tela da bi se pribavile neke posebne informacije, kao to je koliina ploica koje zakruju arterije, ali te sonde uvek su bile privremene. Pomisao na stalnu elektronsku invaziju bila je, u najmanju ruku, uznemirujua. General Majkl O'Tul postavi dva pitanja koja su se veini lanova posade motala po glavi. "Nikol", upita on na svoj uobiajen prostoduan nain, "moe li nam rei kako e ustanoviti da su sonde uistinu stigle na pravo mesto. I neto jo vanije: ta ako se neka od njih pokvari?" "Razume se, Majkl", uzvrati ona predusretljivo. "Ne zaboravi da e te stvarice biti i u meni, tako da se pitanje odnosi i na mene lino." Nikol de ardan imala je oko trideset pet godina. Koa joj je bila blistava, bakarno smea, oi mrke, u obliku badema, a kosa raskona, jantarno crna. Zraila je nesumnjivim samopouzdanjem koje se ponekad tumailo kao nadmenost. "Neete izii iz klinike danas pre no to proverimo da se sve sonde nalaze na pravom mesatu", nastavi ona. "Sudei na osnovu naeg skoranjeg iskustva, kod jednog ili dvoje meu vama moe se dogoditi da neki monitor skrene sa kursa. Pomou laboratorijske opreme bie sasvim lako ui mu u trag, a zatim uputiti prioritetne naredbe neophodne da se on vrati na ispravnu taku. to se tie eventualnog kvara, postoji vie nivoa zatite od neispravnog funkcionisanja. Pre svega, svaki monitor proverava svoju bateriju senzora vie od dvadeset puta dnevno. im neki instrument ne proe ovaj test, izvrni softver u njegovom monitoru trenutno ga iskljuuje. Osim toga, svaki blok sondi biva dva puta dnevno podvrgnut potpunom i strogom samotestiranju. Zakazivanje na samotestiranju jedan je od

mnotva uslova koji izazivaju da monitor pone da lui hemikalije to izazivaju samounitenje; ono to preostane, telo na kraju bezopasno apsorbuje. Osim ako ne podlegnete hipohondriji, ostaje vam da nam verujete da smo strogo proverili sve mogue kvarove na ispitanicima tokom poslednjih godinu dana." Nikol zavri izlaganje i ostade nekoliko trenutaka u tiini pred sluaocima. "Ima li pitanja" upita najzad, a zatim, posle nekoliko sekundi oklevanja, nastavi: "Dobro, onda mi je potreban dobrovoljac koji e doi ovde, pokraj robotske bolniarke, da primi sonde. Meni su one ve ubrizgane i proverene prole nedelje. Ko je, dakle, sledei?" Franeska ustade. "U redu, poeemo sa lepom sinjorom Sabatini", ree Nikol. Ona domahnu lanovima televizijske ekipe. "Upravite kamere prema simulacionom tragau. Bie to i te kakva predstava kada se ove elektronske bube razmile kroz krvotok." 9. DIJASTOLIKA NEPRAVILNOST Kroz prozor Nikol je jedva mogla da razabere sibirska snena polja pri difuznoj decembarskoj svetlosti. Prostirala su se na vie od petnaest hiljada stopa ispod nje. Supersonini avion sada je usporavao, skrenuvi na istok, prema Vladivostoku. Nikol zevnu. Posle samo troasovnog sna morae da ulae celog dana silan napor da joj telo ostane budno. U Japanu je bilo ve skoro deset ujutro, dok je kod kue, u Bovoau, u dolini Loare nedaleko od Tura, njena ker enevjev i dalje imala jo puna etiri sata sna pre no to je budilnik probudi u sedam asova. Video monitor na stranjem delu sedita ispred Nikol automatski se ukljuio i podsetio je da je do sletanja u transportni centar Kansai ostalo jo samo petnaest minuta. Ljupka Japanka na ekranu preporuila je da je upravo sada zgodan trenutak da se naprave ili potvrde rezervacije za dalji prevoz i smetaj. Nikol ukljui komunikacioni sistem u svom seditu i pred njom se pojavi tanak pravougaoni posluavnik sa tastaturom i malim ekranom. Bilo joj je potrebno manje od minuta da se pobrine kako za prevoz vozom do Kjotoa, kao i za potonji prevoz gradskom eleznicom do hotela. Sve trokove platila je svojom Optom kreditnom karticom, poto se prethodno identifikovala navoenjem majinog devojakog imena: Anavi Tiaso. Kada je zavrila, sa ivice posluavnika iziao je mali odtampani raspored na kome su pored oznaka njenog voza i kompozicije gradske eleznice bila navedena jo vremena polaska i trajanja vonje (u hotel e stii u 11,14 po japanskom vremenu). Dok se avion spremao za sputanje, Nikol poe da razmilja o razlozima za ovo iznenadno putovanje na kome je prevalila gotovo treinu puta oko Zemljine kugle. Pre samo dvadeset etiri asa planirala je da ovaj dan provede u kui, obavljajui neki kancelarijski posao pre podne, dok bi se po podne posvetila enevjev kojoj bi pomagala u uenju jezika. Bio je to poetak praznikog raspusta za kosmonaute i, izuzme li se ona glupa proslava u Rimu na kraju godine, Nikol je trebalo da bude slobodna sve do osmog januara kada je morala da se javi na NZO-3. Ali dok je prethodnog jutra sedala u svojoj radnoj sobi, rutinski proveravajui biometrijske snimke sa zavrnog niza simulacija, Nikol je uoila jednu neobinu pojavu. Prouavala je podatke vezane za rad srca i krvi pritisak Riarda Vejkfilda za vreme jednog testa sa promenljivom gravitacijom i nikako nije uspevala da protumai poveanje broja otkucaja koje se iznenada pojavljivalo. Odluila je da ove podatke uporedi sa podrobnom biometrijom srca dr Takagiija, budui

da je on bio izloen istom fizikom naporu kao i Riard u vreme kada mu se puls naglo ubrzao. Ono to je otkrila kada je ispitala ceo blok informacija vezan za rad Takagiijevog srca jo ju je vie iznenadilo. Dijastoliko irenje japanskog profesora bilo je, izvan svake sumnje, nepravilo, ak moda patoloko. Ali sonda nije uputila nikakve znake upozorenja niti su bili alarmirani kanali sa podacima. ta se to dogaalo? Da li je ustanovila nesavrenost Hakamacuovog sistema? Posle jednoasovnog detektivskog posla pojavile su se nove neobinosti. Takagiijev problem ispoljio se u etiri zasebna navrata tokom simulacija. Abnormalno ponaanje bilo je sporadino i javljalo se na mahove. Ponekad se izuzetno duga dijastola, koja je podseala na ventilski problem tokom punjenja srca krvlju, ne bi javljala punih trideset osam asova. injenica, meutim, da je do ove nepravilnosti dolo u etiri razliita navrata ukazivala je na to da je posredi, sasvim izvesno, neka abnormalnost. Ono to je zbunilo Nikol nisu bili sami sirovi podaci - ve zakazivanje sistema koji je trebalo da aktivira odgovarajui alarm kada se pojave krajnje nepravilni nalazi. Deo analize koju je preduzela bilo je pomno ispitivanja Takagiijeve medicinske istorije, pri emu je posebnu panju obratila na kardioloki izvetaj. Tu nije bilo ni pomena o nekoj abnormalnosti, tako da je ona na kraju uverila sebe da je kod Takagiija re o neispravnom senzoru, a ne o medicinskom problemu. Da je sistem radio isravno, zakljuila je ona, pojava duge dijastole odmah bi monitor rada srca izvela iz oekivanog raspona veliina, to bi ukljuilo alarm. Ali to se nije dogodilo. Ni prvi put ni naredni. Da li je mogue da je ovde posredi dvostruka greka? Ako je tako, kako je onda sonda i dalje prolazila na samoproveravanju? Nikol je u prvi mah pomislila da pozove jednog od svojih asistemata iz medicinskog odeljenja MSA kako bi se konsultovala oko anomalije koju je uoila, ali je umesto toga odluila da telefonira dr Hakamacuu u Japan, prisetivi se da je osoblje MSA zbog praznika odsutno. Taj telefonski razgovor potpuno ju je pomeo. On joj je bez oklevanja kazao da pojava koju je uoila ima svoj uzronik u pacijentu, odnosno da nikakva kombinacija zakazivanja delova sonde nije mogla da dovede do tako neobinih ishoda. "Ali zato se onda nita nije pojavilo u fajlu upozorenja?" upitala je ona japanskog dizajnera elektronike. "Zato to nije dolo do izlaska iz oekivanog raspona veliina", uzvratio je on samouvereno. "Mora da je, iz nekog razloga, kod ovog kosmonauta unet izuzetno irok oekivani raspon. Da li ste proverili njegovu medicinsku istoriju?" Kasnije tokom razgovora, kada je Nikol kazala dr Hakamacuu da se neoekivani podaci odnose na sonde u telu jednog njegovog zemljaka, kosmonauta-naunika Takagiija, obino uzdran inenjer uzbueno je uzviknuo u telefon: "Odlino", kazao je on. "Onda u moi da misteriju odmah odgonetnem. Stupiu u vezu sa Takagiijem preko univerziteta Kjoto i obavestiu vas o tome ta sam ustanovio." Tri asa kasnije na Nikolinom video monitoru pojavilo se smrknuto lice dr igerua Takagiija. "Gospoo de ardan", ree on veoma utivo, "ujem da ste razgovarali sa mojim kolegom, Hakamacu-sanom, o rezultatima mojih biometrijskih merenja za vreme simulacija. Da li biste bili ljubazni da i meni objasnite ta se ustanovili?"

Nikol je izloila sve informacije do kojih je dola svom kolegi-astronautu, ne prikrivi nita i izloivi svoje lino uverenje da je izvor pogrenih podataka bila neispravna sonda. Posle Nikolinog objanjenja usledila je duga tiina. Konano, zabrinuti japanski naunik ponovo se oglasio: "Hakamacu- san upravo me je posetio ovde na univerzitetu i proverio sondu koja se nalazi u meni. Izvestie vas da nije ustanovio nikakve probleme sa svojom elektronikom." Takagii je ponovo zastao, kao da se duboko zamislio. "Gospoo de ardan", ree joj on nekoliko sekundi kasnije, "eleo bih da vas zamolim za jednu uslugu. Za mene je to stvar od izuzetne vanosti. Da li biste moda mogli da me posetite u japanu u najskorijoj budunosti? Voleo bih da nasamo razgovaram sa vama i da vam objasnim neto to bi moglo da ima veze sa mojim nepravilnim biometrijskim podacima." Na Takagiijevom licu stajao je izraz ozbiljnosti koji Nikol nije mogla ni da previdi niti da pogreno protumai. On joj je, oigledno, uputio vapaj za pomo. Ne postavivi vie nijedno pitanje, ona se odmah saglasila sa predlogom da ga poseti. Nekoliko minuta kasnije rezervisala je mesto na nonom supersoninom letu iz Pariza za Osaku. "Nijednom nije bombardovan za vreme velikog rata sa Amerikom", ree Takagii, pokazavi prema gradu Kjotou koji se pruao pod njima, "a gotovo i da nije pretrpeo nikakvu tetu kada su razbojnici preuzeli vlast tokom sedam meseci 2141. Priznajem da robujem predrasudama", dodade on uz osmeh, "ali za mene je Kjoto najlepi grad na svetu." "Mnogi moji zemljaci imaju isto miljenje o Parizu", uzvrati Nikol. Ona se vre obavi kaputom. Vazduh je bio hladan i vlaan. Izgledalo je kao da e svakog trenutka poeti da pada sneg. Pitala se kada e joj kolega poeti da pria o onome zbog ega je dola ovamo. Nije prevalila pet hiljada milja radi jednog razgledanja grada, iako je morala da prizna da hram Kiomizu, smeten meu stablima na obronku brda okrenutom prema gradu, uistinu predstavlja velianstveno mesto. "Hajdemo na aj", ree Takagii. Poveo ju je do jedne u nizu prostorija za pijenje aja koje su opasivale sredinji deo drevnog budistikog hrama. Sada e mi, ree Nikol u sebi, uzdravi se od zevanja, najzad kazati ta je posredi. Takagii ju je ekao u hotelu kada je stigla. Predloio joj je da neto pojede i malo odspava pre no to se on vrati. Doao je po nju u tri po podne i doveo ju je pravo u hram. Nasuo je gust japanski aj u dve olje i saekao da ga Nikol proba. Topla tenost zagrejala joj je usta, premda joj se gorak ukus nije mnogo dopao. "Gospoo", poe Takagii, "nesumnjivo se pitate zato sam vas zamolio da hitno doete ak u Japan. Vidite...", govorio je lagano ali odluno, "...ceo ivot sam sanjao o tome da e se za moga veka moda jo jedna letelica Rama pojaviti u Sunevom sistemu. Tokom studija na univerzitetu kao i tokom mnogih potonjih godina istraivanja pripremao sam se samo za taj dogaaj, povratak Ramanaca. Tog martovskog jutra 2197, kada me je Alester Mur pozvao da me izvesti da najnoviji snimci sa Ekskalibura svedoe o tome da nam stie novi vanzemaljski posetilac, gotovo sam zaplakao od radosti. Odmah mi je bilo jasno da e MSA uputiti misiju u susret gostima iz svemira - i odluio sam da uzmem udela u njoj." Japanski naunik otpi malo aja i baci pogled na levu stranu, ka negovanim zelenim stablima i padinama povrh grada. "Dok sam bio deak", nastavi on na svom odmerenom, jedva ujnom engleskom, "uspinjao bih se ovim brdima za vedrih noi i

zurio u nebo, tragajui za domom te naroite inteligencije to je sazdala neuporedivu dinovsku mainu. Jednom sam poao za ocem; uurili smo se na hladnom nonom vazduhu, posmatrajui zvezde, dok mi je on priao kako je bilo u njegovom selu za vreme susreta sa prvim Ramom dvanaest godina pre mog roenja. Poverovao sam te noi...", on se okrenu i pogleda Nikol koja je ponovo razabrala strast u njegovim oima, "...a verujem jo i danas, da postoji neki razlog za tu posetu, neka svrha pojave tog udesnog svemirskog broda. Prouio sam sve podatke vezane za prvi susret, nadajui se da u pronai klju objanjenja njegovog dolaska. Nita nije bilo definitivno. Postavio sam nekoliko teorija o Rami, ali ni za jednu od njih nema dovoljno dokaza." Takagii ponovo zastade da bi otpio malo aja. Dubina oseanja koja je ispoljavao iznenadila je i oarala Nikol. Sedela je strpljivo, ne govorei nita, i ekala da on nastavi. "Znao sam da imam dobrih izgleda da budem odabran kao kosmonaut", ree on, "ne samo zbog radova koje sam objavio, raunajui tu i Atlas, ve i zato to je jedan od mojih bliskih saradnika, Hisabori Akita, bio japanski predstavnik u izbornom veu. Kada je broj naunika koji su ostali u konkurenciji sveden na osam, meu kojima sam bio i ja, Akitasan mi je nagovestio da su dva najizglednija kandidata Dejvid Braun i ja. Setiete se da do tada jo nisu preduzeti nikakvi fiziki pregledi. Tako je, priseti se Nikol. U ui izbor za posadu ulo je etrdeset osam kandidata i svi smo odvedeni u Hajdelberg na medicinska ispitivanja. Nemaki lekari insistirali su da svako od odabranih mora da zadovolji sve postavljene medicinske kriterijume. Prvu pregledanu grupu sainjavali su diplomci Akademije. Petoro od njih dvadeset nije prolo. Ukljuujui tu i Alana Blamona. "Kada je va zemljak Blamon, koji je ve uestvovao u est velikih misija to ih je priredila MSA, ispao iz konkurencije zbog beznaajnog uma na srcu - a vee za izbor kosmonauta potom podralo doktore tako to nije uvailo njegovu albu - mene je potpuno obuzela panika." Ponosni japanski fiziar sada je gledao Nikol pravo u oi, preklinjui je za razumevanje. "Pobojao sam se da u izgubiti najznaajniju priliku moje karijere zbog sitnog fizikog problema koji ranije ni na koji nain nije uticao na moj normalan ivot." Zastao je kako bi paljivo odabrao rei. "Znam da je ono to sam uinio bilo pogreno i neasno, ali u to vreme sam uveravao samoga sebe da je ispravno, da nikako ne smem dopustiti skupini maloumnih lekara, koji za merilo zdravlja uzimaju samo numerike vrednosti, da me lie prilike da odgonetnem najveu tajnu u istoriji oveanstva." Dr Takagii ispriao je preostali deo prie bez ulepavanja ili upadljivih izliva oseanja. Strast koja bi povremeno izbila na povrinu tokom razgovora o Ramancima sada je zgasla, a njegov jednolini recital postao je otresit i ist. Objasnio je kako je ulagivanjem naveo porodinog lekara da krivotvori njegovu medicinsku istoriju i da mu da naroiti medikament koji e spreiti ispoljavanje njegove dijastolike nepravilnosti tokom dvodnevnog fizikog pregleda u Hajdelbergu. Iako je postojao izvestan rizik da upotreba tog medikamenta izazove veoma opasna pratea dejstva, sve je ipak ispalo po planu. Takagii je proao rigorozna fizika ispitivanja i konano je bio odabran kao jedan od dvoji naunika u misiji, zajedno sa dr Dejvidom Braunom. Vie uopte nije razmiljao o ovom medicinskom problemu sve do pre otprilike tri meseca, kada je Nikol prvi put objasnila kosmonautima da planira da preporui upotrebu Hakamacuovog sistema sondi tokom misije umesto standardnog sistema jednonedeljnog skeniranja sondama.

I tako si nekako sklopio pogodbu sa Hakamacuom, nastavi Nikol priu u sebi. Sa njegovom punom upuenou ili bez nje. Uneli ste takav oekivani raspon veliina koji ne bi reagovao na tvoju abnormalnost. Nadao si se da niko ko vri analizu testova nee preduzeti puno biometrijsko proveravanje. Sada joj je postalo jasno zato ju je tako hitno pozvao u Japan. A ali da ja sauvam tvoju tajnu. "Vatakui no dorio va, vakarimas", ree utivo Nikol, preavi na japanski kako bi pokazala naklonost prema kolegi u nevolji. "Vidim da ste zbog ove stvari na velikoj muci. Ne morate mi podrobno objanjavati kako ste izveli stvar sa Hakamacuovim sondama." Zastala je, posmatrajui kako mu napetost poputa na licu. "Ali ako vas dobro razumem, vi elite da ja postanem sauesnik u vaoj obmani. Jasno vam je, razume se, da ne mogu ak ni da uzmem u obzir mogunost ouvanja vae tajne ako ne postanem potpuno uverena da va sitan fiziki problem, kako ste ga nazvali, nikako ne ugroava misiju. U protivnom, bila bih prisiljena..." "Gospoo de ardan", prekide je Takagii, "u celosti uvaavam va stav. Nikada nikada - vas ne bih zamolio da prenebregnete moju sranu nepravilnostu ukoliko se ne sloite da je u pitanju uistinu beznaajan problem." Posmatro ju je u tiini nekoliko sekundi. "Kada me je Hakamacu sino pozvao", nastavi on tiho, "u prvi mah sam pomislio da sazovem konferenciju za tampu i da odustanem od uea u projektu. Ali dok sam razmiljao o tome kako da izloim ovo odustajanje, pred oima mi je neprekidno bio lik profesora Brauna. On je sjajan ovek, moj ameriki parnjak, ali je, prema mom miljenju, takoe odve uveren u vlastitu nepogreivost. Najbolja zamena za mene bio bi profesor Volfgang Hajnrih iz Bona. On je objavio vie valjanih radova o Rami, ali i on, kao i Braun, veruje da su ove nebeske posete samo sluajni dogaaji, bez ikakve stvarne veze sa nama ili sa naom planetom." Silina i strast ponovo su mu zraili iz oiju. "Ne mogu da odustanem sada. Osim ako ne budem imao drugog izbora. I Braunu i Hajnrihu moe da promakne klju cele stvari." Iza Takagiija, na stazi koja je vodila ka glavnoj drvenoj zgradi hrama, ustrim korakom promakla su tri budistika svetenika. Uprkos studeni, bili su lako odeveni u uobiajene crnosive odore, a na nogama su imali samo sandale. Japanski naunik predloio je Nikol da ostatak dana provedu u ordinaciji njegovog linog lekara, gde mogu da proue njegovu potpunu, necenzurisanu medicinsku istoriju koja se vodi jo od detinjstva. Ukoliko to bude elela, dodao je on, dae je memorijsku kocku sa podacima u kojoj su spremljene sve informacije koje moe poneti sa sobom u Francusku i tamo ih natenane prouiti. Nikol, koja je pomno sluala Takagiija skoro pun sat, naas je upravila panju na trojicu svetenika koji su se sada svrhovito uspinjali stepenitem u daljini. Oi su im tako vedre, pomisli ona. ivoti su im tako lieni protivurenosti. Jednoumlje moe biti vrlina. Tada svi odgovori postaju laki. Samo na trenutak obuzela ju je zavist prema svetenicima i njihovom sreenom nainu bivstvovanja. Zapitala se kako bi oni razreili nedoumicu sa kojoj ju se suoio dr Takagii. On ne spada u svemirske kadete, stala je da razmilja, tako da od njegove uloge kritino ne zavisi uspeh misije. A u izvesnom smislu on je u pravu. Doktori koji su saraivali na projektu uistinu su bili odve strogi. Nipoto nije trebalo da diskvalifikuju Alena. Bilo bi sramota ako... "Daijobu", ree ona pre no to je on zavrio da govori. "Poi u sa vama do vaeg lekara i ako ne budem ustanovila nita to bi mi smetalo, poneu ceo dosje sa sobom kako bih ga prouila tokom praznika." Takagiijevo lice se ozari. "Ali moram vas ponovo

upozoriti", dodade ona, "da u smesta zatraiti da podnesete ostavku ako u vaoj medicinskoj istoriji bude bilo ta sumnjivo ili ako se javi i najmanji nagovetaj da ste pokuali da prikrijete neku informaciju od mene." "Hvala vam, velika vam hvala", uzvrati dr Takagii, ustavi i klanjajui se svojoj koleginici. "Velika vam hvala", ponovi on. 10. KOSMONAUT I PAPA General O'Tul nije spavao vie od dva sata ukupno. Udrueno dejstvo uzbuenja i vremenske razlike dralo mu je um aktivnim cele noi. Prouavao je ljupki bukoliki mural na zidu naspram postelje u svojoj hotelskoj sobi, dva puta prebrojavi sve ivotinje. Na alost, posle oba brojanja i dalje je ostao potpuno budan. Duboko je udahnuo vazduh, ponadavi se da e mu to pomoi da se opusti. Odakle sva ova nervoza? - upita se on. Pa, on je ovek kao i svi ostali na licu zemlje. Dodue, ne sasvim. O'Tul se uspravi na stolici i osmehnu. Bilo je deset ujutro, a on je sedeo u jednom malom predvorju u Vatikanu. Predstojala mu je privatna audijencija kod Hristovog namesnika, pape Jovana-Pavla V. Tokom detinjstva Majkl O'Tul esto je matao o tome da jednoga dana postane prvi severnoameriki papa. "Papa Majkl" - tako je nazivao sebe za dugih nedeljnih popodneva dok se u osami upuivao u katehizam. Dok je u nedogled ponavljao rei lekcije, smetajui ih u pamenje, zamiljao je sebe, kroz moda pedeset godina, kako nosi sveteniku odori i papski prsten, drei misu za hiljade vernika u velikim crkvama i na stadionima sveta. Nadahnjivao bi uboge, beznadene, potlaene. Pokazivao bi im put, koji bi im Bog odredio, u bolji ivot. Kao mladi, Majkl O'Tul voleo je da se upuuje u sve oblasti, ali tri stvari naroito su podsticale njegovu znatielju. Nikako nije uspevao dovoljno da se naita o religiji, istoriji i fizici. Njegov okretan um uspevao je nekako da uspostavlja mostove meu tim razliitim disciplinama. Nikada mu nije smetalo to to su epistemologije religije i fizike meusobno udaljene punih sto osamdeset stepeni. Majkl O'Tul uspevao je uvek da se razabere u tome na koja pitanja u ivotu odgovor treba da prui fizika, a na koja religija. Sva tri njegova omiljena predmeta razmatranja sticala su se u izuavanju Postanja. Bio je to, uostalom, poetak svega, ukljuujui tu religiju, istoriju i fiziku. Kako je dolo do Postanja? Da li je Bog, u svojstvu glavnog sudije, dao znak za poetak Vaseljene pre osamnaest milijardi godina? Nije li on bio taj koji je pruio podsticaj za kataklizmiku eksploziju poznatu kao Veliki Prasak koja je iz energije stvorila svekoliku materiju? Nije li on predvideo da e oni prvobitni, drevni vodonikovi atomi srasti u dinovske gasne oblake, a zatim kolapsirati pod dejstvom gravitacije i postati zvezde u kojima e biti proizvedene osnovne hemijske gradivne opeke ivota? Postanje nikada nije prestalo da me oarava, ree O'Tul u sebi dok je ekao da bude primljen u audijenciju kod pape. Kako se sve to zbilo? Kakav je smisao ovog posebnog niza dogaaja? Prisetio se pitanja koja je kao tinejder postavljao svetenicima. Bie da sam odluio da ne postanem svetenik zato to bi mi to ograniilo pristup naunoj istini. Crkva se nikada nije oseala lagodno kao ja kada je posredi prividna nesaglasnost izmeu Boga i Ajntajna.

Jedan ameriki svetenik iz vatikanskog ministarstva spoljnjih poslova ekao ga je sino u hotelu kada se vratio iz celodnevnog razgledanja Rima. Svetenik se predstavio i stao da se nairoko izvinjava to nije uzvratio na pismo koje mu je general O'Tul uputio novembra iz Bostona. To bi "olakalo proces", primetio je uzgred svetenik, da je general naglasio u svom pismu da je on nije bilo koji general O'Tul, ve jedan od lanova misije "Njutn". U svakom sluaju, nastavio je svetenik, u zgusnutom programu pape pronaen je slobodan termin i sveti otac e sa radou primiti O'Tula sutra ujutro. Kada su se otvorila vrata koja su vodila u papine slubene odaje, ameriki general je nagonski ustao. Svetenik sa kojim se sino upoznao uao je u predvorje, delujui veoma nervozno, i urno se rukovao sa O'Tulom. Obojica su uputila pogled prema vratima gde je papa, odeven u svoju uobiajenu belu odoru, zavravao razgovor sa jednim od ljudi iz svoje svite. Jovan-Pavle V stupio je potom u predvorje, sa prijatnim osmehom na licu, i pruio ruku O'Tulu. Kosmonaut se automatski spustio na koleno i poljubio papski prsten. "Sveti oe", promrmlja on, zbunjen uzbuenim dobovanjem vlastitog srca, "hvala vam to ste me primili. Za mene je to uistinu velika ast." "ast je i za mene", uzvrati papa na engleskom sa blagim stranim naglaskom. "Sa velikim zanimanjem pratio sam delatnosti vas i vaih kolega." On napravi gest rukom prema O'Tulu i ameriki general krenu za poglavarom crkve u jednu veliku radnu prostoriju sa visokom tavanicom. Na jednom kraju sobe stajao je veoma veliki, tamni, drveni pisai sto, povrh koga je visio portret u prirodnoj veliini Jovana-Pavla IV, oveka koji je postao papa tokom najmranijih dana Velikog Haosa, pruivi potom kako svetu tako i crkvi dvadeset godina energinog i nadahnjujueg voenja. Nadareni Venecuelanac, pesnik i istoriar po struci, pokazao je svetu izmeu 2139. i 2158. u kojoj meri organizovana crkva moe da bude pozitivna snaga u vremenu kada su se ruile doslovce sve druge institucije, liene stoga sposobnosti da prue bilo kakvu pomo u nevolji pometenim masama. Papa sede na jedan kau i pokaza O'Tulu da se smesti pokraj njega. Ameriki svetenik izie iz prostorije. Ispred O'Tula i pape stajali su veliki prozori to su gledali na balkon koji se nalazio dvadesetak stopa povrh vatikanskih vrtova. O'Tul je u daljini mogao da razabere vatikanski muzej u kome je proveo prethodno popodne. "Napisali ste u vaem pismu", ree sveti otac, ne pomaui se nikakvim belekama, "da postoje neke stvari teoloke prirode o kojima biste voleli da porazgovarate sa mnom. Pretpostavljam da te stvari stoje u vezi sa vaom misijom." O'Tul osmotri sedamdesetogodinjeg panca koji je bio duhovni voa jedne milijarde katolika. Papina koa bila je maslinaste boje, imao je otre crte lica, a gusta crna kosa bila mu je ve poprilino osedela. Njegove smee oi bile su meke i bistre. On zacelo ne gubi vreme, pomisli O'Tul, prisetivi se lanka u katolikom asopisu u kome je jedan od vodeih kardinala u upravi Vatikana hvalio Jovana-Pavla V zbog njegove poslovne delotvornosti. "Da, sveti oe", uzvrati O'Tul. "Kao to znate, uskoro treba da se otisnem na putovanje koje je od najveeg znaaja za oveanstvo. Kao katolik, suoen sam sa nekim pitanjima za koja sam pomislio da bi mi bilo od pomoi da ih raspravim sa vama." On zastade za trenutak. "Ja svakako ne oekujem da vi imate sve odgovore. Ali moda me malo moete upraviti zahvaljujui vaoj sakupljenoj mudrosti."

Papa klimnu i saeka da O'Tul nastavi. Kosmonaut duboko udahnu vazduh. "Ono to me mui jeste problem spasenja, iako podozrevam da je to samo deo jednog veeg problema koji me eka u nastojanju da izmirim Ramance sa naom verom." Papa nabra vee iz ega O'Tul zakljui da se nije najbolje izrazio. "Uopte nemam potekoa", pohita general da objasni, "sa zamilju o tome da je Bog stvorio Ramance, to je lako pojmiti. Ali da li su se Ramanci kretali slinom stazom duhovnog razvoja, te su stoga morali, u nekoj taki svoje istorije, takoe da budu iskupljeni, kao i ljudska bia na Zemlji? Ako je uistinu tako, da li je Bog poslao Isusa, ili moda nekog njegovog ramanskog parnjaka, da ih spase od grehova? Da li mi, ljudi, predstavljamo, u tom sluaju, evolucionu paradigmu koja se nebnrojeno puta ponovila irom Vaseljene?" Papin osmeh pretvori se gotovo u cerenje. "Zaboga, generale", ree on vedro, "veoma brzo ste projurili preko ogromne intelektualne teritorije. Morate znati da ja nemam spremne odgovore na takva duboka pitanja. Mudre glave crkve ve skoro sedamdeset godina zaokupljene su pitanjima to ih je otvorila pojava Rame i, kao to bi se i oekivalo, naa razmatranja pojaana su u poslednje vreme usled otkria druge svemirske letelice." "Ali kakvo je vae lino uverenje, vaa svetosti?" bio je uporan O'Tul. "Da li su stvorenja koja su sazdala ta dva neverovatna svemirska plovila nainila neki prvobitni greh, te im je stoga takoe bio potreban spasilac negde tokom njihove istorije? Da li je pria o Isusu jedinstvena za nas ovde na Zemlji, ili je to moda samo jedno malo poglavlje u knjizi gotovo beskrajne duine koja obuhvata sva inteligentna bia i opti uslov za sticanje spasenja?" "Nisam siguran", uzvrati sveti otac posle nekoliko sekundi. "Ponekad mi je gotovo nemogue da pojmim postojanje drugih inteligencija u bilo kom obliku, tamo, u ostatku Vaseljene. A onda, im shvatim da ta inteligencija ne bi bila slina nama, poinjem da se borim sa prizorima i prikazama koje mi odvlae misli od teolokih pitanja koja ste vi postavili ovog jutra." Zastao je za trenutak, zadubljen u misli. "Ali uglavnom zamiljam da su i Ramanci u poetku morali da steknu neki nauk, da Bog, naime, ni njih nije stvorio savrene, te stoga da je u nekom trenutku u njihovom razvoju On i njima morao poslati Isusa..." Papa zastade i pomno se zagleda u generala O'Tula. "Da", nastavi on blago, "rekao sam Isusa. Pitali ste me za moje lino uverenje. Za mene je Isus i istinski spasilac i jedini Boji sin. On e biti taj koji e biti upuen i Ramancima, premda u razliitom obliju." O'Tulovo lice se ozari pri kraju pontifovog izlaganja. "Slaem se sa vama, sveti Oe", uzvrati on uzbueno. "Sve inteligenciju su, dakle, ujedinjene, irom Vaseljene, slinim duhovnim iskustvom. U jednom sasvim stvarnom smislu, pod pretpostavkom da su Ramanci i Drugi takoe bili spaseni, mi smo svi braa. Uostalom, sazdani smo od istih osnovnih hemikalija. To znai da Raj nee biti obezbeen samo za ljude, nego e se u njemu nai mesta i za sva ostala bia koja su shvatila Njegovu poruku." "Jasno mi je kako ste mogli doi do tog zakljuka", odvrati Jovan-Pavle. "Ali on svakako nije opte prihvaen. ak i u krilu crkve ima onih koji sasvim drugaije vide Ramance." "Mislite na grupu koja trai potporu u citiranju svetog Mikaela od Sijene?" Papa klimnu.

"to se mene tie", ree general O'Tul, "smatram da je njihovo usko homocentrino tumaenje propovedi svetog Mikaela odve ogranieno. Ustvrdivi da je vanzemaljska letelica mogla biti vesnik, kao Elija ili ak Isaija, koji predskazuje drugi Hristov dolazak, Mikael nije ograniio Ramance samo na tu posebnu ulogu u naoj istoriji, bez ikakve druge funkcije ili postojanja. On je samo objasnio jedno mogue vienje ovog dogaaja iz ljudske duhovne perspektive." Osmeh se ponovo pojavi na pontifovom licu. "Jasno mi je da ste razmiljanju o svemu ovome posvetili puno vremena i energije. Informacije koje sam dobio o vama bile su samo delimino tane. U vaem dosjeu pominju se vaa predanost Bogu, crkvi i porodici. Ali malo se pominje vae ivo intelektualno zanimanje za teologiju." "Smatram da je ova misija daleko najznaajniji zadatak u mom ivotu. elim da budem siguran da u ispravno sluiti i Bogu i oveanstvu. Pokuavam stoga da se pripravim na svaki mogui nain, raunajui tu i ustanovljenje da li Ramanci imaju ili nemaju duhovnu komponentu. To bi moglo da ima uticaja na moje delanje u okviru misije." O'Tul je zastao nekoliko sekundi, a onda nastavio. "Kad smo ve kod toga, vaa svetosti, da li su vai istraivai doli do bilo kakvog dokaza o moguoj duhovnosti Ramanaca na osnovu analize prvog susreta sa njima?" Jovan-Pavle V odmahnu glavom. "Ne, nisu. Meutim, jedan od mojih najpobonijih nadbiskupa, ovek ija religijska revnost ponekad zasenjuje njegovu logiku, dri da je strukturni raspored koji je ustanovljen u prvoj ramanskoj letelici - znate, simetrije, geometrijska ustrojstva, ak i sveprisutna shema suvinosti koja se temelji na broju tri - znamenje hrama. Moda je u pravu. To naprosto ne znamo. Ne raspolaemo nikakvim dokazom o duhovnoj prirodi bia koja su sazdala taj prvi svemirski brod - ali ni protiv nje." "Sjajno!" ree general O'Tul. To mi uopte nije palo na pamet. Zamislite da je letelica uistinu stvorena kao neka vrsta hrama. To bi oborilo Dejvida Brauna." General se nasmeja. "Dr Braun, naime, smatra", objasni on, "da mi, uboga i neznalaka ljudska bia, nemamo nikakvih izgleda da ustanovimo svrhu takvog jednog svemirskog broda, budui da je tehnologija njegovih neimara toliko iznad nae moi poimanja da je uopte ne bismo mogli shvatiti. Prema njegovom uverenju, svakako da ne moe postojati nikakva ramanska religija. On smatra da su Ramanci morali ostaviti za sobom sva sujeverna trabunjanja eonima pre no to su stekli sposobnost da sazdaju jednu tako fantastinu meuzvezdanu letelicu." "Dr Braun je ateist, zar ne?" upita papa. O'Tul klimnu. "Otvoreni. Uveren je da svako religijsko razmiljanje ugroava valjano funkcionisanje mozga. Svako ko se ne slae sa ovakvim vienjem za njega je potpuni idiot." "A ostali lanovi posade? Imaju li i oni tako iskljuive stavove o ovoj stvari kao dr Braun?" On je najneskriveniji ateista, premda podozrevam da Vejkfild, Tabori i Turgenjeva dele slino uverenje. udno, ali intuicija mi kae da u srcu zapovednika Borzova postoji slaba taka za religiju. To vai za veinu ljudi koji su preiveli Haos. U svakom sluaju, Valerij oigledno uiva u tome da me propituje o mojoj veri." General O'Tul zastade za trenutak, upotpunjujui u glavi pregled religijskih uverenja ostalih lanova misije "Njutn". "Dve Evropljanke, de ardanova i Sabatini,

nominalno su katolikinje, premda nipoto predane. Admiral Hajlman luteran je za Uskrs i Boi. Takagii meditira i prouava zen. Ne znam nita o ostalo dvoje." Pontif ustade i prie prozoru. "Negde tamo jedno neobino i udesno svemirsko plovilo, koje su sazdala bia sa druge zvezde, hita ka nama. Mi mu upuujemo dvanaestolanu ekipu u susret." On se okrenu prema generalu O'Tulu. "Taj svemirski brod mogao bi biti Boji glasnik, ali verovatno ete jedino vi biti u stanju da ga prepoznate kao takvog." O'Tul nita nije uzvratio. Papa se ponovo zagledao kroz prozor, ostavi bez rei skoro pun minut. "Ne, moj sine", ree on konano blagim glasom, obraajui se kako samome sebi, tako i generalu O'Tulu. "Nemam odgovore na vaa pitanja. Ima ih samo Bog. Morate se moliti da vam ih obznani kada vam budu potrebni." On se okrenu prema generalu. "Moram vam rei da mi je veoma drago to vas ove stvari tako silno zanimaju. Takoe se uzdam u to da vas je Bog hotimice odabrao za ovu misiju." Generl O'Tul je razabrao da se audijencija blii kraju. "Sveti oe", ree on, "jo jednom vam hvala to ste me primili i to ste mi posvetili ovo vreme. Veoma sam poastvovan time." Jovan-Pavle V se osmehnu i prie svom gostu. Zagrlio ga je na evropski nain, a zatim otpratio generala O'Tula do vrata koja su vodila iz njegovih radnih odaja. 11. SVETI MIKAEL OD SIJENE Izlaz iz stanice podzemne eleznice nalazio se naspram ulaza u Park meunarodnog mira. Stigavi liftom na gornji nivo, general O'Tul naao se obasjan popodnevnom svetlou u kojoj se kupalo i svetilite sa kupolom sa njegove desne strane, udaljeno nepunih dve stotine jardi. Sa leve strane, na suprotnoj strani parka, iza kompleksa administrativnih zgrada uzdizao se vrh drevnog rimskog Koloseuma. Ameriki general uputio se ustrim korakom u park, a zatim krenuo desnom stazom koja je vodila do hrama. Obrevi se pokraj jednog ljupkog, malog vodoskoka, koji je sainjavao deo spomenika posveenog deci sveta, zastao je naas da bolje osmotri izvajana oblija koja su se tako ivotno igrala u hladnoj vodi. O'Tul je oseao kako ga proima silno uzbuenje. Kakav neverovatan dan, pomisli on. Prvo sam bio primljen u audijenciju kod pape, a sada mi se konano ukazuje prilika da posetim svetilite svetog Mikaela. Kada je Mikael od Sijene proglaen za sveca 2188, pedeset godina po njegovoj smrti (odnosno, to je bilo moda jo znaajnije, tri godine poto je Jovan-Pavle V izabran za novog papu), odmah je postignuta opta saglasnost oko toga da je upravo Park meunarodnog mira savreno mesto za podizanje velikog svetilita njemu u poast. Veliki park pruao se od Pjaca Venezija do Koloseuma, obuhvatajui poslednje ostatke starog rimskog foruma koji su nekako preiveli nuklearni holokast. Odabrati pravo mesto za svetilite predstavljalo je delikatan posao. Memorijal petoro muenika, podignut u poast onim odvanim mukarcima i enama koji su se rtvovali zarad ponovnog uspostavljanja reda u Rimu tokom meseci neposredno po katastrofi, godinama je predstavljao glavnu atrakciju hrama. Postojalo je prilino rasprostranjeno uverenje da se ne sme dopustiti da novi hram svetog Mikaela od Sijene baci u zasenak dostojanstven, otvoren, mermerni pentagon koji je zaposedao jugoistoni ugao parka od 2155.

Posle obimne rasprave odlueno je da se svetilite svetog Mikaela smesti na suprotan, severozapadni ugao parka, pri emu e mu se temelji simbolino nai u samom epicentru nuklearne eksplozije, na samo deset jardi od mesta gde se uzdizao Trajanov stub do asa kada je, pod dejstvom silovite toplote u jezgru plamene kugle, u trenu pretvoren u paru. Prizemlje okruglog svetilita bilo je potpuno posveeno meditiranju i bogotovanju. Postojalo je dvanaest nia ili kapela povezanih sa glavnim brodom, est sa kipovima i umetnikim delima sa klasinim rimokatolikim motivima, dok je preostalih est izraavalo poast po jednoj od velikih religija sveta. Ova eklektika podela prizemlja hotimice je tako izvedena da se tu oseaju udobno i mnogi nekatolici koji su dolazili u hodoae u svetilite kako bi iskazali potovanje uspomeni na voljeg svetog Mikaela. General O'Tul nije se dugo zadrao na tom prvom nivou. Klekanuo je i izgovorio molitvu u kapeli svetog Petra, a zatim nakratko osmotrio znameniti drveni kip Bude u kuitu pokraj ulaza, ali kao i veina turista jedva je ekao da vidi freske na prvom spratu. O'Tula je zadivila kako veliina, tako i lepota ovih uvenih slika istog asa kada je iziao iz lifta. Pravo ispred njega stajao je portret u prirodnoj veliini jedne ljupke osamnaestogodinjakinje sa dugakom plavom kosom. Stajala je povijena u jednoj sijenskoj crkvici na Badnje vee 2115, upravo spustivi na hladan kameni pod pletenu korpu u kojoj se, uvijena u ebe, nalazila beba kovrdave kosice. Slika je prikazivala no roenja svetog Mikaela i bila je prva u nizu od dvanaest fresaka koje su potpuno okruivale unutranji deo svetilita, priajui sveev ivotopis. General O'Tul priao je malom kiosku uz lift i iznajmio naroitu emitujuu audio kasetu u trajanju od etrdeset pet minuta. Bila je etvrtastog oblika, osnove deset centimetara, tako da se lako mogla smestiti u dep od kaputa. Uzeo je zatim jedan majuni prijemnik, koji je stajao na raspolaganju, i zakaio ga iza uha. Poto je na birau jezika odabrao engleski, pritisnuo je dugme sa natpisom "Uvod" i stao da slua prijatan glas neke Engleskinje koji je poeo da mu objanjava ono to e videti. "Svaka od dvanaest freski visoka je est metara", objanjavala je ena, dok je general prouavao crte lica malog Mikaela na prvoj fresci. "Osvetljenje u sobi predstavlja kombinaciju prirodne svetlosti koja dopire spolja kroz naroite filtre i vetake rasvete iz elektronske mree u kupoli. Automatski senzori odreuju uslove ambijenta i prave takvu meavinu prirodne i vetake svetlosti da je osvetljenje fresaka uvek savreno. Dvanaest panela na ovom nivou odgovaraju niama u prizemlju. Sam raspored fresaka, koji hronoloki prati sveev ivot, ide u smeru okretanja kazaljki na asovniku. Shodno tome, poslednja slika, koja prikazuje komemoraciju povodom Mikaelovog proglaenja za sveca u Rimu 2188, nalazi se odmah uz onu na kojoj je predoeno njegovo roenje u sijenskoj katedrali sedamdeset dve godine ranije. Freske je projektovala i naslikala ekipa od etiri umetnika, meu kojima i majstor Feng Ji iz Kine, koji je iznenada prispeo u prolee 2190. bez prethodne najave. Uprkos injenici da je izvan Kine veoma malo bilo poznato o njegovom umeu, ostala tri umetnika, Portugalac Roza da Silva, Meksikanac Fernando Lopez i vajcarac Hans Rajhvajn, bez oklevanja su prihvatili Feng Jia u svoj tim na osnovu izuzetnih skica koje je doneo sa sobom." O'Tul se osvrnu po okrugloj prostoriji dok je sluao lirski glas sa kasete. Ovog poslednjeg dana 2199. na prvom spratu svetilita svetog Mikaela nalazilo se vie od dve stotine ljudi, raunajui tu i tri grupe turista. Ameriki kosmonaut sporo je napredovao u

krunom obilaenju, zaustavljajui se pred svakim panelom da bi paljivo prouio umetniko delo i sasluao izlaganje sa kasete. Najvaniji dogaaji iz ivota svetog Mikaela bili su podrobno predoeni na freskama. Drugi, trei, etvrti i peti panel prikazivali su njegove dane kao franjevakog iskuenika u Sijeni, izuavalako putovanje oko sveta za vreme Velikog Haosa, poetak njegovih religijskih delatnosti po povratku u Italiju, kao i Mikealovo korienje zaliha kojima je raspolagala crkva u prehrani i smetanju beskunika. esta slika prikazivala je neumornog sveca u televizijskom studiju, kako prima donaciju od jednog imunog japanskog poklonika. Tom prilikom je Mikael, koji je govorio osam jezika, u vie navrata ponovio svoju poruku o temeljnom jedinstvu svih ljudi, kao i o neophodnosti da imuni vode rauna o siromanijima. Sedma freska bila je Feng Jiov prikaz sukoba u Rimu izmeu Mikaela i starog pape na umoru. Bilo je to remek-delo kontrasta. Koristei blistavo boje i svetlost, slikar je predoio prizor energinog, ustreptalog mladia, punog ivota, koga jedan svet nepravedno cenzurie - i ostarelog prelata koji udi za tim da svoje poslednje dane proivi u miru i spokoju. Izraz Mikaelovog lica govorio je o dve sasvim razliite reakcije na ono to mu je bilo reeno: bila je tu, s jedne strane, poslunost prema papi, a s druge, odbojnost prema injenici da je crkva vie drala do stila i reda nego do sutine. "Papa je Mikaela poslao u jedan manastir u Toskani", nastavio je audio-vodi, "i upravo se tamo odigrao zavrni preobraaj njegovog karaktera. Osmi panel prikazuje boansko ukazanje Mikaelu tokom njegove osame. Prema svedoanstvu sveca, Bog mu se obratio u dva navrata: prvi put usred jedne oluje, a drugi put kada se nebom pruala velianstvena duga. Za vreme duge i silovite oluje Bog mu je, kroz estoku grmljavinu, obznanio nove 'Zakone ivota' koje je Mikael potom izloio prigodom uskrnjeg jutrenja u Bolseni. Prilikom druge posete Bog je izvestio sveca da e njegova poruka stii do nakraj duge, kao i da e On 'dati vernima znak' za vreme uskrnje mise. Najznamenitije udo Mikaelovog ivota, koje je na televiziji imalo prilike da vidi preko milijarda ljudi, predoeno je na devetom panelu. Slika je prikazuje Mikaela kako dri uskrnju misu mnotvu okupljenom na obala Bolsenskog jezera. Plah proleni pljusak stutio se na masu, koja je uglavnom nosila poznate plave odore, osobene za njegove sledbenike. Ali dok je kia padala svuda oko svetog Mikaela, nijedna kapljica nije nakvasila propovedaonicu ili akustiku opremu koja je koriena da bi se pojaao njegov glas. Postojani, jarki snop svetlosti sa sunca obasjavao je lice mladog sveca dok je ovaj obznanjivao svetu nove Boje zakone. Upravo je to bio onaj trenutak kada je on nadrastao obinog religijskog vou..." General O'Tul iskljui kasetu dok je prilazio desetoj i jedanaestoj slici. Ostatak prie bio mu je poznat. Posle mise u Bolseni Mikaela su ophrvale mnoge nevolje. ivot mu se najednom promenio. Za samo dve nedelje veina njegovih dozvola za korienje kablovske televizije bila je opozvana. Prie o iskvarenosti i nemoralu meu njegovim mladim poklonicima, iji je broj dostigao na stotine hiljada samo u Zapadnom svetu, nisu silazile sa stubaca tampe. Usledio je jedan pokuaj ubistva, koji je u poslednjem trenutku osujetilo njegovo osoblje. Javili su se takoe neosnovani izvetaji u medijima da je Mikael sebe proglasio za drugog Hrista. I tako su te se svetske voe uplaile. Sve odreda. Postao si pretnja za svakoga meu njima sa svojim zakonima ivota. A nikada nisu shvatili ta si podrazumevao pod konanom evolucijom. O'Tul se zaustavi pred desetom freskom. Bio je to prizor koji je

znao napamet. Gotovo svaka obrazovana osoba na svetu takoe bi ga odmah prepoznala. Televizijski snimak poslednjih sekundi pre no to je eksplodirala bomba terorista prikazivan je svake godine 28. juna, prvog dana svetkovine svetog Petra i svetog Pavla i godinjice onog dana kada su Mikael Balatrezi i gotovo milion drugih ljudi u trenu nestali u Rimu tog kobnog, ranog, letnjeg jutra 2138. Pozvao si ih da dou u Rim da ti se pridrue. Da pokae svetu da su se svi ujedinili. I ljudi su doli. Deseta slika prikazivala je Mikaela, u njegovoj plavoj odori, kako stoji visoko na stepenicama spomenika Vitoriju Emanuelu odmah uz Pjacu Veneciju. Bio je usred propovedi. More plaveti prualo se u svim pravcima oko njega, prelivajui se u Forum Romanum iz zakrene Via dei fjori imperiali to je vodila ka Koloseumu. Lica su bila pomno zaneta, uzbuena, uglavnom mladolika; pogledi su bludili navie i po spomenicima drevnog grada u nastojanju da makar na trenutak spaze mladia-oveka koji se drznuo da ustvrdi kako zna za put, Boji put, iz oaja i beznaa koji su se spustili na svet. Majkl Rajan O'Tul, pedeset sedmogodinji ameriki katolik iz Bostona, pao je na kolena i zaplakao, kao i hiljade pre njega, kada mu se pogled zaustavio na jedanaestom panelu u nizu. Slika je prikazivala neka mesta sa prethodnog panela, ali neto vie od jedan sat kasnije, jedan as poto je nuklearna bomba od sedamdeset pet kilotona, skrivena u reportanim kolima blizu Trajanovog stuba, eksplodirala i uputila svoju pogubnu peurku put neba povrh grada. Sve u krugu dve stotine metara oko epicentra u trenu je pretvoreno u paru. Nije vie bilo ni Mikaela, ni Pjace Venecije, ni ogromnog spomenika Vitoriju Emanuelu. U sreditu freske nalazila se samo jedna rupa. A oko te rupe, tamo gde isparavanje ve nije bilo potpuno, nizali su se prizori agonije i uasa koji su uspevali da uzdrmaju ak i najstamenije linosti. Blagi Boe, izusti kroz suze general O'Tul, pomozi mi da shvatim poruku to proishodi iz ivota svetog Mikaela. Pomozi mi da pojmim kako mogu da doprinesem, ma u koliko maloj meri, tvom sveoptem planu u koji smo svi ukljueni. Vodi me dok se pripravljam da budem tvoj izaslanik kod Ramanaca. 12. RAMANI I ROMANI "Pa, ta misli?" Nikol de ardan ustade i lagano se okrete pred kamerom pokraj monitora. Bila je odevena u pripijenu belu haljinu napravljenu od novih rastegljivih vlakana. Donji kraj haljine dosezao je malo ispod kolena, a duge rukave je obeleavala crna traka koja joj je prolazila ispod lakta, prostirui se od ramena do zglavka. iroki, ugljeno crni pojas slagao se i sa bojom trake i sa bojom kose, kao i sa bojom njenih cipela sa visokim potpeticama. Kosa joj je bila skupljena iza glave, a zatim joj je slobodno padala gotovo do struka. Jedini nakit bila joj je zlatna teniska narukvica sa tri niske malih dijamanata koju je nosila oko levog zglavka. "Izgleda divno, maman", odgovori njena kerka enevjev sa ekrana. "Nikada te nisam videla da nabaci haljinu i da opusti kosu. ta je sa tvojom uobiajenom trenerkom?" etrnaestogodinjakinja se kliberila. "I kada poinje urka?" "U devet i trideset", odvrati Nikol. "Kasno, to je vrlo moderno. Verovatno neemo veerati jo jedno sat posle toga. Pojeu neto u hotelskoj sobi pre nego to poem da ne bih umrla od gladi."

"Maman, nemoj sada da zaboravi svoje obeanje. Prolonedeljni Aujourd-hui kae da e moj omiljeni peva, ilijen L'Klerk, biti jedan od zabavljaa na prijemu. Mora mu rei da tvoja kerka misli kako je apsolutno boanstven!" Nikol se nasmei svojoj kerki. "Hou, duo, za tebe. Iako e to verovatno biti pogreno protumaeno. Po onome to sam ula, tvoj monsieur L'Klerk misli da su sve ene na svetu zaljubljene u njega." Zastala je na trenutak. "Gde ti je deda? Uinilo mi se da si rekla da e ti se pridruiti za par minuta." "Evo me", ree Nikolin otac kada mu se lice pojavilo na ekranu pored unuke. "Upravo sam dovravao deo svog romana o Peteru Abelaru. Nisam oekivao da tako rano pozove." Pjer de ardan je sada imao ezdeset godina. Uspenan pisac istorijskih romana tokom mnogo godina, vodio je, posle rane smrti svoje supruge, ivot blagoslovlen bogatstvom i postignuem. "Izgleda zapanjujue!" uskliknuo je kada je video svoju kerku u veernjoj odei. "Jesi li tu haljinu kupila u Rimu?" "U stvari, papa", ree Nikol i ponovo napravi krug da bi otac mogao da vidi itavu haljinu, "kupila sam je za Fransoazino venanje pre tri godine. Ali, razume se, nikada nisam imala priliku da je obuem. Misli li da je previe prosta?" "Nipoto", odvrati Pjer. "U stvari, mislim da je upravo savrena za tu vrstu ekstravagancije. Ukoliko bude kao na onim velikim gala zabavama na kakve sam nekada iao, tamo e svaka ena nositi najluu i najskuplju odeu i nakit. Isticae se svojim 'prostim' crnim i belim. Naroito sa tako sputenom kosom. Izgleda savreno." "Hvala", ree Nikol. "Iako znam da si pristrasan, ipak volim da ujem tvoje komplimente." Pogledala je oca i kerku, svoja jedina dva bliska druga tokom poslednjih sedam godina. "Stvarno sam neverovatno uznemirena. Ne verujem da u biti ovoliko nervozna ni na dan kada budemo stigli do Rame. esto se na velikim zabavama kao to je ta oseam van svog elementa, a veeras imam neobian predoseaj opasnosti koji ne umem da objasnim. Sea se, papa, kako sam se oseala dan pre nego to nam je pas umro kada sam bila mala." Lice njenog oca postade ozbiljno. "Moda bi bolje bilo da razmisli o tome da ostane u hotelu. Previe tvojih predoseaja u prolosti bilo je tano. Seam se da si mi rekla da neto nije u redu sa tvojom majkom dva dana pre nego to smo primili onu poruku..." "Nije tako jak oseaj", umea se Nikol. "A osim toga, ta bih mogla da pruim kao objanjenje? Svi me oekuju, naroito tampa, kako kae Franeska Sabatini. Jo je ljuta na mene zbog toga to sam odbila da joj dam lini intervju." "Onda pretpostavljam da bi trebalo da ide. Ali probaj da se malo zabavi. Bar ovo jedno vee ne uzimaj stvari tako ozbiljno." "I ne zaboravi da pozdravi ilijena L'Klerka", dodala je enevjev. "Oboje ete mi nedostajati kada doe pono", ree Nikol. "Bie to prvi put da neu biti sa vama na novogodinje vee jo od 2194." Nikol zastade na trenutak, prisetivi se zajednikih porodinih slavlja. "Pazite se, oboje. Znate da vas mnogo volim." "I ja tebe volim, maman", povikala je enevjev. Pjer joj mahnu u znak pozdrava. Nikol iskljui videofon i pogleda na asovnik. Bilo je osam sati. Jo je imala na raspolaganju pun sat pre trenutka kada je trebalo da se sretne sa vozaem na recepciji. Prila je kompjuterskom terminalu da narui neto za jelo. Sa nekoliko komandi zatraila

je iniju meane supe i boicu mineralne vode. Kompjuterski monitor joj je rekao da oekuje oboje za esnaest do devetnaest minuta. Stvarno sam sva napeta veeras, pomisli Nikol dok je listala magazin Italija i ekala na hranu. Udarna tema Italije bio je intervju sa Franeskom Sabatini. lanak je imao punih deset stranica i mora da je sadravao dvadeset raznih fotografija "la bella signore". Intervjuista je nairoko priao o Franeskina dva izuzetno uspena dokumentarna projekta (prvi o modernoj ljubavi, drugi o drogama), istakavi injenicu, usred pitanja o seriji o drogi, da je Franeska neprekidno puila cigarete tokom razgovora. Nikol pree lanak na brzinu, primetivi dok je itala da postoje detalji o Franeski na koje nikada nije obratila panju. Ali ta je motivie? pitala se Nikol. ta to ona eli? Pred kraj magazinske prie, intervjuista je pitao Franesku za miljenje o druge dve ene u posadi misije "Njutn". "Imam oseaj da sam u stvari jedina ena u misiji", odgovorila je Franeska. Nikol uspori da proita ostatak lanka. "Ruski pilot Turgenjeva razmilja i ponaa se kao mukarac, a francusko-afrika princeza Nikol de ardan je namerno potisnula svoju enstvenost, to je tuno, jer bi mogla da bude tako divna ena." Nikol su samo blago naljutili Franeskini slatkoreivi komentari. Zapravo su je vie zabavili. Oseti nalet elje da se dokae, ali onda ukori sebe zbog tako detinjaste reakcije. Pitau Franesku o tom lanku kada doe trenutak, pomisli Nikol sa osmehom. Ko zna? Moda u je ak pitati da li je zavoenje oenjenih mukaraca kvalifikuje kao ensko." etrdesetominutna vonja od hotela do mesta gde je upriliena zabava, u Hadrijanovoj vili, koja se nalazila na granici predgraa Rima, nedaleko od letovalita Tivoli, protekla je u potpunoj tiini. Drugi putnik u Nikolinim kolima bio je Hiro Jamanaka, najutljiviji od svih kosmonauta. U svom televizijskom intervjuu pre dva meseca sa Jamanakom, iznervirana Franeska Sabatini, posle deset minuta i jednoslonih odgovora od po dve, tri rei na sva njena pitanja, upitala je Hira da li su glasine o tome da je on android istinite. "ta?" pitao je Hiro Jamanaka. "Jeste li android?" ponovila je Franeska sa obesnim osmehom. "Ne", odvratio je japanski pilot, a crte su mu ostale apsolutno bez ikakvog izraza dok mu je kamera zumirala lice. Kada kola skrenue sa glavnog puta izmeu Rima i Tivolija da bi prevezla poslednju milju do Ville Adriani, saobraaj se zgusnu. Napredovanje je bilo vrlo sporo, ne samo zbog mnogih kola koja su vozila ljude na gala zabavuu, ve i zbog stotina radoznalih posmatraa i paparaca koji su se nanizali oko uskog kolskog prolaza. Nikol duboko udahnu kada je automobil konano stigao na kruni prilaz i stao. Iza obojenog prozora videla je gomilu fotografa i reportera spremnih da se bace na svakog ko izie iz kola. Vrata joj se automatski otvorie i ona polako kroi napolje, pritegavi oko sebe crni koni mantil i trudei se da ne zapne potpeticama. "Ko je to?" zaula je neki glas kako pita. "Franko, ovamo, brzo - to je kosmonaut de ardanova." Doe do naleta aplauza i sevanja mnogih bliceva. Italijanski gospodin ljubaznog izgleda prie i uze Nikol za ruku. Ljudi su se tiskali oko nje, nekoliko mikrofona joj je gurnuto u lice i inilo se da joj je upueno stotinu istovremenih pitanja i zahteva na etiri ili pet jezika.

"Zbog ega ste odbili sve line intervjue?" "Molim vas, otvorite mantil da vam vidimo haljinu." "Da li vas kosmonauti potuju kao lekara?" "Zastanite na trenutak. Nasmeite se, molim." "ta mislite o Franeski Sabatini?" Nikol ne ree nita dok je ovek iz obezbeenja zadravao gomilu i vodio je do elektrinih kola sa zastorom. etvorosedna kola lagano su krenula uz dugaki breg, ostavivi gomilu za sobom, a jedna ljubazna Italijanka u srednjim dvadesetim godinama na engleskom je objanjavala Nikol i Hirou Jamanaki ta je to to vide oko sebe. Hadrijan, koji je vladao rimskom imperijom izmeu 117. i 138. godine nove ere, sagradio je taj ogromni letnjikovac, rekla im je ona, zarad sopstvenog uivanja. To arhitektonsko remek-delo predstavljalo je meavinu svih stilova gradnje koje je Hadrijan video tokom svojih putovanja do udaljenih provincija i imperator ga je lino sazdao na tri stotine jutara ravnice u podnoju brda Tiburtini. Poetna vonja kolima pored drevne skupine zgrada je oevidno predstavljala sastavni deo veernje svetkovine. Same osvetljene ruevine samo su neodreeno nagovetavale nekadanju slavu, jer krovova uglavnom nije bilo, svi dekorativni kipovi su odneti, a sa grubih kamenih zidova poskidani su svi ukrasi. Ali do trenutka kada su kola zaobila ruevine Kanopusa, spomenika sagraenog oko etvrtastog bazena u egipatskom stilu (bila je to petnaesta ili esnaesta zgrada u kompleksu - Nikol je izgubila predstavu o tanom broju) prava razmere vile konano su se ukazale u svoj svojoj ogromnosti. Taj ovek je umro pre vie od dve hiljade godina, pomisli Nikol, prisetivi se svog znanja istorije. Jedan od najpametnijih ljudi koji su ikada iveli. Vojnik, vladar, lingvista. Nasmeila se kada se prisetila prie o Antinusu. Usamljen tokom najveeg dela svog ivota. Osim kratke, sveproimajue strasti koja se svrila tragedijom. Kola zastadoe na kraju kratke staze. Devojka vodi zavri svoj monolog. "Da bi potovala Pax Romanu, produetak svetskog mira od pre dva milenijuma, italijanska vlada, potpomognuta velikodunim poklonima korporacija pobrojanih ispod one statue sa vae desne strane, odluila je 2189. da podigne savrenu repliku Hadrijanovog Marinskog teatra. Moda se seate da smo proli kraj ruevina originala na poetku vonje. Cilj projekta rekonstrukcije bio je da pokae kako bi izgledala poseta delu ovog letnjikovca za imperatorovog ivota. Zgrada je dovrena 2193. i od tada se stalno koristi za dravne ceremonije." Goste su primili formalno odeveni mladi Italijani, svi podjednako visoki i zgodni, koji su ih otpratili du prilaza, do Dvorane filozofa i kroz nju, i najzad do Marinskog teatra. Na pravom ulazu izvrena je kratka bezbednosna provera, a potom su gosti bili slobodni da idu kud ih je volja. Nikol je bila oarana zgradom. Ova je u osnovi bila krunog oblika, nekih etrdeset metara u preniku. Vodeni prsten je odvajao unutranje ostrvo na kom se nalazila ugromna kua sa pet odaja i velikim dvoritem od irokog prilaza sa ukraenim stubovima. Nije bilo krova ni nad vodom, ni nad unutranjim delom prilaza, otvoreno nebo je davalo itavom teatru divan oseaj slobode. Oko graevine gosti su se pomeali, pa su razgovarali i pili; usavreni roboti-posluioci kotrljali su se po okolini i nosili velike posluavnike sa ampanjcem, vinom i drugim alkoholnim piima. Preko dva mala mosta koji su povezivali ostrvo sa kuom i dvoritem za trem i ostatak graevine, Nikol ugleda

desetak ljudi, sve odevene u belo, koji su radili na bifeu za posluivanje veere. Neka pozamana plavua i njen mali, bavasti, veseli mu, elavac sa parom staromodnih naoara, ustro su prilazili Nikol sa nekih tridesetak stopa udaljenosti. Nikol se pripremi za predstojei udar, otpivi mali gutljaj koktela od ampanjca i vina od ribizle koji joj je nekoliko minuta ranije dao neobino uporan robot. "Oh, madam de ardan", ree ovek, maui joj i hitro joj se pribliavajui. "Naprosto moramo da porazgovaramo sa vama. Moja ena je jedan od vaih najveih oboavalaca." Poeo je da hoda uporedo sa Nikol i mahnuo svojoj eni. "Doi, eilija", povikao je, "imam je." Nikol duboko udahnu i prisili sebe da se iroko nasmei. Bie to jedna od onih veeri, rekla je sebi. Najzad, mislila je Nikol, moda u imati nekoliko minuta mira i tiine. Sedela je sama, lea namerno okrenutih vratima, za stoiem u uglu odaje. Odaja se nalazila u najdaljem delu ostrvske kue na sredini Marinskog teatra. Nikol je dovrila poslednjih nekoliko zalogaja obeda, a onda ih je sprala sa malo vina. Uzdahnula je, pokuavajui bez uspeha da se priseti bar polovine ljudi koje je upoznala u poslednjih pola sata. Bila je poput omiljene fotografije, dodavali su je od osobe do osobe i svi su joj se divili. Grlili su je, ljubili, grabili, tipali, flertovali sa njom (i mukarci i ene), ak ju je neki bogati vedski brodograditelj zaprosio i pozvao je u svoj "zamak" pokraj Geteborga. Nikol jedva da je rekla koju re ma kome od njih. Lice ju je bolelo od uglaenog smekanja i malo joj se vrtelo od koktela vina i ampanjca. "Tako mi glave na ramenima", ula je kako iza nje govori poznati glas, "verujem da dama u beloj haljini nije niko drugi do moja koleginica kosmonaut, ledena princeza lino, madam Nikol de ardan." Nikol se okrete i vide kako se prema njoj tetura Riard Vejkfild. Sudario se sa stolom, posegao za stolicom da odri ravnoteu i samo to joj se nije sruio u krilo. "Izvini", nasmeio se i nekako uspeo da sedne pokraj nje. "Bojim se da sam popio malo vie dina i tonika." Ispio je veliki gutljaj iz ae koja je nekim udom ostala neprolivena u njegovoj desnici. "A sada", ree i namignu, "ako ne mari, malo u da odremam pre delfinske predstave." Nikol se nasmeja kada Riardova glava uz pljesak udari o sto i kad ovaj poe da glumi nesvesticu. Nakon jednog trenutka aljivo se nagla i digla mu jedan kapak. "Ako nema nita protiv, drugar, nemoj da se onesvesti dok mi ne objasni onaj deo o delfinskoj predstavi." Uz veliki napor Riard sede i zakoluta oima. "Hoe da kae da ne zna? Ti, koja uvek zna sve planove i sve procedure? Nije mogue." Nikol dokraji vino. "Ozbiljno, Vejkfilde. O emo to pria?" Riard otvori jedan od malih prozora i proturi ruku kroz njega, pokazavi bazen koji je okruivao kuu. "Veliki dr Luii Bardolini ovde je sa svojim inteligentnim delfinima. Franeska e ga predstaviti za petnaestak minuta." Piljio je u Nikol sa divljim izrazom. "Dr Bardolini e pokazati, ovde i veeras", povikao je, "da njegovi delfini mogu da prou prijemni ispit na fakultetu." Nikol se povue nazad i paljivo zagleda u kolegu. Stvarno je pijan, pomislila je. Moda se i on osea van elementa kao ja.

Riard je sada napeto gledao kroz prozor. "Ova urka je stvarno zoo-vrt, zar ne?" rekla je Nikol posle dugog utanja. "Gde su samo nali..." "To je to", prekide je naglo Vejkfild i trijumfalno tresnu rukom o sto. "Zbog toga mi mesto izgleda toliko poznato od trenutka kada smo uli." Bacio je pogled na Nikol, koja ga je gledala kao da je siao s uma. "To je minijaturni Rama, zar ne vidi?" Skoio je na noge, nesposoban da zazdri zadovoljstvo zbog svog otkria. "Voda koja okruuje kuu je Cilindrino more, tremovi predstavljaju Sredinju niziju, a mi, draga gospo, sedimo u gradu Njujorku." Nikol je poela da shvata, ali nije mogla da sustigne hitre misli Riarda Vejkfilda. "A ta dokazuje slinost konstrukcije?" pitao je on glasno. "ta to znai da su ljudski arhitekti pre dve hiljade godina sazdali teatar drei se istih naela kao to su ona koja su koriena na ramanskom brodu? Slinost prirode? Slinost kultura? Apsolutno ne." Zastao je, svestan da ga Nikol napeto gleda. "Matematika", rekao je strasno. Zbunjeni izraz mu je kazivao da ga ona jo ne razume u potpunosti. "Matematika", kazao je ponovo, iznenada zapanjujue lucidan. "U tome je klju. Ramanci gotovo sigurno nisu izgledali kao mi i oigledno su evoluirali na svetu koji se uveliko razlikuje od Zemlje. Ali mora da su razumeli istu matematiku kao i Rimljani." Lice mu se ozarilo. "Ha!" ponovo je povikao i naterao Nikol da poskoi. Bio je zadovoljan sobom. "Ramani i Romani. Oko toga se sve veeras vrti. A na nekom stepenu razvoja izmeu to dvoje je homo sapiens modernog vremena." Nikol je vrtela glavom dok je Riard uivao u radosti svoje domiljatosti. "Ne shvata, draga gospo?" rekao je i pruio joj ruku da joj pomogne da ustane sa svog mesta. "Onda moda ti i ja treba da poemo da gledamo delfinsku predstavu, a ja u ti priati o Ramancima tamo i Rimljanima ovde, o kupusu i kralju, o dam-di-dam i peatnom vosku i o tome da li svinje imaju krila." 13. SRENA NOVA GODINA Poto su svi zavrili sa obedom i kada su tanjiri sklonjeni, Franeska Sabatini se pojavila u sreditu dvorita sa mikrofonom i provela deset minuta zahvaljujui se sponzorima gala zabave. Onda je predstavila dr Luiija Bardolinija, nagovestivi da bi se tehnike kojima se on pionirski bavio da bi komunicirao sa delfinima mogle pokazati izuzetno korisne kada ljudi budu pokuali da razgovaraju sa vanzemaljcima. Riard Vejkfild je nestao neposredno pre nego to je Franeska poela govor, po svemu sudei da nae sobu za odmor i da dobije jo jedno pie. Nikol ga je nakratko ugledala pet minuta kasnije, neposredno poto je Franeska zavrila sa uvodom. Okruile su ga dve privlane italijanske glumice koje su se slatko smejale na njegove viceve. Mahnuo je Nikol i namignuo joj, pokazujui dve ene kao da su njegova dela sama po sebi razumljiva. Dobro je, Riarde, pomislila je Nikol i nasmeila se za svoj raun. Bar se jedno od nas drutveno neprilagoenih dobro zabavlja. Sada je gledala kako Franeska graciozno ide preko mosta i poinje da se povlai od vode kroz guvu da bi Bardolini i njegovi delfini imali dovoljno prostora. Franeska je bila odevena u pripijenu crnu haljinu, obnaenu na jednom ramenu, sa zvezdanom eksplozijom zlatnih ljokica na prednjem

delu. Zlatna earpa bila joj je vezana oko struka. Dugaka, plava kosa bila joj je upletena i pripijena uz glavu. Ti stvarno pripada ovde, mislila je Nikol, iskreno se divei Franeskinoj lakoi u velikim gomilama. Dr Bardolini poe prvi deo svoje delfinske predstave i Nikol obrati panju na kruni bazen s vodom. Luii Bardolini bio je jedan od onih kontroverznih naunika iji su radovi, dodue, briljantni, ali nikada tako izuzetni kao to on eli da drugi veruju. Bilo je istina da je razvio jedinstven nain da komunicira sa delfinima i da je izolovao i identifikovao zvukove trideset ili etrdeset akcionih glagola iz skupine njihovog skianja. Ali nije bilo istina, kao to je esto tvrdio, da bi dva njegova delfina mogla da prou fakultetski prijemni ispit. Na nesreu, zbog naina na koji je funkcionisala meunarodna nauna zajednica, ukoliko se tvoje najneuvenije ili najnaprednije teorije nisu mogle neim potkrepiti, ili su smatrane smenim, onda su tvoja druga otkria, koliko god valjana, esto isto tako odbacivana. To ponaanje je uvelo endemski konzervativizam u nauku koji nije bio u potpunosti zdrav. Za razliku od veine naunika, Bardolini je bio briljantan oumen. U poslednjem delu predstave, njegova dva najslavnija delfina, Emilio i Emilija, takmiili su se u testu inteligencije protiv dvoje vodia iz letnjikovca, nasumce odabranih te veeri. Oblik takmiarskog testa bio je zavodljivo prost. Na dva od etiri velika elektronska ekrana (jedan par ekrana bio je u vodi, a drugi u dvoritu) prikazivana je matrica tri puta tri sa praznim mestom u donjem desnom uglu. Ostalih osam elemenata bili su popunjeni razliitim slikama i oblicima. Delfini i ljudi podvrgnuti testiranju trebalo je da razaberu promenljive oblike sloene sleva nadesno i odozgo nadole po matrici i onda da ispravno izaberu iz kompleta od osam moguih reenja prikazanih na drugom ekranu element koji bi trebalo postaviti u najnii desni ugao. Takmiarima je stajao na raspolaganju jedan minut da ree svaki problem. Delfini u vodi, kao i ljudi na zemlji iznad njih, imali su kontrolnu plou sa osam dugmadi koju su mogli pritisnuti (delfini su koristili njuke) da pokau svoj izbor. Prvi problemi su bili laki i za ljude i za delfine. U prvoj matrici, u gornjem levom uglu nalazila se jedna bela lopta, dve bele lopte u drugoj koloni prvog reda i tri bele lopte u elementu matrice koji je odgovarao redu jedan i koloni broj tri. Poto je prvi element drugog reda bila isto tako jedna lopta, pola bela i pola crna, i poto je na poetku treeg reda bila jo jedna lopta, ovog puta potpuno crna, bilo je lako oitati brzo itavu matricu i odrediti da u prazni donji desni ugao dou tri crne loptice. Kasniji problemi nisu bili toliko laki. Sa svakom sledeom zagonetkom dodavano je vie komplikacija. Ljudi su svoju prvu greku napravili na osmoj matrici, delfini na devetoj. Sveukupno je dr Bardolini prikazao esnaest razliitih matrica, od kojih je poslednja bila toliko sloena da je bilo potrebno prepoznati bar deset razliitih promenljivih oblika da bi se valjano razaznalo ta treba postaviti kao poslednji element. Konani zbir je bio izjednaen, ljudi 12, delfini 12. Oba para su se naklonila, a publika je zapljeskala. Nikol je bila opinjena vebom. Nije bila sigurna da li veruje tvrdnji dr Bardolinija da je takmienje bilo fer i nepripremljeno ranije, ali to joj nije bilo bitno. Ono to je smatrala zanimljivim bila je sama priroda tamienja, ideja da se inteligencija moe definisati u pojmovima sposobnosti da se identifikuju oblici i trendovi. Postoji li naim da se izmeri sinteza? pomislila je. Kod dece. Ili ak kod odraslih.

Nikol je uestvovala u testu skupa sa ljudskim i delfinskim takmiarima i ispravno je reila prvih trinaest problema, pogreila kod etrnaestog zbog netane poetne pretpostavke, a upravo je ispravno dovravala petnaesti kada se oglasila zujalica i oznaila kraj dozvoljenog vremena. Nije imala pojma gde da pone sa esnaestim. A kako stoji stvar sa vama, Ramancima? pitala se kada se Franeska vratila do mikrofona da predstavi enevjevinu ljubav ilijena L'Klerka. Da li biste bili u stanju da odgovorite na svih esnaest za jednu desetinu vremena? Za jedan stoti deo? Progutala je knedlu kada je shvatila pun opseg mogunosti. Ili moda ak za milioniti deo? "Nisam iveo, dok tebe ne sretoh... Nisam voleo, dok tebe ne spazih..." blaga melodija stare snimljene pesme plutala je kroz Nikolino seanje i donela sliku od pre petnaest godina, sa drugog plesa s drugim ovekom, kada je jo verovala da ljubav moe da pobedi sve. ilijen L'Klerk pogreno protumai njene telesne signale i privue je blie sebi. Nikol odlui da se ne suprotstavlja. Ve je bila vrlo umorna i, ako ve treba rei istinu, prijalo joj je da je vrsto dri mukarac po prvi put u poslednjih nekoliko godina. Potovala je svoj sporazum sa enevjev. Kada je monsieur L'Klerk dovrio svoju kratku grupu pesama, Nikol je prila francuskom pevau i prenela mu poruku svoje kerke. Kao to je i predvidela, on je njen prilazak protumaio na sasvim drugaiji nain. Produili su razgovor dok je Franeska obznanjivala gostima zabave da sve do posle ponoi nee biti formalnog programa i da su gosti sve do tada slobodni da piju, jedu ili pleu uz snimljenu muziku. ilijen ponudi svoju ruku Nikol i njih dvoje odoe nazad do trema, gde su potom sve vreme plesali. ilijen je bio zgodan mukarac, ali nije bio ba Nikolin tip. Najpre, bio je previe tat za njen ukus. Sve vreme je govorio o sebi i nije obraao panju kada je razgovor skretao na druge teme. Iako je bio nadaren peva, nije imao drugih posebnih odlika. Ali, Nikol je razmiljala dok je njihov ples koji se produavao terao druge goste da pilje u njih, dobar je plesa, a prijatno je kad sam ovako oputena. Tokom pauze u muzici Franeska prie da razgovara sa njima. "Ba fino, Nikol", rekla je, a njen otvoreni osmeh delovao je iskreno. "Drago mi je to vidim da uiva." Pruila je malu tacnu sa tamnim okoladnim lopticama posutih neim belim, verovatno eernim ukrasom. "Fantastine su", rekla je Franeska. "Napravila sam ih specijalno za posadu 'Njutna'." Nikol uze jednu okoladicu i ubaci je u usta. Bila je izvanredna. "Sada elim da te zamolim za jednu uslugu", produila je Franeska posle nekoliko sekundi. "Poto nikako nisam mogla da ugovorim lini intervju sa tobom, a naa pota pokazuje da postoje milioni ljudi koji bi voleli da saznaju vie o tebi, misli li da bi mogla da doe do studija i da mi pokloni deset ili petnaest minuta pre ponoi?" Nikol je napeto piljila u Franesku. Unutranji glas odailjao joj je upozorenje, ali um joj je nekako odbacivao poruku. "Slaem se", rekao je ilijen L'Klerk dok su dve ene gledale jedna drugu. "tampa stalno govori o 'tajanstvenoj kosmonautkinji' ili te prikazuje kao 'ledenu princezu'. Pokai im ono to si pokazala meni veeras, da si normalna, zdrava ena kao i sve druge." Zato da ne? odlui najzad Nikol, potiskujui unutranji glas. Ako to uinim ovde, bar neu morati da upliem u celu stvar tatu i enevjev. Poli su prema provizornom studiju sa druge strane trema, kada Nikol ugleda igerua Takagiija na drugoj strani odaje. Bio je naslonjen na stub i priao je sa trojicom

japanskih biznismena odevenih u formalna veernja odela. "Samo trenutak", ree Nikol svojim pratiocima, "odmah se vraam." "Tanoii inen, Takagii-san", pozdravila ga je Nikol. Japanski naunik se okrete, najpre iznenaen, i nasmei se kada ju je video da mu prilazi. Poto je formalno upoznao Nikol sa svojim prijateljima, Takagii zapoe uljudan razgovor. "O genki desu ka?" pitao je. "O kage sama de", odvratila je. Nikol se nae svom japanskom kolegi i proapta mu u uvo. "Imam samo jedan trenutak. elela sam da vam kaem da sam paljivo pregledala sve vae snimke i da se u potpunosti slaem sa vaim linim lekarom. Nema razloga da se bilo ta kae o anomaliji vaeg srca pred medicinskim komitetom." Dr Takagii je izgledao kao da mu je neko upravo saoptio da mu je ena rodila zdravog sina. Zaustio je da kae Nikol neto lino, ali se setio da je usred grupe svojih sunarodnika. "Domo arigato gozaimasu", rekao je prema Nikol koja je odlazila, dok su mu tople oi izraavale svu dubinu zahvalnosti. Nikol se divno oseala dok je plesnim korakom ila prema studiju izmeu Franeske i ilijena L'Klerka. Rado je zastala da pozira pred upornim fotografima dok je sinjora Sabatini proveravala da li sva televizijska oprema ispravno radi za intervju. Gucnula je jo malo ampanjca i vina od ribizle, u meuvremenu neobavezno priajui sa ilijenom. Najzad je sela pored Franeske ispod svetlosti pozornice. Kako je divno, mislila je neprekidno Nikol o prethodnom susretu sa Takagiijem, moi da pomogne tom briljantnom oveuljku. Franeskino prvo pitanje bilo je dovoljno nevino. Pitala je Nikol da li je uzbuena pred predstojee lansiranje. "Razume se", odgovorila je Nikol. Onda je dala iv opis fizikih vebi kojima e kosmonautska posada biti podvrgnuta dok budu ekali na priliku za sastanak sa Ramom II. itav intervju je tekao na engleskom. Pitanja su ila normalnim redosledom. Od Nikol je zatraeno da opie svoju ulogu u misiji, ta oekuje da pronae ("Stvarno ne znam, ali ta god da naemo, bie izuzetno zanimljivo") i kako je uopte dolo do toga da poe na Svemirsku akademiju. Posle nekih pet minuta, Nikol se oseala oputeno i ugodno; inilo joj se da su ona i Franeska uhvatile uzajamni ritam. Onda joj je Franeska postavila tri lina pitanja, jedno o njenom ocu, drugo o Nikolinoj majki i plemenu Senufo iz Obale Slonovae, a tree o njenom ivotu sa enevjev. Nijedno od njih nije bilo teko. Zbog toga je Nikol bila potpuno nespremna za poslednje Franeskino pitanje. "Oigledno je sa fotografija vae kerke da je njena koa prilino svetlija od vae", rekla je Franeska istim tonom i na isti nain kao i pri svim ostalim pitanjima. "Boja enevjevine koe nagovetava da joj je otac verovatno belac. Ko je otac vae kerke?" Nikol oseti kako joj srce ubrzava dok je sluala pitanje. Onda vreme kao da se zaustavilo. Iznenaujua poplava snanih oseanja zahvati Nikol i ona se uplai da e da zaplae. Blistava, vrela slika dva isprepletana tela odraena u velikom ogledalu suknu kroz njen um i natera je da jekne. Na trenutak je spustila pogled na svoje noge, pokuavajui da se povrati. Glupao, rekla je sebi dok se upinjala da primiri meavinu besa, bola i upamene ljubavi koja ju je tresnula poput plimskog talasa. Trebalo je da bude pametnija. Ponovo joj zapretie suze, a ona im se odupre. Digla je pogled prema svetlima i Franeski. Zlatne ljokice na prednjem delu haljine italijanske novinarke grupisale su se u jedan oblik, ili se

tako uinilo Nikoli. Videla je glavu u ljokicama, glavu ogromne make, blistavih oiju i usta sa otrim zubima koja su upravo poinjala da se otvaraju. Najzad, posle intervala koji se inio dug kao venost, Nikol oseti da je ponovo uspostavila kontrolu nad oseanjima. Gnevno je gledala Franesku. "Non voglio parlare di quello", ree Nikol tiho na italijanskom. "Abbiamo terminato questa intervista." Ustala je, primetila da drhti, i ponovo sela. Kamere su i dalje snimale. Duboko je disala nekoliko sekundi. Najzad, Nikol ustade sa svoje stolice i izae iz provizornog studija. elela je da pobegne, da se sakrije od svega, da ode negde gde bi bila sama sa svojim intimnim oseanjima. Ali bilo je to nemogue. ilijen je dohvati kada je napustila intervju. "Kakva kuka!" rekao je, maui optuujuim prstom prema Franeski. Oko Nikol je bilo ljudi na sve strane. Svi su istovremeno govorili. Imala je problema da usredsredi oi i ui u itavoj pometnji. Iz daljine Nikol zau neku muziku koja joj je bila neodreeno poznata, ali pesma je bila dopola gotova pre nego to je razabrala da su to "Dobra stara vremena". ilijen joj stavi ruku oko lea, pa razdragano zapeva. Vodio je grupu od dvadesetak ljudi okupljenih oko njih u pevanju poslednjih taktova. Nikol mehaniki otpeva poslednji stih i pokua da odri ravnoteu. Iznenada se par vlanih usana prislonio uz njene, a aktivni jezik je pokuavao da joj otvori usta i probije se unutra. ilijen ju je grozniavo ljubio, fotografi su snimali na sve strane, buka je bila neverovatna. Nikol oseti da joj se vrti u glavi i uini joj se da e se onesvestiti. Stade estoko da se bori i najzad uspe da se oslobodi ilijenovog zagrljaja. Nikol se zatetura unazad i nalete na besnog Redija Vilsona. On je odgurnu u stranu u urbi da dohvati jedan par zadubljen u duboki novogodinji poljubac u svetlosti bliceva. Nikol ga je nezainteresovano posmatrala, kao da je u bioskopu, ili ak u snovima. Redi razdvoji par i die desnu ruku kao da e da udari mukarca. Franeska Sabatini je zaustavljala Redija dok se zbunjeni Dejvid Braun povlaio iz njenog zagrljaja. "Skidaj ruke sa nje, ti kopilane", vikao je Redi, i dalje pretei amerikom nauniku. "I nemoj misliti ni trenutka da ne znam ta radi." Nikol nije mogla da poveruje u ono to je videla. Nita od svega nije imalo nikakvog smisla. U roku od nekoliko sekundi odaja je bila puna straara iz obezbeenja. Nikol je bila jedna od mnogih ljudi koje su odgurali iz gungule dok je uspostavljan red. Kada je napustila zonu studija, sluajno je naletela na Elen Braun koja je sama sedela na tremu, lea oslonjenih o stub. Nikol je upoznala Elen i uivala u njenom drutvu kada je ila u Dalas da popria sa porodinim lekarom Dejvida Brauna o njegovim alergijama. Elen je trenutno bila pijana i ni sa kim nije bila raspoloena za razgovor. "Govno jedno", ula ju je Nikol kako mrmlja, "nije trebalo da ti pokaem rezultate dok ih nisam sama objavila. Onda bi sve bilo drugaije." Nikol je napustila gala zabavu im je uspela da obezbedi sebi prevoz do Rima. Franeska je, neverovatno, pokuala da je otprati do limuzine kao da se nita nije desilo. Nikol kratko odbi ponudu svoje koleginice kosmonauta i ode sama. Tokom vonje do hotela poeo je da pada sneg. Nikol se usredsredila na padajue pahuljice i najzad je bila u stanju da dovoljno razbistri um da bi razmislila o veeri. U jednu stvar je bila apsolutno sigurna. Bilo je neeg neuobiajenog i vrlo monog u onoj okoladnoj kuglici koju je pojela. Nikol nikada ranije nije bila toliko blizu da u potpunosti izgubi kontrolu nad svojim emocijama. Moda je jednu dala i Vilsonu,

pomislila je Nikol. I to delom objanjava njegovu erupciju. Ali zato? - ponovo se upitala. ta to pokuava da uini? Stigavi u hotel, brzo se pripremila za krevet. Ali upravo kada je bila spremna da ugasi svetlo, Nikoli se uini da je ula lako kucanje na vratima. Zastala je i oslunula, ali nekoliko sekundi nije bilo nikakvog zvuka. Samo to nije zakljuila da se njene ui igraju sa njom, kada je ponovo zaula kucanje. Nikol privue hotelski ogrta oko sebe i paljivo se primae hotelskim vratima. "Ko je?" pitala je estoko, ali neubedljivo. "Predstavite se." Zaula je ukanje i pare presavijenog papira bi gurnuto ispod vrata. Nikol, i dalje na oprezu i uplaena, podie papir i razmota ga. Na njemu su bile ispisane, originalnim nainom plemena Senufo njene majke, tri proste rei - Ronata. Omeh. Ovde. Ronata je bilo Nikolino ime kod Senufoa. Meavina panike i uzbuenja natera Nikol da otvori vrata, ne proveravajui na monitoru ko je napolju. Na deset stopa od vrata, dok su njegove neverovatne oi bile prikovane za njene, stajao je prastari, sasueni ovek lica obojenog zelenim i belim vodoravnim prugama. Bio je odeven u blistavo zeleni plemenski kostim dugaak do zemlje, slian obrednoj odori, sa zlatnim visuljcima i mreom linijsa iscrtanih bez ikakvog oiglednog znaenja. "Omeh!" ree Nikol, a srce je zapreti da e joj iskoiti iz grudi. "ta radi ovde?" dodala je na jeziku Senufoa. Stari crnac nije rekao nita. Drao je jedan kamen i neku vrstu boice, oboje u desnici. Posle nekoliko sekundi odluno je zakoraio u sobu. Nikol se povlaila sa svakim njegovim korakom. Pogled mu nije napustio njen ni na trenutak. Kada su se nali nasred hotelske sobe i razdvojeni samo tri ili etiri stope, starac die pogled prema tavanici i poe nekakav napev. Bila je to obredna pesma Senufoa, opti blagoslov i prizivanje ini koje je koristio plemenski aman stotinama godina da bi odagnao zle duhove. Kada je dovrio napev, stari Omeh se ponovo zagleda u praunuku i poe da govori vrlo lagano. "Ronata", rekao je. "Omeh je osetio jaku opasnost u ovom ivotu. Pisano je u plemenskim letopisima da e ovek od tri stolea odagnati zle demone od ene bez sadruga. Ali Omeh ne moe zatititi Ronatu poto Ronata napusti kraljevstvo Minove. Ovde", ree, uze je za ruku i stavi kamen i boicu u nju, "neka ostane zauvek sa Ronatom." Nikol se zagleda u kamen, glatki, blistavi oval nekih osam palaca dugaak i sa po etiri palca u ostale dve dimenzije. Kamen je uglavnom bio krem boje, sa nekoliko udnih smeih linija koje su mu se izvijale preko povrine. Mala, zelena posuda nije bila vea od boice za parfem. "Voda sa jezera mudrosti moe pomoi Ronati", ree Omeh. "Ronata e prepoznati trenutak kada treba da je ispije." On zabaci glavu i ozbiljno ponovi svoj prethodni napev, ovog puta zatvorenih oiju. Nikol je stajala kraj njega u zbunjenoj tiini, sa kamenom i boicom u desnoj ruci. Kada je dovrio pesmu, Omeh viknu tri rei koje Nikol nije razumela. Onda se naglo okrenuo i brzo otiao prema otvorenim vratima. Preneraena, Nikol istra na hodnik upravo na vreme da vidi kako njegova zelena odora nestaje u liftu.

14. ZBOGOM, HENRI Nikol i enevjev su koraale sa rukom u ruci uz breg po lakom snegu. "Jesi li videla izraz onog Amerikanca kada sam mu rekla ko si?" nasmejala se enevjev. Bila je veoma ponosna na svoju majku. Nikol prebaci svoje skije i tapove na drugo rame dok su prilazile hotelu. "Guten Abend", promumla stari koji bi bio savren Deda Mraz dok se probijao kraj njih. "Volela bih kada ti ne bi bila toliko ustra sa ljudima", ree Nikol, zapravo bez ikakvog stvarnog prekora prema svojoj keri. "Poneka je lepo ne biti prepoznat." Pokraj ulaza u hotel nalazilo se malo skladite za skije. Nikol i enevjev zastadoe i ostavie opremu u kasetu. Skijake izme zamenile su mekim krpljama, pa su ponovo izile napolje na sve slabiju svetlost. Majka i kerka zastale su na trenutak i zagledale se niz breg prema naselju zvanom Davos. "Zna", ree Nikol, "danas sam u jednom trenutku, dok smo se trkale niz pistu prema Klostersu, osetila da ne mogu da poverujem da u stvarno biti tamo napolju...", pokazala je prema nebu, "...za manje od dve nedelje, i da u ii na sastanak sa tajanstvenim tuinskim svemirskim brodom. Ponekad ljudski um ne eli da prihvati istinu." "Moda je sve samo san", ree njena kerka lagano. Nikol se nasmei. Volela je enevjevin oseaj za igru. Kad god bi svakodnevni napori tekog rada i tegobnih priprema stali da pritiskaju Nikol, uvek je mogla raunati na to da e joj smirena priroda kerke popraviti raspoloenje. Ba su bili prava trojka, njih troje to su iveli u Bovoau. Svako od njih je neizmerno mnogo zavisio od ostalo dvoje. Nikol nije volela da razmilja o tome kako e rastanak od stotinu dana uticati na njihove skladne odnose. "Da li te brine to to me nee biti toliko dugo?" pitala je Nikol enevjev dok su ulazile u predvorje hotela. Desetak ljudi je sedelo oko huktave vatre na sredini odaje. Neupadljivi, ali delotvorni vedski posluitelj posluio je vrue napitke druini posle skijanja. Nije bilo robota u hotelu Morozani, ak ni meu sobnom poslugom. "Ne mislim o tome na takav nain", odvratila je njena vesela kerka. "Na kraju krajeva, moi u da priam s tobom preko videofona skoro svako vee. Vremenska razlika e ak dovesti do toga da sve ispadne zabavno. I izazovno." Prole su kraj staromodne recepcije. "Osim toga", dodade enevjev, "tokom itave misije biu u sreditu panje u koli. Moj diplomski projekt je ve zadat; napraviu psiholoki portret Ramanaca zasnovan na mojim razgovorima sa tobom." Nikol se ponovo nasmeila i klimnula. enevjevin optimizam uvek je bio zarazan. Ba je bilo teta to... "Oh, madam de ardan." Neiji glas joj poremeti tok razmiljanja. Upravnik hotela ju je pozivao sa recepcije. Nikol se okrete. "Imam poruku za vas", produio je upravnik. "Reeno mi je da je uruim vama lino." Pruio joj je mali koverat bez ikakvih oznaka. Nikol ga otvori i vide najmanji deli vrha pozivnice. Srce joj ubrzano zakuca kada je ponovo zatvorila koverat. "ta je to, majko?" pitala je enevjev. "Mora da je neto posebno kada se isporuuje na ruke. U dananje vreme niko ne radi takve stvari."

Nikol pokua da sakrije svoja oseanja od kerke. "To je tajni memorandum o mom radu", slaga ona. "Isporuilac je napravio stranu greku. Nikako nije smeo da ga da ak ni Herr Grafu. Trebalo je da ga dostavi iskljuivo u moje ruke." "Nove poverljive informacije o posadi?" pitala je enevjev. Ona i majka esto su raspravljale o delikatnoj ulozi sanitetskog oficira na velikoj svemirskoj misiji. Nikol klimnu. "Duo", ree kerki, "kako bi bilo da poe gore i kae dedi da u doi za koji trenutak. I dalje planiramo veeru za sedam i trideset. Sada u proitati poruku i videti da li je potrebno da uinim neto hitno." Nikol poljubi enevjev i saeka da joj kerka ue u liftu, a onda ponovo krenu napolje na laki sneg. Stala je pod ulinu svetiljku i otvorila koverat hladnim rukama. Imala je tekoa da kontrolie drhtave prste. Ti budalo, mislila je, ti nepaljiva budalo. Posle toliko vremena. A da je devojica videla... Grb je bio isti kao onog popodneva pre petnaest i po godina, kada joj je Daren Higins dao pozivnicu za veeru kraj olimpijskog centra za tampu. Nikol iznenadi snaga njenih emocija. Primirila se i konano pogledala ostatak poruke ispod grba. "Izvini zbog obavetenja u poslednji trenutak. Moramo se videti sutra. Tano u podne. Kuica 8 na Vajsfluhjohu. Doi sama. Henri." Sledeeg jutra Nikol je bila prva u redu za uspinjau koja je nosila skijae na vrh Vajsfluhjoha. Popela se u blistava staklena kola sa jo njih dvadesetoro i naslonila se na prozor kada su se vrata automatski zatvorila. Videla sam ga samo jednom u ovih petnaest godina, pomislila je, pa ipak... Dok se uspunjaa penjala, Nikol spusti na oi naoare za sneg. Bilo je zaslepljujue jutro, ne mnogo razliito od januarskog jutra pre sedam godina kada ju je otac pozvao iz vile. Imali su retko lep sneg prethodne noi u Bovoau i, posle mnogo moljakanja, ona dopusti enevjev da ne ide u kolu nego da ostane kod kue i da se igra u snegu. U to vreme, Nikol je radila u bolnici u Turu i ekala obavetenje o svojoj prijavi za Svemirsku akademiju. Pokazivala je svojoj sedmogodinjoj kerki kako da napravi snenog anela kada ih je Pjer po drugi put pozvao iz kue. "Nikol, enevjev, ima neto specijalno u naoj poti", rekao je. "Mora da je stiglo noas." Nikol i enevjev su otrale do vile u odei za sneg dok je Pjer prikazivao puni tekst poruke na zidnom video-ekranu. "Vrlo neobino", rekao je Pjer. "Izgleda da su nas pozvali na englesko krunisanje, ukljuujui i privatni prijem posle toga. To je izuzetno neuobiajeno." "Oh, deda", rekla je enevjev uzbueno, "Hou da idem. Moemo li da idemo? Hou li upoznati pravog kralja i kraljicu?" "Nema kraljice, duo", odvrati njen deda, "osim ako nisi mislila na kraljicu majku. Ovaj kralj jo nije oenjen." Nikol je proitala poziv nekoliko puta ne rekavi nita. Poto se enevjev smirila i otila iz sobe, otac obgrli Nikol. "Hou da idem", rekla je tiho. "Jesi li sigurna?" pitao je, odvojivi se i gledajui je upitno. "Da", odgovorila je potvrdno. Henri je pre te veeri nije video, mislila je Nikol dok je najpre proveravala svoj sat, a zatim opremu u prirpemi za skijaki spust sa vrha. Tata je bio divan. Dopustio je da nestanem u Bovoau i gotovo niko nije znao da imam bebu dok enevjev nije napunila

skoro godinu dana. Henri nikada nije ak ni posumnjao. Bar ne do te noi u Bakingemskoj palati. Nikol je jo mogla da vidi sebe u redu za prijem. Kralj je kasnio. enevjev je bila nemirna. Najzad je Henri stajao naspram nje. "Potovani Pjer de ardan iz Bovoa u Francuskoj, sa kerkom Nikol i unukom enevjev." Nikol se poklonila po svim propisima, a enevjev samo klimnu. "Znai, to je enevjev", ree kralj. Sagao se na samo trenutak i podmetnuo ruku pod bradu deteta. Kada je devojica digla glavu, video je neto to je prepoznao. Okrenuo se da pogleda Nikol, sa tragovima pitanja u pogledu. Nikol nije otkrila nita svojim osmehom. Pozivar je uzvikivao imena sledeih gostiju u redu. Kralj poe dalje. I tako si poslao Darena u hotel, pomisli Nikol dok se sputala niz kratku padinu, a zatim okrenula prema malom uzvienju i letela kroz vazduh sekundu ili dve. A on je pevuio i nakaljavao se i konano me pitao da li bih dola na aj. Nikol okrenu ivice skija prema snegu i naglo se zaustavi. "Reci Henriju da ne mogu", seala se da je rekla Darenu u Londonu pre sedam godina. Ponovo je pogledala na sat. Bilo je tek jedanaest sati, prerano da bi odskijala do kuice. Spustila se na jedno od sedita iare i ponovo odvezla na vrh. Bilo je dva minuta posle podneva kada je Nikol stigla do male brvnare na rubu ume. Skinula je skije, zabila ih u sneg i otila do glavnog ulaza. Nije se osvrtala na znakove upozorenja na sve strane oko nje, po kojima je pisalo da je EINTRITT VERBOTEN. Ni iz ega se pojavie dva zdepasta oveka, od kojih je jedan bukvalno skoio pred Nikol i vrata kuice. "U redu je", ula je poznati glas, "oekujemo je." Dvojica straara nestadoe isto onako kao to su se i pojavila i Nikol ugleda Darena kako, nasmeen kao i uvek, ispunjava vrata brvnare. "ao, Nikol", rekao je na svoj normalni, prijateljski nain. Daren je ostario. Bilo je nekoliko mrlja sivila po njegovim slepoonica i malo boje soli sa biberom u njegovoj kratkoj bradi. "Kako si?" "Fino, Darene", odgovorila je, svesna da je ve poela da se osea nervozno, i pored svih lekcija koje je odrala sebi. Podsetila je sebe da je sada profesionalka, na svoj nain isto toliko neko i neto koliko i kralj koga e upravo videti. Nikol onda otro zakorai u brvnaru. Unutra je bilo toplo. Henri je stajao leima okrenut malom kaminu. Daren zatvori vrata iza nje i ostavi njih dvoje nasamo. Nikol odluno skide al i raskopa parku. Skinula je naoare za sneg. Gledali su jedno u drugo dvadeset, moda trideset sekundi, nijedno od njih nije prozborilo ni jednu re, nijedno nije elelo da prekine snani tok oseanja koji ih je nosio unazad do dva velianstvena dana pre petnaest godina. "Zdravo, Nikol", ree kralj konano. Glas mu je bio mek i nean. "Zdravo, Henri", odvratila je. Poao je oko kaua da bi joj priao, moda da bi je dodirnuo, ali bilo je neega u govoru njenog tela to ga je zaustavilo. Naslonio se na kau. "Zar nee da sedne?" pozvao ju je. Nikol zavrte glavom. "Vie mi se dopada da stojim, ako nema nita protiv." ekala je jo nekoliko sekundi. Oi im se ponovo sretoe u dubokom optenju. "Henri", iznenada joj je izletelo, "zbog ega si me pozvao ovde? Mora da je vano. Nije normalno

za kralja Engleske da provodi dane sedei u brvnari na padini vajcarske skijake planine." Henri poe do ugla sobe. "Doneo sam ti poklon", rekao je kada se sagao sa leima prema Nikol, "za tvoj trideset esti roendan." Nikol se nasmeja. Deo napetosti popusti. "To je sutra", rekla je. "Poranio si jedan dan. Ali zato..." On joj prui memorijsku kocku. "Ovo je najdragoceniji poklon koji sam ti mogao nai", rekao je ozbiljno, "i bilo je potrebno mnogo maraka iz kraljevske riznice da bi se prikupio." Ona ga pogleda upitno. "Neko vreme sam se brinuo zbog te tvoje misije", rekao je Henri, "i u poetku nisam mogao da razumem zato. Ali pre otprilike etiri meseca, jedne veeri dok sam se igrao sa princom arlsom i princezom Eleonorom, shvatio sam ta me brine. Moja intuicija mi kae da e biti problema sa tom tvojom posadom. Znam da zvui aavo, naroito kad dolazi od mene, ali ne brinem se zbog Ramanaca. Onaj megaloman Braun je verovatno u pravu, Ramance ba briga za nas Zemljane. Ali ti treba da provede stotinu dana u zatvorenom prostoru sa jedanaestoro drugih..." Video je da ga Nikol ne prati. "Evo", rekao je, "uzmi ovu kocku. Naterao sam svoje obavetajne agente da naine kompletne dosjee o svakom lanu posade misije 'Njutn', ukljuujui tu i tebe." Nikoline obrve se namrgodie. "Informacije, od kojih se do veine ne moe doi preko slubenih fajlova MSA-e, potvruju moje lino miljenje da tim sa 'Njutna' sadri poprilian broj nestabilnih elemenata. Nisam znao ta da radim sa..." "To te se nita ne tie", prekinula ga je Nikol gnevno. Bila je uvreena Henrijevim meanjem u njen profesionalni ivot. "Zbog ega se mea u..." "Hej, hej, smiri se, vai?" odvrati kralj. "Uveravam se da su moji motivi bili u potpunosti ispravni. uj", dodao je, "verovatno ti uopte nee ni biti potrebne sve te informacije, ali pomislio sam da bi ti moda mogle biti korisne. Uzmi ih. Baci ih ako hoe. Ti si sanitetski oficir. Moe da postupi sa njima kako god eli." Henri je video da je upropastio sastanak. Otiao je i seo na stolicu naspram vatre. Lea su mu bila okrenuta Nikoli. "Pazi se, Nikol", promumlao je. Razmiljala je jedan dugi trenutak, gurnula memorijsku kocku u parku i prila kralju iza lea. "Hvala ti, Henri", rekla je. Nikol pusti da joj ruka padne na njegovo rame. Nije se okrenuo. Posegao je svojom rukom i vrlo lagano isprepletao prste sa njenim. Ostali su u tom poloaju skoro minut. "Bilo je podataka koji su izmakli ak i mojim istraiteljima", rekao je tiho. "Naroito jedna injenica koja me je izuzetno zanimala." Nikol je mogla da uje sopstveno srce kroz pucketanje cepanica u kaminu. Glas u njoj je vikao: reci mu, reci mu. Ali drugi glas, pun mudrosti, savetovao joj je utanje. Lagano je izvukla prste iz njegovih. Okrenuo se da bi je pogledao. Nasmeila se. Nikol prie vratima. Obmotala je ponovo al i zatvorila parku pre nego to je izala napolje. "Zbogom, Henri", rekla je.

15. SUSRET Kombinovani svemirski brod "Njutn" nainio je takav manevar da je Rama ispunio prostrani terminal za osmatranje u kontrolnom centru. Tuinski svemirski brod bio je ogroman. Povrina mu je izgledala mutno, jednolino siva, a njegovo izdueno telo predstavljalo je geometrijski savren cilindar. Nikol je utke stajala pokraj Valerija Borzova. Za njih dvoje, prvi pogled na itavo ramansko plovilo u svetlosti Sunca bilo je trenutak za uivanje. "Jesi li opazio bilo kakvu razliku?" ree Nikol posle podueg vremena. "Jo ne", odvratio je Borzov. "Izgleda da su oba broda sila sa iste proizvodne trake." Ponovo je zavladala tiina. "Zar ne bi voleo da vidi tu proizvodnu traku?" upita Nikol. Valerij Borzov klimnu. Mala letelica, nalik imiu ili kolibriju, projuri kraj osmatrakog terminala u prednjem planu i udalji se u smeru Rame. "Spoljni dronovi utvrdie slinosti. Opskrbljeni su uskladitenim kompletom slika Rame I. Svaka izmena bie zabeleena i prijavljena u roku od tri sata." "A ako ne bude neobjanjivih razlika?" "Onda emo nastaviti kao to je planirano", odgovori general Borzov sa osmehom. "Pristaemo, otvoriti Ramu i pustiti unutranje dronove." Bacio je pogled na sat. "A sve to treba da se odigra u roku tokom naredna dvadeset dva sata, ukoliko sanitetski oficir potvrdi da je posada spremna." "Posada je u dobrom stanju", izjavi Nikol. "Upravo sam zavrila ponovni pregled sinopsisa zdravstvenih podataka sa putovanja. Iznenaujue su pravilni. Izuzev hormonalnih abnormalnosti kod sve tri ene, to nije u potpunosti neoekivano, tokom etrdeset dana nisu zabeleene nikakve anomalije." "Znai, fiziki smo spremni za polazak", ree zapovednik zamiljeno, "ali ta je sa naom psiholokom spremnou? Da li te je uznemirila nedavna rasprava? Ili to moemo pripisati napetosti i uzbuenju?" Nikol je na trenutak utala. "Slaem se da su ova etiri dana posle pristajanja bila malo nezgodna. Razume se, znali smo za problem Vilsona i Brauna jo pre lansiranja. Delimino smo ga reili tako to smo drali Redija na tvom brodu tokom najveeg dela putovanja, ali sada, kada smo spojili dva broda i kada je posada opet kompletna, to dvoje izgleda da napadaju jedan drugoga u svakoj prilici. Naroito ako je Franeska u blizini." "Dvaput sam pokuao da razgovaram sa Vilsonom dok su nam brodovi bili razdvojeni", ree Borzov ozlojeenim tonom. "Nije hteo da razgovara. Ali jasno je da je zbog neega vrlo ljut." General Borzov prie komandnoj ploi i poe da se petlja oko tastature. Niz informacija stade da se pojavljuje na jednom monitoru. "Mora da se to tie Sabatinijeve", nastavio je. "Vilson nije mnogo radio tokom putovanja, ali njegov dnevnik nagovetava da je proveo neuobiajeno mnogo vremena na videofonu sa njom. I uvek je bio loe raspoloen. ak je uvredio O'Tula." General Borzov se okrete i napeto pogleda Nikol. "elim da znam da li moj sanitetski oficir ima bilo kakvu 'slubenu' preporuku u pogledu posade, naroito u vezi sa odnosima izmeu lanova tima." Nikol nije to oekivala. Kada je general Borzov zakazao ovaj poslednji "razgovor o zdravlju posade" sa njom, nije mislila da e ga proiriti i na mentalno zdravlje

dvanaestoro kosmonauta sa "Njutna". "Trai li profesionalnu psiholoku procenu?" upita ona. "Svakako", general Borzov pojaa svoju raniju izjavu. "elim od tebe A5401 koji se odnosi i na fizioloku i na psiholoku spremnost svakog lana posade. Procedura jasno kazuje da komandujui oficir pre svake operacije mora zatraiti izvetaj o zdravstvenom stanju posade od sanitetskog oficira." "Ali tokom simulacija traio si samo podatke o fizikom zdravlju." Borzov se nasmeio. "Mogu da saekam, madam de ardan", rekao je, "ako eli da dobije vremena za pripremanje izvetaja." "Ne, ne", ree Nikol posle kraeg razmiljanja. "Mogu da dam svoje miljenje sada, a da ga slubeno dokumentujem kasnije veeras." Oklevala je nekoliko sekundi pre nego to je produila. "Ne bih stavila Vilsona i Brauna zajedno kao lanove posade u bilo kojoj podgrupi, bar ne tokom prve operacije. I ak bih zazirala, iako to miljenje u svakom sluaju nije toliko vrsto, ubacivanju Franeske u grupu sa bilo kojim od njih dvojice. Ne bih postavljala nikakva druga ogranienja ma koje vrste pred posadu." "Dobro. Dobro." Zapovednik se iroko nasmei. "Cenim tvoj izvetaj, i to ne samo zbog toga to potvruje moje lino miljenje. Kao to zna, te stvari umeju ponekad da budu prilino delikatne." General Borzov naglo promeni temu. "Sada bih hteo da ti postavim jedno drugo pitanje potpuno razliite prirode." "ta je to?" "Jutros mi je dola Franeska i predloila da sutra uvee priredimo zabavu. Tvrdi da je posada napeta i da joj je potreban neka vrsta oputanja pre prve operacije unutar Rame. Slae li se sa njom?" Nikol je razmiljala jedan trenutak. "Nije loa ideja", odvratila je. "Napetost se definitivno pokazuje... ali kakvu je zabavu imala na umu?" "Zajedniku veeru, ovde u kontrolnoj sobi, neto vina i votke, moda ak i malo veselje." Borzov se nasmei i poloi ruku na Nikolino rame. "Traim tvoje profesionalno miljenje, razume, kao mog sanitetskog oficira." "Razume se." Nikol se nasmeja. "Generale", dodala je, "ako misli da je vreme da posada odri zabavu, bie mi drago da pomognem..." Nikol dovri svoj izvetaj i prebaci fajl preko mree za podatke na Borzovljev kompjuter na vojnom brodu. Izuzetno je pazila na to da stvar formulie tako da bude predstavljena kao "sukob linosti", a ne kao neka vrsta patolokog ponaanja. Za Nikol, problem izmeu Vilsona i Brauna bio je jasan: ljubomora, ista i prosta, drevno zelenooko udovite lino. Bila je sigurna da je pametno izbei da Vilson i Braun rade zajedno tokom operacija u unutranjosti Rame. Nikol je prekorevala sebe to nije sama pomenula tu temu pred Borzovim. Shvatala je da njen zadatak u okviru misije ukljuuje i mentalno zdravlje, ali je nekako imala tekoa da misli o sebi kao o psihijatru posade. Izbegavam to zbog toga to tu nije posredi objektivan proces, pomislila je. Jo nemamo senzore koji bi mogli da izmere dobro ili loe mentalno zdravlje. Nikol je ila niz hodnik sa kabinama lanova posade. Sve vreme je pazila da dri jednu nogu na podu; toliko se privikla na besteinsko stanje da joj je to gotovo postalo druga priroda. Nikoli je bilo drago to su neimari "Njutna" toliko potrudili da na najmanju meru smanje razlike izmeu boravka u svemiru i na Zemlji. Posao kosmonauta

bio je izuzetno olakan omoguavanjem posadi da se usredsredi na vanije elemente svoga posla. Nikolina kabina bila je na kraju hodnika. Iako je svaki kosmonaut imao privatnu kabinu (kao ishod ustre rasprave izmeu posade i sistemskih inenjera, koji su tvrdili da spavanje u parovima predstavlja delotvorniju upotrebu prostora), prostorije su bile vrlo male i skuene. Bilo je osam spavaih soba na ovoj veoj letelici, koju su lanovi posade nazivali "nauni" brod. Vojni brod je imao jo etiri male spavae sobe. Oba svemirska broda raspolagala su jo salama za vebanje i "lobijima", zajednikim prostorijama opremljenim prijatnijim nametajem, kao i nekim mogunostima za zabavu koje nisu postojale u spavaim sobama. Kada je Nikol prola kraj odaje Janoa Taborija, zaula je njegov nepogreivi smeh. Vrata su mu bila otvorena kao i obino. "Zar si stvarno oekivao", govorio je Jano, "da menjam lovce i prepustim tvojim konjima da kontroliu sredinu table? Ma hajde, ig, moda nisam majstor, ali ipak uim na svojim grekama. Jednu od ranijih partija izgubio sam upravo zbog toga." Tabori i Takagii su, kao i obino, igrali partiju aha posle veere. Skoro svake "noi" (posada je zadrala dvadeset etvoroasovni dan koji se podudarao sa grinikim srednjim vremenom) njih dvojica su igrala ah oko jedan sat pre spavanja. Takagii je imao titulu ahovskog majstora, ali je bio mekog srca i eleo je da ohrabri Taborija. Zbog toga je doslovce u svakoj igri, poto bi postigao solidnu poziciju, dozvoljavao da mu odbrana bude naeta. Nikol proturi glavu kroz vrata. "Ui, lepotice", ree Jano sa smekom. "Gledaj me kako unitavam naeg azijatskog prijatelja u ovom pseudo-cerebralnom nadmetanju." Nikol poe da objanjava kako je pola do vebaonice, kada neobino stvorenje, veliko otprilike kao mi, protra izmeu njenih nogu i ue u Taborijevu sobu. Ona se protiv svoje volje tre kada igraka, ili ta je ve bilo, poe prema dvojici mukaraca. Mrkorep kos, to ima kljun Murgav k'o kaloper, I drozd, do grla pesme pun, I cari kusoper... Robot je pevao dok je hitao prema Janou. Nikol se spusti na kolena i zagleda u neobinu pridolicu koja je imala donji deo tela kao ovek, a glavu magarca. Nastavila je da peva. Tabori i Takagii prekidoe partiju i oboje se nasmejae zbunjenom izrazu na Nikolinom licu. "Hajde", ree Jano, "reci mu da ga voli. To bi uinila Titanija, vilinska kraljica." Nikol slee ramenima. Robot je na trenutak zautao. Kada Jano ponovo poe da je nagovara, Nikol promrmlja: "Volim te" robotu visokom dvadeset centimetara. Minijaturni Vratilo se okrete Nikoli. "Rekao bih, gospoja, da za to imate malo razloga. No istinu govorei, ljubav i razlog dan-danas retko idu zajedno." Nikol je bila zapanjena. Posegla je da podigne majunu figuru, ali je zastala kada je ula drugi glas. "Gospode, kakve su lude smrtnici ti. Gde je sad taj igra koga sam pretvorio u magarca. Vratilo, gde si?"

Drugi mali robot, odeven poput vilenjaka, uskoi u kabinu. Kada je ugledao Nikol, skoio je sa poda i stao da lebdo u visini oiju nekoliko sekundi, dok su mu siuna krila udarala mahnitom brzinom. "Ja Puk jesam, lepa gospo", rekao je, "ne videh te ranije." Robot se zatim spusti na pod i zauta. Nikol je zanemela. "Ma ta to, za ime sveta..." zausti ona. "Psst...", ree Jano, davi joj znak da uti. Pokazao je prema Puku. Vratilo je spavao u uglu blizu Janoevog leaja. Puk je u meuvremenu naao Vratila i stao da ga prska ga finom, lakom prainom iz male vree. Dok su tri ljudska bia posmatrala, glava Vratila poe da se menja. Nikol je videla da se to mali komadi metala i plastike koji su inili magareu glavu preraspodeljuju, ali ak je i nju oarala potpunost preobraaja. Puk je odskakutao im se Vratilo probudio sa novom, ljudskom glavom i stao da govori. "Prividela mi se dozlaboga udna prikaza", ree Vratilo. "Usnio sam san, da oveku prosto pamet stane kakav je. Magarac bio ko bi se poduhvatio da izloi taj san." "Bravo. Bravo", povika Jano kada je stvorenje uutalo. "O medeto", dodade Takagii. Nikol sede u jedinu nezauzetu stolicu i pogleda kolege. "A kad pomislim", rekla je i zavrtela glavom, "da sam zapravo kazala zapovedniku da ste vas dvojica u psiholokom pogledu zdravi." Zastala je dve ili tri sekunde. "Da li bi mi jedan od vas dvojice, moliu lepo, rekao ta se ovde dogaa?" "Sve je to Vejkfildovo maslo", ree Jano. "ovek je apsolutno briljantan i, za razliku od nekih genija, i veoma promuuran. Osim toga, fanatino je zaljubljen u ekspira. Ima itavu porodicu ovih stvorenjaca, iako mislim da je Puk jedini koji leti, a Vratilo jedini koji menja oblik." "Puk ne leti", ree Riard Vejkfild, ulazei u sobu. "Jedva da moe da lebdi nad podom, a i to samo nakratko." inilo se da je Vejkfildu neprijatno. "Nisam znao da e ti biti ovde", rekao je Nikol. "Ponekad zabavljam ovu dvojicu usred njihove ahovske igre." "Jedne noi", dodao je Jano, poto Nikol nita nije uzvratila, "upravo sam predao partiju igu kada smo zauli neto za ta smo pomislili da je tua u hodniku. Nekoliko trenutaka kasnije, Tibalt i Merkucio uoe u sobu, psujui i maujui se." "To ti je hobi?" pitala je Nikol posle nekoliko sekudni, mahnuvi rukom prema robotima. "Moja gospo", umea se Jano pre nego to je Vejkfild stigao da odgovori, "nikada, nikada ne brkaj strast sa hobijem. Na cenjeni japanski naunik ne igra ah iz hobija. A ovaj mladi ovek iz bardovog rodnog grada Stratforda na Ejvonu ne pravi te robote iz hobija." Nikol baci pogled na Riarda. Pokuavala je da zamisli energiju i rade koje je on morao uloiti u pravljenje tako sloenih robota kao to su bili ovi koje je upravo videla. Da ne pominjemo nadarenost i, razume se, strast. "Ba upeatljivo", rekla je Vejkfildu. Njegov osmeh obznani da je primio njenu pohvalu. Nikol se izvini i poe iz kabine. Puk zazuja oko nje i stade u vratima. Ako smo vas, senke mi, Uvredili ime, vi, da biste nam oprostili, zamislite da ste snili.

Nikol se smejala kada je koraknula preko vilenjaka i mahnula u znak pozdrava svojim prijateljima. Nikol je ostala u vebaonici znatno due nego to je oekivala. Obino je trideset minuta estokog teranja bicikla ili tranja u mestu bilo dovoljno da ukloni njenu napetost i da joj opusti telo za san. Ali ove veeri, sa ciljem misije tako nadomak ruke, bilo je potrebno da radi due kako bi primirila svoj hiperaktivni sistem. Jedan deo njenih tekoa sastojao se od zaostale brige zbog izvetaja koji je unela u dokumenta i kojim je preporuila da Vilson i Braun budu razdvojeni na svim vanim aktivnostima tokom misije. Jesam li prenaglila? upitala se. Da li me je general Borzov poljuljao u uverenju? Nikol se veoma ponosila svojom profesionalnom reputacijom i esto je konstruktivno potvrivala svoje najvanije odluke. Pred kraj vebe ponovo je ubedila sebe da je poslala odgovarajui izvetaj. Njeno umorno telo joj je reklo da je spremno za san. Kada se vratila u sektor sa kabinama svemirske letelice, bilo je mrano svuda izuzev u hodniku. Kada je skrenula levo u boni hodnik koji je vodio u njenu kabinu sobu, sluajno je bacila pogled kroz zajednike prostorije prema maloj prostoriji u kojoj je drala medicinske zalihe. udno, pomislila je, napreui pogled pri slabom svetlu. Izgleda da sam ostavila otvorena vrata ostave. Nikol proe kroz zajedniku prostoriju. Vrata ostave zaista su bila odkrinuta. Ve je aktivirala automatsku bravu i stala da zatvara vrata, kada je zaula um u mranoj sobi. Nikol posegnu unutra i upali svetlo. Iznenadila je Franesku Sabatini, koja je sedela u uglu za kompjuterskim terminalom. Na monitoru pred njom bila je prikazana nekakva informacija, a Franeska je u rukama drala usku boicu. "Oh, zdravo, Nikol", ree Franeska nonalantno, kao da je za nju normalno da sedi u mraku za kompjuterom u odaji za medicinske zalihe. Nikol lagano prie kompjuteru. "ta se deava?" rekla je nehajno, dok joj je pogled preletao po informacijama na ekranu. Iz kodiranog zaglavlja, Nikol je videla da je Franeska zatraila od inventarskog potprograma da joj izlista sredstva za kontrolu raanja koja se mogu nai na brodu. "ta je to?" upita Nikol, pokazavi na monitor. U glasu joj se javio se trag ljutnje. Svi kosmonauti su znali da je ostava sa medicinskim zalihama zabranjena teritorija za svakoga osim za sanitetskog oficira. Poto Franeska nita nije odgovarila, Nikol se naljuti. "Kako si ula ovamo?" upita je. Dve ene su bile razdvojene samo nekoliko centimetara u malom pregratku pokraj stola. Nikol iznenada posegnu i dograbi boicu iz Franeskine ruke. Dok je Nikol itala etiketu, Franeska se probi kroz uski prostor i poe prema vratima. Nikol otkri da tenost u njenim rukama slui za izazivanje pobaaja i brzo poe za Fraeskom u hodnik. "Hoe li objasniti ovo?" pitala je Nikol "Samo mi daj boicu, molim te", ree Franeska najzad. "Ne mogu to da uinim", odgovori Nikol i zavrte glavom. "Ovo je vrlo jako sredstvo, sa ozbiljnim sporednim dejstvima. ta si naumila da uradi? Da ga ukrade i da to proe neprimeeno? im bih dovrila pregled inventara, znala bih da ga nema." Dve ene su netremice gledale jedna drugu nekoliko dugih sekundi. "uj, Nikol", ree Franeska najzad, poto joj je uspelo da se osmehne, "sve je ovo veoma prosto. Nedavno sam otkrila, na svoje zaprepaenje, da sam u vrlo ranom stadijumu trudnoe.

elim da pobacim embrion. To je intimna stvar i nisam elela da meam ni tebe, niti ikoga drugog iz posade." "Ne moe biti trudna", brzo je odgovorila Nikol. "Videla bih to u tvojim biometrijskim podacima." "Ima tek etiri ili pet dana. Ali sigurna sam. Ve sam osetila promene u telu. A sada mi je dolo ono vreme u mesecu." "Zna koji su odgovarajui postupci za medicinske probleme", ree Nikol posle izvesnog oklevanja. "Ovo je moglo biti vrlo prosto, da upotrebim tvoj izraz, da si najpre dola do mene. Najverovatnije bih potovala tvoj zahtev za poverljivou. Ali sada si me stavila pred nedoumicu..." "Hoe li da prekine tu birokratsku lekciju", otro je prekide Franeska. "Stvarno me ne zanimaju ta prokleta pravila. Jedan mukarac mi je izazvao trudnou i ja nameravam da uklonim fetus. Hoe li mi sada dati boicu, ili moram da naem drugi nain?" Nikol je bila besna. "Stvarno si neverovatna", odvrati ona Franeski. "Da li si stvarno oekivala da ti dam ovu boicu i da odem? Ne postavljajui nikakva pitanja? Moe biti da si ti toliko galantna u pogledu svoga ivota i zdravlja, ali ja svakako nisam. Moram te najpre pregledati, proveriti tvoju medicinsku istoriju, odrediti starost embriona - tek u tada razmotriti da li da ti prepiem to sredstvo. Osim toga, oseam se dunom da ti istaknem da postoje i odreena moralna i psiholoka ogranienja..." Franeska se glasno nasmeja. "Potedi me svojih ogranienja, Nikol. Nije mi potrebna u ivotu tvoja bovoaska moralnost vie klase. estitam ti to si odgajila dete kao jedini roditelj. Moj poloaj je mnogo drugaiji. Otac bebe je namerno prestao da uzima pilule, mislei da e trudnoa podgrejati moju ljubav prema njemu. Pogreio je. Ova beba je neeljena. Treba li da to jo plastinije opiem..." "Dosta", prekide je Nikol, gadljivo napuivi usne. "Pojedinosti tvog linog ivota stvarno me se ne tiu. Moram odluiti ta je najbolje za tebe i za misiju." Zastala je. "U svakom sluaju, insistiram na odgovarajuem pregledu, ukljuujui komplet snimaka pelvine unutranjosti. Ukoliko odbije, neu odobriti pobaaj. I, razume se, bila bih prisiljena da podnesem potpuni izvetaj..." Franeska se nasmejala. "Ne mora da mi preti. Nisam toliko glupa. Ukoliko se bude oseala bolje ako mi nabije svoju smenu opremu izmeu nogu, onda samo napred. Ali daj da to napravimo to pre. elim da ta beba leti iz mene pre izlaska u Ramu." Nikol i Franeska jedva da su izmenile desetak rei tokom sledeeg sata. Otile su zajedno u malu ambulantu, gde je Nikol upotrebila svoje osetljive instrumente da odredi postojanje i veliinu emnriona. Takoe je proverila Franeskinu sposobnost da podnese tenost za izazivanje pobaaja. Fetus je rastao u Franeskinoj utrobi ve pet dana. Ko li si ti? mislila je Nikol dok je na monitoru gledala mikroskopsku sliku majune vreice ugnedene u zidu materice. ak ni na mikroskopu sonde nije bilo naina da se odredi da li je skupina elija iva. Ali ve jesi iv. A najvei deo budunosti ve ti je programiran genima. Nikol na tampau napravi listu onoga to bi Franeska mogla da oekuje u fizikom pogledu poto jednom proguta sredstvo. Fetus e biti spran, telo e ga odbaciti u sledea dvadeset i etiri asa. Moglo bi biti blagih problema sa normalnom menstruacijom koji e smesta uslediti.

Franeska je bez oklevanja ispila tenost. Dok joj se pacijentkinja odevala, Nikol se u mislima vrati u vreme kada je po prvi put posumnjala u sopstvenu trudnou. Nijednom nisam pomislila... i to ne samo zbog toga to joj je otac bio princ. Ne. Bilo je to pitanje odgovornosti. I ljubavi. "Znam ta misli", rekla je Franeska kada je bila spremna da poe. Stajala je kraj vrata ambulante. "Ali ne trai vreme. Ima i sama dovoljno problema." Nikol nije odgovorila. "I znai sutra malog kopilana vie nee biti", rekla je Franeska hladno, oiju umornih i besnih. "Prokleto dobra stvar. Svetu nije potrebno jo jedno polu-crne." Franeska nije saekala na Nikolin odgovor. 16. RAMO, RAMO, BLISTAJ SJAJAN Sputanje blizu ulaza u Ramu bilo je glatko i bez ikakvih nevolja. Sledei prethodnicu zapovednika Nortona od pre sedamdeset godina, general Borzov naloi Jamanaki i Turgenjevoj da dovedu "Njutna" do take kontakta neposredno pored stometarskog krunog diska centriranog na obrtnoj osi divovskog cilindra. Skupina niskih struktura nalik kutijama za pilule privremeno je drala zemaljski svemirski brod na mestu spram blage centrifugalne sile koju je stvarao Rama to se obrtao. U roku od deset minuta snane veze su vrsto usidrile "Njutna" uz njegovu metu. Veliki disk bio je, kao to se i predvialo, spoljanji kapak ramanske vazdune komore. Vejkfild i Tabori su izali sa "Njutna" u svojoj vanvrodskoj opremi i poeli da tragaju za skrivenim tokom. Toak, koji je predstavljao runu kontrolu ulaza u vazdunu komoru, nalazio se tano na predvienom mestu. Okretao se kao to je bilo oekivano i otkrio otvor u spoljanji omota Rame. Poto se nita u vezi sa Ramom II nije razlikovalo od njegovog prethodnika, dvoje kosmonauta nastavie ulaznu proceduru. etiri asa kasnije, posle podugakog etkanja napred-nazad du pola kilometra koridora i tunela koji su povezivali ogromnu, uplju unutranjost tuinskog svemirskog broda sa spoljanjom vazdunom komorom, dvojica ljudi su dovrili otvaranje troje reduntantnih cilindrinih vrata. Takoe su postavili transportni sistem koji e prenositi ljude i opremu od "Njutna" do Ramine unutranjosti. Taj transporter inenjeri sa Zemlje tako su konstruisali da klizi du paralelnih brazdi koje su Ramanci usekli u zidove spoljanjih tunela pre neznano koliko vekova. Posle kratke pauze za ruak, Jamanaka se pridruio Vejkfildu i Taboriju i njih trojica stadoe da montiraju planiranu komunikacijsku relejnu stanicu Alfa na unutranjem kraju tunela. Oblik antene bio je naroito konstruisan da, ukoliko je druga ramanska letelica istovetna prvoj, omogui dvosmernu komunikaciju izmeu kosmonauta koji se nalaze na bilo kom mestu na stepenitu ili u severnoj polovini Sredinje nizije. Glavni komunikacioni plan zahtevao je uspostavljanje jo jedne velike relejne stanice, koja je trebalo da se zove Beta, u blizini Cilindrinog mora; te dve stanice e omoguiti jake veze svuda po severnom polucilindru, pa ak do ostrva zvanog Njujork. Braun i Takagii zauzee svoje poloaje u kontrolnom centru im je potvreno stavljanje u dejstvo relejne stanice Alfa. Odbrojavanje do lansiranja dronova za unutranjost se nastavljalo. Takagii je oigledno bio i nervozan i uzbuen dok je dovravao pretpoletne testove na svom dronu. Braun je, pak, delovao oputeno, ak

bezbrino, dok je privodio kraju pripreme. Franeska Sabatini je sedela pred viestrukim monitorima, spremna da odabere najbolje slike za direktni prenos na Zemlju. General Borzov lino je obznanio glavne dogaaje itavog postupka. Zastao je radi dramatinog uzimanja daha pre nego to je izdao naredbu da se aktiviraju dva drona. Dronovi onda odletee u mranu prazninu Rame. Nekoliko sekundi kasnije, glavni ekran u kontrolnom centru, ija je slika direktno dolazila sa drona kojim je upravljao Dejvid Braun, nae se preplavljen svetlou poto se prva raketa za osvetljavanje upalila. Kada je svetlo postalo normalnije, pojavili su se obrisi prvog irokougaonog snimka. Od poetka je bilo predvieno da ta prvobitna slika predstavlja sloeni prikaz Severne polulopte koji e obuhvatiti itavu teritoriju, od udubljenog kraja u kome su uli, sve do Cilindrinog mora na sredinjoj taki vetakog sveta. Otra slika koja se konano sledila na ekranu bila je zapanjujua. Jedno je bilo itati o Rami i izvoditi simulacije unutar njegove replike; sasvim je drugo bilo nai se usidren za divovski svemirski brod u blizini Venerine orbite i bacati prvi pogled u unutranjost... To to je prizor bio poznat jedva da je malo smanjilo zaudnost slike. Na kraju glavine u obliku kratera, sa poetkom kod tunela, na sve strane se pruao kompleks terasa i rampi sve do glavnog tela cilindra. Tu glavinu seklo je na tri jednaka dela troje lestvi koje su podseale na iroke eleznike pruge i koje su se sve kasnije irile u ogromno stepenite sa po vie od trideset hiljada stepenika. Kombinacija lestve/stepenite podseala je na tri podjednako razmaknute ice kiobrana i omoguavala je sputanje (ili penjanje) sa ravnog dna kratera do prostrane Sredinje nizije optoene oko zidova obrtnog cilindra. Severna polovina Sredinje nizije prostirala se i ispunjavala najvei deo slike na ekranu. Ogromno prostranstvo bilo je podeljeno u etvorougaona polja nepravilnih razmera, osim neposredno oko "gradova". Tri grada u irokougaonoj slici - skupine visokih, vitkih objekata koji su podseali na zgrade podignute ovekovom rukom, povezane meu sobom neim to je podsealo na autoputeve koji su se pruali du granica izmeu polja - posada je smesta prepoznala kao Pariz, Rim i London, kako su ih nazvali prvi istraivai Rame. Isto toliko upeatljive na slici bile su i tri dugake, prave brazde ili doline u Sredinjoj niziji. Ta tri linearna jarka, duga deset kilometara i iroka stotinu metara, bili su smetena na jednakim rastojanjima po krivini Rame. Tokom prvog susreta sa Ramom te doline predstavljale su izvore svetlosti koja je ispunila uplji svet ubrzo po otapanju Cilindrinog mora. Neobino more, masa vode koja je opasivala itav cilindar, nalazilo se na najdaljem kraju slike. Jo je bilo smrznuto, kao to se i oekivalo, a u sreditu mu se nalazilo tajanstveno ostrvo ogromnih oblakodera koje je nazivano Njujorkom jo od njegovog prvobitnog otkria. Oblakoderi su se pruali preko kraja slike, visoki tornjevi koji su mamili da im se doe u posetu. itava posada utke je piljila u tu sliku skoro pun minut. Onda dr Dejvid Braun poe da galami. "U redu, Ramo", rekao je ponosnim glasom. "Vidite li, svi vi, neverne Tome", povikao je, dovoljno glasno da bi ga svi uli, "potpuno je jednak prvom." Franeskina video kamera se okrete da snimi Braunovo uzbuenje. Najvei deo posade i dalje je bio bez rei, opinjen pojedinostima sa monitora. U meuvremenu, Takagiijev dron prenosio je uskougaone fotografije oblasti neposredno ispod tunela. Te slike su prikazivane na manjim ekranima oko kontrolnog centra. Slike e biti upotrebljene da se potvrde konstrukcije komunikacione i transportne

infrastrukture koja e se uspostaviti unutar Rame. Bio je to pravi "posao" ove faze misije - uporeivanje hiljada fotografija koje e snimiti ovi dronovi sa postojeim mozainim snimcima sa Rame I. Iako se najvei deo poreenja mogao obaviti digitalno (i prema tome automatski), uvek e biti razlika koje e zahtevati ljudsko razjanjavanje. ak i kada bi dva svemirska broda bila sasvim istovetna, razliiti nivoi osvetljenja u vreme snimanja stvorili bi neke vetake nepodudarnosti. Dva asa kasnije poslednji dron se vratio do relejne stanice i poetni pregled fotografskog ispitivanja bio je dovren. Nije bilo nikakvih veih strukturnih razlika izmeu Rame II i prethodne svemirske letelice, sve do razmere od stotinu metara. Jedina bitna oblast razlikovanja bilo je samo Cilindrino more, ali refleksije sa leda bile su odavno na zlom glasu kao pojava koju je teko obraditi direktnim digitalnim algoritmom za poreenje. Bio je to dug i uzbudljiv dan. Borzov je obznanio da e zadaci za posadu vezani za prvu operaciju bili objavljeni za jedan sat i da e "specijalna veera" biti posluena u kontrolnom centru dva asa potom. "Ne moe to uiniti", povika besni Dejvid Braun, uletevi u odaju zapovednika bez kucanja i izvukavi tampani spisak zadataka za prvu operaciju. "O emu to pria?" odvratio je general Borzov. Braunovo nasilniko upadanje prilino ga je naljutilo. "Mora biti da je neka greka" produi Braun glasno. "Ne oekuje valjda da ostanem ovde na 'Njutnu' tokom prvog izlaska." Kada nije bilo odgovora od generala Borzova, ameriki naunik promeni taktiku. "Hou da zna da ne prihvatam ovo. A ni rukovodstvu MSA se to nee dopasti. Borzov ustade iza stola. "Zatvori vrata, dr Braune", rekao je mirno. Dejvid Braun tresnu kliznim vratima. "A sada sluaj ti mene jedan minut", nastavio je general. "Nije me briga koga poznaje. Ja sam zapovednik ove misije. Ukoliko nastavi da se ponaa kao primadona, postarau se da nikada ne kroi unutar Rame." Braun spusti glas. "Ali zahtevam objanjenje", rekao je sa neprikrivenim neprijateljstvom. "Ja sam vodei naunik na ovoj misiji. Takoe sam vodei zagovornik projekta 'Njutn' u medijima. Kako moe da opravda to to me ostavlja na 'Njutnu' dok devet drugih kosmonauta ide u Ramu?" "Nema potrebe da opravdavam svoje postupke", odvratio je Borzov, na trenutak uivajui u svojoj nadmoi nad nadmenim Amerikancem. Nagao se napred. "Ali da stvar bude jasna, kao i zato to sam predvideo ovaj tvoj detinjast ispad, rei u ti zbog ega ne ide u prvi izlaz. Postoje dva osnovna cilja nae prve posete: uspostavljanje komunikaciono/transportne infrastrukture i dovravanje podrobnog pregleda unutranjosti kojim e se ustanoviti da li je ovaj svemirski brod u potpunosti jednak prvom..." "To su kapsule ve potvrdile", umeao se Braun. "Prema dr Takagiiju, nisu", prekide ga Borzov. "On kae da..." "Sranje, generale, Takagii nee biti zadovoljan dok se ne bude pokazalo da je svaki kvadratni centimetar Rame istovetan prvom brodu. Video si rezultate ispitivanja sa dronova. Zar jo imalo sumnja da..." Dejvid Braun zastade usred reenice. General Borzov je lupkao prstima po stolu i gledao dr Brauna hladnim pogledom. "Hoe li me sada pustiti da dovrim?" ree najzad Borzov. ekao je jo nekoliko sekundi. "ta god ti mislio", nastavio je zapovednik, "dr Takagii je svetski priznat strunjak za unutranjost Rame. Ne moe ni za trenutak

ustvrditi da je tvoje znanje o pojedinostima ove letelice makar i blizu njegovog. Potrebno mi je svih pet svemirskih kadeta za radove na infrastrukturi. Dvoje novinara moraju ii unutra, ne samo zbog toga to postoje dva posebna zadatka, ve i zato to je panja sveta sve vreme usredsreena na nas. Konano, verujem da je vano za moje kasnije rukovoenje misijom da bar jednom lino odem unutra, a ja odabiram da to uinim sada. Poto procedure jasno stavljaju do znanja da tokom ranih operacija bar tri lana posade moraju ostati izvan Rame, nije teko zakljuiti..." "Nisi me zavarao ni na trenutak", prekide ga gnevno Dejvid Braun. "Znam zbog ega se sve ovo deava. Trai prividno logian izgovor da sakrije pravi razlog za moje iskljuenje iz prvog ekspedicionog tima. Ljubomoran si, Borzove. Ne moe da podnese injenicu da me veina ljudi smatra pravim voom ove misije." Zapovednik je posmatrao naunika preko petnaest sekundi, ne progovorivi pri tom ni rei. "Zna, Braune", ree on najzad, "ao mi te je. Izuzetno si nadaren, ali tu nadarenost prevazilazi tvoje sopstveno miljenje o njoj. Da nisi takav..." Ovog puta je na Borzova bio red da se zaustavi usred reenice. Skrenuo je pogled. "Sluajno, poto znam da e se vratiti u svoju sobu i smesta kmeati MSA, trebalo bi verovatno da ti kaem da je sanitetski oficir u svom izvetaju o spremnosti posade otvoreno preporuio da te ne upuujem ni na kakve zajednike dunosti sa Vilsonom - zbog line animoznosti koju ste obojica ispojili." Braunove oi se skupie. "Hoe da kae da je Nikol de ardan stvarno ispunila slubeni memorandum u kome navodi Vilsona i mene po imenu?" Borzov klimnu. "Kuka", promrmlja Braun. "Uvek je re o tuoj greki, zar ne, dr Braune?" ree general Borzov i nasmei se svom protivniku. Dejvid Braun se okrete i izae iz prostorije. General Borzov naredio je da se za banket otvori nekoliko dragocenih boca vina. Zapovednik je bio odlino raspoloen. Franeskin predlog bio je dobar. Meu kosmonautima je vladao nepobitni oseaj drugarstva dok su sastavljali male stolove u kontrolnom centru i pritezali ih uz pod. Dr Dejvid Braun nije doao na banket. Ostao je u svojoj kabini dok se ostalih jedanaest lanova posade gostilo piletinom i pirinem. Franeska je nespretno javila da se Braun "ne osea ba najbolje", ali kada se Jano Tabori razdragano prijavio da ode i proveri u emu je stvar, Franeska je urno dodala da dr Braun eli da ga ostave na miru. Jano i Riard Vejkfild, koji su popili po nekoliko aa vina, egaili su se sa Franeskom za jednim krajem stola, dok su na drugom kraju Redi Vilson i general O'Tul uestvovali u ivoj raspravi o nastupajuem prvenstvu u bezbolu. Nikol je sedela izmeu generala Borzova i admirala Hajlmana i sluala njihova priseanja na odravanje mira u danima posle Haosa. Kada je obrok bio gotov, Franeska se izvinila. Ona i dr Takagii nestadoe na nekoliko minuta. Kada su se vratili, Franeska zatrai od kosmonauta da okrenu stolice prema velikom ekranu. A onda, kada su pogaena svetla, ona i dr Takagii pustie projektciju pune spoljanje slike Rame na monitor. To sada nije bio mutno sivi cilindar koga su svi prethodno videli. Ne, ovaj Rama bio je veto obojen pomou potprograma za procesiranje slike i sada je to bio crni cilinder sa zlatnoutim prugama. Kraj cilindra

delovao je gotovo kao lice. Na trenutak je u odaji zavladala tiina pre nego to je Franeska poela da recituje: Tigre, tigre, blistaj sjajan, U praumi noi tajan, Besmrtna ti ruka kakva Simetriju groznu dade? Nikol de ardan oseti kako joj se hladni trnci penju uz kimu dok je sluala kako Franeska poinje sledei stih. U kakvim je nebesima Blesno oganj oka tvog?... To je, posle svega, pravo pitanje, pomisli Nikol, Ko je napravio taj gargantuanski svemirski brod. To je mnogo vanije za nau konanu sudbinu nego zato. Kakav eki? Lanac kakav? U kojoj pei bi mozak takav? Na kom nakovnju? Koji stisak strani obgrli tebe u oaj posvemanji?... Sa druge strane stola, generala O'Tula je takoe hipnotisalo Franeskino recitovanje. Um mu se borio sa istim osnovnim pitanjem koje ga je morilo jo od kako se prvobitno prijavio za misiju. Blagi boe, pitao se, Kako se ovi Ramanci uklapaju u tvoju Vaseljenu? Da li si njih stvorio prve, pre nas? Da li su nam na neki nain roaci? Zbog ega si ih poslao ovamo u ovom asu? Kada zvezde koplja odbacie Nebesa suzama svojim pokvasie Da li se On svom delu nasmeio, Da li je tvorac jagnjeta i tebe stvorio? Kada Franeska zavri kratku pesmu, naas je usledila tiina, a onda je dolo do spontanog pljeska. Ona je skromno primetila da je dr Takagii obezbedio sve potrebno znanje za procesiranje slike, a simpatini japanski kosmonaut se postieno nakloni. Onda Jano Tabori ustade sa svoje stolice. "Mislim da govorim u ime svih nas, ig i Franeska, kada vam upuujem estitke na ovoj originalnoj i izazovnoj predstavi", rekao je sa osmehom. "Zamalo, ali ne sasvim, da me navedete da ozbiljno uzmem ono to emo preduzeti sutra." "A kada ve govorimo o tome", ree general Borzov i ustade na elu stola sa tek otvorenom bocom ukrajinske votke, iz koje je ve povukao dva dobra gutljaja, "kucnuo je as za starinsku rusku tradiciju - zdravice. Doneo sam samo dve boce ovog nacionalnog blaga i predlaem da ih obe podelimo, drugovi moji i kolege, ove vrlo posebne veeri." Stavio je obe boce u ruke generala O'Tula, a Amerikanac spretno upotrebi raspriva tenosti da podeli votku i male, pokrivene ae koje su podeljene oko stola.

"Kao to Irina Turgenjev zna", produio je zapovednik, "na dnu boce ukrajinske votke uvek postoji jedan crvi. Predanje kae da e onaj ko pojede crva imati posebne moi sledea dvadeset etiri asa. Admiral Hajlman je oznaio dna dve ae infracrvenim krstiima. Ono dvoje koji budu pili iz oznaenih aica moi e da pojedu po jednog crvia zasienog votkom." "Fuj", ree Jano trenutak kasnije, kada je dodao infracrveni skener Nikol. On je prvi proverio da na dnu njegove aice nema infracrvenog krsta. "Ovo je takmienje u kome mi je drago to gubim." Nikolina aica je imala oznaku na dnu. Ona je bila jedan od dvoje srenih kosmonauta koji e moi da pojedu ukrajinskog crva za desert. Zatekla je sebe kako se pita: Moram li to da uinim? - a onda je potvrdno odgovorila na sopstveno pitanje kada je videla ozbiljni pogled na licu zapovednika. Oh, dobro, pomislila je, verovatno me nee ubiti. Sve parazite je alkohol verovatno uinio bezopasnim. General Borzov podie drugu aicu sa krstom na dnu. General se nasmeio, stavio jednog majunog crva u svoju aicu, a drugog u Nikolinu, i podigao votku prema tavanici svemirskog broda. "Pijmo svi za uspeh misije", rekao je. "Za svakog od nas, sledeih nekoliko dana i nedelja bie najvea pustolovina u ivotu. U doslovnom smislu rei, nas dvanaestoro predstavljamo ljudske ambasadore pred tuinskom kulturom. Budimo odluni u tome da damo sve od sebe kako bismo valjano predstavili svoju vrstu." Skinuo je poklopac sa aice, pazei da je ne uzdrma, i onda sve ispio u jednom gutljaju. Progutao je crva celog. I Nikol je na brzinu pojela crva, zakljuivi da je jedina stvar goreg ukusa koju je ikada stavila u usta bio onaj gnusni koren koji je pojela tokom obreda poro u Obali Slonovae. Posle jo nekoliko kratkih zdravica svetla u odaji poee da tamne. "A sada", obznani general Borzov, nainivi irok gest, "pravo iz Stratforda, 'Njutn' vam ponosno predstavlja Riarda Vejkfilda i njegove darovite robote." Prostorija se sasvim zamrai osim jednog kvadratnog metra sa leve strane stola koji je bio osvetljen reflektorom odozgo. Usred svetlosti stajao je presek nekog starog zamka. enski robot, visok dvadeset centimetara i odeven u starinsku odoru, koraao je po jednoj odaji. Na poetku scene itala je pismo. Ali posle nekoliko sekundi spustila je ruke uz bokove i poela da govori. Glamis si ti, i Kodor; a i ono to je nareeno bie. Ali ja se Prirode tvoje ne bojim; prepuna je Mleka dobrote oveanske da bi Najpreim putem udarila. Ti za veliinom ezne... "Poznajem tu enu", ree Jano sa osmehom Nikoli. "Ve sam je negde upoznao." "Pst", odvrati Nikol. Bila je opinjena preciznou pokreta Ledi Makbet. Taj Vejkfild je stvarno genije, pomiljala je. Kako samo uspeva da konstruie tako neverovatne pojedinosti na tako malim stvarima? Nikol je zapanjio broj razliitih izraza lica robota.

Dok se Nikol usredsreivala, majuna pozornica poe da joj pliva u glavi. Na trenutak je zaboravila da gleda robote u minijaturnoj predstavi. Glasnik je doao i rekao ledi Makbet da joj mu dolazi i da e kralj Dankan provesti no u njihovom zamku. Nikol stade da posmatra kako se lice ledi Makbet ozaruje u ambicioznim nasluivanju, im je glasnik otiao. O, doite, vi duhovi, to pravac mislima ubilakim dajete, pa mene pola moga liite I svirepou stranom svu me od glave do pete ispunite; Grubou krv mi zgusnite... Moj boe, pomisli Nikol, trepui oima da se uveri da se ove ne igraju njome, ona se menja! I zaista je to inila. Kada je robot izgovorio rei: "Pa mene pola moga liite", njen (ili njegov) oblik poe da se menja. Izboine grudi na metalnoj odori, oblina bokova, ak i mekoa lica nestali su u potpunosti. Androgini robot je nastavio da glumi ledi Makbet. Nikol je bila opinjena i lebdela je u fantaziji koju su zajedno stvorili njena divlja mata i naglo uzimanje alkohola. Novo lice robota nejasno je podsealo na nekoga koga je poznavala. Zaula je komeanje sa svoje desne strane i okrenula se, ugledavi Redija Vilsona kako neto ivo raspravlja sa Franeskom. Nikol stade da gledala tamo-amo od Franeske do ledi Makbet. To je to, rekla je sebi, ova nova ledi Makbet podsea na Franesku. Nalet straha, predoseaj tragedije iznenada zahvati Nikol i gurnu je u uas. Neto strano e se dogoditi, govorio joj je um. Nekoliko puta je duboko udahnula i pokuala da se smiri, ali sablasno oseanje nije htelo da se povue. Na maloj pozornici, kralja Dankana upravo je pozdravila ljupka domaica. Sa svoje leve strane Nikol vide da Franeska nudi generalu Borzovu poslednje gutljaje vina. Nikol nije mogla da pritomi paniku. "Nikol, ta se deava?" upita je Jano. Video je da je uznemirena. "Nita", rekla je. Prikupila je svu snagu i digla se na noge. "Mora da mi nije prijalo neto to sam pojela. Mislim da u poi u svoju sobu." "Ali propustie film posle veere", ree Jano raspoloeno. Nikol se prisili da se bolno osmehne. Pomogao joj je da ustane. Nikol je ula kako ledi Makbet prekoreva svog mua zbog nedovoljne hrabrosti i preplavi je novi talas predoseajnog straha. ekala je dok se nalet adrenalina nije povukao, a onda se tiho izvinula grupi. Lagano je otila do svoje sobe. 17. SMRT VOJNIKA U svom snu Nikol je imala deset godina i igrala se u grmlju iza kue u pariskom predgrau ili-Mazaren. Iznenada joj se javio oseaj da joj majka umire. Devojica se uspaniila. Potrala je kui da kae ocu. Mala, siktava maka preprei joj put. Nikol

stade. Zaula je vrisak. Ila je stazom izmeu drvea. Granje joj je grebalo kou. Maka ju je sledila. Nikol u novi krik. Kada se probudila, prestraeni Jano Tabori je stajao nad njom. "U pitanju je general Borzov", ree Jano. "Osea uasan bol." Nikol hitro skoi iz lealjke, baci ogrta preko ramena, dohvati prenosni medicinski komplet i poe za Janoem u hodnik. "Izgleda kao upala slepog creva", napomenu on dok su urili u zajedniku prostoriju. "Ali nisam siguran." Irina Turgenjeva je kleala pored zapovednika i drala ga za ruku. Sam general bio je ispruen na kauu. Lice mu je bilo bledo, a elo oznojeno. "Ah, doktor de ardan je stigla." Uspeo je da se nasmei. Borzov pokua da ustane, lecnu se od bola i ponovo se spusti. "Nikol", ree on tiho, "u agoniji sam. Nikada u ivotu nisam iskusio ovako neto, ak ni kada sam bio ranjen u vojsci." "Kada je poelo?" upita ona. Nikol izvadi skener i biometrijski monitor da proveri sve vitalne statistike. U meuvremenu, Franeska i njena video kamera preselili su se na desnu stranu da bi snimali kako doktorica postavlja dijagnozu. Nikol joj nestrpljivo mahnu da se odmakne. "Pre moda dva ili tri minuta", ree general Borzov sa naporom. "Sedeo sam ovde u stolici, gledao film i slatko se smejao, koliko se seam, kada me je iznenada proeo jak, otar bol, ovde pri dnu desne strane stomaka. Osetio sam kao da me neto pali iznutra." Nikol programira skener da pretrauje poslednja tri minuta detaljnih podataka koje su snimale Hakamacuove sonde u telu Borzova. Odredila je poetak bola, lako prepoznatljiv po brzini otkucaja srca i endokrinom luenju. Onda je zatraila puni snimak sa svih kanala za kritino razdoblje. "Janoe", rekla je svom kolegi, "idi do ostave sa zalihama i donesi mi prenosnog dijagnostiara." Pruila je Taboriju kodnu karticu za vrata. "Ima blagu groznicu, to nagovetava da ti se telo bori protiv neke infekcije", rekla je Nikol generalu Borzovu. "Svi unutranji podaci potvruju da osea jak bol." Kosmonaut Tabori se vratio sa malim elektronskim ureajem u obliku kutije. Nikol izvadi memorijsku kocku iz skenera i ubaci je u dijagnostiara. Kroz tridesetak sekundi monitor zatrepta i pojavie se rei: VEROVATNOA APENDICITISA 94%. Nikol pritisnu taster i ekran prikaza druge mogue reakcije. Prema dijagnostiaru, verovatnoa nijedne od njih nije prelazila dva odsto. Imam dve mogunosti izbora u ovom trenutku", pomisli Nikol ustro kada se lice generala Borzova ponovo iskrivilo od bola. Mogu da poaljem sve podatke dole na Zemlju radi kompletne dijagnoze, prema propisanoj proceduri... Bacila je pogled na sat i brzo proraunala dvostruko putovanje svetlosti plus minimalno trajanje dogovaranja lekara poto se elektronska dijagnoza okona. Do tog trenutka moglo bi biti prekasno. "ta kae, doktore?" upita je general. Njegove oi su je molile da prekine bol to je pre mogue. "Najverovatnija dijagnoza je upala slepog creva", odgovori Nikol. "Prokletstvo", odvrati general Borzov. Obazro se po ostalima. Svi su bili tu osim Vilsona i Takagiija, koji su odluili da ne gledaju film. "Ali neu da projekat eka zbog mene. Preduzeemo prvi i drugi izlaz dok se ja oporavljam." Novi nalet otrog bola natera ga da se trgnr, a lice mu se iskrivilo. "Uh", ree Nikol. "Stvar jo nije sigurna. Potrebno nam je jo malo podataka." Ponovila je prethodno uitavanje podataka, koristei sada i nova dva minuta informacija koje su snimljene otkako je stigla u zajedniku prostoriju. Ovoga puta dijagnoza je glasila

VEROVATNOA APENDICITISA 92%. Nikol se upravo spremala da rutinski proveri ostale dijagnoze kada je osetila snani stisak zapovednika na svojoj ruci. "Ukoliko to izvedemo brzo, pre nego to se skupi previe otrova u mom sistemu, onda je to jednostavna operacija za robota- hirurga, zar ne?" Nikol klimnu. "A ako utroimo vreme za dobijanje dodatne dijagnoze sa Zemlje - jao - tada bi moje telo moglo biti podvrgnuto dubljoj traumi." ita mi misli, pomisli Nikol u prvi mah, a onda shvati da general samo iskazuje pomno poznavanje postupaka na 'Njutnu'. "Da li to pacijent pokuava da da sugestiju doktoru?" upita Nikol i nasmei se i pored Borzovljevog oiglednog bola. "Nikada ne bih bio toliko drzak", odgovori zapovednik, uz prisenak blistanja u oku. Nikol ponovo baci pogled prema monitoru. Na njemu je i dalje treptala poruka: VEROVATNOA APENDICITISA 92%. "Ima li neto da doda?" upita ona Janoa Taborija. "Samo da sam video apendicitis i ranije", odgovori mali Maar, "jednom, dok sam bio student, u Budimpeti. Simptomi su bili potpuno isti kao i ovde." "U redu", ree Nikol. "Idi i pripremi RoHira za operaciju. Admirale Hajlmane, hoete li, molim vas, sa kosmonautom Jamanakom pomoi generalu Borzovu da doe do ambulante?" Okrenula se Franeski. "Shvatam da je ovo velika novost. Dozvoliu ti ulazak u operacionu salu pod tri uslova. Oprae se kao i sve ostalo hirurko osoblje. Stajae utke uza zid sa kamerom. I apsolutno e sluati svako nareenje koje ti uputim." "Slaem se", klimnu Franeska. "Hvala." Irina Turgenjev i general O'Tul su i dalje ekali u zajednikoj prostoriji poto je Borzov otiao sa Hajlmanom i Jamanakom. "Siguran sam da govorim za oboje", ree Amerikanac na svoj uobiajeni otvoren nain. "Moemo li ti pomoi ma na koji nain?" "Jano e mi pomagati dok RoHir izvodi operaciju. Ali par dodatnih ruku mogao bi mi biti od pomoi, u sluaju da iskrsne neto nepredvieno." "Voleo bih da ja to budem", ree O'Tul. "Imam neto bolnikog iskustva iz svog dobrotvornog rada." "Sjajno", odvrati Nikol. "Sada poite sa mnom na pranje." RoHir, prenosni robot-hirurg koji je prikljuen misiji 'Njutn' ba zbog ovakvih situacija, nije spadao u klasu, govoreno pojmovima medicinske sloenosti, potpuno autonomnih operacionih sala u naprednim bolnicama na Zemlji. Ali RoHir je bio tehnoloko udo svoje vrste. Mogao se spakovati u malu torbu i teio je samo etiri kilograma. Potronja energije bila mu je niska. I postojalo je vie od stotinu razliitih konfiguracija u kojima se mogao koristiti. Jano Tabori je raspakovao RoHira. Elektrini hirurg nije bogzna kako delovao u zapakovanom stanju. Svi njegovi vretenasti zglobovi i dodaci bili su uredno sloeni radi lakog skladitenja. Poto je Jano proverio uputstvo za korienje RoHira, podigao je sredinju upravljaku kutiju robota hirurga i postavio je, kao to je savetovano, kraj uzglavlja ambulantnog kreveta na kome je Borzov ve leao. Njegov bol se tek malo smanjio. Nestrpljivi zapovednik je pourivao sve redom.

Jano ubaci kodnu re koja je identifikovala operaciju. RoHir je automatski postavio svoje udove, ukljuujui i neobinu etvoroprstu ruku-skalpel, u konfiguraciju neophodnu da se ukloni crvuljak slepog creva. Onda je Nikol ula u sobu, ruku u rukavicama i tela prekrivenog belom hirurkom odeom. "Jesi li zavrio proveru softvera?" rekla je. Jano zavrte glavom. "Ja u izvesti sve preoperativne testove dok se ti pere", ree mu ona. Pokazala je Franeski i generalu O'Tulu, koji su stajali odmah sa druge strane vrata, da uu u malu odaju. "Je li bolje?" upita ona zatim Borzova. "Ne mnogo", zagroktao on. "Dala sam ti laki sedativ. RoHir e ti dati punu anesteziju kao prvi korak operacije." Nikol je osveila seanje u svojoj kabini dok se oblaila. Poznavala je operaciju od poetka do kraja; bila je to jedna od hirurkih procedura koje su izvoene tokom probnih simulacija. Ubacila je fajl sa Borzovljevim linim podacima u RoHira, povezala elektronske veze koje e davati informacije o stanju pacijenta RoHiru tokom apendektomije i proverila da li je sav softver izvrio samotestiranje. Kao poslednju proveru, Nikol je paljivo podesila par majunih stereo kamera koje su radile skupa sa hirurkom rukom. Jano se vrati u sobu. Nikol pritisnu dugme na upravljakoj kutiji robota hirurga i dve kopije operacione procedure behu brzo odtampane. Nikol uze jednu, a drugu prui Janou. "Jesu li svi spremni?" upita ona, sa oima na generalu Borzovu. Zapovednik "Njutna" potvrdno klimnu. Nikol ukljui RoHira. Jedna ruka robota hirurga ubrizga anestetik u pacijenta i samo minut kasnije Borzov je bio bez svesti. Dok je Franeskina kamera snimala sve pojedinosti te istorijske operacije (tu i tamo je aptala komentare u svoj ultraosetljivi mikrofon), ruka- skalpel RoHira, kojoj je pomagao par video oiju, napravi prve zareze neophodne da bi se izolovao sumnjivi organ. Nijedan ljudski hirurg ne bi mogao da bude tako brz i spretan. Naoruan baterijama senzora koji su svake sekunde proveravali stotine parametara, RoHir je razdvojio sve potrebno tkivo i ogolio crvuljak za samo dva minuta. Automatska procedura predviala je potom kontrolni pregled u trajanju od trideset sekundni pre nego to robot hirurg preduzme uklanjanje organa. Nikol se nae nad pacijenta da osmotri izloeni crvuljak. "Pogledaj, brzo, Janoe", ree ona sa okom na digitalnom asovniku koji je merio vreme pregleda. "Deluje savreno zdravo." Jano se nae sa drugog kraja operacionog stola. Boe moj, pomisli Nikol, pa mi emo ukloniti... Digitalni asovnik je pokazivao 00:08. "Prekini", povikala je. "Prekini operaciju." I Nikol i Jano posegnue za upravljakom kutijom robota hirurga u istom trenutku. U tom asu itav svemirski brod "Njutn" poskoi u stranu. Nikol je bila baena unazad, o zid. Jano polete napred i udari glavom u operacioni sto. Njegovi isprueni prsti naletee na upravljaku kutiju i onda se lagano opustie kada se skljokao na pod. General O'Tul i Franeska bili su odbaeni prema daljem zidu. Bip! bip! iz jedne od Hakamacuovih sondi pokazivalo je da je neko u odaji u ozbiljnoj fizikoj nevolji. Nikol letimino proveri da li su O'Tul i Sabatinijeva u redu, a onda stade da se bori protiv sile zaokretanja koja je i dalje dejstvovala da bi zauzela preanji poloaj kraj operacionog stola. Sa velikim naporom prevukla se preko sale po podu, koristei ukotvljene noge stola. Kada se nala kraj stola, primirila se, i dalje se drei za noge, i ustala.

Krv zapljusnu Nikol kada joj se glava nae iznad ravni operacionog stola. Ona se u neverici upilji u Borzovljevo telo. itav zasek bio je pun krvi, a RoHirova ruka-skalpel nalazila se zabijena unutra i oevidno i dalje sekla. To je komplet Borzovljevih sondi isputao bip! bip!, i pored injenice da je Nikol naredbom ubacila znatno ire sigurnosne granice neposredno pre operacije. Talas straha i munine zapljusnu Nikol kada je shvatila da robot nije prekinuo svoje hirurke aktivnosti. vrsto se drei pred monom silom koja je pokuavala da je ponovo odgura do zida, nekako je uspela da dosegne upravljaku kutiju i da iskljui napajanje. Skalpel se povue iz lokve krvi i vrati u dra. Nikol onda pokua da zaustavi snano krvoliptanje. Trideset sekundi kasnije neobjanjiva sila prestade da dejstvuje isto onako naglo kao to se i pojavila. General O'Tul se uspentra na noge i stie do sada oajne Nikol. Skalpel je naneo preveliku povredu. Zapovednik je na smrt krvario pred njenim oima. "Oh, ne. Oh, Boe", rekao je O'Tul dok je gledao osakaeno telo prijatelja. Uporno pitanje se nastavljalo. Sada se oglasie i alarmi ivotnog sistema oko stola. Franeska se povratila na vreme da snimi poslednjih deset sekundi ivota Valerija Borzova. Bila je to vrlo duga no za itavu posadu Njutna. U sledea dva sata posle operacije Rama je proao kroz niz od jo tri manevra, svaki poput prvog, u trajanju od jednog ili dva minuta. Zemlja je najzad potvrdila da su kombinovani manevri izmenili poloaj, brzinu obrtanja i orbitu tuinskog broda. Niko nije mogao da odredi tanu svrhu manevrisanja; bile su to samo "promene orijentacije" koje su promenile nagib i krajnje take Ramine orbite. Ali, energija putanje nije bila bitno izmenjena - Rama je i dalje bio na hiperbolinoj trajektoriji udaljavanja od Sunca. Sve na palubi "Njutna" i na Zemlji okirala je nagla smrt generala Borzova. tampa svih nacija upuivala mu je hvalospeve, a njegovi drugovi i saradnici hvalili su njegova brojna postignua. Objavljeno je da je njegova smrt posledica nesrenog sluaja koji se pripisivao nezgodnom trenutku pokretanja ramanskog svemirskog broda usred rutinske apendektomije. Ali u roku od osam sati posle smrti ljudi koji su se razumeli u stvari poeli su da postavljaju nezgodna pitanja. Zbog ega se ramanski svemirski brod pokrenuo ba u to vreme? Zato zatitni sistem RoHira nije prekinuo operaciju? Zbog ega sanitetski oficiri koji su nadgledali proceduru nisu bili u stanju da iskljue napajanje pre nego to je bilo prekasno? Nikol je ardan je postavljala sebi ista pitanja. Ve je prikupila dokumentaciju neophodnu u sluajevima kada se dogodi smrt u svemiru i zatvorila Borzovljevo telo u vakuumski koveg u zadnjem delu ogromnog depoa za zalihe vojnog svemirskog broda. Brzo je pripremila i zapisala svoj izvetaj o incidentu; O'Tul, Sabatinijeva i Tabori uinili su isto. Jano nije pomenuo da je posegao za upravljakom kutijom tokom ramanskog manevra. U to vreme Nikol nije smatrala da je taj propust bitan. Traena telekonferencija sa zvaninicima MSA bila je izuzetno bolna. Nikol je preuzela na sebe breme sveg upljoglavog i neprekidno ponavljanog propitivanja. Nekoliko puta bila je prisiljena da posegne duboko u svoje dodatne rezerve da ne bi izgubila ivce. Nikol je oekivala da e Franeska u svom delu telekonferencije nagovestiti nestrunost dela medicinskog osoblja misije "Njutn", ali je italijanska novinarka bila potena i objektivna u svojoj reportai. Posle kratkog intervjua sa Franeskom, u kome je Nikol priala o tome koliko je bila zgroena u trenutku kada je prvi put videla da je Borzovljev zasek pun krvi,

sanitetski oficir se povukla u svoju odaju, navodno da se odmori i/ili odspava. Ali Nikol nije mogla da dozvoli sebi luksuz odmaranja. Ponavljala je i ponavljala u sebi kritine sekunde operacije. Da li je mogla da uini ita to bi promenilo ishod? ta je moglo da objasni RoHirovu omaku da se automatski zaustavi? U Nikolinom umu bilo je malo ili nimalo mesta za mogunost da su RoHirovi algoritmi za zatitu sadrali neku greku; ne bi proli sve rigorozne pretpoletne probe da su imali greaka. Dakle, negde je moralo doi ili do ljudske greke (da li je Jano, u svojoj urbi, zaboravio da inicijalizuje neki kljuni parametar za zatitu od kvarova?) ili do nesrenog sluaja tokom onih haotinih sekundi koje su usledile po neoekivanom zaokretu. Njeno besplodno traganje za objanjenjem i gotovo potpuna iscrpljenost uinili su je izuzetno potitenom kada je konano zaspala. Za nju, jedan deo jednaine je bio vrlo jasan. Jedan ovek je umro, a ona je bila odgovorna. 18. POST MORTEM Kao to se i oekivalo, dan posle smrti generala Borzova bio je pun strke. Istraga MSA se proirila i veina kosmonauta je bila podvrgnuta novom unakrsnom sasluavanju. Nikol su ak upitali koliko je bila trezna u vreme operacije. Neka pitanja bila su gnusna i Nikol, koja je pokuavala da zadri energiju za sopstvenu istragu o dogaajima vezanim za tragediju, dvaput je izgubila strpljenje sa istraiteljima. "Sluajte", uskliknula je u jednom trenutku, "do sada sam etiri puta objasnila da sam popila dve ae vina i aicu votke pre operacije. Priznala sam da nikada ne bih pila alkohol da sam znala da mi predstoji operacija. Iz ove perspektive ak uviam da je moda jedan od dva sanitetska oficira trebalo da ostane potpuno trezan. Ali sve je to pametovanje posle svrenog ina. Ponavljam vam ta sam rekla ranije. Niti su moje prosuivanje, niti moje fizike sposobnosti pretrpeli ma kakav uticaj alkohola u vreme operacije." Vrativi se u kabinu, Nikol je usredsredila panju na to zbog ega je RoHir nastavio operaciju kada je njegova unutranja zatita trebalo da prekine sve aktivnosti. Prema uputstvu RoHira, bilo je oevidno da je bar dva zasebna senzorska sistema trebalo da poalju signale greke centralnom procesoru robota hirurga. Akcelerometarski komplet morao je da obavesti procesor da su spoljanji uslovi prevazili prihvatljive granice zbog dejstva snane bone sile. Takoe je trebalo da stereo kamere prenesu poruku koja je pokazivala da se opaene slike razlikuju od predvienih. Ali iz nekog razloga nijedan senzor nije uspeo da prekine operaciju koja se upravo odvijala. ta se dogodilo? Bilo je potrebno skoro pet sati da bi Nikol eliminisala mogunost neke velike greke, bilo u softveru ili hardveru, u samom RoHiru. Proverila je da su uitani softver i baza podataka bili ispravni na taj nain to je izvela poreenje koda sa standardnom uporednom verzijom softvera koji je opseno testiran pre lansiranja. Isto tako je izolovala telemetrijske podatke sa stereo kamere i sa akcelerometra poev od nekoliko sekundi poto se svemirski brod zaneo. Ti podaci su valjano preneti centralnom procesoru i trebalo je da dovedu do prekida postupka. Ali nisu. Zbog ega? Jedino mogue objanjenje bilo je da je softver bio izmenjen runom komandom izmeu trenutka uitavanja i izvoenja apendektomije.

Nikol je sada nala van svog polja strunosti. Njeno poznavanje softvera i sistem inenjeringa ve su bili rastegnuti do krajnjih granica kako bi mogla da ustanovi da nije bilo greke u uitanom softveru. Odreivanje da li su i kada komande mogle promeniti kod i parametre poto je RoHira instaliran zahtevalo je nekoga ko je mogao da ita mainski jezik i ko bi paljivo proverio milijarde bita podataka snimljenih tokom itave procedure. Nikolino istraivanje bie prekinuto sve dok ne bude nala nekoga ko bi joj mogao pomoi. Moda bi trebalo da odustanem? ree joj jedan unutarnji glas. Kako moe? odvrati drugi glas, sve dok ne bude sigurna u uzrok smrti generala Borzova. U korenu Nikoline elje da sazna odgovor poivala je oajnika elja da nepobitno dokae da njegova smrt nije bila njena greka. Okrenula se od svog terminala i sruila na leaj. Dok je tamo leala, prisetila se svoga iznenaenja tokom trideset sekundnog razdoblja pregleda, kada je Borzovljev crvuljak bio jasno vidljiv. On sasvim sigurno nije imao apendicitis, pomislila je. Bez ikakvog oiglednog razloga Nikol se vrati terminalu i ubaci drugi komplet podataka koje je dobila od elektronskog dijagnostiara neposredno pre no to je donela odluku da preduzme operaciju. Samo je nakratko bacila pogled na poruku VEROVATNOA APENDICITISA 92% na prvom ekranu, da bi odmahprela na rezervnu dijagnozu. Ovog puta je REAKCIJA NA MEDIKAMENTE bila druga na listi moguih uzronika, sa verovatnoom od etiri procenta. Nikol je sada naloila da podaci budu prikazani na drugi nain. Zatraila je od statistike rutine da prorauna verovatan uzronik simptoma, ako je utvrena injenica da to ne moe biti upala slepog creva. Rezultati blesnue na ekranu u roku od nekoliko sekundi. Nikol se namrgodi. Prema podacima, ukoliko su se biometrijski podaci sa Borzovljeve sonde analizirali pod pretpostavkom da uzronik abnormalnosti ne moe biti apendicitis, onda je postojala verovatnopa od 62% da je posredi bila reakcija na medikamente. Pre nego to je Nikol mogla da izvri dodatne analize, zaulo se kucanje na vratima. "Napred", ree ona, nastavljajui da radi za terminalom. Nikol se okrete i vide Irinu Turgenjevu kako stoji na dovratku. Sovjetska ena pilot na trenutak nije nita rekla. "Zatraili su da poem po tebe", oglasi se najzad Irina snebivljivo. Bila je veoma stidljiva sa svima izuzev sa sunarodnicima iz istone Evrope, Taborijem i Borzovim. "Imamo sastanak posade dole u zajednikoj prostoriji." Nikol snimi privremeni fajl sa podacima i pridrui se Irini u hodniku. "O kakvom je sastanku re?" upita ona. "Organizacioni sastanak", odgovori Irina. Nije rekla vie nita. Kada su dve ene stigle do prostorije, upravo je trajala vrua rasprava izmeu Redija Vilsona i Dejvida Brauna. "Da li onda treba da shvatim", govorio je dr Braun sarkastino, "da veruje da je ramanski svemirski brod namerno odluio da manevrie upravo u tom trenutku? Da li bi nam objasnio kako je taj asteroid od glupog metala saznao da general Borzov ima operaciju slepog creva ba u tom trenutku? I kad smo ve tu, hoe li nam objasniti zato nam je taj navodno neprijateljski svemirski brod dozvolio da se prikaimo na njega i nije uinio nita da nas obeshrabri u nastavljanju nae misije?" Redi Vilson se obazre po sobi radi podrke. "Ponovo saseca svojom logikom", uzvrati on, dok mu je nemoni bes bio oigledan. "Ono to govori uvek na povrini izgleda logino. Ali ja nisam jedini lan posade koji smatra da je ta podudarnost uznemirujua. Evo, tu je i Irina Turgenjeva. Ona mi je prva ukazala na tu vezu."

Dr Braun pokaza da je video dolazak dve ene. U nainu na koji je postavljao pitanja bilo je autoriteta koji je stavljao do znanja da on taj koji upravlja skupom. "Da li je to istina, Irina?" upita dr Braun. "Da li i ti smatra, kao i Vilson, da je Rama pokuao da nam poalje neku odreenu poruku time to je obavio svoj manevar tokom generalove operacije?" Irina i Hiro Jamanaka bili su dvoje kosmonauta koji su najmanje govorili tokom sastanaka posade. Dok su sve oi stajale okrenute prema njoj, Irina vrlo slabano promrmlja: "Ne." "Ali kada smo sino raspravljali..." obrati se Vilson sovjetskoj pilotkinji. "Dosta je bilo o toj temi", umea se dr Braun oholo. "Mislim da smo se sloili, a sa tim se slau i oficiri misije na Zemlji, da je manevar Rame samo puka podudarnost, a ne urota." Pogledao je zapenuenog Redija Vilsona. "Sada treba da raspravimo neke mnogo vanije stvari. Hteo bih da zamolim admirala Hajlmana da nam ispria ta je saznao o problemu rukovoenja." Oto Hajlman ustade i stade da ita iz svojih zabeleki. "Prema procedurama misije 'Njutn', u sluaju smrti ili nesposobnosti oficira zapovednika, od posade se oekuje da izvri sve zadatke koji su se trenutno izvodili u skladu sa prethodnim uputstvima. Meutim, im se te aktivnosti 'koje su se trenutno izvodile' dovre, kosmonauti treba da ekaju da Zemlja imenuje novog komandujueg oficira." Dejvid Braun se ponovo umea u razgovor. "Admiral Hajlman i ja poveli smo raspravu o naem poloaju pre otprilike jedan sat i brzo smo shvatili da imamo bitne razloge za zabrinutost. MSA se zaglibila u svoju istragu oko smrti generala Borzova. Nisu ni poeli da razmiljaju o njegovoj zameni. Jednom kada ponu, bie im potrebne nedelje da se odlue. Setite se, to je ista ona birokratija koja nikako nije mogla da izabere zamenika za Borzova, tako da su na kraju zakljuili da mu ovaj nije ni potreban." Zastao je na nekoliko sekundi da bi dao mogunost ostalim lanovima posade da razmisle o onome to govori. "Oto smatra da moda ne bi trebalo da ekamo da Zemlja odlui", nastavi dr Braun. "Njegova je zamisao da razvijemo sopstvenu upravljaku strukturu, koja bi bila prihvatljiva za sve nas ovde, a zatim da je poaljemo u MSA kao preporuku. Admiral Hajlman misli da e je oni prihvatiti, jer e na taj nain izbei produetak rasprave." "Admiral Hajlman i doktor Braun doli su da me upoznaju sa tom idejom", umea se sada Jano Tabori, "i naglasili koliko bi bilo vano za nas da ponemo svoju misiju u Rami. ak su predloili dvojno vostvo, to mi je zvualo prilino razlono. Poto nijedan od nas ne raspolae irokim iskustvom generala Borzova, rekli su da bi moda bilo dobro da odaberemo dvojicu voa, na primer admirala Hajlmana i dr Brauna lino. Oto bi pokrivao oblasti vojnih i astronautikih nauka; dr Braun bi predvodio istraivanje Rame." "A ta biva ako se ne usaglase, ili im se oblasti odgovornosti poklope?" upita Riard Vejkfild. "U tom sluaju", odvrati admiral Hajlman, "izneli bismo stvar koja je u pitanju na glasanje pred sve kosmonaute." "Nije li to zgodno?" upita Redi Vilson. Jo je bio prilino ljut. Pravio je beleke na svojoj tastaturi, ali sada se digao da se obrati ostalim kosmonautima. "Ba se sluajno desilo da su Braun i Hajlman poveli rauna o tom kritinom problemu i tek tako su razvili

novu rukovodnu strukturu u kojoj je sva mo i odgovornost podeljena izmeu njih dvojice. Da li to samo meni tu neto izgleda neobino?" "Ma, hajde, Redi", ree Franeska usiljeno. Spustila je video kameru pokraj sebe. "Ima zdrave logike u tom predlogu za predstavnika. Dr Braun je na najstariji naunik. Admiral Hajlman je bio blizak saradnik Valerija Borzova tokom niza godina. Nijedan od njih nema vrstu, sveukupnu kontrolu nad svim vidovima misije. Razdvajanje dunosti bi bilo..." Rediju Vilsonu bilo je, oevidno, teko da se raspravlja sa Franeskom. Pa ipak, prekinuo ju je pre nego to je zavrila. "Ne slaem se sa tim planom", rekao je priguenim glasom. "Mislim da bi trebalo da imamo jedinstvenog vou. A na osnovu onoga to sam primetio tokom vremena koje sam proveo sa posadom, postoji samo jedan kosmonaut koga bismo svi lako sledili.. To je general O'Tul." Mahnuo je prema svom sunarodniku Amerikancu. "Ako je ovde re o demokratiji, predlaem ga za naeg novog zapovednika." Dolo je do opte zbrke im je Redi seo. Dejvid Braun pokua da uspostavi red. "Molim vas, molim vas", povika on, "dajte da idemo korak po korak. Hoemo li da sami odluimo o svom vostvu, a zatim da ga saoptimo MSA kao svrenu injenicu? Jednom kada svrimo sa tim pitanjem, moemo odrediti ko e nam biti voa." "Nisam razmiljao o tome pre ovog sastanka", ree Riard Vejkfild. "Ali slaem se sa iskljuenjem Zemlje. Oni nisu iveli sa nama na ovoj misiji. to je jo vanije, ne nalaze se na svemirskom brodu povezanom za tuinsku tvorevinu negde unutar orbite Venere. Mi smo oni koji e trpeti ukoliko se donese rava odluka; trebalo bi da sami odluimo o sopstvenoj organizaciji." Bilo je jasno da se svima, sa moguim izuzetkom Vilsona, vie dopada ideja da sami odrede rukovodnu strukturu i da je zatim predstave MSA. "U redu", ree Oto Hajlman nekoliko minuta kasnije, "sada moramo izabrati svoje voe. Jedan predlog za predstavnika je dat i on kae da rukovodstvo treba podeliti izmeu mene i dr Brauna. Redi Vilson je nominovao generala O'Tula kao novog zapovednika. Ima li drugih predloga ili rasprave povodom ovoga?" Prostorijom je vladala tiina tokom moda deset sekundi. "Izvinite", ree onda general O'Tul, "ali hteo bih da uputim nekoliko primedbi." Svi upravie panju na amerikog generala. Vilson je bio u pravu. I pored O'Tulove poznate obuzetosti religijom (na koju nije prisiljavao nikoga drugog), njega je potovala itava kosmonautska posada. "Mislim da na ovoj taki moramo biti paljivi da ne izgubimo kolektivni duh koji smo tako naporno razvijali tokom prole godine. Preglasavanje oko ove stvari bilo bi loe. Osim toga, nije toliko bitno niti neophodno. Bez obzira na to ko da postane na nominalni voa, ili voe, svako od nas je uveban da obavlja odreenu grupu funkcija. To emo initi pod svim okolnostima." Glave su klimale u znak saglasnosti po itavoj prostoriji. "to se mene tie", nastavio je general O'Tul, "moram priznati da znam malo ili nimalo o onom vidu nae misije koji se odnosi na unutranjost Rame. Nikada nisam uvebavao nita drugo osim da upravljam sa dva svemirska broda koji sainjavaju misiju 'Njutn', da se snaem u sluaju neke potencijalne vojne pretnje i da delam kao komunikacioni vor na brodu. Nisam kvalifikovan za zapovednika." Redi Vilson zausti da se pobuni, ali O'Tul produi bez prekida. "Predlaem stoga da prihvatimo plan Hajlmana i Brauna i da nastavimo sa

svojim osnovnim zadatkom - naime, istraivanjem tog tuinskog levijatana koji nam je doao sa zvezda." U zakljuku sastanka dvojica novih voa obavestie ostale kosmonaute da e gruba skica scenarija prvog izlaska biti spremna za pregled sledeeg jutra. Nikol poe u svoju kabinu. Uz put je zastala i pokucala na vrata Janoa Taborija. Najpre nije bilo odgovora. Kada je kucnula drugi put, ula je kako je Jano povikao: "Ko je?" "To sam ja. Nikol", odgovori ona. "Ui", ree on. Leao je na leima na malom leaju sa netipinim mrgoenjem na licu. "U emu je stvar?" upita Nikol. "Oh, nita", odgovori Jano. "Samo me boli glava." "Jesi li uzeo neto?" zainteresova se Nikol. "Ne. Nije tako ozbiljno." I dalje se nije smeio. "ta mogu da uinim za tebe?" upita je gotovo neprijateljskim tonom. Nikol je bila zbunjena. Prila je temi oprezno. "Pa, proitala sam tvoj izvetaj o Valerijevoj smrti..." "Zato si to uinila?" otro je prekide Jano. "Da vidim da li je bilo neega to smo mogli da uinimo na drugi nain", odvrati Nikol. Bilo je oigledno da Jano ne eli da razgovara o toj temi. Poto je ekala nekoliko sekundi, Nikol ponovo progovori. "Izvini, Janoe. Nameem ti se. Vratiu se drugi put." "Ne. Ne", ree on. "Daj da svrimo odmah s tim." Ba neobian nain da se stvar predstavi, pomisli Nikol dok je uobliavala svoje pitanje. "Janoe", ree ona, "nigde u izvetaju nisi pomenuo da si posegao za upravljakom kutijom RoHira neposredno pre manevra. A ja se mogu zakleti da sam videla tvoje prste na tastaturi kada sam baena na zid." Nikol zastade. Nije bilo nikakvog izraza na Taborijevom licu. Gotovo kao da je mislio na neto drugo. "Ne seam se", ree on posle dueg oklevanja, bez ikakvih oseanja. "Moe biti da si u pravu. Moda mi je udarac u glavu obrisao taj deo seanja." Sad stani, ree Nikol sebi dok je prouavala kolegu. Ovde vie nita ne moe saznati. 19. STICANJE ZRELOSTI enevjev iznenada briznu u pla. "Oh, majko", ree ona. "Toliko te volim, a ovo je apsolutno uasno." Tinejderka urno ode iz vidokruga kamere, a zameni je Nikolin otac. Pjer je nekoliko sekundi gledao u desnu stranu, da bi se uverio da ga unuka ne moe uti, a onda se okrenuo monitoru. "Poslednja dvadeset etiri asa za nju bila naroito teka. Zna da si za nju idol. U nekim stranim novinama optuena si da si upropastila hirurki zahvat. ak je veeras jedan ameriki reporter nagovestio da si bila pijana tokom operacije." Zastao je. Napetost se pokazivala i na licu njenog oca. "I enevjev i ja znamo da nijedna od tih optubi nije istinita. Volimo te neizmerno i aljemo ti svu nau podrku." Ekran se zatamni. Videofonski poziv potekao je od Nikol i ona se najpre razveselila to vidi porodicu. Ali posle njenog drugog emitovanja, poto su joj se otac i kerka ponovo pojavili na ekranu dvadeset minuta kasnije, bilo je oevidno da su

dogaaji na "Njutnu" poremetili i ivot u Bovoau. enevjev je bila naroito pogoena. Neprekidno je plakala dok je govorila o generalu Borzovu (srela ga je nekoliko puta i Rus joj je, sa svojim roakim ponaanjem, bio naroito drag) i jedva joj je polo za rukom da se sabere pre nego to je ponovo briznula u pla pred sam kraj razgovora. Dakle, i tebe sam osramotila, pomisli Nikol kada je sela na svoju lealjku. Protrljala je oi. Bila je izuzetno umorna. Lagano, bez svesti o tome koliko je postala utuena, svukla se za poinak. Um su joj opsedale slike njene kerke u koli u Lijnu. Nikol se lecnu kada je zamislila jednog od enevjevinih drugova kako je zapitkuje o operaciji i smrti generala Borzova. Draga keri, pomisli ona, mora znati koliko te volim. Kada bih te samo mogla potedeti ovog bola. Nikol je elela da posegne i primiri enevjev, da je zagrli, da podeli sa njom jedno od onih materinskih milovanja koja su odagnavala sve demone. Ali to se nije moglo izvesti. enevjev je bila stotinu miliona kilometara daleko. Nikol je bila opruena na leima na leaju. Sklopila je oi, ali nije spavala. Bila je svesna duboke i sveobuhvatne usamljenosti, oseaja izdvojenosti mnogo jaeg od svega to je do tada iskusila u ivotu. Znala je da udi za nekakvim saoseanjem, za nekim ljudskim biem koje e joj rei da je njen oseaj nedoraslosti situaciji preuvelian i da se ne slae sa stvarnou. Ali nije bilo nikoga. Otac i kerka bili su joj na Zemlji. Od dvoje lanova posade "Njutna" koje je najbolje poznavala, jedan je bio mrtav, a drugi se sumnjivo ponaao. Omanula sam, mislila je Nikol dok je leala u krevetu. Omanula sam na svom najvanijem zadatku. Prisetila se drugog oseaja promaenosti, kada je imala samo esnaest godina. U to vreme Nikol se takmiila za ulogu Jovanke Orleanke na velikom nacionalnom takmienju povodom sedamsto pedesete godinjice smrti device. Da je pobedila, Nikol bi predstavljala Jovanku u seriji parada koja je trajala preko dve godine. Potpuno se posvetila takmienju, itala sve knjige koje je mogla nai o Jovanki Orleanki i gledala brojne video predstave. Nikol je izbila na vrh skoro svake kategorije testiranja izuzev "podobnosti". Trebalo je da pobedi, ali nije. Otac ju je teio, objanjavajui joj da Francuska ipak jo nije spremna da joj heroina bude tamnoputa. Ali to nije bio ba pravi promaaj, pomisli sanitetski oficir misije "Njutn". A osim toga, tu je bio otac da me tei... Prizor majinog pogreba pojavi se u Nikolinom um. U to vreme je imala deset godina. Majka joj je otila sama na Obalu Slonovae da poseti svoje afrike roake. Anavi je bila u Niduguu kada je zarazna epidemija Hoganove groznice zapljusnula naselje. Nikolina majka je umrla brzo. Pet dana kasnije Anavi je bila spaljena kao kraljica Senufoa. Nikol je plakala dok je Omeh pratio pesmom duu njene majke na put kroz niiji svet u zemlju priprema, gde su bia poivala dok su ekala da ih odaberu za novi ivot na Zemlji. Dok su plamenovi lomae rasli i kada je Anavina kraljevska odora poela da gori, Nikol obuze oseaj nenadoknadivog gubitka. I usamljenosti. Ali i taj put je otac bio uz mene, priseti se ona. Drao me je za ruku dok smo gledali majku kako nestaje. To je bilo lake da se podnese dok smo zajedno. Bilo je mnogo samotnije dok je trajao Poro. I stranije. Jo je mogla da se priseti meavine uasa i bespomonosti koja je ispunila njeno sedmogodinje telo na pariskom aerodromu tog prolenog jutra. Otac ju je neno

milovao. "Draga, draga Nikol", rekao je. "Mnogo e mi nedostajati. Vrati mi se bezbedno." "Ali zato moram da idem, papa?" odvratila je. "I zbog ega ti ne ide sa nama?" Nagao se pored nje. "Ti e postati deo naroda tvoje majke. Sva deca Senufoa prolaze Poro u sedmoj godini." Nikol poe da plae. "Ali, papa, ja ne elim da idem. Ja sam Francuskinja, ne Afrikanka. Ne dopadaju mi se ti udni ljudi, ta vruina i bube..." Otac joj je vrsto stavio ruke na obraze. "Mora da poe, Nikol. Tvoja majka i ja smo se sloili." Anavi i Pjer su zaista mnogo puta raspravljali o tome. Nikol je itav ivot provela u Francuskoj. O svom afrikom nasleu znala je samo ono emu ju je nauila majka i to je saznala iz svojih dvomesenih poseta Obali Slonovae sa porodicom. Pjeru nije bilo lako da se saglasi da poalje svoju voljenu kerku na Poro. Znao je da je to primitivan obred. Isto tako je znao da je re o kamenu temeljcu tradicionalne religije Senufoa i da je obeao Omehu, u vreme venanja sa Anavi, da e se sva njihova deca vratiti u Nidogu za bar prvi ciklus Poroa. Najtee za Pjera bilo je to to je morao da ostane kod kue. Ali Anavi je bila u pravu. Bio je stranac. Ne bi mogao da uestvuje u Porou. Ne bi ga shvatio. Njegovo prisustvo bi skretalo panju devojice. Oseao je bol u srcu dok je ljubio enu i kerku i smetao ih na avion za Abidan. Anavi je takoe oseala bojazan pred obredom sticanja zrelosti svog jedinog deteta, svoje devojice od jedva sedam godina. Dete je bilo nadareno za jezike i veoma je lako pohvatalo osnove jezika Senufoa. Ali nije bilo nikakve sumnje da druga deca imaju ozbiljne prednosti u odnosu na nju. Sva ostala su itav ivot provela u domorodakim naseljima i oko njih. Oblast im je bila poznata. Da malo olakaju problem orijentacije, Anavi i Nikol su doputovale u Nidugu nedelju ranije. Osnovna ideja Poroa bila je da ivot predstavlja niz faza ili ciklusa i da svaki prelaz treba da bude paljivo obeleen. Svaki ciklus trajao je sedam godina. Bilo je tri Poroa u svakom normalnom ivotu Senufoa, tri preobraaja koja su bila neophodna pre nego to dete moe da se pretvori u odraslog pripadnika plemena. I pored injenice da su mnogi plemenski obiaji nestali sa dolaskom modernih telekomunikacionih naprava u Obalu Slonovae tokom dvadeset prvog stolea, Poro je ostao neodvojivi deo drutva Senufoa. U dvadeset drugom stoleu, plemenski obredi doivljavali su svojevrsnu renesansu, naroito poto je veliki Haos pokazao veini afrikih lidera da je bilo opasno previe zavisiti od spoljanjeg sveta. Anavi je drala na licu dobro odglumljen osmeh itavog onog popodneva kada je trebalo da dou plemenski vraevi i da odvedu Nikol na Poro. Nije elela da se njen strah ili bojazan prenesu na kerku. Svejedno, Nikol je videla da joj je majka uznemirena. "Ruke su ti hladne i znojave, mama", proaptala je na francuskom kada je zagrlila Anavi pre odlaska. "Nemoj da brine. Sa mnom e biti sve u redu." U stvari, Nikol, jedino smee lice u tucetu crnih devojica, delovala je gotovo veselo i nestrpljivo, kao da polazi u zabavni park ili zooloki vrt. Ukupno je bilo etvoro kola, dvoja to su prevozila devojice, a dvoja pokrivena i neobjanjena. Nikolina prijateljica od pre etiri godine, Lutuva, koja je zapravo bila jedna od njenih roaka, objasnila je ostalim devojicama da se u drugim kolima nalaze vraevi i "sprave za muenje". Nastala je duga tiina pre nego to je jedna devojica smogla hrabrosti da pita Lutuvu o emu govori.

"Sve sam to sanjala pre dve noi", rekla je Lutuva samouvereno. "Palie nam bradavice na grudima i gurati otre predmete u sve rupe. A sve dok ne plaemo, neemo oseati bol. Ostalih pet devojica u Nikolinim kolima, ukljuujui i Lutuvu, jedva da su progovorile koju re tokom sledeeg sata. Do zalaska sunca prevalile su dugaak dug put prema istoku, pored naputene mikrotalasne stanice, do posebne oblasti znane samo plemenskim religijskim voama. est vraeva diglo je privremena sklonita i poelo da loi vatru. Kada se smrailo, hrana i pie su podeljeni iskuenicama koje su sedele prekrtenih nogu oko vatre. Posle veere poeo je kostimirani ples. Omeh je pripovedao uz etiri plesa, od kojih se u svakom pojavljivala po jedna ivotinja iz tih krajeva. Ples je iao uz muziku pratnju doboa i grubih udaraljki, a ritam je prualo jednolino udaranje tam-tama. S vremena na vreme poneku naroito bitnu taku u prii naglasio bi olifant, lovaki rog od slonovae. Neposredno pred spavanje Omeh, i dalje sa velikom maskom i perjanicom koja ga je oznaavala kao poglavicu, dade svakoj devojici veliku torbu od antilopske koe i ree im da paljivo pogledaju sadrinu. Unutra su bili boca vode, malo suvog voa i oraha, dve krike domaeg hleba, pribor za seenje, neto konopca, dve razliite vrste nekakve masti i koren neke nepoznate biljke. "Sutra izjutra svako dete bie odvedeno iz ovog logora", ree Omeh, "i ostavljeno na poloaju ne previe daleko odavde. Dete e imati samo ove darove u antilopinoj koi. Od deteta se oekuje da samo preivi i da se vrati na to isto mesto do trenutka kada sunce bude puno na nebu sledeeg dana. Koa sadri sve to je neophodno osim mudrosti, hrabrosti i radoznalosti. Koren je neto vrlo posebno. Jedenje mesnatog korena e preplaiti dete, ali mu moe dati neuobiajenu snagu i vid." 20. BLAENI SAN Devojica je bila sama skoro dva sata pre nego to je stvarno shvatila ta joj se deava. Omeh i jedan od mlaih vraeva ostavili su Nikol pokraj male lokve sa slankastom vodom, okruene sa svih strana visokom travom savane. Podsetili su je na to da treba da se vrati do sredine idueg dana. Onda su otili. Nikol je najpre reagovala kao da je itavo ovo iskustvo samo velika igra. Otvorila je torbu od antilopske koe i paljivo pregledala sadraj. Mentalno je razdelila hranu u tri dela, planirajui ta e da pojede za veeru, doruak i prepodnevnu uinu. Nije bilo previe hrane, ali mala Nikol je ocenila da e je biti dovoljno. S druge strane, kada je okom odmerila flau da proveri zalihe vode, zakljuila je da je zanemarljiva. Bilo bi dobro kada bi nala izvor iste tekue vode koju bi mogla da upotrebi u sluaju nevolje. Sledee Nikolino delo bilo je da napravi u mislima kartu svog poloaja, obraajui naroitu panju na oznake koje bi joj mogle pomoi da prepozna slanu lokvu iz daljine. Bila je izuzetno organizovana devojica i tamo u ili-Mazarenu esto se igrala sama u poumljenom kraju blizu svoje kue. U sobi je Nikol drala mape ume koje je paljivo iscrtala rukom i na kojima su njena tajna skrivalita bila oznaena zvezdicama i kruiima. Tek kada je naila na etiri prugaste antilope koje su mirno pasle pod ravnomernim popodnevnim suncem Nikol po prvi put shvati koliko je izdvojena od

ostalih. Njena prva reakcija bila je da potrai majku, da pokae Anavi divne ivotinje koje je otkrila. Ali majka nije ovde, pomislila je devojica, dok su joj oi pretraivale obzorje. Sasvim sam sama. Poslednje rei odjeknue joj kroz um i ona oseti nezadrivo oajanje. Borila se protiv oajanja i zagledala u daljinu ne bi li videla neki trag civilizacije. Bilo je ptica na sve strane, a na obzorju, na samoj granici njenog vidnog polja, pasle su neke ivotinje, ali nije bilo ni traga od ljudskih bia. Sasvim sam sama, ree Nikol sebi, a telom joj prostruja blaga drhtavica straha. Prisetila se da je elela da nae novi izvor vode i pola u smeru velike skupine drvea. Devojica nije imala predstavu o rastojanjima u otvorenoj savani. Iako se paljivo zaustavljala svakih tridesetak minuta da bi proverila da li jo ume da nae put nazad do lokve, zapanjilo ju je da udaljena skupina kao da se uopte nije primicala. Koraala je i koraala. Kako se popodne primicalo kraju, umorila se i oednela. Stala je da bi popila malo vode. Istog trena okruie je ce-ce muve; zujale su joj u lice dok je pokuavala da pije. Nikol izvadi dve masti, omirisa obe i onom smrdljivijom namaza lice i ruke. Izbor joj je oigledno bio ispravan; i muvama je mast bila neprijatna i zato su se drale na odstojanju. Stigla je do drvea otprilike sat pre mraka. Razveselila se kada je otkrila da je sreno naila na malu oazu usred irokog poteza savane. U skupini drvea nalazio se jak izvor; voda je kuljala iz tla i obrazovala krunu baru od nekih deset stopa u preniku. Viak vode se slivao preko jednog ruba lokve i pretvarao u potoi koji je tekao iz oaze nazad u savanu. Nikol je bila iscrpljena i znojava od dugog hoda. Voda lokve ju je mamila. Bez razmiljanja je svukla odeu izuzev gaica i skoila da zapliva. Voda joj je osveila i okrepila umorno telace. Sa glavom pod vodom i zatvorenih oiju, plivala je i plivala i zamiljala da je na javnom bazenu u svom predgrau Pariza. U mati je otila na piscine, kao to je obino inila jednom nedeljno, i igrala se u vodi sa drugovima. Seanja su je smirivala. Posle dugo vremena Nikol se prevali na lea i nekoliko puta zamahnu. Otvorila je oi i zagledala se u drvee nad sobom. Zraci sunca kasnog popodneva izvodili su arolije dok su se probijali kroz granje i lie. Sedmogodinja Nikol prestade da pliva i stade da gaca po vodi nekoliko sekundi, obazirui se oko lokve za odeom. Nije mogla da je vidi. Zbunjena, paljivije je pogledala granicu lokve. I dalje nije videla nita. U umu je ponavljala prizor svoga dolaska u lug i nepobitno se prisetila mesta gde je ostavila odeu i komplet od antilopske koe. Izila je iz vode i paljivije pogledala tu taku. Ovo je to mesto, sasvim sigurno, pomislila je. A moje odee i torbe nema. Nije bilo naina da potisne paniku. Obuzela ju je u trenutku. Oi joj se ispunie suzama, pla joj se ote iz grla. Zatvorila je oi i plakala, nadajui se da je sve to samo ruan san i da e se probuditi za nekoliko sekundi i videti majku i oca. Ali kada je ponovo otvorila oi, isti prizor i dalje je bio tu. Polunaga devojica bila je sama u afrikoj divljini bez hrane, bez vode i bez nade da e je spasti sve do podneva sutranjeg dana. A bio je skoro mrak. Uz veliki napor Nikol najzad uspe da zagospodari i svojim strahom i suzama. Odluila je da potrai odeu. Tamo gde se ranije nalazila, nala je nekakve svee tragove. Nikol nije mogla znati koja je vrsta ivotinja mogla da ostavi te tragove i zato je pretpostavila da je re o jednoj od blagih antilopa koje je videla tog popodneva u savani. To ima smisla, pomislila je devojica logino. Ovo je verovatno najbolje pojilite u

itavoj oblasti. Zastale su ovde i bile su im zanimljive moje stvari. Moje pljuskanje mora da ih je poplailo. Dok je svetlo nestajalo, sledila je tragove malom stazom izmeu drvea. Posle kratkog hoda nala je torbu od antilopskeu koe, ili bar ono to je ostalo od nje, baenu sa jedne strane staze. Bila je potpuno rastrgana. Sva hrana je nestala, boca sa vodom bila je gotovo potpuno prazna i sve je poispadalo osim masti i korena. Nikol dokraji ono malo vode to je preostalo u boci i uze koren u desnu ruku. Bacila je izgnjeene masti. Upravo se spremala da produi stazom kada je zaula neki zvuk, na pola puta izmeu kevtanja i krika. Zvuk je bio vrlo blizak. Staza se otvarala prema savani na nekih pedeset metara ispred nje. Nikol napregnu oi i uini joj se da je videla pokret, ali nije mogla da razazna nita odreeno. Onda je ponovo zaula krik, ovoga puta glasniji. Spustila se na stomak i polako stala da puzi po stazi. Petnaest metara pre kraja luga bilo je malo uzvienje. Sa te take mala Nikol vide izvor krika. Dva lavia su se igrala sa njenom zelenom haljinom. Njihova paljiva majka bila je na suprotnoj strani, zagledana u sumrak savane. Nikol se uasnuto sledi kada je shvatila da nije u poseti zoolokom vrtu, da se nalazi u divljini i da je prava afrika lavica na samo dvadeset metara od nje. Tresui se od straha, stala je da se povlai, vrlo polako, vrlo tiho, da ne bi privukla panju na svoje prisustvo. Nazad u blizini bazena potisnula je elju da skoi i da kao muva bez glave odjuri u savanu. Onda bi me lavica sigurno videla, mislila je ona. Ali gde da provede no? Nai u neku rupu izmeu drvea, razmiljala je, podalje od staze. I mirno leati. Onda u moda biti bezbedna. I dalje drei bocu i koren, Nikol tiho ode do izvora. Napila se i napunila bocu. Zatim je otpuzala u lug i nala rupu. A onda, ubeena da je bezbedna koliko to ve moe biti u takvoj prilici, iscrpljena devojica je zaspala. Probudila se iznenada sa oseajem da bube mile svuda po njoj. Posegla je i protrljala goli stomak. Bio je prekriven mravima. Nikol vrisnu, a onda shvati ta je uinila. U magnovenju zau lavicu kako se lomata po bunju, u potrazi za stvorenjem koje je ispustilo taj zvuk. Devojica uzdrhta i poskida mrave tapom. Onda vide da je lavica gleda; divljake oi probijale su tamu. Nikol samo to se nije onesvestila. U strahu se nekako prisetila ta je Omeh rekao o korenu. Stavila je zemljom prekrivenu biljku u usta i poela otro da vae. Ukus je bio grozan. Prisilila je sebe da proguta. Trenutak kasnije Nikol je jurila izmeu drvea, a lavica ju je gonila. Granje i lie joj je grebalo lice i grudi. Jednom se okliznula i pala. Kada je stigla do bare nije stala. Nikol potra po vodi, noge jedva da su joj dodirivale povrinu. Zamahnula je rukama. Pretvorile su se u krila, bela krila. Vie nije doticala vodu. Bila je velika, bela aplja koja je letela visoko po nonom nebu. Okrenula se i videla zbunjeno lice lavice duboko ispod sebe. Smejui se, Nikol jae zamaha krilima i vinu se iznad drvea. Velika savana se prostre ispod nje. Mogla je da vidi preko stotinu kilometara ukrug. Preletela je slanu lokvu, okrenula prema zapadu i opazila logorsku vatru. Obruila se prema njoj, njeni ptiji krici probijali su mir noi. Omeh se prenu i probudi, ugleda usamljenu pticu kako se ocrtava na nebu i ispusti i sam ptiji zov. "Ronata?" kao da je pitao njegov glas. Ali Nikol nije odgovorila. elela je da leti vie, ak iznad oblaka. Na drugoj strani, oblaci, mesec i zvezde bili su jasni i blistavi. Mamili su je. Uini joj se da u daljini uje muziku, odzvanjanje kristalnih zvona, dok se dizala sve vie i vie. Pokuala je da mahne krilima. Jedva da su htela da se pokrenu. Pretvorila su se u kontrolne povrine, koje su se sada ispruale da bi poveale potisak u ultra retkom

vazduhu. Njene repne rakete bljunue plamen. Nikol je bila srebrni projektil, tanak i vitak, koji je ostavljao Zemlju za sobom. Muzika je bila glasnija u orbiti. Tu je predstavljala velianstvenu simfoniju, u potpunoj harmoniji sa divnom Zemljom ispod nje. ula je kako joj neko doziva ime. Odakle? Ko bi mogao da je zove na ovom mestu? Zvuk je dopirao iza Meseca. Promenila je smer, okrenula vrh prema praznini svemira i ponovo ukljuila rakete. Prola je pored Meseca, odlazei od Sunca. Brzina joj se i dalje eksponencijalno poveavala. Iza nje Sunce je bilo sve manje i manje. Pretvorilo se u majuno svetlo i najzad potpuno nestalo. Na sve strane vladala je tama. Zadrala je dah i izbila na povrinu vode. Lavica je hodala tamo-amo po ivici bare. Nikol je jasno mogla da vidi sve miie na njenim monim ramenima i da oita izraz na njenom licu. Molim te, ostavi me na miru, ree Nikol. Neu povrediti ni tebe, ni tvoju decu. "Poznajem ti miris", odgovori lavica. "Moji lavii su se igrali tim mirisom." I ja sam lavi, produi Nikol, i elim da se vratim svojoj majci. Ali se bojim. "Izii iz vode", odvrati lavica. "Daj da te vidim. Ne verujem da si ono to kae." Sakupivi svu hrabrost, oiju prikovanih na lavicu, devojica lagano izie iz vode. Lavica se nije pokrenula. Kada joj je voda dosegla do struka, Nikol skupi ruke u kolevku i poe da peva. Bila je to jednostavna, mirna melodija, koje se seala sa poetka ivota, kada bi je majka ili otac poljubili za laku no, spustili u kolevku i ugasili svetlo. Male ivotinje obeene u vazduhu okretale su se i okretale, dok je blagi enski glas pevao Bramsovu uspavanku. "Lezi sad u smiraj ran... neka ti je blaen san." Lavica se zanjiha, zguri i zapreti da e skoiti. Devojica, i dalje blago pevajui, nastavi da hoda prema ivotinji. Kada je Nikol potpuno izila iz vode i nala se na samo pet metara, lavica skoi u stranu i nestade u skupini drvea. Nikol nastavi da koraa; smirujua pesma davala joj je i utehu i snagu. Za samo nekoliko minuta bila je na rubu savane. Do izlaska sunca stigla je do lokve, gde je legla u travu i vrsto zaspala. Omeh i vraevi Senufoa nali su je kako tu lei, polunaga i jo usnula, kada se sunce nalo visoko na nebu. Svega se seala kao da je bilo jue. Pre skoro trideset godina, setila se dok je leala i dalje budna na svom malom leaju na "Njutnu", a lekcija koju sam nauila nikada nije prestala da mi bude korisna. Nikol pomisli na sedmogodinju devojicu koja se izgubila u potpuno tuinskom svetu i ipak uspela da preivi. Zbog ega onda sada saaljevam sebe? - pomislila je. Ono je bila mnogo gora situacija. Povratak detinjeg iskustva dao joj je neoekivanu snagu. Nikol vie nije bila utuena. Um joj je ponovo radio punom brzinom, pokuavajui da uoblii plan koji e joj dati kritine odgovore o tome ta se desilo tokom operacije na Borzovu. Odgurnula je usamljenost u stranu. Nikol shvati da e morati da ostane na "Njutnu" tokom prvog izlaska ukoliko eli da obavi detaljnu analizu svih vidova incidenta sa Borzovim. Odluila je da o tome izjutra porazgovara sa Braunom i Hajlmanom. Posle dugo vremena, iscrpljena, ena usnu. Dok je lutala kroz svet sumraka koji razdvaja javu i san, Nikol je pevuila nekakvu melodiju. Bila je to Bramsova uspavanka. 21. PANDORINA KOCKA

Nikol je videla da Dejvid Braun sedi za stolom. Franeska se nagla iznad njega i pokazivala neto na velikoj karti rairenoj ispred njih. Nikol kucnu na vrata zapovednikove kancelarije. "Zdravo, Nikol", ree Franeska kada ova otvori vrata. "ta moemo da uinimo za tebe?" "Dola sam da vidim dr Brauna", odvrati Nikol. "U vezi sa mojim dunostima." "Ui", ree Franeska. Nikol lagano ue i sede na jednu od dve stolice nasuprot radnom stolu. Franeska sede na drugu. Nikol pogleda zidove kancelarije. Oni su se definitivno promenili. Fotografije ene i dece generala Borzova, skupa sa njegovom omiljenom umetnikom slikom, prikazom usamljene ptice rairenih krila nad rekom Nevom u Lenjingradu, zamenile su ogromne karte predstojeih operacija. Karte, sve oznaene drugaijim naslovima (Prvi izlaz, Drugi izlaz i tako dalje) pokrivale su bone table za objave s jednog kraja na drugi. Kancelarija generala Borzova bila je topla i lina. Ova prostorija izgledala jae beznadeno sterilna i odbojna. Dr Braun je okaio laminirane kopije dve svoje najslavnije meunarodne nagrade na zid iza radnog stola. Takoe je poveao visinu stolice, tako da je gledao nadole na svakog drugog u kabini ko je sedeo. "Dola sam da porazgovaram o jednoj linoj stvari", ree Nikol. Zastala je nekoliko sekundi, oekujui da dr Braun zamoli Franesku da napusti kabinu. Ovaj nije rekao nita. Konano, Nikol baci pogled prema Franeski da bi oigledno pokazala ta joj smeta. "Ona mi je pomae u administrativnim poslovima", objasni dr Braun. "Otkrio sam da njen enski instinkt esto primeuje znakove koje bih ja potpuno propustio." Nikol je utke sedela jo nekih petnaest sekundi. Bila je spremna da razgovara sa Dejvidom Braunom. Nije oekivala da e biti neophodno da sve objanjava i pred Franeskom. Moda bi naprosto trebalo da odem, pomisli Nikol na trenutak, pomalo iznenaena to je Franeskino prisustvo toliko nervira. "itala sam zadatke za prvi izlaz", ree Nikol najzad, formalnim glasom, "pa bih elela da neto zatraim. Moje dunosti, onako kako su prikazane u redosledu zadataka, sasvim su minimalne. I Irina Turgenjev, ini mi se, ima malo zadataka za trodnevni izlaz. Predlaem da date moje nemedicinske zadatke Irini, a ja u ostati na 'Njutnu' sa admiralom Hajlmanom i generalom O'Tulom. Paljivo u pratiti odvijanje misije i biu trenutno na raspoloenju ukoliko iskrsne bilo kakav bitan medicinski problem. Inae, Jano moe preuzeti medicinske dunosti." U kabini je ponovo zavladala tiina. Dr Braun pogledao Nikol, a zatim Franesku. "Zato eli da ostane na 'Njutnu'?" javi se Franeska posle dueg vremena. "Mislila sam da jedva eka da vidi unutranjost Rame." "Kao to rekoh, stvar je uglavnom line prirode", odgovori Nikol neodreeno. "I dalje sam izuzetno umorna od krize sa Borzovim, a imam i da zavrim puno administrativnih poslova. Prvi izlaz trebalo bi da bude samo provizoran. Volela bih da budem u potpunosti odmorna i spremna za drugi." "Posredi je izuzetno nepropisan zahtev", ree dr Braun, "ali pod datim okolnostima, mislim da mu moemo udovoljiti." Ponovo je bacio pogled na Franesku. "Ali voleli bismo da te zamolimo za jednu uslugu. Ukoliko ne ide u Ramu, onda bi

moda bila spremna da s vremena na vreme zameni O'Tula kao oficira za komunikacije? U tom sluaju bi admiral Hajlman mogao da poe unutra..." "Svakako", odgovori Nikol pre nego to je Braun zavrio. "Dobro. Onda pretpostavljam da smo se dogovorili. Promeniemo raspored za prvi izlazak. Ti e ostati na 'Njutnu'." Kada je Braun zavrio, Nikol se i dalje nije micala sa stolice. "Ima li jo neto?" upita on nestrpljivo. "U skladu sa naim procedurama, sanitetski oficir priprema dokumente o stanju kosmonauta pre svakog izlaska. Treba li da dam jedan primerak admiralu..." "Daj sve te memorandume meni", prekide je dr Braun. "Admirala Hajlmana ne zanimaju line stvari." Ameriki naunik se zagleda pravo u Nikol. "Ali nema potrebe da priprema nove izvetaje za prvi izlazak. Proitao sam sve dokumente koje si napisala za generala Borzova. Sasvim odgovaraju svrsi." Nikol ne dopusti sebi da se povue pred Braunovim prodornim pogledom. Dakle, zna ta sam napisala o tebi i Vilsonu, pomislila je. I misli da bi zbog toga trebalo da mi je neprijatno. E pa, vidi, nije. Miljenje mi se nije promenilo zbog toga to si sada nominalno ti zapovednik. Te noi Nikol produi svoju istragu. Njena detaljna analiza biometrijskih podataka generala Borzova ukazala je na neobino visoke nivoe dve udne hemikalije u njegovom sistemu neposredno pre smrti. Nikol nije mogla da utvrdi odakle su he,ikalije dospele. Da li je uzimao neke lekove bez njenog znanja? Jesu li te hemikalije, za koje je bilo poznato da pojaavaju bol (koriene su, prema njenoj medicinskoj enciklopediji, za testiranje osetljivosti na bol kod neuroloki poremeenih pacijenata) nekako proizvedene u telu u nekoj vrsti alergijske reakcije? A ta je sa Janoem? Zbog ega nije mogao da se seti da je posegao za upravljakom kutijom? Zbog ega je bio utljiv i povuen posle Borzovljeve smrti? Neposredno posle ponoi zagledala se u tavanicu male spavae kabine. Danas posada odlazi u Ramu i ja u biti sama. Trebalo bi da ekam do tada sa nastavkom svoje analize. Ali nije mogla da eka. Nije bila u stanju da potisne sva pitanja koja su joj preplavljala um. Da li moda postoji neka veza izmeu Janoa i medikamenata u Borzovu? Da li je mogue da njegova smrt nije u potpunosti sluajna? Nikol izvadi svoju linu torbu iz malenog plakara. urno ju je otvorila i njen sadraj se rasu po vazduhu. Dohvatila je skupinu poznatih fotografija koje su joj lebdele nad krevetom. Onda je prikupila najvei deo preostalih predmeta i vratila ih u tanu. Nikol je zadrala u ruci memorijsku kocku koju joj je kralj Henri dao u Davosu. Oklevala je pre nego to je ubacila kocku. Konano, duboko udahnu i gurnu je u ita. Na monitoru je smesta bilo prikazano osamnaest stavki menija. Mogla je da odabere svaki od dvanaest individualnih dosjea o kosmonautima ili est razliitih skupina statistike o posadi. Nikol pozva dosje Janoa Taborija. Postojala su tri podmenija njegove biografije: lini podaci, hronoloki spisak i psiholoka procena. Prema veliini fajlova na spisku videla je da hronoloki saetak sadri najvie pojedinosti. Nikol najpre pozva line podatke da bi se upoznala sa oblikom dosjea. Kratka karta joj nije rekla mnogo toga to nije ve znala. Jano je imao etrdeset jednu godinu i nije bio oenjen. Kada nije bio na dunosti za MSA, iveo je sam u svom stanu u Budimpeti, samo etiri bloka daleko od mesta na kome je ivela njegova dvaput razvedena majka. Doktorirao je na tehnici na maarskom univerzitetu 2183. Kao dodatak telesnim podacima kao to su visina i teina, odnosno broju brae i sestara, u karti su se

nalazila jo dva broja: PI (procena inteligencije) i KS (koeficijent socijalizacije). Taborijevi brojevi su bili +3.37 za PI i 64 za KS. Nikol se vrati u glavni meni i pozva registar pojmova da osvei seanje u pogledu definicija PI i KS. Broj PI trebalo je da pokazuje ukupnu meru opte inteligencije, zasnovanu na uporeenju sa slinom uenikom populacijom irom sveta. Svi studenti su radili grupu uenikih testova u odreenim razdobljima izmeu dvanaeste i dvadesete godine. Indeks je zapravo predstavljao eksponent u decimalnom mernom sistemu. Broj PI jednak nuli oznaavao je prosek. Indeks PI od +1.00 je znaio da je individua iznad 90% populacije; +2.00 je bio iznad 99% populacije; +3.00 iznad 99.9% itd. Negativni indeks PI je oznaavao inteligenciju ispod prosene. Janoa je zbir od +3.37 smetao po inteligenciji u sredinu gornje desetine jednog postotka stanovnitva. Brojevi KS imali su direktnije objanjenje. I oni su bili zasnovani na skupini standardizovanih testova koje su radili svi uenici starosti izmeu dvanaest i dvadeset godina, ali je ovde tumaenje bilo razumljivije. Najvii zbir je bio 100. Osobu koja je sakupila blizu 100 voleli su i potovali doslovce svi, ona se mogla uklopiti u gotovo svaku grupu, bezmalo nikada nije bila svaalaki ili turobno raspoloena i bila je vrlo pouzdana. Napomena u objanjenju KS zbira tumaila je da pisani testovi nisu mogli precizno izmeriti osobine linosti u svim sluajevima, tako da je dobijene vrednosti trebalo koristiti sa rezervom. Nikol se podseti da jednom uporedi PI i KS zbirove svih kosmonauta. Onda je otvorila fajl hronolokog saetka Janoa Taborija. Sledeih est minuta predstavljali su iskustvo koje je otvorilo oi Nikoli. Kao sanitetski oficir prouavala je, razume se, slubene line fajlove svih lanova posade, koje je priredila MSA. Ali ukoliko su informacije o Janou Taboriju na memorijskoj kocki koju joj je dao kralj Henri bile tane, onda su fajlovi MSA bili bolno nepotpuni. Nikol je prethodno znala da je Jano dvaput proglaen za najboljeg studenta tehnike na Maarskom univerzitetu; nije znala da je dve godine bio predsednik Udruenja studenata homoseksualaca Budimpete. Znala je da je poao na Svemirsku akademiju 2192. i diplomirao za samo tri godine (zbog svoga prethodnog iskustva na velikim sovjetskim tehnikim projektima); nikada joj nije bilo reeno da se prethodno dva puta prijavio za Akademiju i oba puta bio odbijen. I pored senzacionalnih rezultata na prijemnom ispitu, dva puta je doiveo neuspeh na linom razgovoru. Oba puta je odborom za razgovor predsedavao general Valerij Borzov. Jano je bio aktivan u razliitim organizacijama homoseksualaca do 2190. Potom se povukao iz svih i vie nikada nije stupio niti je uestvovao u ma kojoj organizovanoj aktivnosti homoseksualaca. Nijedna od tih informacija se nije nalazila u fajlu MSA. Nikol je zapanjilo ono to je saznala. Nije bila uznemirena time to je Jano bio (ili je i dalje) homoseksualac; nije imala predrasuda u pogledu seksualne orijentacije. Ono to ju je najvie uznemirilo bila je verovatnoa da je slubeni fajl namerno cenzurisan da bi se uklonilo svako pominjanje bilo njegove homoseksualnosti, bilo raniji dodiri sa generalom Borzovim. Poslednji podaci u Taborijevom hronolokom saetku takoe su predstavljali iznenaenje za Nikol. Prema dosjeu, ukalo se da je Jano potpisao ugovorom sa mitom i Hagenestom, nemakim izdavakim konglomeratom, u poslednjoj nedelji decembra, neposredno pre lansiranja. Zadatak mu je bilo da prua neodreene "konsultacije" u okviru irokog spiska postnjutnovskih medijskih aktivnosti zarad

podrke neega to je bilo oznaeno kao projekat Braun-Sabatini. Kosmonautu Taboriju je za potpisivanje uplaen poetni honorar od tri stotine hiljada maraka. Tri dana kasnije njegova majka, koja je skoro godinu dana ekala jedan od novih vetakih implanta za mozak to su smanjivali oteenja izazvana Alzhajmerovom boleu, stigla je na Bavarsku bolnicu u Minhenu radi izvoenja neurohirurke intervencije. Oiju umornih i uagrenih, Nikol dovri itanje obimnog dosjea dr Dejvida Brauna. Tokom asova dok je prouavala njegov hronoloki saetak, stvorila je svoj poseban podfajl za one stavke koje su je naroito zanimale. Pre nego to je ponovo pokuala da zaspi, Nikol jo jednom prelista taj posebni podfajl. Leto 2161: Jedanaestogodinjeg Brauna otac je prijavio u logor Longhorn i pored otrog protivljenja majke. Tipian letnji logor za deake iz vie klase u planinskom kraju u Teksasu, sa mnotvom atletskih aktivnosti, streljatvom, veslatvom i peaenjem po divljini. Deaci su iveli po desetorica po barakama. Braun je smesta postao izuzetno neomiljen. Petog dana cimeri su ga uhvatili kada je dolazio sa tuiranja i obojili mu genitalije u crno. Braun je odbijao da izae iz kreveta sve dok majka nije preputovala gotovo dve stotine milja da ga uzme i odvede kui. Otac je, izgleda, posle tog incidenta potpuno ignorisao sina. Septembar 2166. Poto se zavrio privatnu srednju kolu, Braun se upisao kao student fizike u Prinstonu. Ostao je u Nju Dersiju samo osam nedelja. Diplomirao na SMU, ivei kod kue. Jun 2173: Doktorirao fiziku i astronomiju na Harvardu. Vilson Braunvel, mentor za disertaciju, nazvao je Brauna "ambicioznim, marljivim studentom." Jun 2175: Braun je dovrio postdoktorsko istraivanje o evoluciji zvezda sa Brajanom Marisonom u Kembridu. April 2180: Oenio se anetom Hadson iz Pasadene u Kaliforniji. Gospoa Hadson bila je postdiplomski student na Stenfordu. Jedino dete, kerka Anela, roeno decembra 2184. Novembar 2181: Odbijeno mu je doivotno mesto na odseku za astronomiju na Stenfordu zbog toga to su dva lana odbora za ocenu smatrala da je Braun falsifikovao naune podatke u nekoliko od svojih brojnih strunih publikacija. Odluka nije nikada povuena. Januar 2184: Prijavljen za prvi savetodavni odbor 2184. Pripremio opsene planove za seriju novih astronomskih teleskopa na nevidljivoj strani Meseca. Maj 2187: Braun proglaen predsednikom odseka za fiziku i astronomiju na SMU u Dalasu, Teksas.

Februar 2188: Pesnienje sa Vendelom Tomasom, prinstonskim profesorom, za vreme odravanja skupa AAAS u ikagu. Tomas je tvrdio da je Braun ukrao i publikovao ideje o kojima su zajedno raspravljali. April 2190: Naelektrisao nauni svet time to je ne samo publikovao revolucionarne modele procesa u supernovama, ve i predvideo da e se jedna oblinja supernova pojaviti sredinom marta 2191. Istraivanje je obavljao u saradnji sa doktorantom na SMU, Elen Bernstin iz Njujorka. Postdiplomski saradnici gospoice Berntajn nagovetavaju da su nove ideje zapravo bile njene. Braun postao slavan zahvaljujui svom odvanom i ispravnom predvianju. Jun 2190: Braun se razveo sa enom, od koje je bio razdvojen osamnaest meseci. Odvojili su se tri meseca poto je gospoica Elen Bernstin poela svoj postdiplomski rad. Decembar 2190: Venao se sa gospoicom Bernstin u Dalasu. Mart 2191: Supernova 2191a ispunila je nono nebo svetlou, kao to su to predvideli Braun i saradnici. Jun 2191: Braun je potpisao dvogodinji ugovor sa CBS-om kao nauni izveta. Preao na UBC 2194, a zatim, na preporuku agenta, 2197. na INN. Decembar 2193. Braun je primio najvie odlikovanje MSA za istaknuta nauna dostignua. Novembar 2199: Potpisao ekskluzivni, viegodinji, multimilionski ugovor u markama sa mitom i Hagenestom da "eksploatie" sve mogue komercijalne vidove misije 'Njutn', ukljuujui tu knjige, video i obrazovni materijal. U grupi sa Franeskom Sabatini kao drugim glavnim uesnikom, dok su kosmonauti Hajlman i Tabori savetnici. Bonus za potpisivanje u iznosu od dva miliona maraka uplaen na tajni raun u Italiji. Alarm na satu ju je probudio poto je spavala samo dva sata. Nikol se izvukla iz postelje i osveila u pominom lavabou. Lagano je izala na hodnik i krenula do zajednike prostorije. Ostalih etvoro svemirskih kadeta okupili su se oko Dejvida Brauna u kontrolnom centru i uzbueno prelazili pojedinosti poetnog izlaska. "U redu", govorio je Riard Vejkfild, "Prvi prioritet imaju laki individualni prenosnici na desnom i levom stepenitu i jedan lift za teke terete od glavine do Sredinje nizije. Onda emo postaviti privremeni kontrolni centar na ivici nizije, pa emo sastaviti i testirati tri rovera. Provizorno logorite veeras, osnovni logor sutra na poloaju Beta blizu obale Cilindrinog mora. Ostaviemo sastavljanje i putanje u pogon dva helikoptera za sutra, ledomobile i motorne amce za dan tri." "Odlino izloen saetak", odvrati dr Braun. "Franeska e poi sa vas etvoro dok ovog jutra budete podizali infrastrukturu. Kada laki prenosnici budu postavljeni i funkcionalni, admiral Hajlman i ja emo vam se pridruiti skupa sa dr Takagiijem i gospodinom Vilsonom. Noas emo svi spavati u Rami." "Koliko ima baklji za dugo osvetljavanje?" upita Jano Tabori Irinu Turgenjev.

"Dvanaest", odgovori ona. "To bi trebalo da bude i previe za danas." "A noas, kada budemo poli tamo da spavamo, bie to najmranija no koju je iko od nas video", ree dr Takagii. "Nee biti meseca i zvezda, nikakvih odraza sa tla, niega osim crnila na sve strane." "Kolika e biti temperatura?" upita Vejkfild. "Nismo sigurni", odgovorio je japanski naunik. "Prve kapsula su nosile samo kamere. Ali temperatura u oblasti oko kraja tunela bila je ista kao na Rami I. Ukoliko to ita znai, onda bi trebalo da na logoritu bude oko deset ispod nule." Takagii zastade na trenutak. "I da otopljava", produio je. "Sada smo unutar orbite Venere. Oekujemo da se svetla upale u sledeih osam ili devet dana, kao i da se Cilindrino more otopi od dna prema povrini ubrzo potom." "Hej", naali se Dejvid Braun. "To zvui kao da si se preobratio. Vie ne uslovljava sve svoje izjave, samo neke od njih." "Sa svakim podatkom koji kazuje da ovaj svemirski brod odgovara njegovom prethodniku od pre sedamdeset godina, raste verovatnoa da su istovetni. Do sada, ako izuzmemo taan trenutak korekcionog manevra, dve letelice su bile iste." Nikol prie grupi. "Gle, ko je ovde", ree Jano sa svojim uobiajenim osmehom. "Na peti i poslednji svemirski kadet." On primeti njene naduvene oi. "A na novi zapovednik je bio u pravu. Stvarno izgleda kao da e ti odmor prijati." "to se mene tie", umea se Riard Vejkfild, "ja sam razoaran to e sada moj asistent prilikom sastavljanja rovera biti Jamanaka umesto madam de ardan. Na sanitetski oficir bar govori." Morau da recitujem sebi ekspira da ostanem budan." Munuo je Jamanaku u rebra. Japanski pilot zamalo da se nasmei. "elela sam da vam svima poelim sreu", ree Nikol. "Kao to vam je dr Braun sigurno kazao, inilo mi se da sam previe umorna da bih bila od mnogo pomoi. Trebalo bi da budem svea i sprenmna do druge operacije." "Pa", primeti Franeska Sabatini nestrpljivo poto se njena kamera okrenula po sobi i uhvatila zavrni krupni plan svakog lica. "Jesmo li najzad spremni?" "Krenimo", ree Vejkfild. I oni pooe prema vazdunoj komori u prednjem delu svemirskog broda "Njutn". 22. ZORA Riard Vejkfild radio je brzo u gotovo potpunoj tami. Nalazio se na pola puta na stepenitu Alfa, gde je gravitacija usled centrifugalne sile koju je stvaralo Ramino obrtanje narasla na vie od jedne etvrtine g. Svetla sa njegovog lema obasjavala su neposrednu okolinu. Gotovo da je zavrio novi stub nosa. Proverio je zalihu vazduha. Ve se smanjila na ispod polovine. Do sada je trebalo da se nau dublje u Rami, blie mestu gde bi mogli da udiu okolni vazduh. Ali potcenili su vreme koje e im biti potrebno da postave lake prenosnike. Zamisao je bila izuzetnio jednostavna i nekoliko puta su je uvebavali tokom simulacija. Gornji deo posla, dok su bili u blizini lestvi i bukvalno bez teine, bio je relativno lak. Ali na ovom nivou postavljanje svakog nosaa bivalo je sve sloenije, zbog sile tee koja se poveavala i menjala.

Tano hiljadu stepenika iznad Vejkfilda Jano Tabori je dovravao vezivanje sidrinih kablova oko metalnih preki nanizanih po stepenitu. Posle skoro etiri asa zamornog, jednolinog posla oseao se iscrpljeno. Seao se argumenta koji je direktor gradnje potegao kada su on i Riard predloili upotrebu specijalizovane maine za postavljanje lifta. "Ne isplati se praviti robota za poslove koji se ne ponavljaju", rekao je ovek. "Roboti su dobri samo za poslove koji se ponavljaju." Jano baci pogled ispod sebe, ali je mogao da vidi samo do sledeeg nosaa, dve stotine pedeset stepenika niz stepenite. "Da li je vreme za ruak?" upita Vejkfilda preko kompaka. "Moe biti", glasio je odgovor. "Ali kasnimo. Tek smo u 10,30 poslali Jamanaku i Turgenjevu na stepenite Gama. Sa trenutnom brzinom, imaemo sree ako danas zavrimo ove lake prenosnike i provizorno logorite. Moraemo da odloimo lift za teke terete i rovere za sutra." "Hiro i ja ve jedemo", oboje zaue Irinu sa druge strane osnove cilindra. "Bili smo gladni. Zavrili smo nosa stolice i gornji motor za pola sata. Sada smo sili do stuba broj 12." "Dobar posao", ree Vejkfild. "Ali upozoravam vas da ste na lakom delu, oko lestvi i gornjeg sektoru stepenita. Rad u besteinskom stanju je igraka. ekajte dok gravitacija postane merljivo drugaija na svakom novom poloaju." "Prema laserskom daljinomeru, kosmonaut Vejkfild se nalazi na tano 8,13 kilometara od mene", ue svi kada se umeao dr Takagii. "To mi nita ne kazuje, profesore, ukoliko ne znam gde se nalazi." "Stojim na ispustu odmah pokraj nae relejne stanice, blizu dna stepenita Alfa." "Hajde, ig, zar se vi istonjaci nikada neete sloiti sa ostalim svetom? 'Njutn' je parkiran na vrhu Rame, a ti si na vrhu stepenita. Ukoliko ne moemo da se sloimo oko toga ta je gore, a ta dole, kako moemo da se nadamo da emo ikada izmenjivati tanana oseanja? A kamoli da igramo ah." "Hvala, Janoe. Ja sam na vrhu stepenita Alfa. Uzgred, ta to radite? rastojanje vam se brzo poveava." "Ja klizim niz ogradu da se sastanem sa Riardom za ruak. Ne dopada mi se da sam jedem ribice i ips." "I ja silazim za ruak", ree Franeska. "Upravo sam snimila izvanrednu demonstraciju Koriolisove sile sa Hirom i Irinom. Bie sjajna za asove osnova fizike. Biu tamo za pet minuta." "Reci, sinjora..." Bio je to ponovo Vejkfild, "...misli li da te moemo nagovoriti na neki poten posao. Prekidamo svoj rad da bismo se prilagodili tvom filmovanju moda bi i ti mogla da uradi neto za nas." "Ja sam voljna", odgovori Franeska. "Pomoi u posle ruka. Ali sada bi mi dobro dolo malo svetla. Moe li da upotrebi jednu baklju i da me pusti da snimim tebe i Janoa kako piknikujete nasred Stepenita bogova?" Vejkfild je programirao baklju za odloeno paljenje i popeo se osamdesetak stepenica do najblieg ispusta. Kosmonaut Tabori dospeo je na isto mesto pola minuta pre nego to ih je svetlost preplavila. Nalazei se dva kilometra iznad njih, Franeska je prela kamerom preko tri stepenita i onda zumirala dve figure koje su prekrtenih nogu sedele na ispustu. Iz te perspektive, Jano i Riard izgledali su kao dva orla ugnedena na strmini visoke planine.

Do kasnog popodneva prenosnik Alfa bio je dovren i spreman za testiranje. "Pustiemo te da bude prva muterija", ree Riard Vejkfild Franeski, "poto si bila dobra da nam pomogne." Stajali su u punoj gravitaciji u podnoju neverovatnog stepenita. Trideset hiljada stepenika protezalo se u tminu vetakih nebesa nad njima. Pored njih, na Sredinjoj niziji, ve su bili u pogonu ultralaki motor i samostalna energetska centrala prenosnika. Kosmonauti su preneli elektrine i mehanike sisteme na leima u nerasklopljenom stanju, a za sklapanje im je bilo potrebno manje od jednog sata. "Male stolice nisu nerazdvojivo povezane sa kablovima", objasnio je Vejkfild Franeski. "Na svakom kraju postoji mehanizam koji vezuje ili odvaja stolicu. Na taj nain nije neophodno da imamo gotovo beskonaan broj sedita. Franeska uz oklevanje sede na plastinu strukturu odvojenu iz grupe slinih korpi obeenih o boni kabl. "Jesi li siguran da je bezbedno?" upita ona, zagledana u tamu iznad sebe. "Razume se", nasmeja se Riard. "Potpuno je isto kao na simulaciji. A ja u biti u sledeoj stolici iza tebe, samo minut, odnosno etiri stotine metara nie. Ukupno za vonju od dna do vrha treba etrdeset minuta. Prosena brzina je dvadeset etiri kilometra na as." "A ja ne treba nita ne radim", setila se Franeska, "osim to u vrsto sedeti, drati se i da aktivirati svoj sistem za disanje jedno dvadeset minuta pre vrha." "Ne zaboravi da stavi sigurnosni pojas", podseti je Vejkfild sa osmehom. "Ako bi kabl usporio ili stao blizu vrha, gde nema teinu, momenat bi te mogao gurnuti da zaplovi u ramansku prazninu." Iscerio se. "Ali s obzirom na to da itav prenosnik ide pored stepenita, u sluaju ma kakve nevolje mogla bi da izie iz korpe i da se vrati do glavine stepenicama." Riard klimnu i Jano Tabori ukljui motor. Franeska se odie sa tla i ubrzo nestade nad njima. "Ja idem pravo do Game, im budem siguran da si krenuo", ree Riard Janou. "Trebalo bi da drugi sistem bude laki. Poto emo raditi svi skupa, morali bismo da ga zavrimo najkasnije do 19,00." "Pripremiu logor dok vi doete do vrha", primeti Jano. "Misli li da emo noas ipak ostati ovde?" "To nema mnogo smisla", ree Dejvid Braun odozgo. On ili Takagii itavog dana su pratili sve komunikacije kosmonauta. "Roveri jo nisu spremni. Nadali smo se da emo sutra malo da istraujemo." "Ukoliko svako od nas spusti par podsistema", odvrati Vejkfild, "Jano i ja bismo mogli da sastavimo jedan rover noas pre spavanja. Drugi rover e verovatno biti funkcionalan sutra pre podneva, ukoliko se ne jave neke potekoe." "To je izvodljiv scenario", oglasi se Braun. "Da vidimo koliko smo napredovali i koliko emo svi biti umorni za tri sata." Riard se pope u svoju malu stolicu i saeka da algoritam za automatski utovar u procesoru povee njegovo sedite za kabl. "Uzgred", rekao je kada je poeo uspon, "mnogo ti hvala na dananjem dobrom raspoloenju. Moda ne bih izdrao bez svih onih viceva." Jano se nasmei i mahnu prijatelju. Pogleda dignutog navie iz svoje pokretne stolice, Riard Vejkfild jedva da je mogao da razazna svetla sa Franeskinog lema. Na vie je od sto spratova iznad mene, pomislio je. Ali na samo dva i po odsto rastojanja odavde do glavine. Ovo mesto je ogromno.

Posegao je u dep i izvadio prenosnu meteoroloku stanicu za koju ga je Takagii zamolio da je ponese. Profesor je eleo precizan profil svih atmosferskih parametara u severnoj polarnoj udubini Rame. Od naroitog znaaja za njegove modele cirkulacije bili su gustina i temperatura vazduha u zavisnosti od rastojanja od vazdune komore. Vejkfild je gledao kako oitavanje pritiska, koje je poelo na 1,05 bara, pada ispod zemaljskog pritiska i nastavlja svoje ravnomerno, jednolino sputanje. Temperatura se drala na hladnoi od -8 stepeni Celzijusove lestvice. Zavalio se u naslon i zatvorio oi. Bio je to neobian oseaj, voziti se u korpi navie i samo navie u tami. Riard utia jainu zvuka na jednom kanalu kompaka; jedini razgovor vodili su Jamanaka i Turgenjeva, a nijedno od njih dvoje nije imalo mnogo ta da kae. Pojaao je jainu Betovenove este simfonije koja je svirala u pozadini na drugom kanalu. Dok je sluao muziku, Riard se iznenadio kako je njegov unutranji pogled na potoie, cvee i zelena polja Zemlje prizivao moan oseaj nostalgije. Za njega je bilo gotovo nemogue da odmeri udotvorni sled dogaaja koji ga je doveo od deakog doma u Stratfordu najpre do Kembrida, pa do Svemirske akademije u Koloradu i najzad ovde, na Ramu, gde se vozio na prenosniku u tami du Stepenita bogova. Ne, Prospero, ree sebi, nijedan arobnjak nije mogao izmisliti takvo mesto. Seao se kada je kao deak prvi put gledao Buru i prestraio se prikaza sveta ije su tajne mogle biti izvan naeg poimanja. Nema arolija, rekao je u to vreme. Postoje samo prirodne pojave koje ne moemo da objasnimo. Riard se nasmei. Prospero nije bio arobnjak; bio je samo osujeeni naunik. Trenutak kasnije Riarda Vejkfilda ostavi bez daha najokantniji prizor koji je ikada video. Dok mu je stolica jedrila navie uporedo sa stepenitem, zora svanu na Rami. Tri kilometra ispod njega, useene u Sredinju niziju, dugake prave doline koje su se pruale od ruba udubine do Cilindrinog mora iznenada eksplodirae svetlou. est linearnih sunaca Rame, po tri u svakom polucilindru, bili su paljivo projektovani da donesu ravnomerno osvetljenje tuinskom svetu. Prvo to je Vejkfild osetio bili su vrtoglavica i munina. Visio je u vazduhu okaen o tanki kabl hiljadama metara iznad tla. Zatvorio je oi i pokuavao da se povrati. Nee pasti, rekao je sebi. "Aieee", zau on urlik Hiroa Jamanake. Iz potonjeg razgovora mogao je da zakljui da je Hiro, koga je prepala navala svetla, izgubio oslonac u blizini sredine stepenita Gama. ini se da je padao dvadeset ili trideset metara pre nego to je veto (i uz puno sree) uspeo da se uhvati za deo ograde. "Jesi li dobro?" upita Dejvid Braun. "ini mi se", odgovori Jamanaka bez daha. Kada je ta kratka kriza prola, svi su poeli da govore uglas. "To je fantastino!" vikao je dr Takagii. "Nivo osvetljenja je izvanredan. I sve to se deava pre topljenja leda. Drugaije je. U potpunosti je drugaije." "Pripremite mi drugi modul im stignem na vrh", ree Franeska. "Gotovo mi je nestalo filma." "Kakva lepota. Kakva neopisiva lepota", dodade general O'Tul. On i Nikol de ardan gledali su monitor na "Njutnu". Slika sa Franeskine kamere direktno im je prenoena preko relejne stanice na glavini. Riard Vejkfild nije rekao nita. Jednostavno je piljio, opinjen svetom ispod sebe. Jedva da je mogao da razazna Janoa Taborija, maineriju prenosnika i

poludovreno logorite u podnoju stepenita. Pa ipak mu je ve i samo rastojanje do njih ukazivalo na razmere tog tuinskog sveta. Dok je gledao preko stotina kvadratnih kilometara Sredinje nizije, u svim pravcima je video opinjavajue prizore. Ali postojale su dve stvari koje su mu preplavile matu i vidno polje: Cilindrino more i masivne, iljate strukture u junoj udubini nasuprot njemu, na rastojanju od pedeset kilometara. Dok su mu se oi privikavale na svetlost, dinovski sredinji vrh u junoj udubini kao da je postajao sve vei i vei. Prvi istraivai su ga nazvali Veliki Rog. Da li je mogue da je stvarno visok osam kilometara? upita se Vejkfild. est manjih iljaka koji su okruivali Veliki Rog u vidu estougla i stajali povezani za njega i za zid Rame ogromnim lunim nosaima, bili su vei od iega to je ovek stvorio na Zemlji. Pa ipak su delovali patuljasto u poreenju sa oblinjim sredinjim iljkom koji je izbijao iz samog sredita udubine i pruao se du same obrtne ose cilindra. U prednjem planu, na pola puta izmeu Vejkfildovog poloaja blizu severnog pola i mamutske konstrukcije na jugu, cilindrini svet bio je opasan plavkasto belim prstenom. Smrznuto more delovalo je nelogino i na pogrenom mestu. Nikada se nije moglo otopiti, eleo je um da kae, ili bi sva ta voda pala prema sredinjoj osi. Ali Cilindrino more je u okviru obala drala centrifugalna sila Rame. Niko nije znao bolje od posade "Njutna" da bi na njegovoj obali ljudsko bie imalo istu teinu kao da stoji pokraj zemaljskog okeana. Grad-ostrvo u sredini Cilindrinog mora je bio Ramin Njujork. Riardu se njegovi oblakoderi nisu inili previe upeatljivi usred prizora koji je ponudila svetlost baklji. Ali pod rasvetom ramanskih sunaca bilo je jasno da tom gradu pripada sredinja pozornica. Njujork je privlaio pogled sa svake take u unutranjosti Rame - krcato, ovalno ostrvo zgrada koje je predstavljalo jedini prekid u urednom prstenu Cilindrinog mora. "Pogledajte samo Njujork!" povika dr Takagii uzbueno u svoj kompak. "Mora biti da ima gotovo hiljadu zgrada visokih preko dvesta metara." Zastao je samo na sekundu. "Oni tamo ive. Znam to. Njujork nam mora biti cilj." Posle poetne provale dolo je do dugog utanja dok je svaki kosmonaut posebno upijao u svest suncem obasjani svet Rame. Riard je sada jasno mogao da vidi Franesku, na etiri stotine metara iznad njega, dok mu je stolica prelazila spoj stepenita i lestvi i poinjala da se pribliava glavini. "Admiral Hajlman i ja smo upravo na brzinu izmenjali misli", prekide Dejvid Braun tiinu, "uz nekoliko saveta dr Takagiija. ini nam se da nema oiglednih razloga da promenimo planove za ovaj izlaz, bar ne za njegov uvodni deo. Ukoliko se ne dogodi jo neto neoekivano, produiemo izvoenje onoga to je Vejkfild predloio. Dovriemo dva prenosnika, spustiti rover da ga sklopimo kasnije veeras, pa emo svi spavati u logoru u podnoju stepenita kao to je planirano." "Ne zaboravite mene", povika Jano u svoj kompak. "Ja sam jedini koji nema bog zna kakav pogled." Riard Vejkfild otkopa svoj sigurnosni pojas i zakorai na lestve. Pogledao je nanie tamo gde je stepenite nestajalo u daljini. "Primam te, kosmonaute Tabori. Stigli smo u stanicu Alfa. Kad god bude dao signal, dii emo te da nam se pridrui." 23. NO

"...Uzevi u obzir neprekidno zlostavljanje od strane neurotinog oca i emocionalne oiljke koji mora da su mu ostali posle ranog venanja sa britanskom glumicom Sarom Tajdings, kosmonaut Vejkfild je izuzetno dobro prilagoen. Imao je dve godine profesionalne terapije posle svog slavnog razvoda, okonane godinu dana pre nego to je stupio na Svemirsku akademiju 2192. Njegovi kolski rezultati na Akademiji do dananjeg dana su neprevazieni; njegovi profesori elektrotehnike i raunarstva tvrde da je, u trenutka kada je diplomirao, Vejkfild znao vie od ijednog pripadika fakulteta... ...Izuzev opreznosti tamo gde je ukljuena prisnost (naroito sa enama - on oigledno nije stupao u emocionalne veze posle raspada braka), Vejkfild ne iskazuje nita od asocijalnog ponaanja uobiajenog kod zlostavljane dece. Iako mu je KS u mladosti bio nizak, postajao je manje nabusit kako je sazrevao i sada je mnogo manje rad da namee svoju blistavost drugima. Potenje i karakter su mu bez ijedne mrlje. ini se da mu je cilj znanje, a ne mo ili novac..." Nikol dovri itanje psiholokog profila Riarda Vejkfilda i protrlja oi. Bilo je vrlo kasno. Prouavala je dosjee od kako je posada u Rami polegala. Probudie se za svoj drugi dan u tom udnom svetu za manje od dva sata. Njena estoasovna smena kao oficira za komunikacije zapoee za trideset minuta. Dakle, od itave rulje, pomisli Nikol, postoje samo trojica koji su van svake sumnje. Ono etvoro sa svojim tajnim medijskim ugovorima ve su se kompromitovali. Jamanaka i Turgenjeva su nepoznate. Vilson je marginalno stabilan i ima sopstvene planove u svakom sluaju. Preostaju, dakle, O'Tul, Takagii i Vejkfild. Nikol opra ruke i umi se, pa ponovo sede za terminal. Izila je iz Vejkfildovog dosjea i vratila se u glavni meni memorijske kocke. Prelazila je pogledom uporedne statistike podatke i odabrala dva displeja za uporedni prikaz na ekranu. S leve strane stajao je ureen niz zbirova PI za svakog lana posade; nasuprot njemu, sa desne strane, Nikol je - poreenja radi - prikazala indekse KS za dvanaestorku sa "Njutna". PI KS Vejkfild +5.58 O'Tul 86 Sabatini +4.22 Borzov 84 Braun +4.17 Takagii 82 Takagii +4.02 Vilson 78 Tabori +3.37 de ardan 71 Borzov +3.28 Hajlman 68 de ardan +3.04 Tabori 64 O'Tul +2.92 Jamanaka 62 Turgenjev +2.87 Turgenjev 60 Jamanaka +2.66 Vejkfild 58 Vilson +2.48 Sabatini 56 Hajlman +2.24 Braun 49 Iako je Nikol ranije na brzinu prela veinu informacija u dosjeima, nije proitala sve tabele svih lanova posade. Neke indekse je sada videla prvi put. Naroito ju je iznenadio visoki koeficijent inteligencije Franeske Sabatini. Kakvo traenje, pomislila je Nikol smesta. Sav taj potencijal proerdan na tako prizemne ciljeve.

Prosean nivo inteligencije posade bio je prilino upeatljiv. Svaki kosmonaut nalazio se u vrnom postotku populacije. Nikol je bila "jedna u hiljadu", a nalazila se u sredini dvanaestorke. Vejkfildov skor inteligencije bio je stvarno izuzetan i smetao ga je u kategoriju "supergenija"; Nikol nikada ranije nije upoznala nekoga sa tako visokim rezultatom na standardizovanom testu. Iako ju je psihijatrijsko obrazovanje nauilo da ne veruje pokuajima kvantifikacije linih osobina, Nikol zainteresovae i indeksi KS. Ona sama bi intuitivno stavila O'Tula, Borzova i Takagiija na vrh liste. Sva trojica su bili ljudi od poverenja, uravnoteeni i saoseajni. Ali zapanjio ju je Vilsonov visoki koeficijent socijalizacije. Mora da je bio druga osoba pre nego to se spanao sa Franeskom. Nikol se nakratko upita zbog ega njen indeks KS nije vii od 71; onda se setila da je kao mlada ena bila vie povuena i okrenuta sebi. Dakle, kako stoji sa Vejkfildom? - upita se ona, shvativi da je on jedini valjan kandidat da joj pomogne da shvati ta se desilo sa RoHirovim softverom tokom Borzovljeve operacije. Da li je mogla da mu veruje? I da li je mogla da dobije Riardovu pomo, a da ne razotkrije neke od svojih neverovatnih sumnji. Nikol, ree ona sebi. Ako se ispostavi da je tvoja sumnja u urotu samo traenje vremena... Ali Nikol je bila ubeena da ima dovoljno nerazjanjenih pitanja da joj poslue kao garancija za nastavak istrage. Odluila je da porazgovara sa Vejkfildom. Poto je zakljuila da bi mogla da doda i sopstvene fajlove u kraljevu memorijsku kocku, stvorila je novi fajl, devetnaesti, koji se naprosto zvao NIKOL. Pozvala je svoj program za obradu teksta i napisala kratak podsetnik: 3-3-00 Odredila sa sigurnou da je RoHirov kvar tokom procedure sa Borzovim posledica spoljanje rune komande posle prvobitnog uitavanja i verifikacije. Vejkfild stavljen na listu za pomo. Nikol izvadi praznu memorijsku kocku iz fijoke pored kompjutera. Iskopirala je na nju i podsetnik i sve informacije uskladitene na kocki koju joj je dao kralj Henri. Kada se obukla za radnu smenu u letaki kombinezon, rezervni kocku je stavila u dep. General O'Tul je dremao u komandnom i kontrolnom kompleksu vojnog svemirskog broda kada je Nikol stigla da ga smeni. Iako vizuelni prikazi u manjoj letelici nisu bili tako zapanjujui kao oni u naunom brodu, raspored vojnog "KKK" u komunikacionom centru bio je daleko nadmoniji, naroito sa inenjerskog stanovita. Svim komandama je lako mogao da upravlja jedan kosmonaut. O'Tul se izvinio to nije bio budan. Pokazao je tri monitora koji su prikazivali isti prizor iz tri razliita ugla - ostatak posade kako vrsto spava u provizornom logoritu u podnoju stepenita Alfa. "Ovih poslednjih pet sati nisu bili ono to bi mogla da nazove uzbudljivim", ree on. Nikol se nasmei. "Generale, ne mora da mi se izvinjava. Znam da si na dunosti skoro dvadeset etiri asa." General O'Tul ustade. "Poto si otila", napravi on kratak pregled, proverivi svoj elektronski dnevnik na jednom od est monitora ispred sebe, "zavrili su veeru i zatim poeli sklapanje prvog rovera. Automatski program za navigaciju nije proao samotestiranje, ali je Vejkfild naao u emu je problem - bubica u softveru u jednom od potprograma izmenjenih prilikom poslednje isporuke - i otklonio ga. Tabori je odvezao

rover na probnu vonju pre nego to se posada pripremila za spavanje. Na kraju dana Franeska je poslala na Zemlju dirljivu emisiju." Zastao je na trenutak. "Da li bi volela da je vidi?" Nikol klimnu. O'Tul aktivira najdalji televizijski monitor sa desne strane i Franeska se pojavi u gro planu izvan obuhvaenog logorita. Scena je prikazivala deo dna stepenita i opremu za prenosnik. "Vreme za spavanje na Rami", poela je. Digla je pogled i obazrela se. "Svetla na ovom neverovatnom svetu neoekivano su se upalila pre oko devet sati i pokazala nam sa vie pojedinosti sloeno delo naih inteligentnih srodnika sa druge strane zvezda." Montaa fotografija i kratkih video snimaka, od kojih su neke napravile sonde, a neke lino Franeska tokom tog dana, prekinue njeno prianje o vetakom "svetiu" koji se posada "upravo spremala da istrauje". Na kraju kratkog segmenta kamera se ponovo usredsredi na Franesku. "Niko ne zna zbog ega je ovaj drugi svemirski brod za manje od jednog stolea zaao u nae malo podruje na rubu galaksije. Moda ta velianstvena kreacija nema objanjenje koje bi makar i izdaleka bilo pojmljivo za nas, ljudska bia. Ali moda negde u ovom prostranom i preciznom svetu metala moemo nai klju koji e odbraviti misterije to obavijaju stvorenja koja su sagradila ovu letelicu." Nasmeila se, a nozdrve joj dramatino uzdrhtae. "A ako to uinimo, onda emo moda napraviti korak blie upoznavanju samih sebe... a moda i svojih bogova." Nikol je videla da je generala O'Tula dirnuo Franeskin govor. I pored line odbojnosti prema toj eni, Nikol je morala mrgodno da prizna da je Franeska nadarena. "Tako dobro hvata moja oseanja u pogledu ovog poduhvata", ree O'Tul. "Kako bih voleo da ja mogu da se izraavam tako jasno." Nikola sede za konzolu i unese kod za preuzimanje. Sledila je proceduru navedenu na monitoru i proverila svu opremu. "U redu, generale", ree ona kada se okrenula u stolici, "verujem da odavde mogu da preuzmem." O'Tul je i dalje oklevao iza nje. Bilo je oigledno da eli da razgovara. "Imao sam dugu raspravu sa sinjorom Sabatini pre tri noi", ree on. "O religiji. Rekla mi je da je postala agnostik pre nego to se konano vratila crkvi. Rekla mi je da misli da ju je Rama ponovo obratio u katolikinju." Nastala je duga tiina. Iz nekog razloga u Nikolin um doe crkva iz petnaestog stolea u starom naselju Sent Etjen d'inji, osamsto metara niz put od Bovoa. Setila se kako je stajala u crkvi sa ocem jednog divnog prolenog dana i kako ju je opinilo svetlo koje se rasipalo kroz raznobojne vitrae. "Da li je Bog stvorio boje?" upita Nikol oca. "Neki kau da jeste", odgovori on lakonski. "A ta ti misli, papa?" upita ona tada. "Moram priznati", ree general O'Tul i Nikol prisili sebe da se vrati u sadanjost, "da me je itavo ovo putovanje uzdiglo u spiritualnom pogledu. Sada oseam da sam blie Bogu nego ikada ranije. Ima neto u razmiljanju o prostranstvu Vaseljene to oveka ini poniznim i tera ga na..." Zastao je. "ao mi je", poe on da se izvinjava. "Nametnuo sam..." "Ne", odgovori Nikol. "Ne, nisi. Tvoja me religijska sigurnost veoma bodri." "Svejedno, nadam se da te nisam uvredio ni na koji nain. Religija je vrlo lina stvar." Nasmeio se. "Ali ponekad je teko ne deliti svoja oseanja, naroito zbog toga to ste ti i sinjora Sabatini takoe katolikinje."

Kada je O'Tul napustio kontrolni kompleks, Nikol mu poele okrepljujui san. Poto je otiao, izvadila je duplikat memorijske kocke iz depa i smestila ga u ita kocki u KKK. Na ovaj nain sam bar, ree ona sebi, napravila rezervni primerak svojih izvora informacija. U um joj doe slika Franeske Sabatini kako napeto slua filosofsko pomazanje O'Tula o religijskom znaaju Rame. Ti si neverovatna ena, pomisli Nikol. ini tagod misli da treba. ak su ti prihvatljivi besmrtnost i licemerje. Dr igeru Takagii zurio je u opinjenoj tiini prema tornjevima i sferama Njujorka na etiri kilometra udaljenosti. S vremena na vreme priao bi teleskopu koji je privremeno postavio na strminu iznad Cilindrinog mora i prouavao tu pojedinost tuinskog pejsaa. "Zna", ree on posle dueg vremena kosmonautima Vejkfildu i Sabatinijevoj, "ne verujem da su izvetaji prve ekspedicije o Njujorku bili u potpunosti tani. Ili je ovo drugaiji svemirski brod." Ni Riard ni Franeskanita nisu odgovorili. Vejkfild je bio zauzet poslednjim pojedinostima sastavljanja ledomobila, a Franeska je, kao i obino, snimala Vejkfildove napore. "Izgleda da postoje tri dela grada koji su sigurno istovetna", nastavi dr Takagii, obraajui se pre svega sebi, "i tri podsklopa unutar svakog dela. Ali svih devet odeljaka nisu u potpunosti isti. Izgleda da ima malih razlika." "Eto", ree Riard Vejkfild i ustade sa zadovoljnim osmehom. "To bi trebalo da bude to. Pun dan pre nego to je planirano. Brzo u proveriti sve vane funkcije." Franeska baci pogled na sat. "Ve skoro sat kasnimo o odnosu na revidiranu satnicu. Hoemo li ipak otii da bacimo pogled na brzinu na Njujork pre veere?" Vejkfild slee ramenima i pogleda Takagiija. Franeska prie japanskom nauniku. "ta ti kae, igaru? Hoemo li na brzinu preko leda da pruimo ljudima na Zemlji pogled izbliza na Raminu verziju Njujorka?" "U svakom sluaju", odgovori Takagii. "Jedva ekam da..." "Samo ako budete ponovo u logoru najkasnije do 19,30", prekide je Dejvid Braun. Bio je u helikopteru sa admiralom Hajlmanom i Redijem Vilsonom. "Veeras treba da se pozabavimo ozbiljnim planiranjem. Moda e biti potrebno da revidiramo raspored za sutra." "U redu", ree Vejkfild. "Ukoliko za sada zaboravimo na sistem ekrka i ako ne bude problema u noenju ledomobila niz stepenice, trebalo bi da preemo more za deset minuta u dva smera. To bi nam ostavilo jo mnogo vremena poto se vratimo u logor." "Nadleteli smo pretean deo severne hemisfere", ree Braun. "Biota nema nigde. Gradovi izgledaju kao meusobni duplikati. Nije bilo iznenaenja nigde u Sredinjoj niziji. Lino mislim da bi sutra trebalo da napadnemo tajanstveni sever." "Njujork", povika Takagii. "Na cilj za sutra bi trebalo da bude detaljni pregled Njujorka." Braun nije odgovorio. Takagii prie rubu strmine i zagleda se u led pedeset metara ispod. Sa njegove leve strane neupeatljivo usko stepenite urezano u strminu sputalo se stepenicama sa malim razmacima. "Koliko je teak ledomobil?" upita Takagii. "Ne mnogo", odgovori Vejkfild. "Ali je kabast. Jesi li siguran da ne eli da eka da montiram ekrke? Uvek moemo da preemo na drugu stranu sutra." "Ja bih mogla da pomognem u noenju", umeala se Franeska. "Ukoliko ne budemo bar videli Njujork, neemo moi da stavljamo uene primedbe na veeranjem sastanku povodom planiranja."

"U redu", odvrati Riard, vrtei glavom prema Franeski, zabavljen njenom izjavom. "Sve za medije. Ja u ii prvi, tako da najvei deo tereta padne na moja lea. Franeska, poi u sredinu. Dr Takagii, na vrh. uvajte se ina. Otre su po rubovima." Tokom silaska na povrinu kraj Cilindrinog mora nije bilo nikakvih nepredvienih dogaaja. "Boe", ree Franeska Sabatini dok su se pripremali da preu led, "ba je bilo lako. Zato nam je sistem ekrka uopte potreban?" "Zbog toga to bi nam ponekad moglo zatrebati da nosimo i neto drugo ili, daleko bilo, da se odbranimo tokom uspona ili spusta." Vejkfild i Takagii su seli u prednji deo ledomobila. Franeska je bila u zadnjem delu sa svojom video kamerom. Takagii se sve vie vrpoljio kako su se primicali Njujorku. "Pogledajte samo to mesto", ree on kada se ledomobil naao na petstotinak metara od suprotne obale. "Moe li biti ikakve sumnje da je ovo glavni deo Rame?" Dok je trojka prilazila obali, zapanjujui prizor neobinog grada prostro se pred njihovim oima i prekinuo svaki razgovor. Sve u njegovoj sloenoj strukturi govorilo je o redu i svesnom delanju inteligentnih bia; pa ipak, prva grupa kosmonauta, pre sedamdeset godina, otkrila je da je isto toliko beivotan kao i ostatak Rame. Da li je taj prostrani kompleks, podeljen u devet delova, zaista bio izuzetnmo sloena maina, kao to su nagovestili prvi posetioci, ili je to izdueno i tanko ostrvo (deset kilometara sa tri) zaista predstavljalo grad iji su stanovnici davno nestali? Zaustavili su ledomobil na rubu smrznutog mora i peke poli okolo sve dok nisu nali stepenite koje je vodilo do zida-nasipa koji je okruivao grad. Uzbueni Takagii otkaska dvadeset metara ispred Vejkfilda i Sabatinijeve. Dok su se peli, otkrivalo se sve vie pojedinosti grada. Riarda smesta zainteresovae geometrijski oblici graevina. Kao dodatak normalnim, tankim oblakoderima, tu su bile rasute sfere, etvorougaoni objekti, ak i pokoji poliedar. I nepobitno su bili sloeni u nekakvo ustrojstvo. Da, pomislio je dok su mu oi prelazile zapanjujui kompleks struktura, eno tamo dodekaedra, pa pentaedra... Njegova matematika premiljanja naglo se prekidoe kada se sva svetla iznenada pogasie i kada itava unutranjost Rame uroni u tamu. 24. ZVUCI U TAMI U prvi mah Takagii nije mogao da vidi apsolutno nita. Bilo je to kao da je iznenada oslepeo. Dvaput je zatreptao i stajao bez ikakvog pokreta u potpunoj tami. Trenutna tiina na komunikacionim vezama eruptira u beznadenu galamu kada su svi kosmonauti istovremeno poeli da priaju. Smireno, borei se protiv sve veeg straha, Takagii pokua da se priseti prizora koji mu je poivao pred oima u trenutku kada su se svetla pogasila. Stajao je na zidu koji je gledao na Njujork, otprilike metar od opasne ivice. U poslednjoj sekundi je pogledao na levu stranu i upravo nazro stepenite koje se sputalo prema gradu na udaljenosti od moda dve stotine metara. Onda je scena iezla... "Takagii", uo je kako ga Vejkfild zove po imenu, "jesi li dobro?" Okrenuo se da odgovori na pitanje i primetio da su mu kolena postala klecava. U potpunoj tami izgubio je orijentaciju. Koliko se stepeni okrenuo? Da li je bio okrenut

pravo prema gradu? Ponovo se prisetio poslednje slike. Vrh uzdignutog zida nalazio se na dvadeset ili trideset metara iznad nivoa grada. Pad bi bio smrtonosan. "Ovde sam", oprezno uzvrati. "Ali previe sam blizu ivice." Spustio se na sve etiri. Metal je bio hladan pod njegovim akama. "Stiemo", ree Franeska. "Pokuavam da naem svetlo na video kameri." Takagii utia ton na kompaku i oslunu glasove svojih kolega. Nekoliko sekundi kasnije video je svetlo u daljini. Jedva da je mogao da razazna obrise dvoje saputnika. "Gde si, igeru?" upita Franeska. Svetlo njene kamere obasjavalo je samo prostor neposredno oko nje. "Ovde gore. Ovde gore." Mahnuo je pre nego to je shvatio da ga ne mogu videti. "Hou potpunu tiinu", povika Dejvid Braun preko komunikacionog sistema, "sve dok svako ne bude izvestio o svom poloaju." Razgovor prestade posle nekoliko sekundi. "A sada", produi, "Franeska, ta se deava tamo dole?" "Penjemo se stepenitem uza zid, na strani Njujorka, Dejvide, otprilike sto metara od mesta na kome smo parkirali ledomobil. Dr Takagii je bio ispred nas, ve na vrhu. Imamo svetlo sa moje kamere. Idemo po njega." "Janoe", ree zatim dr Braun, "gde si ti sa roverom broj 2?" "Otprilike tri kilometra daleko od logora. Farovi odlino rade. Moemo se vratiti za desetak minuta." "Vrati se i preuzmi upravljaku konzolu. Mi emo ostati u vazduhu pre nego to proveri da je sistem za navoenje funkcionalan na tvojoj strani... Franeska, pazi se i vrati se u logor to pre moe. I izvetavaj nas otprilike svaka dva minuta." "U redu, Dejvide", ree ona. Franeska iskljui kompak i ponovo pozva Takagiija. I pored injenice da je bio udaljen samo trideset metara, Franeski i Riardu bio je potreban itav minut da ga nau u tami. Takagii oseti olakanje kada je najzad doao u priliku da dodirne svoje kolege. Seli su pored njega na zid i stali da sluaju obnovljeni razgovor na kompaku. O'Tul i de ardanova potvrdili su da nije bilo drugih primetnih promena na Rami u vreme kada su se svetla pogasila. est prenosnih naunih stanica, ve montiranih u tuinskom brodu, nisu pokazivale nikakva bitna odstupanja. Temperatura, brzina i pravac vetra, seizmika oitavanja i spektroskopska oitavanja u spektru bliskom vidljivom bili su nepromenjeni. "Dakle, svetla su se pogasila", ree Vejkfild. "Priznajem da je bilo strano, ali nije ba Bog zna ta. Verovatno..." "Pst", ree Takagii iznenada. Posegao je nadole i iskljuio i svoj i Vejkfildov kompak. "uje li taj um?" Vejkfildu se iznenadna tiina uinila isto onako uznemirujua kao i potpuna tama pre nekoliko minuta. "Ne", ree on apatom, poto je sluao nekoliko sekundi, "ali moje ui nisu ba..." "Pst." Sada je bio red na Franesku. "Pria li o onom visokom, grebuckavom zvuku?" proapta ona. "Da", ree Takagii tiho, ali uzbueno. "Kao da neto strue o metalnu povrinu. Nagovetava kretanje." Vejkfild ponovo oslunu. Moda je neto i uo. Moda mu se samo priinjavalo. "Hajde", ree on ostalima, "da se vratimo do ledomobila."

"ekaj", ree Takagii kada se Riard podigao. "Izgleda da je prestalo ba kada si progovorio." Nagao se prema Franeski. "Ugasi svetlo", ree on blago. "Hajde da sedimo ovde u tami i da vidimo da li moemo ponovo da ga ujemo." Vejkfild ponovo sede pored kolega. Sa ugaenim svetlima na kameri, oko njega je vladala potpuna tama. Jedini zvuk poticao je od njihovog disanja. ekali su pun minut. Nisu uli nita. Upravo kada je Vejkfild hteo da zatrai da pou, zaue zvuk iz smera Njujorka. Podseao je na tvrde etke koje se vuku preko metala, ali postojao je i jedan visokofrekventni um, kao da tanuni glas veoma brzo peva, koji je probijao gotovo neprekidno grebanje. Zvuk je nepobitno bio vii. I sablastan. Vejkfild oseti kako mu kimom prolaze trnci. "Ima li kasetofon?" proapta Takagii Franeski. Grebanje se prekide na zvuk Takagiijevog glasa. Trojka je ekala jo petnaest sekundi. "Hej, vi tamo, hej, vi tamo", zaue buni glas Dejvida Brauna na kanalu za sluaj opasnosti. "Jeste li svi u redu? Ve jako kasnite sa javljanjem." "Da, Dejvide", odvrati Franeska. "I dalje smo tu. uli smo neobian zvuk iz Njujorka." "Nije sada vreme za te stvari. Imamo pred sobom veliku krizu. Svi nai novi planovi poivali su na pretpostavci da e Rama biti neprekidno osvetljen. Treba da ih sada prekrojimo." "Dobro", javi se Vejkfild. "Smesta kreemo sa zida. Ukoliko sve bude ilo kako treba, biemo kod logora za manje od jednog sata." Dr igeru Takagii je oklevao da napusti Njujork sa nereenom tajnom neobinog zvuka. Ali savreno je razumeo da sada nije vreme za nauno istraivanje grada. Dok je ledomobil hitao preko smrznutog Cilindrinog mora, japanski naunik se smeio. Bio je srean. Znao je da je uo novi zvuk, neto nepobitno drugaije od ma kog zvuka koji je katalogizirala prva ramanska ekipa. Bio je to dobar poetak. Kosmonauti Tabori i Vejkfild poslednji su se popeli prenosnikom pored stepenita Alfa. "Takagii je stvarno bio ljut na Brauna, zar ne?" ree Riard Janou dok je pomagao malom Maaru da sie sa stolice. Odlebdeli su uz nagib prema transporteru. "Nikada ga nisam video tako besnog", odvrati Jano. "ig je predani profesionalac i izuzetno se ponosi svojim poznavanjem Rame. To to je Braun tako olako odbacio um koji ste vi momci tamo uli znai nedostatak potovanja prema Takagiiju. Ne krivim iga to se iznervirao." Popeli su se na transporter i aktivirali prenosni modul. Prostrana tmina Rame povlaila se iza njih dok su se kretali osvetljenim hodnikom prema "Njutnu". "Bio je to ba neobian zvuk", ree Riard. "Stvarno me je najeio. Nisam imao pojma da li je to novi zvuk, ili su ga Norton i njegova grupa uli pre sedamdeset godina. Ali znam da me je tamo na zidu uhvatila dobra drhtavica." "ak je i Franeska na poetku bila besna na Brauna. elela je da napravi intervju sa igom za svoj noni izvetaj. Braun ju je nagovorio da to ne ini, ali nisam siguran da ju je potpuno ubedio da ti udni umovi nisu novost. Sreom, dovoljna vest bilo je i samo gaenje svetla." Dva mukarca sioe sa transportera i primakoe se vazdunoj komori. "Auf", ree Jano, "Sav sam kao prebijen. Bila su to dva duga, napet dana." "Aha", sloio se Riard. "Mislili smo da emo provesti sledee dve noi u logoru. Umesto toga, vratili smo se ovamo. Pitam se kakva li nas iznenaenja ekaju sutra."

Jano se nasmei svome prijatelju. "Zna li ta je smeno u svemu ovome?" ree on. Nije ekao da Vejkfild odgovori. "Braun stvarno veruje da je on zapovednik ove misije. Jesi li video kako je reagovao kada je Takagii kazao da bismo mogli da istraujemo Njujork u mraku? Braun verovatno misli da je njegova odluka da se vratimo na 'Njutna' i prekinemo prvi izlaz." Riard pogleda Janoa sa zbunjenim osmehom. "Nije, razume se", nastavi Jano. "Rama je doneo odluku da odemo. I Rama e odluiti ta emo uiniti sledee." 25. PRIJATELJ U NEVOLJI U snu je leao na futonu u riokanu iz sedamnaestog stolea. Odaja je bila veoma velika, sve u svemu devet tatami leaja. Sa njegove leve strane, u dvoritu sa druge strane uklonjene pregrade, nalazio se savreni minijaturizovani vrt sa majunim drveem i vetakim potokom. ekao je neku mladu enu. "Takagii-san, jesi li budan?" Promekoljio se i posegao za komunikatorom. "Halo", rekao je, a glas mu je odavao oamuenost. "Ko je?" "Nikol de ardan", uzvrati glas. "Izvinjavam se to zovem ovako rano, ali moram da te vidim. Hitno je." "Daj mi tri minuta", ree Takagii. Tano tri minuta kasnije na njegovim vratima zaulo se kucanje. Nikol ga pozdravi i ue u kabinu. Nosila je memorijsku kocku. "Ima li ta protiv?" ree ona i pokazala prema kompjuterskoj konzoli. Takagii zavrte glavom. "Jue je bilo est zasebnih incidenata", ree Nikol ozbiljno, pokazujui nekakve odraze na monitoru, "meu koje spadaju i dve najvee aberacije koje sam ikada videla u podacima o tvom srcu." Pogledala ga je. "Jesi li siguran da ste mi ti i tvoj doktor dali kompletne ranije zapise?" Takagii klimnu. "Onda imam razloga za brigu", nastavi ona. "Jueranje nepravilnosti ukazuju na to da se tvoja hronina dijastolna abnormalnost pogorala. Moda je zalistak poeo da proputa vie nego do sada. Moda je dugo razdoblje besteinskog stanja..." "Ili sam moda", prekide je Takagii sa blagim osmehom, "bio previe uzbuen, a viak adrenalina je pogorao problem." Nikol se zagleda u japanskog naunika. "To je mogue, dr Takagii. Jedna od veih nepravilnosti se pojavila nedugo poto su se svetla pogasila. Pretpostavljam da je to bilo kada si sluao svoj 'udni zvuk'." "A da drugi, kojim sluajem, nije bio tokom moje rasprave sa dr Braunom na logoritu? Ukoliko je tako, to bi potvrivalo moju hipotezu." Kosmonaut de ardanova dodirnu nekoliko tastera na konzoli i njen softver zae u novi potprogram. "Da", ree ona, "izgleda da je tako. Drugi incident se odigrao dvadeset minuta pre poetka naeg naputanja Rame. To bi bilo pred kraj naeg sastanka." Pomerila se od monitora. "Ali ne mogu otpisati neobino ponaanje tvoga srca samo zbog toga to si bio uzbuen."

Gledali su jedno u drugo nekoliko dugih sekundi. "ta pokuava da mi kae, doktore?" ree Takagii blago. "Hoe li mi odrediti da moram da se drim svoje kabine na 'Njutnu'? Sada, u najznaajnijem trenutku moje profesionalne karijere?" "Razmiljam da to uinim", odgovori Nikol iskreno. "Tvoje zdravlje mi je vanije nego tvoja karijera. Ve sam izgubila jednog lana posade. Nisam sigurna da li bih mogla da oprostim sebi ako izgubim i drugog." Videla je preklinjui izraz na licu svog kolege. "Znam koliko su ti izlazi u Ramu kritini za tebe. Pokuavam da naem neku vrstu opravdanja koje bi mi pomoglo da zaboravim jueranje podatke." Nikol sede na dalji kraj kreveta i skrenu pogled. "Ali kao doktor, a ne kosmonaut 'Njutna', nalazim da je to vrlo teko." ula je kako joj Takagii prilazi i osetila njegovu blagu ruku na svom ramenu. "Znam koliko su za tebe poslednja dva dana bila teka", ree on. "Ali nije bila tvoja greka. Svima nam je jasno da je smrt generala Borzova bila neizbena." Nikol prepozna potovanje i prijateljstvo u Takagiijevom pogledu. Zahvalila mu je svojim oima. "Izuzetno cenim ono to si uinila za mene pre lansiranja", nastavi on. "Ukoliko se sada osea dunom da ogranii moje aktivnosti, neu se protiviti." "Prokletstvo", ree Nikol i brzo ustade, "nije to tako jednostavno. Skoro pun sat sam prouavala tvoje podatke od noas. Pogledaj ovo. Zapisi iz proteklih deset sati savreno su normalni. Nema ni traga od ma kakve anomalije. A nisi imao nijednog incidenta nedeljama. Do jue. ta je sa tobom, ig? Da li ti je srce bolesno? Ili samo uvrnuto?" Takagii se nasmei. "ena mi je jednom rekla da imam udno srce. Ali pretpostavljam da je mislila na neto sasvim drugo." Nikol ukljui skener i prikaza trenutne podatke na monitoru. "Eto nas opet." Zavrtela je glavom. "Znaci savreno zdravog srca. Nijedan kardiolog na svetu ne bi se raspravljao o tom mom zakljuku." Pola je prema vratima. "Dakle, kako glasi presuda, doktore?" upita Takagii. "Nisam jo odluila", odgovori ona. "Ti bi mogao da mi pomogne. Postaraj se da se javi jo jedna nepravilnost u sledeih par sati i olakaj mi stvar." Mahnula mu je za pozdrav. "Vidimo se za doruak." Riard Vejkfild je izlazio iz svoje kabine kada je Nikol pola niz hodnik posle susreta sa Takagiijem. Ona donese spontanu odluku da porazgovara sa njime o RoHirovom softveru. "Dobro jutro, princezo", ree on kada joj je priao. "ta radi budna u ovo doba? Neto uzbudljivo, nadam se." "U stvari", odvrati Nikol istim aljivim tonom, "ba sam krenula da popriam sa tobom." Stao je da bi posluao. "Ima li jedan minut?" "Za tebe, madam doktore", odgovori on sa preteranim osmehom, "imam dva minuta. Ali ne vie. Da te podsetim, gladan sam. A ako se ne nahranim brzo kada sam gladan, pretvaram se u groznog dina-ljudodera." Nikol se nasmeja. "ta ti je na umu?" lako je dodao. "Moemo li u tvoju kabinu?" upita ona. "Znao sam. Znao sam", ree on, okrenuo se i brzo skliznuo prema vratima. "Najzad se desilo, ba kao u mojim snovima. Inteligentna, divna ena namerava da izrazi neugasivu ljubav..."

Nikol nije mogla da prigui kikot. "Vejkfilde", prekinula ga je, i dalje se smeei, "stvarno si beznadean. Zar nikada nisi ozbiljan? Treba da porazgovaram s tobom o poslu." "Auh, Boga mu", ree Riard dramatino. "Posao. U tom sluaju u te ograniiti na dva minuta koje sam ti dodelio ranije. I od posla postajem gladan... i nezgodan." Riard Vejkfild otvori vrata svoje kabine i saeka da Nikol ue. Ponudio joj je stolicu pred kompjuterskim monitorom i seo iza nje na leaj. Okrenula se da bi ga pogledala. Na polici iznad leaja nalazilo se tuce majunih figura slinih onima koje je videla ranije u Taborijevoj kabini i na Borzovljevom banketu. "Dopusti mi da te upoznam sa delom svoje menaerije", ree Riard, primetivi njenu radoznalost. "Srela si lorda i ledi Makbet, Puka i Vratila. Ovaj par su Tibalt i Merkucio iz Romea i Julije. Pored njih su Jago i Otelo, koje slede princ Hal, Falstaf i divna gospoa urka. Poslednji sa desne strane je moj najblii prijatelj, Taj Bard, ili skraeno TB." Dok je Nikol gledala, Riard okrenu prekida u blizini uzglavlja leaja i TB sie niz male stepenice sa police do kreveta. Dvadeset centimetara visoki robot paljivo je obiao pregibe krevetskog pokrivaa i priao da pozdravi Nikol. "A kako e biti tvoje ime, lepa gospo?" ree TB. "Ja sam Nikol de ardan", odgovori ona. "Zvui francuski", ree robot smesta. "Ali ja ne volim francuske stvari. Bar ne Valoa." Robot kao da ju je paljivo zagledao. "Vie lii na dete Otela i Dezdemone." Nikol je bila zapanjena. "Kako si to izveo?" upita ona. "Objasniu ti kasnije", ree Riard i mahnu rukom. "Ima li omiljeni ekspirov sonet?" upita robot sada. "Ako ima, izrecituj neki stih, ili daj TB-u broj." "Videh gde laska..." priseti se Nikol. "...jutro sunca puno", dodade robot. Planinskom vrhu suverenim okom, I ljubi polja u zeleno runo, Zlatom svog lica - i sja nad potokom... Mali robot je recitovao sonet uz tene pokrete glave i ruke i sa irokim opsegom izraza lica. Kreativnost Riarda Vejkfilda ponovo ostavi dubok utisak na Nikol. Setila se glavna etiri stiha soneta iz svojih fakultetskih dana i stala da ih mrmlja naporedio sa TBom: I moje sunce blistavoga sjaja Jednog jutra sjae mi sred ela; Ali, vaj, samo jedan sat to traja, A sad ga oblak skriva od mog tela... Kada je robot zavrio strofu, Nikol, dirnuta gotovo zaboravljenim reima, zatee sebe kako pljeska. "Zna li on sve sonete?" pitala je.

Riard klimnu. "Plus jo mnogo, mnogo poetskijih dramskih govora. Ali to nije njegova najistaknutija sposobnost. TB je isto tako i vrlo inteligentan robot. Moe da vodi razgovor bolje nego..." Riard se zaustavi usred reenice. "Izvini, Nikol. Monopoliem vreme. Rekla si da si dola da razgovara poslom." "Ali ve sam iskoristila svoja dva minuta", ree ona sa iskrom u oku. "Jesi li siguran da nee umreti od gladi ako ti budem oduzela jo pet minuta?" Nikol ukratko izloi rezultate svoje istrage u vezi sa neispravnou softvera RoHira, skupa sa njenim zakljukom da algoritme za zatitu mora da je onemoguila runa komanda. Nagovestila je da ne ume da produi preduzetu analizu i da bi volela da joj Riard malo pomogne. Nije raspravljala o svojim sumnjama. "Trebalo bi da bude maji kaalj", ree on sa osmehom. "Samo treba da naem mesto u memoriji gde su uskladitene komande. To bi moglo da oduzme neto vremena, s obzirom na veliinu memorijskog prostora, ali uopte uzev, te memorije se prave sa loginim arhitekturama. Ipak, ne shvatam zbog ega se bavi svim tim detektivskim poslom. Zbog ega naprosto ne upita Janoa i ostale da li su oni ubacili komande?" "U tome je problem", odvratila je Nikol. "Niko se ne sea da je zadao naredbu RoHiru u bilo kom trenutku posle konanog uitavanja i verifikacije. Kada je Jano udario glavom tokom manevra, uinilo mi se da su mu prsti na upravljakoj kutiji. On se ne sea, a ja nisam sigurna." Riardove obrve se namrgodie. "Malo je verovatno da se tek tako desilo da Jano iskljui zatitu nasuminom komandom. To bi znailo da je sveukupni dizajn glup." Razmiljao je jedan trenutak. "Ah, dobro", nastavio je, "nema potrebe za nagaanjem. Sada si mi probudila radoznalost. Baciu oko na problem im budem mogao da napravim mali..." "Prekid-prekid. Prekid-prekid." Oboje zaue glas Ota Hajlmana sa komunikatora. "Molim sve da smesta dou u nauni kontrolni centar na sastanak. Iskrsle su nove stvari. Svetla unutar Rame su se upravo vratila." Riard otvori vrata i poe za Nikol na hodnik. "Hvala ti na pomoi", ree Nikol. "To mi veoma znai." "Zahvaljuj mi se tek kad budem neto uinio", ree Riard sa osmehom. "ja sam na zlom glasu zbog obeanja... a sada, ta misli da znae sve te igre sa svetlom?" 26. DRUGI IZLAZ Dejvid Braun rairio je ogromni list hartije po stolu nasred kontrolnog centra. Franeska ga je podelila u odeljke koji su predstavljali sate i sada je bila zauzeta zapisivanjem onoga to joj je on govorio. "Prokleti softver za planiranje misije previe je neprilagodljiv da bismo ga upotrebili u ovakvoj situaciji", ree dr Braun Janou Taboriju i Riardu Vejkfildu. "Dobar je samo kada se redosled trenutno planiranih aktivnosti podudara sa nekom od pretpoletnih strategija." Jano prie jednom od monitora. "Moda je tebi laki za upotrebu nego meni", nastavi dr Braun, "ali ja sam otkrio da mi je odjutros mnogo lake da se oslonim na olovku i papir." Jano pozva program za planiranje misije i poe da unosi neke podatke.

"Saekaj trenutak", umea se Riard Vejkfild. Jano prestade da kuca po tastaturi i okrenu se da poslua kolegu. "Svi emo se naraditi ni zbog ega. Trenutno ne moramo da planiramo itav sledei izlaz. U svakom sluaju znamo da nam pri vei posao mora biti uspostavljanje baze. Na to e otii sledeih deset ili dvanaest asova. Ostatak planiranja izlaza moe se obavljati paralelno sa time." "Riard je u pravu", dodade Franeska. "Pokuavamo da uradimo sve previe brzo. Hajde da poaljemo svemirske kadete u Ramu da zavre podizanje. Dok ne budu tu, moemo da razradimo detalje izlaza." "To nije praktino", odvrati dr Braun. "Diplomci sa Akademije su jedini koji znaju koliko bi trebalo da traje koja inenjerska aktivnost. Ne moemo doneti pouzdan plan bez njih." "Onda e jedno od nas ostati ovde sa vama", ree Jano Tabori. Nasmeio se. "A moemo da poaljemo Hajlmana ili O'Tula unutra, kao dodatnog radnika. To ne bi trebalo mnogo da nas uspori." Zajednika odluka je doneta posle pola sata. Nikol e ponovo ostati na "Njutnu", bar dok se ne dovri infrastruktura, i predstavljae kadete tokom planiranja misije. Admiral Hajlman e ii u Ramu sa etvoro drugih profesionalnih kosmonauta. Zavrie tri preostala posla na podizanju infrastrukture: sastavljanje ostalih vozila, montiranje novih dvanaest prenosnih osmatrakih stanica na Severnoj hemisferi i konstrukciju logorita/komunikacionog kompleksa Beta na severnoj strani Cilindrinog mora. Riard Vejkfild je upravo ponavljao sve pojedinosti podzadataka sa svojom malom grupom, kada Redi Vilson, koji je bukvalno utao tokom itavog jutra, iznenada skoi sa stolice. "Sve je to sranje", povika on. "Ne mogu da poverujem u sve te besmislice koje ujem." Riard prekide pregled. Doktori Braun i Takagii, koji su ve poeli da raspravljaju o rasporedu pri izlazu, iznenada uutae. Sve oi se okrenue prema Rediju Vilsonu. "Jedan ovek je nastradao pre etiri dana", ree on, "ubio ga je, po svemu sudei, onaj ili ono to upravlja ovim dinovskim svemirskim brodom. Ali mi smo svejedno otili unutra da istraujemo. Zatim svetla poinju neoekivano da se pale i gase." Vilson se obazre po kabini i po ostatku posade. Oi su mu bile divlje. elo mu se znojilo. "I ta svi radimo? Ha? Kako odgovaramo na upozorenje koje su nam uputila stvorenja daleko naprednija od nas? Mirno sedimo i planiramo ostatak istraivanja njihove letelice. Zar niko od vas ne shvata? Oni ne ele da budemo ovde. ele da odemo, da se vratimo na Zemlju." Posle Vilsonovog izliva usledila je dua, neprijatna tiina. Konano, general O'Tul prie Rediju Vilsonu. "Redi", ree on tiho, "sve nas je uznemirila smrt generala Borzova. Ali niko od nas ostalih ne vidi nikakve veze..." "Onda ste slepi, ovee, svi ste slepi. Ja sam bio gore u onom prokletom helikopteru kada su se svetla pogasila. Jednog trenutka je bilo blistavo kao letnju dan, a sledeeg, puf, crno kao u grobu. Bilo je to uvrnuto, shvata, ovee. Neko je pogasio sva svetla. U ovoj raspravi nisam ni jedan jedini put uo nekog da se upita zato su se svetla pogasila. ta je s vama, ljudi? Jeste li previe pametni da biste se plaili?" Vilson je galamio nekoliko minuta. Stalno se vraao istoj temi. Ramanci su planirali smrt generala Borzova, slali su upozorenje sa svetlima koja se pale i gase, bie jo nesrea ako posada bude uporna sa istraivanjima.

General O'Tul je stajao pored Redija tokom itave epizode. Dr Braun, Franeska i Nikol uno su raspravljali postrance, a onda Nikol prie Vilsonu. "Redi", ree ona mirnim glasom, prekinuvi njegov govor, "zbog ega ti i general O'Tul ne poete sa mnom? Moemo da nastavimo ovaj razgovor, a da ne oduzimamo vreme ostatku posade." Sumnjiavo ju je pogledao. "S tobom, doktorko? Zbog ega bih poao sa tobom? Ti uopte nisi bila tamo. Nisi videla dovoljno da bi ita znala." Vilson stade ispred Vejkfilda. "Ti si bio tamo, Riarde", ree on. "Ti si video to mesto. Zna kakve su inteligencija i mo bile potrebne da se napravi tako veliki svemirski brod i da se zatim lansira na put izmeu zvezda. Hej, ovee, mi nismo nita za njih. Manji smo od mrava. Nemamo nikakvih izgleda." "Slaem se sa tobom, Redi", ree Riard Vejkfild mirno posle trenutka oklevanja. "Bar u pogledu poreenja naih mogunosti. Ali nemamo nikakvih dokaza da su neprijateljski raspoloeni. Ili da uopte mare da li istraujemo njihov brod ili ne. Naprotiv, ve sama injenica da smo ivi..." "Pogledajte", povika Irina Turgenjev iznenada. "Pogledajte monitor." Samotna slika zaledila se na dinovskom ekranu kontrolnog centra. Stvorenje nalik na raka ispunjavalo je itav kadar. Imalo je nisko, pljosnato telo, otprilike dva puta due nego ire. Teina mu je bila oslonjena na est nogu sa po tri zglavka. Dve kande nalik makazama pruale su se ispred tela, a itav niz manipulatora, koji su na prvi pogled neprijatno podseali na majune ljudske ruke, gnezdio se u blizini jednog otvore u njegovom oklopu. Podrobniji pogled je otkrivao da su manipulatori prava gvoarska radnja raznih mogunosti - bila su tu kleta, sonde, turpije, ak i neto to je podsealo na burgiju. Njegove oi, ukoliko su to bile, stajale su duboko uvuene u zatitne kapke i podignute poput periskopa iznad vrha ljuske. Same one jabuice bile su kristalne ili pihtijaste, otro plave boje, i bez ikakvog izraza. Prema ispisu sa strane slike bilo je jasno da je snimak nainjen pre svega nekoliko trenutaka sa neke od dalekometnih sondi, na mestu priblino pet kilometara juno od Cilindrinog mora. Kadar, snimljen teleskopskim soivom, pokrivao je povrinu od priblino est kvadratnih metara. "Dakle, imamo drutvo na Rami", ree Jano Tabori. Ostali kosmonauti su zapanjeno gledali monitor. itava posada se kasnije sloila da slika biota u obliku raka na dinovskom ekranu ne bi bila toliko strana da se nije pojavila ba u tom trenutku. Iako je Redijevo ponaanje oigledno bilo poremeeno, u onome to je govorio bilo je dovoljno razuma da podseti svakoga od njih na opasnosti ekspedicije. Nijedan lan posade nije bio potpuno lien straha. Svi su se oni, tokom nekog linog trenutka, suoili sa neprijatnom injenicom da superrazvijeni Ramanci moda nisu prijateljski nastrojeni. Ali svi su uglavnom potiskivali svoj strah. Bio je to deo njihovog posla. Poput ranih astronauta na spejs-atlu u Americi, koji su znali da im se vozilo svakog asa moe raspasti ili eksplodirati, kosmonauti sa "Njutna" prihvatali su okolnost da im je misija skopana sa rizicima koje nije mogue kontrolisati. Zdravo potiskivanje te injenice uslovljavalo je da grupa izbegava da raspravlja o uznemirujuim temama, najveim delom vremena, i da se usredsreuje na obaveznije stvari (i time lake za kontrolisanje), kao to je redosled dogaaja sledeeg dana.

Redijev ispad i istovremeno pojavljivanje rakolikog biota na monitoru izazvali su jednu od retkih ozbiljnih rasprava grupe tokom itavog projekta. O'Tul je rano istakao svoje stanovite. Iako su ga Ramanci fascinirali, nije ih se plaio. Bog je smatrao da treba da ga poalje na ovu misiju i, ukoliko On tako odabere, mogao je da odlui da ova neobina pustolovina bude poslednja u O'Tulovom ivotu. U svakom sluaju, ta god se desi bie volja Boja. Riard Vejkfild je izrazio stanovite koje je izgleda delilo jo nekoliko lanova posade. Za njega, itav projekat je bio izazovno putovanje otkria i proba line hrabrosti. Nesigurnosti su u svakom sluaju bile prisutne, ali one su izazivale i uzbuenja, pored opasnosti. Izuzetno uivanje u sticanju novih saznanja, skupa sa moguom monumentalnom vanou susreta sa vanzemaljskim artefaktom, predstavljali su vie nego dovoljnu nadoknadu za rizik. Riard nita nije zahtevao od misije. Bio je siguran da je to vrhunac njegovog ivota; ak i kada ne bi doiveo kraj projekta, ipak bi vredelo. Uinio bi neto vano tokom svog kratkog postojanja na Zemlji. Nikol je paljivo sluala raspravu. Sama nije mnogo govorila, ali je otkrila da se njeno sopstveno miljenje kristalie dok je sluala razgovor. Uivala je u praenju reakcija drugih kosmonauta, i verbalnih i neverbalnih. igeru Takagii je oigledno bio na Vejkfildovoj strani. Otro je klimao glavom sve vreme dok je Riard govorio o uzbuenju zbog uestvovanja u takvom projektu. Redi Vilson, sada povuen i verovatno postien zbog svoje ranije tirade, nije mnogo govorio. Admiralu Hajlmanu je bilo neprijatno od poetka do kraja. itav njegov doprinos se sveo da podsea druge na to koliko je vremena prolo. Neobino, ali dr Dejvid Braun nije dodao mnogo filosofskoj raspravi. Uputio je nekoliko kratkih komentara i jednom ili dva puta se inilo da je na samoj ivici uputanja u opirna objanjavanja. Ali to nije uinio. Njegovo pravo verovanje u pogledu Rame nije se razotkrilo. Franeska Sabatini je na poetku delovala kao neka vrsta posrednika ili prenosnika, postavljala je pitanja zarad razjanjenja i odravala ravnomerni tok razgovora. Ali pred kraj rasprave ponudila je nekoliko linih, iskrenih komentara. Njen filosofski pogled na misiju "Njutn" u potpunosti se razlikovao od onih koje su izrazili O'Tul i Vejkfild. "Mislim da itavu stvar prikazujete previe sloenom i intelektualnom", ree ona poto je Riard izloio dugi panegirik o radostima saznanja. "Nije mi bilo potrebno da stupim u neka duboka ispitivanja due pre nego to sam se prijavila da budem kosmonaut na 'Njutnu'. Prila sam toj temi na isti nain kao to inim kod veine svojih vanijih odluka. Proraunala sam odnos rizik/dobit. Procenila sam da korist - uzevi u obzir sve inioce, ukljuujui tu slavu, presti, novac, ak i pustolovinu - vie nego opravdava rizik. A apsolutno se ne slaem sa Riardom u jednom pogledu. Ukoliko poginem na ovoj misiji, neu biti nimalo srena. Za mene, veina koristi od ovog projekta je odloena; ne mogu da ih upotrebim dok se ne vratim na Zemlju." Franeskini komentari pobudie Nikolinu radoznalost. elela je da postavi italijanskoj novinarki jo neka pitanja, ali je zakljuila da ovo nije ni pravo vreme ni pravo mesto za to. Po okonanju sastanka, i dalje ju je zanimalo ono to je Franeska rekla. Da li je mogue da je ivot za nju zaista toliko jednostavan? upita se Nikol. Moe li se sve procenjivati preko rizika i koristi? Prisetila se odsustva oseajnosti kod Franeske

kada je ispila tenost za pobaaje. Ali ta je sa osnovnim naelima i vrednostima? Ili ak oseanjima? Kada se sastanak prekinuo, Nikol priznade sebi da joj je Franeska i dalje u velikoj meri zagonetka. Nikol je paljivo posmatrala dr Takagiija. Danas je bio mnogo pribraniji. "Doneo sam odtampanu strategiju izlazaka, dr Braune", ree on i mahnu gomilom papira debelom etiri palca, "da podsetim sve nas na njihove osnovne ciljeve koji su predstavljaju ishod vie od godinu dana paljivog planiranja misije. Mogu li da proitam delove kratkog pregleda?" "Ne mislim da je potrebno da to uini", odvrati Dejvid Braun. "Svi smo upoznati sa..." "Ja nisam", prekide ga general O'Tul. "Voleo bih da to ujem. Admiral Hajlman me je zamolio da obratim panju i da ga ukratko obavestim o glavnim crtama." Dr Braun mahnu Takagiiju da nastavi. Mali japanski naunik pozajmi stranu iz Braunovog portofolija. Iako je znao da se Dejvidu Braunu vie dopadalo da pou za rakolikim biotima tokom drugog izlaza, Takagii je i dalje pokuavao da ubedi ostale kosmonaute da aktivnost sa vrhunskim prioritetom treba da bude odlazak do grada Njujorka. Redi Vilson se izvinio sat ranije i otiao u svoju kabinu da odspava. Preostalih pet lanova posade na "Njutnu" proveli su najvei deo popodneva u nastojanjima, bez ikakvog uspeha, da se usaglase oko aktivnosti za drugi izlaz. Poto su dvojica naunika, Braun i Takagii, imali bitno razliita miljenja o tome ta bi trebalo uiniti, jednoglasni dogovor nije bio mogu. U meuvremenu, iza njih na velikom monitoru povremeno su se pojavljivali snimci svemirskih kadeta i admirala Hajlmana na poslu u Rami. Trenutna slika je pokazivala Taborija i Turgenjevu u logoritu pored Cilindrinog mora. Upravo su zavrili sastavljanje drugog motornog amca i proveravali njegove elektrine podsisteme. "...Redosled izlaza je paljivo isplaniran", itao je Takagii, "da bi bio u skladu sa Smernicama misije i Dokumentom o prioritetima, MSA-NT-0014. Osnovni ciljevi prvog izlaza su uspostavljanje inenjerske infrastrukture i bar povrno pretraivanje unutranjosti. Od naroite vanosti e biti identifikacija onih karakteristika drugog ramanskog svemirskog broda koje su na bilo koji nain razliite od prvog. Izlaz broj dva je tako planiran da dovri kartografisanje unutranjosti Rame, pri emu se pre svega valja usredsrediti na oblasti neistraene pre sedamdeset godina, kao i na razliitosti u unutranjosti opaene tokom prvog izlaza. Susreti sa biotima izbegavae se tokom drugog izlaza, iako e prisustvo i lociranje raznih vrsta biota biti deo postupka kartografisanja. Interakcija sa biotima bie odloena do treeg izlaza. Tek posle paljivog i dugotrajnog posmatranja bie preduzeti pokuaji da..." "To je dovoljno, dr Takagii", prekide ga Dejvid Braun. "Svi smo shvatili sutinu. Na nesreu, taj sterilni dokument je pripremljen mesecima pre lansiranja. O situaciji sa kojom smo sada suoeni nije se uopte razmiljalo. Svetla nam se pale i gase. A locirali smo i pratimo krdo od est rakolikih biota odmah iza junog ruba Cilindrinog mora." "Ne slaem se", ree japanski naunik uz sve duno potovanje. "Sam si rekao da nepredvieni redosled osvetljenja ne predstavlja fundamentalnu razliku izmeu dva svemirska broda. Nismo suoeni sa nepoznatim Ramom. Predlaem da planiramo izlaz u saglasnosti sa prvobitnim planom misije."

"Znai, ti daje prednost posveivanju itavog ovog izlaza kartografisanju, ukljuujui tu ili moda ak i obuhvatajui detaljno istraivanje Njujorka?" "Tano tako, generale O'Tule. ak i ukoliko se zauzme stav da 'neobini zvuci' koje smo uli ja i kosmonauti Vejkfild i Sabatinijeva ne predstavljaju zvaninu 'razliku', paljivo kartografisanje Njujorka je oevidno jedna od aktivnosti sa najveim prioritetom. A od vitalnog je znaaja da to ostvarimo tokom ovog izlaza. Temperatura Sredinje nizije ve je narasla do -5 stepeni. Rama nas nosi sve blie i blie Suncu. Svemirski brod se greje od spolja prema unutra. Predviam da e Cilindrino more poeti da se topi poev od dna za tri ili etiri dana..." "Nikada nisam rekao da Njujork nije legitiman cilj naih istraivanja", prekide ga ponovo Dejvid Braun, "ali od samog poetka drim da bioti predstavljaju pravo nauno blago ovog putovanja. Pogledajte te neverovatne tvorevine", ree on i ispuni sredinji ekran prizorom est rakolikih biota koji su se lagano kretali jednim praznim sektorom na Junoj hemisferi. "Moda vie nikada neemo imati priliku da uhvatimo jednog od njih. Kapsule su gotovo zavrile sa osmatranjem itavog polucilindra i nijedan drugi biot nije primeen." Ostali lanovi posade, ukljuujui i Takagiija, pogledae u monitor sa napetom panjom. Bizarna skupina vanzemaljaca, poreanih u trouglastoj formaciji sa neto veim primerkom na elu, primicala se rasutoj hrpi metalne paradi. Vodei rak je priao pravo do prepreke, zastao nekoliko sekundi, a zatim upotrebio kleta da raskomada elemente gomile u manje delove. Dva raka u drugom redu prenosila su metalne komade na lea preostala tri lana grupe. Taj novi materijal je poveao veliinu malih hrpa koje su se ve nalazile na vrhovima ljuski rakolikih biota u poslednjem redu. "Mora da su to ramanski ubretari", ree Franeska. Svi su se nasmejali. "Ali moete da vidite zbog ega elim da brzo delamo", nastavi je Dejvid Braun. "Upravo u ovom trenutku kratki snimak koji ste videli ide do svih televizijskih mrea na Zemlji. Preko milijardu naih blinjih ljudi i ena gledae ga sa istom meavinom straha i opinjenosti koju ste svi upravo osetili. Zamislite kakve emo laboratorije moi da napravimo da bismo prouavali ova stvorenja. Zamislite ta emo nauiti..." "Zbog ega misli da moe da uhvati nekog od njih?" upita general O'Tul. "Deluju mi prilino opasno." "Sigurni smo da su ta stvorenja, iako izgledaju kao bioloka, zapravo roboti. Otud naziv 'biot' koji je postao popularan tokom prve ekspedicije na Ramu i posle nje. Prema svim izvetajima Nortona i drugih kosmonauta sa Rame I, svaki takav biot je konstruisan da obavlja tano odreenu funkciju. Nemaju inteligenciju kakvu mi poznajemo. Trebalo bi da smo u stanju da ih nadmudrimo... i da ih ulovimo." Krupni plan hvataljki nalik makazama pojavi se na ekranu. "Ne znam", ree general O'Tul. "Bio bih skloniji da sledim predlog dr Takagiija i da ih poprilino dugo posmatram pre nego to pokuam da ulovim nekog." "Ne slaem se", ree Franeska. "Govorei kao novinar, nema krupnije teme od pokuaja da uhvatimo jednu od tih stvari. Svi na Zemlji e gledati. Nikada neemo imati drugu priliku poput ove." Zastala je na trenutak. "MSA nas pritiska za neku gromoglasnu vest. Incident sa Borzovim nije ba ubedio poreske obveznike sveta da se njihov novac za istraivanje svemira pametno troi." "Zbog ega ne moemo da obavimo oba zadatka tokom istog izlaza?" upita general O'Tul. "Jedna grupa bi mogla da istrauje Njujork, a druga bi pola za rakom."

"Nikako", odvratila je Nikol. "Ukoliko je cilj izlaza hvatanje biota, onda sve nae snage treba da budu usmerene u tom pravcu. Upamtite, ogranieni smo i u ljudstvu i u vremenu." "Na alost", ree Dejvid Braun, sada sa bledim osmehom, "ovu odluku ne moemo doneti kao odbor. Poto ne moemo da se saglasimo u potpunosti, ja moram doneti odluku... Dakle, cilj sledeeg izlaza bie hvatanje rakolikog biota. Pretpostavljam da e se admiral Hajlman sloiti sa mnom. Ukoliko ne, staviemo predlog na glasanje posade." Sastanak se polako prekide. Dr Takagii je eleo da iznese jo jedan argument, da istakne da se veina vrsta biota koje su videli prvi istraivai Rame nije pojavila sve do topljenja Cilindrinog mora. Ali niko vie nije eleo da slua. Svi su bili umorni. Nikol prie Takagiiju i neprimetno aktivira svoj biometrijski skaner. Fajl upozorenja je bio prazan. "isto kao suza", ree ona sa osmehom. Takagii je pogleda vrlo ozbiljno. "Odluka nam je pogrena", ree on mrgodno. "Trebalo je da poemo u Njujork." 27. UHVATITI BIOTA "Budi veoma oprezna", ree admiral Hajlman Franeski. "Uznemiruje me kada te gledam da se tako naginje." Sinjora Sabatini je ukotvila lanke ispod sedita helikoptera i sada se pruala kroz vrata. Drala je malu video kameru u desnoj ruci. Tri ili etiri metra ispod nje, oigledno ne obraajui panju na zujavu mainu nad njima, est rakolikih biota metodino je koraalo. I dalje su stupali u falangi, nanizani poput prva tri reda kegli za kuglanje. "Poi iznad mora", doviknu Franeska Hirou Jamanaki. "Idu prema ivici i uskoro e ponovo skrenuti." Helikopter se otro nakrenu na levo i polete preko ruba pet stotina metara visoke litice koja je razdvajala junu polovinu Rame od Cilindrinog mora. Obala je bila deset metara via od svog severnog parnjaka. Dejvid Braun ostade bez daha kada ugleda smrznuto more pola kilometra ispod sebe. "Pa to je smeno, Franeska", ree on. "ta hoe time da postigne? Automatska kamera u nosu koptera napravie odgovarajue snimke." "Ova kamera je specijalno izraena za veliko zumiranje", ree ona. "Osim toga, malo poskakivanja daje slikama veu dokumentarnu uverljivost." Jamanaka upravi letelicu nazad prema obali. Bioti su se sada nalazili na trideset metara pravo pred njima. Vodei biot prie rubu na pola duine tela, zastade na deli sekunde, a zatim naglo okrete na desno. Novi zaokret za devedeset stepeni dovrio je manevar, tako da je biot sada stao da se kree tano u suprotnom smeru. Ostalih pet rakova su sledili svoga vou, obavljajui svoje okrete red po red sa milimetarskom preciznou. "Ovaj put sam ga uhvatila", ree Franeska sreno i uvue se u helikopter. "Pravo napred i pun kadar. I ini mi se da sam razabrala titraj pokreta u plavom oku voe pre nego to je okrenuo." Bioti su se sada udaljavali od litice svojom normalnom brzinom od deset kilometara na sat. Njihovo kretanje je ostavljalo blaga udubljenja u glinovitom tlu. Ili su putem uporednim svom prethodnom kretanju prema moru. Odozgo je itava oblast

izgledala poput vrta u predgrau u kome je deo trave pokoen - sa jedne strane tlo je bilo ureeno i isparcelisano, dok na teritoriji koju bioti jo nisu preli nije bilo pravilnog rasporeda u oznakama na tlu. "Ovo bi moglo da postane dosadno", ree Franeska, a zatim razigrano posee i obgrli Dejvida Brauna oko vrata. "Moda emo morati da se zabavimo neim drugim." "Posmatraemo ih samo jo jednu rundu. Kretanje im je prilino jednostavno." Nije obraao panju na Franeskino lako golicanje po vratu. Izgledalo je kao da neto prebira po mislima. Posle dueg vremena, Braun progovori u komunikator: "ta ti misli, dr Takagii? Ima li jo neega to bismo trenutno mogli da uinimo?" Iz naunog kontrolnog centra na "Njutnu" dr Takagii je pratio napredovanje biota na monitoru. "Bilo bi izuzetno korisno", ree on, "kada bismo mogli da otkrijemo vie o njihovim senzorskim sposobnostima pre nego to pokuamo da uhvatimo nekog od njih. Do sada nisu reagovali na umove, niti na vizuelnu stimulaciju iz daljine. Zapravo, izgleda da nisu ni primetili nae prisustvo. Kao to e se sigurno sloiti, jo nemamo dovoljno podataka da bismo doli do ma kakvih konanih zakljuaka. Ukoliko bismo ih izloili itavom opsegu elektromagnetnih frekvencija i kalibrisali njihov odziv, moda bismo dobili bolju predstavu..." "Ali to bi trajalo danima", prekide ga Dejvid Braun. "A u krajnjoj liniji ipak bismo morali da rizikujemo. Ne mogu da zamislim ta bismo mogli da saznamo to bi nam konkretno izmenilo planove." "Ukoliko vie saznamo o njima", zakljui Takagii, "mogli bismo da razradimo bolju, sigurniju proceduru za hvatanje. Moglo bi se ak dogoditi da saznamo neto to bi nas u potpunosti odvratilo od..." "Teko", glasio je nagli odgovor Dejvida Brauna. to se njega ticalo, sa tom raspravom je bilo gotovo. "Hej, Tabori", povika on sada. "Kako vam ide sa kuicama, drutvo?" "Skoro smo gotovi", odgovori Maar. "Najvie jo trideset minuta. Onda emo biti spremni za dremku." "Najpre ruak", umea se Franeska. "Ne moete na spavanje na prazan stomak." "ta kuva, lepotice?" ree Tabori aljivim tonom. "Osso buco alla Rama." "Dosta je", ree dr Braun. Zastao je nekoliko sekundi. "O'Tule", produio je zatim, "moe li sam da se snae sa 'Njutnom'? Bar tokom sledeih dvanaest sati?" "Potvrujem", glasio je odgovor. "Onda poalji dole ostatak posade. Do trenutka kada se budemo sreli na novom logoritu, trebalo bi da bude spremno za naseljavanje. Ruaemo neto i kratko odremati. Onda emo isplanirati lov na biota." Ispod helikoptera, est stvorenja nalik rakovima nastavljalo je svoj neumorni mar preko ogolelog tla. etiri ljudska bia gledala su ih kako dolaze do jasno razaznatljive granice, na kojoj je tlo od zemlje i sitnog kamenja prelazilo u finu ianu mreu. im su dotakli usku stazu koja je delila dva odseka, bioti napravie krug na levo. Onda su krenuli prema moru linijom uporednom sa njihovom poslednjom putanjom. Jamanaka okrenu helikopter, povea visinu i poe prema logoritu Beta udaljenom deset kilometara preko cilindrinog mora. Svi su bili u pravu, razmiljala je Nikol. Gledanje na monitoru nije nita u poreenju sa ovim. Sputala se prenosnikom u Ramu. Sada, poto je prela polovinu puta,

imala je vrtoglav pogled u svim pravcima. Prisetila se slinog oseaja svojevremeno, kada je stajala na visoravni Tonto u nacionalnom parku Grand Kanjon. Ali ono je nainila priroda i trajalo je preko milijardu godina, ree ona sebi. Ramu je, meutim, sagradio neko. Ili neto. Stolica zastade na trenutak. igeru Takagii sie na kilometar ispod nje. Nikol nije mogla da ga vidi, ali je ula kako razgovara sa Riardom Vejkfildom preko komunikatora. "Pouri", ula je kako vie Redi Vilson. "Ne dopada mi se da sedim ovde usred niega." Nikol je uivala u tome da visi na prenosniku. Zapanjujui prizor oko nje privremeno je postao nepomian i mogla je do mile volje da prouava svaku pojedinost koja bi joj se uinila naroito zanimljiva. Posle jo jednog zaustavljanja da bi se Vilson iskrcao, Nikol najzad poe sama da se pribliava podnoju stepenita Alfa. Gledala je, opinjena, kako se razluivanje njenih oiju brzo popravilo tokom poslednjih trista metara sputanja. Ono to je bila mrlja nerazgovetnih slika pretvorilo se u rover, trojicu ljudi, neto opreme i mali logor koji je to okruivao. Posle jo nekoliko sekundi mogla je da razazna svakoga od trojice ljudi. Nakratko se prisetila druge vonje na iari, prilikom boravka u vajcarskoj pre dva meseca. Slika kralja Henrija na trenutak joj proe kroz um. Zamenilo ju je nasmeeno lice Riarda Vejkfilda upravo ispod nje. Davao joj je uputstva kako najbolje da sie sa stolice. "Nikada se nee potpuno zaustaviti", govorio je on, "ali e znatno usporiti. Otkopaj sigurnosni pojas i onda dotakni tlo koraajui, kao da silazi sa pokretne trake." Dohvatio ju je oko struka i digao sa platforme. Takagii i Vilson su ve bili na zadnjem seditu rovera. "Dobro dola na Ramu", ree Vejkfild. "U redu, Tabori", produo on u komunikator. "Svi smo tu i premni za polazak. Prebacujemo se na mod sluanja tokom vonje." "Brzo", pourivao ih je Jano. "Jedva se uzdravamo da ne pojedemo i va ruak... Uzgred, Riarde, da li bi doneo kutiju sa alatom C kada doe? Priali smo o mreama i kavezima, pa e nam moda biti potreban raznovrsniji pribor." "U redu", odgovori Vejkfild. Otrao je do logorita i uao u jedinu veu kuicu. Izaao je sa dugakom, etvrtastom, metalnom kutijom koja je oigledno bila veoma teka. "Do vraga, Tabori", ree on u radio, "ta se nalazi u njoj?" Svi su uli smeh. "Sve to moe da ti zatreba da ulovi rakolikog biota. I jo poneto." Vejkfild iskljui primopredajnik i pope se u rover. Poeo je da vozi od stepenita u smeru Cilindrinog mora. "Taj lov na biote je najgluplja prokleta stvar za koju sam ikada uo", proguna Redi Vilson. "Neko e sigurno da nastrada." U roveru je vladala tiina skoro pun minut. Sa desne trane, na granici svog vidnog polja, kosmonauti su jedva nazirali ramanski grad London. "Pa, kako izgleda kada si lan drugog tima?" ree Vilson nikom odreenom. Posle neprijatne tiine dr Takagii se okrete da bi mu se obratio. "Izvini, Vilsone", ree on uglaeno, "govori li ti to meni?" "Nego ta", odvrati Vilson klimajui. "Zar ti niko nije rekao da si naunik broj dva na ovoj misiji? Pretpostavljam da nije", produi Vilson posle kratke pauze. "Ali to nije udno. Dole na Zemlji meni nikada ne bi palo na pamet da sam novinar broj dva." "Redi, stvarno ne mislim da..." ree Nikol pre nego to je prekinuta.

"A to se tebe tie, doktore...", Vilson se nae napred u roveru, "moglo bi se desiti da bude jedini lan treeg tima. Nauo sam neto kada su nae velianstvene voe Hajlman i Braun govorile o tebi. Voleli bi da te ostave na 'Njutnu' za stalno. Ali poto bi nam tvoje vetine mogle zatrebati..." "Dosta", umea se Riard Vjekfild. Glas mu je imao pretei prizvuk. "Mogao bi da prekine da bude tako neprijatan." Nekoliko napetih sekundi proe pre nego to je Vejkfild ponovo progovorio. "Uzgred, Vilsone", ree on, sada prijateljskijim tonom, "ukoliko se dobro seam, ti si trkaki zaluenik. Da li bi voleo da vozi ovaj bagi?" Bio je to savren predlog. Nekoliko trenutaka kasnije Redi Vilson obreo se na vozakom seditu pokraj Vejkfilda i divljaki se smejao dok je ubrzavao rover po uskom krugu. Kosmonauti de ardan i Takagii su poskakivali na zadnjem seditu. Nikol je veoma paljivo posmatrala Vilsona. Ponovo je neuravnoteen, razmiljala je. To je najmanje trei put u poslednja dva dana. Nikol pokua da se priseti kada je poslednji put obavila puno skaniranje na Vilsonu. Nijednom jo od dana posle Borzovljeve smrti. Kadete sam dva puta proverila u meuvremenu... prokletstvo", ree ona sebi, dopustila sam da me opsednutost Borzovim natera na nemarnost. Ona dade sebi zadatak da se seti da skanira svakog to je pre mogue kada bude stigla u logorite Beta. "Uzgred, dragi moj profesore", ree Riard Vejkfild kada je Vilson najzad izravnao pravac i krenuo prema logoru, "imam jedno pitanje za tebe." Okrenuo se i pogledao japanskog naunika. "Jesi li razreio na 'udni zvuk' od jue? Ili te je dr Braun ubedio da je re o hiru nae kolektivne mate?" Dr Takagii zavrte glavom. "Rekoh ti jo tada da je to novi zvuk." Zagledao se u daljinu, preko neobjanjivih mehanikih polja Sredinje nizije. "Ovo je drugaiji Rama. Znam to. Kvadrati ahovnice na jugu rasporeeni su na potpuno novi nain i vie se ne pruaju do obale Cilindrinog mora. Svetla se sada pale pre topljenja mora. I gase se naglo, bez postepenog zatamnjivanja tokom nekoliko sati o kakvom su izvetavali prvi istraivai Rame. Bioti u obliku rakova sada se pojavljuju u krdima umesto pojedinano." Zastao je, i dalje zagledan preko polja. "Dr Braun kae da su te razlike trivijalne, ali ja mislim da neto znae. Mogue je", ree Takagii meko, "da dr Braun grei." "Isto je tako mogue da je kompletan kukin sin", ree Vilson gorko. Ubrzao je rover do maksimalne brzine. "Logore Beta, evo nas!" 28. EKSTRAPOLACIJA Nikol zavri sa rukom od presovanog pajeg mesa, obnovljenog prokelja i krompir pirea. Ostali kosmonauti su jo jeli i za dugakim stolom je privremeno vladala tiina. U uglu kraj ulaza jedan monitor pratio je poloaj rakolikih biota. Kretanje im se nije promenilo. Odraz koji je prikazivao rakove kretao se jednim smerom neto vie od deset minuta, a zatim bi se okrenuo unazad. "ta biva kada zavre parcelu?" upita se Riard Vejkfild. Gledao je kompjutersku mapu oblasti okaenu o privremenu oglasnu tablu. "Poslednji put su ili jednom od tih staza izmeu odeljaka ahovnice sve dok nisu stigli do rupe", odvrati Franeska sa drugog kraja stola. "Onda su bacili ubre u nju. Nisu uzeli nita na ovoj novoj teritoriji, tako da moemo samo da nagaamo ta e raditi kada zavre."

"Svi su ubeeni da su nai bioti u stvari ubretari?" "Dokazi su prilino jaki", ree Dejvid Braun. "Verovalo se da je slini usamljeni biot u obliku raka na koga je naiao Dimi Pak u prvom Rami takoe bio sakuplja ubreta." "Laskamo sebi", umea se igeru Takagii. Dovrio je vakanje poslednjeg zalogaja i progutao ga. "Dr Braun je lino bio onaj koji je prvi rekao da je malo verovatno da bismo mi, ljudi, ikada mogli shvatiti svrhu Rame. Na trenutni razgovor me podsea na onu staru hindu poslovicu o slepcima koji su opipavali slona. Svi su ga opisivali drugaije, jer je svako dodirnuo samo mali deo ivotinje. Nijedan od njih nije bio u pravu." "Ti ne smatra da nai rakovi rade za Raminu slubu za odravanje istoe?" upita Jano Tabori. "Nisam to rekao", odvrati Takagii. "Samo sam nagovestio da je tato od nas to tako brzo zakljuujemo da tih est stvorenja nemaju druge svrhe osim ienja smea. Nai osmatraki podaci su bolno neodgovarajui." "Ponekad je neophodno ekstrapolisati", ukljuio se dr Braun iznervirano u razgovor, "ak i spekulisati na minimalnim koliinama podataka. Sam zna da se nova nauka zasniva na maksimumu verovatnoe, a ne na sigurnosti." "Pre nego to se ukljuimo u neku ezoterinu raspravu o nauci i njenoj metodologiji", prekide ih Jano sa osmehom, "imam predlog za takmienje za sve vas." Ustao je sa svoga mesta. "Zapravo, to je prvobitno bila Riardova ideja, ali sam ja smislio kako da je pretvorimo u igru. Stvar stoji u vezi sa svetlom." Jano brzo otpi malo vode iz ae. "Otkako smo doli ovamo u zemlju Ramaniju", zapoeo je formalno, "bilo je tri prelazna stadijuma u stanju osvetljenosti." "Buu. Ua", povika Vejkfild. Jano se nasmeja. "U redu, momci", produi zatim mali Maar na svoj uobiajeni, nemarni nain, "u emu je fazon sa svetlima? Ukljuila su se, ugasila, a sada se ponovo ukljuila. ta e se desiti u budunosti? Predlaem da napravimo kladionicu i uloimo, recimo, po dvadeset maraka po glavi. Svako od nas e dati predvianje o ponaanju rasvete tokom ostatka misije, a onaj ko bude najblii pokupie njur." "Ko e da odredi pobednika?" upita Redi Vilson sanjivo. Tokom prethodnog asa zevnuo je nekoliko puta. "I pored upeatljive skupine mozgova za ovim stolom, ne ini mi se da je iko uspeo da provali Ramu. Ja lino verujem da svetla nee slediti nikakvu pravilnost. Palie se i gasiti nasumce da bismo i dalje nagaali." "Zapii to i poalji modemom do generala O'Tula. Riard i ja smo se sloili da e on biti savren sudija. Kada misija bude gotova, on e uporediti predvianja sa stvarnou i neko e da zaradi srenu veeru za dvoje." Dr Dejvid Braun odgurnu stolicu od stola. "Jesi li zavrio sa svojom igrom, Tabori?" pitao je. "Ako jesi", dodade on, ne ekajui na odgovor, "moda bismo mogli da raistimo ovaj rusvaj od ruka i da krenemo po planu." "Hej, efe", odvrati Jano, "samo pokuavam da malo olabavim stvari. Svi su postali napeti..." Braun izae iz kuice pre nego to je kosmonaut Tabori zavrio reenicu. "ta ga grize?" upita Riard Franesku. "Izgleda mi da je napet zbog lova", odgovori Franeska. "Loe je raspoloen jo od jutros. Moda ga je pritisla odgovornost."

"A moda je tupadija", ree Vilson. I on se digao na noge. "Odoh ja da odremam." Dok je Vilson izlazio iz prostrane kuice, Nikol se seti da je elela da proveri svima biometrijska oitavanja pre lova. Bio je to prilino jednostavan zadatak. Bilo joj je potrebno samo da stane blizu svakog kosmonauta tokom nekih petdeset pet sekundi i da potom oita kritine podatke na monitoru. Ukoliko nije bilo podataka u fajlovima upozorenja, itava procedura se tu okonavala. Na ovoj proveri svi su bili isti, ukljuujui i Takagiija. "Lepo ide", ree Nikol vrlo tiho svome japanskom kolegi. Izila je da potrai Dejvida Brauna i Redija Vilsona. Kuica dr Brauna nalazila se na daljem kraju logorita. Poput svih ostalih pojedinanih stanita, njegova kuica podseala je na visoki, uski epir sputen na zemlju. Sve kuice bile su beliaste, visoke oko dva i po metra, sa krunom osnovom od neto manje od dva metra u preniku. Napravljene su od superlakih, savitljivih materijala koji su objedinjavali jednostavno pakovanje i skladitenje sa izuzetnom snagom. Nikol je zapazila da kuice pomalo podseaju na vigvame amerikih indijanaca. Dejvid Braun je bio u svojoj kuici, sedei prekrtenih nogu na tlu ispred prenosnog kompjuterskog monitora. Na ekranu je bio tekst iz poglavlja o biotima u Takagiijevom Atlasu Rame. "Izvini, dr Braune", ree Nikol kada je promolila glavu kroz vrata. "Da", ree on, "ta je?" Nije ni pokuao da prikrije ozlojeenost zbog prekida. "Treba da proverim tvoje biometrijske podatke", ree Nikol. "Nisi sniman jo od prvog izlaza." Braun joj uputi iznerviran pogled. Nikol se ne pomeri. Amerikanac slee ramenima, napola zagrokta i ponovo se okrenu monitoru. Nikol je klekla pored njega i aktivirala skener. "U kuici sa zalihama ima stolica na sklapanje", ponudi Nikol kada se dr Braun nelagodno promekoljio na tlu. On nije obraao panju na njenu primedbu. Zbog ega je tako grub prema meni? - zatee Nikol sebe kako se pita. Da li je to zbog onog izvetaja o Vilsonu i njemu? Ne - odgovori ona na sopstveno pitanje. To je zbog toga to nikada nisam bila odgovarajue ponizna. Podaci poee da se pojavljuju na Nikolinom ekranu. Ona paljivo otkuca nekoliko veliina koje su omoguavale prikazivanje upozoravajuih podataka. "Krvni pritisak ti je bio previsok tokom dugih intervala uglavnom tokom poslednja sedamdeset dva sata, ukljuujui skoro itav dananji dan", ree ona bez oseanja. "Ta vrsta pravilnosti je obino povezana sa stresom." Dr Braun prestade da ita o biotima i okrenu lice prema sanitetskom oficiru. Zagledao se u prikazane podatke bez razumevanja. "Ovaj dijagram govori o amplitudi i trajanju tvojih iskakanja iz dozvoljenih granica", ree Nikol, pokazujui na ekran. "Nijedno od tih zasebnih pojavljivanja samo za sebe ne bi bilo ozbiljno. Ali ukupni oblik je razlog za zabrinutost." "Bio sam pod odreenim pritiskom", proguna on, gledajui kako Nikol poziva druge prikaze koji su potvrivali njenu prvobitnu tvrdnju. Mnogi Braunovi fajlovi upozorenja izlazili su iz zadatih granice. Svetlosti su neprekidno treptale na njenom monitoru. "Kakav je najgori scenario?" zanimalo ga je.

Nikol odmeri svog pacijenta. "Kap sa paralizom ili smru", odvratila je. "Ukuliko stanje ostane isto ili se pogora." Zviznuo je. "ta treba da uinim?" "Najpre", odgovori ona, "treba da pone vie da spava. Tvoj metaboliki profil pokazuje da si od smrti generala Borzova ukupno sakupio jedanaest asova valjanog odmora. Zbog ega mi nisu rekao da ima problema sa nesanicom?" "Mislio sam da je re samo o uzbuenju. Jedne noi sam ak popio pilulu za spavanje i nije delovala." Nikoline vee se nabrae. "Ne seam se da sam ti dala pilule za spavanje." Dr Braun se nasmei. "Sranje", ree on, "zaboravio sam da ti kaem. Razgovarao sam sa Franeskom Sabatini o svojoj nesanici jedne noi i ona mi je ponudila pilulu. Uzeo sam je bez razmiljanja." "Koje noi je to bilo?" upita Nikol. Ponovo je promenila prikazivanje na monitoru i uzela jo podataka iz memorijskih skladita. "Nisam siguran", ree dr Braun posle izvesnog oklevanja. "Mislim da je bilo..." "Ah, evo ga", ree Nikol. "Vidim ga u hemijskoj analizi. Bilo je to treeg marta, drugu no posle Borzovljeve smrti. Dan kada ste ti i Hajlman izabrani kao zdrueni zapovednici. Sudei po prekidu u ovim spektrometrijskim podacima, pretpostavljam da si uzeo jednu tabletu medvila." "To vidi iz mojih biometrijskih podataka?" "Ne ba", nasmei se Nikol. "Tumaenje nije jednoznano. Kako si ono rekao tokom ruka? Ponekad je potrebno ekstrapolisati... i spekulisati." Oi im se na trenutak sretoe. Da li bi to mogao biti strah? - upita se Nikol kada je pokuala da protumai ono to je razabrala u njegovom pogledu. Dr Braun skrenu pogled. "Hvala ti, doktore de ardan", ree on kruto, "na izvetaju o mom krvnom pritisku. Pokuau da se opustim i da se naspavam. I izvinjavam se to te nisam obavestio o tome da sam uzeo pilulu." Otpustio ju je pokretom ruke. Nikol zausti da se pobuni protiv otputanja, ali odlui da to ne uini. Ionako ne bi posluao moj savet, ree ona sebi dok je koraala prema Vilsonovoj kuici. A krvni pritisak mu u svakom sluaju nije opasno visok. Pomislila je o poslednja dva napeta minuta njihovog razgovora, poto je zapanjila dr Brauna time to je tano pogodila tip pilule za spavanje. Ima tu neto to nije sasvim u redu. ta li sam to propustila? Zaula je Redija Vilsona kako hre jo pre nego to je stigla do vrata njegovog atora. Posle kratke rasprave sa sobom, Nikol odlui da ga skanira poto bude odspavao. Potom se vratila do svoje kuice i brzo usnula. "Nikol. Nikol je ardan." Glas joj se umeao u san i probudio je. "To sam ja. Franeska. Moram neto da ti kaem." Nikola se lagano uspravi na lealjci. Franeska je ve ula u kuicu. Italijanka je imala svoj najprijateljskiji osmeh, onaj za koji je Nikol mislila da ga uva iskljuivo za kameru. "Priala sam sa Dejvidom pre par minuta", ree Franeska kada je prila lealjci, "i on mi je rekao za va razgovor posle ruka." Franeska je i dalje govorila kada je Nikol zevnula i spustila noge na pod. "Naravno, vrlo me je zabrinulo kada sam ula za njegov krvni pritisak - ne brini, on i ja smo se ve dogovorili da to neu pominjati - ali stvar koja

me je stvarno uznemirila bilo je kada me je podestio da ti uopte nismo rekli za pilulu za spavanje. Tako me je sramota. Trebalo je da ti odmah kaemo." Franeska je govorila prebrzo za Nikol. Pre samo nekoliko trenutaka bila je u dubokom snu, sanjala je o Bovoau, a sada je odjednom bila prisiljena da slua stakato ispovedanje italijanskog kosmonauta. "Moe li da saeka jedan tren dok se ne probudim?" upita Nikol pospano. Nagla se pored Franeske do improvizovanog stola i ispila au vode. Pila je lagano. "A sada, treba li da shvatim", ree Nikol, "da si me probudila da mi kae da si dala dr Braunu pilulu za spavanje? Neto to sam ve znala?" "Da", nasmeila se Franeska. "Hou da kaem, to je jedan deo. Ali shvatila sam da sam zaboravila da ti kaem i za Redija." Nikol zavrte glavom. "Ne mogu da te pratim, Franeska. Pria li sada o Rediju Vilsonu?" Franeska je oklevala jednu sekundu. "Da", ree ona. "Zar ga nisi proverila skanerom odmah posle ruka?" Nikol ponovo zavrte glavom. "Ne, ve je spavao." Pogledala je na sat. "Planirala sam da ga skaniram pre poetka sastanka. Moda za jedno sat." Franeska je bila rumena. "Pa", ree ona, "kada mi je Dejvid rekao da se medvil pokazao u njegovim biometrijskim podacima, pomislila sam..." zastala je usred reenice. inilo se kao da se pribira. Nikol je strpljivo ekala. "Redi je poeo da se ali na glavobolje pre vie od nedelju dana", nastavi Franeska najzad, "poto su se dva broda misije 'Njutn' spojila za sastanak sa Ramom. Poto smo on i ja bili bliski prijatelji, a on je znao za moje poznavanje droga - zna, iz sveg mog rada na dokumentarnoj seriji - upitao me je da li bih mu dala neto protiv glavobolje. Najpre sam odbila, ali sam najzad, poto me je stalno gnjavio, dala malo nubitrola." Nikol se namrti. "To je prejak lek za obinu glavobolju. Jo ima doktora koji veruju da ga ne bi trebalo prepisivati ukoliko sve drugo nije otkazalo..." "Kazala sam mu to", ree Franeska. "Bio je nepopustljiv. Ne zna ti Redija. Ponekad je teko raspravljati sa njim." "Koliko si mu dala?" "Ukupno osam pilula, koliinu od dve stotine miligrama." "Nikakvo udo to se ponaao tako udno." Nikol se nae i uze depni kompjuter sa kraja stola. Ula je u medicinsku bazu podataka i proitala kratku stavku o nubitrolu. "Ovde nema mnogo podataka", ree ona. "Morau da zamolim O'Tula da mi emituje pun paragraf iz medicinske enciklopedije. Ali ukoliko se dobro seam, zar nije bilo rasprava o tome da nubitrol ostaje nedeljama u sistemu?" "Ne seam se", odvrati Franeska. Pogledala je na monitor u Nikolinim rukama i brzo proitala tekst. Nikol se iznervirala. Zaustila je da je prekori zbog toga, ali se predomislila u poslednjem trenutku. Dakle, dala si medikamente i Dejvidu i Rediju, razmiljala je ona. Na povrinu seanja nejasno joj izroni slika Franeske kako prua Valeriju Borzovu au vina nekoliko sati pre njegove smrti. udna hladnoa proe Nikolinim telom. Da li joj je intuicija bila ispravna? Nikol se okrete i prostreli Franesku hladnim osmehom. "Sada kada si priznala da si se igrala doktora i apotekara sa Dejvidom i Redijem, ima li jo neto to bi htela da mi kae?"

"Na ta to misli?" upita Franeska. "Jesi li davala droge i drugim lanovima posade?" Nikol oseti kako joj srce ubrzava kada je Franeska prebledela, iako jedva primetno, i za trenutak oklevala pre nego to je odgovorila. "Ne. Ne, razume se da nisam", glasio je njen odgovor. 29. LOV Helikopter je vrlo lagano sputao rover ka tlu. "Koliko jo ima?" upita Jano Tabori preko komunikatora. "Oko deset metara", odvrati Riard Vejkfild odozdo. Stajao je na taki oko stotinu metara juno od ruba Cilindrinog mora. Iznad njega rover je visio na kraju dva duga kabla. "Pazi da ga meko spusti. U asiji ima vrlo osetljive elektronike." Hiro Jamanaka navede helikopter u najuu moguu visinsku petlju dok je Jano pri tome elektronskim putem produavao kablove za po nekoliko centimetara. "Kontakt", povika Vejkfild. "Na zadnjim tokovima. Prednji treba da siu jo metar." Franeska Sabatini otra do boka rovera da bi snimila istorijsko sputanje na Juni polucilindar Rame. Na pedeset metara od litice, u blizini kuice koja je sluila kao privremeni tab, ostali kosmonauti su se pripremali za poetak lova. Irina Turgenjeva je proveravala instalaciju kabla sa klopkom u drugom helikopteru. Dejvid Braun se nalazio sam na nekoliko metara od kuice i razgovarao preko radija sa admiralom Hajlmanom u logoritu Beta. Njih dvojica su pretresali pojedinosti plana za lov. Vilson, Takagii i de ardanova posmatrali su dovravanje operacije sputanja rovera. "Sada znamo ko je pravi ef ove ekipe", govorio je Redi Vilson svojim sadruzima. Pokazao je Dejvida Brauna. "Ovaj prokleti lov vie lii na vojnu operaciju od svega to smo do sada uradili, pa ipak zapoveda na najstariji naunik, dok najvii oficir rukuje telefonima." Pljunuo je na tlo. "Hriste, imamo li ovde dovoljno opreme? Dva helikoptera, rover, tri razliite vrste kaveza - da ne pomenemo nekoliko velikih kutija elektronskih i mehanikih govnarija. Ta jadna raja kopilad nema nikakvih izgleda." Dr Takagii prinese lasersko trailo oima. Brzo je naao metu. Na pola kilometra prema istoku bioti-rakovi ponovo su se pribliavali rubu litice. U njihovom kretanju nita se nije promenilo. "Potrebna nam je sva ta oprema zbog nesigurnosti", ree Takagii tiho. "Niko ne zna ta e se dogoditi." "Nadam se da e se svetlo ugasiti", nasmeja se Vilson. "Spremni smo na to", umea se Dejvid Braun koji se upravo pridruio trojci kosmonauta. "Ljuture rakova su poprskane lako fluorescentnim materijalom i imamo mnogo baklji. Dok si se ti vajkao zbog duine naeg poslednjeg sastanka, mi smo dovravali planove snabdevanja." Otro je prostrelio pogledom svog sunarodnika. "Zna, Vilsone, mogao bi bar da pokua..." "Prekid-prekid", zaustavi ga glas Ota Hajlmana. "Novosti. Vrue novosti. Upravo sam dobio poruku od O'Tula da e INN prenositi nau hajku uivo, sa poetkom kroz dvadeset minuta." "Dobar posao", odvrati Braun. "Do tada bi trebalo da budemo spremni. Vidim da je Vejkfild krenuo ovamo sa roverom." Bacio je pogled na sat. "A rakovi e ponovo

okrenuti za nekoliko sekundi. Uzgred, Oto, da se kojim sluajem moda i dalje ne protivi mome predlogu da klopkom uhvatimo vodeeg biota?" "Da, Dejvide, protivim se. Mislim da je to nepotreban rizik. Ono malo to znamo nagovetava da je vodei rak najmoniji. Zbog ega da reskiramo? Svaki biot bi bio neprocenjivo blago kada bismo ga preneli na Zemlju, naroito ukoliko i dalje funkcionie. Moemo da se pobrinemo i o voi poto jednog manjeg budemo imali u vrei." "Onda pretpostavljam da sam po tom pitanju nadglasan. I dr Takagii i Tabori se slau sa tobom. Isto tako i general O'Tul. Nastaviemo sa planom B. Ciljni biot bie broj etiri, poslednji zdesna kada se budemo bliili otpozadi." Rover koji je vozio Vejkfilda i Sabatinijevu stigao je u okolinu kuice istovremeno kada i helikopter. "Dobar posao, ljudi", ree dr Braun kada su Tabori i Jamanaka iskoili iz helikoptera. "Malo doi do daha, Janoe. Onda poi preko i proveri da li su Turgenjeva i kablovska klopka spremni. Hou da budete u vazduhu za pet minuta. Okrenuvi se prema ostalima, Braun dodade: "U redu, to je to. Vilson, Takagii i de ardanova u rover sa Vejkfildom. Franeska, ti ide sa mnom u drugi helikopter sa Hiroom." Nikol poe prema roveru, ali je Franeska presrete. "Jesi li ikada koristila ovako neto?" Italijanska novinarka prui video kameru veliine male knjige. "Jednom", odgovori Nikol, prouavajui kameru u Franeskinoj ruci, "pre jedanaest ili dvanaest godina. Snimala sam jednu od dr Delonovih operacija na mozgu. Pretpostavljam..." "uj", prekide je Franeska, "treba mi pomo. Izvini to nisam popriala sa tobom ranije, ali nisam znala... uglavnom, treba mi jo jedna kamera, na zemlji, naroito sada kada idemo uivo na INN. Ne traim uda. Ti si jedina koja..." "ta je sa Redijem?" odvrati Nikol. "On je drugi novinar." "Redi nee da pomogne", ree Franeska brzo. Dr Braun je pozva da doe u helikopter. "Hoe li, Nikol? Ili da zamolim nekog drugog?" Zato da ne? - proe Nikol kroz um. Nemam druga posla ukoliko ne doe do neke vanredne situacije.. "Naravno", odvratila je. "Hvala ti milion puta", uzviknu Franeska kada je pruila Nikoli kameru i ortala do helikoptera koji ju je ekao. "Vidi, vidi", ree Redi Vilson kada je Nikol prila roveru sa kamerom u rukama. "Vidim da je naeg brodskog doktora regrutovao novinar broj jedan. Nadam se da si traila minimalnu nadnicu." "Olabavi, Redi", odvrati Nikol. "Ne smeta mi da pomaem drugima kada lino nemam da radim nita posebno." Vejkfild ukljui rover i poe da vozi istono, prema biotima. tab je namerno podignut u oblasti koju su rakovi ve "poistili". Nabijeno zemljite veoma je olakavalo napredovanje rovera. Nali su se na stotinu metara od biota za manje od tri minuta. Iznad njih, dva helikoptera su kruili nad rakovima. Podsetili su Vilsona na leinare koji se vrte oko umirue ivotinje. "ta tano eli da uradim?" upita Nikol Franesku preko primopredajnika u roveru.

"Pokuaj da ide paralelno sa biotima", odgovori Franeska. "Verovatno moe da tri naporedo sa njima, bar za izvesno vreme. Najvaniji trenutak je kada Jano bude pokuao da zategne omu." "Ovde smo svi spremni", izjavi Tabori nekoliko sekundi potom. "Samo dajte naredbu." "Da li se ovo prenosi?" upita Braun Franesku. Ona klimnu. "U redu", ree on Janou. "Kreni." Iz jednog helikoptera izviri dugaki, debeli kabl sa neim to je liilo na preokrenuto vedro na jednom kraju. "Jano e pokuati da usmeri klopku na ciljnog biota", objasni Vejkfild Nikol, "i pustiti da ova prirodno sklizne preko rubova ljuture. Onda e pojaati potezanje i dii biota sa tla. Staviemo raka u kavez poto se vratimo do logorita Beta." "Da vidimo na ta lie odozdo", zau Nikol Franesku. Rover je sada bio pored biota. Nikol izie i poe da tri pokraj njih. Najpre je bila preplaena. Iz nekog razloga nije oekivala da budu tako veliki i tako neobinog izgleda. Njihov metalni odsjaj podseao ju je na hladnu spoljanjost mnogih novih zgrada Pariza. Dok je trala blatom, bioti su se nalazili na dva metra od nje. Sa automatskim fokusiranjem i kadriranjem Nikoli nije bilo teko da snimi valjane slike. "Ne idi ispred njih", opomenu je dr Takagii. Nije bilo potrebe da se brine. Nikol nije zaboravila ta su uinili sa onom hrpom metala. "Slike su ti stvarno vrlo dobre", zabruja Franeskin glas sa prijemnika u roveru. "Nikol, pokuaj da ubrza do vodeeg biota i zatim da malo po malo kasni, putajui kameru da prelazi preko svih redova." ekala je dok Nikol nije prila elu biota. "Auh. To je savreno. Sada shvatam zbog ega smo sa sobom poveli i olimpijskog ampiona." U prva dva pokuaja Jano je promaio sa klopkom. Meutim, trei put ona se savreno spusti na lea raka broj etiri. Rubovi mree, ili korpe, prostree se sa strane ljuture. Nikol je poinjala da se znoji. Trala je ve etiri minuta. "Od sada", ree Franeska iz helikoptera, "usredsredi se samo na ciljnog raka. Prii najblie to sme." Nikol smanji rastojanje do najblieg raka na metar. Jednom samo to se nije okliznula i ledeni oseaj je svu zapljusnu. Kada bih im pala na put, pomislila je, napravili bi mleveno meso od mene. Kamera joj je bila usmerena na zadnjeg desnog raka kada je Jano poeo da zatee kablove. "Sada!" povika on. Klopka sa zarobljenim biotom poe da se die sa tla. Sve se desilo vrlo brzo. Ciljni biot upotrebi svoje hvataljke nalik makazama da prosee jedno od metalnih vlakana klopke. Ostalih pet biota nakratko zastade, moda itavu sekundu, a onda svi napadoe klopku svojim hvataljkama. Metalna mrea bila je potpuno iscepana, a biot osloboen za ciglih pet sekundi. Nikol zapanji ono to je videla. I pored toga to joj je srce lupalo, nastavila je da snima. Vodei biot sada se spusti na tle. Ostalih pet ga okrui u zbijenom krugu. Svaki biot se povezao jednom hvataljkom za biota u sreditu, a drugom za svog desnog suseda. Formacija je bila dovrena za manje od sledeih pet sekundi. Bioti su bili zabravljeni i nepomini. Franeska je prva progovorila. "Apsolutno neverovatno", kriknu ona uzbueno. "Upravo smo najeili svako ljudsko bie na Zemlji." Nikol oseti Riarda Vejkfilda pokraj sebe. "Jesi li dobro?" upita je on.

"Mislim da jesam", ree ona. I dalje se tresla. Njih dvoje bacie pogled na biote. Nije bilo pokreta. "Protivniki igrai su preli u odbrambeni poloaj", ree Redi Vilson iz rovera. "Trenutni rezultat je Bioti 7, Ljudi 0. "Poto si toliko ubeen da nema opasnosti, slaem se da produimo. Ali moram priznati da mene lino uznemirava novi pokuaj. Te stvari oigledno komuniciraju izmeu sebe. I ne ini mi se da ele da budu zarobljene." "Oto, Oto", odvrati dr Braun. "Ova procedura je samo direktno usavrenje one koju smo probali prvi put. Hvata e se prilepiti za ljuturuu raka i omotati svoje tanke niti oko itavog tita. Ostali bioti nee biti u stanju da upotrebe svoje hvataljke. Nee biti mesta izmeu kabla i ljuske." "Admirale Hajlmane, govori dr Takagii." U njegovom glasu bilo je nepobitne zabrinutosti dok je govorio u komunikator. "Moram da prijavim svoje najotrije protivljenje da se ovaj lov nastavi. Ve smo videli koliko malo poznajemo ta stvorenja. Kao to je Vejkfild rekao, na pokuaj da uhvatimo jednog od njih u klopku oigledno je aktivirao njihov glavni mehanizam zatite. Nemamo predstavu o tome kako e reagovati sledei put." "Svi to shvatamo, dr Takagii", umea se Dejvid Braun pre nego to je Hajlman mogao da odgovori. "Ali postoje dodatni inioci koji prevazilaze nesigurnost. Najpre, kao to je Franeska istakla, itava Zemlja e ponovo gledati ukoliko odmah krenemo ponovo za biotima. uo si ta je an-Klod Revuar rekao pre dvadeset minuta - ve smo uinili vie za istraivanje svemira nego bilo ko drugi jo od prvobitnih sovjetskih i amerikih kosmonauta u dvadesetom veku. Drugo, sada smo pripremljeni da dovrimo lov. Ukoliko prekinemo pokuaje i vratimo svu opremu u Betu, protraiemo premnogo vremena i napora. Najzad, nema oigledne opasnosti. Zbog ega neprekidno pravi tako mrana predvianja? Videli smo samo da su se bioti pozabavili nekom vrstom odbrambene aktivnosti." "Profesore Braune..." slavni japanski naunik oproba poslednji put da se obrati razumu, "...molim te, pogledaj oko sebe. Pokuaj da zamisli sposobnosti stvorenja koja su stvorila ovu zapanjujuu letelicu. Pokuaj da prihvati mogunost da moda, samo moda, ono to inimo moe biti shvaeno kao neprijateljski in i nekako saopteno inteligenciji koja upravlja ovom letelicom. Pretpostavimo da kao ishod toga mi, kao predstavnici ljudske vrste, izloimo opasnosti ne samo sebe, ve isto tako, u nekom irem smislu, svu nau brau..." "Bla, bla", podsmehnu se Dejvid Braun. "Kako je mogue da ja budem optuen za nesputane spekulacije...?" Slatko se nasmejao. "To je besmislica. Svi dokazi idu u prilog tome da su svrha i funkcije ovog Rame isti kao kod njegovog prethodnika i da on uopte nije svestan naeg postojanja. Samo to to se jedna jedina podvrsta robota vezuje izmeu sebe kada je ugroena nema opte znaenje." Obazro se po ostalima. "Rekao bih da je dosta prie, Oto. Ukoliko nema nita protiv, krenuemo da uhvatimo biota." Dolo je do kratkog oklevanja sa druge strane Cilindrinog mora. Onda kosmonauti zaue potvrdan odgvoor admirala Hajlmana. "Nastavi, Dejvide. Ali ne rizikuj bez potrebe." "Misli li da smo stvarno u opasnosti?" upitao Hiro Jamanaka dr Takagiija dok su Braun, Tabori i Vejkfild razmatrali novu taktiku hvatanja. Japanski pilot je gledao u

daljinu prema masivnim strukturama June udubine i razmiljao, moda po prvi put, o ranjivosti njihovog poloaja. "Verovatno ne", odvratio njegov sunarodnik, "ali je ludaki preduzimati takav..." "Ludaki je savren izraz za to", prekide ga Redi Vilson. "Ti i ja smo jedini glasno izrazili neslaganje sa produetkom ove budalatine. Ali sve je uinjeno da nai predlozi zazvue glupo i ak kukaviki. Ja bih lino voleo kada bi jedna od tih prokletinja izazvala cenjenog dr Brauna na dvoboj. Ili jo bolje, kada bi munja oinula iz jednog od onih iljaka tamo." Pokazao je na velike rogove koje je Hiro Jamanaka prethodno posmatrao. Vilsonov glas se izmeni i u njemu se javi uplaeni prizvuk. "Preterali smo sve granice ovde. Oseam to u vazduhu. Upozoreni smo da nam preti opasnost od sila koje niko od nas ne moe ak ni poeti da razume. Ali mi ne obraamo panju na upozorenja." Nikol se okrete od svojih kolega i baci pogled na ivahni sastanak oko planiranja koji se odigravao na petnaest metara od nje. Inenjeri Vejkfild i Tabori nepobitno su uivali u izazovu koji je predstavljalo nadmudrivanje biota. Nikol se pitala da li im Rama zaista alje neku vrstu upozorenja. Bla, bla, ree ona sebi, ponovivi izraz Dejvida Brauna. Nevoljno se stresla, prisetivi se onih nekoliko sekundi kada su rakoliki bioti unitili metalnu klopku. Previe sam to ozbiljno shvatila. Kao i Vilson. Nema razloga za strah. Da, kada se ponovo okrenula i pogledala kroz dvogled da bi prouila formaciju biota na pola kilometra odatle, u njoj se javio opipljivi strah koji nije mogla da raspri. est rakova se nisu pomerili skoro dva sata. I dalje su bili ukoeni u prvobitnom rasporedu. Koji ti je stvarno cilj, Ramo? upita se Nikol po ko zna koji put. Njeno sledee pitanje sasvim ju je prenerazilo. Nikada ga ranije nije uobliila u svesti. I koliko nas e se vratiti na Zemlju da ispia tvoju priu? Za drugi pokuaj hvatanja Franeska je elela da bude na zemlji pokraj biota. Kao i prethodni put, Turgenjeva i Tabori nalazili su se u prvom helikopteru, skupa sa najvanijom opremom. Braun, Jamanaka i Vejkfild bili su u drugom helikopteru. Dr Braun je pozvao Vejkfilda da mu pomogne savetima; Franeska je, razume se, nagovorila Riarda da snimi za nju poneku sliku iz vazduha kao upotpunjenje automatskim slikama iz helikopterskog sistema. Redi Vilson je vozio roverom kosmonaute na tlu do poloaja biota. "Dakle, evo najzad jednog valjanog posla za mene", ree on dok su se primicali poloaju vanzemaljskih rakova. "ofer." Zagledao se u udaljenu tavanicu Rame. "ujete li, drukani. Ja sam mnogostran. Umem da inim raznorazne stvari." On pogleda Franesku pokraj njega na prednjem seditu. "Uzgred, madam Sabatini, jeste li planirali da se zahvalite Nikoli za spektakularni posao? Njeni akcioni snimci sa tla bili su ti koji su privukli publiku tokom poslednjeg prenosa." Franeska je bila zauzeta proveravanjem video opreme i najpre nije obratila panju na Redijevu primedbu. Kada je ponovio svoje podbadanje, odvratila je, ne diui pogled: "Mogu li da podsetim gospodina Vilsona da mi nisu potrebni njegovi dosadni saveti o tome kako da se bavim svojim poslom?" "Nekada bee vreme", proguna Redi za svoj gro, vrtei glavom, "kada su se stvari veoma razlikovale." Bacio je pogled na Franesku. Nije bilo nikakvog nagovetaja da ga makar slua. "Dok sam jo verovao u ljubav", ree on glasnije. "Pre nego to sam nauio o neveri. Ili ambiciji i sebinosti vezanoj za nju."

Trgao je silovito volan rovera ulevo i zaustavio vozilo na etrdesetak metara od biota. Franeska iskoi bez rei. Tri sekunde kasnije eretala je sa Dejvidom Braunom i Riardom Vejkfildom o video pokrivanju hvatanja. Uvek uglaeni dr Takagii zahvalio se Rediju Vilsonu to je vozio rover. "Stiemo", povika Tabori odozgo. Uspeo je da namesti viseeg hvataa u odgovarajui poloaj u drugom pokuaju. Hvata je bila obla, teka lopta otprilike dvadeset centimetara u preniku, sa tucetom malih rupa ili udubljenja po povrini. Lagano je baena na sredite ljuture jednog od spoljanjih biota. Zatim je Jano, prenevi rafal naredbi iz lebdeeg helikoptera do procesora u hvatau, naredio isputanje prikupljenih metalnih niti umotanih unutar hvataa. Rakovi se nisu ni pomerili kada su se niti obmotale oko ciljnog biota. "ta misli, inspektore?" povika Jano Riardu Vejkfildu u drugom helikopteru. Riard pregleda neobinu aparaturu. Debeli kabl bio je povezan sa prstenastom alkom na zadnjem delu helikoptera. Petnaest metara nie, metalna lopta poivala je na leima odabranog biota, a tanke niti pruale su se iz lopte oko gornjeg i donjeg dela tita. "Izgleda dobro", odvrati Riard. "Sada preostaje samo jedno pitanje. Da li je helikopter jai od njihovog zajednikog zahvata?" Dejvid Braun naredi Irini Turgenjev da digne lovinu. Ona lagano povea brzinu obrtaja krakova i pokua da se podigne. Male oputenosti kabla nestade, ali bioti jedva da su se pomerili. "Ili su vrlo teki, ili se nekako dre za tlo", ree Riard. "Trgni ih naglo." Iznenadni pokret kabla podie na trenutak itavu formaciju biota u nebo. Helikopter se napinjao dok je masa biota visila na dva ili tri metra iznad tla. Dva raka koji nisu bili povezani sa odabranim biotom prvi su otpali i sruili se u nepokretnu hrpu nekoliko sekundi posle dizanja sa tla. Ostala tri raka su due izdrala, ukupno deset sekundi, pre nego to su konano odvojili hvataljke sa svoga sadruga i pali na tlo. Zaue se opti povici radosti i estitke dok se helikopter penjao na veu visinu. Franeska je snimala scenu hvatanja sa rastojanja od oko deset metara. Poto su poslednja tri biota, ukljuujui vou, popustila svoj stisak na ciljnom raku i pala na ramansko tle, ona se zabaci da snima helikopter kako ide ka obali Cilindrinog mora sa svojom lovinom. Bilo joj je potrebno dve ili tri sekunde da shvati da joj svi neto viu. Vodei biot i njegova dva pratioca nisu se sruili u gomilu kada su pali na tlo. Iako malo oteeni, bili su aktivni i u pokretu samo nekoliko trenutaka posle pada. Dok je Franeska snimala odlazak helikoptera, vodei biot je osetio njeno prisustvo i poao prema njoj. Ostala dva su sledila na jedan korak iza njega. Nalazili su se na samo etiri metra kada je Franeska, i dalje snimajui, shvatila da je sada ona plen. Okrenula se i poela da tri. "Bei u stranu", zaurla Riard Vejkfild u komunikator, "oni umeju da idu samo pravo." Franeska je trala u cik-cak, ali su je bioti i dalje sledili. Prvobitni priliv adrenalina joj je pomogao da povea rastojanje izmeu nje i rakova na deset metara. Ali kako je poinjala da se zamara, neumorni bioti poee da joj se primiu. Okliznula se i gotovo pala. Do trenutka kada je Franeska povratila ritam koraka, vodei biot se nalazio na ne vie od tri metra udaljenosti. Redi Vilson je pojurio prema roveru im je postalo jasno da bioti gone Franesku. U asu kada se naao za upravljaem vozila, poao je ka njoj punom brzinom. Prvobitna namera mu je bila da je pokupi i odveze sa puta napada biota. Ali bili su joj preblizu, i zato Redi Vilson odlui da udari tri raka sa strane. Zau se tresak metala kada

je lako vozilo naletelo na biote. Redijev plan je upalio. Momenat udarca je zaneo Redija i rakove nekoliko metara u stranu. Neposredne pretnje po Franesku vie nije bilo. Ali bioti nisu bili onesposobljeni. Daleko od toga. I pored injenice da je jedan od rakova-sledbenika izgubio nogu i da je vodeem biotu neznatno oteena jedna hvataljka, u nekoliko sekundi svi se dadoe na posao na olupini. Poeli su da seku rover u komade svojim hvataljkama, a zatim su koristili strahotnu zbirku sondi i turpija da iskidaju komade u jo sitniju parad. Redija je na trenutak oamutio udarac rovera u biote. Vanzemaljski rakovi su bili tei nego to je oekivao i oteenje koje je naneo vozilu bilo je ozbiljno. im je shvatio da su bioti i dalje aktivni, spremio se da skoi iz rovera. Ali nije mogao. Noge su mu bile zarobljene ispod oborene upravljake table. Njegov neobuzdani uas nije potrajao due od deset sekundi. Niko nije mogao da uini nita. Prestravljeni krici Redija Vilsona odjekivali su bespuem Rame dok su ga bioti kidali u komade ba kao da je i on deo rovera. Sve je bilo obavljeno brzo i sistematino. I Franeska i automatske kamere u helikopteru su snimile poslednje sekunde njegovog ivota. Slike su prenoene uivo na Zemlju. 30. POST MORTEM II Nikol je utke sedela u svojoj kuici u logoritu Beta. Nije mogla da obrie iz uma jezivu sliku lica Redija Vilsona, izoblienog od uasa dok su ga sekli u komade. Pokuala je da prisili sebe da misli na neto drugo. I ta sada? - pitala se. ta e sada da bude sa misijom? Napolju, u Rami, ponovo je vladao mrak. Svetla su naglo nestala pre tri sata, posle razdoblja osvetljenja trideset etiri sekunde kraeg od prethodnog dana Rame. Nestajanje rasvete trebalo je da izazove mnogo rasprave i nagaanja. Ali nije. Nijedan kosmonaut nije eleo da razgovara ni o emu. Strano seanje na smrt Redija Vilsona preteko je poivalo na svima. Uobiajeni sastanak posade posle veere odloen je do jutra, jer su Dejvid Braun i admiral Hajlman uestvovali u proirenoj sednici sa zvaninicima MSA na Zemlji. Nikol nije uzela udela ni u jednom razgovoru, ali joj nije bilo teko da zamisli njihov sadraj. Shvatala je da postoji vrlo realna mogunost da misija sada bude prekinuta. Povika javnosti mogla bi to zahtevati. Na kraju krajeva, bili su svedoci jednog od najjezivijih prizora... Nikol pomisli na enevjev koja je sedela pred televizorom u Bovoau i gledala kako bioti metodino razdiru kosmonauta Vilsona. Uzdrhtala je. Onda je prekorila sebe zbog toga to je zaokupljena sobom. Pravi uas, ree ona sebi, mora da je bio u Los Anelosu. Srela se sa porodicom Vilsonovih dva puta tokom ranih zabava, neposredno poto je objavljen sastav posade. Nikol se naroito seala deaka. Ime mu je bilo Rendi. Imao je sedam ili osam godina, bio je krupnook i lep. Voleo je sport. Doneo je Nikol jednu od svojih najdraih stvari, program sa Olimpijade iz 2184. u gotovo savrenom stanju i zamolio je da potpie stranu o enskom troskoku. Pomilovala ga je po kosi, a on joj se zahvalio irokim osmehom.

Slika Rendija Vilsona koji gleda na televiziji kako mu otac gine bila je previe za nju. Suze joj se prikupie u uglovima oiju. Kakva je mora ova godina morala biti za tebe, malia, pomislila je. Udarni talas ivota. Najpre radost zbog toga to su ti oca odabrali za kosmonauta. Onda sve besmislice sa Franeskom i razvodom. A sada ta strana tragedija. Nikol je postajala potitena, a um joj je i dalje bio previe aktivan za san. Zakljuila je da joj je potrebno drutvo. Otila je do susedne kuice i blago zakucala na vrata. "Ima li nekog tamo napolju?" zau glas iznutra. "Hai, Takagii-san", odvrati ona. "Mogu li unutra?" Priao je vratima i otvorio ih. "Ovo je neoekivano iznenaenje", ree on. "Da li je poseta profesionalna?" "Ne", odgovori ona kada je ula. "Strogo neformalna. Nisam mogla da spavam. Pomislila sam..." "Dobrodola si da me poseti u svako vreme", ree on sa prijateljskim osmehom. "Nisu potrebni nikakvi razlozi." Posmatrao ju je nekoliko sekundi. "Duboko me je uznemirilo ono to se dogodilo danas po podne. Oseam se odgovornim. Mislim da nisam dovoljno uinio da zaustavim..." "Ma hajde, igeru", odvratila je Nikol. "Nemoj da si smean. Nisi ti kriv. Bar si se pobunio. Ja sam doktor, a nisam rekla nita." Oi su joj besciljno lutale po Takagiijevoj kuici. Pokraj njegove lealjke, postavljenu na malo pare tkanine na podu, Nikol vide neobinu belu figuricu sa crnim oznakama. Prila joj je i spustila se na kolena. "ta je to?" upita ona. Dr Takagiiju je bilo malo neprijatno. Priao je Nikoli i podigao majunog, debelog orijentalca. Drao ga je izmeu palca i kaiprsta. "To je nasleeni necuke iz porodice moje ene", ree on. "Napravljen je od slonovae." Pruio je oveuljka Nikol. "On je kralj bogova. Njegova pratilja, slina bucmasta kraljica, poiva na stolu pokraj kreveta moje ene u Kjotu. Nekada, pre nego to su slonovi postali ugroeni, mnogi su ljudi skupljali takve figurice. Porodica moje ene poseduje izvanrednu zbirku." Nikol stade da prouava oveuljka u ruci. Imao je dobroudni, uzvieni osmeh na licu. Zamislila je divnu Maiko Takagii u Japanu i na nekoliko sekundi zavidela im na branoj vezi. Tako neto dogaaje poput Vilsonove smrti ini mnogo podnoljivijim, pomislila je. "Hoe li da sedne?" upita je dr Takagii. Nikol se smesti na kutiju kraj leaja, pa su razgovarali dvadesetak minuta. Uglavnom su izmenjivali seanja na svoje porodice. Nekoliko puta su izdaleka dotakli popodnevnu nesreu, ali su izbegavali detaljnu raspravu o Rami i misiji 'Njutn'. Oboma su im bile potrebne smirujue slike njihovih svakodnevnih ivota na Zemlji. "A sada", ree Takagii, poto je zavrio oljicu aja i spustio je na kraj stola pored Nikol, "imam neobian zahtev za dr de ardan. Hoe li, molim te, da ode do svoje kuice i da donese opremu za biometriju? Voleo bih da me skenira." Nikol poe da se smeje, ali opazi ozbiljnost na licu svog kolege. Kada se vratila sa skanerom nekoliko minuta kasnije, dr Takagii joj objasni svoj zahtev. "Danas po podne", ree on, "dva puta sam osetio vrlo otar bol u grudima. Bilo je to tokom

uzbuenja, poto je Vilson naleteo na biote i poto sam shvatio..." Nije zavrio reenicu. Nikol klimnu i ukljui instrument za skeniranje. Nijedno od njih nije reklo nita tokom sledea tri minuta. Nikol je proveravala sve podatke upozorenja, prikazane dijagrame i karte ponaanja njegovog srca i neprekidno vrtela glavom. Kada je zavrila, okrenula se prijatelju sa turobnim osmehom. "Imao si slab srani udar", ree ona dr Takagiiju. "Moda i dva, jedan odmah za drugim. A srce ti se od tada sve vreme ponaa nepravilno." Videla je da je oekivao tu vest. "ao mi je", ree ona. "Imam sa sobom neke lekove koje ti mogu dati, ali to je samo privremena mera. Moramo se smesta vratiti na 'Njutna' da bismo se pobrinuli za taj problem kako valja." "Pa...", on se bledo nasmei, "...ukoliko su nam predvianja ispravna, onda e u Rami za oko dvanaest sati ponovo biti osvetljeno. Pretpostavljam da emo tada poi." "Verovatno", odgovori ona. "Odmah u o tome porazgovarati sa Braunom i Hajlmanom. Pretpostavljam da emo ti i ja poi odmah ujutro." Posegao je i uzeo je za ruku. "Hvala ti, Nikol", ree on. Okrenula se. Po drugi put za jedan sat u uglovima oiju pojavie joj se suze. Nikol izie iz kuice dr Takagiija i poe prema kraju logora da razgovara sa Dejvidom Braunom. "Ah, ipak si ti", zau ona glas Riarda Vejkfilda u tami. "Bio sam siguran da spava. Imam novosti za tebe." "Zdravo, Riarde", ree Nikol kada je figura sa svetiljkom u rukama izronila iz tame. "Nisam mogao da spavam", ree on. "Previe jezivih slika u mojoj glavi. Pa sam odluio da poradim na tvom problemu." Nasmeio se. "Bilo je lake nego to sam mislio. Hoe li da doe do moje kuice da ti objasnim stvar?" Nikol je izgledala zbunjena. Bila je obuzeta onim to e rei Braunu i Hajlmanu o Takagiiju. "Sea se, zar ne?" upita Riard. "Problem sa RoHirovim softverom i runim komandama." "Na tome si radio?" upita ona. "Ovde dole?" "Svakako. Samo je trebalo da kaem O'Tulu da mi emituje potrebne podatke. Doi da ti pokaem." Nikol zakljui da susret sa dr Braunom moe da saeka jo koji minut. Pola je sa Riardom. On kucnu o jednu kuicu dok su prolazili kraj nje. "Hej, Tabori, pogodi ta?" povikao je. "Zatekao sam nau draesnu damu doktora kako eta po pomrini. Hoe li da nam se pridrui?" Okrenuo se prema Nikol. "Najpre sam njemu objasnio neke pojedinosti", ree Riard. "U kuici ti je bio mrak, pa sam mislio da spava." Jano se pojavi na vrata manje od minut kasnije i pozdravi Nikol smekom. "U redu, Vejkfilde", ree on, "ali nemoj da bude dugo. Najzad me je uhvatio dreme." U svojoj kuici britanski inenjer je sa oiglednim uivanjem objasnio ta se desilo robotu hirurgu kada se "Njutn" neoekivano zaneo. "Bila si u pravu, Nikol", ree on, "kada si govorila o komandama koje su runo zadate RoHiru. I te komande su zaista iskljuile normalne algoritme za zatitu. Ali nijedna nije ubaena pre Raminog manevra." Vejkfild se nasmei i produi, paljivo zagledan u Nikol da bi se uverio da ona sledi njegovo objanjenje. "Oigledno je Jano zadao tri komande kada je pao i zakaio

prstima upravljaku kutiju. To je bar RoHir pomislio; saopteno mu je da su mu upuene tri komande. Razume se, predstavljale su obino smee. Ali RoHir to nije mogao znati. Moda sada moe da pojmi neto od mora koje proganjaju projektante sistemskog softvera. Naprosto nema naina da iko predvidi sve mogue sluajnosti. Projektanti su nainili zatitu od jedne nenamerno zadate naredbe - na primer, ako neko oee upravljaku kutiju tokom operacije - ali ne od nekoliko uzastopnih pogrenih naredbi. Tokom projektovanja itavog sistema, rune komande se u sutini smatraju sredstvom za sluaj vanrednih situacija. Zbog toga imaju najvei prioritet u strukturi prekida RoHirovog softvera i uvek se smesta procesiraju. Meutim, konstrukcija potvruje da moe postojati pojedinana 'pogrena' naredba i ima sposobnost da je odbaci i da pree dalje na sledei prioritetni prekid, u koga spada i zatita od greke." "Izvini", ree Nikol. "Izgubio si me. Kako moe konstrukcija da bude struktuirana tako da odbaci jednu pogrenu komandu, ali ne i nekoliko? Mislila sam da ih taj prosti procesor prima u nizu." Riard se okrete svom prenosivom kompjuteru i, radei na osnovu beleaka, pozva na monitor masu brojeva poreanih po redovima i kolonama. "Evo operacija, razloenih u jednu po jednu instrukciju, koje je softver RoHira izveo posle runih komandi." "Ponavljaju se", primeti Jano, "svakih sedam operacija." "Tano tako", odvrati Riard. "RoHir je pokuao tri puta da procesira prvu runu komandu, nijednom nije uspeo, a zatim je preao na sledeu komadnu. Softver je funkcionisao tano onako kako je projektovan..." "Ali zato se", upita Tabori, "posle vratio na prvu naredbu?" "Zbog toga to projektanti softvera nikada nisu pomiljali na mogunost viestrukih pogrenih runih naredbi. Ili bar nisu tu mogunost ugradili u konstrukciju. Unutranji upit softvera postavlja pitanje posle procesiranja svake naredbe da li postoji jo neka runa komanda u baferu. Ukoliko ne, onda softver odbacuje prvu naredbu i slobodan je da rukuje sledeim prekidom. Ali ukoliko postoji, softveru se saoptava da upamti odbaenu naredbu i procesira sledeu. E sada, ukoliko su dve naredbe uzastopce odbaene, softver pretpostavlja da je neispravan hardver komandnog procesora i ponovo pokuava da procesira istu runu naredbu. Moe da shvati ovo rezonovanje? Pretpostavimo da jedna..." Nikol je nekoliko sekundi sluala Riarda i Janoa kako priaju o redundantnim podsistemima, naredbama u baferu i naredbodavnim strukturama. Imala je vrlo malo znanja i o zatiti u sluaju greke i izvoenju redundancije i nije mogla da sledi izmenu misli. "Samo trenutak", umeala se posle dueg vremena, "opet ste me izgubili. Upamtite, ja nisam inenjer. Zar niko ne moe da mi da kratak sadraj na normalnom engleskom?" Vejkfild stade da se izvinjava. "Oprosti, Nikol", ree on. "Poznato ti je ta je to softver zasnovan na strukturi prekida?" Klimnula je. "I upoznata si sa nainom na koji se upravlja prioritetima u takvom sistemu? Dobro. Onda je objanjenje prosto. Prekidi zasnovani na podacima sa akcelerometra i sistema za snimanje slike imaju nii prioritet od runih naredbi koje je nenamerno uneo Jano kada je pao. Sistem se zatvorio u softversku petlju dok je pokuavao da procesira pogrene naredbe i nije uopte imao prilike da primeti signale greke sa senzorskih podsistema. Zbog toga je skalpel nastavio da see."

Iz nekog razloga Nikol je bila razoarana. Objanjenje je bilo sasvim jasno, a ona u svakom sluaju nije elela da analiza ukae na Janoa ili ma kog drugog lana posade. Ali bilo je previe prosto. Nije vredelo sveg uloenog vremena i energije. Nikol sede na leaj u kuici Riarda Vejkfilda. "Toliko to se tie misterije", ree ona. Jano sede pored nje. "Razvedri se, Nikol", ree on. "To je dobra vest. Sada smo bar sigurni da nismo pogreili u postupku inicijalizacije. Postoji logino objanjenje za ono to se desilo." "Sjajno", odvrati ona sarkastino. "Ali general Borzov je i dalje mrtav. A sada i Redi Vilson." Nikol pomisli na neuravnoteeno ponaanje amerikog novinara tokom poslednjih nekoliko dana i priseti se svog ranijeg razgovora sa Franeskom. "Da nije kojim sluajem", ree ona spontano, "neko od vas dvojice uo da se general Borzov ali na glavobolju ili neke druge neprijatnosti? Naroito na dan banketa?" Vejkfild zavrte glavom. "Ne", ree Jano, "zato pita?" "Pa, zatraila sam od prenosnog dijagonostiara da mi na osnovu Borzovljevih biometrijskih podataka da verovatnog uzronika njegovih simptoma, pod uslovom da nije imao upalu slepog creva. Najverovatniji razlog na listi bila je reakcija na medikamente. Verovatnoa ezdeset dva posto. Pomislila sam da je moda u pitanju reakcija na neki lek." "Stvarno?" ree Jano, probuene radoznalosti. "Zbog ega mi ranije nisi kazala nita o tome?" "Htela sam... nekoliko puta", odgovori Nikol. "Ali inilo mi se da te ne zanima. Sea li se kada sam svratila do tvoje sobe na 'Njutnu' dan posle smrti generala Borzova? Bilo je to odmah posle sastanka posade. Prema nainu na koji si odgovorio zakljuila sam da ne eli da se vraa na..." "Boe." Jano zavrte glavom. "Kako mi ljudi ne uspevamo da saobraamo. Bila je to obina glavobolja. Nita vie i nita manje. U svakom sluaju nisam nameravao da stvorim utisak da ne elim da priam o Valerijevoj smrti." "Kad je ve re o saobraanju", ree Nikol, poto se umorno digla sa leaja, "moram da vidim dr Brauna i admirala Hajlmana pre nego to poem u krevet." Pogledala je Vejkfilda. "Mnogo ti hvala na pomoi, Riarde. Volela bih da mogu da kaem da se sad oseam bolje." Nikol prie Janou. "Izvini, prijatelju", ree ona. "Trebalo je da podelim itavu istragu sa tobom. Verovatno bi bila gotova mnogo bre..." "U redu je", odvrati Jano. "Ne brini o tome." Nasmeio se. "Doi. Poi u s tobom do moje kuice." Nikol zau glasan razgovor unutra pre nego to je zakucala na vrata kuice. Dejvid Braun, Oto Hajlman i Franeska Sabatini raspravljali su kako da odgovore na poslednja uputstva sa Zemlje." "Preteruju", govorila je Franeska. "I to e shvatiti im budu imali vremena da razmisle. Nije ovo prva misija koja je pretrpela gubitak ljudskog ivota." "Ali naredili su nam da se vratimo na 'Njutna' to je pre mogue", pobuni se admiral Hajlman. "Zato emo sutra ponovo porazgovarati sa njima i objasniti im zbog ega elimo da najpre ispitamo Njujork. Takagii kae da e more poeti da se topi za dan ili dva, pa

emo ionako morati da odemo. Osim toga, Vejkfild, Takagii i ja smo zaista uli neto one noi, iako mi Dejvid ne veruje." "Ne znam, Franeska", zausti dr Braun, a onda zau Nikolino kucanje. "Ko je?" upita otro. "Kosmonaut de ardanova. Imam vanih medicinskih informacija..." "Sluaj, de ardanova", rekide je Braun brzo, "imamo puno posla. Zar to ne moe da saeka do jutra?" U redu, ree Nikol sebi. Mogu da saekam do jutra. Ionako nije bila preterano eljna da odgovara na pitanja dr Brauna o stanju Takagiijevog srca. "Roder", ree ona glasno, smejui se u sebi to je upotrebila taj vojni izraz. Za nekoliko sekundi Nikol zau kako rasprava ponovo poinje iza nje. Lagano je koraala do svoje kuice. Sutra mora biti bolji dan, mislila je dok je puzala na svoj leaj. 31. UDO IZ ORVIJETA "Laku no, Oto", ree Dejvid Braun kada je nemaki admiral napustio kuicu. "Vidimo se ujutro." Dr Braun zevnu i protegli se. Pogledao je na asovnik. Preostalo je neto manje od osam sati do ponovnog paljenja svetla. Svukao je letaki kombinezon i popio malo vode. Upravo se sputao na leaj kada Franeska ue u kuicu. "Dejvide", ree ona, "imamo jo problema." Prila je i kratko ga poljubila. "Priala sam sa Janoem. Nikol sumnja da je Valerij bio drogiran." "taaa?" odvrati on. Seo je na lealjci. "Kako je mogue? Nije bilo nikakvog..." "Oevidno su postojali neki dokazi u njenim biometrijskim podacima i ona ih je lukavo nala. Pomenula je to Janou veeras." "Nisi reagovala kada ti je rekao, je li? Hou da kaem, moramo biti apsolutno..." "Razume se da nisam", odgovori Franeska. "Uostalom, Jano nikada ne bi posumnjao neto ni za hiljadu godina. On je totalno nevinace. Bar kada su takve stvari u pitanju." "Prokleta ena", ree Dejvid Braun. "I prokleta njena biometrija." Protrljao je lice rukama. "Kakav dan. Najpre onaj tupavi Vilson pokuava da izigrava heroja. A sad ovo... Rekao sam ti da je trebalo da unitimo sve podatke o operaciji. Bilo bi lako unititi centralne fajlove. Onda stvari nikada ne bi..." "I dalje bi imala svoje biometrijske zapise", usprotivi se Franeska. "Tamo su osnovni dokazi. Morao bi da bude apsolutni genije da uzme podatke o samoj operaciji i zakljui bilo ta." Sela je i prislonila glavu dr Brauna uz grudi. "Naa velika greka nije bila kada nismo uspeli da unitimo fajlove. To bi izazvalo sumnjiavost u MSA. Greka nam je bila kada smo potcenili Nikol de ardan." Dr Braun se oslobodi njenog zagrljaja i ustade. "Prokletstvo, Franeska, sve je to tvoja greka. Nije trebalo da pustim da me nagovori na to. Sve vreme sam znao..." "Sve vreme si znao...", prekide Franeska otro svog sadruga, "...da ti, Dejvid Braun, nee ii na Ramu u prvom izlasku. Sve vreme si znao da e tvoji budui milioni kao heroja i istaknutog voe ekspedicije biti ozbiljno dovedeni u pitanje ako ostane na 'Njutnu'." Braun prestade da odmerava sobu koracima i okrete se Franeski. "Sve vreme si znao", produi ona blae, "da i ja imam skrivenog interesa da poe na taj izlazak. I da moe raunati na mene za podrku."

Uzela ga je za ruke i povukla nazad prema leaju. "Sedi, Dejvide", ree Franeska. "Ve smo proli kroz ovo mnogo puta. Nismo mi ubili generala Borzova. Naprosto smo mu dali drogu koja izaziva simptome upale slepog creva. Zajedno smo doneli tu odluku. Da Rama nije poeo da manevrie i da robot hirurg nije otkazao, plan bi nam savreno uspeo. Borzov bi danas bio na 'Njutnu' i oporavljao se od operacije slepog creva, a ti i ja vodili bismo istraivanje Rame." Dejvid Braun izvue ruke iz njenih i poe da ih trlja. "Oseam se tako... tako neisto", ree on. "Nikada pre nisam uinio neto slino. Hou da kaem, dopadalo se to nama ili ne, delom smo odgovorni za smrt Borzova. Moda i za Vilsonovu. Mogli bi nas optuiti." Ponovo je zavrteo glavom. Na licu mu je bio izgubljen izraz. "Trebalo bi da budem naunik", ree on. "ta mi se to desilo? Kako sam se umeao u takve stvari?" "Potedi me svoje pravednosti", ree Franeska otro. "I ne zavaravaj se. Nisi li ti ovek koji je ukrao najvanije astronomsko otkrie decenije od devojke postdiplomca? A zatim se venao sa njom da bi je uutkao zauvek? Tvoj integritet je kompromitovan jo vrlo, vrlo davno." "To nije fer", ree dr Braun cmizdravo. "Veinom sam bio poten. Osim..." "Osim kada je bilo vano i kada ti je mnogo zavisilo od toga. Koja hrpa dreka!" Franeska ustade i poe da odmerava kuicu koracima. "Vi mukarci ste takvi prokleti licemeri. Odravate svoje razmetljive predstave o sebi sa neverovatnim racionalizacijama. Nikada ne priznajete sebi ko ste stvarno i ta stvarno hoete. Veina ena je potenija. Mi priznajemo svoje ambicije, elje, ak i svoje najosnovnije nedostatke. Priznajemo svoje slabosti. Suoavamo se sa sobom onakvim kakve jesmo, a ne onakvim kakve bismo volele da budemo." Vratila se leaju i ponovo uzela Dejvidove ruke u svoje. "Zar ne vidi, dragi?" ree ona ozbiljno. "Ti i ja smo srodne due. Na savez je zasnovan na najjaoj moguoj vezi - obostranom interesu. Oboje nas pokreu isti ciljevi - mo i slava." "Zvui grozno", ree on. "Ali je istina. ak i ako ne eli to da prizna sebi. Dejvide, dragi, zar ne vidi da tvoja neodlunost potie iz nemogunosti da prizna svoju pravu prirodu. Pogledaj me. Ja tano znam ta hou i nikada me ne zbunjuje donoenje odluka o tome ta treba da radim. Ponaanje mi je automatsko." Ameriki fiziar je dugo utke sedeo pored Franeske. Posle izvesnog vremena okrenuo se i spustio joj glavu na rame. "Najpre Borzov, a sada Vilson", ree on sa uzdahom. "Oseam se kao premlaen; voleo bih da se nita od svega ovoga nije dogodilo." "Ne moe odustati, Dejvide", ree ona, milujui mu glavu. "Predaleko smo otili. A velika nagrada nam je sada nadohvat ruke." Franeska prui ruke prema njemu i poe da mu svlai majicu. "Bio je to dug i teak dan", govorila je smirujue. "Hajde da probamo da ga zaboravimo." Dejvid Braun sklopi oi dok mu je milovala lice i grudi. Franeska se nae nad njega i lagano ga poljubi u usta. Nekoliko trenutaka kasnije naglo stade. "Vidi", ree ona, "sve dok smo zajedno, moemo da crpemo snagu jedno iz drugog." Stala je pred Dejvida i naterala ga da otvori oi. "Pouri", ree on nestrpljivo, "ve sam..." "Ne brini toliko o tome", odvrati Franeska i lenjo stade da mu svlai pantalone, "sa mnom nikada nisi imao problema." Franeska se ponovo nasmei kada mu je

razmakla noge i prislonila njegovo lice o svoje grudi. "Upamti", ree ona, lagano mu svlaei gaice slobodnom rukom, "ja nisam Elen." Prouavala je Dejvida Brauna dok je spavao kraj nje. Napetost i uznemirenost koji su preovlaivali njegovim licem pre samo nekoliko minuta zamenio je bezbrini osmeh deaka. Mukarci su tako jednostavni, pomisli Franeska. Orgazam je savreno sredstvo protiv bola. Volela bih da je i nama tako lako. Skliznula je sa malog leaja i ponovo se obukla. Franeska je bila vrlo paljiva, kako ne bi uznemirila svog usnulog prijatelja. Ali ti i ja i dalje imamo pravi problem, ree ona sebi dok je zavravala sa odevanjem, kojim se moramo brzo pozabaviti. A bie utoliko tee to imamo posla sa enom. Franeska izie iz kuice u tminu Rame. Bilo je nekoliko upaljenih svetiljki u blizini skladita na drugom kraju bivaka, ali inae je logorite Beta bilo u tami. Svi ostali su spavali. Upalila je malu barterijsku lampu i pola juno, ka Cilindrinom moru. ta to eli, madam Nikol de ardan? pitala se dok je koraala. I gde ti je slabost, tvoja Ahilova peta? Nekoliko minuta Franeska je listala sdvoju celokupnu memoriju u vezi sa Nikol, pokuavajui da nae ma koji nedostatak linosti ili karaktera koji bi mogla da iskoristi. Novac nije odgovor. Ni seks, bar ne sa mnom. Ona se nevoljno nasmeja. A svakako ne sa Dejvidom. Tvoj prezir prema njemu suvie je oigledan. A ucena? upita se Franeska dok se primicala obali Cilindrinog mora. Seala se Nikoline otre reakcije na njeno pitanje o enevjevinom ocu. Moda, pomisli ona, kada bih znala odgovor na to pitanje... ali ne znam. Franeska je privremeno bila osujeena. Nije mogla da smisli nikakav nain da kompromituje Nikol de ardan. Svetla logora iza nje ve su bila jedva vidljiva. Franeska ugasi svetiljku i vrlo paljivo sede sa nogama preko ruba litice. To to su joj noge visile nad smrznutim ledom Cilindrinog mora vrati joj niz bolnih uspomena iz detinjstva u Orvijetu. U jedanaestoj godini, i pored baraa zdravstvenih upozorenja koja su je saletala sa svih strana, prkosna Franeska odluila se da pone da pui. Svakog dana posle kole krenula bi svojim putem niz breg do doline podno grada i sela na obalu svog omiljenog potoka. Tamo bi utke puila, in usamljene pobune. Tih lenjih popodneva ivela je u izmatanom svetu zamkova i princeza, milionima kilometara od svoje majke i ouha. Seanje na te trenutke odrastanja izazvae u Franeski neodoljivu elju da pui. Uzimala je svoje nikotinske pilule tokom itave misije, ali one su zadovoljavale samo njenu fiziku naviku. Nasmejala se sebi i posegla u posebni dep svog letakog kombinezona. Franeska je sakrila tri cigarete u specijalnu posudu koja e ih odrati u sveem stanju. Rekla je sebi pre polaska sa Zemlje da su cigarete tu "za sluaj vanrednog stanja"... Puenje cigarete na vanzemaljskoj letelici bilo je jo neuvenije nego puenje u jedanaestoj godini. Franeska poele da podvrisne od oduevljenja kada je zabacila glavu i ispustila dim u ramanski vazduh. Od tog ina se osetila slobodno, nesputano. Najednom, i pretnja koju je predstavljala Nikol de ardan nekako vie nije delovala ozbiljno. Dok je puila, Franeska se prisetila silne usamljenosti te devojice koja se prikradala padinama starog Orvijeta. Isto se tako setila strane tajne koju je zauvek zakljuala u srcu. Franeska nikome nije ispriala o svom ouhu, u svakom sluaju ne svojoj majci, i retko je uopte razmiljala o tome. Ali dok je sedela na obali Cilindrinog mora, bol iz detinjstva iskrsnu u njoj u otrom pranjenju.

Poelo je odmah posle mog jedanaestog roendana, pomisli ona, zaronivi u pojedinosti svog ivota od pre osamnaest godina. Najpre nisam imala pojma ta taj kopilan hoe. Jo jednom je duboko uvukla dim cigarete. ak i poto je poeo da mi donosi poklone bez razloga. Bio je direktor njene nove kole. Kada je prvi put podvrgnuta kompletu testova sposobnosti, Franeska je postigla najvii rezultat u istoriji Orvijeta. Izbila je izvan skale, pravo udo. Do tada, on je nije nikada primeivao. Venao se sa njenom majkom osamnaest meseci ranije i skoro smesta potom postao otac dvojice blizanaca. Franeska je bila smetnja, jo jedna gladna usta, nita vie od dela majinog nametaja. Nekoliko meseci bio je naroito prijatan prema meni. Onda je majka otila da poseti teta Karlu na nekoliko dana. Bolna seanja brzo dooe, poput bujice navree joj u um. Prisetila se zadaha vina u dahu ouha, njegovog znoja na svom telu, svojih suza kada je iziao iz njene sobe. Mora je trajala vie od godinu dana. Silom joj se nametao svaki put kada majke nije bilo kod kue. Onda ga je jedne veeri, dok se oblaio i gledao u drugom pravcu, Franeska udarila u potiljak svojom aluminijumskom palicom za bezbol. Ouh joj se sruio na pod, okrvavljen i bez svesti. Odvukla ga je u dnevnu sobu i tamo ostavila. Vie me nikada nije ni pipnuo, priseti se Franeska, gasei pikavac u ramanskom zemljitu. Bili smo stranci u istoj kui. Od tada sam provodila najvei deo vremena sa Robertom i njegovim prijateljima. ekala sam priliku. Bila sam spremna kada je naiao Karlo. Tokom leta 2184. Franeska je napunila etrnaestu. Provela je najvei deo tog leta dangubei po glavnom trgu Orvijeta. Njen stariji brat Roberto upravo je dobio diplomu turistikog vodia za katedralu na trgu. Stari Duomo, glavna turistika atrakcija u gradu, podizan je u fazama, poev od etrnaestog stolea. Crkva je bila umetniko i arhitektonsko remek-delo. Freske Luke Sinjorelija u njenoj kapeli San Brizio bile su nadaleko slavljene kao najbolji primeri matovitosti slikarstva petnaestog stolea izvan Vatikana. Proglaenje za slubenog turistikog vodia kroz Doumo smatrano je poprilinim dostignuem, naroito u devetnaestoj godini. Franeska se izuzetno ponosila Robertom. Ponekad ga je pratila na turama, ali samo pod uslovom da su se prethodno dogovorili da ga ne sramoti svojim sarkazmima. Jednog avgustovskog popodneva, odmah posle ruka, elegantna limuzina zaustavila se na pjaci pokraj Duoma, a ofer je zatraio vodia iz turistikog biroa. Gospodin iz limuzine nije obezbedio rezervaciju i Roberto je bio jedini na raspolaganju. Franeska je sa velikom radoznalou gledala kako niski, zgodni mukarac, u svojim kasnim tridesetim ili ranim etrdesetim godinama, izlazi sa zadnjeg sedita i predstavlja se Robertu. Ve skoro stotinu godina automobilima je bio zabranjen pristup u gornji Orvijeto, osim sa posebnom dozvolom, to je Franeski stavilo do znanja da ovek mora biti krupna zverka. Kao i uvek, Roberto zapoe turu reljefima koje je izvajao Lorenco Maitani na spoljanjim portalima crkve. I dalje radoznala, Franeska je stajala odmah sa strane i u tiini puila, dok je njen roak objanjavao znaaj neobinih demonskih figura na dnu jednog stuba. "Ovo je jedna od najranijih predstava pakla", ree Roberto i pokaza skupinu danteovskih figura. "Predstave pakla iz etrnaestog veka podrazumevale su krajnje doslovno tumaenje biblije."

"Ha!" umea se Franeska iznenada, baci cigaretu na kaldrmu i poe prema Robertu i zgodnom strancu. "Bila je to isto tako vrlo muka predstava pakla. Obratite panju da veina demona ima dojke, a naslikani gresi su najveim delom seksualni. Mukarci su uvek verovali da su stvoreni savreni; ene su ih nauile grehu." Stranca je zapanjila pojava te trkljaste tinejderke koja je oduvavala dim sa usta. Smesta je primetio njenu prirodnu lepotu i bilo mu je jasno da je vrlo bistra. Ko je mogla da bude? "To mi je roaka, Franeska", ree Roberto, oevidno postien zbog njene upadice. "Karlo Bjanki", ree ovek i prui ruku. Dlan mu je bio vlaan. Franeska die pogled prema njegovom licu i razabra na njemu da se mukarac zanima za nju. Oseti kako joj srce udara u grudima. "Ukoliko slua Roberta", ree ona koketno, "onda e dobiti samo slubenu turu. On izostavlja sone pojedinosti." "A ti, mlada damo..." "Franeska", ree ona. "Da, Franeska. Dri li ti sopstvenu turu?" Franeska mu uputi najslai osmeh. "Mnogo itam", ree ona. "Znam sve o umetnicima koji su radili na katedrali, naroito o slikaru Luki Sinjoreliju." Zastala je na trenutak. "Jesi li znao", nastavi ona, "da je Mikelanelo dolazio ovde da prouava Sinjorelijeve aktove pre nego to je oslikao svod Sikstinske kapele?" "Ne, nisam." Karlo se srano nasmeja. Ve je bio oaran. "Ali sada znam. Hodi. Pridrui nam se. Moe da doda poneto onome to tvoj roak Roberto kae." Dopadao joj se nain na koji je sve vreme piljio u nju. Bilo je to kao da joj se divi, kao da je lepa slika ili ogrlica sa draguljima; oi mu nisu proputale nita dok su bez ikakvog stida etale po njenoj figuri. A njegov laki smeh ju je podbadao. Franeskini komentari postajali su sve nepristojniji i drskiji. "Vidi onu jadnu devojicu na leima demona?" ree ona dok su gledali zbunjujuu izlobu genijalnosti koju su izraavale Sinjorelijeve freske u kapeli San Brizio. "Izgleda kao da trti onog demona otpozadi, zar ne? Zna ko je ona? Njeno lice i golo telo predstavljaju Sinjorelijevu devojku. Dok je on ovde rmbaio dan za danom, ona je poela da se dosauje i odluila da smota ponekog dasu sa strane. Luka je stvarno iznuo. I zato ju je prikovao ovde. Osudio je da zauvek jae demona." Kada je prestao da se smeje, Karlo upita da li misli da je enina kazna pravedna. "Naravno da nije", odvrati etrnaestogodinjakinja. "To je samo jo jedan primer mukog ovinizma iz petnaestog veka. Mukarci su smeli da tucaju koga god hoe i nazivani su plodnim; ali ekaj samo da ena pokua da se zadovolji..." "Franeska!" prekide je Roberto. "Stvarno! To je previe. Majka bi te ubila kada bi ula ta pria..." "Moja majka je nebitna u ovom trenutku. Priam o dvostrukom moralu kakav i danas postoji. Pogledaj samo..." Karlo Bjanki jedva je mogao da poveruje u svoju sreu. Bogati modni kreator iz Milana, ovek koji je postigao meunarodnu slavu do tridesete godine, sluajno je, nekim efom, odluio da iznajmi kola do Rima umesto da ide uobiajenim ekspres vozom. Njegova sestra Monika mu je uvek priala o lepoti Duoma u Orvijetu. Zaustavljanje na tom mestu predstavljalo je jo jednu odluku u minut do dvanaest. A sad! Auh, auh. Devojka je bila izvanredan zalogaji.

Pozvao je Franesku na veeru kada je tura bila gotova. Ali kada su stigli do ulaza u najbolji restoran u Orvijetu, devojka zastade. Karlo je shvatio. Odveo ju je do radnje i kupio joj skupocenu novu haljinu, uz odgovarajue cipele i popratne stvari. Zapanjio se koliko je lepa. A tek joj je etrnaesta! Franeska nikada ranije nije pila stvarno kvalitetno vino. Sada je to inila kao da je posredi voda. Svako jelo bilo je tako ukusno da je doslovce ciala. Karla je opinila ta ena-dete. Dopadao mu se nain na koji je putala da joj cigareta visi iz ugla usta. Bila je tako neizvetaena, tako savreno bezobzirna. Kada je jelo bilo gotovo, ve je pao mrak. Franeska poe sa njim do limuzine parkirane ispred Duoma. Dok su ili uskom ulicom, ona se nae i aljivo ga gricnu za uvo. Spontano ju je privukao sebi i nagradio ga je eksplozivni poljubac. Navala u slabinama sveg ga obuze. I Franeska je to osetila. Nije oklevala ni sekunde kada je Karlo predloio da se provozaju u kolima. Do trenutka kada je limuzina stigla do predgraa Orvijeta, ve je sedela rairenih nogu preko njega na zadnjem seditu. Trideset minuta kasnije, kada su svrili sa voenjem ljubavi po drugi put, Karlo nije mogao da podnese pomisao da se rastane sa tom neverovatnom devojkom. Upitao je Franesku da li bi volela da poe sa njim do Rima. "Andiamo", odvrati ona sa osmehom. I tako smo otili do Rima, a zatim na Kapri, priseti se Franeska. Pariz na nedelju dana. U Milanu si me ostavio da ivim sa Monikom i Luiijem. Zbog spoljnjeg utiska. Mukarci se uvek toliko brinu za spoljne utiske. Franeskino dugo sanjarenje se prekide kada joj se uini da je ula korake u daljini. Oprezno je ustala u tami i oslunula. Bilo joj je teko da uje ita izuzev sopstvenog disanja. Onda je zaula zvuk ponovo, vie na levo. Ui joj rekoe da zvuk dopire sa leda. Nalet straha preplavi je slikama bizarnih stvorenja koja napadaju logor sa leda. Ponovo je oslunula, vrlo paljivo, ali nije ula nita. Franeska se okrenu logoru. Volela sam te, Karlo, ree sebi, ako sam ikada volela nekog mukarca. ak i poto si poeo da me deli sa prijateljima. Jo vie davno sahranjenog bola izbi na povrinu i Franeska poe da se bori sa otrim gnevom. Sve dok nisi poeo da me tue. To je unitilo sve. Dokazao si da si pravo ubre. Franeska vrlo odluno odgurnu seanja u stranu. A sada, gde smo ono stali? pomislila je dok se pribliavala svojoj kuici. Ah, da. Tema je bila Nikol de ardan. Koliko ona stvarno zna? I ta da uinimo tim povodom? 32. ISTRAIVA NJUJORKA Majuni sat na ruci probudi dr Takagiija iz dubokog sna. Nekoliko trenutaka bio je neusredsreen, nesposoban da se priseti gde je. Seo je na svoj leaj i protrljao oi. Posle dueg vremena prisetio se da je unutar Rame i da je alarmni signal podeen da ga probudi posle pet sati sna. Obukao se u tami. Kada je zavrio, uzeo je veliku torbu i preturao po njoj nekoliko sekundi. Zadovoljan njenim sadrajem, zabacio je remen preko ramena i otiao do vrata kuice. Dr Takagii paljivo proviri. Nije mogao da vidi svetla ni u jednoj kuici. Duboko je udahnuo i na prstima iziao kroz vrata.

Vodei svetski autoritet o Rami izie iz logora u smeru Cilindrinog mora. Kada je stigao do obale, polako je siao do ledene povrine po stepenicama urezani u pedesetmetarsku liticu. Takagii sede na najnii stepenik, skriven u podnoju litice. Izvadio je specijalne klinove i privrstio ih na on svojih cipela. Pre nego to je iziao na led, naunik podesi svoj lini navigacioni ureaj da bi mogao da dri stalan pravac kada napusti obalu. Kada je bio na otprilike dve stotine metara od obale, dr Takagii posegnu u dep da bi izvadio prenosivi monitor vremenskih prilika. Ovaj pade na led i napravi kratki, zveketavi zvuk u tihoj noi. Takagii ga podie posle nekoliko sekundi. Monitor mu ree da je temperatura minus dva stepena Celzijusa i da blag vetar duva preko leda brzinom od osam kilometara na as. Takagii duboko udahnu i zapanji se neobinim, ali poznatim mirisom. Zbunjen, ponovo je udahnuo, ovog puta usredsreen na miris. Nije bilo nikakve sumnje - bio je to dim cigarete! urno je ugasio lampu i nepomino se zaustavio na ledu. Um mu je pohitao dvostrukom brzinom u potraku za objanjenjem. Franeska Sabatini bila je jedini kosmonaut koji je puio. Da li ga je nekako sledila kada je napustio logor? Da li je videla svetla kada je proveravao svoj monitor vremena? Oslukivao je umove, ali nije uo nita u ramanskoj noi. I dalje je ekao. Kada mirisa cigarete nije bilo nekoliko minuta, dr Takagii produi put preko leda, zastajkujui na svakih etiri ili pet koraka da bi se uverio da ga niko ne sledi. Najzad je ubedio sebe da Franeske nema iza njega. Ipak, oprezni Takagii nije ponovo upalio lampu sve dok nije preao vie od kilometar i poeo da se brine da nije skrenuo sa pravca. Ukupno mu je bilo potrebno etrdeset pet minuta da stigne do suprotne obale mora i do ostrvskog grada Njujorka. Kada se naao na stotinu metara od obale, japanski naunik izvadi veu svetiljku iz torbe i ukljui njen moni snop. Sablasni obrisi oblakodera odaslae mu uzbuene trnce niz kimu. Najzad je bio tu! Najzad je mogao da potrai odgovore na pitanja svog ivota neometan neijim proizvoljnim planom. Dr Takagii je tano znao gde eli da ide u Njujorku. Svaka od tri krune sekcije Njujorka bila je dalje podeljena u tri ugaone oblasti, poput pite iseene na krike. U sreditu svake od tri glavne sekcije bilo je sredinje jezgro, ili trg, oko koga su bile rasporeene ostale zgrade i ulice. Kao deak u Kjotu, poto je proitao sve to je mogao nai o prvoj ekspediciji na Ramu, Takagii se pitao kako bi to bilo stajati u sreditu jednog od tih tuinskih trgova i gledati navie u graevine koje su stvorila bia sa druge zvezde. Bio je ubeen ne samo u to da se tajne Rame mogu odgonetnuti prouavanjem Njujorka, ve i u to da su tri trga najverovatnija mesta za otkrivanje zagonetne namene meuzvezdane letelice. Mapa Njujorka koju su nacrtali raniji istraivai Rame bila je podjednako vrsto useena u Takagiijev um kao i mapa Kjota u kom je roen i odrastao. Ali prva ekspedicija imala je samo ogranieno vreme za istraivanje Njujorka. Od devet funkcionalnih celina, samo je jedna detaljno kartografisana; raniji kosmonauti jednostavno su pretpostavili, na osnovu ogranienih posmatranja, da su sve tri jedinice identine. Dok je otri ritam koraka nosio Takagiija sve dublje i dublje u zloslutnu tiinu jednog dela sredinje sekcije, poee da se pomaljaju neke neznatne razlike izmeu tog dela Rame i onoga koji je prouavala Nortonova posada (istraivali su susednu kriku). Raspored najveih ulica u dve jedinice bio je isti; meutim, kako se dr Takagii vie

primicao trgu, manje ulice su se odvajale od nje na nain drugaiji od onog o kakvom su izvetavali prvi istraivai. Naunik u Takagiiju esto ga je prisiljavao da zastane i pribelei sva odstupanja na depnom kompjuteru. Zaao je u oblast koja je neposredno okruavala trg, gde su se ulice prostirale u koncentrinim krugovima. Preao je tri avenije i naao se naspram ogromnog oktaedra, visokog preko stotinu metara, sa ogledalastom unutranjou. Snop njegov mone svetiljke odraavao se o povrinu i zatim odbijala od zgrade do zgrade oko njega. Dr Takagii lagano obie oktaedar u potrazi za ulazom, ali ga nije naao. Na druge strane osmostrane strukture, na sreditu trga, bio je iroki, kruni prostor bez zgrada. igeru Takagii odluno obie itav obim kruga, prouavajui okolne zgrade dok je koraao. Nije stekao nikakav novi uvid u namenu struktura. Kada bi se u ravnomernim razmacima okrenuo prema unutra da pogleda sam trg, nije video nita neobino ili naroito vredno panje. Pa ipak, uneo je u svoj kompjuter poloaj mnogih niskih, jednolinih, metalnih kutija koje su delile trg u odeljke. Kada se ponovo naao sa prednje strane oktaedra, dr Takagii posegnu u torbu i izvadu tanku estougaonu plou gusto prekrivenu elektronikom. Prostro je naunu aparaturu po trgu i proveo deset minuta proveravajui primopredajnikom da li svi nauni instrumenti valjano funkcioniu. Kada je japanski naunik u potpunosti proverio opremu, brzo je napustio oblast trga i poao ka Cilindrinom moru. Takagii je bio nasred druge koncentrine avenije kada je zauo kratak, ali glasan prasak iza sebe na trgu. Obazro se, ali se nije okrenuo. Nekoliko sekundi kasnije zauo je drugaiji zvuk. Ovaj je Takagii prepoznao sa prvog izlaska: kako povlaenje metalnih etki, tako i pratee visokofrekventno pevanje. Okrenuo je snop svetiljke u smeru trga. Zvuk se prekide. Iskljuio je lampu i tiho stao nasred avenije. Nekoliko minuta kasnije povlaenje etke ponovo otpoe. Takagii se prikrade preko dve avenije i poe da obilazi oktaedar u smeru uma. Kada se gotovo naao na trgu, bip-bip iz njegove torbe prekide mu koncentraciju. Do trenutka kada je iskljuio alarm, koji je pokazivao da je nauna oprema koju je upravo razmestio po trgu ve u kvaru, Njujork je bio potpuno tih. Dr Takagii stade ponovo da eka, ali se ovoga puta zvuk nije vratio. Duboko je udahnuo da bi se primirio i povratio svu hrabrost. Nekako mu radoznalost pobedi strah i dr Takagii se vrati na trg naspram oktaedra da bi otkrio ta se desilo sa naunom opremom. Najpre ga je iznenadilo to to je estougaona ploa nestala sa take na kojoj ju je ostavio. Gde je mogla da se izgubi? Ili ta ju je moglo odneti? Takagii je znao da je na pragu naunog otkria od neizmernog znaaja. Isto tako, bio je prestravljen. Borei se protiv silovite elje da pobegne, obasjao je trg velikom svetiljkom, nadajui se da e nai objanjenje za nestanak naune stanice. Zrak se odrazi na malom paretu metala trideset do etrdeset metara blie sreditu trga. Takagii je instinktivno prozreo da odraz potie od paketa sa instrumentima. Pourio je do njega. Klekao je i poeo da pregleda elektroniku. Nije bilo nikakvog oiglednog oteenja. Upravo je izvadio primopredajnik da otpone metodinu proveru svih naunih instrumenata, kada opazi neki predmet nalik uetu otprilike petnaest centimetara u preniku na rubu svetlosnog polja lampe koji je obasjavao nauni paket. Dr Takagii podie svetiljku i prie predmetu. Imao je pruge, crne i zlatne, i prostirao se dvanaestak metara, nestajui iza metalnog zaklona visokog oko tri metra. Opipao je debelo ue. Bilo je meko i rutavo pri vrhu. Kada je pokuao da ga prevrne da bi mu opipao donji deo,

predmet poe da se pokree. Takagii ga smesta ispusti i stade da posmatra kako lagano puzi prema zaklonu. Pokrete je pratio zvuk etki koje trljaju metal. Dr Takagiiju se uini da moe da uje sopstvene udare srca. Ponovo stade da se bori sa eljom da pobegne. Prisetio se tog as jutarnjih meditacija, dok je bio student, u vrtu svog uitelja zena. Naredio je nogama da pou u smeru zaklona. Crno i zlatno ue nestade. Na trgu je vladala tiina. Takagii prie zaklonu, drei svetlosni snop upravljen ka tlu, na mestu gde je poslednji put video debelo ue. Obiao je ugao i okrenuo snop ka zaklonu. Nije mogao da poveruje u ono to mu se ukazalo pred oima. Masa crnih i zlatnih pipaka migoljila se pod svetlou. Visokofrekventno pitanje iznenada mu eksplodira u uima. Dr Takagii pogleda preko levog ramena i bi kao gromom oinut. Oi mu se iskolaie. Vrisak mu se izgubi kada se zvuk pojaa, a tri pipka posegoe da ga dotaknu. Zidovi srca mu popustie i on se srui, ve mrtav, u zahvat neverovatnog stvorenja. 33. NESTALA OSOBA "Admirale Hajlmane?" "Da, generale O'Tule?" "Jesi li sam?" "Svakako. Upravo sam se probudio pre nekoliko minuta. Neu se sastati sa dr Braunom jo jedan sat. Zato zove tako rano?" "Dok si spavao, primio sam ifrovanu, strogo poverljivu poruku iz vojnog taba VEV. Re je o Trojstvu. eleli su da znaju status." "ta je posredi, generale?" "Da li je ova veza bezbedna, admirale? Jesi li iskljuio automatsko snimanje?" "Sada jesam." "Postavili su dva pitanja. Da li je Borzov umro, ne rekavi nikome svoj RQ? Da li iko vie meu posadom zna za Trojstvo?" "Ti zna odgovore na oba pitanja." "eleo sam da proverim da nisi razgovarao sa dr Braunom. Zahtevali su da to proverim sa tobom pre nego to ifrujem svoj odgovor. ta misli, emu sve to?" "Ne znam, Majkl. Moda je neko na Zemlji postao nervozan. Vilsonova smrt ih je verovatno uplaila." "Mene svakako jeste. Ali ne do tog stepena da ponem da razmiljam o Trojstvu. Pitam se, znaju li oni neto to mi ne znamo?" "Pa, pretpostavljam da emo to prilino skoro doznati. Svi zvaninici MSA su zahtevali da napustimio Ramu prvom zgodnom prilikom. Nije im se ak dopala naa odluka da dopustimo posadi da se najpre odmori nekoliko sati. Ovaj put ne verujem da e se predomisliti." "Admirale, sea li se hipotetike rasprave sa generalom Borzovim tokom leta, o uslovima pod kojima bismo aktivirali Trojstvo?" "Neodreeno. Zato?" "Da li se i dalje ne slae sa njegovim zahtevom da moramo znati zbog ega se Trojstvo uzima za mogue? U to vreme si rekao da ti lino ne mora da shvati razloge ukoliko Zemlja misli da je velika opasnost neizbena."

"Plaim se da te ne sledim, generale. Zbog ega mi postavlja ta pitanja?" "Voleo bih tvoju dozvolu, Oto, poto ifrujem odgovor vojnom tabu VEV, da otkrijem zato nas ba u ovom trenutku pitaju za status Trojstva. Ukoliko smo ugroeni, imamo pravo da znamo." "Moe da zatrai dodatna objanjenja, Majkl, ali kladio bih se da im je pitanje isto rutinsko." Jano Tabori se probudio dok je u Rami i dalje bio mrak. Navlaei letaki kombinezon, napravio je u glavi spisak aktivnosti potrebnih da se biot u obliku raka prenese na "Njutna". Ukoliko nareenje da napuste Ramu bude potvreno, morae da krenu ubrzo posle zore. Jano pristupi formalnoj proceduri za evakuaciju zabeleenoj na njegovom depnom kompjuteru i dopuni je dodavanjem novih zadataka povezanih sa biotom. Proverio je sat. Do zore je preostalo jo samo petnaest minuta, pod pretpostavkom da je Ramin dnevni ciklus ravnomeran. Jano se nasmeja samom sebi. Rama je doneo toliko iznenaenja da nije bilo nikakve sigurnosti da e se svetla vratiti u oekivanom trenutku. Ali ukoliko to uine, Jano je eleo da posmatra ramanski "izlazak sunca". Mogao je dorukuje posle zore. Stotinu metara do njegove kuice rakoliki biot bio je nepokretan, kao i sve vreme otkako je prethodnog dana odvojen od svojih sadruga. Jano ga obasja svetiljkom kroz vrsti, providni zid kaveza i proveri ima li ikakvih znakova da se biot pokrenuo tokom noi. Poto je utvrdio da biot nije promenio poloaj, Jano poe iz logora Beta u pravcu mora. Dok je ekao na nalet svetla, zatee sebe kako razmilja o kraju razgovora sa Nikol prethodne noi. Bilo je neeg ne sasvim ispravnog u njenom uzgrednom otkriu mogueg uzronika bola generala Borzova one noi kada je umro. Jano se ivo priseti zdravog crvuljka; nije bilo sumnje da prvobitna dijagnoza nije bila ispravna. Ali zato Nikol nije govorila sa njim o alternativnoj dijagnozi vezanoj za droge? Naroito ukoliko je sprovodila istragu o tome... Jano doe do neizbenog zakljuka da je dr de ardan ili izgubila poverenje u njegovu sposobnost ili je nekako posumnjala da je i lino mogao dati droge generalu Borzovu, ne savetujui se sa njom. U svakom sluaju, trebalo je da otkrije ta je mislila. Zatim mu umom proe udna ideja, roena iz njegovog sopstvenog oseanja krivice. Moe li biti, upita se, da je Nikol nekako saznala za projekat mit-Hagenest i da sumnja u sve etvoro nas? Po prvi put, Jano se upita da li je moda bol Valerija Borzova bio neprirodan. Prisetio se haotinog sastanka njih etvoro dva sata poto je Dejvid Braun saznao da e ostati na "Njutnu" tokom prvog izlaska. "Mora porazgovarati sa njim, Oto", rekao je oajni dr Braun admiralu Hajlmanu. "Mora ga ubediti da se predomisli." Oto Hajlman je tada izjavio da je malo verovatno da e general Borzov izmeniti raspored zadataka zbog njegovog zahteva. "U tom sluaju", odvratio je tada dr Braun besno, "moemo da kaemo zbogom svim dodatnim nagradama u svom ugovoru." Tokom itavog sastanka Franeska Sabatini je ostala utljiva i naizgled bezbrina. Kada je polazio, Jano je nauo kako je dr Braun napada. "A zato si ti tako mirna?" upitao ju je on. "I tebi predstoji gubitak kao i svima ostalima. Ili ima plan o kom ja ne znam nita?"

Jano je nazro Franeskin osmeh samo na deli sekunde. Uinilo mu se tada da deluje nekako neobino samouvereno. Sada, dok je kosmonaut Tabori ekao svitanje na Rami, taj osmeh se vratio i stao da ga progoni. Dobro upuena u droge, Franeska je bila itekako sposobna da generalu Borzovu da neto to e izazvati simptome upale slepog creva. Ali zato bi uinila neto tako... tako estoko nepoteno, samo da ojaa vrednost njihovog medijskog projekta posle misije? Rama je ponovo u trenutku postao preplavljen svetlou. Kao i uvek, bila je to gozba za oi. Jano se lagano okretao, zagledao u svim pravcima i prouavao obe udubine divovske strukture. Dok su svetla sada blistavo sjala, on odlui da porazgovara sa Franeskom prvom prilikom. Neobino, ali Irina Turgenjeva je prva postavila to pitanje. Kosmonauti su skoro zavrili doruak. Zapravo, dr Braun i admiral Hajlman su ve ustali od stola da stupe u jo jedan od svojih beskonanih razgovora sa rukovodnom strukturom MSA. "Gde je dr Takagii?" ree ona nevino. "On je poslednji lan posade od koga bih oekivala da zakasni na bilo ta." "Mora da je prespavao signal budilnika", odgovori Jano Tabori i odgurnu svoju stolicu na sklapanje od stola. "Idem da vidim ta je s njim." Kada se Jano vratio minut kasnije, bio je zbunjen. "Nije tamo", ree i slee ramenima. "Pretpostavljam da je otiao u etnju." Nikol de ardan iznenada oseti prazninu u stomaku. Naglo je ustala, ne dovrivi doruak. "Treba da poemo da vidimo gde je", ree ona sa neprikrivenom zabrinutou, "ili nee biti spreman kada budemo polazili." Svi kosmonauti su opazili Nikolino uzbuenje. "ta se tu deava", upita Riard Vejkfild dobroudno. "Jedan na naunik malo se proeta izjutra za svoj gro, a doktor druine digne paniku?" Ukljuio je radio. "Alo, dr Takagii, gdegod da si. Ovde Vejkfild. Hoe li nam, molim te, rei da je s tobom sve u redu, da bismo mogli da dovrimo doruak." Nastade duga tiina. Svaki lan posade znao je da je noenje komunikatora sa sobom apsolutna obaveza u svakoj prilici. Mogao si da iskljui emitovanje, ali si morao sluati pod svim i svakakvim kolnostima. "Takagii-san", ree potom Nikol sa prizvukom hitnje u glasu. "Jesi li dobro? Molim te, odgovori." Tokom duge tiine koja je usledila, oseaj praznine u Nikolinom stomaku pretvori se u veliki vor. Neto uasno se desilo sa njenim prijateljem. "Ve sam vam objasnio dva puta, dr Maksvel", ree oajno Dejvid Braun. "Nema nikakvog smisla izvriti evakuaciju dela posade. Najdelotvorniji nain traganja za dr Takagiijem jeste da iskoristimo puno osoblje. Poto ga naemo, istiemo se sa Rame u najveoj urbi. A da vam odgovorim na poslednje pitanje, ne, ovo nije urota dela posade da se izbegne podvrgavanje propisima o evakuaciji." Okrenuo se admiralu Hajlmanu i pruio mu mikrofon. "Prokletstvo, Oto", proguna on, "priaj ti sa tim birokratskim blesanom. Misli da moe bolje da rukovodi misijom od nas, iako je sto miliona kilometara daleko." "Dr Maksvele, ovde admiral Hajlman. U potpunosti se slaem sa dr Braunom. Uostalom, sa ovako dugim kanjenjem u komuniciranju, ne moemo dopustiti sebi raspravu. Nastaviemo sa svojim planom. Kosmonaut Tabori e ostati ovde sa mnom u Beti i pakovati teku oprenmu, ukljuujui i biota. Ja u upravljati potragom. Braun,

Sabatinijeva i de ardanova e prei led do Njujorka, najverovatnijeg odredita ukoliko je profesor sam otiao. Vejkfild, Turgenjeva i Jamanaka e ga potraiti u helikopterima." Zastao je na trenutak. "Nema potrebe da urno odgovarate na ovu emisiju. Potraga e ve otpoeti kada stigne vaa sledea poruka." U svojoj kuici, Nikol je vrlo paljivo pakovala medicinske zalihe. Ukorila je sebe to nije predvidela da bi dr Takagii mogao pokuati da poslednji put poseti Njujork. Napravila si novu greku, ree Nikol sebi. Najmanje to moe uiniti jeste da bude spremna kada ga nae. Znala je proceduru linog pakovanja napamet. Pa ipak, sasvim je smanjila zalihe hrane i vode da bi bila sigurna da je ponela sve to bi povreenom ili bolesnom dr Takagiiju moglo zatrebati. Nikolina oseanja prema dvoje pratilaca u potrazi za japanskim naunikom bila su meovita, ali joj nije palo na pamet da je grupa mogla biti hotimice isplanirana. Svi su znali za Takagiijevu opinjenost Njujorkom. Pod datim okolnostima, nije bilo iznenaenje to su je Braun i Sabatinijeva pratili do podruja pretrage. Neposredno pre nego to e Nikol napustiti kuicu, ugledala je Riarda Vejkfilda na vratima. "Smem li unutra?" upita on. "Svakako", odvratila je. Uao je sa neuobiajenom nesigurnou, kao da je zbunjen ili se stidi. "ta je bilo?" upita Nikol posle neprijatne tiine. Nasmeio se. "Pa", ree glupo, "pre par minuta mi se inilo kao dobra ideja. Sada mi deluje malo glupo - moda ak i detinjasto." Nikol primeti da dri neto u desnoj aci. "Doneo sam ti neto", nastavi on. "Amajliju, pretpostavljam. Pomislio sam da bi to moda ponela do Njujorka." Kosmonaut Vejkfild otvori aku. Nikol prepozna figuricu princa Hala. "Moe da kae ta god hoe o hrabrosti, razboritosti i svemu tome, ali ponekad je vanije imati malo sree." Nikol je bila iznenaujue dirnuta. Uzela je figuricu od Vejkfilda i sa divljenjem stala da prouava njene majune pojedinosti. "Ima li princ posebnih osobina za koje treba da znam?" upita ona sa osmehom. "Oh, da", ozari se Riard. "Voli da provodi otroumne veeri po krmama sa debelim vitezovima i drugim nezgodnim karakterima. Ili da se bori protiv odmetnutih vojvoda i plemia. Ili da se udvara predivnim francuskim princezama." Nikol se blago zarumene. "Ako budem usamljena, pa poelim da me princ zabavi, ta treba da uradim?" upita ona. Riard prie Nikol i pokaza joj majunu tastaturu odmah iznad stranjice princa Hala. "Uzvratie na mnoge komande", ree Riard i prui joj veoma malu palicu, veliine iode. "Ovo savreno ulazi u svaki komandni prorez. Probaj 'P' za pripovedanje, ili 'A' za akciju, ako hoe da ti pokae ta ume." Nikol stavi malog princa i palicu u dep letakog kombinezona. "Hvala ti, Riarde", ree ona. "Ba slatko od tebe." Vejkfild se zajapuri. "Pa, zna, nije to bogzna ta. Nego je baksuz navalio na nas, pa sam pomislio, hou da kaem, moda..." "Hvala ti opet, Riarde", prekide ga Nikol. "Cenim tvoju brigu." Zajedno su izili iz kuice.

34. UDNA DRUINA Dr Dejvid Braun je spadao u onu vrstu apstraktnih naunika koji niti su voleli maine, niti su imali poverenja u njih. Veina njegovih objavljenih radova bila je posveena teorijskim temama zbog toga to se uasavao formalnosti i detalja empirijske nauke. Empiristi su morali da se baku instrumentima i, to je jo gore, inenjerima. Dr Braun je smatrao da nijedan inenjer nije nita vie od proslavljenog stolara ili vodoinstalatera. Podnosio je njihovo postojanje samo zbog toga to su mu neki od njih bili neophodni da bi mu teorije uopte bile proverene stvarnim podacima. Kada je Nikol bezazleno postavila dr Braunu nekoliko jednostavnih pitanja o funkcionisanju ledomobila, Franeska nije mogla da suzdri kikot. "Nema on pojma", odvrati italijanska novinarka, "i ba ga briga. Da li moe da poveruje da taj ovek ne ume ak ni da vozi elektrina kolica? Gledala sam ga kako preko trideset minuta pilji u prostog robota za procesiranje hrane i bez uspeha pokuava da utvrdi kako da ga upotrebi. Umro bi od gladi kada mu niko ne bi pomagao." "Ma, hajde, Franeska", odvrati Nikol kada se dve ene popee na prednja sedita ledomobila, "nemogue da je toliko lo. Na kraju krajeva, mora da koristi sve line kompjutere i komunikacione ureaje, kao i sisteme za procesiranje slike na 'Njutnu'. To znai da sigurno preteruje." Ton razgovora bio je lak i bezopasan. Dr Braun se pogurio na zadnjem seditu i ispustio uzdah. "Vas dve izuzetne ene svakako imate i pametnije stvari za razgovor. Ukoliko nemate, moda biste mi mogle objasniti zbog ega je poludeli japanski naunik utekao iz logora usred noi." "Prema Maksvelovom asistentu, onom uvlakakom nikogoviu Milsu, mnogi ljudi na Zemlji misle da su naeg dobrog japanskog doktora kidnapovali Ramanci." "Ma hajde, Franeska. Budi ozbiljna. Zato bi dr Takagii odluio da ode sasvim sam?" "ini mi se", ree Nikol polako, "da je bio nestrpljiv u pogledu planiranog procesa istraivanja. Znate kako vatreno veruje u vanost Njujorka. Posle incidenta sa Vilsonom... pa, bio je prilino siguran da e biti nareena evakuacija. Do trenutka kada se vratimo unutra, ako se uopte vratimo, Cilindrino more bi se moda otopilo i bilo bi tee doi do Njujorka." Prirodna iskrenost terala je Nikol da kae Braunu i Sabatinijevoj o Takagiijevim problemima sa srcem. Ali intuitivni oseanje joj je nalagao da ne veruje svojim pratiocima. "Naprosto, ne izgleda kao tip koji bi tek tako otiao", ree dr Btaun. "Pitam se da li je uo ili video neto." "Moda je imao glavobolju ili iz nekog razloga nije mogao da spava", predloi Franeska objanjenje. "Redi Vilson je imao obiaj da luta nou kada je imao muke sa glavom." Dejvid Braun se nae napred. "Uzgred", ree on Nikol, "Franeska mi kae da su Vilsonovu nestabilnost mogle pojaati pilule koje je upotrebljavao. Ti izgleda da dobro poznaje svoje medikamente. Na mene je ostavilo izuzetan utisak kako si brzo prepoznala onu pilulu za spavanje koju sam uzeo." "Kada je ve re o medikamentima", dodade Franeska posle krae pauze, "Jano Tabori je pomenuo neto o razgovoru sa tobom u vezi sa Borzovljevom smru. Moda ga

nisam dobro razumela, ali uinilo mi se da si rekla da je u pitanju mogla biti reakcija na droge." Ravnomerno su se vozili preko leda. Razgovor je bio ravnog tona, gotovo nemaran. Nije bilo oiglednog razloga za sumnjiavost. Pa ipak, ree Nikol dok je uobliavala odgovor na Franeskinu primedbu, poslednja dva komentara delovala su previe glatko. Gotovo uvebano. Okrenula se da pogleda dr Brauna. Verovala je da Franeska moe da se pretvara bez ikakvog napora, ali Nikol je bila sigurna da bi mogla da kae na osnovu Braunovog izraza lica da li su njihova pitanja unapred spremljena ili ne. On se malo promekolji pod njenim vrstim pogledom. "Kosmonaut Tabori i ja imali smo razgovor o generalu Borzovu i poeli smo da nagaamo o tome ta mu je moglo izazvati bol", ree Nikol bezizraajno. "Na kraju krajeva, slepo crevo mu je bilo savreno zdravo, tako da je neto drugo moralo biti odgovorno za njegove trenutne tegobe. Tokom razgovora, pomenula sam Janou da bi trebalo razmotriti rekciju na droge kao jedan od moguih uzroka. To nije bila vrlo vrsta izjava." inilo se da je dr Braun odahnuo i smesta je promenio temu. Meutim, Nikolin odgovor nije zadovoljio Franesku. Ukoliko ne greim, naa gospoa novinarka ima jo pitanja, premiljala je Nikol. Ali ih nee postaviti smesta. Gledala je Franesku i videla je da Italijanka ne obraa panju na Braunov monolog na zadnjem seditu. Dok je raspravljao o rekaciji Zemlje na Vilsonovu smrt, Franeska je bila duboko zamiljena. Na trenutak je vladala tiina kada je Braun zavrio svoj komentar. Nikol se obazre po miljama leda, upeatljivim liticama na rubovima Cilindrinog mora i oblakoderima Njujorka pred njom. Rama je bio velianstven svet. Na trenutak je osetila ujed krivice zbog svog nepoverenja u Franesku i dr Brauna. Sramota da mi ljudi nikada nismo u stanju da vuemo u istom pravcu, ree Nikol sebi. ak ni kada smo suoeni s beskrajem. "Ne shvatam kako ti je to polo za rukom", Franeska iznenada prekide tiinu. "Posle sveg tog vremena, ak ni video tabloidi nemaju valjano zasnovan trag. A nije potrebna genijalnost da se utvrdi kada se to moralo odigrati." Dr Braun je bio potpuno izgubljen. "O emu pria, za ime sveta?" upita on. "Na slavni sanitetski oficir", odvrati Franeska. "Zar ti se ne ini upeatljivo da posle sveg tog vremena identitet oca njene kerke i dalje nije poznat u javnosti?" "Sinjora Sabatini", uzvrati Nikol smesta na italijanskom, "kao to sam jednom ve rekla, ta tema te se nimalo ne tie. Neu da podnosim takvo meanje u moj privatni ivot..." "Samo sam htela da te podsetim, Nikol", prekide je Franeska brzo, takoe na italijanskom, "da i ti ima tajni koje ne bi elela da se otkriju." Dr Braun je prazno piljio u dve ene. Nije razumeo ni re u poslednjoj izmeni replika i zbunila ga je oigledna napetost. "Dakle, Dejvide", ree Franeska tutorskim glasom, "priao si nam o raspoloenju Zemlje. Misli li da e nam narediti da poemo kui? Ili emo samo prekinuti ovaj izlazak?" "Izvrni odbor VEV je sazvao posebno zasedanje kasnije ove nedelje", odgovori on uz zbunjeno oklevanje. "Dr Maksvel trenutno pretpostavlja da e nam biti naloeno da napustimo projekat." "To bi bilo tipino preterivanje grupe vladinih zvaninika ija je osnovna namera da smanje dodatne rizike. Prvi put u istoriji odgovarajue pripremljena ljudska bia istrauju unutranjost letelice koju je izgradila druga inteligencija. Pa ipak, na Zemlji

politiari nastavljaju da se ponaaju kao da se nita neobino nije desilo. Nesposobni su za vizije. To je neverovatno." Nikol de ardan nije sluala ostatak Franeskinog razgovora sa dr Braunom. Um joj je i dalje bio usredsreen na raniji razgovor. Mora biti da veruje da imam dokaze o drogama u Borzovu, ree Nikol sebi. Nema drugog mogueg objanjenja za pretnju. Kada su stigli do ruba leda, Franeska je provela deset minuta u postavljanju robotske kamere i zvune opreme za snimak koji je prikazivao njih troje kako se pripremaju da "istrauju tuinski grad" ne bi li nali svog nestalog kolegu. Nikolini protesti dr Braunu o traenju vremena prooe neopaeni. Meutim, injenicu da je ozlojeena uinila je oiglednom time to je odbila da uestvuje u video sekvenci. Dok je Franeska dovravala pripreme, Nikol se uspela na oblinje stepenite i poela da prouava grad oblakodera. Iza i ispod nje, Nikol je ula Franesku kako istie dramatinost trenutka pred milionima gledalaca na Zemlji. "Stojim ovde na rubovima tajanstvenog ostrvskog grada Njujorka. To je veoma blizu take na kojoj smo dr Takagii, kosmonaut Vejkfild i ja ranije ove nedelje uli neobine zvuke. Imamo razloga da verujemo da je Njujork bio profesorovo odredite kada se sino uputio iz logora Beta na usamljeno i neovlaeno istraivanje... ta se dogodilo sa profesorom? Zbog ega ne odgovara na pozive na kompaku? Jue smo bili svedoci uasne tragedije kada je novinar Redi Vilson, rizikujui sopstveni ivot da spase ovog reportera, ostao zarobljen u roveru i kada nije mogao da izbegne mone kande rakolikih biota. Da li je slina sudbina zadesila naeg strunjaka za Ramu? Da li su vanzemaljska bia koja su izgradila ovu neverovatnu letelicu pre mnogo eona moda stvorila sloenu zamku napravljenu da uhvati i na kraju uniti sve bezazlene posetioce? Ne moemo znati za sigurno. Ali mi..." Sa osmatranice na vrhu zida Nikol je pokuavala da ne obraa panju na Franesku i da zamisli u kom je pravcu dr Takagii mogao otii. Proverila je karte u depnom kompjuteru. Svakako je otiao prema tanom geometrijskom sreditu grada, zakljui ona. Bio je siguran da postoji neko znaenje u geometriji. 35. U JAMU Koraali su zbunjujuim lavirintom ulica tek dvadeset minuta, ali bi ve bili beznadeno izgubljeni bez linih navigatora. Nisu imali odreen plan za potragu. Naprosto su lutali gore-dole po ulicama kvazi-nasuminim putem. Svaka tri ili etiri minuta admiral Hajlman javljao se dr Braunu i grupa za potragu je morala da trai poloaj sa koga je jaina signala bila zadovoljavajua. "Ovom brzinom", primeti Nikol kada su jo jednom zauli slabani glas Ota Hajlmana u komunikatoru, "pretraga e nam potrajati veno. Dr Braune, zbog ega ne ostane na jednom mestu. Onda bismo Franeska i ja..." "Prekid, prekid." uli su Ota jasnije kada je Dejvid Braun otiao do prostora izmeu dve visoke zgrade. "Jeste li primili poslednju emisiju?" "Bojim se da nismo, Oto", odvrati dr Braun. "Hoe li, molim te, da je ponovi?" "Jamanaka, Vejkfild i Turgenjeva su pokrili donju treinu severnog polucilindra. Nema ni traga od Takagiija. Malo je verovatno da je otiao dalje prema severu, osim ako

se nije uputio u neki od gradova. U tom sluaju trebalo je da negde vidimo njegove tragove. Tako da ste verovatno na pravom putu. U meuvremenu ovde imamo velike vesti. Na zarobljeni rakoliki biot poeo je da se pokree pre dva minuta. Pokuava da pobegne, ali do sada njegove alatke jedva da su zagrebale kavez. Tabori grozniavo radi da sagradi vei, jai kavez oko itave konstrukcije. Ja vraam Jamanakin kopter u Betu da bi on mogao da pomogne Taboriju. Trebalo bi da bude ovde za koji as... ekajte... Hitna poruka od Vejkfilda... Ukljuujem ga." Britanski naglasak Riarda Vejkfilda bio je nepogreiv, iako ga je trojka u Njujorku jedva ula. "Pauci", povika on u znak odgovora na pitanje admirala Hajlmana. "Seate li se biota-pauka koga je secirala Lora Ernst? Pa, vidimo est takvih odmah iza june litice. Ima ih svuda po privremenoj kuici koju smo tamo sagradili. A neto je oigledno popravilo ona dva mrtva rakolika biota, jer braa naeg zarobljenika vuku se prema junom polu..." "Snimanje!" vrisnu Franeska Sabatini u radio. "Snimate li prizor?" "ta je bilo? Izvinjavam se, nisam razumeo." "Franeska bi elela da zna da li snimate", pojasni admiral Hajlman. "Razume se, ljubavi", ree Riard Vejkfild. "I automatski sistem za snimanje u helikopteru i runa kamera koju si mi jutros dala rade bez prekida. Paukoliki bioti su neverovatni. Nikada nisam video da se neto kree tako brzo... Uzgred, ima li ikakvog traga od naeg japanskog profesora?" "Ne jo", povika Dejvid Braun iz Njujorka. "Sporo napredujemo u ovom lavirintu. Oseam se kao da traim iglu u plastu sena." Admiral Hajman ponovi stanje potrage za nestalom osobom za Vejkfilda i Turgenjevu u helikopteru. Riard onda ree da se vraaju u Betu da uzmu gorivo. "A ta je sa tobom, Dejvide?" upita Hajlman. "Kada se sve uzme u obzir, uz potrebu da ona kopilad na Zemlji budu informisana, zar ne misli da bi trebalo da se i ti vrati u Betu? Kosmonauti Sabatinijeva i de ardanova mogu da nastave potragu za dr Takagiijem. Ukoliko bude trebalo, moemo da poaljemo nekoga da te zameni kada te helikopter pokupi." "Ne znam, Oto, nisam..." Franeska iskljui dugme za predaju na radiju Dejvida Brauna usred odgovora. On je oinu otrim pogledom koji brzo omeka. "Treba da popriamo o tome", ree ona vrsto. "Reci mu da e ga pozvati za koji minut." Nikol je bila zgroena razgovorom koji je usledio izmeu Franeske Sabatini i Dejvida Brauna. inilo se da nijedno od njih ni najmanje nije briga za sudbinu dr Takagiija. Franeska je uporno zahtevala da se ona smesta vrati u Betu da bi se lino pozabavila sveim novim dogaajima. Dr Braun je bio zabrinut zbog toga to je udaljen od "osnovnog" delanja ekspedicije. Svako od njih je dokazivalo da su njegovi razlozi za povratak vaniji. ta ako oboje napuste Njujork? Ne, to bi ostavilo kosmonauta de ardanovu samu. Moda bi i ona trebalo da poe sa njima, pa da ponovo zaponu potragu za Takagiijem kroz nekoliko sati, kada se stvari malo smire... Nikol konano eksplodira. "Nikad", povika iznenada na njih, "nikad u ivotu nisam videla tako sebine..." Nije mogla da smisli odgovarajuu imenicu. "Jedan kolega nam je nestao i gotovo sigurno mu je neophodna naa pomo. Moda je ranjen ili umire,

ali vas dvoje jedino umete da raspravljate o svojim beznaajnim povlasticama. Stvarno ogavno." Zastala je na sekundu da doe do daha. "Da vam kaem jednu stvar", produi Nikol, i dalje besna. "Ja sada ne idem do Bete. Nije me briga hoete li mi narediti. Ostajem ovde i dovravam potragu. Bar su moju prioriteti jasni. Znam da je ovekov ivot vaniji od slike u javnosti, poloaja, pa ak i glupavog medijskog projekta." Dejvid Braun dvaput zatrepta, kao da ga je neko oamario. Franeska se nasmei. "Vidi, vidi", ree ona, "znai na povueni sanitetski oficir zna vie nego to smo verovali." Pogledala je Dejvida, a zatim Nikol. "Hoe li da nas izvini na trenutak, duo? Moramo da raspravimo par stvari nasamo." Franeska i dr Braun odoe do podnoja oblakodera na rastojanju od nekih dvadeset metara i poee ivu raspravu. Nikol se okrete na drugu stranu. Bila je besna na sebe to je izgubila ivce. Naroito je bila ljuta to je otkrila svoje poznavanje ugovora sa mitom i Hagenestom. Pretpostavie da mi je Jano rekao, pomisli ona. Na kraju krajeva, bili smo bliski prijatelji. Franeska poe da se pridrui Nikol, dok se dr Braun radiom javljao admiralu Hajlmanu. "Dejvid zove helikopter da doe po njega kod ledomobila. Ubeuje me da ume da nae put napolje. Ja u ostati ovde sa tobom i tragati za dr Takagiijem. Na taj nain mogu bar da fotografiem Njujork." Nije bilo oseanja u Franeskinoj izjavi. Nikol nije mogla da joj proita raspoloenje. "Druga stvar", dodade Franeska. "Obeala sam Dejvidu da emo zavriti potragu i biti spremne za povratak u logor za etiri asa ili manje." Dve ene jedva da su uopte neto progovorile tokom prvog sata potrage. Franeska se zadovoljila time da pusti Nikol da bira put. Svakih petnaest minuta su se zaustavljale da se jave radiom logoru Beta i da izveste o svom poloaju. "Sada ste na oko dva kilometra juno i etiri kilometra istono od ledomobila", ree im Riard Vejkfild kada su se zaustavile radi obroka. On je odabran za praenje njihovog napredovanja. "Nalazite se malo istono od sredinjeg trga." Najpre su otile na sredinji trg, jer je Nikol mislila da je Takagii poao tamo. Nale su otvoreni, kruni trg sa mnogobrojnim niskim strukturama, ali nije bilo ni traga od njihovog kolege. Od tada, Franeska i Nikol su posetile jo dva trga i paljivo preeljavale po duini dva sredinja odseka pite. Nisu nale nita. Nikol priznade da joj ponestaje ideja. "Ovo je neverovatno mesto", javi se Franeska kada je poela da rua. Sedele su na etvrtastoj metalnoj kutiji otprilike metar visokoj. "Moji snimci jedva da nagovetavaju to oseanje. Sve je tako tiho, tako visoko, tako... tuinsko." "Neke od tih zgrada ne bi mogle biti opisane bez tvojih snimaka. Poliedri, na primer. Postoji po jedan u svakom odseku, sa veim odmah na drugoj strani trga. Pitam se ta predstavljaju, ako uopte neto predstavljaju? I zbog ega su postavljeni tamo gde jesu?" Emocionalna napetost izmeu dve ene ostala je potisnuta. Malo su popriale o onome to su videle svoga puta preko Njujorka. Franesku su naroito opinile visoke reetkaste strukture koje su otkrile na spoju izmeu dva visoka oblakodera u sredinjoj jedinici. "ta misli, emu slui ta stvar u vidu reetke ili mree?" upita ona lenjo. "Mora da ima dvadeset hiljada okaca i mora da je visoka pedeset metara."

"Mislim da je smeno da i pokuamo da razumemo ma ta od ovoga", ree Nikol i mahnu rukom. Zavrila je sa rukom i pogledala pratilju. "Jesi li spremna za nastavak?" "Ne ba", ree Franeska vrsto. Poistila je ostatke svog ruka i stavila ih u vreu za otpatke na letakom odelu. "Ti i ja i dalje imamo nedovrenog posla." Nikol je pogleda upitno. "Mislim da je vreme da skinemo maske i da se iskreno suoimo jedna sa drugom", ree Franeska tonom koji je zazvuao varljivo prijateljski. "Ukoliko sumnja da sam dala Valeriju Borzovu nekakvo sredstvo onoga dana kada je umro, zbog ega me to otvoreno ne upita?" Nikol je posmatrala protivnicu nekoliko sekundi. "Jesi li?" upita ona posle podue stanke. "Da li ti misli da jesam?" odvrati Franeska aljivo. "I ako jesam, zbog ega?" "Ti igra istu igru na drugom nivou", ree Nikol posle kratke pauze. "Ne eli da prizna bilo ta. Samo eli da otkrije koliko znam. Ali nije mi potrebna tvoja ispovest. Nauka i tehnologija su na mojoj strani, Franeska. Istina e na kraju izbiti na videlo." "Sumnjam", ree Franeska nemarno. Skoila je sa kutije. "Istina uvek bei onima koji tragaju za njom." Nasmeila se. "Hajde sad da naemo profesora." Na zapadnoj strani sredinjeg trga dve ene naioe na jo jednu jedinstvenu strukturu. Iz daljine je podseala na ogromni ambar. Vrh njenog crnog krova lako se mogao nalaziti na etrdeset metara iznad tla i bio je dui od stotinu metara. Postojale su dve naroito upeatljive stvari u vezi sa ambarom. Najpre, dva kraja zgrade stajala su otvorena. Drugo, iako ovek spolja nije mogao da vidi nita unutra, svi zidovi i krov su iznutra bili providni. Franeska i Nikol su na smenu proveravale da se ne radi o optikoj varci. Onaj ko se nalazio unutar ambara zaista je mogao da vidi u svim smerovima izuzev dole. Zapravo, susedni svetlucavi oblakoderi bili su tako razmeteni da se sve okolne ulice vide iz unutranjosti ambara. "Fantastino", ree Franeska dok je snimala Nikol kako stoji sa druge strane zida. "Dr Takagii mi je kazao", ree Nikol kada je obila iza ugla, "da je nemogue poverovati da Njujork nema nikakvu svrhu. Ostatak Rame? Moda. Ali niko nije mogao straiti toliko vremena i napora bez nekog razloga." "Zvui gotovo religiozno", ree Franeska. Nikol pogleda svoju italijansku koleginicu. Sada me podbada, ree Nikol sebi. Ba je briga ta ja govorim. Moda je ne zanima ta bilo ko govori. "Hej. Pogledaj ovo", ree Franeska posle kratkog utanja. Ula je malo u unutranjost ambara i pokazivala na tlo. Nikol ue i stade pored nje. Pred Franeskom u podu bila je urezana uska pravougla jama. Jama je bila duga oko pet metara, metar i po iroka i prilino duboka, moda i itavih osam metara. Najvei deo dna bio je u senci. Zidovi jame izgledali su ravni i potpuno okomiti, bez ijednog znaka neravnina. "Evo ovamo jo jedne. A tamo jo jedne..." Ukupno je bilo devet jama, sve konstruisane na potpuno isti nain, rasute po junoj strani ambara. Na severnoj polovini, devet malih lopti poivalo je na povrini u paljivo odmerenom nizu. Nikol zatee sebe kako eli nekakvu vrstu uputstva, vodia koji e joj objasniti znaenje ili svrtu svih tih objekata. Poela je da se osea izgubljeno. Prele su gotovo itavu duinu ambara kada iz komunikatora zaue slabani signal za sluaj opasnosti. "Mora da su nali dr Takagiija", ree Nikol glasno kada je pojurila iz jednog od otvorenih krajeva ambara. im vie nisu bile pod krovom, jaina

signala za sluaj opasnosti gotovo im probi bubne opne. "U redu. U redu", javi se ona radiom. "ujemo vas. ta je bilo?" "Pokuavamo da vas dobijemo ve dva minuta", zau ona glas Riarda Vejkfilda. "Gde ste, kog avola, bile? Upotrebio sam signal za sluaj opasnosti samo zbog njegovog veeg pojaanja." "Nalazimo se unutar neverovatnog ambara", odvrati Franeska iza Nikol. "Posea na nadrealistiki svet, sa jednosmernim ogledalima i udnim odrazima..." "To je sjajno", prekide je Riard, "ali nemamo vremena za askanje. Vi, dame, odjurite pravo do najblie take na Cilindrinom moru. Helikopter e doi po vas za deset minuta. Doli bismo pravo u Njujork kada bi bilo mesta za sletanje." "Zato?" upita Nikol. "emu odjednom sva ta urba?" "Vidite li Juni pol sa mesta gde se nalazite?" "Ne. Previe zgrada nam zaklanja vidik." "Neto udno se deava oko malih rogova. Ogromne munje skau od iljka do iljka. Upeatljiva predstava. Svi oseamo da e se desiti neto neuobiajeno." Riard je oklevao jednu sekundu. "Treba smesta da napustite Njujork." "U redu", odvrati Nikol. "Pole smo." Iskljuila je primopredajnik i okrenula se Franeski. "Jesi li ula kako je glasan postao signal za sluaj opasnosti kada smo izile iz ambara?" Nikol razmisli nekoliko sekundi. "Materijal zidova i krova ove zgrade svakako blokira radio-signale." Lice joj potom sinu. "To objanjava ta se desilo sa Takagiijem - mora da je unutar ambara, ili neeg slinog." Franeska nije mogla da sledi Nikolino rezonovanje. "Pa ta?" ree ona i napravi poslednji panoramski snimak ambara svojom video kamerom. "To sada stvarno nije bitno. Moramo pouriti da stignemo na helikopter." "Moda se nalazi ba u nekoj od ovih jama ovde", nastavi Nikol uzbueno. "Svakako. To se moglo desiti. Istraivao je po mraku. Mogao je da upadne... ekaj ovde", ree ona Franeski. "Treba mi samo trenutak." Nikol utra u ambar i nae se pokraj jedne rupe. Drei se za ivicu jame jednom rukom, obasjala je dno snopom svetiljke. Tamo je bilo neega! Saekala je nekoliko sekundi da joj se oi usredsrede. Bila je to hrpa nekakvog materijala. Hitro je prela do sledee jame. "Doktore Takagii!" povika ona. "Jesi li tu, ig?" pozva ona na japanskom. "Hajde!" doviknu Franeska Nikol sa kraja ambara. "Idemo. Riard je zvuao vrlo ozbiljno." U etvrtoj jami senke su Nikoli veoma oteavale da vidi dno ak i sa snopom svoje svetiljke. Mogla je da razazna nekakve predmete, ali ta je to bilo? Legla je na stomak i malo se spustila u jamu pod drugim uglom da bi pokuala da potvrdi da bezoblina masa pod njom nije telo njenog prijatelja. Svetla Rame poee da se pale i gase. Unutar ambara, optiki efekat je bio zapanjujui. I dezorijentisao je. Nikol die pogled da vidi ta se deava i izgubi ravnoteu. Telo joj veim delom skliznu u jamu. "Franeska!" kriknu ona i pritisnu ruke o suprotni zid jame da bi se zadrala. "Franeska, potrebna mi pomo", povika Nikol ponovo. Nikol je ekala skoro pun minut pre nego to je zakljuila da kosmonaut Sabatini mora da je napustila oblast ambara. Ruke su joj se brzo zamarale. Samo su joj stopala i krajevi nogu poivali bezbedno na podu ambara. Glava joj je bila kraj jednog zida jame

osamdesetak centimetara ispod nivoa tla. Ostatak tela visio joj je u vazduhu, a od pada ga je uvao samo snani pritisak njenih ruku o zid. Svetla nastavie da se pale i gase u kratkim razmacima. Nikol die glavu da vidi moe li da dosegne vrh jame jednom rukom, odravajui se u mestu drugom. Nije bilo nikakve nade. Glava joj je bila preduboko u jami. ekala je jo nekoliko sekundi, oajanje joj je raslo dok joj se zamor ruku poveavao. Najzad Nikol pokua da istovremeno zabaci telo navie i da dograbi rub jame u jednom pokretu. Zamalo da uspe. Ruke nisu mogle da joj zaustave momenat kretanja nanie kada je poela da pada. Noge su joj pole za telom u rupu i ona udari glavom o zid. Sruila se bez svesti na dno jame. 36. KURS SUDARA I Franesku je prenerazilo kada su svetla Rame iznenada poela da trepu. Njen prvobitni poriv bio je da potri unutra, ispod krova ambara. Jednom kada se nae tamo, oseala bi se neto zatienije. ta se to sada deava? - pomisli ona dok ju je odraena svetlost sa susednih zgrada prisiljavala da zatvori oi kako joj se ne bi zavrtelo u glavi. Kada je zaula Nikolin poziv za pomo, Franeska pojuri da pomogne svojoj koleginici kosmonautu. Meutim, saplela se preko jedne lopte i udarila koleno pri padu. Kada se digla, Franeska vide u treptavom svetlu da je Nikolin poloaj vrlo nesiguran. Bili su joj vidljivi samo krajevi cipela. Franeska je stajala sasvim mirno i ekala. Um joj je ve brzao napred. U seanju je imala gotovo savrenu sliku jama, ukljuujui i prilino tanu procenu dubine. Ako upadne, povredie se, pomislila je, moda ak i poginuti. Franeska se priseti glatkih zidova. Nee moi da se popne napolje. Treptava svetla davala su itavom prizoru sablastan prisenak. Dok je Franeska gledala, Nikolino telo stade da se die gotovo izvan jame, a ruke joj zagrabie oslonac na rubu. U sledeim bleskovima svetlosti cipele joj izmenie ugao u odnosu na jamu i onda naglo nestadoe. Franeska nije ula vrisak. Da se nije kontrolisala, Franeska bi odjurila do jame i pogledala u nju. Ne, ree ona sebi, i dalje stojei meu malim loptama, ne smem da pogledam. Ukoliko je kojim sluajem i dalje pri svesti, mogla bi da me vidi. Tada ne bih imala izbora. Franeska je ve razmiljala o mogunostima koje joj je pruao Nikolin pad. Bila je sigurna, na osnovu ranijeg razgovora, da Nikol namerava da prui sve od sebe da bi dokazala da je Borzov progutao drogu za izazivanje bola poslednjeg dana svog ivota. Nije ak bilo iskljueno da Nikol prepozna tu posebnu supstancu i zatim, na kraju, poto nije bila uobiajena, da prati njenu nabavku sve do Franeske. Scenario je bio malo verovatan, ak i neubedljiv. Ali se ipak mogao odigrati. Franeska se seti kako je iskoristila svoja specijalna ovlaenja da kupi dimetildeksil, zajedno sa skupinom drugih stvari, u bolnikoj apoteci u Kopenhagenu pre dve godine. U to vreme bilo je nagovetaja da ta droga, u vrlo malim dozama, moe izazvati blago oseanje euforije kod pojedinaca izloenih visokom stresu. Jedan jedini novinski lanak u nepoznatoj vedskoj publikaciji za mentalno zdravlje sledee godine sadravao je informaciju da vea doza dimetildeksila izaziva akutni bol koji simulira apendicitis. Dok je Franeska ustro koraala od ambara u smeru severa, prodorni um joj je prelazio sve mogunosti. Izvodila je svoje uobilajeno poreenje rizik/korist. Osnovna

tema sa kojom je bila suoena, sad kad je ostavila Nikol u jami, bila je da li da kae istinu o Nikolinom padu ili ne. Ali zbog ega si je ostavila tamo? - pitao bi neko. Zato nam nisi javila radiom da je pala i ostala kraj nje dok ne doe pomo? Zato to sam bila zbunjena i uplaena, a svetla su treptala. A Riard je zvuao toliko zabrinuto povodom naeg odlaska. Pomislila sam da bi bilo lake da porazgovaramo svi skupa u helikopteru. Da li je to bilo uverljivo? Jedva. Ali bilo je lako drati se toga. Dakle, i dalje imam mogunost da kaem deliminu istinu, pomisli Franeska dok je prolazila kraj oktaedra u blizini sredinjeg trga. Shvatila je da je otila predaleko prema istoku, proverila svog lini navigator i zatim promenila smer. Svetla Rame nastavila su da trepu. A kako stoji stvar sa mojim drugim izborom? Vejkfild je govorio sa nama dok smo bile odmah pored ambara. On zna gde smo. Grupa za potragu bi je svakako nala. Osim ako... Franeska je stade da ponovo razmilja o mogunosti da Nikol na kraju nagovesti da je ona uestvovala u drogiranju Borzova. Skandal koji bi to izazvalo bio bi pojaan neprijatnom istragom i verovatno kriminalnim gonjenjem. U svakom sluaju, Franeskina reputacija bila bi ukaljana, a njena budua novinarska karijera ozbiljno kompromitovana. Sa druge strane, sa Nikol van slike, postojala je bukvalno nulta verovatnoa da e iko ikada saznati da je Franeska drogirala Borzova. Jedina osoba koja je znala injenice bio je Dejvid Braun, a on je bio sauesnik u uroti. Osim toga, mogao je da izgubi jo vie od nje. Dakle, nedoumica je, pomisli Franeska, mogu li ili ne mogu da izmislim uverljivu priu koja istovremeno smanjuje mogunost da nau Nikol i ne ukazuje na mene ako je nau. To je vrlo teak zadatak. Pribliavala se Cilindrinom moru. Lini navigator joj je govorio da se nalazi na samo est stotina metara. Prokletstvo, odgovori Franeska sebi poto je paljivo razmislila o svom poloaju, u stvari nemam potpuno bezbednu mogunost. Moram odabrati jedno ili drugo. U svakom sluaju postoji znaajan rizik. Franeska prestade da se kree prema severu i stade da koraa napred-nazad izmeu dva oblakodera. Dok je koraala, tlo ispod njenih nogu poe da drhti. Sve se treslo. Spustila se na kolena da se umiri. ula je slabano glas Janoa Taborija na radiju. "U redu je, nemojte da se uzbuujete. Izgleda da naa letelica zapoinje manevrisanje. Mora biti da je to razlog svih upozorenja... Uzgred, Nikol, gde ste ti i Franeska? Hiro i Riard se spremaju da uzlete helikopterom." "Ja sam u blizini mora, na moda dva minuta", odgovori Franeska. "Nikol se vratila da neto proveri." "U redu", odvrati Jano. "Jesi li tu, Nikol? uje li me, kosmonaute de ardan?" Na radiju je bila tiina. "Kao to zna, Janoe", ubaci se Franeska, "komunikacije su ovde vrlo nepravilne. Nikol zna gde treba da doe do helikoptera. Sigurna sam da e brzo stii." Zastala je na trenutak. "Gde su ostali? Jesu li svi u redu?" "Braun i Hajlman razgovaraju radiom sa Zemljom. Rukovodstvo MSA je sigurno ve van sebe. Zahtevali da napustimo Ramu jo pre nego to je manevar poeo." "Upravo ulazimo u helikopter", ree Riard Vejkfild. "Biemo tu za koji minut." Gotovo je. Donela sam odluku, ree Franeska u sebi kada je Riard zavrio. Oseala je neobino olakanje. Smesta je poela da ponavlja svoju priu. "Bile smo blizu

velikog oktaedra na sredinjem trgu kada je Nikol opazila prolaz sa desne strane koji nismo primetile ranije. Ulica koja je vodila do tog prolaza bila je izuzetno uska i ona je primetila da je verovatno posredi oblast u koju komunikacije ne mogu da prodru. Ve sam bila umorna - koraale smo vrlo brzo. Rekla mi je da produim do helikoptera..." "I vie je nisi videla?" prekide je Riard Vejkfild. Franeska zavrte glavom. Riard je stajao na ledu pokraj nje. Ispod njih, led je vibrirao dok se drugi manevar nastavljao. Svetla su ponovo bila upaljena. Prestala su da trepu kada je manevar poeo. Pilot Jamanaka je sedeo u kabini helikoptera. Riard pogleda na sat. "Ima skoro pet minuta otkako smo sleteli. Neto mora da joj se desilo." Obazro se oko sebe. "Moda e izii na nekom drugom mestu." Riard i Franeska se popee u helikopter i Jamanaka uzlete. Kruili su gore-dole po obali ostrva, dvaput su napravili krug oko naputenog ledomobila. "Probij se malo u Njujork", predloi Vejkfild. "Moda emo moi da je primetimo." Iz helikoptera bilo je bukvalno nemogue videti tlo u gradu. Kopter je morao da nadlee najvie graevine. Ulice su bile vrlo uske, a senke su se poigravale sa oima. Jednom se Riardu uinilo da je video neto izmeu zgrada, ali se ispostavilo da je re o optikoj varki. "Dobro, Nikol, dobro. Gde si, kog avola?" "Vejkfilde..." prodorni glas dr Brauna zaori se u helikopteru, "...hou da vas troje smestra doete u Betu. Moramo da odrimo sastanak." Riarda iznenadi to uje dr Brauna. Jano je nadgledao njihovu komunikacionu vezu otkako su napustili Betu. "U emu je frka, efe?" odvrati Vejkfild. "Jo se nismo sastali sa Nikol de ardan kao to je bilo dogovoreno. Treba svakog asa da izie iz Njujorka." "Saoptiu vam pojedinosti kada doete ovamo. Moramo da donesemo neke vrlo teke odluke. Siguran sam da e se de ardanova javiti radiom kada stigne do obale." Nije im bilo potrebno mnogo vremena da preu smrznuto more. U blizini logora Beta Jamanaka spusti helikopter na uzdrhtalo tlo i troje kosmonauta sie. Ostalih etvoro lanova posade ih je ekalo. "Ovo je neverovatno dug manevar", ree Riard sa osmehom kada se primakao ostalima. "Nadam se da Ramanci znaju ta rade." "Verovatno znaju", ree dr Braun ozbiljno. "Zemlja bar misli da znaju." Paljivo je pogledao na sat. "Prema odeljenju za navigaciju u kontroli misije, oekujemo da ovaj manevar traje jo devetnaest minuta, dodaj ili oduzmi par sekundi." "Otkud zna?" raspitivao se Vejkfild. "Jesu li Ramanci sleteli na Zemlju i uruili plan leta dok smo mi istraivali ovde gore?" Niko se nije nasmejao. "Ukoliko vozilo ostane pri ovom poloaju i ubrzanju", ree Jano sa neuobiajenom ozbiljnou, "onda e za devetnaest minuta biti na kursu sudara." "Sudara sa ime?" upita Franeska. Riard Vejkfild na brzinu obavi par prorauna u glavi. "Sa Zemljom?" upita najzad, nagaajui. Jano klimnu. "Isuse!" uskliknu Franeska. "Tano tako", ree Dejvid Braun. "Ova misija prelazi u problem Zemljine bezbednosti. Izvrni odbor VEV dri sastanak u ovom trenutku da bi razmotrio sve mogunosti. Reeno nam je najjaim moguim izrazima da moramo napustiti Ramu im

se manevar okona. Ne treba da ponesemo nita izuzev rakolikog biota i linih stvari. Mi smo..." "ta je sa Takagiijem? I de ardanovom?" upita Vejkfild. "Ostaviemo ledomobil tu gde jeste, skupa sa roverom ovde u Beti. Njima se lako upravlja. I dalje emo biti u radio-vezi preko 'Njutna'." Dr Braun pogledao Riarda pravo u oi. "Ukoliko je ova svemirska letelica stvarno na kursu sudara sa Zemljom", ree on dramatino, "nai lini ivoti vie nisu naroito bitni. Izmenie se itav tok istorije." "Ali ta ako navigacioni inenjeri gree? ta ukoliko se samo sluajno desilo da Rama manevrie tako da izgleda da je na kursu sudara sa Zemljom? Moglo bi biti..." "Izuzetno malo verovatno. Sea li se niza kratkih, odsenih manevara u vreme Borzovljeve smrti? Izmenili su orijentaciju Ramine orbite tako da se sudar sa Zemljom moe postii jednim dugim manevrom u tano odreeno vreme. Inenjeri na Zemlju shvatili su to pre trideset i est sati. Javili su radiom pre zore generalu OI'Tulu da oekuje manevar. Nisam eleo da kaem nita dok ste svi bili napolju u potrazi za Takagiijem." "To objanjava zbog ega su svi toliko zapeli da se gubimo odavde", primeti Jano. "Samo delimino", nastavi dr Braun. "Oevidno na Zemlji vlada drukije miljenje o Rami i Ramancima. Rukovodstvo MSA i svetski lideri iz izvrnog odbora VEV oevidno su ubeeni da je Rama neumoljivo neprijateljski raspoloen." Zastao je nekoliko sekundi, kao da ocenjuje sopstveno dranje. "Lino mislim da reaguju emocionalno, ali ne mogu ih ubediti da se ponaaju drugaije. Ja sam ne vidim nikakve dokaze neprijateljstva, ve samo nezanimanje i neobraanje panje na veoma podreena stvorenja. Ali televizijski izvetaj o Vilsonovoj smrti je naneo tetu. Stanovnitvo sveta ne moe da bude ovde pokraj nas, ne moe da pojmi velianstvenost ovog mesta. Mogu samo da reaguju instinktivno na uas..." "Ako misli da Ramanci nemaju neprijateljske namere", prekide ga Franeska, "kako onda objanjava ovaj manevar? Nemogue je da je re o pukoj podudarnosti. Oni ili ono iz nekog razloga su odluili da pou prema Zemlji. Nikakvo udo da su ljudi tamo dole prestravljeni. Seti se, prvi Rama ni na koji nain nije pokazao da je primetio svoje posetioce. Ovo je dramatino razliit odziv. Ramanci nam govore da znaju za..." "Stani malo. Stani malo", ree Riard. "Mislim da prebrzo donosimo zakljuke. Imamo jo dvanaest minuta pre nego to ponemo da pritiskamo alarmnu dugmad." "U redu, kosmonaute Vejkfilde", ree Franeska, prisetivi se sada da je reporter i ukljuivi svoju video kameru, "da bi ostalo zabeleeno, ta mislite da e znaiti ako ovaj manevar zaista bude kulminirao putanjom koja vodi do sudara sa Zemljom?" Kada je Riard konano progovorio bio je vrlo ozbiljan. "Narode Zemlje", ree on dramatino, "ukoliko Rama zaista promeni kurs da bi posetio nau planetu, to ne mora obavezno da znai da je re o neprijateljskom inu. Nema niega, ponavljam, niega, to je iko od nas video ili uo, a to bi nagovetavalo da nam vrsta koja je sagradila ovu letelicu eli ikakvo zlo. Smrt kosmonauta Vilsona u svakom sluaju je bila uznemirujua, ali je tu pre posredi izolovana reakcija specijalne grupe robota nego deo nekakvog zlokobnog plana. Vidim ovaj velianstveni svemirski brod kao jedinstvenu mainu, gotovo organsku u svojoj sloenosti. Neobino je inteligentna i programirana za preivljavanje na duge staze. Niti je neprijateljska, niti prijateljska. Lako je mogla biti konstruisana da

prati dolazee satelite i proraunava odakle stie svemirski brod koji je poseuje. Ramina promena orbite sa ciljem da doe u blizinu Zemlje moda prema tome ne znai nita vie do njegov standardni odgovor na susret zapoet od strane druge vrste sposobne da putuje kosmosom. Moe biti da naprosto dolazi da sazna vie o nama." "Vrlo dobro", ree Jano Tabori sa osmehom. "To je bilo na samoj granici filosofije." Vejkfild se nervozno nasmeja. "Kosmonaute Turgenjeva", ree Franeska, promenivi smer kamere, "da li se slaete sa svojim kolegom? Odmah posle smrti generala Borzova otvoreno ste izrazili zabrinutost da je moda neka 'via sila', pri emu ste mislili na Ramance, moda umeala prste u njegovu smrt. Kako se sada oseate?" Obino povuena sovjetska ena-pilot upilji se pravo u kameru svojim tunim, naduvenim oima. "Da", ree ona, "mislim da je kosmonaut Vejkfild briljantan inenjer. Ali nije odgovorio na neka teka pitanja. Zbog ega je Rama manevrisao ba tokom Borzovljeve operacije? Zbog ega su bioti isekli Vilsona u komade? Gde je profesor Takagii?" Irina Turgenjeva zastade na trenutak da bi ovladala svojim oseanjima. "Nikada neemo nai Nikol de ardan. Rama je moda samo maina, ali mi kosmonauti smo ve videli koliko moe da bude opasan. Ukoliko je krenuo za Zemlju, plaim se za svoju porodicu, svoje prijatelje, za itavo oveanstvo. Nema naina da predvidimo ta moe uiniti. I biemo nemoni da ga zaustavimo." Nekoliko minuta kasnije Franeska Sabatini odnese svoju automatsku video kameru napolje do smrznutog jezera za poslednju sekvencu. Paljivo je proverila vreme pre neo to je ukljuila kameru tano petnaest sekundi pre nego to je manevar trebalo da se okona. "Slika koju vidite skae gore-dole", ree ona svojim najboljim novinarskim glasom, "zbog toga to se tlo pod nama ovde na Rami neprekidno trese otkako je ovaj manevar otpoeo pre etrdeset sedam minuta. Prema navigacionim inenjerima, manevar e prestati u sledeih nekoliko sekundi ukoliko je Rama promenio kurs da bi se sudario sa Zemljom. Njihovi prorauni, razume se, zasnovani su na pretpostavci o namerama Rame..." Franeska zastade usred reenice i duboko udahnu. "Tlo se vie ne trese. Manevar je gotov. Rama je sada na putanji sudara sa Zemljom." 37. NASUKANA Kada je Nikol dola k svesti, bila je oamuena i imala je velikih tekoa da zadri ma kakvu misao u umu. Glava ju je bolela i oseala je otar bol u leima i nogama. Nije znala ta joj se desilo. Jedva je bila u stanju da nae bocu sa vodom i da popije koji gutljaj. Mora da sam doivela potres mozga, pomisli Nikol dok se vraala u san. Bio je mrak kada se Nikol ponovo probudila. Ali um joj vie nije bio u magli. Znala je gde se nalazi. Prisetila se da je traila Takagiija i da je skliznula u jamu. Nikol se takoe setila da je dozivala Franesku i da je bolno, uasno pala. Smesta je izvukla komunikator iz pojasa letakog kombinezona.

"Halo, posado 'Njutna'", ree ona dok se lagano dizala. "Ovde kosmonaut de ardanova. Bila sam, ovaj, moda je najbolji izraz indisponirana. Pala sam u rupu i onesvestila se. Sabatinijeva zna gde sam..." Nikol prekide monolog i stade da eka. Nije bilo odgovora iz njenog prijemnika. Pojaala je prijem, ali je uspela samo da uhvati neke udne statike smetnje. Ve je mrak, pomislila je, a prethodno je bilo svetla najvie dva sata... Nikol je znala da razdoblja osvetljenosti u Rami traju oko trideset sati. Zar je toliko dugo bila bez svesti? Ili je Rama ponovo povukao neoekivan potez? Pogledala je na runi sat, koji je pokazivao koliko je vremena proteklo od poetka druge ekspedicije, i napravila brzi proraun. Dole sam trideset dva sata. Zbog ega niko nije doao? Nikol poe da razmilja o poslednjem minutu pre pada. Priale su sa Vejkfildom, a zatim je ona otrala da proveri jame. Riard je stalno proveravao njihov poloaj kada su bili u dvosmernoj vezi, a Franeska je tano znala... Da li se neto moglo desiti itavoj posadi? Ali ako nije, zbog ega je niko nije otkrio? Nikol se nasmei sebi dok se borila sa nagovetajem panike. Razume se, razmiljala je, nali su me, ali sam ja bila bez svesti, pa su odluili da.... Drugi glas u njenoj glavi ree joj da te misli nemaju nikakvog smisla. Pod svim okolnostima bila bi izvaena iz jame da su je nali. Nevoljno je zadrhtala kada se na najkrai trenutak uplaila da moda nee biti nikada pronaena. Nikol prisili svoj um da promeni temu i poe pregled fizikih povreda koje je pretrpela prilikom pada. Prela je paljivo prstima po svim delovima lobanje. Bilo je nekoliko voruga, meu kojima i jedna vrlo velika na potiljku. Mora da je ona uzrok potresa mozga, nagaala je. Ali nije bilo frakture lobanje, a ono malo krvarenja do koga je dolo prestalo je jo pre vie sati. Proverila je ruke i noge, zatim lea. Bilo je modrica na sve strane, ali nekim udom nijedna kost nije bila slomljena. Povremeni otri bol odmah ispod vrata nagovestio je da joj je ili naprsnuo prljen, ili da je prignjeila neki nerv. Sve ostalo e se zaleiti. Otkrie da joj je telo preivelo manje ili vie neoteeno privremeno joj je popravilo raspoloenje. Nikol zatim poe da pregleda svoje novo carstvo. Pala je usred duboke, ali uske pravougaone jame. S kraja na kraj imala je est koraka, a jedan i po popreko. Uz pomo svetiljke i pruene ruke, ocenila je dubinu rupe na osam i po metara. Jama je bila prazna ako se izuzme hrpa metalnih delova, velikih od pet do petnaest centimetara, nagomilana uz jedan zid rupe. Nikol ih paljivo pogleda pod snopom svetiljke. Bilo ih je sveukupno stotinak i moda desetak razliitih pojedinanih tipova. Neki su bili dugakii i pravi, drugi zakrivljeni, par uzglobljenih - podseali su Nikol na otpatke sa industrijskog otpada iz moderne eliane. Zidovi jame izgledali su potpuno ravni. Materijal zidova delovao je Nikol kao hibrid metala i stene. Bio je hladan, veoma hladan. Nije bilo nikakvih nepravilnosti, nikakvih nabora koji bi mogli posluiti kao oslonac, nita to bi je ohrabrilo da poveruje da se moe popeti napolje. Pokuala je da zagrebe ili odbije pare sa povrine zida uz pomo svoje prenosive medicinske opreme. Nije mogla ni da je okrzne. Obeshrabrena savrenom konstrukcijom zidova, Nikol pree do metalne hrpe da vidi ima li naina da sastavi lestve ili skelu, neku vrstu oslonca koji bi je izdigao do take na kojoj bi se mogla popeti napolje sopstvenom snagom. Ni to je nije ohrabrilo. Metalni

komadi bili su mali i tanki. Brz mentalni proraun ree joj da tu nema dovoljno mase da prui oslonac njenoj teini. Nikol se jo vie obeshrabri kada pojede obrok na brzinu. Shvatila je da je ponela sa sobom vrlo malo hrane i vode jer je elela da ponese dodatnu medicinsku opremu za Takagiija. ak i ukoliko je paljivo racionira, voda e joj potrajati samo jedan dan, a hrana ne vie od trideset est sati. Obasjala je svetiljkom prostor pravo navie. Snop se odrazi od krova ambara. Razmiljanje o ambaru ponovo ju je podsetilo na dogaaje koji su prethodili padu. Nikol se priseti pojaane amplitude signala za sluaj opasnosti kada je izala iz zgrade. Sjajno, pomisli ona oajno, unutranjost ambara je verovatno mrtva zona za radio-prijem. Nije udo da me niko nije uo. Spavala je, jer nije mogla da radi nita drugo. Osam sati kasnije Nikol se uz trzaj probudi iz zastraujueg sna. Sedela je sa ocem i kerkom u draesnom provincijskom restoranu u Francuskoj. Bio je velianstven proleni dan; Nikol je videla cvee u bati kraj restorana. Kada je kelner doao, stavio je ispred enevjev tanjir pueva sa povrem i maslacom. Pjer je dobio pravu planinu od porcije piletine kuvane sa peurkama i sosom sa vinom. Kelner se nasmeio i otiao. Nikoli je lagano svitalo da za nju nije bilo niega... Nikada ranije nije imala dodira sa pravom gladi. ak i tokom Poroa, poto su joj lavii odneli hranu, Nikol nije bila ozbiljno gladna. Rekla je sebi pre sna da e paljivo racionirati preostalu hranu, ali to je bilo pre nego to su grevi od gladi zasenili sve ostalo. Sada Nikol drhtavim rukama razdera paketie sa hranom i jedva se zaustavi da ne pojede svu preostalu zalihu. Umotala je jadne ostatke, gurnula ih nazad u dep i zarila lice u ruke. Nikol dopusti sebi da se zaplae prvi put otkako je pala. Isto tako dopustila je sebi da shvati kako je umiranje od gladi jeziva smrt. Nikol pokua da zamisli kako bi to bilo da slabi od gladi i da zatim zauvek nestane. Da li bi to bio postepeni proces, svaki uzastopni korak uasniji od prethodnog? Onda neka doe brzo, ree Nikol glasno, u trenutku napustivi svu nadu. Digitalni asovnik joj je svetleo u mraku i odbrojavao poslednje dragocene minute njenog ivota. Prolo je nekoliko sati. Nikol je bila sve slabila i oajnija. Sedela je pognute glave u uglu jame. Ali upravo kada se spremala da se preda u potpunosti i da prihvati sigurnost smrti, iz nje dopre drugi glas, bodri, optimistiki glas koji je odbio da joj dopusti da se preda. Rekao joj je da je svaki trenutak ivota dragocen i divan, da je i sama svest, u ma kom trenutku, bila najvee udo prirode. Nikol lagano, duboko udahnu i otvori oi. Ukoliko treba da umrem ovde, ree ona sebi, onda bar neka umrem sa stilom. Odluila je da provede ono vreme koje joj je jo preostalo usredsredivi se na najizuzetnije trenutke svojih trideset est godina. Nikol je jo zadrala siunu nadu da e biti spasena. Ali uvek je bila praktina ena i logika joj je govorila da se ono to joj je preostalo od ivota verovatno moe meriti satima. Tokom tog izleta bez urbe u svoja dragocena seanja, Nikol je nekoliko puta zaplakala bez ikakvog susprezanja; suze radosnice od vraene prolosti; opore suze, jer znala je, dok je oivljavala svaku epizodu, da joj je to verovatno poslednja poseta tom posebnom delu seanja. Nije bilo pravila u njenom lutanju kroz ivotom koji je proivela. Nije svrstavala u kategorije, odmeravala ili uporeivala svoja iskustva. Nikol ih je naprosto ponovo preivljavala onako kako su joj dolazila, svaki stari dogaaj preobraen i obogaen njenom pojaanom sveu.

Majka joj je zauzimala posebno mesto u seanjima. Zbog toga to je umrla kada je Nikol imala samo deset godina, majka joj je zadrala sve prideve kraljice ili boginje. Anavi Tiaso zaista je bila divna i kraljevska, ugljenocrna Afrikanka neobinog dostojanstva. Sva Nikolina spominjanja na nju bila su okupana u blago, blistavo svetlo. Prisetila se majke u dnevnoj sobi njihovog doma u ili- Mazarenu kako mae Nikoli da doe i sedne joj u krilo. Anavi je svako vee pred spavanje itala knjigu svojoj kerki. Veina pria bile su bajke o prinevima, zamkovima i divnim, srenim ljudima koji su savladavali svaku prepreku. Glas njene majke bio je blag i mek. Pevala je uspavanke Nikoli dok su devojicini kapci sve vie i vie oteavali. Nedelje njenog detinjstva bile su posebni dani. U prolee otile bi do parka i igrale se na prostranim travnatim poljima. Majka je uila Nikol da tri. Devojica nikada nije videla neto tako divno kao to je njena majka, koja je jo kao mlada ena bila sprinter meunarodne klase, dok skladno tri preko livade. Razume se, Nikol se ivo seala pojedinosti svog puta sa Anavi do Obale Slonovae radi Poroa. Majka je bila ta koja ju je uvala tokom noi u Niduguu pre obreda. Tokom dugih, stranih noi, devojica Nikol borila se sa svojim strahovima. I svakog dana, smireno i strpljivo, majka joj je odgovarala na sva pitanja i podseala je da su mnoge, mnoge devojice prolazile kroz obred sazrevanja bez nepotrebnih tekoa. Nikolino najdrae seanje na to putovanje odnosilo se na hotelsku sobu u Abidanu, no pre nego to su se ona i Anavi vratile u Pariz. Ona i majka raspravljale su o Porou samo u prolazu tokom trideset sati poto su Nikol i druge devojice zavrile sa obredom. Anavi je jo nije pohvalila. Dodue, Omeh i starci iz naselja rekli su Nikoli da je bila izuzetna, ali jednoj sedmogodinjakinji nijedna hvala nije toliko vana kao majina. Nikol je prikupila hrabrost neposredno pre veere. "Jesam li bila dobra, mama?" upita devojica oprezno. "Hou da kaem, na Porou." Anavi briznu u suze. "Jesi li bila dobra? Jesi li bila dobra?" Obavila je duge, gipke ruke oko kerke i digla je sa poda. "Oh, duo", ree joj majka kada je podigla Nikol visoko iznad glave, "toliko se ponosim tobom da mi doe da puknem." Nikol skoi u majino naruje, pa su se grlile, smejale i plakale petnaest minuta. Nikol je leala na leima na dnu jame, a suze izazvane seanjem klizile su joj postrance preko lica i slivale se u ui. Skoro sat je razmiljala o svojoj kerki, poev od roenja i zatim idui kroz svaki vaniji dogaaj enevjevinog ivota. Nikol se priseala zajednikog putovanja za Ameriku od pre tri godine, kada je enevjev imala jedanaest godina. Kako su bliske bile na tom putovanju, naroito onog dana kada su peaile niz stazu Junog Kaibaba do Grand Kanjona. Nikol i enevjev zaustavljale su se kraj svakog meaa du staze i prouavale tragove dve milijarde godina na povrini planete Zemlje. Ruale su na ispustu koji je gledao na isuenu pustaru visoravni Tonto. Te noi, majka i kerka su rairile vree za spavanje, bok uz bok, odmah pokraj mone reke Kolorado. Priale su, delile snove i drale se za ruke itave noi. Ne bih ila na taj put, proe Nikoli kroz glavu, dok je poinjala da razmilja o svom ocu, da nije bilo tebe. Ti si znao da je pravo vreme za odlazak. Nikolin otac predstavljao je kamen temeljac njenog ivota. Pjer de ardan bio je njen prijatelj, ispovednik, intelektualni sadrug i najvatrenija pristalica. Bio je tu kada je roena, kao i

kasnije, svakog bitnog trenutka njenog ivota. On joj je najvie nedostajao dok je leala na dnu jame unutar Rame. On je bio taj koga bi odabrala za svoj poslednji razgovor. Nije bilo nijednog izdvojenog seanja na njenog oca koje bi iskoilo pred nju, koje je zahtevalo obnavljanje pre nego sva druga. Nikolina mentalna montaa Pjera obuhvtala je i sve dogaaje njenog vlastitog ivota. Nisu svi bili sreni. Jasno se prisetila, na primer, kako su njih dvoje stajali u savani nedaleko od Nidugua, utke se drali za ruke i oboje tiho plakali dok je Anavina pogrebna lomaa plamtela u afrikoj noi. Mogla je da oseti njegove ruke oko sebe i dok je beskrajno jecala posle svog neuspeha, u petnaestoj godini, da pobedi na nacionalnom takmienju za Jovanku Orleanku. iveli su zajedno u Bovoau, neobian par, od godine smrti njene majke sve dok Nikol nije zavrila treu godinu studija na univerzitetu u Turu. Bio je to idilian ivot. Nikol je lutala umama oko njihove vile poto bi se biciklom vratila kui iz kole. Pjer je pisao romane u radnoj sobi. Uvee bi Margareta zazvonila i pozvala ih na veeru pre no to bi se popela na sopstveni bicikl, posla gotovog za taj dan, i vratila svome muu i deci u Lijnu. Nikol je leti putovala sa ocem po itavoj Evropi i poseivala srednjovekovne gradove i zamkove koji su predstavljali osnovna poprita radnje njegovih istorijskih romana. Nikol je vie znala o Eleonori Akvitanskoj i njenom muu, Henriju Plantagenetu, nego o trenutnim politikim liderima Francuske i zapadne Evrope. Kada je Pjer 2181. dobio nagradu "Mari Reno" za istorijski roman, otila je s njim u Pariz na sveanu dodelu. Nikol je sedela u prvom redu prostranog auditorijuma, odevena u belu suknju koju je posebno za nju napravio kroja i bluzu u ijem joj je odabiru pomogao Pjer, i sluala kako govornik velia dostignua njenog oca. Nikol je i sada umela da izdeklamuje delove govora njenog oca prilikom prijema nagrade. "esto su me pitali", kazao je njen otac pred kraj svog izlaganja, "da li sam prikupio mudrosti koju bih voleo da podelim sa buduim pokolenjima." Onda se zagledao pravo u svoju publiku. "Svojoj najdraoj kerci Nikol i svim mladim ljudima sveta nudim jednostavnu istinu. U svom ivotu naao sam dve stvari vrednije od svega - uenje i ljubav. Nita drugo, ni slava, ni mo, niti sama dostignua radi sebe, ne mogu imati toliko trajnu vrdnost. Jer kada ti ivotu doe kraj, ukoliko moe rei: 'Uio sam' i 'Voleo sam', moi e da kae i 'Bio sam srean'." Bila sam srena, ree Nikol dok su joj se nove suze slivale postrance niz lice, i to uglavnom zbog tebe. Nikada me nisi razoarao. ak ni u mom najteem trenutku. Seanja joj se vratie, kao to je i znala da e uiniti, letu 2184, kada joj se ivot ubrzao tako neverovatnom brzinom da je izgubila kontrolu nad njegovim smerom. Tokom pukog estonedeljnog razdoblja Nikol je dobila zlatnu medalju na olimpijadi, stupila u kratku, ali burnu ljubavnu vezu sa princem od Velsa i vratila se u Francusku da saopti ocu da je trudna. Nikol se seala kljunih trenutaka tog vremena kao da su se desili jue. Nijedno oseanje njenog ivota nije se moglo uporediti sa radou i ushienjem koje je osetila dok je stajala na pobednikom postolju u Los Anelesu, sa zlatnom medaljom oko vrata, dok su joj u uima odzvanjali poklici stotine hiljada ljudi. Bio je to njen trenutak. Skoro itavu nedelju bila je mezime svetskih medija. Nala se na naslovnoj stranici svih novina, istaknuta je u svakoj veoj emisiji o sportu. Posle njenog poslednjeg intervjua u televizijskom studiju pokraj olimpijskog stadiona, jedan mladi Englez prijatnog osmeha predstavio joj se kao Daren Higins i

uruio joj koverat sa porukom. Unutra je bila rukom pisana pozivnoca za veeru ni sa kim drugim do sa princom od Velsa, ovekom koji e potom postati Henri XI od Velike Britanije. Veera je bila arobna, priseti se Nikol, na trenutak zaboravivi svoj oajni poloaj u Rami. Bio je divan. Sledea dva dana bila su apsolutno prekrasna. Ali trideset devet asova potom, kada se probudila u Henrijevoj spavaoj sobi u Vestvudu, bajka se iznenada okonala. Njen princ, koji je bio toliko paljiv i strastan, sada se mrtio i bio osoran. Dok je neiskusna Nikol bezuspeno pokuavala da shvati ta je to polo kako ne valja, lagano joj je svanulo da je sa njenom matarijom gotovo. Bilo je to samo osvajanje, setila se, trenutni sjaj. Nisam bila pogodna za trajnu vezu. Nikol nikada nee zaboraviti poslednje rei koje joj je princ rekao u Los Anelesu. Vrzmao se oko nje dok se ona urno pakovala. Nije mogao da shvati zbog ega je toliko uznemirena. "ta si oekivala?" ree on konano, nepobitno iznerviran. "Da emo odjahati u zalazak sunca i iveti dugo i sreno? Hajde, Nikol, ovo je stvarni svet. Mora shvatiti da narod Britanije nikada ne bi prihvatio meleskinju za kraljicu." Nikol je pobegla pre nego to joj je Henri video suze. I tako, draga moja enevjev, ree Nikol sebi na dnu jame u Rami, napustila sam Los Aneles sa dva nova blaga. Imala sam zlatnu medalju i divnu devojicu u telu. Misli joj brzo preletee preko sledeih nemirnih nedelja do oajnog, samotnog trenutka kada je konano prikupila hrabrosti da razgovara sa ocem. "Ne... ne znam ta da radim", rekla je Nikol oprezno Pjeru tog septembarskog jutra u dnevnoj sobi njihove vile u Bovoau. "Znam da sam te uasno razoarala - i sebe sam razoarala - ali elela sam da te pitam da li mogu. Hou da kaem, ukoliko to elim, papa, mogu li ostati ovde i pokuati..." "Razume se, Nikol", prekide je otac. Blago je plakao. Bio je to jedini put da ga je Nikol videla da plae posle smrti njene majke. "Uiniemo to je najbolje", ree on dok ju je grlio. Bila sam tako srena, pomisli Nikol. Bio je toliko pun razumevanja. Nikada me nije optuio. Nikada nije nita pitao. Kada sam mu rekla da je Henri otac i da ne elim da to iko sazna, a najmanje Henri ili dete, obeao mi je da e uvati moju tajnu. To je i uinio. Svetla se iznenada upalie i Nikol ustade da pogleda svoju tamnicu pod novim uslovima. Samo je sredite jame bilo potpuno osvetljeno; oba kraja ostala su u senci. Dok je razmatrala svoju situaciju, oseala se neverovatno veselo i raspoloeno. Digla je pogled prema krovu ambara i kroz njega prema bezlinom nebu Rame. Nikol pomisli na svojih poslednjih nekoliko sati i oseti iznenadni poriv. Nije izgovorila nijednu molitvu vie od dvadeset godina, ali se sada spustila na kolena u punoj svetlosti na sreditu jame. Dragi Boe, ree ona, znam da je malice prekasno, ali hvala ti za moju majku, moga oca i moju kerku. I za sva uda ivota. Nikol baci pogled prema tavanici. Smeila se, a oko joj je blistalo. A trenutno, dragi Boe, ba bi mi dobro dolo malo pomoi. 38. POSETIOCI

Majuni robot krupnim koracima izie na svetlo i izvue ma iz korica. Engleska vojska je stigla pred Arfler. Jo jednom na prodor, mili prijatelji, Na juri jo jednom, ili preplavite Zid leevima engleskim. U miru oveku nita nije prilinije No tiha skromnost, smernost. Ali kada Oluja rata u uhu nam jekne, Bud'te tigrovi, napnite miie... Henri V, novi kralj Engleske, produi da bodri svoje imaginarne vojnike. Nikol se smeila dok je sluala. Provela je skoro itav sat pratei Vejkfildovog princa Hala od razvrata njegove mladosti, preko bojnih polja na kojima se sukobljavao sa Hotspurom i drugim pobunjenicima, pa sve do prestola Engleske. Nikol je samo jednom itala tri drame o Henriju, a to je bilo pre vie godina, ali je bila vrlo upoznata sa tim istorijskim razdobljem zbog svoje ivotne opinjenosti Jovankom Orleankom. "ekspir te je pretvorio u neto to nikada nisi bio", ree ona glasno malom robotu kada se nagla da ugura Riardovu palicu u otvor za iskljuivanje. "Bio si ratnik, svakako, protiv toga niko ne bi mogao nita da kae. Ali bio si isto tako hladan i bezduan osvaja. Naterao si Normandiju da krvari pod tvojim silnikim jarmom. Gotovo si ugasio ivot u Francuskoj." Nikol se nervozno nasmeja sebi. Evo me, pomisli ona, kako razgovaram sa neivim keramikim princom visokim dvadeset centimetara. Prisetila se oseanja beznaa od pre jednog sata kada je ponovo pokuala da smisli nain da pobegne. Okolnost da joj vreme istie bila je pojaana kada je ispila pretposlednji gutljaj vode. Ah, dobro, pomisli ona i opet se okrete princu Halu, to je bar bolje od samosaaljevanja. "A ta jo ume, mali moj prine?" upita Nikol. "ta biva ako ubacim iglu u prorez oznaen sa 'R'?" Robot se aktivirao, napravio nekoliko koraka i najzad priao njenom levom stopalu. Posle dugog utanja princ Hal progovori, ne bogatim glasom glumca koji je koristio tokom ranijih recitala, ve Vejkfildovim britanskim tonom. "'R' znai razgovor, prijateljice moja, a ja raspolaem poprilinim repertoarom. Ali ne govorim dok najpre ti neto ne kae." Nikol se nasmeja. "U redu, prine Hale", ree ona posle kratkog razmiljanja, "priaj mi o Jovanki Orleanki." Robot je oklevao, a zatim se namrtio. "Bila je vetica, draga gospo, spaljena na lomai u Ruanu deceniju posle moje smrti. Tokom moje vladavine, severom Francuske upravljale su moje armije. Ta francuska vetica, tvrdei da ju je poslao Bog..." Nikol prestade da slua i tre glavu kada senka pree preko nje. Uinilo joj se da je ugledala neto kako prelee krov ambara. Srce poe da joj mahnito lupa. "Ovde. Ovde sam", povika ona iz sveg glasa. Princ Hal je u pozadini mrmorio kako je uspeh Jovanke Orleanke imao za tunu posledicu povratak njegovih osvajakih snaga u oblast Francuske. "Tako engleski. Tako tipino engleski", ree Nikol kada je jo jednom ugurala iglu u dugme za iskljuivanje princa Hala.

Nekoliko trenutaka kasnije senka je bila ogromna i potpuno je zamraila dno jame. Nikol die pogled i srce joj se zaustavi pod grlom. Nadneseno nad jamom, rairenih lepetavih krila, nalazilo se dinovsko stvorenje nalik na pticu. Nikol se tre i vrisnu i protiv svoje volje. Stvorenje proturi vrat u jamu i ispusti skupinu glasova. Zvuci su bili otri, pa ipak blago melodini. Nikol je ostala paralizovana. Stvorenje ispusti gotovo istu skupinu glasova, a zatim pokua - bez uspeha, jer su mu krila bila prevelika - da se lagano spusti u usku jamu. Tokom tog kratkog razdoblja Nikol, iji je traumatski uas ustupio mesto normalnom strahu, poe da prouava ogromnog leteeg tuina. Njegovo lice, osim dva blaga oka koja su bila duboko plava i okruena smeim prstenom, podsealo ju je na pterodaktile koje je videla u francuskom muzeju istorije prirode. Kljun je bio prilino dug i povijen. Usta su bila bezuba, a na obe kande, poduno simetrine oko trupa, bilo je po etiri otra prsta. Nikol proceni da je masa avijana oko stotinu kilograma. Njegovo telo, izuzev lica i kljuna, krajeva krila i kandi, bilo je prekriveno gustim, crnim materijalom koji je podseao na somot. Kada je postalo jasno da avijan nee moi da sleti na dno jame, ovaj ispusti dve otre note, podie se i nestade. Nikol se nije pokrenula tokom prvog minuta poto je stvorenje otilo. Onda je sela i pokuala da pribere misli. Adrenalin izazvan strahom i dalje joj je kruio telom. Pokuala je da razmisli racionalno o onome to je videla. Prva misao bila je da je stvar biot, poput svih ostalih pokretnih stvorenja ranije vienih na Rami. Ako je to biot, ree ona sebi, onda je izuzetno usavren. Predstavila je sebi ostale biote koje je videla, kao i rakove sa June hemisfere, odnosno iroku skupinu raznolikih neobinih tvorevina koje je snimila prva ramanska ekspedicija. Nikol nije mogla da ubedi sebe da je avijan biot. Bilo je neega u vezi sa oima... Ona zau lepet krila u daljini i telo joj se napregnu. Nikol se skupi u senovitom uglu ba kada je ogromno letee telo ponovo zamrailo svetlo u jami. Ne, bila su tu dva tela. Prvi avijan se vratio sa pratiocem, poprilino veim od njega. Nova ptica proturi vrat dole i zagleda se u Nikol svojim plavim oima dok je visila nad jamom. Onda ispusti zvuk, glasniji i manje melodian od prethodnih, a zatim nakrenu vrat da bi pogledala pratioca. Dok su dva avijana nadugako i nairoko brbljala, Nikol primeti da je ovaj novi prekriven glatkom povrinom, poput linoleuma, ali da u svim ostalim pogledima, izuzev po veliini, odgovara prvom posetiocu. Posle dueg vremena nova ptica se podie i neobini par slete na ivicu jame, i dalje brbljajui. utke su posmatrali Nikol minut ili dva. A onda, posle kratkog razgovora, nestadoe. Nikol je bila iscrpljena posle napada straha. Nekoliko minuta poto su je letei posetioci napustili, skupila se i zaspala u uglu jame. vrsto je spavala nekoliko sati. Probudio ju je glasni zvuk, prasak koji stade da odzvanja ambarom poput pucnja vatrenog oruja. Probudila se brzo, ali nije ula vie neobjanjivih zvukova. Telo ju je podsealo da je gladna i edna. Izvukla je ono to joj je preostalo od hrane. Da napravim dva malecka obroka od ovoga? - upita se ona umorno, ili da sve pojedem sada i da prihvatim tagod mi sledi? Uz dubok uzdah, Nikol odlui da dovri preostalu hranu i vodu u jednom poslednjem obroku. Mislila je da bi joj to dvoje moglo pruiti dovoljno snage da privremeno zaboravi na glad. Greila je. Dok je Nikol ispijala poslednji gutljaj vode iz

boce, um su joj bombardovale slike flaa izvorske vode koje su ona i njena porodica uvek imale za stolom u Bovoau. Iz daljine se zau novi glasni prasak kada je Nikol zavrila obrok. Ona zastade da oslune, ali ponovo je zavladala tiina. Mislima su joj preovlaivale zamisli o bekstvu, koje su sve na neki nain ukljuivale avijane da joj pomognu da izie iz jame. Bila je besna na sebe to nije pokuala da komunicira sa njima dok je imala priliku. Nikol se nasmeja sebi. Razume se, mogle su odluiti da me pojedu. Ali ko zna da li je umiranje od gladi bolje nego da te pojedu. Nikol je bila ubeena da e se avijani vratiti. Moda joj je sigurnost bila pojaana bezizlaznou njenog poloaja, ali ona svejedno poe da pravi planove ta da radi kada se budu vratili. Zamiljala je sebe kako govori: Zdravo. Ustae ispruenog dlana i hrabro otii do sredita jame, pravo ispod nadnetog stvorenja. Nikol e zatim upotrebiti posebnu skupinu gestova da bi prenela poruku o svojoj muci - pokazujui naizmenino najpre sebe, a zatim jamu, saoptie im da ne moe da pobegne; maui prema avijanima i krovu ambara zamolie ih za pomo. Dva glasna, otra zvuka vratie Nikol u stvarnost. Posle kratke pauze ona zau jo jedan prasak. Nikol stade da pretrauje kroz poglavlje "Okolina" u svom kompjuterizovanom Atlasu Rame, a zatim se nasmeja sebi to nije smesta shvatila ta se deava. Glasni zvuci oznaavali su lomljenje leda dok se Cilindrino more topilo od dna. Rama se i dalje nalazio unutar orbite Venere (iako ga je, neznano Nikoli, poslednji letni manevar smestio na putanju ija se udaljenost od Sunca sada ponovo poveavala) i Sunev doprinos je najzad podigao temperaturu u Rami iznad take mrnjenja vode. Atlas je upozoravao na silovite olujne vetrove, uragane to e ih stvoriti toplotna nestabilnost atmosfere koja e uslediti po topljenju mora. Nikol ode do sredita jame. "Hajde, ptice, ili ve ta ste", povika ona. "Doite, izbavite me, dajte mi priliku da pobegnem." Ali avijani se nisu vratili. Nikol je sedela budna u uglu tokom deset asova, lagano klonui, dok je uestanost glasnih prasaka najpre dostigla vrhunac, a zatim postepeno slabila. Vetar poe da duva. Najpre je to bio samo lahor, ali do trenutka kada je pucanje leda koji se lomi prestalo, pretvorio se u buru. Nikol se potpuno obeshrabrila. Dok je ponovo padala u san rekla je sebi da e se verovatno probuditi jo najvie jedan do dva puta. Vetar je ibao Njujork dok je uragan besneo satima. Nikol se beivotno skupila u uglu. Sluala je urlanje vetra i setila se sedenja u skijakoj kuici tokom meave u Koloradu. Pokuala je da se priseti ugodnosti skijanja, ali nije mogla. Glad i iscrpljenost oslabili su joj i matu. Nikol je sedela vrlo mirno, uma bez ikakvih misli izuzev to se povremeno pitala kako bi to izgledalo umreti. Nije mogla da se seti da je zaspala, ali sa druge strane nije mogla da se seti ni buenja. Um joj je govorio da je neto upalo u njenu rupu. Ponovo je bilo mrano. Nikol ispuza iz svog kraja jame prema kraju sa hrpom metala. Nije upalila svetiljku. Naletela je na neto i trgla se, a zatim ga je opipala rukama. Predmet je bio veliki, krupniji od koarkake lopte. Spoljanjost mu je bila glatka i bio je ovalnog oblika. Nikol postade napetija. Nala je svetiljku u letakom kombinezonu i obasjala predmet. Bio je beliast i jajastog oblika. Paljivo ga je pregledala. Kada ga je jako pritisla, malo se ugnuo pod pritiskom. Mogu li ga pojesti? - upita je njen um; glad joj je bila toliko otra da nije brinula o tome ta bi joj to moglo uiniti.

Nikol izvadi no i uz tekoe uspe da napravi zasek. Grozniavo je odrezala pare i ugurala ga u usta. Bilo je bez ikakvog ukusa. Nikol ga ispljunu i poe da plae. Besno je utnula predmet i ovaj se otkotrlja. Uini joj se da je ula neto. Nikol posegnu i jako ga gurnu, ponovo ga prevrte. Da, ree ona sebi, da. Bio je to zvuk mukanja. Seenje spoljanjeg dela njenim noem bilo je sporo. Posle nekoliko minuta Nikol uze svoju medicinsku opremu i poe da obrauje predmet monim skalpelom. tagod da je predstavljao, predmet je bio napravljen od tri razliita i jasno razdvojena sloja. Omota je bio vrst, poput koe fudbalske lopte, i relativno teak za rukovanje. Zatim je sledila meka, vlana, bogata, plava masa koja je po sastavu podseala na dinju. Unutra, u sreditu, bilo je nekoliko decilitara zelenkaste tenosti. Drhtei od iekivanja, Nikol zaroni sakupljene ake u prorez i prinese tenost usnama. Ova je bila udnog, medicinskog ukusa, ali delovala je osveavajue. Otpila je dva ustra gutljaja, a onda su se umeale godine njenog medicinskog kolovanja. Borei se protiv elje da pije jo, Nikol ubaci sondu svog spektrometra mase da izvri analizu hemijskog sastava. Toliko je urila da je napravila greku sa prvim uzorkom i morala je da ponovi proces. Kada su se rezultati analize pojavili na malom modularnom monitoru koji se mogao povezati sa bilo kojim od njenih instrumenata, Nikol poe da plae od sree. Tenost je nee otrovati. Naprotiv, bila je bogata belanevinama i mineralima u onim vrstama hemijskih veza koje je njeno telo moglo procesirati. "Dobro, dobro!" povika Nikol glasno. Brzo je ustala i gotovo se onesvestila. Sada paljivije, sela je na kolena i zapoela gozbu svog ivota. Pila je tenost i jela vlano meso dok joj stomak nije bio pun do vrha. Onda je usnula dubokim, zadovoljnim snom. Nikolina osnovna briga kada se probudila bila je da odredi koliinu "mana dinje", kako ju je nazvala, koja joj je stajala na raspolaganju. Bila je halapljiva, i znala je to, ali to je ve pripadalo prolosti. Sada joj je bilo potrebno da preraspodeli mana dinju sve dok nekako ne bude mogla da obezbedi pomo avijana. Nikol paljivo izmeri dinju. Ukupna teina bila joj je prvobitno gotovo deset kilograma, ali sada je preostalo neto vie od osam. Procenila je da nejestivi spoljanji deo iznosi priblino dva kilograma, to joj je ostavljalo est kilograma hrane, podeljenih priblino ravnomerno izmeu tenosti i bogatog plavog mesa. Da vidimo, pomisli ona, tri kilograma tenosti znai... Nikolino razmiljanje prekide ponovno pojavljivanje svetlosti. Da, ree ona sebi, bacivi pogled na runi sat, tano na vreme, sa uobiajenim sekularnim pomakom. Digla je pogled sa sata i prvi put ugledala jajoliki predmet pri punoj svetlosti. Prepoznavanje je bilo trenutno. Oh, moj Boe, pomisli Nikol dok je prilazila i prevlaila prstima preko smeih linija to su se migoljile preko krem-bele povrine. Gotovo sam zaboravila. Posegla je u svoj letaki kombinezon i izvadila uglaani kamen koji joj je Omeh dao tokom novogodinje veeri u Rimu. Upiljila se u njega, a zatim bacila pogled na ovalni predmet u jami. Oh, moj Boe, ponovi Nikol. Vratila je kamen u dep i izvadila malu zelenu bocu. "Ronata e znati kada je vreme da pije", ula je ponovo rei svog pradede. Nikol sede u ugao i isprazni boicu jednim gutljajem. 39. VODE MUDROSTI

Nikolino vidno polje smesta poe da se muti. Sklopila je oi na sekundu. Kada ih je ponovo otvorila, zaslepila ju je navala blistavih boja koje su kuljale prema njoj u geometrijskim likovima kao da se to ona kree veoma brzo. U sreditu vidnog polja, negde u daljini, crna taka pojavi se iz pozadine meu blistavim skupinama crvenih i utih oblija koja su se smenjivala. Nikol se usredsredi na taku, dok je ova nastavljala da raste. Hitala je prema njoj i irila se da joj ispuni vidno polje. Videla je oveka, starog crnca, kako tri preko afrike savane usred savrene zvezdane noi. Nikol mu je jasno razabrala lice dok se okretao da bi poeo da se penje uz kamenitu planinu. ovek je liio na Omeha, ali isto tako, nekako udnovato, i na njenu majku. Hitao je uz kamenitu planinu zapanjujuom pokretljivou. Na vrhu stade kao silueta, rairenih ruku, i zagleda se u nebo sa mladim Mesecom na obzorju. Nikol zau zvuk raketnog motora i okrete se na levu stranu. Gledala je kako se mali svemirski brod sputa na povrinu Meseca. Dva oveka u svemirskim odelima sputala su se niz lestve. ula je kako Nil Armstrong govori: "Ovo je mali korak za jednog oveka, ali ogroman skok za oveanstvo." Baz Oldrin se pridrui Armstrongu na lunarnoj povrini i obojica pokazae na desno. Gledali su u starog crnca koji je stajao na oblinjem meseevom kamenu. Ovaj se nasmei. Zubi su mu bili veoma beli. Lice mu stade da se poveava u Nikolinom vidnom polju dok je lunarni predeo iza postepeno nestajao. On poe lagani napev na jeziku Senufoa, ali Nikol najpre nije mogla da razabere ta govori. Iznenada je shvatila da se obraa njoj i da moe da razume svaku re. "Ja sam jedan od tvojih predaka iz daleke prolosti", ree on. "Kao deak otiao sam da meditiram one noi kada su se ljudi spustili na mesec. Kako sam bio edan, napio sam se vode iz Jezera mudrosti. Odleteo sam najpre na Mesec, gde sam razugovarao sa astronautima, a potom na druge svetove. Sreo sam se sa Velikima. Rekli su mi da e ti doi da iri priu o Minoveu meu zvezdama." Dok je Nikol gledala, stareva glava poe da raste. Zubi mu postadoe opaki, dugaki, oi ute. Pretvorio se u tigra i skoio joj na vrat. Nikol vrisnu kada oseti zube na grlu. Spremila se da umre. Ali tigar omlitavi; strela mu je bila duboko zarivena u bok. Nikol zau nekakav zvuk i die pogled. Njena majka, odevena u velianstvenu, lepravu crvenu odoru i sa zlatnim lukom, trala je skladno prema zlatnoj koiji zaustavljenoj usred vazduha. "Majko... ekaj", povika Nikol. Figura se okrenu. "Bila si zavedena", ree njena majka. "Mora da bude paljivija. Mogu te spasti samo tri puta. uvaj se onoga to ne moe videti, ali zna da je tu." Anavi se pope u koije i uze uzde. "Ne sme umreti. Volim te, Nikol." Krilati crveni konji dizali su se sve vie i vie, sve dok Nikol vie nije mogla da ih vidi. Obojene are vratie se u njeno vidno polje. Nikol je sada ula muziku, napre negde u daljini, zatim blie. Bila je sintetina, poput zvuka kristalnih zvona. Divna, oaravajua, eterina. Zauo se glasni pljesak. Nikol je sedela u prvom redu na koncertu sa ocem. Na pozornici je neki istonjak, kose do poda, pogleda ukoenog u nekoj vrsti zanosa, stajao pokraj tri neobino oblikovana instrumenta. Zvuci su bili svuda oko nje. Terali su je na pla. "Doi", ree joj otac. "Moramo poi." Dok je Nikol gledala, otac joj se pretvorio u vrapca. On joj se nasmei. Zaleprao je svojim vrapijim krilima i oni zajedno poletee, ostavie koncert za sobom. Muzika nestade. Vazduh je ibao oko njih. Nikol vide divnu

dolinu Loare i nazre njihovu Vilu u Bovoau. Bila je srena to ide kui. Ali njen otacvrabac spusti se umesto toga u inon, dalje niz Loaru. Dva vrapca sletee na drvo na posedu zamka. Ispod njih, stojei na otrom decembarskom vazduhu, Henri Plantagenet i Eleonora Akvitanska raspravljali su o nasleivanju prestola Engleske. Eleonora prie drvetu i primeti vrapce. "Hej, zdravo, Nikol", ree ona, "nisam znala da si ovde." Kraljica Eleonora posee navie i pomilova vrabicu po trbuhu. Nikol je uivala u mekoti njenog dodira. "Upamti, Nikol", ree ona, "sudbina je vanija od ma kakve ljubavi. Moe izdrati sve ako si sigurna u svoju sudbinu." Nikol oseti miris vatre i shvati da su potrebni negde drugde. Ona i njen otac uspee se, okrenue severno prema Normandiji. Vatra je brzo rasla. Zaue krik poziva za pomo i urno zaleprae krilima. U Ruanu jedna obina devojka gledala je u njih dok su se primicali sa svetlom u oima. Vatra pod njom stigla joj je do stopala; prvi vonj gorue puti digao se u vazduh. Devojka spusti oi u molitvi dok joj je svetenik drao nad glavom improvizovani krst. "Blaen Isus", ree ona, suze su joj se slivale niz obraze. "Spaemo te, Jovanka", povika Nikol, dok su se ona i njen otac sputali na krcati trg. Jovanka ih obgrli dok su je oslobaali sa stuba. Vatra eksplodira oko njih i sve pocrne. U sledeem trenutku Nikol je ponovo letela, ali ovog puta kao velika bela aplja. Bila je sama unutar Rame i letela je visoko nad gradom Njujorkom. Zanese se da izbegne jednog avijana, koji ju je gledao u oku. Nikol je videla sve u Njujorku sa neverovatnim pojedinostima. Bilo je to kao da ima oi irokog spektra sa velikim brojem soiva razliitog opsega. Opazila je kretanje na etiri razliita mesta. U blizini ambara, biot u obliku stonoge lagano je hodao prema junom kraju zgrade. U blizini svakog od tri sredinja trga, toplota je izbijala iz podzemnih izvora i stvarala obojene slike u njenom infracrvenom vidnom polju. Nikol napravi krug nanie prema ambaru i bezbedno slete u jamu. 40. POZIV TUINACA Moram se pripremiti za spasenje, ree Nikol sebi. Zavrila je punjenje boce zelenkastom tenou iz sredita mana dinje. Kada je paljivo isekla vlano meso i smestila komadie u odeljke starog kontejnera za hranu, Nikol ponovo sede u uobiajeni ugao. Auh, pomisli ona, vraajui se sa divljeg mentalnog putovanja na koje je pola kada je ispila sadrinu boice. ta to bi, za ime sveta? Nikol se priseti vizije za vreme Poroa, kada je jo bila mala, i kratkog razgovora sa Omehom o tome tri godine potom, kada se Nikol vratila u Nidugu zbog majinog pogreba. "Kuda je Ronata otila?" upita je Omeh jedne veeri kada su starac i devojica bili zajedno sami. Smesta je znala ta je pita. "Pretvorila sam se u veliku belu pticu", odgovori ona. "Letela sam iza sunca i meseca do velike praznine." "Ah", ree on, "Omeh je tako i mislio." A zato ga tada nisi pitala ta ti se desilo? - naunica u odrasloj Nikol upita nekadanju, desetogodinju sebe. Onda bi moda neto od ovoga sada imalo smisla. Ali

Nikol je nekako znala da je ta vizija iznad svake analize, da je postojala u oblasti nedokuivoj za deduktivne procese zahvaljujui kojima je nauka bila toliko mona. Pomisli umesto toga na majku, o tome kako je divna bila u lepravoj, crvenoj odori. Anavi ju je spasla od tigra. Hvala ti, majko, pomisli Nikol. Poele da je due razgovarala sa njom. Bio je to neobian zvuk, kao od desetine neobuvenih nogu beba na podu od linoleuma, i nepobitno je stizao prema njoj. Nikol nije imala mnogo vremena da se iuava. Nekoliko sekundi kasnije glava i antene biota stonoge pojavie se na rubu njene jame i, ne usporavajui ni na koji nain, produie pravo niz zid na suprotnom kraju. Biot je ukupno bio dugaak etiri metra. Spustio se niz zid bez tekoa, prislanjao je svaku od svojih ezdeset nogu pravo na glatku povrinu i drao se nekom vrstom sisaljki. Nikol stavi ranac na lea, pa saeka da ugrabi priliku. Pojavljivanje biota nije je ba toliko iznenadilo. Posle onoga to je videla u svojoj viziji, bila je sigurna da e biti spasena na neki nain. Stonogi biot sastojao se od petnaest povezanih, zglavkastih lanaka, sa po etiri noge na svakom, i od insektolike glave sa bizarnom skupinom senzora, od kojih su dva bila dugaka i tanka, podseajui na antene. Nagomilana hrpa metala na drugom kraju jame oigledno je predstavljala njegove rezervne delove. Dok je Nikol gledala, biot zameni tri noge, oklop jednog segmenta i vornovate ispuste sa strane glave. Za itav proces bilo je potrebno manje od pet minuta. Kada je zavrio, biot poe uza zid. Nikol skoi na lea stonogog biota kada je tri etvrtine njegovog tela polo navie. Iznenadna dodatna teina bila je prevelika. Biot izgubi oslonac i pade, skupa sa Nikol, nazad u jamu. Nekoliko trenutaka kasnije on ponovo pokua da se uspue uza zid. Ovoga puta Nikol je ekala dok se itava duina stonoge nije nala na zidu, u nadi da e jaina dodatnih lanaka neto pomoi. Nije vredelo. Biot i Nikol sruie se na gomilu. Jedna prednja noga bila mu je ozbiljno oteena u padu, tako da je biot obavio neophodne opravke pre nego to je pokuao da se popne uza zid po trei put. Nikol je u meuvremenu izvadila najjai hirurki konac iz svog ranca i vezala jedan kraj dugog, osmostruko presavijenog komada za zadnje lanke biota. Na drugom kraju hirurkog konca nainila je petlju. Poto je najpre navukla rukavice da zatiti ruke, a zatim napravila pojas da je konac ne bi posekao, Nikol veza petlju oko struka. Ovo bi mogla biti katastrofa, shvati Nikol dok je zamiljala sve mogue ishode svog plana. Ukoliko se vlakna ne budu drala, mogla bih pasti. Drugi put moda neu imati toliko sree. Stonoga stade da pue uza zid kao i pre. Posle nekoliko malih koraka, poto se u potpunosti izduio, biot oseti Nikolinu teinu odozdo. Ali, ovaj put nije pao. Borei se, biot uspe da lagano produi svoj put navie. Nikol je drala telo pod pravim uglom u odnosu na povrinu, kao da se penje uz stenu, steui pri tom vlakno hirurkog konca obema rukama. Nikol se nalazila na etrdesetak centimetara iza poslednjeg lanka biota dok su se peli uza zid. Kada je glava biota dosegla vrh jame, Nikol je bila gotovo dopola napolje. Njeno lagano i ravnomerno uspinjanje nastavljalo se dok je, lanak za lankom, deo biota naputao jamu nad njom. Ali nekoliko minuta potom, napredovanje joj se znaajno uspori, a zatim potpuno prestade kada je broj lanaka stonoge koji su preostali na zidu spao na etiri. Tek oko metar biota nalazilo se na zidu, ali se ovaj svejedno nije vie mogao ni pomai. Nikol je previe napregla spojeve zadnjih lanaka.

Mrane mogunosti potekoe Nikolinim mislima dok je visila na preko est metara iznad dna jame. Pa ovo je sjajno, pomisli ona sarkastino, dok je napeto stezala vlakno hirurkog konca i vrsto se upirala nogama o zid. Postoje tri mogue posledice, a nijedna nije dobra. Nit bi se mogla prekinuti. Biot bi mogao pasti. Ili bih mogla ostati zauvek obeena ovde. Nikol razmotri mogunosti izbora. Jedini plan koji je mogla smisliti sa makar razumnom verovatnoom uspeha - a i dalje je bio vrlo opasan - bio je da se popne uz vlakno hirurkog konca do zadnjeg lanka, a zatim da se nekako, koristei telo ili noge stonoge kao uporita, snagom sopstvenih miia probije do vrha jame. Nikol baci pogled nanie i seti se prvog pada. Mislim da u najpre malo priekati i videti hoe li se ova maina ponovo pokrenuti. Proe jedan minut. Zatim jo jedan. Nikol duboko udahnu. Posegla je visoko uz nit hirurkog konca i podigla se uza zid. Ponovila je postupak drugom rukom. Sada je bila odmah iza zadnjeg lanka. Nikol posee i dohvati jednu nogu, ali im je pokuala da osloni na nju makar i deli teine, ova se odvoji od zida. Toliko to se tie tog plana, pomisli ona posle trenutka uasa. Zaustavila se odmah iza biota. Nikol ponovo stade da veoma paljivo prouava stonogu. Oklop svakog lanka bio je napravljen od komada koji su se preklapali. Moda bi bilo mogue uhvatiti se za neku od tih ljuski... Nikol se priseti svoja prva dva pokuaja da jae na leima biota. Tada je popustila snaga sisaljki na nogama biota, pomisli ona. Sada je biot najveim delom na ravnom tlu iznad mene. Trebalo bi da moe da me izdri. Nikol shvati da jednom kada se nae na leima biota vie nee imati nikakvu zatitu od pada. Da proveri zamisao, privukla se do vrha hirurkog konca i dohvatila ljusku oklopa. Uspela je da se vrsto uhvati. Jedino pitanje bilo je moe li ljuska da izdri njenu teinu. Nikol oproba njenu jainu dok se drugom rukom drala za hirurki konac radi bezbednosti. Za sada je dobro. Nikol dograbi ljusku na zadnjem lanku biota i oprezno se pridie, a zatim popusti svoj stisak na hirurkom koncu. Omotala je noge oko bokova tela stonoge i stala da se pridie sve dok nije uspela da uhvati sledeu ljusku. Noge zadnjeg lanka odvojie se od zida, ali se stonoga inae nije pomakla. Ponovila je postupak jo dva puta, kreui se od lanka do lanka. Nikol je bila gotovo na vrhu. Dok je zavravala poslednji uspon, nakratko se preplaila kada je biot skliznuo nekoliko centimetara nazad u jamu. Pripivi se bez daha, ekala je dok biot nije ponovo bio stabilan, a zatim otpuzala do prvog lanka koji se nalazio na ravnom tlu. Dok je gamizala, biot ponovo poe da hoda, ali Nikol se skotrlja na stranu i slete na lea na tle. "Haleluja", povika ona. Dok je stajala na zidu oko Njujorka i gledala uzburkane vode Cilindrinog mora, Nikol se upita zbog ega joj niko nije odgovorio na pozive u pomo. Funkcija za samotestiranje na njenom radiju pokazivala je da je ureaj ispravan, pa ipak je tri puta bez ikakvog uspeha pokuavala da uspostavi vezu sa ostatkom posade. Nikol je bila vrlo dobro upoznata sa komunikacionim vezama koje su stajale na raspolaganju kosmonautima. Odsustvo odgovora znailo je da istovremeno nema lanova posade na est do osam kilometara oko nje i da relejna stanica Beta ne funkcionie. Kada bi Beta radila, pomisli Nikol, mogli bi da razgovaraju sa mnom sa svih mesta, ak i sa "Njutna". Nikol ree sebi da je posada van svake sumnje na palubi vlastitog svemirskog broda, u pripremama za novi izlazak, i da je komunikacionu stanicu Beta verovatno

onesposobio uragan. Ali uznemiravalo ju je da je prolo ve etrdeset pet asova od poetka topljenja, a ak preko devedeset asova otkako je pala u jamu. Zbog ega je niko nije traio? Nikoline oi pretraivale su nebo u potrazi za nekim nagovetajem prisustva helikoptera. U atmosferi je sada bilo i oblaka, kao to se i predvialo. Topljenje Cilindrinog mora bitno je izmenilo vremenske prilike na Rami. Temperatura je primetno porasla. Nikol baci pogled na termometar i potvrdi procenu da sada ima etiri stepena iznad nule. Najverovatnija situacija jeste, razmiljala je Nikol, vrativi se pitanju gde su joj kolege, da e brzo doi nazad. Treba da ostanem u blizini ovog zida da bi me lako opazili. Nikol nije traila mnogo vremena na razmiljanje o drugim, manje verovatnijim scenarijima. Samo je nakratko razmotrila mogunost da je posada doivela veliku nesreu i da trenutno niko nije u mogunosti da traga za njom. Ali ak i u tom sluaju, ree ona sebi, treba da sledim isti pristup. Stii e pre ili kasnije. Da joj proe vreme, Nikol uze uzorak iz mora i izvri analizu. U njemu je bilo veoma malo organskih otrova koje je nala prva ramanska ekspedicija. Moda su nabujali i izumrli dok sam ja jo bila u jami, pomisli ona. Uglavnom, do sada su bukvalno nestali. Nikol primeti za svoj raun da bi u sluaju preke potrebe dobar pliva mogao da pree na drugu stranu bez amca. Meutim, seanje na slike biota-ajkula i drugih itelja mora o kojima su izvetavali Norton i njegova posada unekoliko joj izmeni procenu. Nikol je nekoliko sati hodala bedemom. Dok je sedela i utke jela ruak od mana dinje (i razmiljala o nainu na koji bi mogla da izvadi ostatak dinje, u sluaju da je ne spasu u sledea sedamdeset dva sata) zau iz Njujorka neto to joj je liilo na krik. Smesta je pomislila na dr Takagiija. Jo jednom je oprobala radio. Nita. Nikol ponovo proveri nebo za nekim tragom helikoptera. I dalje je raspravljala sa sobom da li da napusti ovaj poloaj na zidu ili ne, kada zau novi krik. Ovog puta je bolje obratila panju na mesto odakle je dopro. Pronala je najblie stepenite i pola juno, u sredite Njujorka. Nikol jo nije obnovila mapu Njujorka uskladitenu u njenom kompjuteru. Kada je prela prstenaste ulice u okolini sredinjeg trga, zastala je u blizini oktaedra i unela sva svoja nova otkria, ukljuujui ambar sa jamama i sve ostalo ega je mogla da se seti. Trenutak kasnije, dok se Nikol divila lepoti bizarne, osmostrane graevine, ona zau trei krik. Samo, ovog puta bio je vie nalik na kretanje. Ukoliko je to bio Takagii, oigledno je isputao neobine zvuke. Pretrala je otvoreni trg, pokuavajui da se priblii izvoru zvuka dok joj je jo bio sve u umu. Dok se Nikol primicala zgradama sa druge strane, kretanje se ponovo zaori. Ovog puta ula je i odgovor. Prepoznala je zvuke. Zvuali su poput glasova dva avijana koja su je posetila dok je bila u jami. Nikol postade opreznija, ali nastavi u smeru zvuka. inilo joj se da dopire iz oblasti u okolini mree kojoj se Franeska Sabatini toliko divila. Za manje od dva minuta Nikol je stajala izmeu dva visoka oblakodera povezana pri zemlji gustom mreom koja se dizala pedeset metara u vazduh. Na visini od nekih dvadeset metara, avijan plianog tela otimao se iz klopke. Kande i krila avijana bili su upleteni u niti mree. On ponovo kriknu kada je ugledao Nikol. Njegov vei pratilac, koji je trenutno kruio oko vrha graevina, obrui se prema njoj.

Nikol se pribi uz fasadu jedne zgrade dok se avijan primicao. On zakreta na Nikol, kao da je grdi, ali je nije dotakao. Onda pliani avijan neto ree i, posle kratke izmene poruka, krupna, linoleumska ptica povue se do oblinje terase na rastojanju od dvadesetak metara. Kada se primirila (i drei na oku veeg avijana na njegovoj osmatranici), Nikol prie mrei i pogleda je. Ona i Franeska nisu imale vremena dok su tragale za Takagiijem, tako da je to bila prva Nikolina prilika za detaljni pregled. Mrea je bila napravljena od materijala nalik uetu, oko etiri centrimetra u preniku, koji je bio elastian u odreenoj meri. Bilo je na hiljade mesta preseka u mrei, a na svakom od njih nalazilo se malo zadebljanje ili vor. vorovi su bili donekle lepljivi, ali ne dovoljno da bi Nikol pomislila kako je itava reetka neka vrsta paukove mree za hvatanje leteih stvorenja. Dok je prouavala donji deo mree, slobodni avijan prelete Nikolinu glavu i spusti se blizu svog zarobljenog prijatelja. Pazei da se ne upetlja i sam, igrao se kandama sa pojedinanim vlaknima. Isto je tako uz odreene tekoe rastezao i savijao uad. Onda linoleumska ptica paljivo kroi do mesta na kome joj se nalazio drug i nespretno pokua da pokida ili razvee veze mree koje su drale drugog avijana. Kada je to zavrila, ogromna ptica zakorai nazad i zagleda se u Nikol. ta to radi? - ree Nikol sebi. Sigurna sam da pokuava da mi neto kae... Kada se Nikol nije pomerila, avijan uz napor ponovi itavu predstavu. Ovog puta Nikol pomisli da je shvatila da tuinsko stvorenje pokuava da joj kae da ne moe da oslobodi svog prijatelja. Nikol se nasmei i mahnu. A onda, i dalje stojei u dnu reetke, vezala je nekoliko susednih uadi jedno za drugo. Kada ih je potom razvezala, dva avijana kretanjem izrazie svoje odobravanje. Ona ponovo postupak dva puta i zatim pokaza rukom najpre sebe, a zatim pliano stvorenje zarobljeno nad njom. Doe do naleta razgovora na njihovom glasnom, ponekad melodinom jeziku, a onda se vei lan para vrati na svoju terasu. Nikol je gledala navie u pliano stvorenje. Ono se upetljalo na tri mesta; na svakom je njegovo otimanje za posledicu imalo jo vre zaplitanje u elastinu uad. Nikol je nagaala da avijana mora da su zahvatili siloviti uraganski vetrovi i da je baen u mreu tokom prethodne noi. Uad se verovatno deformisala pod naletom udara, a kada se vratila u svoj normalni oblik, velika ptica je ostala zarobljena u mrei. Uspon nije bio teak. Mrea je bila paljivo privrena za dve graevine, a ue je bilo dovoljno teko da se Nikol nije mnogo njihala. Ali dvadeset metara iznad tla prilino je visoko, vie od normalne estospratnice, i zato Nikol nije bilo svejedno kada je stigla do mesta na kome je bio zarobljen avijan. Bila je zadihana od napora uspona. Oprezno se nagla prema avijanu da bi se uverila da nije neto pogreno shvatila u njihovom neobinom saobraanju. Tuinska ptica ju je napeto sledila svojim krupnim, plavim oima. Jedno krilo bilo je upetljano veoma blizu glave avijana. Nikol se upusti u pokuaj oslobaanja krila, najpre obmotavi mreu oko svog lanka da bi bila sigurna da nee pasti. Posao je polako napredovao. U jednom trenutku Nikol zapahnu moni dah stvorenja. Prepoznajem taj miris, ree Nikol sebi. Za Nikol je bio potreban samo trenutak da povee miris sa mana dinjom koju je prethodno jela. Znai, i ti jede istu stvar? -

pomisli Nikol. Ali odakle nam to stie? Nikol poele da moe da razgovara sa tim udnim i divnim stvorenjima. Borila se sa prvim vorom. Bio je vrlo vrsto stegnut. Plaila se da ne povredi krilo stvorenja ako jae povue. Nikol posegnu u ranac i izvadi najjai skalpel. Drugi avijan se u trenutku okomi na nju; blebetao je, kretao i gotovo na smrt prestraio Nikol. Nije hteo da ode i da joj dozvoli da nastavi dok se Nikol nije udaljila od zarobljene ptice i pokazala njenom pratiocu kako skalpel moe da presee nit mree. Uz skalpel, operacija oslobaanja bila je brzo okonana. Pliani avijan vinu se u vazduh, dok su mu melodini, radosni krici odzvanjali po itavoj oblasti. Njegov sadrug pridrui mu se u slavlju sopstvenim kricima i njih dvoje zaplesae, gotovo poput ljubavnika, u vazduhu nad mreom. Trenutak kasnije nestade ih i Nikol se lagano spusti na tlo. Nikol je bila zadovoljna sobom. Sada je bila spremna da se vrati na zid i saeka spas za koji je bila sigurna da e neumitno doi. Pola je prema severu, pevajui narodnu pesmu sa Loare koju je upamtila iz mladosti. Posle nekoliko minuta, Nikol je ponovo dobila drutvo. Tanije, dobila je vodia. Kad god bi skrenula na pogrenu stranu, pliani avijan, koji joj je leteo nad glavom, poeo bi sa neverovatnom galamom. Buka bi prestala tek kada bi Nikol okrenula u pravom smeru. Ba me zanima kuda idemo? - upita se Nikol. U oblasti trga, na ne vie od etrdeset metara od oktaedra, avijan se strmoglavi prema potpuno bezazlenom paretu metalnog tla. On nekoliko puta udari kandama i onda se nadnese nad tu taku. Neka vrsta poklopca skliznu u stranu i stvorenje nestade sa trga. Zatim dva puta izlete, ree neto prema Nikol i onda ponovo sie. Nikol shvati poruku. Mislim da sam pozvana u kunu posetu da se upoznam sa porodicom, ree ona sebi. Nadajmo se da ja nisam ta koju planiraju za veeru. 41. PRAVI PRIJATELJ Nikol nije imala pojma ta da oekuje. Nije se plaila dok je prilazila i gledala u rupu u tlu. Preovlaujue oseanje u njoj bila je radoznalost. Na trenutak se uplaila mogunosti da spasilaka ekipa naie dok se ona nalazi pod tlom, ali Nikol ubedi sebe da bi se oni zacelo vratili kasnije. etvrtasti poklopac bio je veliki, dugaak otprilike deset metara i irok est metara. Kada avijan vide da ga Nikol sledi, on ulete u rupu, pa je ekao na treem ispustu. Nikol unu kraj otvora i zagleda se u dubinu. Videla je nekakva svetla u blizini, a jo vie ih je treptalo u dubini pod njom. Nije mogla da proceni tano do koje dubine se tunel prua, ali oigledno je iao na vie od dvadeset ili trideset metara. Sputanje nije bilo lako za vrstu koja ne leti. Vertikalni tunel je u sutini bio velika rupa sa nizom irokih ispusta sa strane. Svaki ispust bio je potpuno iste veliine, dug oko pet metara i irok jedan metar, a svi su bili razdvojeni jedan od drugog po dubini za oko dva metra. Nikol je morala da bude vrlo paljiva. Ono malo svetla to ga je bilo u okomitom tunelu dopiralo je iz otvora prema trgu i iz nekih svetiljki obeenih o zidove na svaka etiri ispusta. Svetiljke su bile obavijene providnim omotaima koji su istovremeno bili gipki i nalik hartiji. U svakoj svetiljci

nalazila se mala, plamtea vatra, zajedno sa nekom tenom materijom za koju je Nikol pretpostavila da je gorivo. Prijatelj plianog tela strpljivo je posmatrao Nikol tokom sputanja i uvek je bio na tri ispusta ispod nje. Nikol je imala oseaj da bi je u sluaju klizanja avijan uhvatio u padu, ali nije elela da proveri tu hipotezu. Um joj je hitao ogromnom brzinom. Nikol je ve zakljuila da stvorenja ni u kom sluaju nisu bioti. To je znailo da su neka tuinska vrsta. Ali nemogue je da su Ramanci, razmiljala je Nikol. Nivo njihovog tehnolokog razvoja potpuno je neusaglaen sa ovim svemirskim brodom. Nikol se priseti asova istorije o bednim i zaostalim Majama koje su konkvistadori nali u Meksiku. panci su zakljuili da je nemogue da su predaci tih neobrazovanih i siromanih ljudi ikada mogli sagraditi tako upeatljiva poprita verskih obreda. Da li je mogue da se to desilo i ovde? - upita se Nikol. Da li je mogue da su ti neobini avijani jedino to je preostalo od glavne vrste koja je konstruisala ovu letelicu? Dvadesetak metara ispod povrine Nikol zau neto to ju je podsetilo na ubor vode. um se pojaao kada se spustila na ispust koji je zapravo predstavljao produetak vodoravnog tunela koji se prostirao pored nje. Sa druge strane okomitog hodnika Nikol ugleda slian mrani prolaz koji je iao u suprotnom smeru, isto tako uporedo sa povrinom. Njen pticoliki vodi bio je, kao i obino, tri ispusta pod njom. Nikol pokaza niz tunel iza sebe. Stvorenje dolete blizu nje i sistematski poe da leti as nad jednim, as nad drugim ispustom ispod Nikol, pokazujui savreno jasno da oekuje da Nikol nastavi da se sputa. Nikol nije elela da se preda tako lako. Izvadila je bocu i napravila pokret kao da pije. Onda je pokazala iza sebe u mrani tunel. Avijan je lepetao oko nje, inilo se da odmerava odluku, a zatim je preleteo preko Nikoline glave u pomrinu. etrdeset sekundi kasnije Nikol ugleda svetlo u daljini koje je sve vie raslo kako joj se primicalo. Avijan se vratio, nosei veliku baklju u jednoj kandi. Nikol je sledila avijana petnaestak metara. Stigli su do odaje, sa leve strane u tunelu, u kojoj se nalazila velika cisterna puna vode. Svea voda slivala se u cisternu sa slavine ugraene u zid. Nikol izvadi spektrometar mase i proveri tenost. Bila je to bukvalno ista H 2O; drugih estica nije bilo u veoj koncentraciji od jednog dela u milion. Pazei da se dostojanstveno ponaa, Nikol zaroni ruke i stade da pije sa mlaza. Bilo je neverovatno ukusno. Kada se napila, Nikol produi tunelom u istom smeru. Avijan pomahnita; leteo je gore-dole i neprekidno blebetao, sve dok Nikol nije okrenula smer i vratila se u glavni okomiti tunel. Kada je nastavila da se sputa, zapazila je da je osvetljenost okoline primetno opala. Nikol baci pogled iznad sebe. Otvor prema trgu Njujorka sada je bio zatvoren. Nadam se da to ne znai da ostajem ovde zauvek, pomisli ona. Dvadeset metara ispod povrine, jo jedan par mranih, vodoravnih tunela pruao se pod pravim uglom na glavni hodnik. Na tom drugom nivou pliani avijan, i dalje nosei baklju, povede Nikol niz jedan od vodoravnih tunela na rastojanju od nekih dve stotine metara. Ula je za pticom u prostranu, krunu odaju visoke tavanice. Avijan upotrebi baklju da upali nekoliko svetiljki u zidu oko sobe. Onda je nestao. Nije ga bilo skoro jedan sat. Nikol je sedela strpljivo koliko god je to mogla, najpre se obazirui po crnoj odaji, koja ju je podseala na peinu ili kriptu. Nije bilo nikakvih ukrasa. Posle

dueg vremena Nikol se usredsredi na razmiljanje kako da obavesti avijane da je spremna da ode. Kada joj se pliani prijatelj konano vratio, sa sobom je doveo etiri prijatelja. Nikol je ula kako lepeu krilima u hodniku i neprekidno brbljaju. Njen ptiji prijatelj (za koga je Nikol pretpostavila da je enka) i jo dva stvorenja linoleumske povrine uletee prvi. Sleteli su i zatim nespretno prili Nikol da bi je dobro pogledali. Kada su seli na suprotni kraj odaje, jo jedno stvorenje plianog tela, smee, a ne crno, ulete posle svih. U kandama je nosilo malu mana dinju. Dinja je sputena pred Nikol. Svi avijani su gledali, puni iekivanja. Nikol glatko odreza skalpelom jednu osminu dinje, podie je da ispije mali gutljaj zelenkaste tenosti iz sredine, a zatim odnese ostatak dinje domainima. Ovi odobravajue zakretae, divei se preciznosti zaseka dok su jedno drugom dodavali dinju. Nikol je gledala avijane kako jedu. Delili su dinju izmeu sebe i ni jednog jedinog trenutka nijedan deo nije isputen. Dva pliana avijana bila su iznenaujue umena i elegantna sa svojim kandama, vrlo su malo brljali i nije im ostajalo nimalo otpadaka. Vei avijani bili su mnogo nespretniji; nain na koji su se hranili podseao je Nikol na zemaljske ivotinje. Poput Nikol, nijedan avijan nije jeo tvrdi, spoljanji omota mana dinje. Kada je obed bio gotov, avijani koji uopte nisu razgovarali dok su jeli prikupie se u krug tokom nekoliko sekundi. Guva se prekinula kada je smei plianko proeretao neto to se Nikoli uinilo nalik na pesmu. Jedno po jedno, oni doletee do nje da je jo jednom poblie pogledaju. Nikol utke sede i upita se ta e se desiti sledee. Avijani su ostavili svetla u trpezariji (ili dvorani za gozbe, ili ta je ve bila), ali spoljanji hodnik bio je ugljeno crn. Oigledno su eleli da ona ostane gde jeste, bar neko vreme. Ve je dugo prolo otkako je Nikol poslednji put spavala, a sada je bila prijatno oteala od hrane. Oh, dobro, ree ona sebi i sklupa se na podu posle krae rasprave sa samom sobom, moda e me kratka dremka osveiti. U snu je ula kako je neko zove po imenu, ali bilo je to iz velike daljine. Morala je da se napregne da mu uje glas. Nikol se probudi sa trzajem i pokua da se priseti gde je. Paljivo je sluala, ali nije ula nita. Kada je pogledala na sat, videla je da je spavala etiri asa. Bolje bi bilo da iziem odavde, pomisli Nikol. Uskoro e biti mrak, a ja ne elim da propustim priliku da budem spasena. Izila je u hodnik i upalila malu svetiljku. Nikol je stigla do okomitog tunela za manje od minut. Smesta je poela da je uspinje uz ispuste. Malo ispod mesta na kome je zastala tokom sputanja da bi se napila vode, Nikol zau neobian um iznad sebe. Zastala je da bi dola do daha. Malo se nagla u razjapljenu rupu i obasjala svetiljkom prostor nad sobom, u smeru zvuka. Neto veliko kretalo se napred-nazad po delu prvog nivoa isturenom u okomiti tunel. Nikol se oprezno uspuza uz ispust odmah ispod nove pojave i unu ispod njega. ta god to bilo, pokrivalo je svaki kvadratni centimetar ispusta pred ulazom u tunel jednom u svakih pet sekundi. Nikol ga nikako nije mogla izbei. Nikako nije mogla da se podigne gore i zatim pree na sledei ispust za manje od pet sekundi. Prila je jednom kraju ispusta i napeto stala da slua zvuk nad sobom. Kada se stvar okrenula i pola u suprotnom smeru, Nikol isturi glavu preko ivice sledeeg nivoa. Predmet se brzo kretao ritminim koracima i otpozadi izgledao ba kao oklopljeni tenk.

Bacila je pogled samo nakratko, jer se gornji kraj tenka hitro okrenuo oko sebe dok se ovaj pripremao da ponovo pree svoje polje. Jedno je sigurno, ree Nikol sebi dok je stajala na niem ispustu. Taj tenk je neka vrsta straara. Nikol se pitala raspolae li ikakvim senzorima - oigledno nije davao ni znaka da ju je uo - ali je zakljuila da ne sme dozvoliti sebi da pokua to otkriti. Ne bi bio ba neki straar ako ne bi mogao ni da vidi uljeza. Nikol polako sie niz ispuste do nivoa trpezarije. Bila je teko razoarana, a sada i ljuta na sebe to je uopte sila u jazbinu avijana. Pa ipak, nije joj se inilo da ima smisla da je avijani dre kao zarobljenika. Na kraju krajeva, nije li stvorenje pozvalo Nikol da ga poseti kada mu je ona spasla ivot? Nikol je zbunio i straar-tenk. Njegovo prisustvo bilo je zbunjujue, u potpuno neskladu sa nivoom tehnolokog razvoja svega ostalog u jazbini. ta mu je bila namena? Odakle je doao? Sve udnije i udnije, pomisli Nikol. Kada je ponovo bila na drugom nivou ispod tla, Nikol se obazre da vidi ima li drugog izlaza iz jazbine. Sa suprotne strane okomitog hodnika nalazila se istovetna skupina ispusta. Kada bi mogla da skoi na drugu stranu, onda bi moda... Pre nego to je ozbiljno razmotrila taj plan, Nikol je morala da proveri da li jo jedan tenk, ili odgovarajui straar, kojim sluajem ne uva i naspramni vodoravni tunel na prvom nivou. Nije mogla da vidi sa mesta na kom je stajala, i zato, gunajui na sebe zbog svoje gluposti, Nikol se ponovo pope na ispuste sa svoje strane da bolje pogleda hodnik. Imala je sree. Ispust pred suprotnim tunelom bio je prazan. Do trenutka kada se ponovo vratila na drugi podzemni nivo, Nikol je bila iscrpljena od penjanja. Piljila je preko hodnika i ka svetlostima u ponoru pod sobom. Gotovo bi sigurno poginula kada bi pala. Nikol je prilino dobro procenjivala rastojanja i raunala je da od ruba dugog ispusta pred njenim tunelom do ruba na drugoj strani ima oko etiri metra. etiri metra, premiljala je, najvie etiri i po. Ako raunamo malo razmaka na obe strane, treba mi skok od pet metara da bih ga prela. U letakom kombinezonu sa rancem. Nikol se priseti onog nedeljnog popodneva u Bovoau od pre etiri godine, kada je enevjev imala deset godina i kada su majka i kerka gledale olimpijadu 2196. na televiziji. "Da li i sada moe da skoi daleko, mama?" pitala je devojica, sa tekom mukom zamiljajui svoju majku kao olimpijskog ampiona. Pjer ju je nagovorio da povede enevjev na atletsko polje pored srednje kole u Lijnu. Bila je daleko najbolja u troskoku, ali posle trideset minuta zagrevanja i uvebavanja, Nikol je uspela da skoi u dalj est i po metara. enevjev nije bila bogzna kako impresionirana. "Mama", ree njena kerka dok su se vraale biciklom kui kroz zeleni predeo, "Danijelina starija sestra moe da skoi gotovo toliko, a samo je student na fakultetu." Seanje na enevjev probudi duboku tugu u Nikol. udela je da uje kerkin glas, da joj pomogne da sredi kosu, da poe sa njom na veslanje na mali, privatni ribnjak pored Bremea. Nikada ne cenimo dovoljno vreme koje nam je na raspolaganju, pomisli ona, sve dok nam ga ne ponestane. Nikol se okrete da poe niz tunel do mesta na kom su je ostavili avijani. Nije htela da pokua sa skokom. Bilo je previe opasno. Ako bi se okliznula... "Nikol de ardan, gde si, do avola?" Nikol se sledi u trenutku kada je zaula poziv, veoma slab, iz velike daljine. Da li joj se uinilo? "Nikol?" zau ona ponovo. Bio

je to nepobitno glas Riarda Vejkfilda. Otrala je nazad do okomitog tunela i zaustila da vie. Ne, pomisli brzo, to bi ih probudilo. Nee mi biti potrebno vie od pet minuta. Mogu da skoim... Adrenalin je priticao Nikol neverovatnom brzinom. Ona se zalete i vinu preko provalije sa velikom rezervom prostora. Uspela se ispustima vratolomnom brzinom. Pri vrhu ponovo zau Vejkfilda kako je zove. "Ovde sam, Riarde. Ispod tebe", povika ona. "Ispod trga." Nikol stie do najvieg ispusta i poe da gura poklopac. Nije hteo da se pokrene. "Sranje", povika ona kada je zbunjeni Riard proao negde u blizini. "Riarde, doi ovamo. Gde mi uje glas. Udaraj po tlu." Riard poe da mlati po poklopcu. Vikali su jedno na drugo. Galama je bila zagluujua. Daleko pod sobom Nikol zau lepet krila. Avijani, koji su se dizali u tunel, poee da krete i blebeu. "Pomozite mi", povika Nikol na njih kada se primakoe. Pokazala je na poklopac. "Prijatelj mi je napolju." Riard je i dalje udarao. Samo dva avijana koja su prvobitno nala Nikol u jami stigoe do mesta gde se sada nalazila. Letela su oko nje, lepetala krilima i kretala na pet drugih koji su bili na niem nivou. Stvorenja su se oigledno raspravljala, jer avijan od crnog plia dva puta izdui vrat prema svojim drugovima i ispusti zastraujui krik. Poklopac se iznenada otvori. Riard je morao da se zadri da ne bi pao unutra. Kada je pogledao u rupu, on ugleda Nikol sa dva dinovska pticolika stvorenja, od kojih jedno prolete pokraj njega kada je Nikol ispuzala iz otvora. "Tako mi pakla", uskliknu on, dok su mu oi pratile let avijana. Nikol je bila preplavljena radou. Potrala je u Vejkfildovo naruje. "Riarde, oh, Riarde", ree ona, "tako mi je drago to te vidim." On joj se nasmei i uzvrati zagrljaj. "Da sam znao da tako misli", ree on, "doao bih ranije." 42. DVA ISTRAIVAA "Da raistimo. Kae mi da si sam? I da nemamo naina da preemo Cilindrino more?" Riard klimnu. Bilo je to previe za Nikol. Pre pet minuta bila je ushiena. Njene muke konano su bile okonane. Zamiljala je kako se vraa na Zemlju i ponovo sree sa ocem i kerkom. A sada joj je on govorio... Brzo je otila od njega i naslonila glavu na jednu od graevina koje su okruivale trg. Suze su joj se slivale niz obraze dok je davala oduka razoaranju. Riard ju je sledio na rastojanju. "ao mi je", ree Riard. "Nije to tvoja greka", odvrati Nikol kada je povratila dranje. "Naprosto mi nije palo na pamet da bih mogla videti nekog od lanova posade, a da ipak ne budem spasena..." Ona se zaustavi. Nije bilo poteno od nje da tera Riarda da se osea krivim. Prila mu je i prisilila sebe da se nasmei.

"Obino nisam ovoliko osetljiva", ree Nikol. "I prekinula sam te usred prie." Ona zastade da obrie oi. "Priao si mi kako su bioti-ajkule jurili za motornim amcem. Prvi put si ih ugledao kada si bio na pola puta preko mora?" "Manje-vie", odvrati Riard. Njeno razoaranje ga je utialo. On pokua da se nervozno nasmeje. "Sea li se, posle jedne od simulacija, kada nas je komisija za nadzor kritikovala zbog toga to nismo najpre poslali u vodu bespilotnu verziju motornog amca, isto da bismo se uverili da u novom dizajnu nema neeg posebnog to bi na neki nain poremetilo 'ekoloku ravnoteu'? Dakle, u to vreme sam mislio da su njihove primedbe smene. Sada nisam toliko siguran. Ti bioti-ajkule jedva da su i primeivali plovila sa 'Njutna', ali moj motorni amac velike brzine nepobitno ih je razljutio." Riard i Nikol sedoe skupa na jednu od sivih metalnih kutija razbacanih oko oblasti trga. "Uspeo sam da ih izbegnem jednom", produi Riard, "ali sam imao izuzetnu sreu. Kada vie nisam imao izbora naprosto sam iskoio i zaplivao. Sreom po mene, uglavnom su se dale za amcem. Nisam video nijednu dok sam plivao sve dok se nisam naao na samo sto metara od obale." "Koliko sada ima ukupno vremena otkako si u Rami?" upita Nikol. "Oko sedamnaest sati. Napustio sam 'Njutna' dva sata posle zore. Protraio sam previe prokletog vremena pokuavajui da popravim komunikacionu stanicu na Beti. Ali bilo je to nemogue." Nikol mu opipa letaki kombinezon. "Osim tvoje kose, ak i ne vidim da si bio mokar." Riard se nasmeja. "Oh, uda tvoraca tkanine. Moe li da poveruje da je ovo odelo bilo gotovo suvo do trenutka kada sam presvukao izolacioni deo? Do tada sam imao problema da ubedim ak i samog sebe da sam proveo onih dvadeset minuta plivajui u hladnoj vodi." On pogleda prijateljicu. Vrlo lagano se oputala. "Ali iznenauje me, kosmonaute de ardanova, to mi nisi postavila najvanije pitanje. Kako sam znao gde se nalazi?" Nikol je izvadila skaner i oitavala Roardove biometrijske podatke. Sve je bilo unutar dozvoljenih granica, i pored njegovog nedavnog iscrpljujueg plivanja. Malo je sporo shvatila njegovo pitanje. "Znao si gde sam?", ree ona najzad i namrti se. "Mislila sam da si tek tako lutao po okolini..." "Ma hajde, gospo. Njujork je mali, ali nije toliko mali. Unutar zidova ima dvadeset pet kvadratnih kilometara teritorije. A radio je potpuno nepouzdan u ovoj okolini." Nasmeio se. "Da vidimo, kada bih na svakom kvadratnom metru zastao i pozvao te po imenu, trebalo bi da te pozovem dvadeset pet miliona puta. Sa jednim pozivom svakih deset sekundi - to mi daje vremena da oslunem ima li odgovora i da preem na sledei kvadratni metar - to bi bilo est poziva na minut. Znai, bilo bi mi potrebno etiri miliona minuta, to je neznatno manje od ezdeset hiljada sati, ili dve i po hiljade zemaljskih dana..." "U redu, u redu", prekide ga Nikol. Najzad se smejala. "Reci mi, kako si znao gde sam." Riard ustade. "Smem li?" ree on dramatino i posegnu prema depu na grudima Nikolinog letakog odela. "Pretpostavljam", odgovori ona. "Iako mi ne pada na pamet ta..."

Riard gurnu ruku u njen dep i izvadi princa Hala. "On me je doveo do tebe", ree Vejkfild. "Dobar si ti ovek, moj prine, ali izvesno vreme mislio sam da si me izdao." Nikol nije imala pojma o emu Riard pria. "Princ Hal i Falstaf imaju usaglaene navigacione markere", objasni on. "Emituju petnaest jakih impulsa svake sekunde. Sa Falstafom uvrenim u mojoj kuici u Beti i sa odgovarajuim primopredajnikom na logoritu Alfa, bio sam u stanju da te sledim uz pomo triangulacije. I zato sam tano znao gde si - bar u pogledu x/y koordinata. Moj jednostavni algoritam za praenje ne predvia i izlete u z." "Tako bi jedan inenjer nazvao moju posetu jazbini avijana?" ree Nikol sa novim osmehom. "Izlet u z?" "To je jedan od naina da se stvar opie." Nikol zavrte glavom. "Stvarno te ne shvatam, Vejkfilde. Ako si zaista sve vreme znao gde sam, zbog ega si, do vraga, toliko ekao..." "Zbog toga to smo te izgubili, ili smo mislili da smo te izgubili, pre nego to smo te nali... kada sam se vratio da uzmem Falstafa." "Jesam li ja otupavela tokom poslednje nedelje, ili je ova vrteka objanjavanja sve smuenija?" Sada je bio na Riarda red da se nasmeje. "Moda bi trebalo da ti malo suvislije izloim stvari." On zastade da bi sredio misli. "Stvarno sam se naljutio", poe on, "tamo, tokom juna, kada je Inenjerska grupa za upravljanje odluila da ne upotrebi navigacione snopove kao pomone line lokatore. Upozoravao sam, bezuspeno, da bi moglo doi do vanrednih situacija, ili nepredvienih okolnosti, u kojima bi odnos signal-um na redovnim linijama veze pao ispod praga. Zato sam opremio tri sopstvena robota za svaki sluaj..." Nikol je prouavala Riarda Vejkfilda dok je govorio. Zaboravila je da je istovremeno zapanjujui i zabavan. Bila je sigurna da bi mogao da pria na tu temu pun sat, samo kada bi mu postavljala prava pitanja. "...Onda je Falstaf izgubio signal", nastavio je on. "Lino nisam bio prisutan u to vreme, jer sam se pripremao da doem sa Hiroom Jamanakom da pokupim tebe i Franesku helikopterom. Ali Falstaf ima mali rekorder i vremenski belei sve podatke. Kada se nisi pojavila, ponovo sam pustio podatke iz rekordera i otkrio da se signal naglo prekinuo. Vratio se samo nakratko, dok smo koji minuta potom razgovarali preko radija, ali nekoliko sekundi posle poslednjeg razgovora signal je zauvek nestao. Sve kao da je ukazivalo na hardverski kvar. Pomislio sam da je princ Hal otkazao. Kada je Franeska rekla da si otila sa njom sve do trga, onda sam postao doslovce siguran da je princ Hal..." Nikol je sluala samo jednim uhom, ali joj se panja vrati kada je Riard pomenuo Franesku. "Stoj", prekide ga Nikol i podie ruku. "ta kae da ti je rekla?" "Da ste ti i ona zajedno napustile ambar i da si nekoliko minuta kasnije pola od nje da potrai Takagiija..." "To je isto sranje", ree Nikol. "ta hoe time da kae?"

"To je la. Apsolutna i potpuna neistina. Upala sam u onu rupu o kojoj sam ti priala jo dok je Franeska bila tamo, ili bar ne vie od jednog minuta poto je otila. Nije me uopte videla posle toga." Riard razmisli na trenutak. "To objanjava zbog ega te je Falstaf izgubio. Sve vreme si bila u ambaru i signal je bio blokiran." Sada je na njega bio red da bude zbunjen. "Ali zbog ega bi Franeska izmislila takvu priu?" To bih i ja volela da znam, ree Nikol sebi. Mora da je namerno otrovala Borzova. Zbog ega bi inae hotimice... "Da li je bilo neega izmeu vas dve?" nastavi Riard. "Oduvek mi se inilo da primeujem..." "Verovatno malo ljubomore", prekide ga Nikol, "i to u oba smera. Franeska i ja smo udaljene svetlosnim godinama." "To slobodno moe da ponovi", zakikota se Riard. "Proveo sam dobar deo godine u davanju znakova da te smatram inteligentnom, zanimljivom i privlanom. Pa ipak, nikada nisam primio nita izuzev uzdranog i uglaenog profesionalnog odziva. Sa druge strane, Franeska primeti i ukoliko je sluajno pogleda postrance." "Postoje i druge, bitnije razlike", odvrati Nikol, ne ba nezadovoljna zbog toga to je Riard konano reima izrazio svoje zanimanje za nju kao enu. Na trenutak doe do pauze u razgovoru. Nikol baci pogled na asovnik. "Ali ne elim vie da traim vreme na razgovore o Franeski Sabatini", ree ona. "Za sat e ponovo biti mrak, a mi treba da isplaniramo bekstvo sa ostrva. Isto tako treba da razmotrimo odreene, ovaj, logistike teme, kao to su hrana, voda i druge stvari o kojima ne bih priala i zbog kojih je zarobljenitvo u maloj rupi bilo prilino odvratno." "Doneo sam prenosnu kuicu - ako nam zatreba." "Sjajno", odvrati Nikol, "prisetiu se toga kad bude padala kia." Automatski je posegla u ranac za mana dinjom, ali nije izvadila kutiju sa hranom. "Uzgred", ree ona Riardu, "jesi li doneo neto ljudske hrane?" Kuica se pokazala korisnom kada su se spremali za spavanje. Odluili su da je postave odmah pored sredinjeg trga. Nikola je oseala da je bezbednija kada je u blizini avijana. U izvesnom smislu, bili su joj prijatelji i mogli bi joj pomoi ako bi se ukazala potreba. Isto tako, bili su jedini znani izvor hrane. Riard i Nikol zajedno su imali jedna dovoljno hrane i vode da im potraje dva ramanska dana. Nikol se nije protivila Riardovom predlogu da podele kuicu. On je u prvi mah galantno ponudio da spava napolju, "ukoliko e ti zbog toga biti udobnije", ali kuice su bile dovoljno prostrane za dve lealjke sve dok nije bilo drugog pokustva. Razgovor im je bio vrlo olakan time to su leali na pola metra rastojanja. Nikol podrobno opisa sate svog samovanja, izostavivi samo deo o boici i viziji. To je za nju bilo previe lina stvar da bi je podelila sa nekim. Riarda je opinila itava njena pria, a avijani su mu potpuno obuzeli panju. "Hou da kaem", ree on i osloni glavu na lakat, "probaj da razmisli kako su se, do avola, stvorili ovde. Na osnovu onoga to si rekla, ako se izuzme tenk-straar - a ja se potpuno slaem sa tobom da je tu re o anomaliji - nisu napredniji od preistorijskih ljudi. Kakva bi to bila frka da saznamo njihovu tajnu. Ne moe u potpunosti odbaciti mogunost da su bioti", produi on, jedva suspreui oduevljenje. "Moda nisu upeatljivi u biolokom pogledu, ali, Isuse, kao

vetaka inteligencija vrhunski su domet." On sede na svom leaju. "Zamisli samo ta bi to znailo u oba sluaja. Moramo otkriti sve te odgovore. Ti si lingvista, moda moe da naui da razgovara sa njima." Nikol je sve to zabavilo. "Da li ti je palo na pamet, Riarde", pitala je ona, "da e sva ova rasprava postati akademska ako nas niko ne spase?" "Nekoliko puta." Riard se nasmeja. Ponovo je legao. "Onaj prokleti Hajlman me je odveo na stranu, neposredno pre nego to u se vratiti u Ramu, i rekao mi da svojim povratkom ovde 'krim sve procedure'. Dao mi je re da se nee vraati po mene ni pod kojim uslovima." "Pa zato si se onda vratio?" "Nisam u potpunosti siguran", ree on polako. "Znam da sam eleo da uzmem Falstafa i da vidim nije li nekim sluajem primio jo signala sa tvog odailjaa. Ali mislim da je bilo i drugih razloga. Misija je sve vie postajala politika nego nauna. Bilo mi je oigledno da e birokrate na Zemlji prekinuti pohod, 'iz bezbednosnih razloga' i da se posada nee vratiti na Ramu. Znao sam takoe da e se politike rasprave nastaviti jo dan ili dva." Zastao je na sekundu. "A eleo sam da poslednji put pogledam najneverovatniji prizor svoga ivota." Nikol je utala jedan trenutak. "Oigledno se nisi plaio", ree ona blago, "jer ni sada ne pokazuje nikakvog znaka straha. Zar te misao da bi mogao biti ostavljen da umre na Rami nimalo ne uznemirava?" "Malo", odgovori Riard. "Ali umiranje u uzbudljivoj situaciji bolje je od ivljenja u dosadnoj." Ponovo se digao na lakat. "Tri godine sam ekao ovu misiju. Od poetka sam smatrao da imam dobrih izgleda da budem odabran. Izuzev mojih robota i ekspira, u mom ivotu nema niega osim rada. Nemam ni porodicu, niti prijatelje o kojima treba da mislim..." Glas mu se izgubi. "A povratka se bojim isto toliko koliko i smrti. Riard Vejkfild, kosmonaut 'Njutna', ima bar jasno odreen cilj." eleo je da kae jo neto, ali se zaustavio. Riard ponovo lee i sklopi oi. 43. EGZOBIOLOKA PSIHOLOGIJA "Postoji jo jedan razlog zbog koga se ne treba odrei nade", ree Riard veselo im je Nikol otvorila oi, "a zaboravio sam da ga pomenem sino." Nikol se uvek vrlo sporo budila. ak i kao dete. Volela je da uiva u poslednjem delu sna pre nego to e se suoiti sa oporom stvarnou. Kod kue, i enevjev i Pjer znali su da ne treba da joj govore nita vano dok ne popije jutarnju kafu. Ona zatrepta prema Riardu, koji je upalio malu svetiljku u prostoru izmeu njih. "Ova svemirska letelica sada ide prema Zemlji", ree on. "ak i ako 'Njutn' ode, pre ili kasnije ovamo bi mogao doi novi ljudski svemirski brod." "O emu to pria?" upita Nikol, diui se i trljajui oi. "U sinonjem uzbuenju", odvrati Riard, "ispustio sam jednu od bitnih stvari. Manevar - pretpostavljam da si ga propustila jer si bila onesveena na dnu one jame stavio je Ramu na kurs sudara sa Zemljom. Zbog toga je naa evakuacija postala imperativ."

Riard primeti da Nikol pilji u njega kao da je siao sa uma. "Svemirski brod je i dalje na hiperboli u odnosu na Sunce", pojasni on, "ali juri punom brzinom prema Zemlji. Sudariemo se za dvadeset tri dana." "Riarde", ree Nikol, udei svim srcem za oljicom svee kafe, "ne dopadaju mi se vicevi rano s jutra. Ako trai energiju izmiljajui..." "Ne, ne", prekide je on. "Ozbiljan sam. Istina je. Veruj mi." Nikol izvadi depni termometar u proveri ga. "Onda mi reci, moj inenjerski geniju, zbog ega temperatura ovde unutra i dalje raste? Ukoliko se sada udaljavamo od Sunca, zar ne bi trebalo da opada?" "Hajde, muni malo glavom, Nikol", zavrte Riard glavom. "Termalni doprinos Sunca na spoljanjosti Rame vrlo se lagano iri difuzijom kroz omota, a zatim prema unutranjosti. Toplotna provodnost oigledno je vrlo niska. Ne verujem da e temperatura dosei vrhunac jo najmanje dve nedelje." Nikol se priseti osnova termodinamike, shvativi da je ono to je govorio imalo smisla. Bilo je jo rano jutro za toplotnu difuziju. Idejom da se Rama sada kree prema Zemlji stade da joj odzvanja u glavi. Zamolila je Riarda za gutljaj vode. ta se to ovde deava? - pomisli ona. Zbog ega Rama sada ide prema naoj planeti? Riard mora da joj je itao misli. "Trebalo je da uje aave rasprave o tome zato je Rama izmenio putanju i ta e najverovatnije uiniti. Odrana je sedmoasovna konferencija na tu temu." Glasno se nasmejao. "MSA ima nekog slubenika, mislim da je Kanaanin, koji je specijalizovao egzobioloku psihologiju. Moe li da poveruje u to? Taj idiot je stvarno uestvovao na konferenciji i nudio uvid u motive iza manevra Ramanaca." Riard otro zavrte glavom. "Sve birokratije su iste. Iscede sav ivot iz stvarno kreativnih ljudi i umesto njih uvedu papirdije bez mozga." "I ta je bio zakljuak skupa?" upita Nikol posle kraeg utanja. "Veina normalnih ljudi pretpostavlja da e Rama ui na orbitu oko Zemlje i poeti da provodi pasivno osmatranje iz daljine. Ali oni su ostali u manjini. Normalnost i logika otili su na odmor, po mom miljenju. ak je i Dejvid Braun - koji se, kako mi se ini, ponaao vrlo udno kada smo se vratili na 'Njutna' - obznanio da postoji visoka verovatnoa da e Rama uiniti neto neprijateljsko. On je razjasnio svoj stav izjavivi da to zapravo nee biti neprijateljski in; meutim, njegovi pokuaji da sazna vie o Zemlji mogli bi za posledicu imati akcije koje bismo mi primili kao neprijateljske." Uzbueni Riard sada je ustao. "Jesi li ikada u ivotu ula takve baljezgarije? A dr Braun je bio jedan od suvislijih govornika. itavo savetodavno telo MSA pitano je za miljenje u pogledu toga koji projektovani scenario smatra najverovatnijim. Misli li da je ta hrpa nikogovia mogla da odgovori prosto sa: 'Ja verujem u mogunost A, direktni sudar sa unitenjem i promenom klime kao posledicom', ili 'ja sam pre za mogunost C, Zemljina orbita sa ratobornim namerama'? Ne, do avola! Svako od njih morao je da odri nekakvu lekciju. Onaj uvrnuti dr Aleksandar, koji ti je postavlajo sva ona pitanja na tvom otvorenom sastanku u novembru vezanom za biometrijska merenja, protraio je ak petnaest minuta objanjavajui kako je Ramino postojanje ukazalo na greku u organizacionom planu MSA. Kao da ikoga za to u ovom asu boli dupe!" Riard ponovo sede i osloni lice o ruke. "itava stvar postala je neverovatna."

Nikol je sada bila u potpunosti budna. "Zakljuujem", ree ona i sede na svoj leaj, "sudei na osnovu tvoje oigledne iznerviranosti, da se nisi sloio sa preovlaujuim miljenjem." Riard klimnu. "Gotovo tri etvrtine velike grupe koja je uestvovala na skupu to je ukljuivalo sve kosmonaute 'Njutna', kao i veinu starijih naunika i slubenika MSA - bilo je ubeeno da e ramanski manevar biti tetan za Zemlju na neki bitan nain. Gotovo svi su se usredsredili na istu temu. Poto prvi Rama izgleda uopte nije obraao panju na nae postojanje, raspravljali su oni, injenica da je Rama II izmenio putanju da bi doao na sastanak sa Zemljom pokazuje da ova svemirska letelica funkcionie na drugaijim naelima. Sa tim zakljukom se svakako slaem. Ali ne mogu da razumem zbog ega svi obavezno zakljuuju da je Ramina akcija neprijateljska. Meni se ini isto tako verovatno da su tuinci mogli biti motivisani radoznalou, ili ak eljom da na neki nain budu nai dobroinitelji." Britanski inenjer na trenutak zastade da bi razmislio. "Franeska kae da ispitivanja javnog mnjenja na Zemlji pokazuju da je velika veina obinih ljudi, prema njoj gotovo devedeset posto, prestravljena Raminim prilaskom. Digli su graju na politiare da uine neto." Riard otvori kuicu i izie na mrani trg. Lagano je obasjao oktaedar svetiljkom. "Na drugom sastanku, osamnaest asova kasnije, doneta je odluka da tim sa 'Njutna' vie ne odlazi u Ramu. Tehniki, ja nisam prekrio to nareenje, jer sam napustio 'Njutna' pre slubenog proglaenja. Ali bilo je oigledno da nareenje dolazi." "Dok voe planete Zemlje raspravljaju o tome ta da uine sa svemirskim brodom veliine asteroida koji ide pravo na njih", ree Nikol izlazei na trg iza njega, "ti i ja imamo opipljiviji problem. Moramo prei Cilindrino more." Uspela je da se bledo nasmei. "Hoemo li malo istraivati dok razgovaramo?" Riard usmeri svetiljku prema dnu jame. Mana dinja bila je jasno prepoznatljiva, ali pojedinane komade u hrpi nabacanog metala bilo je izuzetno teko razaznati. "Znai, to su rezervni delovi biota-stonoge?" Nikol klimnu. Kleali su jedno pored drugog na ivici. "ak i po danu, krajevi jame su u senci. elela sam da budem sigurna da ne gledam u Takagiijevo telo." "Voleo bih da pogledam kako stonogi biot popravlja sebe." Riard ustade i prie zidu ambara. Kucnuo je. "A strunjacima za materijale dopala bi se ova stvar. Normalni radio talasi su blokirani u oba smera, a spolja ne moe da vidi unutranjost. Pa ipak, zid je na neki nain providan ako se nalazi u ambaru i gleda napolje." On se okrete prema Nikol. "Donesi skalpel ovamo. Da vidimo moemo li da odseemo pare." Nikol je pokuavala da odlui treba li jedno od njih da sie u jamu i da donese dinju. To ne bi moralo da bude preteko, pod pretpostavkom da hirurki konac izdri. Posle dueg vremena, ona izvadi skalpel i prie Riardu. "Nisam sigurna da bi trebalo da to uinimo", ree ona. Oklevala je pre nego to je prislonila skalpel na zid ambara. "Najpre, skalpel bi se mogao otetiti. Moda e nam biti potreban kasnije. Drugo, ovaj, to bi se moglo smatrati vandalizmom." "Vandalizmom?" uzvrati on retoriki. Riard uputi Nikol udan pogled. "Kako neobino homocentrina predstava." On slee ramenima i poe prema kraju ambara. "Nije bitno", ree potom, "verovatno si u pravu u pogledu skalpela."

Riard unese nekoliko podataka u depni kompjuter i poe da prouava mali monitor kada mu Nikol prie. "Ti i Franeska ste stajale upravo ovde, je li tako?" Nikol mu potvrdno odgovori. "Onda si ti otila u ambar da pogleda u jednu jamu?" "Ve smo jednom proli sve ovo", odvrati Nikol, "Zato opet pita?" "Mislim da je Franeska videla kada si upala u jamu i namerno nas navela na pogrean trag sa priom kako si odlutala u potragu za naim japanskim profesorom. Nije elela da te iko nae." Nikol je piljila u Riarda u tami. "Slaem se", lagano je odvratila, "ali zato ti to misli?" "To je jedino objanjenje koje ima ikakvog smisla. Imao sam bizaran susret sa njom neposredno pre nego to sam poao napolje. Ula je u moju sobu pretvarajui se da eli intervju, navodno da bi otkrila zato se vraam na Ramu. Kada sam pomenuo Falstafa i tvoj navigacioni signal, iskljuila je kameru. Onda se vrlo uzbudila i postavila mi mnogo iscrpnih tehnikih pitanja. Pre nego to je pola, rekla mi je da je ubeena da niko od nas nije ni trebalo da ue u Ramu. Uinilo mi se da e me preklinjati da se ne vratim. Mogu da shvatim da nije elela da otkrijem da je pokuala da te ostavi u toj jami", produi Riard posle kratke stanke. "Ono to ne mogu da shvatim jeste razlog zbog koga te je uopte ostavila tamo." "Sea li se one noi kada si mi objasnio zbog ega je otkazala zatita RoHira?" ree Nikol posle trenutka razmiljanja. "Iste noi sam pitala tebe i Janoa da li je neko od vas dvojice video generala Borzova..." Dok su se vraali u smeru sredinjeg trga i kuice, Nikol provede petnaest minuta objanjavajui Riardu itavu svoju hipotezu o uroti. Rekla mu je za medijski projekat, za droge koje je Franeska dala i Dejvidu Braunu i Rediju Vilsonu, kao i za svoje line odnose sa svima njima. Nije mu rekla za memorijsku kocku. Riard se sloi s njom da dokazi deluju vrlo ubedljivo. "Znai, ti misli da te je ostavila u jami da ne bi bila raskrinkana kao urotnik?" Nikol klimnu. Riard zviznu. "Onda se sve uklapa. Bilo mi je oigledno da Franeska vodi predstavu kada smo se vratili na 'Njutna'. I Braun i Hajlman su primali naredbe od nje." On obgrli Nikol jednom rukom. "Ne bih voleo da mi ta ena bude neprijatelj. Oigledno nema nimalo obzira." 44. JO JEDNA JAZBINA Riard i Nikol imali su i veih briga od Franeske. Kada su se vratili na sredinji trg, otkrili su da je njihova kuica nestala. Ponovljeno kucanje na poklopac avijana nije proizvelo nikakav odziv. Neizvesnost njihovog poloaja postade jasna oboma. Riard postade neraspoloen i nepristupaan. Izvinio se Nikol, rekavi da je to karakteristika njegove linosti da se povlai od ljudi kada se osea nesigurno. Nekoliko sati se igrao sa svojim kompjuterom, tek tu i tamo zastajui da postavi Nikol pitanja o geografiji Njujorka.

Nikol se opruila na lealjki i poela da razmilja o preplivavanju Cilindrinog mora. Nije bila naroito dobar pliva. Tokom treninga bilo joj je potrebno oko petnaest minuta da prepliva jedan kilometar. To je bilo u mirnom plivakom bazenu. Za prelazak mora bila bi prisiljena da pliva pet kilometara po hladnoj, uzburkanoj vodi. A mogla bi je pratiti draesna stvorenja kao to su bioti-ajkule. Veseli debeljko visok dvadeset centimetara prekide njeno premiljanje. "Da li biste izvolela pie, lepa gospo?" upita je Falstaf. Nikol se okrete i poe da prouava robota izbliza. On die veliki vr neke tenosti i ispi ga, prolivi malo sebi na bradu. Obrisao se rukavom i onda podrignuo. "A ako nee da pije", ree on tekim britanskim naglaskom i gurnu ruku u nakitnjak, "onda bi te moda ser Don mogao nauiti kojoj stvari ispod pokrivaa." Majuno lice se nepobitno opsceno kliberilo. Bilo je grubo, ali vrlo smeno. Nikol se nasmeja. Isto uini i Falstaf. "Promuuran nisam za sebe", ree robot, "razlog te promuurnosti u drugim je ljudima." "Zna", ree Nikol Riardu, koji je posmatrao sa rastojanja od nekoliko metara, "ako se ikada umori od posla astronauta, mogao bi da zaradi milione na dejim igrakama." Riard prie i podie Falstafa. Zahvalio se Nikoli na pohvali. "Kako ja vidim stvari, imamo tri mogunosti", ree on potom vrlo ozbiljno. "Moemo da preplivamo more, moemo da istraimo Njujork u potrazi za materijalom od koga bismo nainili nekakav amac, ili moemo da ekamo ovde dok neko ne doe. Nisam preveliki optimista u pogledu naih izgleda ni u jednom od tih sluaja." "ta onda predlae?" "Predlaem kompromis. Dok bude svetla, hajde da paljivo istraimo glavne oblasti grada, naroito oko tri trga, i da vidimo moemo li nai ita to bi nam moglo biti od koristi u gradnju amca. Odvojiemo jedan ramanski dan, moda dva, za istraivanje. Ukoliko nita ne iskrsne, plivaemo. Ne verujem da emo ikada videti spasilaku grupu." "Slaem se. Ali volela bih da najpre uinimo jednu stvar. Najblae reeno, nemamo mnogo hrane. Osala bih se bolje kada bismo najpre izvadili mana dinju, pre nego to nastavimo istraivanje. Na taj nain bismo mogli da budemo zatieni od iznenaenja." Riard se sloi da bi obezbeivanje zalihe hrane verovatno bilo razborit poetni korak. Ali nije mu se dopala zamisao ponovnog korienja hirurkog vlakna. "Imala si sree u mnogo pogleda", ree on Nikoli. "Ne samo to se nit nije otkinula, nego ti ak nije ni skliznula sa pojasa koji si napravila. Meutim, potpuno ti je prosekla rukavice na dva mesta i gotovo presekla pojas." "Ima drugu ideju?" upita Nikol. "Materijal mree je oigledan izbor", odvrati Riard. "Trebalo bi da bude savren, pod uslovom da ne bude problema da ga uzmemo. Onda bih mogao da siem u jamu i da te potedim nevolja..." "Greka", prekide ga Nikol. Nasmeila se. "Sa svim dunim potovanjem, Riarde, sada nije trenutak za mao-razmetanje. Korienje mree je sjajna ideja. Ali previe si teak. Ako se neto desi, nikada ne bih bila u stanju da te izvuem." Potapala ga je po ramenu. "Nadam se da ti ovo ne vrea oseanja, ali od nas dvoje ja imam atletskije predispozicije."

Riard odglumi povreeni ponos. "Ali ta bi sa tradicijom? Mukarci uvek iskazuju fiziku snagu i spretnost. Zar se ne sea crtaa iz naeg detinjstva?" Nikol se nasmeja svim srcem. "Da, dragi moj", ree ona lako. "Ali ti nisi Popaj. A ja svakako nisam Oliva." "Nisam siguran da u to moi da podnesem", ree on i otro zavrte glavom. "Da u trideset etvrtoj godini otkrijem da nisam Popaj... Kakav udarac mom samopotovanju." On blago obgrli Nikol. "ta kae?" produi on, "da probamo da jo malo spavamo pre nego to doe svetlo?" Nijedno od njih nije moglo da spava. Leali su jedno pored drugog na lealjkama nasred otvorenog trga, svako obuzeto sopstvenih mislima. Nikol zau kako se Riardovo telo mie. "I ti si budan?" ree ona apatom. "Aha", odvrati on. "ak sam brojao i ekspirove likove bez uspeha. Stigao sam do preko sto." Nikol se die na lakat i pogleda prijatelja. "Reci mi, Riarde", ree ona, "odakle potie ta tvoja obuzetost ekspirom? Znam da si odrastao u Stratfordu, ali mi je teko da zamislim kako je jedan inenjer poput tebe, zaljubljen u kompjutere, proraune i raznorazne spravice, mogao da postane toliko opinjen dramom." "Moj terapeut rekao mi je da je to bio 'eskapistiki poriv'", odvrati Riard nekoliko sekundi kasnije. "Poto mi se nije dopadao stvarni svet i njegovi ljudi, rekao je on, ja sam izmislio drugi. Osim to nisam morao da ga stvaram ni iz ega. Samo sam proirio divnu vaseljenu koju je ve izradio jedan genije. ekspir je bio moj bog", produi Riard trenutak kasnije. "Kada sam imao devet ili deset godina, zastao bih u onom parku pokraj Ejvona - onaj pored svih pozorita, sa kipovima Hamleta, Falstafa, ledi Makbet i princa Hala - i provodio popodnevne asove izmiljajui nove prie o svojim omiljenim likovima. Na taj nain sam odlagao odlazak kui do poslednjeg mogueg trenutka. Uasavao sam se boravka sa ocem... Nikada nisam znao ta e uiniti... Ali to te sigurno ne zanima..." prekide Riard iznenada priu, "...svi imaju seanja na traume iz detinjstva. Trebalo bi da priamo o neem drugom." "Treba da priamo o svemu to oseamo", odvrati Nikol, iznenadivi ak i samu sebe. "To je neto to ja gotovo nikada ne radim", dodala je blago. Riard se okrenu i pogleda prema njoj. Lagano je ispruio ruku. Blago je obavila prste oko njegovih. "Otac mi je radio za Britansku eleznicu", ree on. "Bio je vrlo bistar ovek, ali nespretan u drutvenom pogledu, pa je imao tekoa da nae odgovarajui posao za sebe kada je zavrio fakultet u Saseksu. Vremena su tada jo bila teka. Ekonomija je tek poinjala da se oporavlja od Velikog haosa... Kada mu je moja majka rekla da je trudna, osetio se obuzet odgovornou za sve to. Poeo je da trai bezbedno, sigurno mesto. Uvek je imao dobre rezultate na testovima, a vlada je naterala sve nacionalne transportne monopoliste, ukljuujui i eleznicu, da upoljava ljude na osnovu objektivnih rezultata testova. I tako je moj otac postao otpravnik poslova u Stratfordu. Mrzeo je taj posao. Bio je dosadan i ponavljajui, nije predstavljao nikakav izazov za oveka sa diplomom. Majka mi je priala da se, kada sam ja bio vrlo mali, prijavljivao za druge poloaje, ali izgleda da je svaki put uprskao na razgovoru. Kasnije, kada sam bio stariji, nije vie ni pokuavao. Sedeo je kod kue i vajkao se. I pio. A onda je kinjio sve oko sebe."

Nastala je duga tiina. Riard je imao tekoa u borbi protiv demona svog detinjstva. Nikol mu stee ruku. "ao mi je", ree ona. "I meni je bilo", odvrati Riard sa blagim prekidom u glasu. "Bio sam tek deki sa neverovatnom naklonou prema udesnom i ljubavlju prema ivotu. Doao bih kui oduevljen neim novim to sam nauio ili neim to mi se desilo u koli, a otac bi mi samo reao. Jednom, kada sam imao samo osam godina, doao sam iz kole rano popodne i poeo da se svaam sa njim. Imao je slobodan dan i pio je, kao i obino. Majka je bila u trgovini. Ne seam se oko ega je poelo, ali pamtim da sam mu rekao da grei u pogledu neke trivijalne injenice. Kada sam nastavio da se raspravljam sa njim, iznenada me je udario po nosu svom snagom. Odleteo sam prema zidu dok mi je iz slomljenog nosa kuljala krv. Od tog vremena, sve dok nisam napunio etrnaestu i osetio da mogu da se sam odbranim, nikada nisam uao u tu kuu kada je on tamo, ako nisam bio siguran da mi je i majka kod kue." Nikol je pokuala da zamisli odraslog oveka koji pesnicom udara osmogodinje dete. Kakav je to ovek u stanju da slomi nos sopstvenom sinu? - upita se ona. "Uvek sam bio vrlo stidljiv", nastavio je Riard, "i ubedio sam sebe da sam nasledio oevu drutvenu neprilagodljivost, pa zbog toga nisam imao mnogo prijatelja svog uzrasta. Ali ipak sam udeo za ljudskim odnosima." Digaio je pogled prema Nikol i zastao, priseajui se. "Napravio sam sebi prijatelje od ekspirovih likova. itao sam njegove drame svakog popodneva u parku i zaranjao u njegov svet mate. ak sam pamtio itave scene. Onda bih priao sa Romeom, Arijelom ili akom dok sam se vraao kui." Nikol nije imala tekoa da predstavi sebi ostatak prie. Zamiljam te kao adolescenta, pomisli ona. Usamljenog, nespretnog, emocionalno potisnutog. Tvoja opsednutost ekspirom omoguila ti je bekstvo od bola. Sva pozorita su ti bila blizu kue. Video si kako svi tvoji prijatelji oivljavaju na pozornici. Gonjena naglim porivom Nikol se nae i poljubi Riarda lako u obraz. "Hvala ti to si mi sve ovo ispriao", ree ona. im se razdanilo, otili su do mree. Nikol se iznenadila kada je videla da su svi rezovi koje je napravila dok je oslobaala avijana popravljeni. Mrea je bila kao nova. "Oigledno je biot za popravke ve bio ovde", primeti Riard, koji vie nije bio naroito impresioniran posle svih uda koja su ve iskusili. Odrezali su nekoliko dugakih komada mree i poli prema ambaru. Uz put, Riard je proveravao elastinost materijala. Otkrio je da se istezao za oko petnaest odsto, kao i da se uvek vraao u prvobitni poloaj, iako ponekad vrlo sporo. Vreme povratka bitno se menjalo u zavisnosti od toga koliko je dugo komad bio potpuno istegnut. Riard je ve poinjao da analizira unutranju strukturu ueta kada su stigli u ambar. Nikol nije traila vreme. Vezala je jedan kraj materijala mree oko objekta nalik panju neposredno izvan ambara i spustila se niz zid. Riardova uloga bila je da obezbedi da nita ne poe naopake i da bude pri ruci ukoliko iskrsne neto nepredvieno. Na dnu jame, Nikol uzdrhta kada se prisetila koliko se bespomono oseala pre samo dva dana. Ali brzo je upravila panju na svoj zadatak, zabivi improvizovanu drku napravljenu od njenih medicinskih sondi duboko u mana dinju, a zatim vezavi drugi kraj drke za ranac. Uspon joj je bio ustar i bez ikakvih nepredvienih dogaaja.

"Pa", nasmeila se Riardu i dala mu dinju da je nosi. "Hoemo li produiti sa planom A?" "U redu", odvrati on. "Sada znamo odakle nam stie sledeih deset obroka." "Devet", ispravi ga Nikol uz osmeh. "Neznatno sam promenila prvobitnu procenu, poto sam te dva puta gledala kako jede." Riard i Nikol otpeaili su brzo od ambara do zapadnog trga. Preli su otvorenu oblast uzdu i popreko i proeljali oblinje ulice, ali nisu nali nita to bi im pomoglo da sagrade amac. Meutim, Riard se susreo sa stonogim biotom; ovaj je zaao na trg usred njihove potrage i zatim poao dijagonalno preko njega. Riard je uinio sve mogue da bi naterao biota da se zaustavi, ak je legao ispred njega i tukao ga po glavi svojim rancem. Nije imao uspeha. Nikol se smejala kada se Riard vratio do nje, malo iznerviran. "Ta stonoga je apsolutno beskorisna", poali se on. "ta, kog avola, radi? Nita ne nosi. Nisam uspeo da otkrijem da ima ikakvih senzora. Samo veselo putuje po okolini." "Tehnologija naprednih vanzemaljskih vrsta..." podseti ona Riarda na jedan od njegovih najomiljenijih citata, "...nee moi da se razlikuje od magije." "Ali ta prokleta stonoga nije magina", odvrati on, malo iznerviran Nikolinim smehom, "tupava je, do avola!" "A ta bi uinio da je stala?" upita ga Nikol. "Pa ispitao bih je, razume se. ta si mislila?" "Mislim da bi bilo bolje da usredsredimo energiju na druge oblasti", odvrati ona. "Ne mogu da zamislim kako bi nam biot- stonoga mogao pomoi da odemo sa ovog ostrva." "Pa", ree Riard malo otro, "meni je ve oigledno da smo celu stvar poeli naopake. Nita neemo nai na povrini. Bioti je verovatno stalno iste. Trebalo bi da potraimo novu rupu pod zemljom, poput jazbine avijana. Mogli bismo da upotrebimo multispektralni radar da naemo mesta na kojima tlo nije vrsto." Bilo im je potrebno mnogo vremena da otkriju poloaj druge rupe, iako se nije nalazila na vie od dve stotine metara od zapadnog trga. Najpre su Riard i Nikol suvie ograniili sebe u potrazi. Ali posle jednog sata najzad su se uverili da je tlo pod trgom svuda vrsto. Proirili su potom potragu, ukljuivi male ulice i prolaze po okolini, dalje od koncentrinih avenija. U jednoj ulici-orsokaku sa visokim zgradama na tri strane otkrili su novi poklopac na sreditu puta. Nije bio skriven ni na koji nain. Ovaj drugi poklopac bio je iste veliine kao i onaj u jazbini avijana, pravougaonik dug deset metara i irok est metara. 45. NIKI "Misli li da se poklopac avijana otvara na isti nain?" upita Nikol, kada je Riard vrlo paljivo pretraio okolinu i otkrio ravnu plou na jednoj zgradi koja je, inilo se, nepobitno bila smetena na pogreno mesto. Otar pritisak na plou izazvao je otvaranje poklopca." "Verovatno", odgovori on. "Poi emo kasnije nazad da proverimo."

"Onda ova mesta nisu naroito bezbedna", ree Nikol. Njih dvoje uputi se nazad do ulice i kleknu da pogleda u rupu. iroka, strma rampa sputala se nadole i nestajala u tami pod njima. Mogli su da vide samo desetak metara unutar rupe. "Izgleda kao jedan od onih drevnih parkinga za automobile", primeti Riard. "Iz vremena kada su svi imali automobile." Kroio je na kosinu. "ak i deluje kao beton." Nikol je gledala kako joj se prijatelj lagano kree po kosini. Kada se Riardova glava nala ispod nivoa tla, on se okrete i ree joj. "Zar nee i ti ovamo?" Upalio je svetiljku i osvetlio mali, vodoravni prostor jo nekoliko metara nie. "Riarde", ree Nikol odozgo, "mislim da bi trebalo da porazgovaramo o ovome. Ne bih volela da ostanemo zaglavljeni..." "Aha!" uskliknu Riard. im mu je noga dotakla prvo odmorite, neke svetiljke oko njega automatski obasjae sledeu fazu spusta. "Kosina skree u suprotnom smeru", povika on, "i nastavlja nanie. Izgleda isto." Okrenuo se i nestao iz Nikolinog vidnog polja. "Riarde", Nikol sada dreknu, pomalo oajno, "hoe li, molim te, stati na trenutak? Moramo popriati o onome to radimo." Nekoliko sekundi kasnije Riardovo nasmejano lice ponovo se pojavi. Dvoje kosmonauta poe da rapravlja o mogunostima koje su im stajale na raspolaganju. Nikol je navaljivala da ona treba da ostane napolju, u Njujorku, ak i ako Riard bude nastavio istraivanje. Na taj nain e bar, smatrala je ona, biti sigurno da nee ostati zarobljeni u rupi. Dok je priala, Riard je stajao na prvom odmoritu i osvrtao se po oblasti oko sebe. Zidovi su bili napravljeni od istog materijala koji je Nikol zatekla u jazbini avijana. Male, izduene svetiljke, ne bez slinosti sa normalnim fluorescentnim svetiljkama na Zemlji, protezale su se du zida i osvetljavale prolaz. "Pomeri se malo na trenutak, molim te?" doviknu Riard usred njihovog razgovora. Najpre zbunjena, Nikol se pomeri od ulaza u pravougaonu rupu. "Dalje", zau ona kako Riard vie. Nikol poe i stade uza zid jedne od okolnih zgrada. "Da li je ovo dovoljno daleko?" uzviknu ona u asu kada poklopac rupe poe da se zatvara. Nikol potra ka otvoru i pokua da zaustavi kretanje poklopca, ali je ovaj bio preteak. "Riarde", kriknula je ona kada je rupa nestala ispod nje. Nikol stade da tue po poklopcu i priseti se sopstvenog oseanja osujeenosti kada je bila zarobljena u jazbini avijana. Brzo je otrala do zgrade i pritisnula ugraenu plou. Nita se nije dogodilo. Proe gotovo pun minut. Nikol se uznemiri. Otrala je nazad na ulicu i poela da doziva kolegu. "Tu sam, odmah ispod poklopca", odgovori on, to donese Nikoli prilino olakanje. "Naao sam jo jednu plou u blizini prvog odmorita i pritisnuo je. Mislim da otvara ili zatvara poklopac, ali moda ima konstantu vremenskog kanjenja. Saekaj neki minut. Nemoj pokuavati da otvori poklopac. I nemoj stajati preblizu njega." Nikol se povue i stade da eka. Riard je bio u pravu. Nekoliko minuta kasnije poklopac se otvori i on se pojavi iz rupe sa velikim osmehom na licu. "Vidi", ree on, "rekao sam ti da se ne brine... A sada, ta ima za ruak?" Dok su silazili niz nagib, Nikol zau poznati zvuk tekue vode. U maloj odaji, dvadesetak metara iza odmorita, nali su slavinu i cisternu istovetne onima iz jazbine avijana. Riard i Nikol napunie boce sveom, ukusnom vodom.

Izvan te odaje nije bilo vodoravnih tunela koji su vodili u oba smera, ve samo jo jedan spust koji je silazio novih pet metara nie. Zrak Riardove lampe lagano je prelazio tamnim zidovima u blizini odaje sa vodom. "Pogledaj, Nikol", ree on i pokaza neto to je predstavljalo jedva primetnu promenu u materijalu koji je korien za gradnju. "Vidi, prua se i na drugu stranu." Sledila je njegov snop dok je ovaj opisivao dugi kruni luk po zidu. "Izgleda kao da je bilo bar dve faze u gradnji." "Tano", odvrati on. "Moda je i ovde bilo vodoravnih tunela, bar na poetku, pa su kasnije zazidani." Nijedno od njih nije vie nita reklo dok su nastavljali silazak. Istovetne kosine ile su napred-nazad. Kad god bi Riard i Nikol dotakli novo odmorite, osvetlila bi se sledea kosina za sputanje. Bili su pedeset metara ispod povrine kada se tavanica nad njima otvorila i kada su se kosi prilazi okonali ogromnom peinom. Kruni pod peine imao je nekih dvadeset pet metara u preniku. etiri mrana tunela, visoka po pet metara i na jednakom rastojanju od po devedeset stepeni oko kruga, vodila su iz peine. "Eci, meci, peci, pec", ree Riard. "Uzeu pec", ree Nikol. Pola je prema jednom tunelu. Kada se nala na dva metra od ulaza, svetla u najbliem delu tunela se upalie. Ovog puta je na Riarda doao red da okleva. Paljivo se zagledao u tunel i napravio nekoliko brzih zapisa u kompjuter. "Zar ti se ne ini da tunel blago skree nadesno? Vidi, tamo gde se svetla zavravaju?" Nikol klimnu. Pogledala je preko Riardovog ramena da vidi ta ovaj radi. "Pravim mapu", ree on kao odgovor na njeno pitanje. "Tezej je imao konac, a Ivica i Marica mrvice hleba. Mi smo ih sve nadmaili. Nisu li kompjuteri divna stvar?" Nasmeila se. "Pa, ta pretpostavlja?" upita Nikol kada su krenuli kroz tunel. "Hoe li da bude Minotaur, ili kuica od kolaia sa opakom veticom?" Ba bi nam bilo potrebno malo sree, pomisli Nikol. Strah joj je rastao kako su prodirali sve dublje u tunel. Prisetila se onog jezivog trenutka uasa u jami kada je prvi put ugledala avijana kako se nadnose odozgo, kljuna i kandi pruenih prema njoj. Ledeni trnci prooe joj kimom. Eto ga opet, ree ona sebi, taj oseaj da e se desiti neto strano. Zastala je. "Riarde", ree ona, "ne dopada mi se ovo. Trebalo bi da se krenemo nazad..." Oboje su istovremeno uli um. Bio je nepobitno iza njih, nazad u blizini krune peine koju su upravo napustili. Zvuao je poput otrih etki koje se vuku uz metal. Riard i Nikol se zagrlie. "To je isti zvuk", proapta on, "koji sam uo prve noi na Rami, kada smo bili na zidinama Njujorka." Tunel iza njih blago je skretao na levo. Kada pogledae nazad u tom smeru, na granici njihovg vidnog polja svetla su bila pogaena. Ali kada su uli zvuk po drugi put, skoro istovremeno se u daljini upalie svetla, nagovestivi da se neto nalazi u blizini tunela. Nikol poskoi. Mora da je prela sledeih dvesta metara za trideset sekundi, i pored letakog kombinezona i ranca. Zastala je i saekala Riarda. Nijedno od njih nije ponovo zaulo zvuk, niti su se nova svetla upalila na udaljenom kraju tunela.

"Izvini", ree Nikol kada je Riard najzad stigao. "Uspaniila sam se. Mislim da sam provela previe vremena u ovoj tuinskoj zemlji uda." "Isuse", odvrati Riard uz neodobravajue mrtenje. "Nikada nisam video da neko tri tako brzo." Mrgoenje mu se pretvori u osmeh. "Nemoj da si mi neraspoloena, Niki", ree on. "I ja sam se uprpio. Ali, za razliku od tebe, sledio sam se na mestu." Nikol je i dalje duboko udisala vazduh, zagledana u Riarda. "Kako si me to nazvao?" upita ona pomalo ratoborno. "Niki", odvrati on. "Pomislio sam da je doao trenutak da izmislim svoje posebno ime za tebe. Zar ti se ne dopada?" Nikol je ostala bez rei punih deset sekundi. Um joj je bio milionima kilometara i petnaest godina daleko, u hotelskoj sobi u Los Anelosu, dok joj je telo zapljuskivao talas za talasom zadovoljstva. "To je bilo izuzetno, Niki, stvarno divno", rekao je princ nekoliko minuta potom. Te noi, pre petnaest godina, kazala je Henriju da je ne zove Niki, da to zvui kao ime neke sisate igraice ili kurvice. Riard joj zapucketa prstima ispred lica. "Hej, hej? Ima li koga kod kue?" Nikol se nasmei. "Naravno, Riarde", odvrati ona. "Slaem se sa Niki - sve dok ne pone stalno da ga koristi." Nastavili su da koraaju lagano tunelom. "Dakle, gde si se onomad vratila?" upita Riard. Na mesto o kome ti nikada neu priati, pomisli Nikol. Zbog toga to je svako od nas zbir svega onoga to je ikada iskusio. Samo vrlo mladi imaju istu tablu. Svi mi ostali moramo iveti zauvek sa svime to smo ikada bili. Provukla je ruku ispod Riardove. I imati sluha da znamo kada to treba da zadrimo za sebe. inilo se da tunel nema kraja. Riard i Nikol su gotovo odluili da se vrate kada su naili na jedan mrani ulaz sa desne strane. Bez oklevanja, oboje uoe unutra. Svetla se smesta upalie. Unutar odaje, na velikom zidu sa leve strane, nalazilo se dvadeset pet pljosnatih, pravougaonih objekata, poreanih u pet urednih redova sa po pet kolona u svakom. Suprotni zid bio je prazan. Nekoliko sekundi posle ulaska, dvoje kosmonauta zaue visokofrekventni, piskavi zvuk sa tavanice. Nakratko se napee, ali se opustie kada se pitanje nastavilo, a nije bilo novih iznenaenja. Drali su se za ruke i prili kraju dugake, uske odaje. Objekti na zidovima bile su fotografije, od kojih je veina, kako su ubrzo razabrali, snimljena negde u unutranjosti Rame. Veliki oktaedar iz blizine sredinjeg trga bio je prikazan na nekoliko fotografija. Preostale slike bile su ravnomerno raspodeljene izmeu prizora zgrada Njujorka i irokougaonih snimaka panorame unutranjosti Rame. Riarda su naroito opinile tri fotografije. Prikazivale su vitke amce aerodinamikih krivina koji su sekli Cilindrino more; na jednoj fotografiji, ogromni talas se upravo obruavao preko velikog broda. "Eto ta nam je potrebno", ree Riard uzbueno Nikoli. "Kada bismo nali jedan takav, naim nevoljama doao bi kraj." Pitanje nad njima nastavljalo se sa vrlo malo modulacije. Snop svetlosti kretao se sa slike na sliku u trenucima kada bi pitanje zastalo. Nikol i Riard lako su zakljuili da se nalaze u obilasku nekakvog muzeja, ali vie ni u ta drugo nisu mogli biti sigurni. Nikol sede uza zid. "Imam mnogo nevolja sa svim ovim", ree ona. "Oseam da sam potpuno izgubila svaku kontrolu." Riard sede pokraj nje. "I ja", klimnu on. "A ja sam tek stigao u Njujork. Mogu da zamislim kako na tebe sve ovo deluje."

Jedan trenutak su utali. "Zna li ta me najvie uznemiruje?" upita Nikol, pokuavajui da izrazi na nekakav nain bespomonost koju je oseala. "Re je o tome koliko sam malo shvatala i cenila sopstveno neznanje. Pre nego to sam pola na ovo putovanje, mislila sam da poznajem opte dimenzije odnosa izmeu sopstvenog znanja i znanja oveanstva. Ali ono to me obara na ovoj misiji jeste to koliko siuno itavo ljudsko znanje deluje u poreenju sa onim to bi se moglo doznati. Zamisli samo, zbir svega to ljudska bia znaju ili e ikad znati moda nije nita vie od beskonano malog delia Enciklopedije galaktike..." "To jeste zastraujue", prekide je Riard oduevljeno. "I uzbudljivo u isti mah... Ponekad, kada se naem u knjiari ili biblioteci, sveg me obuzmu stvari koje ne znam. Onda me zahvati snana elja da proitam sve knjige, jednu po jednu. Zamisli kako bi to bilo nai se u pravoj biblioteci, onoj koja sadri znanje svih vrsta irom Vaseljene... Vrti mi se u glavi i od same pomisli na to." Nikol mu se okrete i pljesnu sebe po nozi. "U redu, Riarde", ree ona aljivo, promenivi raspoloenje, "sada poto smo ponovo utvrdili koliko smo glupi, ta dalje planiramo? Raunam da smo ve preli dobar kilometar ovog tunela. Kuda emo poi odavde?" "Predlaem da produimo jo petnaest minuta u istom smeru. Prema mom iskustvu, tuneli uvek nekud vode. Ukoliko nita ne naemo, okrenuemo se nazad." Pomogao je Nikol da ustane i blago je zagrlio. "U redu, Niki", ree on i namignu. "Jo pola milje napred." Nikol se namrti i zavrte glavom. "Dvaput je dovoljno za jedan dan", ree ona i prui ruku Riardu. 46. BOLJA POLOVINA HRABROSTI Ogromna, kruna rupa ispod njih protezala se u pomrinu. Samo je gornjih pet metara bilo obasjano. Metalni iljci, dugi oko metar, virili su iz zidova, svi razdvojeni od svojih suseda istim rastojanjem. "Ovo je nepobitno krajnje odredite tunela", promrmlja Riard za sebe. Imao je tekoa da ugradi ovu ogromnu, cilindrinu rupu sa iljcima po zidovima u optu predstavu o Rami. On i Nikol dvaput su obili perimetar. ak su se vratili nekoliko stotina metara niz drugi, susedni tunel, zakljuivi prema njegovoj blagoj zakrivljenosti nadesno da verovatno polazi iz iste peine kao i tunel kojim su doli dovde. "Pa", ree najzad Riard i slee ramenima, "kreemo." Stavio je nogu na jedan iljak da proveri moe li da mu izdri teinu. Bio je vrst. Stavio je levu nogu na novi iljak i spustio se jo jedan nivo desnom nogom. "Razmak je gotovo savren", ree on i baci pogled nazad na Nikol, "ne bi trebalo da bude teko da se sie." "Riarde Vejkfilde", ree Nikol sa ruba jame, "pokuava li ti to da mi kae da namerava da se spusti u taj bezdan? I da oekuje da te sledim?" "Nita ja ne oekujem od tebe", odvrati on. "Ali ne vidim svrhu u tome da se sada okrenemo nazad. Kakva nam je alternativa? Da se vratimo tunelom do kosine i izlaza? Zato? Da ustanovimo da li nas je neko naao? Videla si fotografije amaca. Moda su

pravo ispod nas na dnu. Moda tu ak postoji skrivena reka koja ispod tla tee do Cilindrinog mora." "Moda nas", ree Nikol i poe lagano da se sputa poto je Riardovo napredovanje upalilo novi niz svetiljki ispod njih, "jedna od onih stvari to prave neobian um eka dole na dnu." "Ustanoviu to odmah", ree Riard. "Hej vi, tamo dole. Nas dva ljudska stvorenja upravo silazimo." Mahnuo je i na trenutak izgubio ravnoteu. "Nemoj toliko da se razmee", ree Nikol, silazei do njega. Zastala je da doe do daha i da se obazre. Oba stopala su joj poivala na iljcima, a druga dva vrsto je drala rukama. Mora da sam poludela, ree ona sebi. Pogledaj samo to mesto. Lako je zamisliti stotinu gnusnih smrti. Riard se spusti niz jo jedan par iljaka. A pogledaj njega. Zar je potpuno imun na strah? Ili je samo nehajan? Stvarno deluje kao da uiva u svemu ovome." Trei niz svetiljki obasjao je mreu na suprotnom zidu ispod njih. Visila je izmeu iljaka i sa rastojanja pri slaboj svetlosti delovala je poput smanjene verzije objekta zakaenog izmeu dva oblakodera u Njujorku. Riard pouri oko jednog cilindra da pogleda mreu. "Doi ovamo", doviknu od Nikol. "Mislim da je posredi isti prokleti materijal." Mrea je za zid bila uvrena malim klinovima. Na Riardovo navaljivanje, Nikol odsee pare i prui mu ga. On ga rastegli, pa je gledao kako vraa svoj prethodni oblik. Stao je da mu prouava unutranju strukturu. "I jeste ista stvar", ree on. Obrve mu se namrtie. "Ali ta to, do avola, znai?" Nikol je stajala pokraj njega i nemarno obasjavala svetiljkom dubine ispod njih. Upravo je htela da predloi da se popnu i potrae poznatiji teren, kada joj se uini da je opazila odraz sa poda dvadesetak metara ispod njih. "Imam jedan predlog", ree Nikol Riardu. "Dok ti prouava ue te mree, ja u sii jo nekoliko metara. Moda smo blizu dna ovog aavog bunara iljaka, ili ta je ve. Ako nismo, onda emo otii sa ovog mesta." "U redu", ree Riard odsutno. Ve je poeo sa ispitivanjem ueta mree, koristei mikroskop koji je izvadio iz ranca. Nikol se okretno spusti na dno. "Mislim da bi bilo bolje da sie", doviknu ona Riardu. "Ima jo dva tunela, jedan veliki i jedan mali. Plus jo jedna rupa u sreditu..." Smesta se naao kraj nje, krenuvi im je video da je donja platforma obasjana svetlou. Riard i Nikol sada su stajali na tri metra irokoj terasi na dnu cilindra sa iljcima. Terasa je obrazovala prsten oko jedne manje rupe iz ijih zidova su takoe virili iljci. Sa njihove leve i desne strane, mrani, zasvoeni tuneli bili su urezani u stenu ili metal koji je bio osnovni konstrukcioni materijal prostranog podzemnog sveta. Tunel sa njihove leve strane bio je visok pet do est metara; majuni tunel sa suprotne strane, sto osamdeset stepeni oko prstena, bio je visok samo pola metra. Protegnute kroz oba tunela i prodirui do pola irine terase u prsten pruale su se dve male, paralelne trake od nepoznatog materijala privrene za pod. Trake su bile veoma blizu jedna drugoj u malom tunelu, a vie razmaknute u drugom. Riard je klekao i stao da razgleda trake pred veim tunelom kada je zauo udaljenu tutnjavu. "uj", ree on Nikoli i njih dvoje nagonski ustuknu. Tutnjava se pojaa i pretvori u fijuk, kao da se neto hitro kree kroz vazduh. Daleko u tunelu, koji se pruao prav kao strela, Riard i Nikol videe kako se pale svetla.

Oni se napregoe. Nije bilo potrebn da dugo ekaju na razjanjenje. Vozilo koje je podsealo na vagon podzemne eleznice na vazdunom jastuku pojavi se na vidiku i stade da juri prema njima, iznenada se zaustavivi sa prednjom ivicom malo preko ruba traka na podu. Riard i Nikol su ustuknuli kada je vozilo pojurilo prema njima. Oboje su bili opasno blizu ivice prstena. Nekoliko sekundi utke su stajali i gledali u aerodimanino oblije koje se uzdizalo pred njima. Onda pogledae jedno u drugo i istovremeno prsnue u smeh. "U redu", ree Nikol nervozno, "shvatam. Preli smo u novu dimenziju. U ovoj je tek donekle teko nai stanicu podzemne eleznice... Sve ovo je potuno apsurdno. Silazimo niz cev sa iljcima i zavrimo na stanici metroa... Ne znam kako je sa tobom, Riarde, ali meni je dosta. Sve bih dala za dva normalna avijana i mana dinju..." Riard ode iza vozila. Bona vrata se otvorie i obojeu ugledae osvetljenu unutranjost. Nije bilo sedita, samo tanke, cilindrine ipke, postavljene bez neke oigledne pravilnosti, koje su se pruale na rastojanju od tri metra od tavanice do poda. "Sigurno ne ide daleko", ree Riard, proturivi glavu kroz vrata, ali ostavljajui noge napolju na terasi. "Nigde nema sedita." Nikol prie da i sama pogleda. "Moda nemaju staraca niti bogalja - a sve prodavnice su u blizini kue." Ponovo se nasmejala kada se Riard nagao dublje ukola da bi jasnije osmotrio tavanicu i zidove. "Nemoj da ti na um padaju aave ideje", ree ona. "Bilo bi to zajemeno ludilo kada bismo se popeli u ta kola. Ukoliko ne ostanemo bez hrane, pa nam je to poslednja nada." "Pretpostavljam da si u pravu", odvrati Riard. Bio je nepobitno razoaran kada se povukao iz kola. "Ali kakva neverovatna..." Zastao je usred reenice, zurei prema platformi na suprotnoj strani terase. Tamo, nasred sada osvetljenog ulaza u mali tunel, istovetno vozilo, deset puta manje od onoga pokraj njega, lebdelo je iznad poda. Nikol je sledila Riardov pogled. "To mora da je put za Liliput", ree Nikol. "Dinovi silaze na nekom drugom spratu, a stvorenja normalne veliine idu ovim metroom. Sve je sasvim jednostavno." Riard brzo obie prsten. "Pa to je savreno", ree on glasno, skide ranac i stavi ga na terasu pokraj sebe. Poeo je da pretura po jednom od veih odeljaka. "ta to radi?" upita Nikol radoznalo. Riard izvadi dve male figure iz ranca i pokaza joj ih. "Savreno", ponovio je, sa nepogreivim uzbuenjem. "Moemo da poaljemo princa Hala i Falstafa. Bie mi potrebna samo dva minuta da im podesim softver." Riard je ve prostro depni kompjuter na terasu pokraj robota i dao se na posao. Nikol sede leima uza zid izmeu dva iljka. Bacila je pogled prema Riardu. Stvarno je retka zverka, pomisli ona sa divljenjem, razmiljajui o satima koje su proveli zajedno. Genije, to je oigledno. Gotovo bez prepredenosti i zlobe. A nekako je zadrao radoznalost deteta. Nikol se iznenada oseti vrlo umorno. Nasmeila se dok je posmatrala Riarda. Bio je sav zaokupljen poslom. Nikol na trenutak zatvori oi. "Izvini to mi je bilo potrebno toliko dugo", ree joj Riard. "Stalno su mi na um padale nove stvari koje bi trebalo dodati, a morao sam i da preuredim vezu..." Nikol se vrlo sporo budila iz sna. "Koliko smo dugo ovde?" ree ona kada je zevnula.

"Malo vie od jednog sata", odgovori Riard pogrueno. "Ali sve je spremno. Spreman sam da poaljem momke u podzemnu." Nikol se obazre oko sebe. "Kola su i dalje tu", primeti ona. "Mislim da rade kao svetla. Kladim se da e ostati na stanici sve dok budemo na platformi." Nikol ustade i protegli se. "Dakle, evo plana", ree Riard. "Imam upravljaki primopredajnik u ruci. Hal i ser Don imaju audio, video i IC senzore koji e neprekidno skupljati podatke. Moemo odabrati koji emo kanal nadzirati na kompjuterima i slati nove naredbe kada to bude potrebno." "Ali hoe li signali prodirati kroz zidove?" upita Nikol, prisetivi se iskustva sa ambarom. "Sve dok ne budu morali da putuju kroz previe mnogo materijala. Sistem je konstruisan tako da mu je ostavljena poprilina rezerva u pogledu odnosa signal-um da bi izdrao odreeno slabljenje.... Osim toga, vea kola podzemne dola su nam pravom linijom. Nadam se da e slino biti i sa ovima." Riard oprezno poloi dva robota na terasu i zapovedi im da odu prema kolima metroa. Vrata se otvorie na obe strane kada su se primakli. "Spomenite me gospoi urki", ree Falstaf dok se penjao u kola. "Bila je glupo eljade, ali dobrog srca." Nikol uputi Riardu zbunjen pogled. "Nisam im obrisao sve ranije programe", nasmeja se on. "S vremena na vreme verovatno e nasumino izgovoriti po koju besmislenu primedbu." Dva robota stajala su u kolima podzemne minut ili dva. Riard im urno proveri senzore i izvri jo jednu grupu kalibracija na monitoru. Due vremena potom vrata kola podzemne najzad se zatvorie; vozilo je saekalo jo deset sekundi, a zatim je odjurilo u tunel. Riard zapovedi Falstafu da se okrene napred, ali kroz prozor se nije moglo videti mnogo toga. Bila je to iznenaujue duga vonja velikom brzinom. Riard oceni da su mala kola metroa prela nekoliko kilometara pre nego to su najzad usporila i stala. Riard je saekao izvesno vreme pre nego to je naredio dvojici robota da iziu iz kola. eleo je da bude siguran da nisu izili na meustanici. Meutim, nije bilo potrebe za brigu; prva puna skupina snimaka sa princa Hala i Falstafa pokazivala je da je podzemna stvarno stigla do kraja linije. Dva robota izioe na platformu kraj vozila i napravie jo fotografija okoline. Stanica podzemne imala je stubove i lukove, ali u sutini bila je jedna jedina dugaka, povezana odaja. Riard je na osnovu snimaka procenio da se tavanica nalazi na visini od dva metra. Naredio je Halu i Falstafu da pou dugakim hodnikom koji je vodio nalevo, pod pravim uglom na ine podzemne. Hodnik se zavravao pred novim tunelom, ovog puta visokim jedva pet centimetara. Dok su roboti pregledali pod, otkrivi dve majune trake koje su im se pruale gotovo do nogu, kola podzemne eleznice minijaturnih razmera dooe na stanicu. Sa otvorenim vratima i osvetljenom unutranjou, Riard i Nikol ustanovie da su nova kola podzemne eleznice istovetna, izuzev po veliini, sa ono dvoje koja su videli ranije. Kosmonauti se sedeli zajedno sa kolenima na terasi i sa zanimanjem posmatrali mali kompjuterski monitor. Riard naredi Falstafu da snimi princa Hala kako stoji pored

siune stanice podzemne eleznice. "Sama kola", ree Riard Nikol, poto je prouio sliku, "visoka su manje od dva centimetra. ta e se voziti u njima? Mravi?" Nikol zavrte glavom i ne ree nita. Ponovo je oseala zbunjenost. U tom trenutku razmiljala je o svojoj prvobitnoj reakciji na Ramu, kada je doputovala transporterom od glavine do komunikacione stanice na vrhu stepenita Alfa. Nikada, ak ni u svojoj najnesputanijoj mati, pomisli ona, prisetivi se strahopotovanja pred tim prvim panoramskim prizorom, nisam predviala da e biti toliko novih tajni. Prvi istraivai jedva da su zagrebali po povrini... "Riarde", ree Nikol, poremetivi sopstvene misli. On zapovedi robotima da pou nazad hodnikom, a zatim die pogled sa monitora. "Da?" ree on. "Koliko je debeo trup Rame?" "Ukupno oko etiri stotine metara, ini mi se", uzvrati on sa malo zbunjenim izrazom. "Ali to je na jednom kraju. Nemamo pouzdanog naina da saznamo koliko je trup debeo na nekom drugom mestu. Norton i posada javili su da se dubima Cilindrinog mora veoma menjala - od svega etrdeset metara na jednoj taki do sto pedeset drugde. To bi mi nagovestilo debljinu trupa od najmanje nekoliko stotina metara." Riard brzo proveri monitor. Princ Hal i Falstaf su gotovo stigli do stanice na kojoj su sili sa podzemne eleznice. On im odasla naredbu za zaustavljanje i okrete se Nikol. "Zato pita? Ne lii na tebe da postavlja beskorisna pitanja." "Ovde dole oigledno postoji itav neistraeni svet", odvrati Nikol. "Bio bi potreban itav ivot..." "Nemamo toliko na raspolaganju", prekide je Riard uz osmeh. "Bar ne normalan ivot... Ali da se vratimo tvom pitanju o debljini; seti se da je nivo tla itavog junog polucilindra etiri stotine pedeset metara iznad nivoa severnog. Znai, ukoliko ne postoje neke bitne strukturalne nepravilnosti - a mi ih spolja u svakom sluaju nismo videli debljina na jugu trebalo bi da bude bitno vea." Riard je ekao da Nikol neto doda. Kada je ona nastavila da uti i posle nekoliko sekundi, on se okrenu monitoru i nastavi sa svojim posrednim istraivanjem uz pomo robota. Postojao je dobar razlog za Nikolino pitanje o debljini trupa. U umu je imala jednu sliku koje nikako nije mogla da se otrese. Nikol je zamiljala kako stie do kraja jednog od tih dugakih, podzemnih tunela, otvara vrata, a tamo je zaslepljuje svetlost Sunca. Ne bi li to bilo neverovatno, pomisli ona, biti inteligentno stvorenje koje ivi u ovom lavirintu priguene svetlosti i tunela i onda, sluajnou, nabasati na neto to bi neopozivo izmenilo itavu tvoju predstavu o Vaseljeni? Kako bi mogao da se vrati... "ta je sad to, za ime sveta?" upita Riard. Nikol zastade u mentalnom lutanju i usredsredi se na monitor. Princ Hal i Falstaf su uli u neku veliku odaju na suprotnom kraju stanice podzemne eleznice i sada su stajali pred masom neke mlitave, suneraste mree nalik paukovoj. Infracrveni snimak itavog prizora pokazivao je ugnedenu loptu unutar pauinaste mree koja je zraila toplinu. Na Nikolin predlog, Riard zapovedi robotima da obiu objekat i istrae ostatak te nove oblasti. Odaja je bila ogromna. Pruala se u veu daljinu nego to je bila rezolucija video ureaja koje su nosili roboti. Tavanica je bila visoka dvadesetak metara, a dva bona zida bila su razdvojena vie od pedeset metara. Nekoliko drugih slinih loptastih objekata, zatvorenih u sunerastu masu, videlo se rasuto po odaji u daljini. Mrea koja se pruala

gotovo itavim putem preko odaje, ali se prekidala pet metara iznad tla, visila je sa visoke tavanice u prednjem planu. Druga mrea jedva se razaznavala nekih stotinak metara iza prve. Riard i Nikol poee da raspravljaju ta roboti treba da uine sledee. Nije bilo drugih izlaza niti iz stanice podzemne eleznice, ni iz ogromne odaje. Panoramski snimak odaje nije otkrivao nita zanimljivo osim lopti okruenih sunerastom spoljanjou. Nikol je elela da vrate robote i da napuste jazbinu. Riardova radoznalost zahtevala je makar nasumino ispitivanje jednog od loptastih objekata. Dva robota bila su u stanju da se uz odreene potekoe uzveru po mreastom materijalu i da prodru kroz njega da bi stigla do lopte u sreditu. Jedna od namena spoljanjeg materijala bila je oigledno da upija toplotu. Kada su roboti stigli do ugnedene lopte, njihovi unutranji monitori sevnue upozorenjem da spoljanja temperatura prelazi bezbedne granice funkcionisanja. Riard se hitro pokrenu. Gotovo neprekidno zadajui naredbe robotima, utvrdio je da je lopta doslovce neprobojna i da je verovatno nainjena od teke metalne legure vrlo vrste povrine. Falstaf nekoliko puta udari rukom po lopti; zvuk koji je nastajao bio je brzo priguen, to je nagovetavalo da je lopta puna neega, verovatno tenosti. Dva robota upravo su stala da se probijaju iz suneraste mree kada su im audio sistemi uhvatili zvuk etki koje se taru o metal. Riard pokua da ubrza njihovo bekstvo. Hal je bio u stanju da ubrza korak, ali je Falstafa, kod koga se temperatura podsistema previe podigla tokom prilaska sferi, unutranja procesorska logika spreila da ubrza delanje. Zvuk etki bivao je sve glasniji. Kompjuterski monitor na terasi izmeu dvoje kosmonauta bio je podeljen na dva dela. Princ Hal stigao je do ruba sunera, dotakao tlo i poao prema podzemnoj eleznici ne ekajui pratioca. Falstaf nastavi da se lagano sputa kroz mreu. "Previe posla za oveka koji pije", promumla on dok je puzao preko nove prepreke. Zvuk povlaenja preko metala naglo se prekide i Falstafova kamera napravi sliku izguenog, koastog objekta sa crnim i zlatnim prugama. Nekoliko trenutaka kasnije slika sa kamere pocrne i oglasi se alarm malog robota "Sledi potpuno zakazivanje". Riard i Nikol su nazreli jo jedan prizor sa Falstafa; ovaj je pokazivao neto to je podsealo na dinovsko oko gledano izbliza, crnu, elatonoznu masu proaranu plavim. Onda se sve emisije sa robota, ukljuujui i telemetrijske signale za sluaj opasnosti, naglo prekidoe. Ne vie od sekunde potom audio sistem princa Hala uhvati zvuk nalik razbijanju stakla. Riard naredi robotu da se okrene u smeru zvuka i Halova kamera snimi usamljeni crno-uti pipak u vazduhu. Pipak je razbio prozor i primicao se robotu. I Riard i Nikol u istom trenutku shvatie ta se dogaa. Stvar je bila na vrhu podzemne eleznice! Stizala je prema njima! Nikol munjevito poe da se penje uz iljke. Riard je protraio nekoliko dragocenih sekundi na podizanje svog kompjuterskog monitora i odlaganje sve svoje opreme u ranac. Zauo je alarm princa Hala "Sledi potpuno zakazivanje", kada se nalazio na pola puta uz iljke. Riard se okrete da pogleda upravo kada su se kola podzemne eleznice zaustavila u tunelu ispod njega. Od onoga to je ugledao krv mu se sledila. Na vrhu kola bilo je krupno, tamno stvorenje ije se sredinje telo, ako je zaista to bilo posredi, spljotilo uz krov. Prugasti pipci pruali su se u svim pravcima. Njih etiri probilo je prozor voza i dograbilo robota. Stvor brzo sie sa kola podzemne i omota jedan od osam pipaka oko najniih iljaka.

Riard vie nije gledao. Uspentrao se uz ostatak cilindra i potrao kroz tunel na vrhu, sledei korake Nikol koji su se uli daleko ispred njega. Dok je trao, Riard primeti da tunel blago skree na desno. Prisetio se da, iako to nije tunel koji su koristili ranije, ovaj ipak treba da ih odvede do kosog prilaza. Posle nekoliko stotina metara Riard zastade da oslune zvuke svog progonitelja. Nije uo nita. Upravo je dva puta duboko udahnuo i ponovo potrao kada mu ui uhvatie uasan vrisak ispred njega. Bila je to Nikol. Oh, sranje, pomisli on dok je hitao da je nae. 47. PROGRESIVNE MATRICE "Nikada, nikada u itavom ivotu", ree Nikol Riardu, "nisam videla neto to me je tako uplailo." Dvoje kosmonauta sedeli su leima oslonjeni o podnoje jednog od oblakodera koji su okruivali zapadni trg. Oboje su jo teko disali, iscrpljeni od mahnitog bekstva. Nikol povue dug gutljaj vode. "Upravo sam poinjala da se oputam", produi ona. "ula sam te kako hita za mnom - i nita vie. Odluila sam da zastanem u muzeju i saekam da me stigne. Uopte mi nije palo na pamet da smo u 'drugom' tunelu. Trebalo je da mi bude oigledno, jer je otvor bio na pogrenoj strani. Ali u tom trenutku nisam razmiljala logino... Uglavnom, kroila sam u odaju, svetla su se upalila i on je bio tu, na ne vie od tri metra ispred mene. Uinilo mi se da mi je srce potpuno prestalo da kuca..." Riard se priseti kako je Nikol uletela u njegovo naruje i jecala nekoliko sekundi. "To je Takagii... punjen kao jelen ili tigar... u otvoru sa desne strane", ree ona jecavo, u grevima. Kada se malo pribrala, njih dvoje sili su zajedno u tunel. Riard je takoe doiveo ok: u otvoru, uspravljen odmah kraj ulaza, nalazio se kosmonauta sa 'Njutna', igeru Takagiija. Bio je odeven u letaki kombinezon i izgledao je tano onako kao kada ga je poslednji put video u logoritu Beta. Lice mu je bilo razvueno u prijatan osmeh, a ruke su mu bile oputene uz bokove. "ta je to, kog avola?" upita Riard i dvaput trepnu, radoznalosti jedva malo jae od uasa. Nikol je skrenula pogled. Iako je ve videla taj prizor, punjeni Takagii bio je previe ivotan za nju. Ostali su u velikoj odaji samo minut. Tuinski strunjak za prepariranje napravio je uda i na avijanu slomljenog krila koji je visio sa tavanice pokraj Takagiija. Uza zid, iza japanskog naunika, bila je Riardova i Nikolina kuica koja je nestala dan ranije. estougaona elektronska tabla sa 'Njutnove' prenosne naune stanice stajala je na podu pokraj Takagiijevih nogu, nedaleko od modela biota-buldoera u prirodnoj veliini. Replike drugih biota bile su razmetene po odaji. Riard poe da prouava raznoliku skupinu biota kada su zauli poznati um povlaenja etki po metalu, koji je stizao iza njih iz tunela. Nisu vie gubili nimalo vremena. Njihov beg niz tunel i uz kosi prilaz prekinut je samo kratkim zaustavljanjem kod cisterne da dopune zalihe svee vode. "Dr Takagii bio je blag, osetljiv ovek", govorila je Nikol Riardu, "sa strasnim odnosom prema svom posla. Neposredno pre lansiranja posetila sam ga u Japanu i on mi je rekao da mu je ivotna ambicija bila da istrauje drugi ramanski svemirski brod."

"Kakva teta to je umro tako neprijatnom smru", mrgodno odvrati Riard. "Pretpostavljam da ga je taj oktopauk, ili jedan od njegovih prijatelja, svakako odmah odvukao ovde dole u kabinet strunjaka za prepariranje. Oigledno nisu traili vreme da bi ga stavili na izlobu." "Zna, ne verujem da su ga oni ubili", ree Nikol. "Moda sam beznadeno naivna, ali ne vidim nikakvih dokaza nasilne intervencije na njegovoj... njegovoj statui." "Misli da su ga samo na smrt preplaili?" odvrati Riard sarkastino. "Da", ree Nikol vrsto. "U svakom sluaju, to je mogue." Provela je sledeih pet minuta objanjavajui Riardu stanje Takagiijevog srca. "Iznenauje me, Nikol", odvrati Riard kada je paljivo sasluao njeno objanjenje. "Potpuno sam te pogreno zamiljao. Smatrao sam da si gospoica Revnosna, koja sve radi strogo po propisima. Nikada nisam poverovao da ima sopstvene due. Da ne pominjemo snanu crtu samilosti." "U ovom trenutku nije najjasnije da li je to vrlina. Da sam verno sledila pravila, Takagii bi bio iv i zdrav sa svojom porodicom u Kjotu." "I propustio bi najznaajnije iskustvo svoga iota... to me dovodi do zanimljivo pitanja, draga doktorice. Svakako si svesna, dok sedimo ovde, da verovatnoa ne ide u prilog naem bekstvu. Po svoj prilici emo oboje umreti, ne videvi drugo ljudsko lice. ta misli o tome? Kako se tvoja smrt, ili ma koja smrt, kada je ve re o tome, uklapa u tvoju sveukupnu predstavu stvari?" Nikol pogleda Riarda. Iznenadio ju je ton njegovog pitanja. Pokuala je bez uspeha da mu proita izraz lica. "Ne plaim se, ako si na to mislio", odgovori ona paljivo. "Kao doktor esto sam razmiljala o smrti. I razume se, poto mi je majka umrla jo dok sam bila veoma mlada, bila sam prisiljena da razmiljam o toj temi jo kao dete." Zastala je na trenutak. "to se mene tie, znam da bih volela da ostanem iva sve dok enevjev ne odraste - da budem baka njenoj deci. Ali ostajanje u ivotu nije najvanija stvar. ivot mora imati sadraj da bi bio vredan. A da bi se dostigao sadraj, ovek mora biti spreman i na poneki rizik... nisam ba sabrana, je li?" Riard se nasmei. "Ne", ree on, "ali mi se dopada opti pravac tvojih razmiljanja. Pomenula si kljunu re. Sadraj... jesi li ikada razmiljala o samoubistvu?" "Ne", odvrati Nikol, zavrtevi glavom. "Nikada. Uvek je bilo previe razloga za ivot." Mora da postoji neki povod za njegovo pitanje, pomisli ona. "A ta je sa tobom?" upita ona posle kratkog utanja. "Jesi li ti razmiljao o samoubistvu zbog bola koji ti je zadavao otac?" "Neobino, ali nisam", odgovori on. "To to me je otac tukao nikada me nije navelo da izgubim elju za ivotom. Bilo je previe toga da se ui. A znao sam da u ga prerasti i na kraju postati svoj ovek." Nastala je kratka pauza pre nego to je nastavio. "Ali postojalo je jedno razdoblje u mom ivotu kada sam ozbiljno pomiljao na samoubistvo", ree Riard. "Bol i bes bili su toliko veliki da mi se inilo da ih neu izdrati." Zautao je, izgubljen u mislima. Nikol je strpljivo ekala. Na kraju proturi ruku ispod njegove. "Pa, prijatelju moj", ree ona lako, "moe mi to ispriati jednog dana. Nijedno od nas nije naviklo da deli sa drugim svoje najdublje tajne. Moda emo to nauiti u svoje vreme. Ja nameravam da ponem tako to u ti ispriati zbog ega verujem da neemo umreti i zbog ega smatram da najpre treba da odemo i da istraimo oblast oko istonog trga."

Nikol nije nikada priala nikome, ak ni ocu, o svom "putovanju" tokom Poroa. Pre nego to je zavrila pripovedanje Riardu, Nikol ne samo da je obuhvatila ono to joj se desilo kao sedmogodinjakinji za vreme Poroa, ve je i prepriala sve o Omehovoj poseti u Rimu, proroanstvu Senufoa o "eni bez sadruga" koja rasipa svoje naslee "meu zvezdama" i o pojedinostima njene vizije kada je ispila boicu na dnu jame. Riard je ostao bez rei. itava skupina pria bila je toliko strana njegovom matematikom umu da ak nije ni znao kako da reaguje. Piljio je u Nikol sa zapanjenou i uasom. Mnogo kasnije, poto mu je bilo neugodno zbog utanja, on zausti da govori. "Ne znam ta da kaem..." Nikol prinese prst usnama. "Nita ne treba da kae", ree ona. "itam ti reakciju na licu. Moemo sutra da popriamo o tome, kada bude imao malo vremena da razmisli o svemu to sam ti ispriala." Nikol zevnu i pogleda na sat. Izvadila je lealjku iz futrole i razmotala je po tlu. "Iscrpljena sam", ree ona Riardu. "Nita ne proizvodi tako trenutni zamor kao malo uasa. Vidimo se za etiri sata." "Tragamo ve sat i po", ree Riard nestrpljivo. "Pogledaj mapu. Nema mesta u krugu od pet stotina metara oko sredita trga na kome nismo bili bar dva puta." "Onda smo neto uradili pogreno", odvrati Nikol. "U mojoj viziji bilo je tri izvora topline." Riard se namrti. "Ili budi logian, ako ti se tako vie dopada. Zato bi bilo tri trga, a samo dve podzemne jazbine? Sam si rekao da Ramanci uvek postupaju po razumnim planovima." Stajali su pred dodekaedrom okrenutim prema istonom trgu. "I jo neto", promrmlja Riard za svoj gro. "Koja je svrha svih tih prokletih poliedara? Postoji po jedan u svakom sektoru, a tri najvea su na trgovima... ekaj trenutak", ree on, kada su mu oi prele sa jedne od dvanaest stranica dodekaedra na naspramni oblakoder. Glava mu se onda brzo okrenu po trgu. "Da li je mogue?" ree on. "Ne", odvrati on, "bilo bi to nemogue." Riard vide da Nikol pilji u njega. "Imam ideju", ree on uzbueno. "Moe biti da je potpuno bez osnova... sea li se dr Bardolinija i njegovih progresivnih matrica? Sa delfinima? ... ta ako su Ramanci ovde u Njujorku takoe ostavili sklopove sa malim razlikama koje se menjaju od trga do trga i od sekcije do sekcije? ... uj, nije to nita lue od tvojih vizija." Riard je ve bio na kolenima na tlu i radio sa mapama Njujorka. "Mogu li da uzmem i tvoj kompjuter?" upita on Nikol nekoliko minuta kasnije. "To bi ubrzalo proces." Riard Vejkfild je satima ostao uz kompjutere, mrmljao sebi u bradu i pokuavao da rei zagonetku Njujorka. Objasnio je Nikol, kada je na njeno navaljivanje napravio prekid za obrok, da se poloaj tree rupe moe odrediti samo ako bude valjano shvatio geometrijske odnose izmeu poliedara, tri trga i svih oblakodera koji stoje naspram osnovnim stranica poliedara u svakom od devet sektora. Dva sata pre mraka Riard urno otra do susednog sektora da dobavi dodatne podatke koji jo nisu bili ubaeni u kompjuterske mape. Nije prestao ni posle mraka. Nikol je prespavala prvi deo petnaestoasovne noi. Kada se probudila posle pet sati, Riard je i dalje grozniavo radio na projektu. Nije ak

ni uo kada se Nikol nakaljala. Ona se tiho podie i stavi mu ruke na ramena. "Mora malo da odspava, Riarde", ree ona. "Gotovo sam uspeo", ree on. Videla je podonjake ispod njegovih oiju kada se okrenuo. "Nee potrajati due od jednog sata." Nikol se vrati do svog leaja. Kada ju je Riard kasnije probudio, bio je pun oduevljenja. "Zamisli", rekao je sa osmehom. "Postoji tri mogua reenja, svako od njih saglasno sa svim pravilnostima." Brzo je koraao gotovo itav minut. "Moemo li da poemo sada da pogledamo?" upita on moleivo. "Ne verujem da u moi da spavam dok ne otkrijem." Nijedno od tri Riardova reenja za poloaj tree jazbine nije bilo u blizini trga. Prvo se nalazilo na dalje od kilometar, na rubu Njujorka, nasuprot severnom polucilindru. On i Nikol nisu tamo nali nita. Onda su marirali sledeih petnaest minuta po mraku do drugog mogueg poloaja, take vrlo blizu jugoistonog ugla grada. Riard i Nikol su krenuli niz oznaenu ulicu i pronali poklopac tano na mestu koje je predvideo Riard. "Haleluja", povika on i rairi vreu za spavanje pored poklopca. "Ura za matematiku." Ura za Omeha, pomisli Nikol. Vie joj se nije spavalo, ali nije bila preterano eljna da sama istrauje po mraku novu teritoriju. ta ide prvo, upita se ona dok je budna leala na svom leaju, intuicija ili matematika? Koristimo li modele da nam pomognu da naemo istinu? Ili najpre znamo istinu, a onda razvijamo matematiku da je objasnimo? Kada je svanuo dan, oboje su ustali. "Dani se malo skrauju", objasni Riard Nikol. "Ali zbir dana i noi i dalje ostaje nepromenjen i iznosi etrdeset est sati, etiri minuta i etrnaest sekundi." "Koliko jo ima pre nego to stignemo do Zemlje?" upita Nikol dok je gurala lealjku u zatitni omot. "Dvadeset dana i tri sata", odvrati on poto se obratio kompjuteru. "Jesi li spremna za novu pustolovinu?" Klimnula je. "Pretpostavljam da zna i kako da nae plou koja otvara taj poklopac?" "Ne", ree on poverljivo, "ali se kladim da ga nije teko nai. A kada budemo nali ovu plou, otvor jazbine avijana bie igrarija zbog toga to emo imati itav sistem." Deset minuta kasnije Riard pritisnu jednu metalnu plou i trei poklopac se otvori. U tu treu rupu sputalo se irokim stepenitem prekinutim povremenim odmoritima. Riard uze Nikol za ruku dok su koraali niz stepenice. Koristili su svetiljke da pronau put, jer nije bilo svetlosti koje bi im osvetljavale silazak. Soba sa vodom bila je na istom mestu kao i u ostalim podzemnim jazbinama. Nije bilo zvukova u vodoravnim tunelima koji su vodili od sredinjeg stepenita na bilo kom od dva glavna nivoa. "Mislim da ovde niko ne ivi", ree Riard. "Bar ne za sada", odvrati Nikol. 48. DOBRO DOLI, ZEMLJANI Riard je bio zbunjen. U prvoj odaji kraj jednog od gornjih vodoravnih tunela naao je niz udnovatih naprava koje je uspeo da deifruje za manje od jednog sata. Sada je umeo da regulie svetla i temperaturu u svim zasebnim delovima podzemne jazbine.

Ali ako je bilo toliko lako i ako su sve jazbine bile slino konstruisane, zbog ega avijani nisu koristili svetla koja su im data? Dok su dorukovali, Riard je propitivao Nikol o pojedinostima vezanim za jazbinu avijana. "Previa osnovnije stvari", ree Nikol, poto je zagrizla mana dinju. "Sami avijani nisu bitni. Pravo pitanje je gde su Ramanci? I zbog ega su uopte ostavili te rupe ispod Njujorka?" "Moda su svi oni Ramanci", odvrati Riard. "Bioti, avijani, oktopauci - moda svi potiu sa iste planete. Na poetku svi su bili jedna srena porodica. Ali kako su prolazile godine i pokolenja, razliite vrste razvijale su se u razliitim pravcima. Konstruisane su pojedinane jazbine i..." "Ima previe problema sa tim scenarijom", prekide ga Nikol. "Najpre, bioti su nepobitno maine. Avijani moda jesu, a moda nisu. Oktopauci gotovo sigurno nisu, iako je tehnoloki nivo koji je bio neophodan da se stvori ovaj svemirski brod po svoj prilici pretpostavljao takav napredak na polju vetake inteligencije koji mi ne moemo ni da zamislimo. Ali intuicija mi kae da su te stvari organske." "Mi ljudi nikada ne bismo bili u stanju da razlikujemo ivo bie i svestranu mainu koju je napravila stvarno napredna vrsta." "Slaem se sa tim. Ali taj problem nikako ne moemo reiti sami. Osim toga, postoji jo jedno pitanje o kome bih elela da porazgovaram sa tobom." "ta?" upita Riard. "Da li su avijani, oktopauci i te podzemne oblasti postojali i na Rami I? Ukoliko je tako, kako to da ih je Nortonova posada u potpunosti prenebregla? Ako nije, zato se oni nalaze samo na ovom svemirskom brodu?" Riard je utao nekoliko sekundi. "Vidim na ta cilja", ree on konano. "Osnovna pretpostavka uvek je bila da su svemirski brod Ramu stvorila pre vie miliona godina nepoznata bia iz neke druge oblasti Galaksije i da se ona ne meaju niti su u bilo kom pogledu zainteresovana za sve ono to se dogaa tokom putovanja ovih letelica. Ukoliko su napravljena toliko davno, zbog ega bi se dva broda koja su verovatno sazdana u maltene isto vreme toliko razlikovala?" "Poinjem da verujem da je na kolega iz Kjota bio u pravu", odgovori Nikol. "Moda ipak postoji neka pravilnost u svemu tome. Prilino sam ubeena da je Nortonova posada bila paljiva i precizna tokom svog istraivanja i da su sve razlike izmeu Rame I i Rame II stvarne. im priznamo da su dve svemirske letelice razliite, suoavamo se sa teom temom. Zbog ega su razliite?" Riard je dovrio obrok i sada je odmeravao koracima slabo osvetljen tunel. "Vodila se upravo takva rasprava pre nego to je odlueno da se prekine misija. Na telekonferenciji glavno pitanje je bilo zbog ega su Ramanci izmenili kurs da bi se susreli sa Zemljom? Poto prvi svemirski brod nije to uinio, to je smatrano vrstim dokazom da je Rama II razliit. A ljudi koji su uestvovali na sastanku nisu znali nita o avijanima i oktopaucima." "Generalu Borzovu bi se dopali avijani", primeti Nikol posle kraeg utanja. "Smatrao je da je letenje najvee zadovoljstvo na svetu." Nasmejala se. "Jednom mi je rekao da mu je tajna nada da postoji reinkarnacija i da e se on jednom vratiti kao ptica." "Bio je dobar ovek", ree Riard i na trenutak prestade da koraa. "Mislim da nikada nismo umeli da valjano cenimo njegove sposobnosti."

Kada je Nikol vratila kriku mana dinje u ranac i pripremila se da nastavi istraivanje, ona se nasmei svom uzmuvanom prijatelju. "Jo jedno pitanje, Riarde?" Klimnuo je. "Misli li da smo se do sada sreli sa Ramancima? Pod time mislim na stvorenja koja su napravila ovu letelicu. Ili na njihove naslednike." Riard otro zavrte glavom. "Apsolutno ne", ree on. "Moda smo se sreli sa nekim od njihovih tvorevina. Ili moda ak i sa drugim vrstama sa iste planete. Ali glavne likove jo nismo videli." Belu sobu nali su sa leve strane u vodoravnom tunelu na drugom nivou ispod povrine. Do tada, istraivanje je postalo gotovo dosadno. Riard i Nikol su sili niz mnogo tunela i zavirili u ita niz praznih soba. etiri puta su nali skup naprava za regulisanje svetlosti i temperature. Sve dok nisu stigli do Bele sobe, nisu videli nita zanimljivo. I Riard i Nikol bili su zapanjeni kada su uli u odaju iji su zidovi bili obojeni sneno belo. Pored boje, odaja je bila izuzetna i po tome to su u jednom uglu bili natrpani predmeti koji su, pokazalo se posle poblieg razgledanja, bili sasvim poznati. Bili su tu ealj i etka, prazna kutijica za ru, nekoliko novia, zbirka kljueva, ak i neto to je podsealo na stari voki-toki. Na drugoj gomili nalazili su se prsten i runi sat, tuba paste za zube, turpijica za nokte i mala tastatura sa latininim slovima. Riard i Nikol bili su preneraeni. "U redu, genije", ree ona i mahnu rukom. "Objasni ovo, ako moe." Podigao je tubu paste za zube, odvio kapicu i pritisnuo. Iz nje izie beli materijal. Riard gurnu prst u njega, a zatim ga stavi u usta. "Fuj", ree on i ispljunu pastu. "Donesi ovamo spektrometar mase." Dok je Nikol ispitivala zubnu pastu sloenim medicinskim instrumentima, Riard je dizao jedan po jedan predmet. Sat ga je naroito opinio. Zaista je pokazivao vreme, odbrojavajui sekunde, iako neznano na osnovu koje referentne take. "Jesi li ikada bila u svemirskom muzeju na Floridi?" upita on Nikol. "Ne", odgovori ona rasejano. "Imaju izlobu obinih stvari koje je posada ponela na prvu misiju na Ramu. Ovaj sat izgleda tano kao onaj na izlobi - dobro se seam, jer sam kupio slian u prodavnici suvenira kraj muzeja." Nikol prie sa zbunjenim izrazom na licu. "Ta stvar nije zubna pasta, Riarde. Ne znam ta je to. Spektar je zapanjujui, sa mnotvom supertekih molekula." Nekoliko minuta dvoje kosmonauta preturalo je po neobinoj zbirci predmeta i pokuavalo da nae nekog smisla u svom poslednjem otkriu. "Jedno je sigurno", ree Riard dok je bezuspeno nastojao da otvori voki-toki, "ovi predmeti nepobitno su povezani sa ljudskim biima. Jednostavno ih je previe da bi posredi bila samo neobina podudarnost izmeu dve vrste." "Ali kako su dospeli ovamo?" upita Nikol. Pokuavala je da upotrebi etku, ali bodljice su bile previe meke za njenu kosu. Pogledala ju je paljivije. "Ovo nije prava etka", izjavi ona. "Izgleda kao etka, na dodir je kao etka, ali je beskorisna za kosu." Sagla se i digla turpijicu za nokte. "A pomou ovoga se ljudski nokti ne mogu turpijati." Riard prie da vidi o emu to ona govori. Jo se borio sa voki-tokijem. S odbojnou ga je odbacio i uzeo turpijicu za nokte koju mu je Nikol pruila.

"Znai, te stvari izgledaju kao da su ljudske, ali nisu?" ree on, povukavi turpijicu uz svoj najdui nokat. Nokat ostade nepromenjen. Riard vrati turpijicu Nikol. "ta se ovde deava?" upita on osujeenim tonom. "Seam se da sam itala jedan naunofantastini roman dok sam bila na fakultetu", ree Nikol nekoliko sekundi kasnije, "u kome se vanzemaljska vrsta upoznala sa ljudskim biima iskljuivo gledajui nae najstarije televizijske programe. Kada su se konano sreli sa nama, ponudili su nam kutije sa cerealijama i druge predmete koje su svemirci videli u naim televizijskim reklamama. Kutije su bile napravljene po propisima, ali sadrine ili uopte nije bilo, ili je bila sasvim pogrena." Riard nije paljivo sluao Nikol. Igrao se kljuevima i pregledao skupinu predmeta u odaji. "Dakle, ta sve te stvari imaju zajedniko?" ree on, uglavnom za sebe. Oboje su doli do istog odgovora nekoliko sekundi kasnije. "Sve ih je posedovala Nortonova posada", rekoe Riard i Nikol u jedan glas. "Znai da su dva ramanska svemirska broda morala imati neku vrstu komunikacione veze", ree Riard. "A ovi predmeti ostavljeni su ovde namerno, da nam pokau da je poseta Rami I primeena i snimljena." "Paukoliki bioti koji su pregledali Nortonove logore i opremu mora da su bili opremljeni senzorima za snimanje slike." "I sve ove stvari napravljene su prema slikama emitovanim sa Rame I na Ramu II." Posle Nikoline poslednje primedbe oboje su zautali, svako sledei sopstveni tok misli. "Ali zbog ega ele da saznamo sve to? ta bi trebalo sada da radimo?" Riard ustade i poe da koraa po sobi, a onda, iznenada, stade da se smeje. "Zar to ne bi bilo neverovatno", ree on, "kada bi se ispostavilo da je Dejvid Braun na kraju krajeva ipak u pravu. Moda se Ramanci zaista nimalo nisu zanimali za ono to su otkrili, ali su programirali svoje svemirske brodove da se ponaaju kao da ih zanimaju svi posetioci? Mogli su laskati onim vrstama na koje naiu tako to e vriti korekcije pravca leta i praviti proste predmete. Koja neverovatna ironija. Poto su sve nezrele vrste verovatno beznadeno okrenute sebi, posetioci ramanskim letelicama bili bi potpuno obuzeti pokuajima da shvate pretpostavljenu poruku..." "Mislim da si se zaleteo", prekide ga Nikol. "U ovoj taki samo znamo da je ovaj svemirski brod oigledno primio slike sa Rame I i da su kopije malih, svakodnevnih predmeta koje je nosila Nortonova posada ostavljene ovde, u ovoj sobi, da bismo ih mi nali." "Pitam se da li je tastatura beskorisna kao i sve ostalo", ree Riard kada ju je podigao. Otkucao je tasterima re "Rama". Nita se nije desilo. Pokuao je sa "Nikol". I dalje nita. "Zar se ne sea kako su stari modeli radili?" upita Nikol i nasmei se. Uzela je tastaturu. "Imali su zasebno dugme za ukljuivanje." Pritisnula je jedno neobeleeno dugme u gornjem desnom uglu tastature. Deo naspramnog zida skliznu u stranu i otkri veliku, crnu, kvadratnu povrinu, sa stranicom dugom oko jedan metar. Mala tastatura zasnivala se na onima koje su bile povezivane sa portabl kompjuterima prilikom prve misije na Ramu. Imala je etiri reda sa po dvanaest znakova, uz dodatno dugme za ukljuivanje u gornjem desnom uglu. Dvadeset est latininih slova, deset arapskih brojki i etiri matematike funkcije bili su dati na etrdeset

pojedinanih tastera. Ostalih osam tastera sadrali su na povrini simbole geometrijskih figura i, kao dodatak na to, mogli su se postaviti u poloaj "gore" ili "dole". Riard i Nikol brzo su nauili da su ti posebni tasteri prave komande ramanskog sistema. Metodom pokuaja i greke takoe su utvrdili da je posledica kucanja po bilo kom pojedinanom tasteru bila funkcija poloaja ostalih sedam tastera. Zbog toga je pritiskanje odreenih komandnih tastera moglo dati 128 razliitih rezultata. Sistem je ukupno omoguavao 1024 zasebne funkcije koje su se mogle zadati sa tastature. Pravljenje kompjuterskog renika bilo je zamoran posao. Riard se dobrovoljno prijavio za tu dunost. Koristei sopstveni kompjuter da pravi beleke, poeo je sa procesom razvoja osnova jezika za prevoenje posebnih komandi tastature. Prvobitni cilj bio je jednostavan - da uspeju da koriste ramanski kompjuter kao sopstveni. Jednom kada se dobije prevod, svaki zadati ulaz na portabl kompjutere sa 'Njutna' sadrae, kao deo izlaza, podatke o tome koja skupina pritisaka na ramanskoj tabli proizvodi slian odziv na crnom ekranu. ak i sa Riardovom inteligencijom i uz pomo kompjutera, zadatak je bio zastraujui. Isto tako, bio je to posao koji se nije mogao lako razdeliti na dvoje. Na Riardov predlog, Nikol je dvaput izila iz jazbine tokom prvog ramanskog dana koji su proveli u Beloj sobi. Oba puta pola je na duge etnje oko Njujorka, s vremena na vreme bacajui pogled na nebo ne bi li ugledala helikopter. Prilikom drugog izlaska, Nikol je otila do ambara u kome je pala u jamu. Do tada se ve toliko toga dogodilo da je njeno uasno iskustvo sa dna podsealo na davnu istoriju. esto je razmiljala o Borzovu, Vilsonu i Takagiiju. Svi kosmonauti znali su prilikom polaska sa Zemlje da je misija skopana sa rizicima. esto su uvebavani da rukuju vozilima u sluajevima opasnosti, kao i da reavaju probleme sa svemirskim brodom, za koje bi se moglo ispostaviti da im ugroavaju ivot. Ali nijedno od njih nije verovalo da e biti smrtnih sluajeva na misiji. Kada bismo Riard i ja nestali ovde u Njujorku, primeti Nikol za sebe, onda bi gotovo pola posade bilo nastradalo. To bi bila najgora katastrofa otkako smo ponovo zapoeli svemirske misije sa ljudskom posadom. Stajala je pokraj ambara, na gotovo istoj taki sa koje su poslednji put ona i Franeska razgovarale sa Riardom preko komunikatora. Dakle, zbog ega si lagala, Franeska? - upita se Nikol. Jesi li mislila da e moj nestanak na neki nain uutkati sumnje? Onog poslednjeg jutra u logoru Beta, pre nego to su ona i ostali poli u potragu za Takagiijem, Nikol je emitovala sve beleke iz svog portabl kompjutera na Rami preko mrenog sistema do radnog stola u svojoj odaji na 'Njutnu'. U to vreme Nikol je prebacila podatke da bi oslobodila memoriju u svom putnom kompjuteru, ukoliko joj ova zatreba. Ali sve je tamo, priseti se ona, ako to neki marljivi detektiv ikada potrai- droge, Dejvidov krvni pritisak, ak i skriveno pominjanje abortusa. I, razume se, Riardovo reenje kvara RoHira. Za vreme svoje dve etnje Nikol je ugledala nekoliko stonogih biota, jednom ak i buldoera, na samoj granici svog vidnog polja. Nije videla avijane, i nije ni ula, niti ugledala oktopauka. Moda oni izlaze samo nou, razmiljala je dok se vraala da veera sa Riardom. 49. MEUDEJSTVO

"Gotovo da nam je ponestalo hrane", ree Nikol. Zapakovali su ono to je preostalo od mana dinje i nagurali u Riardov ranac. "Znam", odvrati on. "Imam plan kako da nam nabavi jo." "Ja?" upita Nikol. "Zbog ega je to moj posao?" "Pa, pre svega, zahteva samo jednu osobu. Rad sa grafikom na ramanskom kompjuteru dao mi je ideju. Drugo, nemam vremena. Mislim da sam na samoj granici provaljivanja u operativni sistem. Postoji dvestotinak naredbi koje ne mogu da objasnim drugaije nego tako da omoguuju ulazak na novi nivo, neku vrstu prostora vieg reda u hijerarhiji." Riard je objasnio Nikoli tokom veere da je nauio kako da upotrebljava ramanski kompjuter kao one na Zemlji. Umeo je da skladiti i nalazi podatke, da izvodi matematike proraune, konstruie grafiku, ak da stvara nove jezike. "Ali nisam ni poeo da mu stvarno koristim mogunosti", rekao je on tada. "Veeras i sutra moram mu razotkriti jo tajni. Ponestaje nam vremena." Njegov plan za nabavku hrane bio je, zaista, varljivo jednostavan. Posle duge ramanske noi (tokom koje Riard svakako nije spavao vie od tri sata) Nikol ode to sredinjeg trga da ostvari plan. Na osnovu analize progresivnih matrica, Riard joj je dao tri mogua poloaja ploa za otvaranje poklopca iznad jazbine avijana. Bio je tako uveren u svoju analizu da nije ak hteo ni da raspravlja sa njom ta da uradi ako ne bude nala plou. Riard je bio u pravu. Nikol je lako nala plou. Onda je otvorila poklopac i povikala niz okomiti tunel. Nije bilo nikoga. Obasjala je svetiljkom tamu ispod sebe. Tenk-straar bio je na dunosti i iao je napred-nazad pred vodoravnim tunelom koji je vodio u odaju sa vodom. Nikol ponovo povika. Nije elela da silazi ak ni do prve terase, ukoliko je to ikako mogue. Iako ju je Riard uveravao da e doi da je spase ako bude kasnila, Nikol nije uivala u mogunosti da ponovo bude zarobljena sa avijanima. Da li je to ula udaljeno brbljanje? Nikol pomisli da jeste. Uzela je jedan od novia koje je nala u Beloj sobi i bacila ga u okomiti tunel. Ovaj odlete duboko dole, udarivi u terasu negde u blizini drugog glavnog nivoa. Ovog puta zaulo se glasno brbljanje. Jedan avijan uzlete u snop njene svetiljke, preko glave tenka-straara. Nekoliko trenutaka potom, poklopac poe da se zatvara i Nikol je morala da se odmakne. Raspravljala je o toj mogunosti sa Riardom. Nikol je ekala nekoliko minuta, a onda je ponovo pritisnula plou. Kada je drugi put povikala prema dubinama jazbine avijana, odgovor je smesta doao. Ovog puta njen prijatelj, avijan od crnog plia, izlete na pet metara od povrine i zagraja na nju. Nikoli je bilo jasno da joj je reeno da odlazi. Ali pre nego to se avijan okrenuo, Nikol izvadi kompjuterski monitor i aktivira snimljeni program. Dve mana dinje pojavie se na ekranu u grafikoj predstavi. Dok je avijan gledao, dinje se obojie, a potom glatki rez prikaza strukturu i boju unutar jedne od njih. Avijan od crnog plia doleteo je blie otvoru da bi bolje pogledao. Sada se okrenuo i zakretao prema pomrini ispod sebe. Posle nekoliko sekundi, druga poznata ptica, verovatno parnjak crnog, kadifenog pavijana, dolete i spusti se na prvu terasu ispod zemlje. Nikol ponovi sliku. Dve ptice poee da se dogovaraju, a zatim poletee dublje u jazbinu. Minuti su prolazili. Nikol je povremeno ula brbljanje iz dubina hodnika. Posle dueg vremena njena dva prijatelja se vratie; svaki je u kandama nosio malu mana

dinju. Sleteli su na trg u blizini otvora. Nikol poe prema dinjama, ali avijani nastavie da ih dre. Ono to je usledilo, bilo je (pretpostavljala je Nikol) dugo predavanje. Dve ptice grajale su i pojedinano i zajedno, sve vreme je gledajui i esto lupkajui po dinjama. Posle petnaest minuta, oigledno zadovoljni to su preneli poruku, avijani uzletee, napravie krug oko trga i nestadoe u svojoj jazbini. Mislim da su mi priale da su zalihe dinja male, pomisli Nikol, dok je ila nazad prema istonom trgu. Dinje su bile teke. Stavila je po jednu u svaki od dva ranca koje je ispraznila tog jutra pre nego to je pola iz Bele sobe. Ili, moda, da ubudue ne treba da ih uznemiravam. tagod bilo, vie neemo biti doekani dobrodolicom. Pomislila je da e Riard biti van sebe od oduevljenja kada se bude vratila u Belu sobu. I bio je, ali ne zbog Nikol i mana dinja. Imao je osmeh na licu od uha do uha, a jednu ruku je drao iza lea. "ekaj dok ti ne pokaem ta imam", ree on dok je Nikol praznila raneve. Riard stavi ruku ispred sebe i otvori je. U aci se nalazila usamljena crna lopta otprilike deset centimetara u preniku. "Ni u kom sluaju nisam utvrdio svu logiku, niti koliko informacija mogu uneti u jedan zahtev", ree Riard. "Ali uspostavio sam osnovno naelo. Moemo da traimo i primamo 'stvari' uz pomo kompjutera." "ta hoe time da kae?" upita Nikol, koja jo nije bila sigurna zbog ega se Riard toliko uzbudio oko male, crne lopte." "Napravili su ovo za mene", ree on i ponovo joj prui loptu. "Zar ne shvata? Negde ovde imaju fabriku i mogu da prave stvari za nas." "Onda moda 'oni', ko god da su, mogu poeti da prave za nas malo hrane", ree Nikol. Malo ju je ozlojedilo to to joj Riard nije ni estitao, niti joj se zahvalio na dinjama. "Avijani nam verovatno vie nee davati." "To nee biti problem", ree Riard. "Na kraju, kada budemo nauili pun opseg procesa postavljanja zahteva, moda emo moi da naruujemo ribu i ips, odrezak i prene krompire, bilo ta, sve dok ono to poelimo budemo mogli da izjavimo nedvosmislenim naunim terminima." Nikol se upiljila u svog prijatelja. Sa nepoeljanom kosom, neobrijanim licem, podonjacima i divljakim osmehom, na trenutak je liio na begunca iz ludnice. "Riarde", upita ona, "hoe li malo da uspori? Ako si pronaao sveti gral, moe li da odvoji bar sekundu da mi to objasni?" "Pogledaj na ekran", ree on. Koristei tastaturu nacrtao je krug, zatim ga je obrisao i napravio kvadrat. Za manje od jednog minuta Riard paljivo nacrta kocku u tri dimenzije. Kada je zavrio grafiku, stavio je osam funkcijskih tastera u odreeni poloaj i potom pritisnuo taster sa crteom malog kvadrata. Skupina neobinih simbola pojavila se na crnom monitoru. "Ne brini", ree Riard, "nije potrebno da razumemo pojedinosti. Naprosto, pitaju za dimenzije kocke." Zatim Riard unese niz podataka sa normalne alfanumerike tastature. "A sada", ree on i okrete se prema Nikol, "ukoliko sam sve uinio kako treba, dobiemo kocku, napravljenu od istog materijala kao i ova lopta, za oko deset minuta." Jeli su malo od novih dinja dok su ekali. Imale su isti ukus kao i prethodna. Odrezak i preni krompiri bili bi neverovatno dobri, pomisli Nikol, kada se iznenada boni zid podie za pola metra iznad tla, a u otvoru se pojavi crna kocka. "ekaj jedan trenutak, jo je ne diraj", ree Riard kada Nikol prie da bi bolje videla. "Pogledaj ovamo!" on obasja svetiljkom tamu iza kocke. "Iza tih zidova nalaze se

prostrani tuneli", ree on, "i mora biti da vode do fabrika toliko savrenih da ih ne bismo mogli ni prepoznati. Zamisli samo! Mogu ak da prave predmete prema narudbi." Nikol je poinjala da shvata zbog ega je Riard toliko oduevljen. "Sada imamo mogunost da upravljamo svojom sudbinom na makar mali nain", produi on. "Ukoliko uspem da provalim program dovoljno brzo, mogli bismo da zatraimo hranu, moda ak i ono to nam treba da napravimo amac." "Bez glasnih motora, nadam se", bocnu ga Nikol. "Bez motora", sloi se Riard. Dovrio je dinju i vratio se tastaturi. Nikol poe da se brine. Riard je tokom itavog ramanskog dana uspeo da doe samo do jo jednog otkria. Sve to je imao da pokae posle trideset osam sati posla (spavao je samo osam sati tokom itavog razdoblja) bio je jedan novi materijal. Umeo je da napravi "lake" crne predmete kao prva lopta, ija je specifina teina bila bliska balzovom drvetu, ili "teke" crne predmete, gustine sline hrastovini ili boru. Iscrpljivao se svojim radom. I nije mogao, ili nije hteo, da deli ita od svog tereta sa Nikol. ta ako mu je prvo otkrie bilo puka srea? - upinita se Nikol, dok se pela uz stepenice radi jutarnje etnje. Nije mogla da se ne brine zbog protraenog vremena. Preostalo je jo samo esnaest dana do Raminog susreta sa Zemljom. Nije bilo ni traga od spasilakog tima. U pozadini njenog uma stajala je misao da su moda Riard i ona potpuno naputeni. Pokuala je prethodne veeri da porazgovara sa Riardom o njihovim planovima, ali on je bio iscrpljen. Riard nije reagovao ni na koji nain kada mu je Nikol pomenula da je vrlo zabrinuta. Kasnije, kada je paljivo izloila sve raspoloive mogunosti i upitala ga za miljenje ta da rade, primetila je da je zaspao. Kada se sama Nikol probudila posle kraeg dremea, Riard je ve ponovo radio za tastaturom i nije dozvoljavao da mu panju skrenu bilo doruak, bilo razgovor. Nikol se saplela na sve veu gomilu crnih predmeta na podu kada je napustila Belu sobu radi rane jutarnje vebe. Nikol se oseala vrlo usamljeno. Poslednjih pedeset sati, koje je provela uglavnom sama, prolo je vrlo sporo. Jedini uzmak koji joj je pruao zadovoljstvo bilo je itanje. Imala je u memoriji kompjutera tekst pet knjiga. Jedna je bila njena medicinska enciklopedija, ali ostale etiri bile su za razonodu. Kladim se da je sva Riardova privatna memorija popunjena ekspirom, pomisli dok je sedela na zidu koji je okruivao Njujork. Gledala je prema Cilindrinom moru. U velikoj daljini, jedva vidljiva kroz dvogled zbog izmaglice i oblaka, razaznavala se severna udubina, kroz koju su prvi put uli u Ramu. U kompjuteru je imala dva oeva romana. Nikolino omiljeno tivo bila je Kraljica svih doba, pria o mladim danima Eleonore Akvitanske, poev od njene mladosti na vojvodskom dvoru u Poatjeu. Pria je sledila Eleonoru kroz venanje sa Lujem Kapeom od Francuske, njihov krstaki pohod do Svete zemlje i njen neobini lini zahtev za ponitenjem braka. Roman je dostizao vrhunac u Eleonorinom razvodu od Luja i veridbi sa mladim i uzbudljivim Henrijem Plantagenetom. Drugi roman Pjera de ardana u memoriji njenog kompjutera bio je njegovo opte prihvaeno remek-delo Ja, Riard Lavljeg Srca, meavina dnevnika glavnog lika i unutranjih monologa tokom dve zimske nedelje krajem dvanaestog veka. U romanu Riard i njegovi vojnici, tek iskrcani za novi krstaki pohod, logoruju u blizini Mesine, pod zatitom normanskog kralja Sicilije. Dok tamo boravi, slavni kralj-ratnik i homoseksualni sin Eleonore Akvitanske i Henrija Plantageneta u izlivu samoispitivanja oivljava glavne line i istorijske dogaaje svoga ivota.

Nikol se seala dugih rasprava sa enevjev, poto je njena kerka prethodnog leta proitala roman Ja, Riard. Mladu tinejderku oarala je pria i ona je iznenaivala majku postavljanjem izuzetno inteligentnih pitanja. Razmiljanje o enevjev nagna Nikol da se zapita ta li joj kerka u tom trenutku radi u Bovoau. Rekli su joj da sam nestala, nagaala je Nikol. Kako to u vojsci zovu? Nastradali u akciji? U oima njenog uma Nikol je videla kerku kako se svakog dana vraa iz kole na biciklu. "Ima li nekih vesti?" pita verovatno enevjev dedu kada pree prag vile. Pjer samo u tuzi zavrti glavom. Sada ima ve dve nedelje od kako me je neko poslednji put zvanino video. Da li se jo nada, draga keri? Nesrenu Nikol zahvati neodoljiva elja da razgovara sa enevjev. Na trenutak, ne priznajui stvarnost, Nikol nije mogla da prihvati injenicu da je odvojena od kerke milionima kilometara i da nema naina da razgovara sa njom. Digla se da se vrati do Bele sobe, razmiljajui u privremenom pomraenju da e odatle moi da telefonira enevjev. Kada je nekoliko sekundi potom povratila pribranost, Nikol je bila zapanjena kako joj je um lako obmanuo sebe. Zavrtela je glavom i sela na zid koji je gledao na Cilindrino more. Ostala je na zidu skoro dva sata, a misli su joj slobodno letele po raznolikim temama. Pred kraj tog razdoblja, dok se spremala za povratak u Belu sobu, misli joj se usredsredie na Riarda Vejkfilda. Pokuavala sam, moj britanski prijatelju, ree Nikol sebi. Bila sam otvorenija sa tobom nego sa bilo kim od Henrija. Ali to je samo stvar moje zle sree, da se naem ovde sa nekim ko ima jo manje samopouzdanja od mene. Nikol je oseala neodreenu tugu dok je koraala niz stepenice do drugog nivoa i skretala desno u vodoravni tunel. Tuga joj se izmenila u iznenaenje kada je ula u Belu sobu. Riard je skoio sa male crne stolice i pozdravio je zagrljajem. Obrijao se i oeljao kosu. ak je i oistio nokte. Poloena na crni sto nasred odaje bila je paljivo iseena mana dinja. Po jedno pare nalazilo se na dva crna tanjira pred stolicama. Riard privue stolicu i pokaza Nikoli da sedne. Obiao je sto i seo na svoju stolicu. Posegao je preko stola i uzeo Nikol za obe ruke. "eleo sam da se izvinim", ree on silovito, "zbog toga to sam bio takva seljaina. Poslednja dva dana ponaao sam se vrlo ravo. Pomiljao sam na hiljadu stvari koje sam eleo da ti kaem tokom ovih sati dok sam ekao", ree on uz oklevanje, dok mu je napregnuti osmeh plesao na usnama, "ali veine ne mogu da se setim... Znam da sam eleo da ti objasnim koliko su mi silno znaili princ Hal i Falstaf. Bili su mi najblii prijatelji... Nije mi bilo lako da podnesem njihovu smrt. Moj bol je jo veoma jak..." Riard ispi gutljaj vode i proguta ga. "Ali vie od svega", ree on, "ao mi je to ti nisam rekao kako si ti spektakularna osoba. Inteligentna, privlana, bistra, osetljiva - sve ono to sam ikada sanjao da u nai u jednoj eni. I pored naeg poloaja, plaio sam se da ti kaem ta oseam. Pretpostavljam da moj strah od odbacivanja see vrlo duboko." Suze navree na uglove Riardovih oiju i poee da mu se slivaju niz obraze. Blago je drhtao. Nikol je videla kako je neverovatan napor to bilo za njega. Prinela mu je ruke uz obraze. "I ja mislim da si ti vrlo poseban", ree ona.

50. VENO E IVETI NADA Riard je i dalje radio sa ramanskim kompjuterom, ali se ograniio na kratka razdoblja i ukljuivao Nikol kada god je mogao. etali su zajedno i askali kao stari prijatelji. Riard je zabavljao Nikol izvoenjem itavih scena iz ekspira. Imao je izuzetno pamenje i pokuavao je da igra obe strane u ljubavnim scenama iz Romea i Julije, ali svaki put kada bi preao u falseto, Nikol bi prsnula u smeh. Jedne noi priali su vie od sat o Omehu, plemenu Senufoa i Nikolinim vizijama. "Jasno ti je da mi je teko da prihvatim fiziku realnost nekih od tih pria", ree Riard, pokuavajui da opie svoju radoznalost. "Pa ipak, priznajem da ih smatram potpuno opinjavajuim." Kasnije je pokazao britko zanimanje za analiziranje simbolike njenih vizija. Bilo je oigledno da priznaje Nikoline mistine osobine kao jedan od inilaca njene bogate linosti. Spavali su zagrljeni pre nego to su vodili ljubav. Kada su konano imali odnos, bilo je to blago i bez urbe i oboje su bili iznenaeni njegovom lakoom i zadovoljstvom koje im je pruio. Nekoliko noi potom, Nikol je leala sa glavom na Riardovim grudima i utke lelujala na ivici sna. Riard je bio duboko zamiljen. "Pre nekoliko dana", ree on i probudi je pokretom, "pre nego to smo postali ovako bliski, rekao sam ti da sam svojevremeno razmiljao o samoubistvu. U to vreme plaio sam se da ti ispriam tu priu. Da li bi elela da je uje sada?" Nikol otvori oi. Okrenula se i naslonila bradu na njegov stomak. "Aha", rekla je. Pridigla se i poljubila ga u oko pre nego to je poeo da pria. "Pretpostavljam da zna da sam bio oenjen Sarom Tajdings kada smo oboje bili vrlo mladi", poe on. "Isto tako, bilo je to pre nego to se proslavila. Bila joj je prva godina sa Kraljevskim ekspirovim drutvom, koje je izvodilo Romea i Juliju, Kako vam drago i Simbelina u Stratfordu. Sara je igrala Rozalindu i Juliju i u obe uloge bila je fantastina. U to vreme imala je osamnaest godina, tek to je zavrila kolu. Zaljubio sam se u nju prve noi kada sam je video kao Juliju. Slao sam rue u njenu garderobu svake veeri i troio vei deo uteevine da vidim sve njene predstave. Otili smo na dve duge veere, a onda sam je zaprosio. Pristala je vie iz zapanjenosti, nego iz ljubavi. Otiao sam u Kembrid radi bavljenja istraivanjima kada je prolo leto. iveli smo u skromnom stanu, a ona je putovala do londonskog pozorita. Iao sam sa njom kad god sam mogao, ali posle nekoliko meseci studije su poele da zahtevaju vei deo mog vremena." Riard prekide priu i baci pogled na Nikol. Ona se nije ni pokrenula. Leala je jednim delom preko njega sa osmehom punim ljubavi na licu. "Nastavi", rekla je blago. "Sara je bila adrenalinski zavisnik. udela je za uzbuenjem i raznolikou. Svakodnevno i naporno ju je ljutilo. Kupovina bakaluka, na primer, bila je za nju ogromna gnjavaa. Bilo joj je previe teko da ukljui ekran i odlui ta e da narui. Isto tako je smatrala da je ma koja vrsta plana neverovatno ograniava. Voenje ljubavi moralo je svaki put da se izvodi u drugom poloaju ili da ga prati druga muzika; inae je bilo lanjski sneg. Izvesno vreme bio sam dovoljno kreativan da bih je zadovoljavao. Takoe sam vodio rauna o rutinskim stvarima da bih je oslobodio petljavine sa kunim poslovima. Ali dan ima samo ogranien broj sati. Na kraju, i pored

mojih solidnih mogunosti, studije poele su da trpe, jer sam troio svu energiju da bih joj ivot uinio zanimljivijim. Kada je prolo godinu dana otkako smo se venali, Sara je poelela da iznajmi stan u Londonu, kako ne bi morala da dugo putuje svake noi posle predstave. U stvari, ve je provodila dve noi nedeljno u Londonu, navodno sa jednom od svojih prijateljica glumica. Ali karijera joj se strelovito uspinjala i imali smo mnogo novca, tako da nije bilo razloga da se usprotivim. Nedugo potom glasine o njenom ponaanju poele su da se ire na sve strane. Odluio sam da ne obraam panju na njih, u strahu, pretpostavljam, da ona ne odlui da prizna kada je budem pitao. Onda me je kasno jedne noi, dok sam uio za ispit, telefonom pozvala neka ena. Bila je vrlo pristojna, iako oigledno uznemirena. Rekla mi je da je ena glumca Hjua Sinklera, i da gospodin Sinkler - koji je u to vreme glumio sa Sarom u amerikoj drami Po svakom vremenu - ima ljubavnu vezu sa mojom enom. 'U stvari', ree mi ona, 'on je u vaem stanu upravo u ovom trenutku.' Gospoa Sinkler poe da plae, a onda prekide vezu." Nikol prui ruku i blago pomilova Riarda po obrazu. "Uinilo mi se da su mi grudi eksplodirale", ree on, priseajui se bola. "Bio sam besan, uasnut, mahnit. Otiao sam do stanice i uzeo poslepononi voz do Londona. Kada me je taksi ostavio pred Sarinim stanom, otrao sam do vrata. Nisam kucao. Odjurio sam uz stepenice i zatekao njih dvoje kako spavaju goli u krevetu. Digao sam Saru i tresnuo je o zid - jo se seam zvuka kada joj je glava udarila u ogledalo. Onda sam u besu nasrnuo na njega, pesniio mu i pesniio lice, sve dok se nije pretvorilo u bezoblinu, krvavu masu. Bilo je odvratno..." Riard zastade i poe da plae bez glasa. Nikol mu obujmi rukom grudi koje su se nadimale. "Dragi, dragi", ree ona. "Bio sam ivotinja", nastavi on. "Bio sam gori nego to je ikada bio moj otac. Ubio bih ih da me nisu spreili ljudi iz susednog stana." Nekoliko minuta nijedno od njih nije reklo ni rei. Kada je Riard ponovo progovorio, glas mu je bio priguen, gotovo dalek. "Sledeeg dana, posle policijske stanice, reportera ute tampe i niza uzajamnih optubi sa Sarom, poeleo sam da se ubijem. To bih i uinio, samo da sam imao pitolj. Razmiljao sam o groznim alternativama - pilule, da iseem vene iletom ili da skoim sa mosta - kada me je pozvao jedan kolega-student da mi postavi neka sloena pitanja o relativnosti. Posle petnaest minuta razmiljanja o gospodinu Ajntajnu, samoubistvo mi je potpuno izilo iz vidokruga. Razvod, to svakako. ivot bez ena, vrlo verovatno. Ali smrt nije dolazila u obzir. Nisam mogao da prerano okonam svoju ljubav prema fizici." Glas mu se utia. Nikol obrisa oi i stavi svoje ruke u njegove. Nagla je svoje golo telo na Riardovo i poljubila ga. "Volim te", ree ona. Nikolin zvuni alarm oznaio je da je na Rami ponovo dan. Jo deset dana, pomisli ona posle brzog prorauna u glavi. Sada bi bilo najbolje da ozbiljno porazgovaramo. Alarm je probudio i Riarda. On se okrete i nasmei eni sa kojom je spavao. "Duo", ree Nikol, "kucnuo je as..." "Ree mor, da priamo o mnogo emu."

"Hajde, budi ozbiljan. Treba da odluimo ta emo da radimo. Prilino je oigledno da neemo biti spaseni." "Slaem se", ree Riard. Seo je i pruio ruku preko Nikolinog leaja da uzme koulju. "Uasavao sam se ovog trenutka danima. Ali pretpostavljam da smo konano doli do take u kojoj moramo razmotriti mogunost preplivavanja na drugu stranu." "Ne misli da ima naina da napravimo amac od nae crne tvari?" "Ne", odgovori on. "Jedan materijal je previe lak, a drugi preteak. Verovatno bismo mogli da napravimo hibrid koji bi bio plovan, kada bismo imali eksere, ali bez jedara ipak bismo morali da preveslamo na drugu stranu... Kako izgleda, nema nam druge do da plivamo." Riard ustade i prie crnom kvadratu na zidu. "Moji luckasti planovi nisu upalili, ha?" Lako je potapao kvadrat. "A nameravao sam da napravim odrezak i krompirie, kao i amac." "Najbolji planovi mieva i ljudi uvek se izjalove." "Kako je udan pesnik bio stari Robi. Nikada nisam shvatao ta ljudi vide u njemu." Nikol zavri odevanje i poe da radi vebe istezanja. "Auf", ree ona, "potpuno sam van forme. Danima nisam imala nikakve fizike aktivnosti." Nasmeila se Riardu, koji ju je podozrivo pogledao. "To se ne rauna, ti idiote." "Kod mene se rauna", ree on sa osmehom. "To je otprilike jedina vrsta fizikih vebi koja mi se ikada dopadala. Mrzeo sam kada smo na Akademiji imali one posebne vikende 'fizikog treninga'." Riard poloi male krike mana dinje na crni sto. "Jo tri obroka posle ovoga", ree on bez oseanja. "Mislim da bi bilo najbolje da zaplivamo pre nego to ponovo padne mrak." "Nee da poemo odmah ovog jutra?" upita Nikol. "Ne", odvrati on. "Kako bi bilo da poe na obalu i odabere mesto? Sino sam otkrio neto na kompjuteru to me je zapanjilo. Nee nam dati ni hranu, ni amac sa jedrima, ali moe biti da sam se najzad probio u novu vrstu strukture." Posle doruka, Nikol poljubi Riarda u znak pozdrava i ode na povrinu. Nije joj bilo potrebno dugo da osmotri obalu. Stvarno nije bilo razloga da radije odaberu jedan deo obale umesto nekog drugog. Turobna stvarnost skorog plivanja pritisnu Nikol. Sva je prilika, ree ona sebi, da ni ja ni Riard neemo biti ivi kada na Rami ponovo padne mrak. Pokuala je da zamisli kako bi to bilo da je pojede biot- ajkula. Da li bi to bila brza smrt? Ili bi se udavila svesna da su joj noge upravo odseene? Nikol se strese na tu misao. Moda bi trebalo da pokuamo da dobijemo jo jednu dinju... Znala je da to nema svrhe. Pre ili kasnije, morali su da preplivaju. Nikol okrete lea moru. Bar su ovih poslednjih nekoliko dana bili dobri, ree ona sebi, ne elei da vie razmilja o njihovoj sudbini. Bio je izvanredan sadrug. U svakom pogledu. Dopustila je sebi na trenutak luksuz da se priseti zadovoljstva koje su delili. Nikol se zatim nasmei i poe nazad prema jazbini. "Ali u ta to gledam?" upita Nikol kada nova slika blesnu na crnom ekranu. "Nisam sasvim siguran", odvrati Riard. "Znam samo da sam upao u nekakvu dugaku listu. Sea li se one konfiguracije naredbi koja daje redove simbola slinih sanskritu? Pa, listao sam po tom haotinom nizu i najzad primetio pravilnost. Zaustavio

sam se na poetku perioda, izmenio poloaj poslednja tri tastera i ponovo pritisnuo dvotaku. Iznenada se na ekranu pojavila slika. A svaki put kada bih otkucao alfanumeriki simbol, slika se menjala." "Ali otkud zna da gleda senzorski izlaz?" Riard unese naredbu i slika se izmeni. "Tu i tamo ugledam neto to prepoznajem", ree on. "Pogledaj ovo, na primer. Zar ne bi to moglo biti stepenite Beta gledano kamerom iz centra Sredinje nizije?" Nikol stade da prouavala sliku. "Mogue, ree ona, "ali ne vidim kako bi mogao da bude siguran." Riard ponovo naredi ekranu da se promeni. Sledee tri slike bile su neraspoznatljive. etvrta je prikazivala nekakvo oblije koje se uzdizalo ka vrhu ekrana. "A ova", ree on, "zar ne bi to mogao biti jedan od malih rogova, posmatran sa senzora u blizini vrha velikog roga?" Koliko god se trudila, Nikol nije mogla da predstavi sebi kakav bi bio pogled sa vrha dinovskog iljka u sreditu june oblasti. Riard je nastavio da menja slike. Samo je otprilike jedna od pet bila makar delimino jasna. "Negde u ovom sistemu svakako postoje algoritmi za izotravanje", ree on sebi. "Ako ih otkrijem, mogao bih da slike dovedem u iu." Nikol je videla da se Riard sprema za nov dugotrajni rad. "Mogu li najpre da ti malo skrenem panju?" ree ona, posee prema njemu i poljubi ga u usta. "Pretpostavljam da moe", odvrati on i ispusti tastaturu na pod. "Verovatno bi mi koristilo da proistim misli." Nikol je bila usred divnog sna. Nalazila se ponovo kod kue u svojoj vili u Bovoau. Riard je sedeo pored nje na kauu u dnevnoj sobi i drao je za ruku. Otac i kerka bili su nasuprot njih u foteljama. San joj prekinu Riardov uporni glas. Kada Nikol otvori oi, njen ljubavnik stajao je nad njom, dok mu je glas poigravao od oduevljenja. "ekaj dok ne vidi ovo, draga", ree on i prui ruku da je podigne. "Fantastino! Neko je i dalje ovde." Nikol otrese san iz svog uma i pogleda crni kvadrat na koji je Riard pokazivao. "Moe li da poveruje?" ree on, skaui od uzbuenja. "Nema nikakve sumnje. Vojni brod je jo na svom mestu." Nikol tek tada shvati da gleda sliku izvan Rame. Zatreptala je i poela da slua Riardovo nesreeno objanjenje. "Kada sam jednom utvrdio kod parametara za izotravanje, gotovo svaka slika postala je jasna. Onaj komplet slika koje sam ti pokazao ranije mora biti da predstavlja direktni prenos sa stotina Raminih senzora za vizuelno snimanje. A mislim da sam utvrdio kako da pristupim i drugim senzorskim bazama podataka." Riard je bio ushien. Obuhvatio je Nikol rukama i digao je sa tla. Grlio ju je i ljubio i skakao po sobi kao lud. Kada se konano malo smirio, Nikol provede skoro pun minut u prouavanju slike projektovane na crni kvadrat. Bio je to nepobitno vojni brod misije "Njutn"; mogla je da proita oznake. "Dakle, nauni svemirski brod je otiao kui", primeti ona Riardu. "Da", odgovori on, "kao to sam i oekivao. Plaio sam se da nee biti nijednog i da emo posle preplivavanja mora i dalje biti zarobljeni, ovog puta u veem zatvoru."

Ista briga muila je i Nikol. Ona se nasmei Riardu. "Onda je srazmerno jednostavno, zar ne? Preplivamo preko Cilindrinog mora i otpeaimo do linog prenosnika. Neko e nas ve ekati na vrhu." Nikol poe da pakuje stvari. Riard je u meu vremenu i dalje menjao slike na ekranu. "ta to sada radi, dragi?" upita Nikol blago. "Mislila sam da emo poi na plivanje." "Jo nisam proao itavu senzorsku listu otkako sam pronaao parametre za izotrenje slike", odvrati Riard. "Hou da budem siguran da ne proputamo nita kritino. Bie mi potreban jo otprilike jedan sat." Nikol prestade da se pakuje i sede pred ekran pokraj Riarda. Slike su zaista bile zanimljive. Neke su prikazivale prizore izvan Rame, ali veina je poticala iz unutranjosti, ukljuujui i podzemne jazbine. Jedan velianstven rakurs poticao je sa vrha ogromne odaje u kojoj su vrele lopte u svojoj sunerastoj pauini poivale na podu ispod obeenih mrea. Riard i Nikol posmatrali su sliku jedan trenutak, nadajui se da e ugledati crnog i zlatnog oktopauka, ali nisu opazili nikakvo kretanje. Bili su blizu kraja liste kada ih oboje zapanji slika donje treine stepenita Alfa. Tamo su niz stepenice silazile etiri ljudske figure u svemirskim odelima. Riard i Nikol gledali su pet sekundi prilike kako se sputaju, a onda su eksplodirali od radosti. "Dolaze!" ree Riard i podie ruke uvis. "Biemo spaseni!" 51. MREA ZA BEKSTVO Riard je postajao nestrpljiv. On i Nikol stajali su na zidinama Njujorka vie od jedan sat i pretraivali nebo u potrazi za nekim znakom helikoptera. "Gde su, kog avola?" reao je on. "Treba samo petnaest minuta roverom od podnoja stepenita Alfa do logorita Beta." "Moda gledaju negde drugde", ree Nikol ohrabrujue. "Smeno", ree Riard. "Svakako bi najpre otili do Bete - a ak i kada ne bi mogli da poprave komunikacioni sistem, bar bi nali moju poslednju poruku. Rekao sam da kreem motornim amcem do Njujorka." "Verovatno znaju da u gradu nema mesta za sletanje helikoptera. Moda i sami dolaze amcem." "A da najpre ne pogledaju mogu li nas nai iz helikoptera? Malo verovatno." Riard okrete pogled sa neba i stade da trai jedro. "amac. amac. Kraljevstvo za amac." Nikol se nasmeja, ali Riard jedva uspe da se malo nasmei. "Dva oveka mogla bi da sastave jedrenjak iz skladitu u Beti za manje od trideset minuta", besneo je on. "Prokletstvo, ta ih zadrava?" U osujeenosti Riard ukljui primopredajnik komunikatora. "Sluajte ovamo, momci. Ako ste igde u blizini Cilindrinog mora, javite se. A onda urno ovamo. Stojimo na zidu i dosta nam je ekanja." Nije bilo odgovora. Nikol sede na zid. "ta radi?" upita Riard.

"Mislim da se ti brine za nas oboje", odvrati ona. "A ja sam se umorila od stajanja i mahanja rukama." Ona se zagleda preko Cilindrinog mora. "Bilo bi mnogo lake", ree Nikol zavidljivo, "kada bismo mogli da preletimo na drugu stranu." Riard nakrivi glavu i zagleda se u nju. "Sjajna ideja", ree on posle nekoliko sekundi. "Kako to da nam ranije nije pala na pamet?" Smesta je seo i poeo da proraunava neto na kompjuteru. "Kukavice umiru mnogo puta pre sopstvene smrti", mumlao je on za svoj gro, "a hrabri osete ukus smrti samo jednom." Nikol je gledala kako joj prijatelj mahnito udara po tastaturi. "ta radi?" upita ona i proviri mu preko ramena prema kompjutrskom monitoru. "Tri!" dreknu on kada je zavrio proraun. "Tri treba da bude dovoljno." Riard pogleda zbunjenu Nikol. "Hoe li da uje najneuveniji plan u meuplanetnoj istoriji?" upita je on. "Zato da ne?" uzvrati ona sa sumnjiavim osmehom. "Napraviemo za sebe mree od materijala reetke, a avijani e sa nama preleteti Cilindrino more." Nikol je nekoliko sekundi gledala u Riarda. "Pod pretpostavkom da moemo da napravimo mree", ree ona sumnjiavo, "kako da nagovorimo avijane da obave svoj deo posla?" "Ubediemo ih da je to u njihovom interesu", odvrati Riard. "Ili emo im zapretiti na neki nain... Ne znam, ti moe da poradi na tome." Nikol je i dalje bila podozriva. "U svakom sluaju", produi Riard, dohvati je za ruku i poe sa zida, "to je mnogo bolje nego da stojimo ovde i ekamo na helikopter ili amac. Posle pet sati i dalje nije bilo ni traga od spasilake ekipe. Kada su zavrili sa pravljenjem mrea, Riard ostavi Nikol na zidu i ode u Belu sobu da ponovo proveri skupinu senzora. Vratio se sa novou da mu se uinilo da vidi ljudske figure u blizini logorita Beta, ali da je rezolucija na tom kadru naroito loa. Kao to su se dogovorili, Nikol je svakih pola sata upuivala pozive komunikatorom. Nije bilo odgovora. "Riarde", ree ona, dok je on programirao neku grafiku na svom kompjuteru, "ta misli, zbog ega je spasilaki tim koristio stepenite?" "Ko zna?" odvrati on. "Moda se lini prenosnik pokvario, a nije ostao nijedan inenjer." "Meni izgleda udno", premiljala je Nikol. Neto u vezi s tim me uznemirava, pomisli ona, ali se ne usuujem da to podelim sa Riardom sve dok ne budem umela sve da objasnim. On ne veruje u intuiciju. Nikol baci pogled na sat. Dobro je to smo racionirali dinju. Ako se spasilaki tim ne pojavi i ako ovaj ludi plan ne upali, neemo plivati do sledeeg dana. "Preliminarna konstrukcija je gotova", ree Riard glasno. On mahnu Nikoli da mu prie. "Ukoliko se slae sa mrenim crteom", ree on i pokaza na monitor u ruci, "onda u da produim sa detaljnom grafikom." Na slici su tri velika avijana, svaki sa po uetom obavijenim oko tela, leteli u jatu preko mora. Ispod njih je visila, okaena o tri ueta, trkljasta ljudska figura koja je sedela u nesigurnoj mrei. "Izgleda mi dobro", ree Nikol, ni na trenutak ne pomislivi da bi sve to moglo zaista da se ostvari. "Ne mogu da poverujem da ovo radimo", primeti Nikol i pritisnu plou da drugi put otvori jazbinu avijana.

Njihov prvi pokuaj da obnove kontakt imao je za posledicu oekivano odbijanje. Drugi put Riard je bio taj koji je povikao u jazbinu avijana. "Sluajte ovamo, vi avijani", zarea on svojim najstranijim glasom, "hou da popriam sa vama. Smesta. Da ste se odmah stvorili ovde." Nikol je morala da suzbije smeh. Riard poe da baca crne predmete u jazbinu. "Vidi", nacerio se on, "znao sam da e ove proklete stvari ipak za neto vredeti." Najzad zaue izvesne kretnje na dnu okomitog tunela. Ista dva avijana koja su ugledali mnogo puta ranije izlete povrh jazbine i zakreta na Riarda i Nikol. Nisu ni pogledali na monitor koji im je Riard pokazivao. Kada su zavrili sa kretanjem, avijani preletee preko tenka-straara i poklopac se ponovo zavri. "Ne vredi, Riarde", ree Nikol kada je zatraio da trei put otvori poklopac. "ak i nai prijatelji okrenuli su se protiv nas." Zastala je pre nego to je pritisnula plou. "ta emo ako nas napadnu?" "Nee napasti", ree Riard i pokaza Nikoli da otvori poklopac. "Ali za svaki sluaj, hou da ostane tamo. Ja u se pozabaviti naim pernatim prijateljima." Iz jazbine se zau galama im se poklopac podigao trei put. Riard smesta poe da uzvraa vikom i da baca crne predmete niz tunel. Jedan od njih pogodi tenka-straara i izazva malu eksploziju, kao puani pucanj. Dva uobiajena avijana poletee do otvora i zagrajae na Riarda. Njihova tri ili saetiri druga bila su odmah iza njih. Galama je bila neverovatna. Riard nije uzmicao. Vikao je i pokazivao na kompjuterski monitor. Najzad je uspeo da im skrene panju. Grupa avijana stala je da gledala grafiku predstavu leta preko mora. Riard onda podie mreu levom rukom i ponovo pusti demonstraciju na monitoru. Usledila je mahnita rasprava meu avijanima, ali na kraju Riard oseti da je izgubio. Kada su jo dva avijana preletela preko tenka-straara, Riard sie u jazbinu do prvog ispusta. "Stanite", dreknuo je koliko ga grlo nosi. Prijatelj crnog plianog avijana nasrnu na njega; njegov pretei kljun nije bio na vie od metar od Riardovog lica. Buka od sveg kretanja i graje bila je zagluujua. Riard se nije pokolebao. I pored protivljenja avijana, spustio se do drugog ispusta. Sada ne bi mogao da pobegne kada bi poklopac poeo da se zatvara. Ponovo je pridigao mreu i pokazao na monitor. Hor kretavih glasova uputi mu odgovor. A onda, kroz halabuku avijana, on zau novi zvuk, poput sirene za uzbunu koja najavljuje protivpoarnu vebu u koli ili bolnici. Svi avijani smesta uutae. Nemo su se spustili po ispustima i zagledali u tenak-straara. Jazbina je bila udno tiha. Posle nekoliko sekundi Riard zau lepet krila i nekoliko trenutaka potom novi avijan izlete u okomiti tunel. Lagano se podigao do njegove visine i stao da lebdi naspram njega. Imao je sivo pliano telo i otre, sive oi. Dva debela, blistavo crvena prstena, poput trenje, bila su mu obmotana oko vrata. Stvorenje poe da prouava Riarda, a onda slete na ispust naspram njega, sa druge strane tunela. Avijan koji se nalazio na tom mestu urno mu se skloni s puta. Kada je siva pliana ptica progovorila, bilo je to blago i vrlo jasno. Kada je govor bio gotov, crni pliani avijan uzlete do novopridolice i oigledno objasni uzrok galame. Dva avijana su nekoliko puta pogledala Riarda. Poslednji put, kada je pomislio da moda klimanje njihovih glava oznaava poziv, Riard ponovo prikaza grafiki let i podie mree. Ptica sa prstenovima boje trenje prilete do njega da pogleda poblie.

Stvorenje se zatim naglo pokrenu, preplaivi Riarda, i on se zamalo sunovrati sa ispusta. Ono to je mogao biti smeh avijana uutkalo je nekoliko rei sivog plianog voe, koji je zatim due od minut sedeo sasvim nepomino, kao da razmilja. Posle due pauze, voa avijana mahnu kandom prema Riardu, rairi ogromna krila i vinu se kroz otvor na dnevno svetlo. Nekoliko sekundi Riard se nije pomerio. Veliko stvorenje se podie u nebo iznad jazbine, a za njim uskoro poletee i dva poznata avijana. Nekoliko trenutaka kasnije Nikolina glava pojavi se u otvoru. "Dolazi li?" upita ona. "Ne znam kako si to izveo, ali izgleda da su nai prijatelji spremni." 52. LET 302 Riard vrsto pritee mreu oko Nikolinog struka i butina. "Noge e ti visiti", ree on, "i najpre, dok se vlakna mree budu istezala, imae oseaj da pada." "ta ako dotaknem vodu?" upita Nikol. "Mora imati poverenja da e avijani dovoljno visoko leteti da ti se to nee desiti", odvrati Riard. "Mislim da su sasvim inteligentni, naroito onaj sa crvenim prstenovima." "Misli li da je to kralj?" upita Nikol i udobnije namesti mreu. "Verovatno njegov ekvivalent", odgovori Riard. "Od samog poetka jasno je stavio do znanja da namerava da leti u sreditu formacije." Riard je koraao strmim usponom prema zidu i nosio sva tri ueta mree u rukama. Avijani su utke sedeli zajedno i gledali prema moru. Pokorno su dozvolili da im privee mreu oko sredine tela, odmah iza krajeva krila. Onda su gledali njegov kompjuterski monitor kada im je ponovo prikazao grafiku predstavu poletanja. Trebalo je da avijani polete zajedno, polako, da zategnu vezove mree iznad Nikoline glave, a zatim da je podignu pravo uvis pre nego to se upute na sever, preko mora. On proveri da li su vorovi sigurni, a zatim se vrati do Nikol u podnoju uspona. Bila je na samo pet metara iznad vode. "Ukoliko se, kojim sluajem, avijani ne vrate po mene", ree joj Riard, "ne ekaj zauvek. Kada pronae spasilaki tim, sastavi jedrilicu i doi ovamo. Ja u biti dole u Beloj sobi." Duboko je udahnuo. "Neka ti je sa sreom, draga", dodade Riard. "Upamti da te volim." Nikol je na osnovu lupanja srca znala da je trenutak poletanja konano doao. Lagano je poljubila Riarda u usta. "I ja volim tebe", promrmljala je. Kada su se odvojili iz zagrljaja, Riard mahnu avijanima na zidu. Sivi pliani avijan oprezno se podie u vazduh, a njegova dva sadruga krenue smesta za njim. Oni zalebdee u formaciji pravo iznad Nikol. Osetila je kako se tri ueta zateu i na trenutak se podigla u vazduh. Nekoliko sekundi potom, kada je elastino vlakno poelo da se rastee, Nikol ponovo poe da pada prema tlu. Avijani poletee vie, poavi preko vode, i Nikol se oseti kao da je jo-jo; poskoila je gore-dole kada se ue isteglo, a zatim sa trzajem skupilo poto se avijani hitro digoe na veu visinu. Bio je to uzbudljiv let. Jednom je dotakla vodu, ovlano, dok je jo bila blizu obale. Nakratko se prestraila, ali avijani je brzo podigoe pre nego to joj se ita drugo ovlailo osim stopala. Poto se materijal mree potpuno istegao, putovanje je postalo

prilino glatko. Nikol je sedela u mrei i drala se rukama za dva od tri ueta, dok su joj stopala visila na oko osam metara iznad vrhova talasa. Sredinji deo mora bio je prilino miran. Otprilike na pola puta Nikol ugleda dve velike, tamne figure kako plivaju ispod nje, uporedo sa njenim pravcem kretanja. Bila je sigurna da su to bioti-ajkule. Opazila je u vodi jo dve ili tri druge vrste, ukljuujui jednu dugaku i tanku poput jegulje, koja se podigla iz vode i posmatrala je kako prolee. Auf, pomisli Nikol dok je gledala vodu, ba mi je drago to ne plivam. Sletanje je bilo lako. Nikol se brinula da avijani moda nee shvatiti da se na suprotnoj strani mora nalazi pedesetmetarska padina. Nije trebalo da se brine. Dok su se primicali litici na severnom polucilindru, avijani blago poveae visinu. Nikol je oprezno sputena na desetak metara od ivice. Ogromne ptice sletee u njenoj blizini. Nikol se iskobelja iz mree i prie avijanima. Srdano im se zahvalila i pokuala da ih potape po glavama, ali se se ovi trzali od njenog dodira. Stvorenja su se odmarala nekoliko minuta, a onda, na znak svoga voe, poletee preko mora prema Njujorku. Nikol iznenadi jaina njenih oseanja. Klekla je i poljubila tlo. Tek tada je shvatila da zapravo nije oekivala da e ikada bezbedno pobei iz Njujorka. Na trenutak, pre nego to je poela da trai dvogledom spasilaki tim, oivela je sve to joj se desilo od onog sudbonosnog prelaska ledomobilom. Ono to je bilo pre Njujorka daleko je od mene itav ivot, ree ona sebi. Sada se sve promenilo. Riard odveza mreu sa voe avijana i baci je na tlo. Sada su sve ptice bile slobodne. Stvorenje sa sivim plianim telom nakrenu vrat da vidi da li je Riard zavrio. Bogato, trenji nalik crvenilo njegovih prstenova bilo je jo jasnije na punom dnevnom svetlu. Riard se upita ta su, zapravo, ti prstenovi i ta oznaavaju, znajui da postoji velika verovatnoa da vie nikada nee videti velianstvene tuine. Nikol prie Riardu. Kada je sleteo, strasno ga je zagrlila. Avijani su ponosito gledali, iskazujui radoznalost. I oni se, pomisli Nikol, sigurno ude nama. Lingvista u njoj zamisli kako bi to bilo stvarno govoriti sa vanzemaljskom vrstom, poeti sa razumevanjem kako funkcionie potpuno drugaija inteligencija... "Pitam se kako da im kaemo zbogom i hvala", govorio je Riard. "Ne znam", odvrati Nikol, "ali bilo bi ba lepo..." Zastala je i pogledala vou avijana. Ovaj pozva ostala dva stvorenja da priu i sve tri ptice stadoe okrenute prema Riardu i Nikol. Na znak, sve rairie krila najvie to mogu i napravie krug. Nainile su jedan pun okret po krugu, a zatim se vratile u pravu liniju, okrenute ljudima. "Doi", ree Nikol. "To moemo da uradimo." Nikol i Riard stadoe jedno pored drugog, pruenih ruku i okrenue se svojim ptijim prijateljima. Nikol onda poloi ruke na Riardova ramena i napravi pun krug sa njim. Riard, koji ponekad nije bio naroito spretan, sapleo se jednom, ali je uspeo da dovri okret. Nikol je zamiljala da se voa avijana smei kada se ona i Riard poravnae posle okreta. Tri avijana uzletee nekoliko sekundi potom. Dizali su se sve vie i vie u nebo, sve dok se nisu nali na granici Nikolinog vidnog polja. Onda su poleteli juno, preko mora, prema svom domu. "Sreno", proapta Nikol kada su otili.

Spasilaki tim nije bio u blizini logorita Beta. Zapravo, Riard i Nikol im nisu videli ni traga tokom tridesetominutne vonje roverom du obale Cilindrinog mora. "Mora da su ti momci stvarno tupavi", rogoborio je Riard. "Moja poruka tamo na Beti bila je jasno vidljiva. Da li je mogue da do sada nisu jo ni stigli dovde?" "Preostalo je manje od tri sata do mraka", odvrati Nikol. "Moda su se ve vratili na 'Njutna'." "U redu, onda, do avola s njima", ree Riard. "Hajde da neto prezalogajimo, a onda kreemo do linih prenosnika." "Misli li da treba da ostavimo malo dinje za kasnije?" upita Nikol nekoliko minuta potom, dok su jeli. Riard je zbunjeno pogleda. "Za svaki sluaj", dodade ona. "Kakav sluaj?" usprotivi se Riard. "ak i da ne naemo tu idiotsku spasilaku druinu i da moramo sami da se popnemo uz stepenite, svejedno emo se poistiti odavde odmah posle mraka. Upamti, ostajemo bez teine na vrhu stepenita." Nikol se nasmeji. "Pretpostavljam da sam po prirodi oprezna", ree ona. Vratila je nekoliko zalogaja dinje nazad u kontejner. Preli su tri etvrtine puta prema prenosniku i stepenitu Alfa kada su opazili etiri ljudske prilike u svemirskim odelima. inilo se kao da naputaju skupinu graevina oznaenih kao ramanski Pariz. Figure su koraale u smeru suprotnom od rovera. "Rekoh ti da su ti tipovi idioti", uskliknu Riard. "Nemaju dovoljno pameti ni da skinu svemirska odela. Mora da su posebna ekipa, poslata u rezervnoj letelici misije 'Njutnovoj', samo da nas nae i vrati nazad." On okrenu rover preko Sredinje nizije u smeru ljudi. Riard i Nikol zajedno poee da viu kada su se nali na stotinu metara, ali ljudi u svemirskim odelima nastavljali su svoju sporu procesiju prema zapadu. "Verovatno ne mogu da nas uju", predloi Nikol objanjenje. "Jo imaju na sebi lemove i komunikacionu opremu." Iznervirani Riard pritera rover na pet metara od kolone, zaustavi ga i urno iskoi. Brzo je potrao do voe, sve vreme viui. "Hej, momci", dreknu on, "ovde smo, iza vas. Samo treba da se okrenete..." Riard sleeno zastade dok je gledao u prazni izraz na licu predvodnika. Prepoznao je to lice. Isuse, bio je to Norton! On i protiv svoje volje uzdrhta kada mu trnci prooe kimom. Riard jedva uspe da im skoi sa puta kada etvorolana kolona lagano produi kraj njega. Oamuen od oka, utke je osmotrio tri preostala lica, od kojih nijedno nije izmenilo izraz dok su prolazili. Bila su to tri preostala kosmonauta sa misije u Ramu I. Nikol se nae uz njega nekoliko sekundi poto je poslednja prilika promakla. "ta je bilo?" upita ona. "Zato nisu stali?" Krv je potpuno nestala iz Riardovog lica. "Dragi, jesi li dobro?" "To su bioti", promumla Riard. "Prokleti ljudski bioti." "taaa?" odvrati Nikol sa tragom uasa na licu. Brzo je otrala do ela kolone i zagledala se u lice iza stakla lema. Bio je to nepobitno Norton. Svaka crta na licu, ak i boja oiju i nagovetaj brkova, bili su apsolutno savreni. Ali oi nisu govorile nita. I kretanje tela, sada kada je obratila panju na to, delovalo je vetaki. Svaki par koraka bio je pokret koji se ponavljao. Postojale su samo neznatne izmene od figure do figure. Riard je u pravu, pomisli Nikol. To su ljudski bioti. Mora biti da su napravljeni na osnovu slika, kao zubna pasta i etka. Panika joj na trenutak preplavi grudi. Ali nije

nam potrebna spasilaka ekipa, ree ona sebi, smirujui bojazan, vojni brod je i dalje usidren na vrhu cilindra. Riarda je oamutilo otkrie ljudskih biota. Sedeo je u roveru nekoliko minuta, ne elei da vozi, i postavljao Nikoli i sebi pitanja na koja nikako nije mogao odgovoriti. "Dakle, ta se ovde deava?" neprekidno je ponavljao. "Jesu li svi ti bioti zasnovani na stvarnim vrstama kakve se mogu nai negde u Vaseljeni? I zbog ega ih uopte izrauju?" Pre nego to su se odvezli do prenosnika, Riard je zahtevao da oboje naine mnogo metara video snimaka ljudskih biota. "Avijani i oktopauci su zapanjujui", ree on, dok je pravio specijalni snimak izbliza pokreta "Nortonove" noge, "ali ova traka ima da raspameti svakoga." Nikol ga podseti da je preostalo manje od dva sata do mraka i da e moda jo biti potrebno da se popnu uz Stepenite bogova. Zadovoljan to je snimio bizarnu kolonu za venost, Riard se spusti u vozako sedite i poe prema stepenitu Alfa. Nije bilo potrebe da izvedu ma kakav test da bi videli da li prenosnik ispravno radi; upravo se kretao kada su se dovezli do njega. Riard iskoi iz rovera i otra u kontrolnu sobu. "Neko se sputa", ree on i pokaza uz prenosnik. "Ili neto", turobno ree Nikol. Pet minuta inilo se poput venosti. Najpre ni Riard ni Nikol nita nisu govorili. Ali potom Riard predloi da moda sednu u rover za sluaj da zatreba da pobegnu na brzinu. Oboje usmerie dvoglede prema dugakom kablu koji se protezao navie prema nebesima. "ovek je!" kriknu Nikol . "To je general O'Tul", ree Riard nekoliko trenutaka kasnije. Zaista je bilo tako. General Majkl Rajan O'Tul, ameriki vazduhoplovni oficir, sputao se linim porenosnikom. Jo se nalazio na nekoliko stotina metara iznad Riarda i Nikol i nije ih ugledao. Bio je zauzet prouavanjem lepote tuinskog predela oko sebe uz pomo dvogleda. General O'Tul se pripremao da napusti Ramu poslednji put kada je, dok se dizao uz prenosnik, opazio neto to je podsealo na tri ptice kako lete prema jugu na nebu Rame. General je odluio da se vrati da vidi moe li ponovo da nae te ptice. Nije bio spreman za radosne pozdrave koji su ga ekali kada je stigao do kraja spusta. 53. TROJSTVO Kada je Riard Vejkfild napustio "Njutna" da bi se vratio u Ramu, general O'Tul je bio poslednji lan posade sa kojim se pozdravio. General je strpljivo ekao dok ostali kosmonauti nisu zavrili razgovor sa Riardom. "Stvarno si siguran da hoe to da uini?" upita Jano Tabori svog britanskog prijatelja. "Zna da e za koji sat odbor proglasiti zabranu odlaska na Ramu." "Do tada", nasmei se Riard Janou, "ja u ve biti na putu prema Beti. Tehniki, neu prekriti njihovo nareenje." "To je sranje", otro se umea admiral Hajlman. "Dr Braun i ja zapovedamo ovom misijom. Obojica smo ti rekli da ostane na 'Njutnu'."

"A ja sam vama rekao nekoliko puta", uzvrati Riard vrsto, "da sam unutar Rame ostavio neke line stvari koje su mi veoma vane. Osim toga, vi znate podjednako dobro kao i ja da ne postoji nita to bi ma ko od nas mogao da radi tokom sledeih nekoliko dana. Poto odluka o odustajanju jednom bude doneta, sve predviene aktivnosti bie obustavljene. Dobiemo nareenje kada da prekinemo dokovanje i uputimo se na Zemlju." "Podsetiu te jo jednom", odvrati Oto Hajlman, "da ono to radi smatram inom neposlunosti. Kada se budemo vratili na Zemlju, nameravam da protiv tebe..." "Pritedi dah, molim te, Oto", prekide ga Riard. Nije bilo prekora u njegovom glasu. Podesio je svoje svemirsko odelo i poeo da stavlja lem. Kao i uvek, Franeska je snimala prizor video kamerom. Bila je udnovato utljiva jo od svog privatnog razgovora sa Riardom pre jednog sata. inila se odsutna, kao da joj je um negde drugde. General O'Tul prie Riardu i prui ruku. "Nismo proveli mnogo vremena zajedno, Vejkfilde", ree on, "ali uvek sam cenio tvoj rad. Neka ti je tamo sa sreom. Nemoj bespotrebno rizikovati." Riarda iznenadi generalov topli osmeh. Oekivao je da e ameriki oficir oruanih snaga pokuati da ga nagovori da ne ide. "Velianstveno je u Rami, generale", uzvrati Riard. "Deluje kao meavina Grand Kanjona, Alpa i piramida - sve ujedno." "Izgubili smo ve etiri lana posade", odvrati O'Tul. "Hou da te vidim ovde ivog i zdravog. Bog te blagoslovio." Riard dovri rukovanje sa generalom, stavi lem i kroi prema vazdunoj komori. Nekoliko trenutaka potom, kada je Vejkfild otiao, admiral Hajlman poe da kritikuje generalovo ponaanje. "Razoarava me, Majkl", ree on. "Po tom toplom oprotaju mladi je mogao zakljuiti da zapravo odobrava to to ini." O'Tul se suoi sa nemakim generalom. "Vejkfild ima hrabrosti, Oto", ree on. "I ubeenja. Ne plai se ni Ramanaca ni disciplinskih sudova MSA. Cenim tu vrstu samopouzdanja." "Besmislica", usprotivi se Hajlman. "Vejkfild je galamdijski i drski kolarac. Zna ta je ostavio unutra? Par onih glupavih ekspirovskih robota. Taj naprosto ne voli da prima nareenja. Hoe sve da radi kako se njemu svia." "To ga ini vrlo slinim nama ostalima", primeti Franeska. Odaja je bila tiha na trenutak. "Riard je vrlo pametan", ree ona priguenim tonom. "Verovatno ima razloga to se vraa u Ramu, koje niko od nas ne shvata." "Samo se nadam da e se vratiti pre mraka, kao to je obeao", ree Jano. "Nisam siguran mogu li podneti da izgubim jo jednog prijatelja." Kosmonauti jedan po jedan izaoe iz prostorije u hodnik. "Gde je dr Braun?" upita Jano Franesku dok je koraao kraj nje. "Sa Jamanakom i Turgenjevom. Prave nove rasporede dunosti za povratak kui. Kako smo malobrojni, bie potrebno mnogo preusmeravanja po dunostima pre no to poemo." Franeska se nasmeja. "ak me je pitao mogu li da budem pomoni navigacioni inenjer. Moe li to da zamisli?" "Lako", odvrati Jano. "U ovom trenutku verovatno bi mogla da naui bilo koju inenjersku dunost." Iza njih Hajlman i O'Tul polagano su ili hodnikom. Kada su stigli do ogranka koji je vodio do njihovih privatnih odaja, general O'Tul okrete se da poe. "Samo trenutak", ree Oto Hajlman. "Treba da popriamo o neem drugom. Zbog te proklete

stvari sa Vejkfildom zamalo da to smetnem s uma. Moe li da doe do mog ureda za otprilike jedan sat?" "U sutini", ree Oto Hajlman i pokaza deifrovani kriptogram na monitoru, "to je velika promena u proceduri Trojstva. Stvar, meutim, nije iznenaujua. Sada kada znamo mnogo vie o Rami, oekivalo bi se da e se raspored unekoliko promeniti." "Ali nikada nismo predviali upotrebu svih pet oruja", odvrati O'Tul. "Dodatni par je ukrcan samo za sluaj zakazivanja prva tri. Tolika megatonaa mogla bi pretvoriti Ramu u paru." "To i jeste osnovna namera", ree Hajlman. Zavalio se u stolicu i nasmeio. "Onako izmeu nas", ree on, "mislim da se na generalsko osoblje tamo dole vri veliki pritisak. Smatra se da su Ramine sposobnosti prvobitno silno potcenjene." "Ali zato ele da stave dva najvea oruja u prolaz za transporter? I jedna megatonska bomba sigurno bi postigla eljeni ishod." "A ta ako iz nekih razloga ne eksplodira? Mora da postoji rezerva." Hajlman se razdragano nasloni na radni sto. "Mislim da ova promena procedure jasno odreuje strategiju. One dve bombe na kraju obezbedie da konstrukciona celina letelice bude u potpunosti unitena - to je neophodno kao jemstvo da Rama nee moi da manevrie posle udara. Ostale tri bombe razmetene su po unutranjosti kako bi se obezbedilo da nijedan deo Rame ne ostane poteen. Podjednako je vano da eksplozije dovedu do dovoljne promene brzine kako bi svi preostali komadi promaili Zemlju." General O'Tul naas predstavi sebi prizor dinovskog svemirskog broda koji unitava pet nuklearnih bombi. Nije to bila prijatna slika. Jednom, pre petnaest godina, on i dvadeset drugih generala iz VEV-a odleteli su na juni Pacifik da posmatraju eksploziju bombe od sto kilotona. Inenjersko osoblje VEV-a ubedilo je politike voe i svetsku tampu da je po jedna nuklearna proba neophodna "otprilike svakih dvadeset godina" da bi se proverilo da li e sve staro oruje zaista moi da se upotrebi u sluaju vanredne situacije. O'Tul i njegova grupa posmatrali su demonstraciju, navodno da bi nauili to je vie mogue o dejstvu nuklearnog oruja. General O'Tul bio je duboko u svojim uspomenama, priseajui se uasa od koga je osetio trnce po kimi pred tom vatrenom loptom koja se uzdie put mirnog neba junog Pacifika. Nije ni primetio kada mu je admiral Hajlman postavio pitanje. "Izvini, Oto", ree on. "Misli su mi malo odlutale." "Pitao sam te ta misli, koliko e im biti potrebno da daju odobrenje za Trojstvo." "Misli, u naem sluaju?" ree O'Tul u neverici. "Razume se", odvrati Hajlman. "Ne mogu ni da zamislim", uzvrati O'Tul brzo. "Oruje je ukljueno u inventar misije iskljuivo kao odbrambeno sredstvo od eventualnih neprijateljskih akcija Ramanaca. ak se seam i osnovnog scenarija - neizazvan napad tuinskog svemirskog broda na Zemlju, sa korienjem oruja visoke tehnologije koja nadilaze sposobnosti nae odbrane. Trenutna situacija je u potpunosti drugaija." Nemaki admiral stade da prouava amerikog kolegu. "Niko nije do sada mogao da zamisli svemirski brod Ramu na kursu sudara sa Zemljom", ree Hajlman. "Ukoliko ne izmeni putanju, izbuie ogromnu rupu u povrini i baciti uvis toliku prainu da e temperatura iznad itavog sveta znaajno opasti tokom nekoliko godina... tako bar naunici kau."

"Ali to je besmisleno", pobuni se O'Tul. "uo si raspravu tokom nedavne konferencije. Nijedna razumna osoba ne veruje da e Rama zaista udariti u Zemlju." "Sudar je samo jedan od nekoliko scenarija katastrofe. ta bi ti uinio da mora da donese odluku? Unitenje Rame je jedino bezbedno reenje. Niko ne gubi." Vidljivo potresen razgovorom, Majkl O'Tul se povue sa sastanka sa admiralom Hajlmanom i poe do svoje sobe. Prvi put otkako je doao u vezu sa misijom "Njutn", O'Tul pomisli da e mu moda stvarno biti nareeno da upotrebi svoj RQ kod kako bi aktivirao oruje. Nikada ranije, ak ni na trenutak, nije mu palo na pamet da su bombe u metalnim kontejnerima u stranjem delu vojnog broda ita vie od sredstva sa umanjenje straha civilnih politiara. Dok je sedeo za kompjuterskim terminalom u svojoj kabini, zabruinuti O'Tul priseti se rei Armanda Urbine, meksikog mirovnog aktiviste, koji je zagovarao potpuno razoruanje nuklearnog arsenala VEV. "Kao to smo videli i u Rimu i u Damasku", rekao je senjor Urbina, "ukoliko oruje postoji, moe se upotrebiti. Samo ako oruja uopte nema moe biti jemstva da ljudska bia nikada vie nee trpeti uase nuklearnog unitenja." Riard Vejkfild nije se vratio pre sputanja noi na Rami. Poto je komunikacionu stanicu Beta uragan izbacio iz upotrebe ("Njutn" je posmatrao otapanje Cilindrinog mora i nastajanje olujnih vetrova telemetrijskim ureajima relejno vezanim preko stanice Beta pre nego to je ova zamukla), Riard je iziao iz dometa komunikacija kada se naao na pola puta preko Sredinje nizije. Njegova poslednja poruka Janou Taboriju, koji se dobrovoljno prijavio da opsluuje komunikacionu vezu, bila je tipino vejkfildovska. Dok su signali iz unutranjosti Rame slabili, Jano je, lakim tonom, pitao Riarda kako eli da ga upamte 'njegovi oboavaoci' u sluaju da ga 'proguta Veliki galaktiki zloduh'. "Reci im da sam voleo Ramu ne mudro, ve predobro", uzviknu Riard u svoj komunikator. "ta to bi?" bio je zbunjen Oto Hajlman. Admiral je doao po Janoa da rasprave neki inenjerski problem na "Njutnu". "Unitio ju je", ree Jano, pokuavajui bez uspeha da ponovo dobije signal. "Ko je koga unitio... o emu to pria?" "Nije bitno", odgovori Jano, okrete se u stolici i zalebde u vazduhu. "A sada, ta mogu da uinim za vas, Herr admirale?" Okolnost da se Riard nije vratio nikoga nije zabrinula sve do nekoliko sati posle sledee ramanske zore. Kosmonauti koji su ostali na "Njutnu" ubedili su sebe prethodne noi da se Vejkfild zaneo nekim poslom ("Verovatno popravlja komunikacionu stanicu Beta", predloi Jano objanjenje), izgubio raun o vremenu i odluio da ne poe sam na put nou. Ali kada se izjutra nije vratio, mrane slutnje poee da proimaju lanove posade. "Ne znam zato to ne priznamo", ree Irina Turgenjeva posle dueg utanja svih prisutnih za vreme obeda. "Ni Vejkfild se nee vratiti. tagod da je uhvatilo Takagiija i de ardanovu, uhvatilo je i njega." "To je smeno, Irina", odvrati strasno Jano. "Da", ree ona. "To si stalno govorio. Jo od samog poetka, kada je general Borzov iseen u komade. Zatim je posredi bio nesrean sluaj kada je rakoliki biot napao Vilsona. Onda je kosmonaut de ardanova nestala je u prolazu..."

"Sluajnosti", povika Jano, "sve sluajnosti!" "Ti si glup, Janoe", povika Irina na njega. "Svemu i svakome veruje. Treba da raznesemo ovu prokletu stvar u paramparad pre nego to donese jo..." "Prekinite, prekinite", ree Dejvid Braun kada je dvoje istonoevropskih kolega nastavilo da raspravlja u istom tonu. "U redu je", dodade general O'Tul. "Svi smo malo napeti. Nema potrebe da se svaamo." "Hoe li iko poi da potrai Riarda?" emocionalni Jano postavi pitanje nikome posebno. "Ko bi bio toliko lud..." poe Irina. "Ne", umea se admiral Hajlman vrsto. "Rekao sam mu da je ta poseta neovlatena i da neemo poi za njim ni pod kakvim uslovima. Osim toga, dr Braun i dvoje pilota kau mi da jedva moemo da odletimo sa dva 'Njutnova' broda kui uz osoblje koje nam je preostalo - a njihova analiza pretpostavljala je da je Vejkfild sa nama. Ne smemo vie rizikovati." Nastala je duga i turobna tiina za trpezarijskim stolom. "Planirao sam da ovo saoptim svima kada obrok bude gotov", ree konano Dejvid Braun i ustade pokraj stolice, "ali izgleda mi da bi grupi i sada koristile dobre vesti. Pre jedan sat primili smo nareenja. Treba da poemo prema Zemlji za S-14 dana, dakle kroz neto manje od jednu sedmicu. Do tada emo uvebavati osoblje za nove zadatke, odmoriti se za povratak kui i obezbediti da svi inenjerski sistemi 'Njutna' funkcioniu kako treba." Kosmonauti Turgenjeva, Jamanaka i Sabatinijeva pokliem izrazie odobravanje. "Ako se u meuvremenu ne predvia povratak na Ramu", upita Jano, "zbog ega toliko ekamo? Sigurno bismo se mogli dobro pripremiti i za tri do etiri dana." "Ako sam dobro shvatio", odvrati dr Braun, "dvojica naih vojnih kolega imaju poseban zadatak koji e im oduzeti najvei deo vremena - a i poneto od naeg - tokom sledea tri dana." Bacio je pogled na Hajlmana. "Hoe li da im kae?" Admiral Hajlman ustade sa svog mesta. "Treba najpre da raspravim pojedinosti sa generalom O'Tulom", ree on zvonkim glasom. "Objasniemo to svima izjutra." O'Tulu nije bilo potrebno da mu Hajlman pokae poruku koja je stigla pre samo dvadeset minuta. Znao je ta u njoj stoji. U saglasnosti sa predvienom procedurom, tamo su se nalazile samo tri rei: Produiti sa Trojstvom. 54. JEDNOM HEROJ Majkl O'Tul nije mogao da zaspi. Preturao se po krevetu, putao omiljenu muziku i ponavljao nebrojeno puta "Zdravomariju" i "Oe na". Nita nije vredelo. udeo je za nekim skretanjem misli, neim to e ga naterati da zaboravi na dunosti i da da dui malo oduka. "Produiti sa trojstvom", ree on sebi najzad i usredsredi se na pravi razlog svog nemira. ta je to tano znailo? Upotrebiti telekomandovane viljukare, otvoriti kontejnere, izvaditi oruje (bilo je otprilike veliine friidera), proveriti podsisteme, staviti bombe u nosae, preneti ih do glavine Rame, prebaciti do lifta za velike terete... I ta jo? - pomisli on. Jo jedna stvar. Nee oduzeti vie od minuta po svakom oruju, ali bila je daleko najvanija. Svaka bomba imala je udvojene male numerike

tastature sa strane. On i admiral Hajlman trebalo je da upotrebe tastature da ubace posebne redoslede brojeva - to se nazivalo RQ kodom - pre nego to se oruje moglo aktivirati. Bez tih kodova bombe bi ostale apsolutno usnule zauvek. Prvobitne rasprave da li terba ukljuiti nuklearno oruje ili ne u ograniene zalihe "Njutna" odjekivale su nedeljama po hodnicima vojnih tabova VEV. Glasanje koje je usledilo okonano je neznatnom veinom. Odlueno je da "Njutn" ponese nuklearno oruje, ali da bi se stiala sveopta zabrinutost, reeno je i da se sprovedu otre bezbednosne mere koje e ga sauvati od neovlaene upotrebe. Tokom istih sastanaka, vojno rukovodstvo VEV izbeglo je pobunu javnosti tako to je kao strogo poverljivu klasifikovalo injenicu da "Njutn" nosi nuklearne bombe na svoj sastanak sa Ramom. ak ni civilnim lanovima posade "Njutna" nije reeno za postojanje oruja. Tajna radna grupa za bezbednosne procedure Trojstva sastala se sedam puta na etiri razliita mesta irom sveta pre lansiranja "Njutna". Da bi postupak korienja uinili neosetljivim na neispravne elektronske signale, za aktiviranje oruja odabrane su rune komande. Na taj nain ni ludak na Zemlji ni prestravljeni kosmonaut na "Njutnu" nije mogao aktivirati proces prostom elektronskom komandom. Trenutni ef personala VEV, blistavi, ali bezoseajni privrenik discipline po imenu Kazuo Norimoto, izrazio je zabrinutost da je bez elektronskih komandi vojska previe zavisna od ljudi odabranih za misiju. Meutim, uveravali su ga da je daleko bolje zavisiti od nekog oficira na "Njutnu" nego se brinuti zbog teroriste ili fanatika koji bi nekako saznao za ifru za aktiviranje. Ali ta ako nekog od vojnih oficira misije "Njutn" zahvati panika? Kako zatititi sistem od jednostranog ina nuklearnog rata nekog lana posade? Kada su rasprave okonane, odabrani bezbednosti sistem bio je relativno jednostavan. Bie tri vojna oficira u posadi. Svako od njih imae RQ kod poznat samo njemu. Runo uneseni podaci bilo koja dva od tih dugih brojanih nizova aktivirae oruje. Sistem je na taj nain bio zatien i od neposlunog i od preplaenog oficira. To je delovalo kao potpuno sigurno reenje. Ali naa trenutna situacija nikada nije uzeta u obzir u analizama moguih sluaja, pomisli O'Tul, dok je leao na lealjki. U sluaju ma kakve opasnosti, bilo vojne ili civilne, svaki od nas trebalo je da odredi zamenika i da ga uputi u svoj kod. Ali ko je mogao da pomisli da je operacija slepog creva opasna? Valerijev RQ umro je sa njim. to znai da sada sistem zahteva dvojicu od dvojice. O'Tul se preturi na stomak i pritisnu lice u jastuk. Sada je jasno shvatao zbog ega je jo budan. Ako ne ubacim svoj kod, bombe se ne mogu upotrebiti. Prisetio se ruka na vojnom brodu sa Valerijem Borzovim i Otom Hajlmanom tokom spokojnog putovanja prema Rami. "Re je o savrenom spoju discipline i uravnoteenosti", naalio se sovjetski general, "i to je verovatno odigralo ulogu u naem linom izboru. Oto e povui obara na najmanju provokaciju, a ti, Majkl, bie u agoniji oko moralnosti makar ti i ivot bio ugroen. Ja sam tu da razreim vor." Ali ti si mrtav, ree general O'Tul sebi, a nama je nareeno da aktiviramo bombe. Digao se sa lealjke i priao radnom stolu. Kao to je radio itavog ivota kada bi se naao suoen sa donoenjem neke teke odluke, O'Tul izvadi malu elektronsku belenicu iz depa i napravi dve kratke liste, jednu koja je sumirala razloge da sledi nareenja za unitenje Rame i drugu koja je sadrala razloge protiv toga. Nije imao strogo logikih razloga da se suprotstavi naredbi za unitenje - dinovska letelica verovatno je beivotna

maina, troje njegovih kolega gotovo je sigurno mrtvo, a nagovetena je nipoto bezazlena pretnja Zemlji. Ali O'Tul je ipak oklevao. Bilo je neeg u ispoljavanju tako izrazitog neprijateljstva to je vrealo njegova oseanja. Vratio se na lealjku i okrenuo na lea. Dragi boe, pomoli se on, zagledan u tavanicu, kako da znam ta je ispravno u ovoj situaciji? Molim te, pokai mi put. Samo trideset sekundi poto ga je probudio jutarnji alarm, Oto Hajlman zau blago kucanje po vratima. General O'Tul ue nekoliko trenutaka potom. Amerikanac je ve bio obuen. "Rano si ustao, Majkl", ree admiral Hajlman, pipajui za jutarnjom kafom, koja se ve pet minuta automatski grejala. "eleo sam da porazgovaram sa tobom", ree O'Tul prijatnim glasom. Uviavno je saekao da Hajlman uzme kafu. "O emu?" upita admiral. "eleo bih da odloi jutarnji sastanak." "Zato?" odvrati Hajlman. "Potrebna nam je pomo ostatka posade, kao to smo ti i ja zakljuili sino. to due ekamo sa poetkom, vei su izgledi da e nam odloiti polazak." "Jo nisam spreman", ree O'Tul. Obrve admirala Hajlmana se namrgodie. Ispio je dugi gutljaj kafe i osmotrio sadruga. "Shvatam", ree on tiho. "A ta ti je jo potrebno pre nego to bude spreman?" "Hteo bih da porazgovaram sa nekim, moda sa generalom Norimotom, da bih shvatio zbog ega unitavamo Ramu. Znam da smo ti i ja jue razgovarali o tome, ali hou da ujem razloge osobe koja daje nareenja." "Dunost je oficira da sledi nareenja. Postavljanje pitanja moe se smatrati za prekraj discipline..." "Shvatam ja sve to, Oto", prekide ga O'Tul, "ali nismo u ratnom stanju. Ne odbijam da se pokorim naredbi. Samo elim da budem siguran..." Glas mu se utia i O'Tul se zagleda u daljinu. "Siguran u ta?" upita Hajlman. O'Tul duboko udahnu. "Siguran da radim pravu stvar." Organizovan je video sastanak sa Norimotom i uobiajeni skup posade "Njutna" je odloen. Poto je u Amsterdamu bila duboka no, prolo je neko vreme pre nego to je ifrovana poruka mogla biti poslata i predstavljena efu osoblja VEV. Na svoj tipini nain, general Norimoto je zatim zahtevao jo nekoliko sati da pripremi svoj odgovor, kako bi mogao da dobije "zajedniko miljenje osoblja" o onome to e rei generalu O'Tulu. General i admiral Hajlman sedeli su zajedno u vojnom kontrolnom centru "Njutna" kada je poela Norimotova emisija. General Norimoto bio je odeven u punu vojnu uniformu. Nije se nasmeio kada je pozdravio oficire "Njutna". Stavio je naoare i poeo da ita pripremljeni tekst. "Generale O'Tule, paljivo smo razmotrili pitanja sadrana u vaoj poslednjoj emisiji. Sve vae nedoumice nalazile su se na spisku tema razmatranih ovde na Zemlji pre nego to smo doneli odluku da nastavimo sa 'Trojstvom'. Prema posebnim uslovima sadranim u operativnim protokolima MSA-VEV, vi i ostatak vojnog personala 'Njutna' trenutno ste deo mog posebnog osoblja; prema tome, ja sam va naredbodavni oficir. Poruku koja vam je odaslata morate smatrati nareenjem."

Na licu generala Norimota naas se pojavi titraj osmeha. "Pa ipak", nastavi on da ita, "zbog znaaja akcije sadrane u nareenju i vae oevidne zabrinutosti u vezi sa njenim posledicama, evo tri obrazloenja koja bi trebalo da vam pomognu da shvatite nau odluku: Jedan. Ne znamo da li je Rama prijateljski ili neprijateljski nastrojen. Nemamo naina da doemo do dodatnih podataka koji nam mogu pomoi da to razreimo. Dva. Rama juri prema Zemlji. Mogao bi udariti u nau matinu planetu, preduzeti neprijateljske akcije poto se jednom nae u naoj okolini, ili izvriti dobroinstva o kojima u ovom asu ne moemo nita znati. Tri. Izvoenjem 'Trojstva' dok je Rama jo na deset ili vie dana daleko, moemo jemiti bezbednost planete, bez obzira na Ramine namere ili budue akcije." General je zastao na najkrai trenutak. "To je sve", zakljui on. "Nastavite sa 'Trojstvom'." Ekran se ugasi. "Jesi li zadovoljan?" upita Hajlman. "Pretpostavljam", uzdahnu O'Tul. "Nisam uo nita novo, ali drugo nije trebalo ni da oekujem." Admiral Hajlman pogleda na sat. "Protraili smo gotovo itav dan", ree on. "Hoemo li da odrimo sastanak posade posle veere?" "Bolje ne", odvrati O'Tul. "Ova epizoda me je iznurila, a sino jedva da sam uopte spavao. Vie bih voleo da saekamo do jutra. Ujutro, general O'Tul nije doao na sazvani sastanak posade. Telefonirao je Hajlmanu i zamolio generala da nastavi raspravu bez njega. O'Tul se izvinio da je 'gadno pokvario stomak'. Sumnjao je da admiral Hajlman veruje u njegovo opravdanje, ali to zapravo nije bilo bitno. O'Tul je pratio sastanak na televizoru u svojoj kabini i nijednom ga nije ni prekinuo da bi neto rekao. inilo se da nijedan kosmonaut nije iznenaen to "Njutn" nosi nuklearni arsenal. Hajlman je temeljito objasnio ta treba da se radi. Zatraio je pomo Jamanake i Taborija, kao to su se dogovorili on i O'Tul, i u kratkim crtama izloio redosled dogaaja koji e biti zakljueni upotrebom oruja u unutranjosti Rame za sedamdeset dva sata. To bi posadi ostavilo jo tri dana da se pripremi za polazak. "Kada e bombe eksplodirati?" upita nervozno Jano Tabori poto je admiral Hajlman zavrio. "Bie podeene da eksplodiraju ezdeset sati posle naeg predvienog polaska. Prema analitikim modelima, trebalo bi da izaemo iz oblasti razletanja odlomaka za dvanaest sati, ali iz razloga bezbednosti odreeno nam je u proceduri da oruje ne bude aktivirano dok se ne budemo nalazili na dvadeset etiri asa leta odavde... Ukoliko nam polazak bude odloen zbog neke krize, uvek moemo ponititi vreme detonacije elektronskom komandom." "To zvui ospokojavajue", primeti Jano. "Ima li jo pitanja?" upita Hajlman. "Samo jedno", ree Jano. "Dok razmetamo stvari po unutranjosti Rame, pretpostavljam da bi bilo u redu ako malo pogledamo unaokolo u potrazi za naim izgubljenim prijateljima. U sluaju da moda lutaju..." "Rokovi su vrlo uski, kosmonaute Tabori", odvrati admiral, "a za samo postavljanje u unutranjosti Rame imamo na raspolaganju tek nekoliko sati. Na nesreu,

zbog odlaganja poetka ove opercije, instaliraemo oruje na predvieni poloaj dok u Rami bude mrak." Sjajno, pomisli O'Tul u svojoj kabini. Jo jedna stvar na moju duu. Ali, sve u svemu, admiral Hajlman je izvanredno vodio sastanak. Ba lepo to Oto nita nije rekao o kodu, pomisli O'Tul. Verovatno je zakljuio da u se opametiti. I po svoj prilici je u pravu. Kada se O'Tul probudio posle kratkog spavanja, ve je proao ruak i on je umirao od gladi. Nije bilo nikog u trpezariji osim Franeske Sabatini; dovravala je kafu i prouavala neke inenjerske podatke na kompjuterskom monitoru. "Jesi li bolje, Majkl?" upita ona kada ga je ugledala. Klimnuo je. "ta to ita?" upita O'Tul. "Uputstvo za izvrni softver", odvrati Franeska. "Dejvid se veoma brine da bez Vejkfilda neemo znati ak ni da li 'Njutnov' softver radi ispravno ili ne. Sada uim kako da oitam dijagnostiki izlaz samotestiranja." "Auf", zviznu O'Tul. "To je poprilino teko za jednog novinara." "Pa ba i nije toliko zapetljano." Franeska se nasmeja. "A i izuzetno je logino. Moda u u sledeoj karijeri biti inenjer." O'Tul napraviu sebi sendvi, uze pakovanje mleka i pridrui se Franeski za stolom. Stavila je ruku na njegovu podlakticu. "Kada ve priamo o buduim karijerama, Majkl, jesi li razmislio o svojoj?" On je pogleda upitno. "O emu to pria?" "Nalazim se u stupici svoje uobiajene profesionalne nedoumice, dragi moj prijatelju. Moje dunosti kao novinara u neposrednom su sukobu sa mojim oseanjima." O'Tul prestade da vae. "Hajlman ti je rekao?" Klimnula je. "Nisam glupa, Majkl. Otkrila bih pre ili kasnije. A to je velika, velika pria. Moda jedna od najveih na misiji. Moe li da predstavi sebi naslov veernjih novina: 'Ameriki general odbija da izvri nareenje da uniti Ramu. Direktan prenos u pet!'?" General poe da se brani. "Nisam odbio. Procedura 'Trojstva' ne zahteva da ubacim kod sve dok oruje ne bude izvaeno iz kontejnera..." "I bude sremno za smetanje u nosae", dovri Franeska reenicu. "to e se dogoditi kroz otprilike osamnaest asova. Sutra izjutra, ako sam tano izraunala... Nameravam da budem u blizini kako bih snimala taj istorijski dogaaj." Digla se od stola. "I, Majkl, ukoliko se to pita, nisam pomenula tvoju poruku Norimotu ni u jednom izvetaju. Moda u tvoj razgovor sa njim pomenuti u svojim memoarima, ali njih neu objaviti bar u sledeih pet godina." Franeska se okrete i zagleda pravo u O'Tulove oi. "Preko noi e se od meunarodnog heroja pretvoriti u propalicu, prijatelju moj. Nadam se da se vrlo, vrlo paljivo razmotrio svoju odluku." 55. MIKAELOV GLAS General O'Tul proveo je po podne u svojoj kabini i pratio na monitoru kako Tabori i Jamanaka proveravaju nuklearno oruje. Bio je izuzet, zbog svog navodnog

poremeaja stomaka, sa propisanog zadatka provere nuklearnog oruja. Procedura je bila iznenaujue jednostavna i neposredna; nikome ne bi palo na pamet da joj je cilj da se uniti najvelianstvenija konstrukcija koju je oveanstvo ikada ugledalo. Pre veere O'Tul posla poziv svojoj eni. "Njutn" se sada velikom brzinom pribliavao Zemlji i kanjenje izmeu predaje i prijema bilo je krae od tri minuta. Staromodni dvosmerni razgovori ponovo su postali mogui. Njegov razgovor sa Ketlin bio je srdaan i ticao se svakidanjih stvari. General O'Tul nakratko pomisli da podeli svoju moralnu dilemu sa enom, ali je shvatio da videofon nije siguran i odluio je da to ne uini. Oboje su izrazili uzbuenje to e se ponovo videti u bliskoj budunosti. General je veerao sa posadom. Jano je bio u jednom od svojih galamdijskih raspoloenja i zabavljao je ostale priama o popodnevu sa "mecima", kako je uporno nazivao nuklearne bombe. "U jednom asu", ree Jano Franeski, koja se neprekidno smejala otkako je pria poela, "poslagali smo sve metke na tlo i poreali ih u niz, kao domine. Tako sam prepao Jamanaku da se usrao od straha. Preturio sam prednju i sve ostale su odmah popadale, klang, bang, u svim pravcima. Hiro je bio sigurn da e eksplodirati." "Zar nisi pomislio da moe da oteti neku kritinu komponentu?" upita Dejvid Braun. "Nisam", odvrati Jano. "Uputstva koja mi je dao Hajlman kau da ne bih mogao da otetim te stvari ni da ih bacim sa vrha Trampovog tornja. Osim toga", dodade on, "jo nisu funkcionalne. Je li tako, Herr admirale?" Hajlman klimnu, a Jano se baci na novu priu. General O'Tul odluta u mislima, uzalud se upirui da odagna poreenje tih metalnih predmeta na vojnom brodu sa peurkastim oblakom na Pacifiku... Franeska prekide njegovo sanjarenje. "Ima hitan poziv na privatnoj vezi, Majkl", ree ona. "Predsednik Botvel e govoriti kroz tobom za pet minuta." Razgovor za stolom se prekide. "Pa", ree Jano sa osmehom, "mora biti da si krupna zverka. Ne poziva puca Botvel bilo koga." General O'Tul se pristojno izvini svima za stolom i ode u svoju kabinu. Mora biti da zna, razmiljao je dok je nestrpljivo ekao na vezu. Ali, razume se. On je predsednik Sjedinjenih Drava. O'Tul je bio oboavatelj bezbola, a njegov omiljeni tim bili su Red Soksi iz Bostona. Bezbol je ukinut u jeku Velikog haosa, godine 2141, ali nova grupa vlasnika vratila je lige etiri godine kasnije. Kada je Majkl imao est godina, 2148, njegov otac odveo ga je do Fenvej Doma da gleda utakmicu izmeu red Soksa i havanskih Hurikejna. Bio je to poetak ivotne ljubavi za O'Tula. erman Botvel bio je levoruku puca za Red Sokse izmeu 2172. i 2187. Bio je izuzetno popularan. Roen je u Misuriju, a njegova prirodna skromnost i staromodna posveenost tekom radu bili su isto tako izuzetni kao i 527 pogodaka koje je postigao tokom svojih esnaest godina u prvoj ligi. Tokom poslednje godine njegove bezbol karijere, Botvelova ena poginula je u uasnoj nesrei na moru. ermanova odluka bez ikakvog roptanja da se posveti odgovornosti podizanja dece kao jedini roditelj bila je hvaljena na sve strane. Tri godine kasnije, kada se oenio Lindom Blek, dragom kerkom guvernera Teksasa, mnogima je postalo oigledno da erman ima na umu politiku karijeru.

Napredovao je velikom brzinom. Najpre pomonik guvernera, a zatim guverner i predsedniki kandidat. Godine 2196. ubedljivom veinom izglasan mu je pristup u Belu kuu; predvialo se da e glatko pobediti kandidata hrianskih konzervativaca na iduim optim izborima 2200. "Halo, generale O'Tule", ree ovek u plavom odelu, sa prijateljskim osmehom, koji se pojavio na ekranu. "Ovde erman Botvel, tvoj predsednik." Predsednik nije koristio beleke. Nagao se napred u jednostavnoj stolici, laktova oslonjenih na butine i aka sklopljenih ispred sebe. Govorio je kao da sedi pored generala O'Tula u neijoj dnevnoj sobi. "Pratio sam misiju 'Njutn' sa velikim zanimanjem - kao i svi ostali u mojoj porodici, ukljuujui Lindu i etvoro dece - jo od lansiranja. Ali naroito sam paljiv postao u poslednjih nekoliko nedelja, otkako ssu se tragedije okomile na vas i vaim hrabrim kolegama. Uf, uf. Ko bi ikada i pomislio da takve stvari kao to je ramanski brod mogu uopte da postoje. Stvarno je to neverovatno... Uglavnom, ako sam dobro razumeo nae predstavnike u VEV-u, izdata je naredba da se uniti Rama. Ja znam da se takve odluke ne donose lako i da zahtevaju ogromnu odgovornost od ljudi kao to ste ti. Pa ipak, ubeen sam da je to pravi potez. Da, generale moj, ja znam da je to ispravno. A tu vam je i moja kerka Kortni ima osam godina - koja se budi se morama skoro svake noi. Gledali smo kada ste pokuavali da uhvatite onog bi-ota, onog to izgleda kao rak, i jao, to je bilo stvarno uasno. Sada Kortni zna - sve je bilo na televiziji - da Rama ide di-rektno na Zemlju i stvarno se plai. Prestravljena je. Misli da e itavu dravu preplaviti te stvari to lie na rakove i da e nju i njene prijatelje raskomadati kao novinara Vilsona. Govorim vam sve ovo, generale, zato to znam da ste suoeni sa velikom odlukom. A uo sam u poverenju da moda oklevate da unitite taj avolski svemirski brod i sva njegova uda. Ali, generale, ja sam priao Kortni o vama. Rekao sam joj da ete vi i vaa posada razneti Ramu u parie znatno pre nego to stigne do Zemlje. Zato sam zvao. Da vam kaem da raunam na tvas. Ba kao i Kortni." General O'Tul je mislio, pre nego to je sasluao predsednika, da e moi da iskoristi njegov poziv i izloiti svoju nedoumicu pred voom naroda Amerike. Zamiljao je da bi ak mogao da upita pucaa Botvela o prirodi vrste koja unitava da bi se zatitila pred pretnjom koja nije mnogo verovatna. Ali posle praktino savrenog kratkog govora biveg igraa bezbola, O'Tul nije imao nita da kae. Kako da odbije da uslii takvu molbu? A sve Kortni Botvel sa itave planete raunale su na njega. Poto je odspavao pet sati, O'Tul se probudi u tri asa. Bio je svestan da je suoen sa najvanijim odlukom svog ivota. inilo mu se da je sve to je dotad radio, njegova karijera, religijske studije, ak i porodine delatnosti, predstavljalo samo pripremu za ovaj trenutak. Bog mu je poveruo veliku odluku. Ali ta je Bog eleo da uini? O'Tulovo elo obli se znojem kada je klekao pred Isusovom slikom na krstu iza stola. Dragi Gospode, ree on i ozbiljno sklopi dlanove, as mi se primakao, a ja i dalje ne vidim jasno volju tvoju. Bilo bi mi lako da samo sledim nareenja koja su mi data i da uinim ono to svi ele. Ali da li je to i tvoja elja? Kako da budem siguran?" Majkl O'Tul sklopi oi i poe da se moli da mu se ukae pravac, sa arom koji je prevazilazio sve to je do tada osetio. Dok se molio, prisetio se drugog vremena, pre mnogo godina, kada je bio mladi pilot koji je radio u okviru privremenih mirovnih snaga

u Gvatemali. O'Tul i njegovi ljudi probudili su se jednog jutra i otkrili da su njihovu malu vazduhoplovnu bazu potpuno opkolili desniarski teroristi koji su pokuavali da obore na kolena mladu i neiskusnu demokratsku vladu. Subverzivci su eleli avione. U zamenu za njih jemie bezbedan prolaz za O'Tula i njegove ljude. Major O'Tul uzeo je petnaest minuta da razmisli i da se pomoli pre nego to je odluio da se upusti u borbu. U nastaloj bitki avioni su uniteni, a gotovo polovina njegovih ljudi je izginula, ali simboliko uporite protiv terorizma ohrabrilo je mladu vladu i mnoge druge u Srednjoj Americi u vreme kada su se siromane zemlje oajniki borile da prevaziu opustoenost posle dve decenije krize. O'Tul je dobio orden asti, najvie odlikovanje VEV-a, za svoje poduhvate u Gvatemali. Na palubi "Njutna", mnogo godina kasnije, proces odluivanja generala O'Tula bio je znatno manje jednostavan. U Gvatemali mladi major nije morao mnogo da se pita o moralnosti svoga ina. Meutim, dobijeno nareenje da uniti Ramu bilo je sasvim drugaije. Prema O'Tulovom miljenju, tuinski brod nije preduzeo nikakve ratoborne korake. Osim toga, on je znao da je naredba bila zasnovana pre svega na dva inioca: strahu od toga ta bi Rama mogao da uini i galami ksenofobinog javnog mnjenja. Istorijski posmatrano, i strah i javno mnjenje bili su na ravom glasu zbog svoje nepostojanosti u pogledu moralnosti. Kada bi nekako mogao da dozna ta je prava namera Rame, onda bi mogao... Pod slikom Isusa iza radnog stola u njegovoj kabini nalazio se mali kip mladog oveka kovrdave kose i krupnih oiju. Ta figura svetog Mikaela od Sijene pratila je O'Tula na svim putovanjima na koja je iao otkako se venao sa Ketlin. Kada mu je pogled pao na statuu, u glavi mu se rodi jedna pomisao. General O'Tul otvori jednu ladicu u svom stolu i izvadi elektronsku svetu knjigu. Ukljuio je napajanje, proverio meni svete knjige i pristupio listi propovedi Svetog Mikaela. Pod odrednicom 'Rama' general pronae skupinu razliitih srodnih referenci. Onu koju je traio bila je jedina oznaena masnim slovima. Taj referenca predstavljala je znamenitu sveevu 'Raminu propoved', izreenu u logoru pred grupom od pet hiljada Mikealovih sledbenika tri nedelje pre holokasta u Rimu. O'Tul poe da ita. "Moje dananje obraanje elim da posvetim temi koju je pomenula sestra Dudi na naem savetu, naime, ta je osnova moje izjave da bi vanzemaljski svemirski brod zvani Rama mogao lako biti prva obznana drugog dolaska Hristovog. Shvatite da u ovom asu nemam nikakvih jasnih otkrovenja ni u jednom, ni u drugom smeru; meutim, Bog mi je nagovestio da e glasnici sledeeg dolaska Hrista morati da budu izuzetni, ili ih narodi Zemlje uopte nee opaziti kao takve. Puki aneo ili dva to duvaju u trube na nebu nee biti dovoljni. Glasnici moraju poiniti zaista spektakularne stvari da bi privukli panju. Postoji prethodni sluaj, utvren u proroanstvima Starog zaveta, koja previaju dolazak Hrista, o proroanskim najavama to se obznanjuju na nebu. Ilijine koije behu Rama tih vremena. One su, u tehnolokom pogledu, podjednako nadmaivale mogunosti poimanja posmatraa kao to je to danas sa Ramom sluaj. U tom smislu, postoji odreena skladnost, simetrija koja nije bez saglasnosti sa Bojim redom. Ali ono to je najvema ulilo nadu u vezi sa dolaskom prvog svemirskog broda Rama pre osam godina - a kaem 'prvog' zato to sam siguran da e ih biti jo - jeste okolnost da je taj dolazak nagnao oveanstvo da o sebi pone da razmilja u

vanzemaljskoj perspektivi. Preesto ograniavamo sopstvene predstave Boga, pa, shodno tome, i sopstvene duhovnosti. Mi pripadamo Vaseljeni. Mi smo njena deca. ista je sluajnost to to su se nai atomi uzdigli do svesti ovde, na ovoj posebnoj planeti. Rama nas prisiljava da razmiljamo o sebi, i o Bogu, kao o biima Vaseljene. Znamenje je Njegove mudrosti to to upravo sada alje takvog glasnika. Jer kao to sam rekao mnogo puta, ve mnogo kasnimo sa svojom konanom evolucijom, sa shvatanjem da je itava ljudska rasa jedinstveni organizam. Pojavljivanje Rame novi je signal da je dolo vreme da se promenimo i da ponemo konanu evoluciju." General O'Tul spusti svetu knjigu i protrlja oi. itao je propoved i ranije, zapravo neposredno pre nego to e se u Rimu sresti sa papom, ali mu se nekako tada nije inio toliko vana kao sada. Dakle, ta si ti, Ramo? - upita se on. Pretnja po Kortni Botvel ili glasnik Hristovog drugog dolaska? Tokom sata pre doruka general O'Tul je i dalje oklevao. Uistinu nije znao kakva e mu biti odluka. Na njemu je teko poivala injenica da mu je upueno neposredno nareenje pretpostavljenog oficira. O'Tul je bio sasvim svestan da se zakleo, kada se prihvatio dunosti, ne samo da e izvravati nareenja, ve i da e braniti sve Kortni Botvel sa cele planete. Da li je imao ikakvih dokaza da je ova posebna naredba toliko nemoralna da treba da prekri datu zakletvu? Sve dok je general O'Tul o Rami mislio kao o obinoj maini, nije bilo preteko da uestvuje u njegovom unitenju. Na kraju krajeva, taj in nee ubiti nijednog Ramanca. Ali ta je ono Vejkfild rekao? Da je ramanski svemirski brod verovatno inteligentniji od ijednog ivog bia na Zemlji, ukljuujui tu i ljude? A zar ne bi trebalo da nadmona mainska inteligencija ima posebno mesto meu Bojim tvorevinama, moda ak iznad niih oblika ivota? General O'Tul najzad popusti pred umorom. Naprosto mu nije preostalo dovoljno energije da se uhvati ukotac sa beskonanom bujicom pitanja bez odgovora. Uz oklevanje, odluio je da prekine unutranju raspravu i da se pripremi da izvri nareenja. Njegov prvi in bio je da upamti svoj RQ kod, posebni niz od 50 celih brojeva izmeu 0 i 9 koji su znali samo on i procesori unutar nuklearnog oruja. O'Tul je lino uneo svoj kod i proverio da li je ispravno zapamen u svakom oruju pre nego to je misija "Njutn" lansirana sa Zemlje. Niz brojeva bio je dug da bi se sasvim smanjili izgledi da se on otkrije elektronskom rutinom za pretraivanje. Svakom vojnom oficiru sa "Njutna" savetovano je da naini takav niz koji zadovoljava dva kriterijuma: ko treba da bude gotovo nemogue zaboraviti i ne sme biti neto jednostavno, kao svi telefonski brojevi u porodici, neto to bi spoljanja strana mogla lako da pronae u njihovim linim podacima. Iz sentimentalnih razloga, O'Tul je eleo da devet brojeva u kodu budu njegov datum roenja, 29.3.'42. i datum roenja njegove ene, 7.2.'46. Znao je da bi svaki strunjak za deifrovanje smesta potraio tako oigledan izbor i zato je general odluio da sakrije datume roenja meu pedeset brojeva. Ali ta je bilo sa preostalim etrdeset jednim brojem? Taj broj, etrdeset jedan, zaokupljao je O'Tula jo od one zabave sa pivom i picom na njegovoj drugoj godini na MIT-u. Tada je jedan od njegovih drugova, blistavi mladi numeriki teoretiar ije ime je davno zaboravio, rekao O'Tulu, usred neke pijane rasprave, da je 41 "vrlo poseban broj, poetni celi broj u najduem neprekidnom nizu kvadratnih prostih brojeva."

O'Tul nikada nije u potpunosti shvatio na ta se tano misli pod izrazom "kvadratni prosti broj". Meutim, shvatao je, i to ga je opinilo, da se niz 41, 43, 47, 53, 61, 71, 83, 97 i tako dalje - gde se svaki sledei broj dobija uveanjem razlike prethodna dva broja za dva - sastoji od tano etrdeset uzastopnih prostih brojeva. Niz prostih brojeva zavravao se tek kada se ispostavilo da etrdeset prvi lan nije vie prosti broj naime 41x41=1681. O'Tul je podelio tu malu informaciju sa nekim samo jednom u ivotu - sa svojom enom Ketlin na njen etrdeset prvi roendan - ali je ona na to reagovala tako ravnoduno da je on vie nikada nije nikome pomenuo. Ali bila je savrena za njegovu tajnu ifru, naroito ukoliko bi je valjano sakrio. Da bi nainio svoj broj od pedeset cifara, general O'Tul je najpre sastavio niz od etrdeset jednog broja, od kojih je svaki bio zbir prve dve brojke u odgovarajuem lanu specijalnog niza kvadratnih prostih brojeva koji poinje sa 41. Na taj nain, "5" je bio poetni broj, koji je predstavljao 41, "7" je bio za 43, "1" za 47 (4+7=11, a zatim se izvri "odsecanje" desetice), "8" za 53 i t dalje. O'Tul je zatim razmestio brojeve dva datuma roenja, koristei preokrenuti Fibonaijev niz (34, 21, 13, 8, 5, 3, 2, 1, 1) da odredi poloaj devet novih brojki u prvobitnom nizu od etrdeset jednog broja. Nije bilo lako upamtiti taj broj, ali general nije eleo da ga zapie i da ga nosi do procesa aktiviranja. Kada bi zapisao svoj kod, onda bi svako mogao da ga upotrebi, sa njegovim doputenjem ili bez njega, i mogunost da se predomisli bila bi mu uskraena. Jednom kada je upamtio niz, O'Tul je unitio sve svoje proraune i vratio se u trpezariju da dorukuje sa ostalim kosmonautima. "Evo ti jednog primerka mog koda, Franeska, i jedan za tebe, Irina, a poslednji ide Hirou Jamanaki. Izvini, Janoe", ree admiral Hajlman sa irokim osmehom, "ali ponestalo mi je metaka. Moda e general O'Tul dopustiti da unese njegov kod u neku bombu." "U redu je, Herr admirale", ree Jano suvo. "U ivotu mogu bez nekih povlastica." Hajlman je pravio veliku predstavu od aktiviranja nuklearnog oruja. Svoj broj od pedeset brojki odtampao je u vie primeraka i uivao je objanjavajui kosmonautima koliko je bio pametan kada je smiljao kod. A sada, sa neuobiajenom velikodunou, dozvoljavao je ostatku posade da uestvuje u procesu. Franeski se to dopalo. O'Tulu pade na pamet da je verovatno Franeska predloila takvu predstavu Hajlmanu, ali general nije traio vreme na razmiljanje o tome. O'Tul je bio previe zauzet zapanjenou zbog toga kako je miran postao. Posle duge agonije kopanja po sopstvenoj dui, izgledalo je da e obaviti svoju dunost bez tegoba. Admiral Hajlman se zbunio dok je unosio svoj kod (priznao je da je nervozan) i privremeno je izgubio raun gde je stao u nizu. Sistemski inenjeri predvideli su takvu mogunost u ugradili su dve svetiljke, jednu zelenu i jednu crvenu, odmah iznad numerike tastature na boku bombe. Posle svakog desetog broja jedna od dve svetiljke osvetlila bi se, pokazujui da li je prethodna dekada brojeva uspeno uporeena. Komitet za bezbednost izrazio je zabrinutost da takva "dodatna" osobina kvari sistem (lake je deifrovati pet nizova od po deset brojeva nego jedan od pedeset), ali ponavljani testovi sa ljudstvom pre lansiranja pokazivali su da su svetla neophodna.

Na kraju druge dekade brojki, pred Hajlmanom je zatreptala crvena svetiljka. "Neto sam pogreio", ree on, oigledno se postidevi. "Glasnije", ree Franeska sa mesta na kom je snimala. Veto je kadrirala ceremoniju, tako da su i oruje i nosai bili u kadru. "Pogreio sam", izjavi admiral Hajlman. "Sva ta galama mi je skrenula panju. Moram saekati trideset sekundi pre nego to ponovo ponem." Kada je admiral Hajlma uspeno dovrio svoj kod, dr Braun je uneo kod za aktivaciju drugog oruja. inilo se da se gotovo dosauje; u svakom sluaju nain na koji je po tastaturi nimalo nije odavao oduevljenje. Irina Turgenjeva aktivirala je treu bombu. Dala je kratku, ali temperamentnu izjavu koja je podvlaila njeno verovanje da je unitenje Rame apsolutno neophodno. Ni Hiro Jamanaka ni Franeska nita nisu rekli. Meutim, Franeska je ostavila utisak na ostatak posade time to je svojih prvih trideset brojeva unela iz seanja. Budui da - bar zvanino - sve do pre jednog sata nije imala prilike da vidi Hajlmanove brojeve i da od tada nije bila nasamo due od dva minuta, njeno postignue je bilo zaista izuzetno. Potom je doao red na generala O'Tula. Vedro se smekajui, lako je priao prvom oruju. Ostali kosmonauti zapljeskae, izraavajui time potovanje prema generalu i priznajui njegovu unutranju borbu. On je zamolio sve prisutne da ute, objasnivi da je upamtio itav niz brojeva. Onda je O'Tul uneo prvu dekadu brojki. Zastao je na sekundu kada je zablistalo zeleno svetlo. U tom trenutku u umu mu blesnu slika sa jedne freske na drugom spratu hrama svetog Mikaela u Rimu. Mladi ovek u plavoj odori, oiju dignutih prema nebesima, stajao je na stepenitu spomenika Vitorija Emanuela i izgovarao molitvu pred mnotvom punim potovanja. General O'Tul zau glas, glasno i razgovetno. Glas je rekao: "Ne." General se hitro okrete. "Da li je neko neto rekao?" upita on, zagledan u ostale kosmonaute. Oni zavrtee glavama. Zbunjen, pokuao je da se priseti druge dekade brojki. Ali nije vredelo. Srce je poelo da mu vratolomno bije. Um mu je ponavljao i ponavljao: Kakav je to bio glas? Njegove odlunosti da izvri dunost nestade. Majkl O'Tul duboko udahnu, ponovo se okrete i poe preko ogromnog doka. Kada je proao pokraj svojih zapanjenih kolega, admiral Hajlman povika: "ta to radi?" "Idem u svoju sobu", ree O'Tul, ne prekidajui hod krupnim koracima. "Zar nee da aktivira bombe?" uzvrati dr Braun iza njega. "Ne", odvrati general O'Tul. "Bar ne za sada." 56. USLIENA MOLITVA General O'Tul ostao je u svojoj kabini do kraja dana. Admiral Hajlman navratio je otprilike jedan sat po O'Tulovom neuspehu da unese kod. Posle kratkog, neobaveznog razgovora (Hajlman je bio uasan u takvim stvarima), admiral postavi glavno pitanje. "Jesi li spreman da nastavi aktiviranje?" O'Tul zavrte glavom. "Jutros sam mislio da jesam, Oto, ali..." Nije bilo potrebe da ita vie kae. Hajlman se die sa stolice. "Naredio sam Jamanaki da odnese prva dva metka do prolaza u Rami. Bie tamo do veere ukoliko se predomisli. Ostala tri ostae za sada na

doku." Zagledao se u svog kolegu nekoliko sekundi. "Nadam se da e uskoro doi sebi, Majkl. Ve imamo gadnih nevolja sa tabom." Kada je Franeska dola sa kamerom dva sata kasnije, na osnovu njenog izbora rei bilo je jasno da je stav prema generalu, bar meu preostalim kosmonautima, da O'Tul pati od akutne nervne napetosti. Nije bio nepokoran. Nije davao nikakve izjave. Niko od ostalih lanova posade ne bi podnosio ove alternativne mogunosti, jer bi u poreenju sa ovim sve delovale ravo. Ne, bilo je oigledno da neto nije u redu sa njegovim ivcima. "Rekla sam svima da te ne uznemiravaju pozivima", ree Franeska samilosno, kada se obazrela po kabini, dok je njen televizijski um ve kadrirao prizore za predstojei intervju. "Telefoni su zvrjali kao ludi, naroito otkako sam jutros poslala traku." Prila je radnom stolu, gledajui predmete po njemu. "Da li je to Mikaek od Sijene?" upita Franeska i podie malu statuu. O'Tul uspe da se bledo nasmei. "Da", ree on. "A mislim da zna i ko je ovek na krstu sa one slike." "Vrlo dobro", odvrati Franeska. "Vrlo dobro, zaista... Sluaj, Majkl, ti zna ta sledi. elela bih ovaj intervju da bih te predstavila u najboljoj moguoj svetlosti. Nije da bih sa tobom sve elela da obavim u rukavicama, razume, ali hou da budem sigurna da e oni vuci tamo dole sasluati i tvoju stranu prie..." "Ve vrite za mojom koom?" prekide je O'Tul. "Oh, da", odgovori ona. "A bie jo gore. to vie odugovlai sa aktiviranjem bombi, vie besa e biti usmereno na tebe." "Ali zato?" pobuni se O'Tul. "Nisam poinio nikakav zloin. Naprosto sam odloio aktiviranje oruja ija razorna mo prevazilazi..." "To je nebitno", odvrati Franeska. U njihovim oima, nisi obavio svoj posao, naime nisi zatitio narode Zemlje. Prestravljeni su. Ne shvataju oni sva ova vanzemaljska sranja. Reeno im je da e Rama biti uniten, a sada si ti odbio da ukloni njihove none more." "None more", promumla O'Tul. "Tano je to Botvel..." "ta je bilo sa predsednikom Botvelom?" upita Franeska. "Oh, nita", ree on. Sklonio je pogled pred njenim ispitivakim oima. "ta jo?" upita O'Tul nestrpljivo. "Kao to rekoh, volela bih da izgleda to je bolje mogue. Ponovo se poeljaj i obuci novu uniformu, a ne letaki kombinezon. Naneu malo minke na tvoje lice da ne deluje toliko ispijeno." Vratila se radnom stolu. "Staviemo tvoje porodine slike tako da se jasno vide odmah pokraj Isusa i Mikaela. Paljivo promisli ta e da kae. Razume se, pitau te zbog ega jutros nisi uspeo da aktivira oruje." Franeska prie i stavi ruku na O'Tulovo rame. "U svom uvodu nagovestiu da si bio napet. Ne elim da guram svoje rei u tvoja usta, ali priznavanje izvesne slabosti verovatno e ostaviti dobar utisak. Naroito u tvojoj zemlji." General O'Tul mekoljio se dok je Franeska dovravala pripreme za intervju. "Moram li to da uinim?" upita on, oseajui se sve neugodnije dok je Franeska preureivala kabinu. "Samo ako eli da bar neko pomisli da nisi Benedikt Arnold", glasio je njen kratki odgovor.

Jano doe da ga poseti neposredno pre veere. "Tvoj intervju sa Franeskom bio je veoma dobar", slagao je on. "Bar si dodirnuo neke moralne teme koje svi treba da razmotrimo." "Bilo je glupo od mene to sam se upustio u one filosofske zapetljancije", zarea O'Tul. "Trebalo je da posluam Franeskin savet i da za sve optuim svoj zamor." "Pa, Majkl", ree Jano, "ta je uinjeno, uinjeno je. Nisam doao ovamo da pretresamo dnevne dogaaje. Siguran sam da si ti to ve uinio mnogo puta. Doao sam da vidim mogu li ti pomoi." "Ne verujem, Janoe", odvrati on. "Ali cenim tvoju predusretljivost." Nastala je duga pauza u razgovoru. Konano, Jano ustade i polako krenu ka vratima. "I ta e sad?" zapita on tiho. "Kada bih i sam znao", odgovori O'Tul. "Ne ini mi se da sam sposoban da donesem bilo kakav plan." Kombinovani svemirski brod "Njutn"-Rama nastavio je da hita prema Zemlji. Sa svakim danom koji bi minuo nadnosea pretnja Rame postajala je sve vea: ogromni cilindar koji je hiperbolinom brzinom jurio ka taki razornog sudara, do koje e neumitno stii ukoliko ne uslede nove korekcije putanje. Procenjeno je da e mesto sudara biti u dravi Tamil Nadu, u junoj Indiji, nedaleko od grada Maduraija. Fiziari su svake veeri bili na televizijskim vestima i objanjavali ta se moe oekivati. Udarni talasi i erupcije postali su pojmovi o kojima se vatreno raspravljalo na veernjim skupovima. Majkla O'Tula svetska tampa je pretvorila u zlikovca. Franeska je bila u pravu. ak je bilo i predloga da ga treba osuditi i pogubiti na "Njutnu" zbog neizvravanja nareenja. itav ivot ispunjen znaajnim postignuima i nesebinim doprinosima namah je zaboravljen. Ketlin O'Tul bila je prisiljena da napusti porodini stan u Bostonu i da se skloni kod prijatelja u Mejn. Generala je sve vie muila vlastita neodlunost. Znao je da nanosi nepopravljivu tetu svojoj porodici i sopstvenoj karijeri ovim neuspehom da aktivira oruje. Ali svaki put kada bi ubedio sebe da je spreman da izvri nareenje, ono glasno i zvonko "ne" odjeknulo bi mu u uima. O'Tul je bio tek na mahove koherentan u svom poslednjem intervjuu sa Franeskom, dan pre nego to e nauni brod poi za Zemlju. Postavljala mu je neka vrlo teka pitanja. Kada ga je Franeska upitala zbog ega Rama, ako e ve ui na orbitu oko Zemlje, jo nije poeo da skree, general je na trenutak doao sebi i podsetio je da je vazduno koenje - troenje energije u atmosferi u vidu toplote - najefikasniji metod da se ostvari orbita oko nekog planetnog tela sa atmosferom. Ali kada mu je pruila priliku da potkrepi svoju izjavu, da obrazloi kako bi se Rama mogao preoblikovati da dobije aerodinamine povrine, O'Tul nita nije odgovorio. Samo je rasejano piljio u nju. O'Tul izae iz svoje kabine za poslednju veeru, no pre no to su Braun, Sabatinijeva, Tabori i Turgenjeva poli kui. Njegovo prisustvo pokvarilo je poslednji zajedniki obed. Irina je bila izuzetno neprijatna prema njemu, otrovno je napadala generala i odbijala da sedi sa njim za istim stolom. Dejvid Braun uopte nije obraao panju na njega i umesto toga izabrao je da raspravlja, uputajui se u zamarajue pojedinosti, o laboratoriji koja je graena u Teksasu da prihvati uhvaenog biota-raka. Samo su se Franeska i Jano ponaali prijateljski, tako da se general O'Tul vratio u svoju kabinu odmah posle veere i nije se formalno oprostio ni sa kime.

Sledeeg jutra, manje od jednog sata poto je nauni brod otiao, O'Tul se javi admiralu Hajlmanu i zatrai da se sastanu. "Znai, konano si se predomislio?" ree Nemac uzbueno, kada mu je general uao u ured. "Dobro. Jo nije prekasno. Tek je S-12 dana. Ukoliko pourimo, jo moemo da ispalimo bombe u S-9." "Bliim se, Oto", odvrati O'Tul, "Ali jo nisam tu. Paljivo sam razmiljao o svemu ovome. Postoje jo dve stvari koje bih voleo da uinim. eleo bih da razgovaram sa papom Jovanom-Pavlom i voleo bih da odem unutra i lino vidim Ramu." O'Tulov odgovor potpuno je snudio Hajlmana. "Sranje", ree on. "Opet stara pesma. Verovatno emo..." "Ne shvata, Oto", ree Amerikanac. Napeto je piljio u svog kolegu. "Ovo je dobra vest. Ako se ne dogodi neto u potpunosti neoekivano, bilo tokom mog razgovora sa papom ili dok istraujem Ramu, biu spreman da unesem svoj kod onog minuta kada izaem." "Jesi li siguran?" upita Hajlman. "Dajem ti re", odvrati O'Tul. General O'Tul nita nije skrivao u svojoj dugoj, emotivnoj poruci papi. Bio je svestan da mu prislukuju vezu, ali to vie nije bilo vano. Jedna jedina stvar bila mu je na umu: da donese odluku o aktiviranju nuklearnog oruja iste savesti. Nestrpljivo je ekao odgovor. Kada se papa Jovan-Pavle V konano pojavio na ekranu, sedeo je u istoj odaji u Vatikanu gde je O'Tul bio u audijenciji odmah posle Boia. Papa je u desnoj ruci drao malu elektronsku belenicu i povremeno je bacao pogled na nju dok je govorio. "Molio sam se za tebe, sine moj", poe pontif svojim odmerenim engleskim, "naroito tokom poslednje nedelje tvog linog nemira. Ne mogu ti rei ta da radi. Nemam nijedan odgovor vie od tebe. Moemo se samo nadati da e ti Bog, u Svojoj mudrosti, pruiti nedvosmislen odgovor na tvoje molitve. Meutim kao odgovor na neke tvoje verske upite, mogu ti uputiti sledee komentare. Nudim ti ih u nadi da e ti pomoi... Ne mogu rei da li je glas koji si uo pripadao svetom Mikaelu, ili si doiveo ono to je poznato kao religijsko iskustvo. Mogu da potvrdim da postoji jedna kategorija ljudskog iskustva, koja se obino naziva verskom zbog nedostatka boljeg naziva; ona postoji i moe se objasniti isto racionalnim ili naunim terminima. Saul od Tarzusa nepobitno je bio zaslepljen svetlou nebeskom, to je doprinelo njegovom prelasku u hrianstvo, u okviru koga e kasnije postati apostol Pavle. Tvoj glas moda je uistinu pripadao svetom Mikaelu. Samo ti moe to da zna. Kao to smo raspravljali pre tri meseca, Bog je svakako stvorio Ramance, ko god da su. Ali On je isto tako stvorio viruse i bakterije koji izazivaju patnje ljudske i smrt. Ne moemo slaviti Boga, bilo pojedinano ili kao vrsta, ako ne preivimo. Ne ini mi se verovatnim da bi Bog oekivao da nita ne preduzmemo ako nam je ugroen i sam opstanak. Mogua uloga Rame kao glasnika drugog Hristovog dolaska teko je pitanje. Postoje svetenici unutar crkve koji se slau sa svetim Mikaelom, iako predstavljaju izrazitu manjinu. Veina nas smatra da su ramanske letelice previe duhovno jalove da bi bile glasnici. One su neverovatna inenjerska uda, to svakako, ali u vezi sa njima ne postoji nita to bi nagovetavalo ma kakvu toplinu, samilost ili bilo koju drugu iskupljujuu osobinu kakve se povezuju sa Hristom. Prema tome, izgleda malo verovatno da Rama ima ma kakav strogo verski znaaj.

Na kraju, to je ipak odluka koju mora sam doneti. Mora nastaviti da se moli, kao to, siguran sam, i sam shvata, ali moda bi trebalo da oekuje malo manje fanfara u Bojem odgovoru. On se ne obraa svima na isti nain; niti e ti ijedna Njegova poruka doi na isti nain. Molim te, upamti jo jednu stvar. Dok istrauje Ramu u potrazi za voljom Bojom, molitve mnogih sa Zemlje ii e sa tobom. Moe biti siguran da e ti Bog dati odgovor; tvoj izazov je da ga prepozna i ispravno protumai." Jovan-Pavle zavri svoju emisiju blagoslovom i molitvom Gospodu. General O'Tul automatski kleknu i poe da izgovara rei zajedno sa svojim duhovnim predvodnikom. Kada se ekran ugasio, on obnovi u sebi ono to mu je pontif rekao i oseti se umireno. Mora da sam na pravom tragu, ree O'Tul sebi. Ali ne smem oekivati nebesko obznanjenje uz pratee trube. O'Tul nije bio spreman za svoju silovitu emotivnu reakciju na Ramu. Moda su posredi bile same razmere svemirskog broda, toliko veeg od svega to su ikada sazdala ljudska bia. Moda su jaini njegovih oseanja doprineli dugi boravak u zatvorenom prostoru "Njutna" i uzrujano stanje u kome se nalazio. Koji god da su bili razlozi, Majkla O'Tula potpuno je oamutio spektakularni prizor koji mu se ukazao pred oima kada se otisnuo na samotno putovanje u dinovski svemirski brod. Nije bilo odreenog detalja koji je preovlaivao ostatkom O'Tulovog uma. Grlo mu se steglo, a na oi su mu navrle suze izazvane oseanjem uenja u nekoliko posebnih prilika: dok se sputao linim prenosnikom tokom prvog silaska i gledao preko Sredinje nizije, sa dugim, blistavim trakama koje su predstavljale izvor svetlosti Rame; dok je stajao pokraj rovera na obali Cilindrinog mora i kroz dvogled posmatrao tajanstvene oblakodere Njujorka; i dok je glupo treptao mnogo puta, kao i svi kosmonauti pre njega, pred dinovskim rogovima i zidinama koji su ukraavali junu stranu. Preovlaujua oseanja kod O'Tula bili su strahopotovanje i divljenje, slini onima koje je iskusio kada je prvi put uao u jednu od starih evropskih katedrala. Proveo je ramansku no u Beti, koristei jednu kuicu vika koju su ostavili kosmonauti na drugom izlasku. Naao je Vejkfildovu poruku od pre dve nedelje i na trenutak je osetio elju da sklopi jedrilicu i pree do Njujorka. Ali O'Tul se obuzda i usredsredi se na pravu svrhu svoje posete. Priznao je sebi da, iako je Rama spektakularno dostignue, velianstvenost ovog artefakta ne sme bitnije uticati na njegovo procenjivanje. Da li je u onome to je video bilo iega to bi ga nagnalo da izmeni svoj zakljuak donet uz prilino oklevanja? Ne, turobno odgovori on na sopstveno pitanje. Kada su se svetla ponovo upalila unutar dinovskog cilindra, O'Tul je bio uveren da e pre sledee ramanske noi aktivirati oruje. Pa ipak, jo je odugovlaio. Provozao se du cele obale, razgledao Njujork i ostale prizore sa razliitih taaka i posmatrao petstometarsku liticu sa druge strane mora. Tokom poslednjeg prolaska kroz logorite Beta O'Tul odlui da ponese sa sobom raznorazne drangulije, ukljuujui i nekoliko linih stvari koje su ostavili drugi lanovi posade za vreme svog urnog povlaenja sa Rame. Nije mnogo stvari izbeglo uragan, ali on pronae nekoliko suvenira koji su bili zarobljeni po uglovima uz kutije sa zalihama. General O'Tul dugo je spavao pre nego to je poterao rover nazad do podnoja prenosnika. Shvativi ta e uiniti kada doe do "Njutna", O'Tul klee i pomoli se poslednji put pre uspona. Ubrzo potom, tokom vonje, dok se jo nalazio na manje od

pola kilometra iznad Sredinje nizije, okrenuo se u stolici i zagledao preko ramanske panorame. Uskoro e sve ovo nestati, pomisli O'Tul, bie progutano u sunevoj vatri koju je oslobodio ovek. Oi mu se digoe sa nizije i upravie ka Njujorku. Uini mu se tog asa da je ugledao neku crnu mrlju kako se kree na ramanskom nebu. Drhtavim rukama on prinese dvogled oima. Kroz nekoliko sekundi O'Tul razabra uveanu mrlju. Brzo je promenio uveanje dvogleda i mrlja se podeli u tri dela; svaki od njih predstavljao je pticu koja se u jatu kretala u velikoj daljini. O'Tul zatrepta, ali se slika nije promenila. Ramanskom nebom zaista su letele tri ptice! Radost ispuni generala O'Tula. Uskliknuo je od zadovoljstva dok je sledio ptice dvogledom sve dok ih vie nije mogao videti. Preostalih trideset minuta vonje do vrha stepenita Alfa inili su mu se kao venost. Ameriki oficir smesta se pope na drugo sedite i ponovo poe da se sputa u Ramu. Oajniki je eleo da jo jednom vidi te ptice. Kada bih nekako mogao da ih fotografiem, pomisli on, nameravajui da se ponovo odveze do Cilindrinog mora ako to bude potrebno, onda bih svima mogao dokazati da na ovom neverovatnom svetu ima i ivih stvorova. Sa dva kilometra iznad tla, O'Tul je uzalud tragao za pticama dok se sputao. Tek malo obeshrabren neuspehom u potrazi, naao se potom preneraen onim to je ugledao kada je spustio dvogled sa oiju i pripremio se da sie sa sedita. Riard Vejkfild i Nikol de ardan stajali su jedno pored drugog u podnoju lifta. General O'Tul ih vrsto stee u zagrljaj, a onda, dok su mu se suze radosnice slivale niz obraze, kleknu na tlu Rame. "Dragi Boe", prozborio je, dok je nudio nebu svoju nemu molitvu zahvalnicu. "Dragi Boe", ponovio je. 57. TROLANA DRUINA Troje kosmonauta ivo je razgovaralo due od jednog sata. Bilo je toliko toga da se kae. Kada je Nikol ispriala o uasu koji je iskusila kada je naila na mrtvog Takagiija u jazbini oktopauka, O'Tul je na trenutak utao, a zatim je zavrteo glavom. "Ovde ima toliko neodgovorenih pitanja", ree on, zagledan u visoku tavanicu. "Jesi li ipak neblagonaklon, posle svega?" upita on retoriki. Riard i Nikol stadoe da hvale generalovu odvanost da ne unese kod za aktiviranje oruja. Oboje su bili zgroeni odlukom VEV-a da se uniti Rama. "Bespogovorno je neoprostivo upotrebiti nuklearno naoruanje protiv ovog broda", ree Nikol. "Ubeena sam da on u osnovi nije neprijateljski raspoloen. I verujem da je Rama manevrisao da doe do Zemlje zbog toga to ima odreenu poruku za nas." Riard lako ukori Nikol zbog toga to je zasnovala svoje miljenje vie na oseanjima, nego na injenicama. "Moda", uzvrati ona, "ali sada postoji i ozbiljna logika greka u toj odluci o unitenju. Konano imamo vrste dokaze da je ova letelica bila u vezi sa svojom prethodnicom. Postoje dobri razlozi za pretpostavku da je tamo negde napolju ve i Rama III i da verovatno hita u ovom pravcu. Ukoliko ramanska flota jeste neprijateljski raspoloena, Zemlja nema naina da pobegne. Moemo uspeti da unitimo ovaj drugi svemirski brod - ali pri tom emo gotovo sigurno uzbuniti sledeu letelicu. Poto je njihova tehnologija znatno naprednija od nae, ne bismo imali mogunosti da preivimo njihov usredsreeni napad."

General O'Tul sa divljenjem pogleda Nikol. "To je izvanredna poenta", ree on. "teta to nisi mogla da uzme udela u raspravama pri MSA. Uopte nam nije ni palo na pamet..." "Kako bi bilo da nastavimo ovaj razgovor po povratku na 'Njutn'? upita Riard iznenada. "Prema mom satu, za trideset minuta ponovo e biti mrak, a do tada nijedno od nas nee stii do vrha lifta. Ne elim da se vozim po mraku due nego to je neophodno." Svako od troje kosmonauta verovao je da naputaju Ramu poslednji put. Dok su prolazili poslednji minuti razdoblja osvetljenosti, svako od njih napeto je gledao velianstveni tuinski predeo koji se protezao u daljinu. Za Nikol, preovaujue oseanje bilo je ushienje. Po prirodi oprezna u oekivanjima, sve do tog trenutka na prenosniku nije doputala sebi snano zadoboljstvo proisteklo iz uverenosti da e ponovo drati u rukama svoju voljenu enevjev. Um joj je sada preplavila idilina lepota Bovoa i detaljno je zamiljala radost prizora ponovnog susreta sa svojim ocem i kerkom. To bi se moglo odigrati ve za nedelju ili deset dana, ree Niko sebi, puna iekivanja. Do trenutka kada je stigla na vrh stepenita, imala je tekoa da obuzda oduevljenje. Dok se vozio, Majkl O'Tul je ponovo razmotrio odluku o aktiviranju. Kada se mrak spustio na Ramu, najednom i u predvienom trenutku, on dovri razvoj plana da obavesti Zemlju o svojoj odluci. Smesta e se javiti rukovodstvu MSA. Nikol i Riard e ukratko izneti svoje prie, a potom e Nikol izloiti svoje razloge zbog kojih misli da bi unitenje Rame bilo 'neoprostivo'. O'Tul je bio ubeen da e tada nareenje da aktivira oruje biti povueno. General upali svetiljku neposredno pre no to e njegovo sedite dosegnuti vrh stepenita. Iskoraio je u besteinsku okolinu i zaustavio se kraj Nikol. Saekali su Riarda, a onda su zajedno produili oko prilazne rampe do prolaza transportera na rastojanju od samo stotinu metara. Kada se trojka ukrcala na transporter i pripremila da proe kroz trup Rame do "Njutna", snop sa Riardove svetiljke pade na veliki metalni objekat na strani prolaza. "Da li je to bomba?" upita on. Nuklearno oruje zaista je podsealo na predimenzionisani metak. Kako neobino, pomisli Nikol, uzdrhtavi kada je iznenada prooe marci trnci. Razume se, mogla je biti bilo kog oblika. Pitam se kakva li je podsvesna aberacija nagnala konstruktore da izaberu ba to oblije... "Ali kakva je ono udna spravica na vrhu?" upita Riard O'Tula. General se namrgodi dok je zagledao nepoznati objekat obasjan snopom svetiljke. "Ne znam", priznade on. "Nikada je ranije nisam video." Siao je sa transportera. Riard i Nikol su ga sledili. General O'Tul lagano prie oruju i poe da prouava neobini dodatak uvren iznad numerike tastature. Bila je to debela ploa, neto vea od same tastature, privrena zavrtnjima na uglovima uz bok oruja. Na donjoj stranu ploe, trenutno uvueno, nalazilo se deset majunih udaraljki - tako su bar izgedale O'Tulu. Pretpostavka se obistinila kada se nekoliko sekundi potom jedna udaraljka ispruila i pogodila broj "5" na tastaturi nekoliko centimetara nie. Posle "5" sledilo je velikom brzinom "7", a potom jo osam brojeva pre nego to je zablistalo zeleno svetlo da oznai uspeno dovravanje prve dekade. Posle nekoliko sekundi aparat unese jo deset brojki i upali se novo zeleno svetlo. O'Tul se sledi od uasa. Moj Boe, pomisli on, pa to je moj kod! Nekako su ga provalili...

Njegove panike nestade trenutak kasnije kada je, posle tree dekade brojki, crveno svetlo obznanilo da je uinjena greka. "Oigledno su", uzvrati general O'Tul ubrzo potom na Riardovo pitanje, "sklepali tu napravu da bi uneli kod u mom odsustvu. Ispravne su im samo prve dve dekade. Na trenutak sam se uplaio..." O'Tul zastade, svestan snanih oseanja koja su se komeala u njemu. "Mora da su pomislili da se nee vratiti", ree Nikol ubeenim tonom. "Ako su to uinili Hajlman i Jamanaka", odvrati O'Tul. "Razume se, ne moemo u potpunosti izostaviti mogunost da su napravu ovde postavili tuinci... ili moda ak bioti." "Izuzetno malo verovatno", primeti Riard. "Konstrukcija je previe gruba." "U svakom sluaju", ree O'Tul i otvori ranac da izvadi alatke kojima e iskljuiti aparat, "nemam nameru da rizikujem." Na "Njutnovom" kraju prolaza, O'Tul, Vejkfild i de ardanova naoe drugu bombu opremljenu istim ureajem. Trojka je najpre posmatrala kako ovaj otkucava probu koda - sa istim ishodom, grekom negde u treoj dekadi - a zatim su onesposobili i njega. Posle toga su otvorili glavinu i izili iz Rame. Niko ih nije pozdravio kada su kroili u vojni brod misije "Njutn". General O'Tul je pretpostavio da i admiral Hajlman i Jamanaka spavaju, pa je smesta otiao do njihovih kabina. Ionako je eleo da razgovara sa Hajlmanom nasamo. Ali ove dvojice nije bilo ni u njihovim kabinama. Zapravo, nije im bilo potrebno mnogo vremena da ustanove da dvojice kosmonauta nema nigde u srazmerno maloj oblasti za ivot i rad na vojnom brodu. Pretraga skladine oblasti u stranjem delu broda takoe je bila uzaludna. Meutim, trojka otkri da nema jedne od kapsula za izlazak iz letelice. To otkrie otvorilo je novu grupu zbunjujuih pitanja. Gde su Hajlman i Jamanaka mogli poi u kapsuli? I zato su prekrili osnovno pravilo projekta da na "Njutnu" mora uvek da ostane bar jedan lan posade? Troje kosmonauta bilo je zbunjeno kada su se vratili u kontrolni centar da rasprave mogue smerove svog delovanja. O'Tul je prvi pomenuo zloduha prljave igre. "Mislite li da su se ti oktopauci, ili ak i bioti, mogli uvui na brod? Na kraju krajeva, nije teko ui na 'Njutna' ukoliko nije u modu za samozatitu." Niko nije eleo da izrazi ono to su sve troje mislili. Ukoliko je neko ili neto zarobilo ili pobilo njihovu dvojicu kolega na brodu, onda je to jo moglo biti u okolini, a tada bi i oni sami bili ugroeni... "Zato ne pozovemo Zemlju i objavimo da smo ivi?" ree Riard i prekide tiinu. General O'Tul se nasmei. "Sjajna ideja." On prie do konzole kontrolnog centra i ukljui plou. Na velikom ekranu pojavi se standardni status sistema. "udno", primeti general. "Prema ovome, trenutno nemamo video vezu sa Zemljom. Samo telemetriju najnie brzine. Zbog ega bi konfiguracija sistema za obradu podataka bila izmenjena?" Ubacio je jednostavnu skupinu komandi da bi uspostavio normalnu viekanalnu vezu velike brzine sa Zemljom. Roj poruka greke pojavi se na ekranu. "ta je ovo, do avola?" uskliknu Riard. "Izgleda kao da je video sistem mrtav." On se okrete O'Tulu. "Ovo je tvoja specijalnost, generale. ta misli da sve ovo znai?" General O'Tul bio je veoma ozbiljan. "Ne dopada mi se to, Riarde. Ovoliko greaka video sam samo jednom ranije - tokom jedne do naih ranih simulacija, kada je

neki zvekan zaboravio da uita komunikacioni softver. Mora biti da imamo veliki otkaz softvera. Verovatnoa toliko mnogo hardverskih greaka za tako kratko vreme praktino je ravna nula." Riard predloi da O'Tul podvrgne video komunikacioni softver standardnoj samoproveri. Tokom testiranja, dijagnostiki nalaz iz printera javio je da su baferi greke u algoritmu za samotestiranje ve prepunjeni kada je bilo zavreno manje od jednog postotka procedure. "Znai vidkom-softver je nepobitno otiao do avola", ree Riard, analizirajui dijagnostike podatke. On unese nekoliko naredbi. "Bie potrebno podosta vremena da se ovo sredi." "Samo trenutak", prekide ga Nikol. "Kako bi bilo da najpre pokuamo da razaberemo izvestan smisao u svim ovim novim informacijama pre nego to se latimo nekog odreenog zadatka?" Dva mukarca prestadoe sa onim to su radili i saekae da ona produi. "Na brodu nema Hajlmana, Jamanake i jedne kapsule", ree Nikol, lagano koraajui po kontrolnom centru, "a neko je pokuao da automatski aktivira dve nuklearne bombe u prolazu. U meuvremenu, iznenada je pomahnitao vidkom-softver, poto je prethodno ispravno funkcionisao stotinama dana - raunajui i pretpoletne simulacije. Ima li ijedan od vas neko razumno objanjenje za sve to?" Nastala je duga tiina. "Pretpostavka generala O'Tula da je re o neprijateljskoj invaziji moglo bi da proe", ree najzad Riard. "Hajlman i Jamanaka moda su pobegli da se spasu, a tuinci su mogli namerno da udese softver." Nikol nije bila ubeena. "Nita to sam do sada videla ne nagovetava da su ma kakvu tuinci, pa makar i bioti, kada je ve o tome re, dospeli unutar 'Njutna'. Ukoliko ne otkrijemo neke dokaze..." "Moda su Hajlman i Jamanaka pokuavali da provale generalov kod", primetii Vejkfild, "pa su se uplaili..." "Stop. Stop", uzviknu Nikol iznenada. "Neto se deava sa ekranom." Dva mukarca okrenue se upravo na vreme da vide kako se na monitoru materijalizuje lice admirala Ota Hajlmana. "Zdravo, generale O'Tule", ree Hajlman uz osmeh sa velikog ekrana. "Ovu video traku aktivirao je tvoj ulazak u 'Njutnovu' vazdunu komoru. Kosmonaut Jamanaka i ja pripremili smo je neposredno pre nego to smo se otisnuli u jednoj kapsuli tri sata pre S-9 dana. Nareeno nam je da se evakuiemo manje od jednog sata poto si ti krenuo da istrauje Ramu. Odugovlaili smo koliko god smo mogli, ali smo na kraju morali da posluamo nareenje. Nareenja za tebe jednostavna su i neposredna. Treba da unese svoj aktivacioni kod u dva oruja u prolazu za transportere, kao i u tri preostala na doku. Zatim treba da poe u poslednjoj kapsuli ne vie od osam sati posle toga. Nemoj da se brine zbog elektronskih naprava koje funkcioniu na dve bombe unutar Raminog trupa. Vojni tab je naredio da ih postavimo kako bismo isprobali jednu novu, strogo povertljivu tehniku za deifrovanje. Otkrie da ih je lako onesposobiti kletima i/ili makazama za seenje ice. Dopunski pogonski sistem za sluaj opasnosti dodat je na kapsulu, a njen softver programiran je da je odvede na bezbedan poloaj, gde e se sastati sa tegljaem MSA. Treba samo da unese tano vreme polaska. Meutim, moram naglasiti da su novi algoritmi za navigaciju kapsulom valjani samo ukoliko napusti 'Njutna' pre S-6 dana.

Posle tog vremena, reeno mi je da parametri za navoenje postaju sve manje pouzdani i da e biti gotovo nemogue izvesti spasavanje." Nastala je kratka pauza u Hajlmanovoj poruci, a glas mu poprimi otriji ton hitnje. "Nemoj vie traiti vreme, Majkl. Aktiviraj oruje i poi pravo u kapsulu. Ve smo je snabdeli hranom i drugim stvarima koje e ti biti neophodne... Sreno na putu kui. Vidimo se na Zemlji." 58. HOBSONOV IZBOR "Siguran sam da su Hajlman i Jamanaka bili izuzetno paljivi", objasni Riard Vejkfild. "Verovatno su poli rano da bi mogli da ponesu dodatne zalihe. A sa tim lakim kapsulama, svaki kilogram moe da bude kritian." "Koliko kritian?" upita Nikol. "Pa - moe znaiti razliku izmeu ulaska na bezbednu orbitu oko Zemlje - ili proletanja pored nje tolikom brzinom da ne bismo mogli da budemo spaseni." "Da li to znai", upita general O'Tul ozbiljno, "da e kapsulu moi da upotrebi samo jedno od nas?" Riard je zastao pre nego to je odgovorio. "Bojim se da je to mogue; stvar zavisi od vremena polaska. Moraemo da izvrimo neke proraune na brzinu da bismo to tano odredili. Ali lino ne vidim razloga zbog ega ne bismo razmislili o tome da poletimo sa itavim ovim svemirskim brodom. Na kraju krajeva, uvebavan sam za pomonog pilota... Dodue, raspolaemo samo ogranienom kontrolom, budui da je brod prilino veliki, ali ako izbacimo sve to nam nije apsolutno neophodno, moda bismo mogli da uspemo... Ponovo, bie potrebno da izvedemo neke proraune." Nikol je dobila zadatak od generala O'Tula i Riarda da proveri zalihe koje su smetene u kapsulu, da odredi koliko su odgovarajue, a zatim da proceni masu i zapreminu potrebnu za dva ili tri putnika. Kao dodatak, Riard, kome se i dalje vie dopadalo da do Zemlje odleti u vojnom brodu, zatraio je od Nikol da proveri skladine liste "Njutna" i proceni koliko mase mogu da izbace sa broda. Dok su O'Tul i Vejkfild koristili kompjutere u kontrolnom centru, Nikol je sama radila u ogromnom skladitu. Najpre je veoma paljivo pregledala preostalu kapsulu. Iako je kapsule normalno koristila jedna osoba za lokalne aktivnosti izvan letelice, ove su bile konstruisane i kao sredstva za bekstvo u sluaju nude. Dvoje ljudi moglo je da sedi iza vrstog, providnog prednjeg prozora sa jednonedeljnim zalihama na policama u stranjem delu male kabine. Ali troje? - upita se Nikol. Nemogue. Neko bi morao da se ugura u prostor polica. A onda ne bi bilo pogodnog mesta za zalihe. Nikol na trenutak pomisli kako bi to izgledalo biti sabijen meu male police tokom sedam ili osam dana. Bilo bi jo gore nego u jami u Njujorku. Pregledala je zalihe koje su Hajlman i Jamanaka urno nabacali u kapsulu. Izbor hrane bio je manje ili vie ispravan, kako po koliini tako i po raznovrsnosti, za jednonedeljno putovanje; meutim, medicinski komplet bio je bolno nedovoljan. Nikol napravi nekoliko pribeleki, izradi ono to je smatrala valjanom listom potreptina za dvolanu posadu i proceni masu i zahteve za prostorom. Onda je pola po skladitu. Oi joj privue nuklearno oruje u obliku hitaca koje je mirno lealo na boku odmah pokraj vazdune komore kapsule. Nikol prie i dodirnu bombe, a zatim nemarno

prelae prstima po uglaanoj metalnoj povrini. Dakle, to je prvo veliko oruje unitenja, pomisli ona, posledica blistave fizike dvadesetog veka. Kako tuan komentar nae vrste, ree Nikol u sebi dok je koraala izmeu nuklearnih bombi. Posetilac dolazi da nas vidi. Ne govori na jezik, ali otkriva gde ivimo. Kada skrene za ugao nae ulice, dok jo ne znamo njegovu nameru, mi ga raznesemo u zaborav. Lagano je ila preko skladita prema prostorijama za dnevni boravak, svesna dubokog oseanja tuge u sebi. Tvoj problem, ree Nikol sebi, jeste to to uvek oekuje previe. Od sebe. Od onih koje voli. ak i od ljudske rase. A mi smo jo previe nezreli kao vrsta. Trenutni nalet munine prisili Nikol da na trenutak zastane. ta je to? - pomisli ona. Zar mi je muka od tih bombi? Krajikom uma Nikol se seti slinog oseaja munine od pre petnaest godina, na drugom satu svog leta iz Los Anelosa prema Parizu. Nemogue, ree ona sebi. Ali proveriu da bih bila sigurna... "To je drugi razlog zbog koga nas troje ne moe da stane u jednu kapsulu. Nemoj da si neraspoloena, Nikol. ak i kada bi fiziki prostor mogao da primi naa tela i neophodne zalihe, sposobnost kapsule da izmeni brzinu sa svom tom masom jedva da je dovoljna da ona ue na orbitu oko Sunca. Izgledi da nas spasu bili bi doslovce ravni nuli." "Pa", odvrati Nikol Riardu, pokuavajui da zvui veselo, "bar imamo drugu mogunost. Moemo poi kui u ovoj velikoj letelici. Prema mojim procenama, moemo da izbacimo preko deset hiljada kilograma..." "Bojim se da to nije bitno", prekide je general O'Tul. Nikol pogleda Riarda. "O emu on to pria?" Riard Vejkfild ustade i prie Nikol. Uzeo je njene ruke u svoje. "Upropastili su i navigacioni sistem", ree Riard. "Njihovi automatski algoritmi za pretragu, veliki programi za vakanje brojki koji su upotrebljeni za pokuaje deifrovanja O'Tulovog koda, upisani su u kompjutere opte namene preko navigacionih i vidkom potprograma. Ovaj brod je beskoristan kao modul za transport." Glas generala O'Tula bio je dalek i lien uobiajenog bodrog prizvuka. "Mora da su se dali na posao odmah poto sam otiao. Riard je proitao komandne bafere i otkrio da je softver za deifrovanje aktiviran manje od dva sata posle mog odlaska." "Ali zato bi onesposobili 'Njutna'?" upita Nikol. "Zar ne shvata?" upita O'Tul strasno. "Prioriteti su se izmenili. Nita nije bilo toliko vano koliko ispaljivanje nuklearnog oruja. Nisu eleli da trae vreme da signali idu do Zemlje i nazad. Zbog toga su prebacili proraune ovde, odakle je svaki sledei kandidat za kod mogao da se odalje sa kompjutera bez kanjenja." "Da bismo bili fer prema kontroli misije", umea se Riard, poevi da koraa po prostoriji, "moramo priznati da je potpuno natovaren vojni brod misije 'Njutn' zapravo manje sposoban za menjanje orbite nego dvosedna kapsula sa pomonim pogonskim sistemom. Prema tome, u oima strunjaka za bezbednost pri MSA nije bilo poveanja rizika usled onesposobljavanja ove letelice." "Ali nita od svega toga nije ni trebalo da se dogodi", pobuni se general. "Prokletstvo! Zato nisu mogli naprosto da saekaju moj povratak?" Nikol naglo sede na jednu od raspoloivih stolica. U glavi joj se mutilo i ona oseti trenutnu vrtoglavicu. "ta je bilo?" upita Riard i uzbunjeno joj prie.

"Danas sam tu i tamo oseala muninu", odvrati Nikol. "Mislim da sam trudna. Znau sigurno za dvadeset minuta." Nasmeila se zapanjenom Riardu. "Izuzetno je retko da ena ostane trudna u razmaku od devedeset dana posle injekcije neutrabriolata. Ali deavalo se i pre. Ne mislim da..." "estitam", iznenada je prekide oduevljeni general O'Tul. "Nisam imao pojma da vas dvoje planirate porodicu." "Ni ja", odvrati Riard, koji je i dalje delovao okirano. vrsto je zagrlio Nikol i stisnuo je uz sebe. "Ni ja", ponovio je. "Nema vie rasprave na tu temu", ree general O'Tul Riardu vrstim glasom. "ak i da Nikol ne nosi u utrobi tvoje dete. Ustrajao bih u tome da vas dvoje odete u kapsuli i ostavite mene ovde. To je jedina razumna odluka. Najpre, obojica znamo da je masa kritian parametar, a ja sam daleko najtei od sve troje. Kao dodatak tome, star sam, a vas dvoje ste mladi. Dalje, ti ume da pilotira kapsulom; ja se ni jedan jedini put nisam uvebavao u njoj. Osim toga", dodade on suvo, "mene eka preki sud na Zemlji zbog odbijanja da izvrim nareenje. A to se tebe tie, dragi moj doktore", produi O'Tul nekoliko trenutaka potom, "nema potrebe da ti kaem da nosi vrlo posebnu bebu. On ili ona bie jedino ljudsko dete ikada zaeto u vanzemaljskom svemirskom brodu." On ustade i obazre se. "A sada", ree on, "predlaem da otvorimo bocu vina i da proslavimo poslednje zajedniko vee." Nikol je posmatrala kako je general O'Tul otklizio do ostave. Otvorio ju je i poeo da pretura po njoj. "Biu sasvim zadovoljna i vonim sokom, Majkl", ree ona. "Sada ionako ne bi trebalo da popijem vie od jedne ae vina." "Razume se", odvrati on ustro. "Na trenutak sam smeo s uma. Ponadao sam se da bismo mogli da uinimo neto posebno veeras. eleo sam da poslednji put podelim..." General O'Tul zastade i donese vino i sok do stola. Pruio je ae Riardu i Nikol. "eleo bih da oboje znate", ree on tiho, sada ublaenog raspoloenja, "da ne mogu da zamislim bolji par od vas dvoje. elim vam sve najbolje, naroito sa bebom." Troje kosmonauta pilo je u tiini nekoliko sekundi. "Svi to znamo, zar ne?" ree general O'Tul jedva ujno. "Projektili mora da ve putuju. ta misli, koliko jo imamo na raspolaganju, Riarde?" "Sudei po onome to je admiral Hajlman govorio na snimku, rekao bih da e prvi projektil stii do Rame za S-5 dana. To bi bilo u saglasnosti sa dospevanjem kapsule izvan polja domaaja krhotina i sa brzinom razletanja koju e stei preostali komadi svemirskog broda." "Izgubili ste me ", ree Nikol. "O kakvim to projektilima priate?" Riard se nae prema njoj. "I Majkl i ja smo sigurni", ree on ozbiljno, "da je VEV naredio da se na Ramu ispale projektili. Nemaju nikakva jemstva da e se general ikada vratiti na 'Njutna' i uneti svoj kod. A algoritam za pretragu sa automatskim otkucavanjem u najboljem sluaju predstavlja veliki rizik. Samo lansiranje projektila jemi da Rama nee imati mogunosti da nam oteti planetu." "Prema tome, preostalo mi je malo vie od etrdeset osam sati za poslednje pomirenje sa Bogom", ree general O'Tul poto je razmiljao nekoliko sekundi. "Proiveo sam bogat ivot. Imam mnogo toga na emu sam zahvalan. Poi u u Njegovo naruje bez aljenja."

59. SUDBINSKI SAN Dok je Nikol protezala ruke iznad glave i u stranu, zakaila je Riarda sa leve strane i jednu od posuda sa vodom koja je malo virila iz police iza nje. "Bie pretrpano", primeti ona, vrpoljei se u seditu. "Da, svakako", odvrati Riard rasejano. Panja mu je bila upravljena na pokazivae ispred pilotskog sedita u kapsuli. On unese nekoliko komandi i saeka odziv. Kada ovaj konano doe, Riard se namrti. "Mislim da u jo jednom pokuati da prepakujem zalihe", ree Nikol uz uzdah. Okrenula se u seditu i zagledala u police. "Utedelo bi nam neto prostora i etrnaest kilograma kada bi postojale jemstva da e do naeg spasa doi za sedam dana", ree ona. Riard nita nije uzvratio. "Prokletstvo", proguna on kada se na pokazivau pojavi skupina brojki. "ta je bilo?" upita Nikol. "Neto ovde nije sasvim kako treba", ree Riard. "Navigacioni program razvijen je za prilino manju masu korisnog tereta - moda nee dejstvovati ako poremetimo neki od akcelerometara." Nikol je strpljivo ekala da Riard objasni. "Znai, ako igde tucnemo uz put, verovatno emo morati da stanemo na nekoliko sati da bismo izvrili ponovnu inicijalizaciju." "Ali uinilo mi se da si rekao da za nas dvoje ima vie nego dovoljno goriva?" "Da, goriva je dovoljno. Meutim, postoje neke finese u preprogramiranim navigacionim algoritmima koje pretpostavljaju da kapsula sadri manje od sto kilograma, u osnovi samo O'Tula i njegove potreptine." Nikol je razabirala zabrinutost na Riardovom elu. "Sa nama e biti sve u redu, ini mi se, ako ne doe do nekog kvara", produi on. "Ali nijedna kapsula do sada nije funkcionisala pod ovakvim uslovima." Kroz prednji prozor videli su generala O'Tula kako ide preko skladita prema njima. Nosio je neki mali predmet u ruci. Bio je to TB, jedan od Riardovih ekspirovskih robota. "Gotovo da sam zaboravio da je kod mene", ree O'Tul minut kasnije, poto mu je Riard toplo zahvalio. Kosmonaut Vejkfild poleteo je po skladitu poput radosnog deteta, sa irokim osmehom na ozarenom licu. "Mislio sam da vie nikada neu videti nijednog od njih", doviknu Riard sa jednog bonog zida gde ga je odneo oduevljeni zalet. "Prolazio sam pored tvoje kabine", doviknu mu general O'Tul, "neposredno pre nego to je nauni brod poleteo. Kosmonaut Tabori ti je sreivao stvari. Zamolio me je da zadrim tog robota, za svaki sluaj..." "Hvala ti, hvala ti, Janoe", ree Riard. Paljivo je siao niz zid i ukotvio se za pod. "Ovaj je veoma poseban, Majkl", ree on sa sjajem u oku. Ukljuio je napajanje TBa. "Zna li neki ekspirov sonet?" "Ima jedan koji Ketlin naroito voli, ako ga se samo mogu prisetiti. Mislim da prvi stih glasi: 'Ti sad u meni gleda...' Ti sad u meni gleda one ure Kad lie s grana ode svome kraju I one gole od zime drhture

Ko pusti hor gde ptice ne pevaju. U meni vidi takvog dana vee ije je sunce zalo s ruba plava... enski glas koji je dopirao iz TB-a prenerazi i Nikol i generala O'Tula. Rei dotakoe icu u O'Tulu; bio je duboko dirnut i nekoliko suza navre mu u uglove oiju. Nikol uze generala za ruku i stee je saoseajno dok je TB dovravao sonet. "Nita nisi rekao Majklu o problemima koje si otkrio u vezi sa navigacijom kapsule", ree Nikol. Ona i Riard leali su jedno pored drugog u jednoj od malih spavaonica vojnog broda. "Ne", ree Riard tiho. "Nisam eleo da ga zabrinem. On veruje da emo biti bezbedni, a ja ne elim da misli drugaije." Nikol isprui ruku i dodirnu Riarda. "Mogli bismo ostati ovde, dragi - na taj nain bi bar Majkl preiveo." Okrenuo se prema njoj. Znala je da je gleda, iako nije mogla da ga vidi ba jasno u mraku. "Razmiljao sam o tome", ree Riard. "Ali on to nikada ne bi prihvatio... ak sam razmiljao da poaljem samo tebe. Da li bi to volela da uini?" "Ne", odgovori Nikol posle trenutka razmiljanja. "Ne verujem. Radije bih pola sa tobom, osim ako..." "Osim ako ta?" "Osim ako ne postoji stvarno velika razlika u izgledima. Ako jedno od nas moe da preivi, ali je dvoje gotovo sigurno osueno, onda nema mnogo smisla..." "Ne mogu ti dati tanu procenu verovatnoe", prekide je Riard. "Ali ne verujem da postoji velika razlika ako poemo zajedno. Moje poznavanje kapsule i njenih sistema moda vrede gotovo isto toliko koliko i viak mase. Ali u svakom sluaju bolje je da poemo u kapsuli nego da ostanemo ovde." "Apsolutno si ubeen da su projektili krenuli?" "Sasvim. Nita drugo ne bi imalo smisla. Kladim se da je takav plan poeo da se razrauje im je Rama promenio kurs i poao prema Zemlji." Ponovo su zautali. Nikol je pokuala da zaspi, ali bez uspeha. Oboje su odluili da otpoinu est asova pre polaska da bi prikupili neto energije za ono to e bez sumnje biti iscrpljujue putovanje. Meutim, Nikolin um nije hteo da se iskljui. Stalno je zamiljala kako general O'Tul nestaje u nuklearnoj vatrenoj lopti. "Stvarno je divan ovek", ree Nikol vrlo tiho. Nije bila sigurna da li je Riard budan. "Jeste", odgovori Riard istim tonom. "Zavidim mu na unutranjoj snazi. Ne mogu da zamislim da bih dao svoj ivot za drugoga tako rado kao to to on ini." Zastao je na trenutak. "Pretpostavljam da to potie iz njegovih dubokih verskih ubeenja. On ne vidi smrt kao kraj, samo kao prelazak." Ja bih mogla, pomisli Nikol. Mogla bih da dam svoj ivot za enevjev. Moda ak i za Riarda i njegovu neroenu bebu. Moda su u O'Tulovoj religiji svi ljudi lanovi njegove porodice. U meuvremenu, Riard se borio sa sopstvenim oseanjima. Da li je bio sebian to nije zahtevao da Nikol poe sama? Da li je zaista mogao da opravda dodatni rizik vlastitog prisustva svojim dodatnim znanjem? Odbacio je ta pitanja i pokuao da razmilja o neem drugom.

"Nisi rekao mnogo o bebi", ree blago Nikol posle novog kratkog utanja. "Zapravo, nisam imao vremena da ugradim njega, ili nju, u ono to se deava", odvrati Riard. "Pretpostavljam da sam bio neosetljiv... Zna da sam srean zbog toga. Samo elim da saekam dok ne budemo spaseni pre nego to ponem ozbiljno da razmiljam kako je to biti otac." On se nae i poljubi Nikol. "A sada, draga, nadam se da nee misliti da sam pregrub, ali nameravam da pokuam da zaspim. Moda e dugo proi pre nego to budemo imali sledeu priliku za to..." "Razume se", ree ona. "Izvini." Nikolin um odluta do druge slike, koja je ovog puta predstavljala malu bebu. Pitam se hoe li biti pametan, pomisli ona. I hoe li imati Riardove plave oi i dugake prste? Nikol je bila sklupana u uglu slabo osvetljene odaje. Ukus mana dinje jo joj je bio u ustima. Probudilo ju je neobino kuckanje po ramenu. Nikol se obazre i ugleda iza sebe avijana od sivog plia. Crveni prstenovi oko njegovog vrata blistali su u tami. "Doi", ree on moleivo. "Mora poi sa nama." Pola je za avijanom u hodnik, a zatim skrenula desno, sve dalje od okomitog tunela. Ostali avijani tiho su stajali pokraj zida. Svi su je paljivo gledali. itava kolona poe za sivim avijanom niz tunel. Nekoliko trenutaka kasnije tunel se proiri u prostranu odaju. Na daljem zidu se nalazilo usamljeno, sitno svetlo, tako da je odaja prilino bila mrana. Bili su tu i ostali, ali ih Nikol nije jasno videla. Povremeno bi im nazrela obrise kada bi proli ispred snopa usamljenog izvora svetlosti. Nikol zausti da kae neto, ali je voa avijana prekide. "Psst", ree on, "oni e uskoro biti ovde." Nikol zau um koji je dolazio prema njoj sa druge strane odaje. Zvuao je poput kola sa drvenim tokovima koja se kreu po zemljanom putu. Dok se pribliavao, avijani oko Nikol povukoe se i pribie uz nju. Nekoliko trenutaka potom pred njima usplamte vatra. Pogrebna lomaa stajala je na vrhu plamteih kola. Nikol otvori usta. Telo njene majke, odeveno u bogatu zelenu odoru, poivalo je na vrhu lomae. U svetlosti vatre Nikol je razabrala ostale u odaji. Riard joj se smeio i drao za ruku tamnoputu devojicu staru otprilike dve godine. General O'Tul bio je u neposrednoj blizini vatre, kleei u poloaju za molitvu odmah pokraj nje. Iza njega stajali su raznoliki bioti i dva ili tri neobina oblija koja mora da su bila oktopauci. Plamenovi su gutali lomau i upalili telo njene majke. Majka joj se polako die iz leeeg poloaja. Kada se Anavi okrete prema Nikol, lice joj se izmeni. Na vrhu tela njene majke nalazila se Omehova glava. "Ronata", ree on razgovetno, "proroanstvo mora biti ispunjeno. Krv Senufoa irie se ak i izmeu zvezda. Minove e ostati. Ronata mora putovati sa onima koji dolaze izdaleka. Poi sada, i uvaj udnovate u Ronatinu decu." 60. POVRATAK U RAMU Ne mogu da poverujem da ovo inim, ree Nikol sebi dok je transporterom prenosila poslednji tovar zaliha do lifta za teke terete na vrhu stepenita Beta. U Ramije bio mrak. Snop njene svetiljke blistao je prema crnoj praznini.

San je bio tako neverovatno uverljiv da je Nikol bila potpuno rastrojena vie od pet minuta poto se probudila. ak i sada, skoro dva sata kasnije, kada bi zatvorila oi, Nikol je savreno jasno mogla da vidi Omehovo lice i da uje njegov magini glas kako zapeva rei. Nadam se da se Riard nee probuditi pre nego to odem, pomisli Nikol. Nikada ne bi mogao da razume. Vratila se do transportera i poslednji put krenula kroz trup do "Njutna". Ve trideset minuta pokuavala je da sroi oprotajnu poruku, ali sada kada je trenutak doao, Nikol je bila uplaena. "Dragi Majkl i najdrai Riarde", nameravala je da pone, "sino sam imala najuverljviji san svoga ivota. Stari poglavica Senufoa pojavio se preda mnom i rekao mi da je moja sudbina sa Ramom." Nikol proe kroz vazdunu komoru i ue u kontrolni centar. Sela je pred kameru i proistila glas. Ovo je smeno, pomisli ona neposredno pre nego to e upaliti svetla. Mora da sam poludela. Ali silina Omehove slike u njenom umu smirivala je sve te sumnje u poslednji as. Nekoliko trenutaka potom nastavila je poslednju poruku prijateljima. "Nema naina da u ovom kratkom oprotaju objasnim vanost Omeha i afrikog naslea u mom ivotu. Majkl, Riard ti moe ispriati neke od pria Senufoa dok vas dvojica budete leteli kui na Zemlju. Bie dovoljno ako kaem da me stari aman nikada nije odveo na pogrean trag. Dobro znam da glasovi u snu nisu stvarni i da najverovatnije predstavljaju tvorevine podsvesti spavaa, ali sam ipak odluila da sledim uputstvo koje mi je Omeh dao. Nameravam da uinim sve to je u mojoj moi da upozorim Ramu da dolaze nuklearni projektili. Ne znam kako u to ostvariti, ali imau na raspolaganju nekoliko sati za planiranje, dok budem sklapala jedrilicu da preem Cilindrino more. Seam se, Riarde, naih rasprava o komandama sa tastature koje moda vode do vie hijerarhije... Izuzetno mi je teko da ovako kaem zbogom i sasvim sam svesna da je ovo bedna zamena za poslednji zagrljaj. Ali da ste vas dvojica budni, nikada me ne biste pustili da se vratim u Ramu... Volim te, Riarde, ne sumnjaj u to ni na trenutak. Znam da je to malo verovatno, ali moda emo se nekako, jednog dana, sjediniti na nekom drugom mestu. Obeavam ti da, ako preivim da rodim dete, nikada neu prestati da mu govorim o inteligenciji, domiljatosti i oseajnosti njegovog oca. Imam poslednju molbu. Ukoliko se desi da bilo ko od vas dvojice bezbedno stigne do Zemlje, molim vas da objasnite enevjev ta mi se dogodilo. Ispriajte joj itavu priu, o snu, o boici i viziji i o Porou kada sam bila dete. I recite joj da sam je volela svim srcem." Suze su se slivale niz Nikoline obraze kada je zavrila poruku. Ustala je i premotala traku na poetak. Pustila ju je na jedan minut, da bi bila sigurna da je dobro snimljena, a zatim je otila do vazdune komore. Boe, pomisli ona dok je stavljala lem, pa ja u to stvarno uiniti. Tokom sablasnog sputanja niz prenosnik po mraku, Nikol je silno strepela zbog odluke da se vrati. Samo joj je izuzetna samodisciplina omoguavala da odagna strahove koji su se zadrali u njoj. Kada se popela u rover i povezla ga prema Cilindinom moru, Nikol poe da razmilja kako da stupi u vezu sa inteligencijom koja vodi Ramu. U svakom sluaju u koristiti slike, ree ona sebi, i gde god je mogue precizni jezik nauke. Toliko sam nauila od Riarda.

Pomisao na Riarda nanovo joj razbudi strahove. Mislie da sam ga napustila, brinula se ona. A kako uopte i mogu oekivati da misli drugaije? Nikol se priseti turobnih prvih dana svoje trudnoe sa enevjev i koliko je bila usamljena zato to nije imala nikoga s kime bi podelila oseanja. Ponovo je osetila snaan poriv da se okrene i napusti Ramu. Njeno premiljanje prekinuto je spektakularnim nadolaskom svetlosti. Zora je ponovo svanula u Rami. Kao i ranije, Nikol opini prizor oko nje. Nema niega nalik ovome u itavoj Vaseljeni. Kada je stigla do onoga to je bilo logorite Beta, najpre je pronala jedrilicu i poela da je raspakuje. Stajala je zapakovana na dnu velikom skladinog kontejnera. Bila je u dobrom stanju. Rad na sastavljanju jedrilice spreavao je Nikol da previe razmilja o odluci da napusti "Njutna". Mehaniarsko sklapanje nije bilo njena najjaa strana. Jednom je poela gotovo da oajava kada je bila prinuena da rastavi veliki sklop za koga joj je prethodno bilo potrebno deset minuta da bi ga uopte sastavila. itava veba podseala ju je na nekoliko nervirajuih badnjih veeri u Bovoau kada su ona i Pjer radili gotovo itave noi da bi sklopili enevjevine nove igrake. Trebalo bi da postoji zakon koji bi obavezivao prodavnice da prodaju samo sklopljene igrake, proguna Nikol uz osmeh dok se borila sa uputstvima za jedrilicu. Nikol odnese trup jedrilice niz stepenice i stavi ga pokraj vode. Sve vee podstrukture sklopila je na litici iznad tog mesta, gde je svetlo bilo jae. Bila je toliko obuzeta poslom da nije ula korake sve dok se nisu sasvim pribliili. Kada se Nikol, koja je radila na kolenima, okrenula na desno i ugledala kako joj se neto primie iz velike blizine, prestravila se toliko da joj je srce gotovo stalo. Nekoliko trenutaka potom ona i Riard ljubili su se i grlili. "I O'Tul dolazi", ree on, sede pokraj Nikol i smesta poe da sastavlja jedrilicu. "Najpre, kada sam mu objasnio da neu da idem bez tebe, da mi ivot koji bih imao na Zemlji ne bi znaio nita bez tebe, rekao mi je da smo i ti i ja aavi. Ali kada smo porazgovarali i kada sam mu objasnio da mislim kako postoji pristojna verovatnoa da uzbunimo Ramance, odluio je da radije provede svoje poslednje sate sa nama nego da reskira samotnu i bolnu smrt u kapsuli." "Ali uinilo mi se da si rekao da bi to trebalo da bude bezbedno putovanje za jednog putnika?" "Nije to sasvim jasno. Softver uitan u kapsulu je prava mora. Prema programiranju vidi se da je sve uraeno na brzinu. A i kako je moglo da se valjano proveri? Sam O'Tul imao bi, dodue, bolje izglede nego nas dvoje zajedno... ali upamti, suoio bi se sa ozbiljnim problemima posle svog dolaska na Zemlju. Ta pria o prekom sudu nije bila mlaenje prazne slame." "Ne mislim da se Majkl plaio prekog suda. Moda bi poeleo da potedi porodicu, ali..." Povik iz daljine prekide im razgovor. General O'Tul mahao im je iz rovera koji im se pribliavao. "Ali ne shvatam", ree Nikol, "kako je uspeo da stigne ovamo tako brzo. Ti nisi ovamo doao peke, zar ne?" Riard se nasmeja. "Razume se da nisam. Ostavio sam markerni pedajnik u podnoju prenosnika. Kada sam stigao u Betu i video da si izvadila jedrilicu i njene delove, poslao sam rover nazad automatskim upravljanjem." "To je bilo vrlo hrabro", ree Nikol. "A ta bi bilo da sam digla jedro tokom dodatnog vremena koje ti je bilo potrebno da me nae peice?"

Riard proviri preko ruba litice prema trupu jedrilice pored vode. "U stvari, bila si bolja nego to sam oekivao", ree on, zadirkujui je. "Zavrila bi za jedno sat ili dva." Dohvatio je Nikol za ruke kada je pokuala da ga udari. General O'Tul je bio jedini moreplovac sa iskustvom izmeu njih troje. Ubrzo poto su stigli do sredine puta preko Cilindrinog mora, on dade Riardu da dri veslo kao mogue oruje za sluaj da dve ajkule-biota koje su ih pratile odlue da ih napadnu. "Nije ba Marblhed ili Kejp", ree O'Tul dok je gledao prema Njujorku, "ali je nepobitno zanimljivo jedrenje." Tokom putovanja, Riard je bezuspeno pokuavao da ubedi uznemirenu Nikol da je malo verovatno da e ih bioti-ajkule napasti. "Na kraju krajeva", ree joj on, "uopte nisu ometale amce tokom prve ramanske ekspedicije. Mora da su me napale zbog neeg posebnog u konstrukciji naih novih motornih amaca." "Kako moe da bude tako siguran?" upita Nikol, nelagodno gledajui sive senke u vodi pokraj njih. "Ako nee da nas napadnu, zato nas toliko dugo prate?" "Izazivamo njihovu radoznalost, to je sve", odvrati Riard. Pa ipak, napeo se kada se jedna senka iznenada ustremila prema amcu. Biot-ajkula, meutim, nestade ispod njega i pridrui se svom sadrugu sa druge strane. "Vidi", ree on i popusti stisak na veslu, "rekoh ti da nema razloga za brigu." Usidrili su jedrilicu pokraj Njujorka pre nego to su se uspeli uz oblinje stepenite. Budui da general O'Tul nikada ranije nije bio u Njujorku, a prirodno je bio radoznao povodom onoga to je viao, Riard poe napred da pone da radi sa kompjuterom, dok je Nikol povela O'Tula u kratki obilazak. U vreme kada su Nikol i general stigli u Belu sobu, Riard je ve bio u prilici da ih izvesti o napretku. "Pretpostavka mi je bila ispravna", ree on samo nekoliko sekundi poto mu se njih dvoje pridruilo. "Prilino sam siguran da sada imam pristup itavoj listi senzora. Mora biti da na brodu imaju radar ili njegov ekvivalent. Dok budem pokuavao da ga naem, kako bi bilo da vas dvoje pokuate da napravite mreni dijagram kojim bismo preneli svoje upozorenje. Upamtite, neka bude jednostavno. Verovatno nemamo vie od dvadeset etiri asa do nailaska prvog projektila. Dvadeset etiri asa, ree Nikol sebi. Jo jedan dan. Bacila je pogled na Riarda, koji je radio za tastaturom, a zatim na generala O'Tula, koji je posmatrao crne predmete to su i dalje stajali nabacani u jednom uglu. Nikolino trenutno oseanje naklonosti prema dvojici mukaraca brzo je preseeno otrim naletom straha. Realnost njihovog usuda svu je obuze. Hoemo li svi izginuti sutra? - upita se ona. 61. UGROENI SVEMIRSKI BROD "Stvarno ne bi trebalo da budemo iznenaeni", ree Riard bez oseanja. Njih troje sedelo je pred velikim crnim ekranom. "Svi smo to oekivali." "Ali smo se i nadali da e biti drugaije", umea se O'Tul. "Ponekad je teko kada se pokae da si bio u pravu." "Jesi li sasvim siguran, Riarde", upita Nikol, "da svaki od tih odraza predstavlja objekat u svemiru?" "Mislim da u to nema nikakve sumnje", odvrati Riard. "Sigurni smo da posmatramo senzorski izlaz. Pogledaj, pokazau ti kako da promeni polje." Riard

prizva na ekran prizor koji je prikazivao jedan cilindar, nepobitno Ramu, u sreditu skupine koncentrinih krugova. Zatim je otkucao nekoliko novih komandi, to je za posledicu imalo promenu slike na ekranu. Cilindar je postajao sve manji i manji, dok se na kraju nije pretvorio u taku. Veliina koncetrinih krugova oko cilindra takoe se smanjivala, a novi krugovi pojavljivali su se na rubovima ekrana. Najzad se grupa taaka, njih ukupno esnaest, pojavi sa desne strane ekrana. "Ali kako zna da su posredi projektili?" upita Nikol i pokaza male take svetlosti. "Ne znam", ree Riard. "Ali znam da su u pitanju letei objekti na gotovo pravoj liniji izmeu Rame i Zemlje. Teorijski, to bi mogli biti i glasnici mira, ali iskreno sumnjam u to." "Koliko im jo treba?" upita O'Tul. "Teko je tano rei", odgovori Riard posle kratke pauze. "Procenio bih da do prvog ima izmeu osamnaest i dvadeset sati. Vie su razmaknuti nego to sam oekivao. Ukoliko ih budemo pratili oko jedan sat, moi emo tanije da procenimo trenutka sudara." General O'Tul zviznu, a zatim se zadubi u misli nekoliko sekundi pre nego to je progovorio. "Pre no to pokuamo da saoptimo ovom svemirskom brodu da e pretrpeti nuklearni napad, hoe li mi odgovoriti na jedno jednostavno pitanje?" "Ako budem umeo", odvrati Riard. "Zbog ega misli da Rama moe da se zatiti od projektila, ak i ako budemo mogli da mu prenesemo upozorenje?" Nastade duga tiina. "Sea li se, Majkl, onog trenutka od pre skoro godinu dana", upita Riard, "kada smo zajedno leteli iz Londona u Tokio i kada smo poeli da priamo o religiji?" "Misli, kada sam ti itao Euzebija?" "Upravo to. Priao si mi o ranoj istoriji hrianstva... Usred razgovora iznenada sam te upitao zbog ega veruje u Boga. Sea li se svoga odgovora?" "Razume se", odvrati O'Tul. "To je isti odgovor koji sam dao svom najstarijem sinu kada se u osamnaestoj godini proglasio za ateistu." "Tvoj odgovor u avionu savreno izraava i moj stav u trenutnoj situaciji. Znamo da je Rama tehnoloki izuzetno napredan. Kada je nainjen, u svakom sluaju mora da je voeno rauna o moguem neprijateljskom napadu... Ko zna, moda ak ima moan pogonski sistem koji jo nismo otkrili i koji bi mogao da ga skloni sa putanje projektila. Kladim se..." "Mogu li da te prekinem na sekundu?" upita Nikol. "Ja nisam bila sa vama dvojicom na letu do Tokija. Volela bih da znam kako je Majkl odgovorio na tvoje pitanje." Dvojica mukaraca izmenjae dugi pogled. Konano, general O'Tul odgovori: "Vera zasnovana na razmiljanju i osmatranju." "Prvi deo plana nije previe teak i ja se slaem sa pristupom, ali nemam predstavu o tome kako emo preneti poruku o dejstvu, ili kako da nedvosmisleno dovedemo u vezu lananu reakciju i dolazee projektile." "Majkl i ja emo se pozabaviti time dok ti bude prireivao grafiku za prvi deo. On kae da se prilino dobro sea nuklearne fizike."

"Vodite rauna o tome da nemate previe pretpostavki", podseti Riard Nikol. "Moramo biti sigurni da je svaki deo poruke zaokruena celina." General O'Tul trenutno nije bio sa Riardom i Nikol. Posle dva sata otrog rada otiao je napolje, u tunel, pre oko pet minuta. Njegovo dvoje kolega iznenada se zabrinulo zbog njegovog odustva. "Verovatno je otiao u toalet", ree Riard. "Mogao bi da se izgubi", odvrati Nikol. Riard ode do ulaza u Belu sobu i pozva u hodnik. "Halo, Majkle O'Tule", ree on. "Je li sve u redu?" "Da", stie odgovor iz pravca sredinjeg stepenita. "Moete li ti i Nikol da doete ovamo na trenutak?" "ta je bilo?" upita Riard nekoliko trenutaka kasnije kada se on i Nikol pridruie generalu u podnoju stepenita. "Ko je sagradio ovu jazbinu?" upita O'Tul, oiju uprtih u visoku tavanicu. "I zbog ega mislite da je uopte sagraena?" "Ne znamo", odvrati Riard nestrpljivo, "i ne verujem da emo razreiti tu zagonetku u sledeih nekoliko minuta, ili ak i sati. U meuvremenu, imamo posla..." "Strpite se jo samo malo", prekide ga O'Tul vrsto. "Neophodno je da ovo raspravimo pre nego to budem mogao da nastavim." Riard i Nikol saekae da produi. "Bezglavo jurimo da uputimo upozorenja izvesnoj inteligenciji koja kontrolie ovu letelicu, kakva god ona bila. To radimo da bi Rama mogao da preduzme mere da se zatiti. Kako moemo znati da je to to inimo ispravno? Kako moemo znati da neemo postati izdajnici sopstvene vrste?" General O'Tul mahnu rukama prema prostranoj peini oko sebe. "Mora biti da postoji neki razlog, neki veliki plan za sve ovo. Zbog ega su svi oni lani ljudski predmeti ostavljeni u Beloj sobi? Zato su nas Ramanci pozvali da stupimo u kontakt sa njima? Ko i ta su avijani i oktopauci?" Zavrteo je glavom, osujeen mnotvom pitanja bez odgovora. "Bio sam nesiguran u pogledu unitenja Rame; ali jednako sam nesiguran i u pogledu upuivanja upozorenja. ta ako Rama izbegne nuklearni napad zbog nas, a zatim ipak uniti Zemlju?" "To je izuzetno malo verovatno, Majkl. Prvi Rama proao je kroz Sunev sistem..." "Samo trenutak, Nikol, ako nema nita protiv", prekide je Riard blago. "Dopusti meni da pokuam da odgovorim generalu." Priao je i stavio ruku na generalovo rame. "Majkl", ree Riard, "jo od naeg prvog susreta, na mene je najsnaniji utisak ostavila tvoja sopsobnost da shvati razliku izmeu odgovora koje moemo doznati, kao ishod logike dedukcije ili naunih metoda, i onih pitanja kojima se ne moe ak ni valjano pristupiti. Na ovoj taki nema naina da shvatimo ta Rama namerava. Jo nemamo dovoljno podataka. To je kao kada pokuavamo da reimo sistem simultanih linearnih jednaina u kome ima vie promenljivih nego konstanti. Postoje viestruke hiperpovrine ispravnih reenja." O'Tul se nasmei i klimnu. "Ali ono to znamo", produi Riard, "jeste da se flota projektila sada pribliava Rami. Verovatno su opremljeni nuklearnim bojevim glavama. Imamo izbor da upozorimo ili da ne upozorimo i moramo ga doneti na osnovu informacija raspoloivih u ovom trenutku." Riard izvadi mali kompjuter i prie O'Tulu. "itav taj problem moe da predstavi kao matricu razmera 3 x 2", ree on. "Pretpostavi da postoje tri mogua opisa

ramanske petnje: nikada neprijateljski, uvek neprijateljski i neprijateljski samo ako su napadnuti. Neka te situacije predstavljaju redove matrice. A sada razmotrimo odluku sa kojom smo suoeni. Moemo da izaberemo bilo da ih upozorimo, bilo da to ne uinimo. Dakle, postoje dve kolone te matrice, Rama upozoren ili Rama neupozoren." O'Tul i Nikol su gledali preko Riardovog ramena dok je crtao matricu i prikazivao je na svom malom monitoru. "Ukoliko sada pogledamo est mogunosti, koje se dobijaju presecanjem pojedinani elementi ove matrice, i pokuamo da im pripiemo verovatnoe tamo gde moemo, raspolagaemo svim informacijama potrebnim da donesemo odluku. Slae li se?" General O'Tul klimnu, impresioniran time kako je brzo i saeto Riard ustrojio njihovu nedoumicu. "Ishod drugog reda uvek je isti", ree sada Nikol, "nezavisno od toga da li ih upozorimo ili ne. Ukoliko je Rama zaista neprijateljski raspoloen, sa njihovom naprednijom tehnologijom, nema nikakve razlike jesmo li ih upozorili ili nismo. Pre ili kasnije, ova letelica ili ona koja e doi u budunosti pokorieili unititi ljudsku rasu." Riard zastade na trenutak da bi bio siguran da O'Tul prati izlaganje. "Slino tome", ree on zatim polako, "ako Rama nije nikada neprijateljski raspoloen, ne moe biti pogreno da ih upozorimo. Ni u jednom sluaju, upozoren ili neupozoren, Zemlja nije u opasnosti. A ukoliko uspemo da ih upozorimo na nuklearne projektile, onda e neto izuzetno biti spaseno." General se nasmeio. "Znai, jedini mogui problem, 'O'Tulova bojazan', da je tako nazovemo, nastaje onda ako Rama prvobitno nije nameravao da bude neprijateljski raspoloen, ali se predomislio i napao Zemlju poto je saznao da su protiv njega lansirani nuklearni projektili." "Tano tako", ree Riard. "A kako mi izgleda, samo nae upozorenje predstavlja olakavajui inilac u tom potencijalno neprijatnom sluaju. Na kraju krajeva..." "U redu. U redu", odvrati O'Tul. "Vidim na ta cilja. Ukoliko se sluaju koji me brine ne pripie vrlo visoka verovatnoa, itava analiza nagovetava bolje ishode ako upozorimo Ramance." On se iznenada nasmeja. "Ba je dobro to ne radi za vojni tab VEV-a, Riarde. Moda bi me logiki ubedio da aktiviram kod..." "Sumnjam", ree Nikol. "Niko ne bi mogao da prui vrsto pokrie za tu vrstu paranoje." "Hvala", uzvrati general, "zadovoljan sam. Bili ste vrlo uverljivi. Hajde da se vratimo na posao." Gonjena neumoljivim pribliavanjem projektila, trojka je neumorno radila satima. Nikol i Majkl O'Tul izradili su poruku upozorenja u dva zasebna odeljka. Prvi odeljak, iji je pretean deo predstavljao osnovu za uspostavljanje osnovne komunikacione tehnike, prikazivao je kompletnu nebesku mehaniku: Raminu orbitu po njegovom ulasku u Sunev sistem, putanje dva "Njutnova" broda koji naputaju Zemlju i spajaju se neposredno pre sastanka sa tuinskim brodom i, konano, trajektorije esnaest projektila koji se ispaljuju sa Zemlje da bi presreli Ramu. Riard, iji su se dugi asovi rada za tastaturom i crnim ekranom sada isplaivali, pretvorio je sve te orbitalne dogaaje u grafike predstave, dok se drugo dvoje kosmonauta borilo sa sloenou ostatka poruke. Konstruisati drugi segment bilo je izuzetno teko. U njemu su ljudi eleli da objasne da nadolazei projektili nose nuklearne bojeve glave, da se eksplozivna mo bombi generie lananom reakcijom i da su toplota, udar i zraenje koji nastaju u eksploziji izuzetno moni. Za razliku od osnovne slike, predoavanje razmera razorne

moi u ma kakvim parametrima koje bi mogla shvatiti vanzemaljska inteligencija bilo je znatno tee. "To je nemogue", uzviknu oajni Riard poto su O'Tul i Nikol uporno tvrdili da upozorenje nije potpuno bez nekog pokazatelja temperature eksplozije, jaine udarnog talasa i polja zraenja. "Zbog ega samo ne naznaimo koliinu fisionog materijala u procesu? Mora biti da su sjajni u fizici. Mogu da proraunaju dejstvo i ostale parametre." Vreme je isticalo, a sve troje je bilo iscrpljeno. Tokom poslednjih sati, general O'Tul popusti pred iznurenou i, na Nikolino insistiranje, poe da se valjano ispava. Njegovi biometrijski podaci pokazivali su da mu je srce pod stresom. ak je i Riard odspavao devedeset minuta. Ali Nikol nije dopustila sebi luksuz da otpoine. Bila je reena da razradi neki nain da slikovno predstavi razornu mo oruja. Kada su se mukarci probudili, Nikol ih ubedi da uz drugi segment dodaju kratki deo koji prikazuje ta bi se desilo sa gradom ili umom na Zemlji kada bi bomba od jednog megatona eksplodirala u njihovoj blizini. Da bi te slike imale ikakvog smisla, Riard je morao da proiri raniji renik pojmova, u kom je definisao hemijske elemente i njihove simbole sa matematikom preciznou, da bi ubacio odreenu predstavu veliine. "Ukoliko ovo shvate", gunao je dok je uz napor dodavao oznake razmera pokraj linijskih predstava zgrada i drvea, "onda su pametniji nego to sam mislio." Konano je slika bila dovrena i memorisana. Pustili su itavo upozorenje poslednji put i uneli nekoliko ispravki. "Od komandi koje nikada nisam uspeo da razumem", ree Riard, "postoji pet za koje imam razloga da pretpostavim da su vezane sa procesorom na drugom nivou. Razume se, samo nagaam, ali verujem da je nagaanje osnovano. Emitovau nau poruku pet puta, koristei svaki put po jednu od tih komandi, uz nadu da je upozorenje nekako stiglo do sredinjeg kompjutera." Dok je Riard preko tastature unosio sve odgovarajue komande, Nikol i general O'Tul pooe da se proetaju. Uspeli su se uz stepenite i poli izmeu oblakodera Njujorka. "Ti veruje da je bilo predvieno da doemo na Ramu i otkrijemo Belu sobu?" "Da", odgovori Nikol. "Ali u kom cilju?" upita general. "Ukoliko su Ramanci samo eleli da uspostave kontakt sa nama, zbog ega su radili na tako sloen i zaobilazan nain? I zbog ega rizikuju da im namere budu pogreno shvaene?" "Ne znam", ree Nikol. "Moda nas proveravaju na neki nain. Da otkriju kakvi smo." "Za ime sveta", odvrati O'Tul, "kako uasna pomisao. Mogli bismo ui u katalog kao stvorenja koja lansiraju nuklearne bombe na posetioce." "Tano tako", ree Nikol. Nikol pokaza O'Tulu ambar sa jamama, mreu iz koje je spasla avijana, zapanjujue poliedre i ulaze u preostale dve jazbine. Postajala je vrlo umorna, ali znala je da nee moi da zaspi dok sve ne bude reeno. "Hoemo li nazad?" upita O'Tul poto su se on i Nikol spustili do Cilindrinog mora i proverili da se jedrilica jo nalazi, nedirnurta, tamo gde su je ostavili." "U redu", odgovori Nikol umorno. Pogledala je na sat. Bilo je tano tri sata i osamnaest minuta pre nego to prvi nuklearni projektil stigne do Rame. 62. POSLEDNJI SAT

Niko nije progovorio pet minuta. Svako od troje kosmonauta sedeo je uronjen u sopstveni svet, svestan da se prvi projektil sada nalazi na manje od sat leta. Riard je urno prelazio sve senzorske izlaze, bez uspeha tragajui za bilo kakvim nagovetajem da Rama preduzima neku zatitnu akciju. "Sranje", promrmlja on, ponovo gledajui radarsku sliku koja je prikazivala kako je vodei projektil sve blii i blii. Riard prie do mesta na kom je Nikol sedela u uglu. "Mora da smo pogreili", ree on tiho. "Nita se nije izmenilo." Nikol protrlja oi. "Volela bih da nisam tako umorna", ree ona. "Onda bismo moda mogli da uinimo neto zanimljivo u poslednjih pedeset minuta." Mrano se nasmeila. "Sada znam kako mora da je pred streljakim zidom." General O'Tul prie im sa druge strane odaje. Nosio je dve male crne lopte u levoj ruci. "Znate", ree on, "esto sam se pitao ta bih radio kada bih znao za neko tano odreeno, konano vreme pre svoje smrti. Eto me sada ovde, a um mi je usredsreen na jednu jedinu stvar." "ta to?" upita Nikol. "Jeste li vas dvoje krteni?" odvrati on oprezno. "taaa?" uskliknu Riard uz iznenaeni smeh. "I mislio sam da nisi", uzvrati general O'Tul. "A ta je sa tobom, Nikol?" "Ne, Majkl", odgovori ona. "Katolianstvo mog oca bilo je vie tradicijsko nego obredno." "Pa", bio je uporan general. "Predlaem vam da vas krstim." "Ovde? Sad?" zapita zapanjeni Vejkfild. "Niki, da li me to ui varaju, ili sam upravo uo da ovaj gospodin predlae da poslednji sat ivota provedemo tako to emo biti krteni?" "Za to nee biti potrebno..." zausti O'Tul. "Zato da ne, Riarde?" prekide Nikol O'Tula. Ustala je sa blistavim osmehom na licu. "ta drugo moemo da uinimo? A to je avolski bolje nego da sedimo ovde i ekamo veliku vatrenu loptu." Riard se gotovo zakikota. "Pa to je divno!" oduevljeno ree. "Ja, Riard Vejkfild, ateista itavog ivota, razmiljam o tome da budem pokrten na vanzenmaljskom brodu kao poslednje to u uiniti u ivotu. Svia mi se!" "Priseti se onoga to je napisao Paskal", zaikivala ga je Nikol. "Ah, da", odvrati Riard. "Jednostavna matrica jednog od najveih mislilaca sveta. 'Bog moda postoji, a moda i ne; ja mogu da verujem u Njega ili ne. Jedini nain da izgubim jeste ako Bog postoji, a ja ne verujem u njega. Prema tome, verovau u Njega da bih smanjio rizik." Riard se zakikota. "Ali nisam pristao da verujem u Boga, samo da bih bio krten." "Znai, pristaje", ree Nikol. "Zato da ne?" odvrati on, kao papagaj ponavljajui njen raniji odgovor. "Moda na taj nain neu morati da ostanem u limbu sa neznalakim paganima i nekrtenom decom." Nasmeio se O'Tulu. "U redu, generale, tvoji smo. Obavi svoj posao." "Sluaj ovo paljivo, TB", ree Riard. "Ti si verovatno jedini robot koji je ikada bio u ljudskom depu za vreme krtenja."

Nikol munu Riarda u rebra. Strpljivi general ekao je nekoliko trenutaka, a zatim je poeo obred. Na Riardovo insistiranje, napustili su jazbinu i izili na otvoreni trg. Riard je eleo "nebo Rame nad sobom", a drugo dvoje nije se usprotivilo. Nikol je otila do Cilindrinog mora da napuni boicu vodom za krtenje dok je general O'Tul dovravao pripreme. Ameriki general je ozbiljno shvatao krtenje, ali oigledno ga nije uvredilo Riardovo bezazleno zaikivanje. Nikol i Riard klekoe ispred O'Tula. On poprska vodom Riardovu glavu. "Riarde Koline Vejkfilde, krstim te u ime oca i sina i svetog duha." Kada je O'Tul dovrio krtenje i Nikol na isti jednostavni nain, Riard ustade i iskezi se. "Ne oseam se nimalo drugaije", ree on. "Isti sam kao i pre - usrao sam se od straha zbog toga to u umreti kroz trideset minuta." General O'Tul nije se pomerao. "Riarde", ree on blago, "mogu li da te zamolim da ponovo klekne? Voleo bih da izgovorim kratku molitvu." "ta je to?" upita Riard. "Prvo krtenje, a sada i molitva?" Nikol die pogled prema njemu. Njene oi molile su ga da pristane. "U redu", ree on, "pretpostavljam da bih ba mogao da idem do kraja." "Svemogui Boe, molim te uslii nau molitvu", ree general snanim glasom. Sada je i on kleao. Oi su mu bile zatvorene, a ruke sklopljene ispred njega. "Nas troje okupilo se ovde u asu koji je za nas moda sudnji da odamo poast Tebi. Preklinjemo Te da razmotri kako bismo Te mogli sluiti ako nastavimo da ivimo, a ako je to volja Tvoja, molimo Te da nas potedi bolne i uasne smrti. Ukoliko treba da umremo, molimo se da budemo primljeni u kraljevstvo Tvoje nebesko. Amin." General O'Tul zastade samo na trenutak, a zatim poe da recituje molitvu Gospodu. Tek to je izgovorio: "Oe na, koji jesi na nebesima, neka je slavljeno ime Tvoje..." svetla u ogromnom svemirskom brodu naglo se pogasie. Jo jedan ramanski dan doao je do kraja. Riard i Nikol saekali su puni potovanja da im prijatelj zavri molitvu, a onda su izvadili svetiljke. Nikol se zahvali generalu i blago ga zagrli. "Dakle, tu smo", ree Riard nervozno. "Jo dvadeset sedam minuta. Imali smo krtenje i molitvu. ta emo sada? Ko ima ideju za poslednju, uistinu poslednju zabavu? Da zaigramo? Zapevamo? Da odigramo partijicu neega?" "Ja bih lino voleo da ostanem ovde", ree general O'Tul dostojanstveno, "i da se suoim sa svojom smru u pokajanju i molitvi. A zamiljam da biste vas dvoje voleli da budete nasamo zajedno." "U redu, Niki", ree Riard. "Gde emo da podelimo svoj poslednji poljubac? Na obali Cilindrinog mora ili u Beloj sobi?" Nikol je bila budna trideset dva asa i bila je apsolutno iscrpljena. Pala je u Riardove ruke i sklopila oi. U tom trenutku rasuti blesci svetlosti umeae se u novu tminu ramanske noi. "ta je to?" upita general O'Tul bojaljivo. "Mora da su rogovi", odgovori Riard uzbueno. "Hajde, idemo." Otrali su do june ivice ostrva i zagledali se u masivne, zagonetne strukture na junom kraju. Trake svetlosti igrale su izmeu razliitih parova est iljaka koji su okruivali ogromni monolit u sreditu. uti lukovi kao da su siktali po vazduhu, blago se

uvijajui napred-nazad po sreditu dok su ostajali povezani za po jedan od manjih iljkova na svakom kraju. "Neverovatno", prozbori O'Tul, ophrvan strahopotovanjem. "Znai, Rama se sprema da manevrie", ree Riard. Jedva je mogao da se uzdri. Zagrlio je Nikol, zatim O'Tula, i najzad poljubio Nikol u usta. "Jupi!" dreknuo je, igrajui po zidu. "Ali, Riarde", doviknu Nikol za njime, "nije li prekasno? Kako Rama moe da se skloni sa puta za tako kratko vreme?" Riard dotra nazad do svojih kolega. "U pravu si", ree on zadihano. "A ti prokleti projektili ionako su verovatno navoeni prema cilju." Ponovo je poeo da tri, ovog puta nazad prema trgu. "Idem da gledam radar." Nikol se obazre prema generalu O'Tulu. "Dolazim", ree on. "Ali dosta sam trao za jedan dan. Hteo bih da malo posmatram ovu predstavu. Moe poi bez mene, ako hoe." Nikol ga je saekala. Dok je njih dvoje brzim koracima ilo preko trga, general O'Tul se zahvali Nikol to mu je dozvolila da je krsti. "Nemoj biti luckast", odvrati ona. "Ja treba tebi da se zahvalim." Poloila mu je ruku na rame. Samo krtenje nije bilo toliko vano, produi ona u mislima. Bilo je oigledno da se brine za nae due. Sloili smo se pre svega da pokaemo da nam je stalo do tebe. Nikol se nasmei sebi. Bar mislim da je to bilo razlog... Tlo ispod njih poe otro da se trese, a general O'Tul zastade, na trenutak uplaen. "To se oigledno desilo i tokom poslednjeg manevra", ree Nikol, smirujui oboje tako to je uzela generala za ruku, "premda sam ja tada leala onesveena na dnu jame i propustila itav dogaaj." "Onda su svetla bila samo najava manevrisanja?" "Verovatno. Zato je Riard bio toliko uzbuen." Jedva da su otvorili poklopac jazbine, kada Riard skoi uz stepenice. "Uinili su to!" uskliknu on. "Uinili su to!" O'Tul i Nikol netremice su ga gledali dok je hvatao dah. "Upotrebili su neku vrstu mree ili omotaa - ne znam tano ta je to - debelog oko est, moda osam stotina metara - svuda oko svemirskog broda." Okrenuo se. "Doite", ree on i potra po stepenicama preskaui po tri odjednom. I pored zamora, Nikol odgovori na njegovo uzbuenje poslednjom dozom adrenalina. Skakala je niz stepenice za Riardom i otrala do Bele sobe. On je stajao pred crnim ekranom i prebacivao ulazni signal od spoljanje slike koja je prikazivala novi materijal oko letelice do radarskog snimka pribliavanja projektila. "Mora da su shvatili nae upozorenje", ree on Nikoli. Riard je slavobitno odie sa tla, poljubi je i nastavi da je dri u vazduhu. "Upalilo je, draga", povikao je on. "Hvala ti, oh, hvala ti." I Nikol je bila uzbuena. Ali jo nije bila ubeena da e Ramina akcija spreiti unitenje letelice. Kada je general O'Tul uao i kada mu je Riard objasnio ta vide na ekranu, preostajalo je jo samo devet minuta. U Nikolinom stomaku stajali su leptirovi veliine fudbalske lopte. Tlo je nastavljalo da se trese dok je Rama produavao manevar. Nuklearni projektili oigledno su bili navoeni prema cilju, jer i pored injenice da je Rama nepobitno menjao putanju, oni nastavie da mu se pribliavaju po pravoj

liniji. Uveana radarska slika prikazivala je da je esnaest napadaa veoma ratrkano. Procenjeno vreme njihovog udara bilo je unutar razdoblja neto kraeg od jednog sata. Riardova mahnita aktivnost se pojaala. Divlje je koraao po sobi. U jednom trenutku izvadio je TB-a iz depa, spustio ga na pod i poeo brzo da govori malom robotu kao da mu je TB najblii prijatelj. Ono to je Riard priao jedva da je imalo ikakvog smisla. Jednog trenutka Riard je nalagao TB-u da se pripremi za predstojeu eksploziju; sekundu kasnije objanjavao mu je kako e Rama udotvorno da izbegne nadolazee projektile. General O'Tul je pokuavao da ostane smiren, ali bilo je to nemogue sa Riardom koji je leteo po sobi poput tasmanijskog avola. On zausti da kae neto Riardu, ali odlui da umesto toga izie u tunel da bi imao malo mira. Tokom jednog od retkih trenutaka kada se Riard nije pokretao, Nikol mu prie i uhvati ga za ruke. "Dragi", ree ona, "opusti se. Nita ne moemo da uinimo." Riard na sekundu spusti pogled na prijateljicu i ljubavnicu, a zatim je zagrli. Divlje je stao da je ljubi, a zatim sede na tlo koje se treslo, povukavi i nju za sobom. "Bojim se, Nikol", ree on, dok mu se telo treslo. "Stvarno se bojim. Mrzim kada ne mogu nita da uinim." "I ja sam uplaena", odvrati ona blago i ponovo ga uze za ruke. "A i Majkl." "Ali nijedno od vas ne deluje uplaeno", ree Riard. "Oseam se kao idiot, dok skaem ovuda kao Tigar iz Vini-Pua." "Svako se suoava sa smru na drugaiji nain", ree Nikol. "Svi oseamo strah. Samo se sa njime snalazimo na svoj pojedinani nain." Riard se primirio. On baci pogled na veliki monitor, a potom na sat. "Jo tri minuta do prvog udara", ree on. Nikol mu stavi ruke na obraze i blago ga poljubi u usta. "Volim te, Riarde Vejkfilde", ree ona. "A ja volim tebe." Riard i Nikol su utke sedeli na podu, drali se za ruke i gledali crni ekran kada je prvi projektil stigao do ivice guste mree koja je okruivala Ramu. General O'Tul je stajao iza njih u dovratku, vrativi se do odaje tridesetak sekundi ranije. U trenutku kada je projektil dodirnuo mreu, njen pogoeni deo se savio, ublaivi udarac, ali je dopustio projektilu da prodre dublje unutra. Istovremeno, ostali delovi mree brzo su se obavili oko projektila, pletui gustu auru neverovatnom brzinom. Sve je bilo gotovo za deli sekunde. Projektil je bio na oko dve stotine metara od spoljanjeg omotaa Rame, ve obavijen u debeli omota, kada je nuklearna bojeva glava detonirala. Mrea na ekranu se malo razlete okolo, ali unutar Bele sobe oseti se samo jedva primetan drhtaj. "Auh!" ree Riard. "Jeste li to videli?" Skoio je i priao ekranu. "Desilo se tako brzo", primeti Nikol i pridrui mu se. General O'Tul promrmlja vrlo kratku molitvu-zahvalnicu i stade uz svoje kolege pred ekranom. "ta misli, kako je to uradio?" upita od Riarda. "Nemam pojma", odvrati Riard. "Ali ta aura je nekako zadrala eksploziju. Mora da je posredi fantastian materijal." On se vrati radarskoj slici. "Da pogledamo sledei udar paljivije. Trebalo bi da bude ovde svakog..." Istog trena doe do blistavog bleska, a ekran se ugasi. Manje od sekunde potom, otra bona sila estoko ih pogodi i obori na pod. Svetla u Beloj sobi se pogasie, a tlo

prestade da se trese. "Jesu li svi dobro?" upita Riard, pipajui za Nikolinom rukom u mraku. "Mislim da ja jesam", odvrati O'Tul. "Udario sam u zid, ali samo leima i laktom." "Ja sam dobro, dragi", odgovori Nikol. "ta se desilo?" "Ova je oigledno eksplodirala rano, pre nego to je stigla do mree. Pogodio nas je udarni talas." "Ne shvatam", ree O'Tul. "Bomba je eksplodirala u vakuumu. Kako je moglo biti udarnog talasa?" "Tehniki, to nije bio samo udarni talas", odvrati Riard i ustade kada su se svetla ponovo upalila, a tlo opet poelo da podrhtava. "Hej, ta kae na ovo?" prekide on sebe. "Slavna ramanska redundantnost ponovo belei poen. Jesi li dobro?" upita on Nikol, koja je delovala nesigurno dok se dizala. "Udarila sam koleno", odgovori ona, "ali nije ozbiljno." "Bomba je unitila ostatak sopstvenog projektila", ree Riard, odgovarajui sada na O'Tulovo pitanje, dok je prelazio senzorskom listom da bi naao rezervne radarske i slikovne izlaze, "Isparila najvei deo trupa i pretvorila ostatak u paramparad. Gas i komadi razleteli su se ogromnom brzinom i stvorili talas koji nas je udario. Mrea je oslabila silinu udarca." Nikol se pomeri do zida i sede. "Hou da budem spremna za sledei." "Pitam se koliko ovakvih bubotki Rama moe da preivi", ree Riard. General O'Tul prie i sede pored Nikol. "Dva sreena, etrnaest sledi", ree on. Svi se nasmeie. Bar jo nisu bili mrtvi. Riard pronae rezervne senzore nekoliko minuta kasnije. "Oho", ree on, dok je pregledao preostale odraze na ekranu. "Ukoliko nisam pogreio, poslednja bomba eksplodirala je na ratdaljini od mnogo kilometara. Imali smo sree. Bolje da se nadamo da sledea nee eksplodirati neposreedno ispred mree." Trojka je posmatrala kako su jo dva projektila zarobljena i obmotana u materijal koji je okruivao Ramu. Riard ustade. "Sada imamo kratak odmor", ree on. "Protei e otprilike tri minuta do sledeeg udara - a onda e uslediti nekoliko projektila u kratkom razmaku." I Nikol se die na noge. Videla je da se general O'Tul dri za lea. "Jesi li siguran da si dobro, Majkl?" upita ona. On klimnu, i dalje zagledan u ekran. Riard prie do Nikol i uze je za ruku. Minut potom seli su uza zid da saekaju sledei udar. Nisu dugo ekali. Nova bona sila, mnogo jaa od prve, pogodi ih posle dvadeset sekundi. Nikol je ula kako O'Tul teko die u mraku. "Majkl", ree ona, "jesi li povreen?" Kako nije odmah bilo odgovora, Nikol poe da puzi prema njemu. To je bila greka. Nije se uhvatila ni za ta kada ih je pogodio moni trei udar. Nikol je divljaki baena o zid i udarila u slepoonicu. General O'Tul je ostao pokraj Nikol kada je Riard otiao do Njujorka da pogleda grad. Mukarci su tiho razgovarali kada se Riard vratio. On izvesti da je bilo samo manjih oteenja. Trideset minuta poto je zarobljen poslednji projektil, svetla se ponovo vratie, a tlo opet poe da se trese. "Vidi", primeti Riard sa napetim osmehom, "rekao sam ti da e sve biti u redu. Sve to je vano uvek rade triput."

Nikol je ostala bez svesti jo skoro itav as. Tokom poslednjih nekoliko minuta bila je nejasno svesna vibracija poda i razgovora na suprotnoj strani odaje. Nikol veoma polako otvori oi. "Ukupno dejstvo", ula je kako Riard govori, "jeste poveanje brzine du hiperbole. Zato emo proi Zemljinu orbitu znatno ranije nego to je prethodno trebalo, mnogo pre nego to sama planeta tamo stigne." "Koliko emo se primai Zemlji?" "Ne previe. Zavisi od toga kada e se zavriti manevar. Ukoliko sada prestane, promaiemo je za otprilike milion kilometara, a to je vie od dvostrukog rastojanja do Meseca." Nikol sede i nasmei se. "Dobro jutro", ree ona veselo. Dvojica mukaraca joj prioe. "Jesi li dobro, draga?" upita Riard. "Mislim da jesam", uzvrati Nikol i opipa vorugu na slepoonici. "Moda u izvesno vreme imati glavobolju." Pogledala je dvojicu mukaraca. "A ta je sa tobom, Majkl? ini mi se da se priseam da sam se brinula za tebe neposredno pre velikog udara." "Onaj drugi izbio mi je vazduh", odvrati O'Tul. "Sreom, bio sam bolje pripremljen za treu bombu. A izgleda da su mi i lea sada u redu." Riard poe da joj objanjava ta je doznao posredstvom izlaza Raminih nebeskih senzora. "ula sam poslednji deo", ree Nikol. "Zakljuujem da emo sada potpuno promaiti Zemlju." Riard joj pomoe da ustane. "Ali kuda idemo?" Riard slee ramenima. "Nema planetnih ni asteroidnih odredita u blizini nae treutne putanje. Hiperbolika energija nam se uveava. Ukoliko se nita ne izmeni, potpuno emo napustiti Sunev sistem." "I postati meuzvezdani putnici", ree Nikol tiho. "Ukoliko toliko poivimo", dodade general. "to se mene tie", primeti Riard, "nemam nameru da se brinem oko toga ta e se dogoditi. Bar ne za sada. eleo bih da proslavim nae bekstvo pred nuklearnom falangom. Glasam za to da se popnemo gore i upoznamo Majkla sa novim prijateljima. Hoe li to biti avijani ili oktopauci?" Nikol zavrte glavom i nasmei se. "Beznadean si, Vejkfilde. "Nemoj nikako da prestane..." Nemoj nikako da spreava Vernih dua spoj; TB ih iznenada prekide. Troje kosmonauta ostae na as pometeni. Zatim se zagledae u malog robota, pa prsnue u smeh. ... Ljubav nije ljubav koju svako Sa promenom menja, il' ako se seti Da s nevernikom izneveri lako. Oh ne, Ljubav je kula svetilja...

Riard podie TB-a i iskljui ga. Nikol i Majkl su se i dalje smejali. Riard zagrli svako od njih. "Ne mogu da zamislim tri bolja saputnika", ree on i die malog robota iznad glave, "gde god da smo poli." POGOVOR Pisanje je usamljeniki posao, tako da i posle nekoliko decenija ak i najzagrieniji sebinjak moe ponekad da poeli malo drutva. Ali saradnja u bilo kojoj vrsti umetnosti predstavlja rizian posao, a to se ukljui vie ljudi, manji su izgledi za uspeh. Moete li da zamislite Mobi Dika od Hermana Melvila i Nata Hotorna? Ili Rat i mir od Lava Tolstoja i Fredija Dostojevskog? Uz dodatne dijaloge Vana Turgenjeva? Ja svakako nikada nisam zamiljao, sve do pre nekoliko godina, da u ikada saraivati sa nekim drugim autorom na jednom knjievnom delu. Ne-knjievni radovi su druga stvar: uestvovao sam u nita manje nego etrnaest projekata sa vie autora (od ega su dva sa urednicima Lajfa, a vea viestrukost od toga ne da se ni zamisliti.) Ali knjievnost - nipoto! Bio sam siguran da nikada neu dopustiti uljezu da se umea u moju jedinstvenu oblast stvaralatva... Pa, smena stvar desila se na putu do tekst-procesora. Poetkom 1986. moj agent, Skot Meredit, obratio mi se na svoj najuverljiviji nain koji poinje reenicom: Nnemojda-kae-ne- dok-ne-zavrim". Kako izgleda, javio se jedan mladi genije, filmski producent, koji je odluio da ekranizuje neko - bilo koje - moje delo. Iako nikada nisam uo za Pitera Gubera, desilo se da sam gledao dva njegova filma (Pononi ekspres i Dubina) koji su ostavili na mene prilian utisak. Bio sam jo vie impresioniran kada mi je Skot rekao da je poslednji Piterov film, Boja purpura, nominovan ak za est Oskara. Meutim, zajeao sam u sebi kada je Skot nastavio da pria o tome kako Piter ima prijatelja sa jednom blistavom idejom i kako bi voleo da je ja razvijem u scenario. Zajeao sam, jer u SF-u odavno nema novih ideja, a da je ova uistinu blistava, meni bi ve ranije pala na pamet. Uz to, mrzim scenarije; neverovatno su dosadni, gotovo neitljivi i, bar to se mene tie, nemogue ih je pisati. Kao muzika partitura, predstavljaju samo neophodan meukorak u produkciji. Potrebne su odreene posebne vetine da bi se napisali, ali sami nemaju knjievne ili umetnike vrednosti. (Muziku partituru bar je zgodno pogledati.) Onda mi je Skot objasnio ko je taj prijatelj, a ja sam se trgao. Projekat je odjednom delovao stvarno uzbudljivo, iz razloga koji nisu imali nikakve veze sa Piterom Guberom, ali su imali mnogo toga sa Stenlijem Kubrikom. Priseanje. Dvadeset godina ranije, u delu 2001: odiseja u svemiru Stenli i ja smo posetili Jupiterove mesece - i ne sanjajui da e te potpuno neznane svetove istraiti robotske letelice znatno pre datuma iz naslova naeg filma. U martu i julu 1979. godine dve sonde "Vojader" otkrile su da su Io, Evropa, Ganimed i Kalisto udnovatija mesta nego to smo se mi usuivali i da zamislimo. Zapanjujui prizori Jupiterovih dinovskih satelita uinili su moguim - ne, obaveznim - da napiem roman 2010: Druga odiseja. Ovog puta, jovijanske sekvence mogle su biti zasnovane na stvarnosti, ne na mati; a kada je Piter Hajms snimio film 1984, mogao je da iskoristi stvarne snimke sa svemirskih letelica 'Vojader' kao pozadinu za najvei deo akcije.

Iako su rezultati iz 1979. bili spektakularni, sa puno uverenja se smatralo da e biti sasvim prevazieni za jednu deceniju. Svemirska sonda "Vojader" provela je samo nekoliko sati u blizini Jupitera, projurivi pokraj dinovske planete i njenih meseca na putu prema Saturnu. Ali maja 1986. NASA je planirala da lansira "Galileja", jo preduzimljiviju svemirsku sondu. Ova ne bi ila na kratak prolazak, ve na pravi sastanak; "Galilej" bi proveo dve godine, poev od decembra 1988, na detaljnom istraivanju Jupitera i njegovih velikih meseca. Do 1990, ako bi sve ilo kako treba, postojao bi takav priliv informacija o tim egzotinim svetovima da bi Trea odiseja u svemiru postala neizbena. To sam planirao da napiem; prikaio sam svoja kola uz "Galileja" i ba me je bilo briga za ideje nekog amaterskog autora naune fantastike. Kako da ga pristojno odbijem? Jo sam razmiljao o tome kada je Skot nastavio: "Piter Guber bi hteo da doleti na ri Lanku, samo na trideset est sati, da ti predstavi tog tipa. Ime mu je Dentri Li, a dopusti mi da ti objasnim ko je on. Radi u Laboratoriji za mlazni pogon i glavni je inenjer za projekat "Galilej". Jesi li uo za njega?" "Da", rekoh ja slabano. "A pre toga, bio je direktor planiranja misije za lendere "Viking", koji su poslali one divne slike sa Marsa. Zbog toga to je smatrao da javnost ne ceni dovoljno ono to se deava u svemiru, napravio je kompaniju sa tvojim prijateljem Karlom Seganom, u okviru koje je snimljen Kosmos - bio je upravnik itave TV serije..." "Dosta!" kriknuh ja. "Tog oveka moram da upoznam. Reci gospodinu Gaboru da ga smesta dovede." "Zove se Guber", ree Skot, "Piter Guber." Dakle, dogovoreno je da njih dvojica dolete do ri Lanke, pa ako mi se dopadne Dentrijeva ideja (i, podjednako vano, Dentri), napisau skicu - moda desetak stranica - na kojima u izloiti karaktere, lokacije, zaplet i osnovne elemente na temelju kojih bi ma koji valjani scenarista mogao da razradi scenario. Stigli su u Kolombo 12. februara 1986. - dve nedelje posle katastrofe alendera. Godina 1986. trebalo je da bude ona velika godina za svemir, ali sada se itav program NASA-e naao u potpunom rasulu. Posebno je "Galilej" bio odloen za mnogo godina. Tek 1995. prispee prve nove vesti sa Jupiterovih meseca. Mogao dam da zaboravim na Treu odiseju u svemiru - kao to je Dentri mogao da zaboravi da radi bilo ta sa "Galilejem" osim da ga vrati sa Kejpa i da ga stavi u naftalin. Sreom, sastanak Guber-Li-Klark dobro je protekao i sledeih nekoliko nedelja ispunjavao sam flopi diskove zamislima, likovima, miljeima, zapletima - svime to se makar i izdaleka inilo upotrebljivim za priu koju smo odluili da nazovemo Kolevka. Neko je jednom rekao da se pisanje knjievnog dela sastoji u odbacivanju alternativa. Sasvim tano: jednom prilikom izraunao sam da bi, da sam iskorostio sve elemente koje sam stvorio u svim moguim kombinacijama, bilo dovoljno materijala za pola milijarde razliitih Kolevki. Poslao sam Dentriju onu varijantu koju sam konano odabrao, u obliku sinopsisa od etiri hiljade rei. Dopala mu se i on je ponovo doleteo na ri Lanku da bismo razradili pojedinosti. Tokom trodnevnom maratona gore u planinama, iznad drevnog grada Kandija, i pored toga to nam je panju odvlaila najvelianstvenija panorama koju sam ikada video, dovrili smo demi-hemi-semi-finalnu verziju od osam hiljada rei koja

je najzad posluila kao osnova za roman. Posle toga mogli smo da saraujemo uz pomo estih telefonskih poziva i slanja jardi tampanog teksta preko Pacifika. Na pisanje je otiao pretean deo godine, iako smo, razume se, obojica radili i na drugim projektima. Kada sam otkrio da Dentri znatno bolje poznaje englesku i francusku knjievnost od mene (u meuvremenu sam ve postao imun na takva iznenaenja), junaki sam poeo da pruam otpor svim pokuajima da mu nametnem sopstveni stil. To je uznemirilo neke dugogodinje itaoce Artura Klarka koje su, kada se Kolevka pojavila pod zajednikim imenom, bili rasreni delovima koje bih ja malo vie proistio. Dijaloke deonice pune slenga, objasnio sam ja, proizvod su Dentrijevih godina provedenih sa inenjerima i matematiarima iz Odeljenja za astrodinamiku pri LMP-u, koji mnogo piju i veito ih svrbe dlanovi; u LMP, inae, esto bivaju pozivane ace iz Pasadene da bi obuzdali pesnienja zbog Beselovih funkcija i nelinearnih, delimino diferencijalnih jednaina. Pa ipak, do sada, koliko je meni poznato, nijedna kola nije zahtevala da se Kolevka ukloni sa polica njene biblioteke. Pominjem to, jer sam upravo ustanovio, na svoje zaprepaenje i zgraanje, da je upravo to zadesilo roman Matica Zemlja pre jednu deceniju. tavie, dotina komisija zabranila istom prigodom sve antologije koje su sadrale bilo ta to sam ja ikada napisao. Voleo bih da sam za to uo tada. Uivao bih da kaem tim pripravnicima za ajatolahe da je verziju za slepe romana koji ih je toliko uvredio zapisala dama koja teko da bi ikada promovisala pornoliteraturu. Ona je, naime, igrom sluaja, udata za predsednika Vrhovnog suda Engleske. Iako je Kolevka prvobitno zaeta kao filmski projekat, a obrada je pripremana za filmsku kompaniju Vorner Bros, izgledi da ona ikada stigne na ekran sada deluju slabano. Loom sreom, itav niz filmova sa podvodno/vanzemaljskom tematikom pojavio se otprilike u vreme objavljivanja knjige, a najvei njihov deo potonuo je bez traga. Ali Piter Guber, drago mi je to to mogu da kaem, ide sa dobrog na bolje. Poslednja dela njegove produkcije, Vetice iz Istvika, Gorile u magli i Kini ovek vrlo su dobro primljena; ak i taj kratki spisak pokazuje njegovo zanimanje za neobine i vredne projekte. Moda e napraviti Kolevku kada krug ponovo doe na poetak, kao to e se to neizbeno dogoditi. "Postoje ciklusi u stvarima ljudskim" - ba kao i u filmskim. Iako sam silno uivao u radu sa Dentrijem, poto smo zavrili sa ljuljanjem Kolevke, nisam imao planova za dalju saradnju - zbog toga to je sada Halejeva kometa dominirala mojim ivotom, ba onako kako nije dominirala zemaljskim nebesima. Shvatio sam da e njeno sledee pojavljivanje, 2061, predstavljati divnu priliku za Treu odiseju u svemiru (ukoliko dugo odlagani "Galilej" zaista izvede svoju predstavu 1995, kao to se oekuje, i poalje nam megabajte novih informacija iz jovijanskog sistema, moglo bi doi do Zavrne odiseje. Ali nita ne obeavam). Do leta 1987, 2061: trea odiseja dobro je ila u knjiarama, hvala na pitanju, a ja sam ponovo poeo da oseam onu upornu krivicu koja salee autora kada ne-radi-nanekom-projektu. Iznenada sam shvatio da mi jedan stoji pred samim nosem. Pre petnaest godina, napisao sam poslednju reenicu u romanu Sastanak sa Ramom, koja je glasila: "Ramanci sve rade triput." Te rei dole su mi na um u poslednji as, kada sam radio zavrnu reviziju rukopisa. Nisam - na asna re - tada imao na umu

nastavak; to mi se naprosto inilo zgodnim, otvorenim krajem knjige. (U stvarnom ivotu, razume se, nijedna pria nikada se ne zavrava.) Mnogi itaoci - i kritiari - brzopleto su zakljuilio da sam od samog poetka planirao trilogiju. E pa, nisam - ali sada sam shvatio da je to sjajna ideja. A Dentri je bio pravi ovek za taj posao: raspolagao je potpunim znanjem o nebeskoj mehanici i svemirskom hardveru, tako da se sasvim mogao snai sa sledeim pojavljivanjem Ramanaca. Brzo sam skicirao spektar mogunosti, vrlo slino onome to sam uinio sa Kolevkom, i za izuzetno kratko vreme Rama II je roen. Vrt Rame i Razotkriveni Rama usledie tokom razdoblja 1989-1991. I tako, Dentri ponovo stie preko Pacifika na sesije tipa 'modana oluja' po brdima ri Lanke, a potar se vajka zbog pozamanih printinga sa kojima mora da balansira na biciklu. Ali ovog puta tehnologija je ubrzala nae meukontinentalne operacije. Telefaks aparati sada nam omoguuju da razmenjujemo ideje bezmalo u realnom vremenu; to je daleko pogodnije od elektronske pote koju smo koristili Piter Hajms i ja kada smo pravili scenario za 2010 (videti knjigu Dosje Odiseja). Ima jo mnogo toga da se kae o toj vrsti saradnje na daljinu; ukoliko su preblizu, koautori mogu traiti previe vremena na trivijalnosti. ak i sam pisac moe da smisli beskrajne izgovore za nerad; a sa dvojicom, mogunosti se u najmanju ruku diu na kvadrat. Meutim, nema naina da se pokae da pisac zanemaruje svoj posao; ak i ukoliko zagluujue hre, njegova podsvest moda teko radi. A Dentri i ja smo znali da nai najdivljiji izleti u knjievnost, nauku, umetnost ili istoriju mogu pruiti korisne elemente prie. Na primer, tokom pisanja Rame II postalo je oigledno da je Dentri zaljubljen u Eleonoru Akvitansku (ne brini, Stejsi - mrtva je ve 758 godina) i morao sam sa puno takta da ga ubeujem da ne posveti itave stranice njenom zadivljujuem ivotopisu. (Ako se pitate kako E. A. moe imati bilo kakve veze sa meuzvezdanim pustolovinama, ekaju vas prijatna iznenaenja.) U svakom sluaju nauio sam od Dentrija mnogo toga o francuskoj i engleskoj istoriji to me nikada nisu uili u koli. Prilika kada je Eleonora Akvitanska ukorila svog sina, ponositog kralja-ratnika Riarda Lavljeg Srca pred njegovinm trupama zbog toga to nije imao prestolonaslednika mora da je bio jedan od pikantnijih trenutaka britanske vojne istorije. Avaj, ni na koji nain u ovo nismo mogli ubaciti galantnog, ali homoseksualnog Korleonea, koji je esto bio Kum i bog-otac, ali nikada otac... za razliku od Dentrija, iji je peti sin stigao na svet pred kraj Rame II. Ali sreete se sa Dentrijevom najdraom tvorevinom, svetim Mikaelom od Sijene koji tek treba da se rodi. Siguran sam da ete ponovo naii na njega u knjigama koje e Dentri objaviti pod sopstvenim imenom, uz minimum moje pomoi ili mojih saveta. Dok piem ove rei, upravo stiemo do polovine nae etvorotomne saradnje. Iako nam izgleda da znamo ta e se dogoditi sledee - siguran sam da Ramanci imaju u rukavu poprilino iznenaenja za nas... Artur . Klark

ZAHVALNICE Mnogi ljudi doprineli su ovom romanu tokom opsenih razgovora u dvogodinjem razdoblju. Meu one ije su primedbe i pronicljivost bili naroito dragoceni spadaju Beb Barden, Pol odas, Klejton Fromen, Majkl Glasmen, Brus Jakoski, Roland Dofe, Deri Snajder i Jan Stjuart. Lu Aronika, Malkolm Edvards i Ras Galen pruili su znaajne doprinose ovoj knjizi. Njihove urednike primebde bile su neprocenjive u oblikovanju konanog sklopa romana. Posebnu zahvalnost dugujemo ocu Martinu Slotu, ije je religijsko prosuivanje bilo od sutinske vanosti prilikom stvaranja lika generala O'Tula, kao i Piteru Guberu, koji je omoguio da se autori ovog romana upoznaju pre neto vie od tri godine. Konano, ova zahvalnica ne bi bila potpuna bez posebnog pomena porodice gospodina Lija. Njegova supruga Stejsi i pet mladih sinova, Kuper, Ostin, Robert, Petrik i Majkl, velikoduno su mu omoguili da se otiskuje na neophodna putovanja oko pola sveta do ri Lanke i pruili mu priliku za nunu osamu bez ega ova knjiga nikada ne bi bila napisana.