KOMŠIJE - mač sa dve oštrice

Komšija je kao član porodice – uvek ga čujemo, uvek je tu, pored nas.
Imamo osećaj kao da on vidi i zna sve ono što vide i znaju ljudi koji žive sa
nama. Sa druge strane komšija je osoba koja nam je najbliža i ako imamo neki
manji ili veći problem obično tražimo pomoć od njega.

Bolje dobar komšija, nego dobra ograda:

Komšija je neko ko vam poželi dobro jutro, dok mu pridržavate vrata na izlazu
iz zgrade. To je ista ona osoba s kojom vikendom pijete kafu, nazdravljate uz
čašicu rakije, hvalite se uspesima dece i kukate na nova poskupljenja struje i
vode. Kada odlazite na odmor, spokojni ste, jer ste ključeve ostavili kod
komšije. On će vam zalivati cveće i hraniti ribice. I vi ste, kad je potrebno, čuvar
njegovog doma, ali i deteta.

Kada kolač miriše u jednom stanu, probaće se i u drugom. I to što je nekome

nedostaje kafe ili šećera, baš u trenutku kada nam treba, nije preveliki problem.
Samo treba pokucati na susedna vrata i stvar je rešena. Zato i postoji izreka
"Bolje je ograditi se dobrim komšijom, nego dobrom ogradom".

Međutim, postoji i druga strana medalje. Svađe oko preglasne muzike uvek idu
na račun onih koji žive blizu nas. Ljuti smo što je osoba sa prvog sprata počela
bušiti zid u trenutku kada mi spavamo. Ljubomorni smo što komšija sa sprata
iznad nas ima super auto i stalno putuje. To je komšiluk, to je sasvim normalno.

Dešava nam se da ne znamo ko živi pored nas i osećamo da je tako bolje. Često
se brinemo i mislimo da li je prvi komšija opasan ili samo izgleda kao čudak,
nemamo želju pitati ga da li mu je potrebna neka pomoć ili razgovarati sa njim.
Ali svako zaslužuje šansu, zato treba tu šansu dati i našem komšiji, jer na svetu
ima mnogo dobrih ljudi, ali ih je nemoguće naći ako se krijemo.
TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV – PASIV

Trpni glagolski pridev označava da je na nekome ili nečemu vršena ili izvršena
neka radnja. Trpni označava da je subjekat pasivan (trpi radnju), glagolski da se
radi o glagolskom obliku, a pridev da ima osobine prideva.

Gradi se dodavanjem trojakih nastavaka na infinitivnu osnovu ili na nepotpunu

prezentsku osnovu (odbija se poslednji vokal osnove):

1) kada se infinitivna osnova završava na vokal a, nastavci su:

a) u jednini: -n, -na, -no
b) u množini: -ni, -ne, -na

  kuvati (infinitivna osnova: kuva-ti – kuva-): kuvan, kuvana, kuvano,

kuvani, kuvane, kuvana
 čitati ( infinitivna osnova: čita – ti - čita-): čitan, čitana, čitano, čitani,
čitane, čitana

2)  kada se infinitivna osnova završava na vokal e ili u, nastavci su:

a) u jednini: -t, -ta, -to
b) u množini: -ti, -te, -ta

 početi (infinitivna osnova: poče – ti -poče-): počet, početa, početo, početi,

počete, početa
 oteti (infnitivna osnova: ote – ti - ote -): otet, oteta, oteto, oteti, otete,
oteta

3) kada se infinitivna osnova završava na vokal I ili na suglasnik, na nepotpunu

prezentsku osnovu dodaju se nastavci:
a) u jednini: -en, -ena, -eno
b) u množini: -eni, -ene, -ena

 srušiti (infinitivna osnova: sruši-ti – sruši-; prezentska osnova: sruši-mo

– sruši-; nepotpuna prezentska osnova: sruš-): srušen, srušena, srušeno,
srušeni, srušene, srušena
 krečiti ( infinitivna osnova: kreči – ti - kreči - ; prezentska osnova:
kreči – mo; nepotpuna prezentska osnova: kreč-): krečen, krečena,
krečeno, krečeni, krečene, krečena

PASIV:

- glagol BITI (sadašnje vreme) + radni glagolski pridev

Ja sam pročitao knjigu. – Knjiga je pročitana.

Milan je napisao pismo. – Pismo je napisano.

Oni su počeli sa radovima. – Radovi su početi.

Vojnici su srušili most. – Most je srušen.