Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 01 Nikola Milošević, Negativni Junak

    Uploaded by

    Nikola Đurić
    38 views22 pages

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    38 views22 pages

    01 Nikola Milošević, Negativni Junak

    Uploaded by

    Nikola Đurić

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 22
    PARADOKS NEGATIVNOG LIKA Y STRUKTURI DRAMSKOG STVARALASTVA Sekspirove tragedije pune su negativnih likova svake vrste. Medu njima jedno od najistaknutijih mesta zauzima lik Rigarda Ill, Jo’_je Lesing sa razlogom primetio da ovaj Bekspirov jun: ima izvesnu tudnu_privlaénu_snagu. v Paradoksalno je“ to, i kog prestupnika _izl Citajudi Scanned with CamScanner je bi eke Zudnie-Z2. jazgéi so ovalevims a tino, pisae_to_postize, moralnin s pac ie tke. S druge strane Di ya_glaviito ato glavnog_ jun olo. eel agajuéi xa tom Karakteristikom, proveriéemo naji pre da li postoje izvesni moralni i humani razlozi zbog koji nas Rigard privlaéi, izvesnih_moralnih_mome! opravdaju Rigarda u ima, ono bar_&i mogu da smanje veliginu_njegove moralne krivice. tim moralnim momentima najenatajniju_ulogu_sval gra eticki profil. Rigardovih artava.-Nema te artve § i ka koja bi bila u potpunosti neduzna._ Rigard dolazi glave, ogre&ili su se, na ovaj i onaj naéin, 0 neke moralne propise. U izvesnom_smilsIu Riéardovi zlovini deluju na Gitaoca i kao ispunjenje nek: se_delt uzroinik opet najvecim delom glavni j Sekspirovom komadu se na jednom mestu sultat bozanske osvete; "Bo kao na oanovnom etiékom razlogu svojim odnosom prema Rigardu. Taka’ il Anom koja u onom njgnom—cuvenom. dijalogu. 88. _akterom komada, gubi_avaki-moralni-autoy je Rivard_ubio imu njegove —braéne vekrovog mrtvog tela Scanned with CamScanner Pitan sin Na sligan nadin diskvalifikuje pisac i likove a; irtava svog glavnog heroja. Tako_prvi cale Klar su; "I kao_izdajnik Bodjega imena, pre By jzdajni¢kim_nozem_raporlo_s} na _8V. (lenrih V, Rigard II, Celokupna dela Viljema Sekspix Boograd, Kultura 1963, strana 152). Ni Klarens, nadia mire neduzan, pa se time u_éitaogevim oéimé me -rektno ublazava, odnosno smanjuje Ri | Ja metod moralnog diskvalifikovanja Ritardovih artava karakteristifne su i reti to ih izgovara Edvard, kajuéi se zbog toga to je doprineo da se usn njegov brat Klarens, Edvard se jada da_niko_od_ple ‘sao da_se Klarens -spase, -pa_tim_povo ~bojim se da ée tvoja pravda. zbog.toga.s i mene je i njine”_(Ibid, str. 172) ~~~ Ovakve aluzije na moralni profil Rigardovih Zrtaval takode doprinose da éitalac ima manje sazaljenja prem: njihovoj sudbini i da, stavige, u njoj vidi izraz bozaneke)| promi inosi da_u Rigardovim nedelima’ vidimo_ne&to vise od obiénih vulgarnih zloéina, tj, neka- kvu pravdu koja se ostvaruje boZanskom voljom, —U Gitavoj Sckspirovoj drami ne moze se nadi ni jedan nak tije_bi_stradanje i | , pre nego ato ée biti pogublien, seéa sa kajanjem je likovao nad nesre¢om njegovih dugmana. Zahvaljujudi tome, i Hastingsovu smrt primamo kao neku vrstu kazne za ogre’enje lan bozanski i moralni zakon. Etitka niskost Rigard ilo nezasluzeno. Cak~se~ixl ‘éno ponistava krivicom onih_kojima je Rigard dosao kao &to se u matematici poniStavaju brojevi sa raz. im predznacima. | Ova analogija sa matematikom moze se povuti i U ie aro drugom praveu. Kao sto je u matematici rezultat | oji cau neutralan rerultat, Razika je jedino w tome sta pogledts From planu, nasuprot matematiet i njenim pravi- ae a Cetjusobno ponidtavaju vrednosti ea iatim predzna- ima. ° Takva yrednosti ¥ jedna operacija medusobnog _ponitavan; wi se ponekad i na moralnom planu pojedinih edi dela i to najéeéée onda kada je u pitanju kr knjidev og negativnog KnjiZevnog junaka. Ovakvom ¢ vies Weoracijom Krivica megativnog heroja se na investan naéin, noutralisé, -pa_ee Tako dobija_jedan od osnovnik preduslova_za_priviaénu snagu negativnog heroja, u ovom, aeaju za priviaénu snagu lika Ri¢arda . Uporedenje sa Jagom) izgleda da jo vide potvrduje taénost ove pretpostavkce. Jago, koga se gnugamo tako reti td poéetka, pa do kraja dramske radnje, nije ni iz daleka e’tako povoljnom moralnom polozaju prema likovima,syo- jih Zrtava kao éto_je Rigard u odnosu na likove Uusmrtio, Dezdemona) je, na primer, apsolutno nedu samo u odnosu na Jaga, nego i uopite. Ona se ogresila o morale principe; Sekspir ni jednom regju, ni jednom, makar indirektnom slutnjom, Yjava ni trunku sumnje wu éednost i moralnu is svoje junakinje, ‘Sa Otelom Stvari stoje ne&to drukéije. On nij jen bez izvesnih mana. Otelo ima jedan krupan tak; to je ona njegova éuvena plahovitost i pre koja ga i dovodi dotle da ubije Dezdemonu. Otelo se nidim nije ogredio o samog Jaga. Osim lovu prenagljenost pisac pronalazi nekakvo op! Otelo se prepuita svojoj plahovitosti i neobu: Poito se, naravno za sebe, potpuno uverio neverstvo, Isto tako treba imati u vidu da oy manu Sckspir prikazuje kao nekakvu sil 1a, otev9 _nezavieno od volje nj ‘akve stihije. I najzad, Oteloyzld Scanned with CamScanner ima Rigardovih Zrtava, Koji su, skoro pg pravilu suroviji i tei, ) ‘obzirom na sve to, izgleds Rikar ia da so sa sigurnoséu mozy Jo iskupiti glavnog junake, ono na éemu Sekspir_gradj privlaénu moé svoga heroja, onda se ti isti argumenti moraju traziti ne samo za Ritardov stav prema njegoy Zrtvama, nego i za njegov sopstveni stav prema njey ypstvenim zloginima. Medutim, Sekspirov_junak kao jumfuja_i_uziva_u_svojim_prestupima, To_nije_zlocinac oji_pada_podteretom..greha;_zlo Sqjuéa_bitkew Ali_taj_trenutak bitno-neodreduje...Rigardov_lik. Ubrza| zatim,...vidimo... Sekspirovog...junaka—kako _u_ potpunosti vraéa_izgubljenu-duSevnu.-ravnotezu..i-kako_hita_w_Bd siguran_u_sebe_i-svoje-planove. Ritard nije Magbet. U njemu nema sile koja bi ga iznutra nagrizala i tako nekom svojom unutraénjom logikom kainjavala za sve ono Sto je uéinio. Sudeci po tome kako je pisac zamislio Rigar dov lik, nema nade da se_u samim zlogineima nalazi-neito Sto. bi-predstavljalo_kaznu_za_njihove_prestupe. Stoga_pisagl ovaj poslednji zadatak poverava bogu, pa tako'u izvesnom smislu anticipira Svog kritiéara Tolstoja, koji, kao & zamo pie Anu Karenjinu rukovoden onim poznat motom: ” Mue ormuenne, 1 Aa posmaM.” | mu u tome za pravo. Poseban razlog zbog koga se mozemo odlutiti 2 moralnu osudu Sekspirovog junaka, svakako predstavija onaj netuveni fsnizam sa kojim se Riéard odnosi_pre svojim zloginackim ini ri im pldnovima. Brojiisu primeri tog 42 “mari_to 66 i asm, nizma, yori 0 svojoj nameri da se ozeni Anom. "Jer Sia Rifard (@5to_ sam_joj.muza_i_oca_ubio? Najbolji je aatin da, wingu “naknadu_ako_joj.postanem i.otac.i.muz” (Ibid, str. Hay Ciniénom _uzivanju__u_sopstvenim _grehovima _kod Rigarda.se-pridruduje-i-jedno-nista_manje. drastiénoliee- erstvo, Posto. je_svog..rodenog..brata-Klarensa, soterao. u_zatvor,Rigard._javno_toboz protest pratovijevog_hapSenja, uzvikujuéi:."Detinjski-budalast.sam za_ovaj svet”. (Ibi Apr 3 Ponsa, -svojim. bratiGem -koga--6e--takode..oteratiu_smrt, Rigard_proliva suze i-poruéuje.mu.da.ée.ga-uvekvoleti. ‘pak, vrhunac_Rigardovog-pretvorstva.predstavlja.ona scena_u_kojoj- Sekspirov.junak-daje-svome-sinoveu-slededi savet:_”Mili_prinée-moj,-Cestita~vrlina~tyoje-mlac zrela_nije_laznost_sveta_jo8. Ti razlikuje’ ljude njihovom. spoljnjem,_3to_se, bog ‘nikada_ne_slaze.s.njinim-srcem.” koga_se_pre svega_mogu_primeniti_ove_redi, dog _princa_koga_ée naredenju,_smaknuti_plaéene..ubice.-Sve.toje voljno_da_iskreno_ posumnjamo-da-su_bilo. razlozi_dovoljno. opravdanje Se Treba, takode, imati u vidu da se u pogledi prema sopstvenim zlotinstvima Ritard bitno ne od Jaga, I Jago je cinik, i Jago je licemer Koj Ritarda, i ‘sam~gnuda nad ljudskom_pretvorn na primer, Jago kaze, obra¢ajuéi se Otelu: "Tre su ljudi ono sto nam izgledaju da su; a oni stom da nemaju ni gov lik” (Kralj Lir, Otelo, Celol dela Viljema Sekspira, Beograd, Kultura, 1963, stt Ova Jagova izj i sli Sto ga imamo kad protitamo savet ko Sinoveu. Citalac, naime, zna da upravo Jago v ku tragedije za sebe s pravom veli: “Ja_0 izgledam” (bid, str. 135). wail ‘odingsa Scanned with CamScanner yo \_u.onom monologu glavnog junaka u kome se kazé: "Ja, | Sepurim pred bludnom, skakutavom nimfom; ja Sto sam | anos prema poe kod Jaga w osnovi, rvom pokazuje _izv Pevomy pguauje bez ikakve rezerve. Pri tom, Stepenu moraine krivice Rigardovih i Jagovih tava nije tolika ni takva da bi se njome uw potpunosti mogla objag. ‘ona diferencija koju pravimo izmedu dvojice Seksri. Jfovih junaka. Bez_obzira_na_moralnu nepodobnostRigar. | | Govih Zrtava, postoje ozbiljni_moralni razlozi za njegovy geadur Ako i prihvatimo pretpostavku da je Sekspi fim sistemom uzajamnog potiranja Rivardove krivice Jgrivice onih Koji zbog njegovog junaka stradaju stvoriy jedan moralno relativno neutralan teren u_ strukturi svoje tragedije, taj moralno neutralan teren ni u kom slugaju ne moze otkloniti i ublaziti bitno takve Rivardove _mane kao sto su licemerje, ciniéno uzivanje.u prestupima, TG odsustvo svakog saZaljenja. Moralna niskost Riéardovih | artava nije dovolina da sama po sebi otkloni moralno _negativan efekat Rigardovih drugih nedostatak: “se, pod prétpostavkom da smo jo3 uvek u obla na¢ina misljenja i ose¢anja. Paradoksalna realika izmedu Rigarda i Jaga ne da se protumaéiti moralnim faktorima. Treba pokusati sa tra: ganjem za nekim humanim elementima koji eventualno postoje u strukturi Rigardovog lika i kojima bi se mozda Postoji li; onu priviaénu snagu éto je u sebi nosi lik Ritar- da II? Sekspir nam daje izvesne humane razloge za_Ritar- dovo ponaganje jedino na samom poéetku dramske radnj | sakato sazdan, sto nemam Ijubavnog dostojanstva da 8° | rovagen, koga je dvoliéna priroda lepote; ja ruzan, | gadan, nedoéet, prerano donet u taj i svet, upola zavr~ Sen, pa jo tako lo’e da psi laju kada kraj njih prodem hrom; ja u ovo neZno doba frule, mira, zabave druge nemam do da kradom posmatram na suneu za mnom 44 esnu gudnu popustljivost, dok ova | kakve rezerve. Pri tom, razlika | nekakav specifiéno humani faktor koji bi_nam | \ ku i da ruzim svoju sopstvenu rugobu. Pa kad ju sen! svoju se™"da budem Ijubavnik, da provodim lepo slatko ne ee ne, ; role dMfoba tog” (Ibi, str. 1278). provesvaj monolog treba da je onaj humani ~éemo razjasniti fenomen Ritardove priviaéne snage, Kom sgn surovom igrom prirodnih zakona, Rigard du Pogotia. postane alikovae. U takvom peikoloskom kontek ani? calac treba da sagleda i objasni éitavw onu seriju Slotina Sekspirovog junaka. Iz perspektive humanih razlo- vn ato ih nalazimo u navedenom monologu, Rigardovi lo Gj eu samo jedna vrsta osvete jednog napaéenog i ne- Cravedno pogodenog biéa za uvredu oju su mu, ni kri- Pom ni duznom, naneli prirodni zakoni, Na taj natin, Trestupi Sekepirovog junaka mogli bi dobiti izvestan humani ore 7 Medutim, i Jagova zloginstva nisu bez nekog huma- nog konteksta. Kao i Rigard i Jago veé na samom pote ku dramske radnje obelodanjuje motive Kojima ée se rukovoditi u svojim akeijama. Dve osnovne pobude pokre- é1 Jaga u njegovom spletkarskom poduhvatu. $j strane, on je pogoden time Sto je Kasio postavijen za Otelovog zamenika, Jago u tome vidi nepravdu, jer smat- ra da ima mnogo vise kvalifikacija 2a taj polozaj. S druge starne, Jago sumnja da mu je Otelo sablaznio Zenu, pa je i to moéan pokretaé njegove akeije. Istina je da Jagovi razlozi nisu tako ubedljivi kao nu vernost ne potvrduje se éuje da Otelo nije Kasija pretpostavio Jagu iz nekih moralno sumnjivih pobuda. Nasuprot tome, | dove osvete je evidentan i opravdan u humana ute vedi, Citaocu ne mora biti jasno koliko je Jago prava kad misli da mu je Emilija neverna, a on

    You might also like