ШТА БИ БИЛО ДА ЈЕ ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ИЗГУБИЛА

ПОМОРСКУ БИТКУ КОД ТРАФАЛГАРА 1805. ГОДИНЕ?

 Шта би било да је Велика Британија изгубила поморску битку код Трафалгара 1805.
године?

Битка код Трафалгара 1805. је поморска битка између Велике Британије и Француске која
се догодила код рта Трафалгара на југозападу Шпаније. Битка је била дио рата треће
коалиције против Наполеона. У бици, као Француски савезник, учестовала је и Шпанија.
Британска флота под командом адмирала Хорејшиоа Нелсона побједила је фрацуско-
шпанску флоту под командом адмирала Пјера Вилнева. Посљедица ове битке ће бити
један вијек апсолутне Британске поморске надмоћи која ће трајати све до почетка XX
вијека.

Да је Велика Британија изгубила поморску битку код Трафалгара 1805. године будућност
европског континента можда би имала другачиј развој. Успјех код Трафалгара би
највјероватније вратило Француског цара Наполеона Бонапарту на првобитну идеју
инвазије Британије. Француска војска, прије похода на трећу коалицију, била је
концентрисана у Булоњу на Мору гдје се припремала за инвазију на Британију. Тако да би
било очекивано да би Наполеон искористио ситуацију и директно напао непријатеља.

Међутим, уколико би у бици са британском страдала и француска флотa инвазија би

морала да буде одгођена док се не би изградило довољно транспортних бродова. Што би
престављало опасност јер је Велика Британија имала велики број ратних бродова који су
чували колоније. И које би британски адимиралитет искористио да се прегрупише и
поново нападне француску флоту. Што није немогуће с обзиром на чињеницу да је
британска флота тражила француску. Али губитак моћних линијских бродова и искусних
посада би свакако имало великих посљедица за новокомпоновану британску флоту.

У случају да је Наполен успјео да пребаци велику армију у Британију она би

највјероватније била освојена. Британска одбрамбена стратегија се ослањала на снажну
флоту која би требала уништити непријатеља на мору и штитити острво од могућих
инвазија. Њена војска иако је била модерна и професионална ипак је била мала. Те трупе
су биле експедиционе снаге које су имале задатак да се брзо пребацују и гуше побуне у
колонијама. Те да одржавају мир у огромном царству. И они нису имали шансе против
моћне француске војске која је била на свом врхунцу и коју је предводио један од највећих
војних генија XIX вијека.

Велика Британија послије дешавања код Улма и Астерлица не би могла да рачуна на

савезничку помоћ. А брзо напредовање француза кроз енглеску не би оставило довољно
времена за формирање нове коалиције. Тако да би британско острво било освојено а
британска краљевска породица би се морала евакуисати у једну од својих колонија.

Самим тим британци би могли покушати органзовати нову коалицију са циљем напада на
Француску. Међутим та коалиција вјероватно не би прошла ништа другачије него Четврта
коалиција. Пошто се њена индустрија налазила на главном острву те Британија не би била
у стању да финансијски помазе савезнике а камоли да формира нову армију којом би
извршили инвазију на сопствено острво. Тако да би Џорџ III имао веће шансе да оснује
ново царство у Индији и узме титулу махараџе него да побиједи Наполеона у бици.
Истина морао би да носи турбан и да се навикне на љуту храну али би и даље био владар.
Уколико га Наполен не би пронашао јер је имао планове освајања Османског царства. А
које се не налази тако далеко од Индије. Те је за ту намјену створио Илирске провинције
које су требале послужити као почетна тачка за инвазију.

Поред тога Британија би могла тражити мир гдје у коме би се морала одрећи већине
својих колонија као и флоте која је вијековима правила французима велике муке. Шкотска
и Ирска би могле овај пораз искористити и остварити независност и тиме уништите
Велику Британију.

У међувремену огромно британско царство остало би незаштићено што би засигурно

покушали да искористе друге европске земље, првенствено Француска и Шпанија, и
приграбе те колоније за себе. Што представља већу могућност него да се аутохтоно
становниоштво, ослобођено од Британског јарма, организује у нове независне земље.
Главни проблем за њих би представљао недостатак индустрије која се налазила у
Енглеској. Јер су колоније сужиле Британији као извор сировина и тржиште за њену
индустријску робу.

Наравно постоји могућност да би Наполеон кренуо у освајање Русије.Тако да би разлог за

рат, умјесто континенталне блокаде, могао бити незасити апетити француског цара за
освајањем . Јер руски цар Александар није био у добрим односима са француским царем и
без сумње би покушао оснивање нових савеза против Француске.

У овом походу Наполеон би могао да побиједи и тиме апсолутно завладао читавим

свијетом. Јер не би постојала ни једна сила која би му се могла супроставити. Мада
наравно постојала би и могућност побуна у којим би Наполеон био приморан на
повлачење. А могао би постати жртва атентата, државног удара или односа са својом, 22
године млађом, супругом и царицом француске Маријом Лујзом. И у овим случајевима
Француска би се морала повући.

Или би могао да изгуби, као 1812. године. Али без снадбијевања и финансијске помоћи
коју је обезбјеђивала Велика Британија тешко да би дошло до формирања нове коалиције
која би се борила до потпуног пада Наполеона. Јер чак и уз помоћ Британије чланови
Шесте коалиције су покушавали да избјегну инвазију на француско тло. А камоли да би се
европске земље излагале опасности да би вратиле енглеског монарха на престо. Јер су до
тада европске земље већ научиле ко је Наполеон Бонапарта.