Restauracija I Revolucija EAP Komplet

ISSUES IN ETHNOLOGY AND ANTHROPOLOGY
PROBLEMES D’ETHNOLOGIE ET
D’ANTHROPOLOGIE

–

Journal of the Department of Ethnology and Anthropology
Faculty of Philosophy, University of Belgrade
ISSUES IN ETHNOLOGY
AND ANTHROPOLOGY
Vol. 3, No. 2 (n.s) 2008
Editor in chief:
Dragana Antonijevi, PhD
Assistant to editor:
Milo Milenkovi, PhD
Editorial board:
Dragana Antonijevi Ph.D, prof. Ivan Kovaevi, PhD, prof. Aljoa Mimica PhD,
prof. Bojan iki PhD, prof. Senka Kova PhD, Mladena Preli PhD, Milo Milenkovi, PhD,
prof. Ljubodrag Dimi PhD, prof. Aleksandar Palavestra PhD, Slobodan Naumovi PhD
International editorial board:

Prof. Robert Hayden PhD (USA), Prof. Pierre Bidart PhD (France),
Prof. Klaus Roth PhD (Germany), Prof. Ioannis Manos PhD (Greece),
Mihai Fifor PhD (Rumania), Prof. Zmako Šmitek PhD (Slovenia),
Prof. Ljupo Risteski PhD (Macedonia)
Translation to English: Ljubomir Hristi, MPhil

Translation to French: Jelena Dobrii
Technical support: Miroslav Nikanovi, SGC, Milo Milenkovi
Proof editor: Aleksandra Jaki
Logo: Studio Kdodesign
Accepted for publication by Editorial board of IEA on

November 2, 2008
Address:
Faculty of Philosophy, University of Belgrade
ika Ljubina 18-20, 11 000 Belgrade
011/3206-277
eap@f.bg.ac.rs; eapreserve@gmail.com
http://www.f.bg.ac.rs/index.php?sid=132
http://scindeks.nb.rs/journaldetails.aspx?issn=0353-1589
http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/
ISSN 0353-1589
! "#!
$%" ! "! – &'*+ '+!

. 3, . 2 (.), 2008
! ! "! #"$!%:

" -" %/
$%"$&" "$%'!*$:
" 0 +%/
$%'!*:
2. " -" %/, #"'. " %
%3%/, #"'. " 0 42,
#"'. " 5+
%3, #"'. " 6+/, 2. " 0 +%/,
" "/, !3 *"+, #"'. " 7!9" -4/,
#"'. " +*" %*", " 59 !4%/
$+#" "$%'!*:
#"'. " 9" ; (5-), #"'. " " " (&"2!*+),
#"'. "
!* (43+), #"'. " <* * (="3+),
" > &'" (!4!), #"'. " ?4 4+ (5%),
#"'. " 7!#3 **+ ( +)
"$ $$%!: 4" 7!94" ;"*/

"$ -"'#%!: < -9"3/
/1*#&$"% 4": "*% 0+%/, 5=@, 0 +%/

$%&" ! %"$%&": +*" <+0/

: Studio Kdodesign
"4 9%% *2 +2 -

"B 02.11.2008.
"$ "$%'!*$:
&'*+ '+!, E+ 7!9 18-20
11 FFF "
011/3206-277
eap@f.bg.ac.rs; eapreserve@gmail.com
http://www.f.bg.ac.rs/index.php?sid=132
http://scindeks.nb.rs/journaldetails.aspx?issn=0353-1589
http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/
ISSN 0353-1589
5-6</ CONTENTS / CONTENU
"5* 6 Contents 6 Contenu
#7! 7'! 6 Articles 6 Articles
11 * 9!%!; 6 Bojan <iki=

5#"3% 3/: +"* #*
+*"!+2
Contraception: From Fertility Control to Identity Construction
Prévenir la conception: du controle de la fertilité à la construction
de l’identité
27 7$!; 6 Ivan Kova>evi=

* "B% #"4 >!4*3+4 !+4 ! 5"9 #3+4
XXI %+. @4" + #+!0 !9*% *"#*+
"#
The relationship between the state and humanistic sciences in Serbia
at the beginning of the 21st century. Citation metrics as an attempted
murder of Serbian anthropology
L’attitude de l’Etat à l’égard des sciences humaines en Serbie au
début du XXIer siècle. Citatologie comme une tentative d’assassiner
l’anthropologie serbe
45 Milo? Milenkovi= / !@ !$%!;

Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma – pogled iz
antropologije. Deo prvi: o "ouvanju" identiteta
Problems regarding the constitutionalization of multiculturalism – an
anthropological perspective. Part one: On "preserving the identity"
Problèmes de la constitutionnalisation du multiculturalisme: une
perspective anthropologique. Première partie. De la "préservation"
de l’identité

.. . 3. . 2 (2008)
6 5-6</ CONTENTS / CONTENU
59 Darna Brkovi= 6 E" "%!;

Upravljanje oseanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i
"identiteta" u Ustavu Republike Srbije
Governing the sense of belonging: An anthropological analysis of
"culture"and "identity" in the constitution of the Republic of Serbia
Gestion des sentiments d’appartenance. Analyse anthropologique de
la "culture" et de l’"identité" dans la Constitution de la République
de Serbie
77 Ivan Vukovi= 6 #%!;

Restauracija i revolucija. Alen Badju i dijalektika borbe za
homoseksualna prava
Restauration and revolution. Essay on the dialectics of the struggle
for homosexual rights
Restauration et révolution. Essai sur la dialectique du combat pour
les droits des homosexuals
89 Ljiljana Gavrilovi= 6 !F "!!;

Vodi iz Omelasa: akciona antropologija u glazuri od uda
The guide from Omelas: action anthropology with miracle icing
Le guide d’Omelas: anthropologie d’action dans la glace
miraculeuse
107 Zorica Ivanovi= 6 "!' !;

O izuavanju srodstva u poslednjim decenijama XX veka
On kinship studies in the final decades of the 20th century
De l’étude de la parenté dans les dernières décennies du XXe siècle
139 @ #%!; 6 Ma?a Vukanovi=

*"!+ QQ°QTW1QX Y ZF°Z[WQQX
The construct in 44°49'14" & 20°27'44"
Construit à 44º49’14’’ et 20º27’44’’

.. . 3. .2 (2008)
5-6</ CONTENTS / CONTENU 7
"!&!%$ ! 1"!%H!/ Rewievs /

Comptes rendus
Mladena Preli \ " /
161 Novo promišljanje mitova, istorije i politike: Srpska revolucija i njene
voJe u mitopoliti>kom klju>u.
Povodom knjiga Dragane Antonijevi, Karaore i Miloš: Izmeu istorije i
predanja, Etnološka biblioteka, knj. 32, Srpski genealoški centar i Odeljenje
za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Beograd 2007, str. 291; i
Karaore i Miloš: Mit i politika, Etnološka biblioteka, knj. 33, Srpski ge-
nealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakul-
teta, Beograd 2007, str. 215.
Dra gana A ntonij evi \ -" %/
166 Opsednute osobe – korisni ritualni funkcioneri?
Povodom knjige Danijela Sinanija, Opsednutost i egzorcizam u Srbiji. Antro-
pološki pristup. Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropolo-
giju Filozofskog fakulteta u Beogradu, knj. 31, Beograd, 2007, str. 190.
6+/ \ ]oj an i ki
169 "$/$&! ! /$&@%! !"! $&!N &#!* ! 1"#7-
O H%!N *$H!%.
%4 +, Significant Gestures: A History of American Sign Langua-
ge, (Westport, Conn.: Praeger Publishers, ZFF^), !" John _abak.
P"!% / Currents / Actualités

173 EURETHNO ! 2008. (
)
173 Prevazilaženje "Evropskog nasleà": Oslobaànje etnološke imaginacije –
Izveštaj sa IX kongresa SIEF-a (16-19. juni, Deri/ Londonderi, Velika Brita-
nija) (Mla dena Pre li )
175 #"+* *! - 53 2008.

(
)
176 Letnja škola antropologije, etnografije i komparativnog folklora u Konici,

Grka, jul-avgust 2008. (Tanja Vi i)
179 1!% #&" 6 List of Contributors 6

Liste des auteurs
181 1#&& #&"!/
184 Instructions to authors
187 Instructions aux auteurs

.. . 3. . 2 (2008)
#7! 7'!
Articles
Articles
= $E - $-
613:39314.113
6+/
1"$7O$ H7$;:

∗
1&"%&: $ "! * *% # +"2#%>

*"*% #"4 4 + > +"*, + 3 '!+2-
0! ++ * *"9!"!, "4" * >% 4* ! #-
2 #" !#"% !*+4 "#"!+24, -
>% +"0/ ! " #3> "!#> -
! %"!/4 *2+!!"4 ++*4.
F#7$ "$7!: +"2#2q ##!2 #+q "#-

q "!0% +!!" ++*q +!!"

0 "3 "#"!+2!, +"2#2 * *# +-
2# #"+* + !3 "w *2+!!" ++* +
"w *2+!!" ++* !3, +w (%. 6+/ ZFF8). "
*%"4> +"2#%> >+, %"!/ *2+!!"-
* #"4 4, + *! 4>4 ""%* #
+!!", 3, . >+ *#"3% 3/ *2+!!" *
#"4 4, %"" *! %""! +!!" +!!", #*4"
*>" >", **%4 *%. $ *%, " *! % +-
4 * 0%.
% *!, #"%4 4*!, *4 #3 +"*2 +"-
2#%> *"*%, 4 >% 4w!*9 *, . * 4w!
> + #"#+ 4!0+ B*+ #, #+, * + -
#*" +"!B, 30/ #"2 *"3+ "!#, 4 #"4
*%4! 4. "%, + %/ * *4 '"4!2 +"-
2#2, . *#"3% 3/, * * *+!3% >"*+*!-
#"". $#"9 +4 ! 4!0+4 >4*+*!4 *!,
#"4", * 4" 0 #"% #> 9* + * #"*
#!4 +"%, *#"3% 3/ #"*%, # #"" *%", "-
% 4!/! #*2! >"*+*! *, #% *
"#"!+24 "#"!+%4 "%4 (!#". Guest 2004).
∗
! !30/ #"+! 1Q[Fxy ?65 5.

.. . 3. .2 (2008)
12 < 6
{
"4 !"4 + * %4 4+4 9% + !B4 *#2-

0/!, +"2#2 9!>% +"0/ +%, >4*+>, 4>3+>
>"!"0+> *"*% + #0 + +"0! '" 4-
w! *+*! +%4 >"*+*!4 *94. $ *%+4 *!3!,
"3 4 *#"3% 3/ 4! * +"0! #"4 4!-
*! #"*, . #"4 3! +4 ", 4 #"4 4 >
"9 *4" "24 *%"44, #"4 4
"! >% !#"9 %* #"%w3 *"9!"
+"*+ (Russell and Thompson 2000, Trussell and Kowal 2004).
0 % "4!*4 #"*" #+"% "+ 4w!
>"4>, 4>3+> >"!"0+> 4. ;"4 +"2#-
% 4 *! %, 9 "/ %, > *#"3%-
3/, "% ! "! #% %* %+. " "3-
> "> +"2#%> #!, 9!>%! *"*% + *! +-
%, . !9"%! * 4#9, . + * !* ! "4
->"!"0+4 #!4, + *!B + >"4 "!42", *
#0! * + 4>3+ 9"" #" !3! "w> >"4 (%.
#". Naz 2004, Herndon and Zieman 2005).
>3+ *"*% !+!3!! !#"% 0 * % 44 9-
"", ##! '"4 +4, %> #"*% %.
*!w", . 449".
41 *! 9 3! ! #* % -
2 #*9, * *>%4 * " '+% 0
%"!* + % *"4 *3 *+ 4!,
"">" #> 9*, 0 3 #"*%!, %"%,
0" !#"9% +"2#% *"*% ! *%!. ;4*+ +-
"2#% *"*%, ##! *#"42> +"4 B, #"4",
+"* * %4 3* * +4 4 9"", ! 2! #-
%/ '+** > #"%>. "-!"*+ *"*% * *4"!
4>3+4 *"*%4, +w, * 4 9"" "+!! #
4 0 *+!! 42*+! "%2!, +"! +"*+.
;"!"0+ 4 !+!3!! %*+4! 4!0+"2, !9! -
2! +!! B (%. Drake et al. 1999, Cates and Raymond 2004,
F. Stewart 2004, G. Stewart 2004).
+ !" ! "9>%"" 4 4!*! #"2, . -
%"!/ #0 *#"4 # 3 >"*+*!> #"". $
> !+!3!! *%! #*2!, . !"B% # 3,
coitus interrupris – %3 #* % #*" #" +!2-
, ""4" 4 +" – #"*!# #4 3! +4
#"#*% # #" + * 9"4 4-
*!" 2+!*, + "#"" 4 "!* #*". %
1
-* * #"%, 3, ! "4!0+" ! "B*+" %".

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 13
#* * * !3% 4*"!> 9"2 ! % * #-

B4 #"4 4#"!" \ * % *+",
9 * #"2 '" #" ! +4 / * #*" +-
"* +4 (Russell and Thompson 2000, Kowal ZFFQ, b). ?4"-
4 , #"943 "4 "#""" ! % #* +-
", * 9"4 4#2" *! * +"2#% 4-
"#""", *! +" + * 4w!*9 *+!3!!, 4"
* "/ *4 "w % +" + "9>%"" #"-
943, #0 *% 92 *#"3% 3/ !+!3!! +! %"*!
9>%" *", * %* #" #0
*" *9 + > #"4!!.
+"2#%> 4 ""2" "*%"4",
!+!3! ! #"2#!, *% * 9" >+ *#"3% 3/. -
+ 9 ""2" 4 !+!3% #*2! +!*-"-
"!#* ""4" 4, #" , #"4", #"% *+* (.
0 * % #4) 0, #" "3 >"9, . 9
+"2#% *"*% "%"*, "24 4>3+ *"*%,
*3 4 + *! % 44 9"", + *! 9 # !
% *%+ "2 #">0+ +!!" (%. Trussell and
Kowal ZFFQ). % %"* # *"*% *#"3% 3/, #" +
"% "*+ %"*, #"%, *!B %"24 ##!
'+** %. "2> *"*%, + #"'""! "4
"#"*+"#%" !4* "*%"4" *"*%. T "4 * *
*% *%"4 +"2#% 4 + *! *!# +3+ #"-
+ *!2 + * 9% #"4 #"2 (Ravindran et al. 1997).
+"2#%> *"*%, + %" 4 + 3
#*% +" > *"*%, "+! 3 !#"9 %-
* +"*+ *"*% 3 !#"9 "w 34 #"%-
! 4 *4*! * *"9!", 30/ +"*+4 #"#"!+4
\ "%24. -+ ! "+"*3+!" +"! *# %/ *"-
*% 3> + ""2" "9>%"", + 4
9"" " +"2#% #!, "#"%w3+-*"9!%-
" +" 9!>% +9, 4#9 "-!"*+
*"*%, *"2!. !4!/ " +"2#% #!,
%/ %> > ! % 9* B + "#"%w3+-*"-
9!%" +". % *"B% !*4" *! + 4!/*
*%" +9 4!0+ +"2#% B, -
'" %+2. * "* *%" 4!0+ >"4
+"2#%, "! %4 *9 *"B%3+ +%*
4 #! (%. Russell and Thompson 2000).
5% #4! "w #"*%! +"2#2! + "32!",
+ "*%"", +"* *! #"4 #*40+4 *!%4

.. . 3. .2 (2008)
14 < 6
{
4 ++ *"*% !!, %! #"4 >%4 #"+4

*" +"0/, #"4 4, + +"0 3 + * +-
"*. + 3 %B "!4 *>% '!+2*
%> > 334 %!, + ! 4 *44*! +, ++,
+ > +"* ! #"+*, "9 4 ! %!, +w, +"-
2#2 *%"4 *2+!!" +*"!+, *2+!!" +-
2#2, '3+ 32, . 0 0 %* 3 #"-
0 9'3+ *. 3 +"2#2 >%
!*+ #*"%, #*"%, ++ , 4!/ #"-
%!4 %!, %! >"*+*! #",
%! >% #*" *2+!!" +"!B.

"2#% *"*% !! ! 4, ! *4*! *! #-
*"% 3%4 4 *, *!2, %"%, !!
, . 3*. "%, "3 +!!" "3 -
3 *>%! 3* !*+ '3+ , 3 * /,
#"4", "3 +!!" >"9"% 4!/% + %%
*#"3% 3/, + "! "*, / + +!!" ! ##!-
* " #"9! +"0/4 %> *"*% – "*+>,
*2> 9 +> "!> " – / * #2 -
* #"4 *%4! 4 ##! *+"3+ ! *%4 4 +!!"4,
! +"4 *!3!.

"2#2 + '!+20 + 90+ + *2+!!"-
#%, "# 4B #" + 3% #* #0 -
"% "#"!+% "%, #"*% 4 #"+*. %,
+w, 4B * #"!3% "34 %4: '"42!*+>
+4# + "%! #"!+!! % +"2#% >,
#"+ %"2 #" *" #+ + % #"% +"-
#""! ! *% #"+, *"9!" + "+4" ! !*!
+4 %!, 4 ! 0"4 *% + +"* *"*%
#"% 3/. $4% 2 "#0+ *"B%3+ "
% #"942 9 9 !3%, #*% "!4% "3>
*!2> %*!2> "*%" %> %, +" +
+"2#% *" #"+* '!+20! ! "34 *2-
+!!"4 ++*4. 3 4 9 * 9 * #"-
*#+% 4%4 #*!#24 + !3! '!+2* +-
"2#2 + *2+!+!" 32 +"*3+4 %4.
4! % +4 * #" '!+2* +"2#2
+*"! ! >"4, "%. "34 %4 #%!!
* "3 "* %"*, + !, !#0, B #"-
'4 #"9 ! 0"4 *% +"* *!" '+%
+"2#% *"*% + / 4 4!/ +"0! *% '"-
. "9 4 ! %! , "%, %! #"'9*

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 15
#"*%, 3*, *%! *!, + "3%!/ '+", !

"%! 4"+! %> +"2#%> > *"
'"42!*+> +4#. + 0+ % "* %"-
* "3> %, 3* *! +'+ "* ! +%"! "w-
%, 0 *! #"4" +4#% "* # #! ##!-
2 +" +" "w ! 4 *!2 "-
2 + * 9% 4w!"4 "%*%4 "%42.
#!2 +", * B * "3 #""0 *-
%0% 4, #"4", #" *% +4*+> ", 4
+" ! 4!*+4 9"4 "! #% #"0 %+
%4 ! % % ##!2 +", . *"> / *%0%
# !*+" !" #"" "*!"* *#*% +4*+
9*. - +"+"4, 4 3 4*4 * ! %-
w *, " * *">! *%+> "3+ WW
&"WW3 9 >% 0 #"> 4 # * 4-
# 4 3"* %* % > %* ",
9 0 9 *!*+ 2, "24, > ! *%+ . $ *%-
+4 *!3!, "0" 40 *3 # *%*+! ##!-
2! 4+! 4! %, #", * "**3+4 #3+ +"-
%%4 *">%4 *9* *%*+ +4*+ #3+
#"+, !#0, * #"944 + "*!"*, + 9 +*-
# *%*+ ##!2, %, 4 % (%. Hodgson and
Cotts Watkins 1997, Robinson 1997, Connelly 2003).
-"+ +"+ ##!2 +", % + 3*
"*4 % 4 *2 "%4, * + -
*+ %*%+%> 2*3+> !3+> " ! *%+4
#! – 0+4, "24 34 (Hartmann 1995, Aber-
nethy 2002, Neumayer 2006). $ #*!!34 *4*!, *%! %+%> *-
%% #"*% %. + *%0% *+ +4* * +"
*4* #3+ %* %+ 4* !*, + ! !
"* #"2#4 *%0%" (1798)4 %" *! ! *!w
2
#* +"/ * # + * 9% 4 #"94+4 ! -
"w *",
9 "w #+ 4 9 *#"%-
, "w *! *!3% *!#"*%> #"*#+% # #!
"9 ", 4 > 4, %. #". World Health Organization 2000, Pati and Cul-
lins 2000, Stewart and Carignan 2004.
3

34! %"4, #B , #
4! !! 3 % +*.
4
?4% !* "+ #"%9 9% 4 (! "-
! An Essay on the Principle of Population as It Affects the Future Improvement
of Society, with Remarks on the Speculations of Mr. Godwin, M. Condorcet, and Ot-
her Writers London: J. Johnson), * #% # %4 44 18Fx.

.. . 3. .2 (2008)
16 < 6
{
9! *"40% !++ * #"!4! 4" "3 #"* *-

%0%, #0 *%0% "* 4"*+4 #""*4, %-
, B% *"*% "43+4, # !++ +B! #"" /
"%, 4"4 * 9" 4"4 "!0% #"! +"~
3 *! %">! % *2 "2 +"2#2
4!2 '"42!*+ +4# * ! %+4 !-
4, #2 0 %/4 #"'4, ! "%! %> +"-
2#%. +4# * *"w!! * 4w!"4 %4 -
%4 "24, 30/, 0 4!/% %+ %3
! ! *"B% %> +"2#%> >. 5/
% 4B * #0 + ! + ! "w4 "B%4 4! -
>% % #+ > %, ! *4*! #*"> #*2 #
"% #"4! +"2#% *" ! #! "#"!+%
"% (!#". Bongaarts and Bruce 1995, Gage 1TT8). -4 #+
+ * * '" "#"!+2! 4! 9!! " #"-
*3+, !" *3+, * 4! >"-
9"!! >"9"!! 9"3 "* *%0% 4,
* !#0 9% #""4 #""04 + *"0+4 3-
24, 324 3 #+! 4.
$ #"+*, 0% * 3* #+ % + 4, # #!
'" "#"!+2, #"*3+ *%-
0%, *3+ "!. ! 9%0 04
?499%!, #"4", 9 *!3 * 94 2"4 ##!24, !
"! +"4 %* %+, * %"*+4 #**+4 *%-
0%4 (%. Kaler 2000, 2003, Kanaaneh 2000)5. , "9 3! ,
0 *! #"w "!# ! "!0%4 ! +4 *! +% *23+
*2"*+ * #*, 3+% 2% "w>
#"42! #" #"2, 3*, *!4!/ * *# +"!
2 4". ", ! +4 *!3%4 – + #"4"
+49*+> 92 ! ! +4 "w*+ " !
49, -

4#!/, *4*> #"0 %+ – +% *!4 *! 9-
**%4 9 *% (!#". Russell and Thompson 2000).
% + "+ #" % +4 #"0! "B% %-
, *!2 !B * *#"%w %> #% #-
+ # #! '" "#"!+2 ! #"+*, * **-
44 "%*% *2 0 +" + % #"% !, -
30/, 0 #"*%, #"%, % #"+3 "2 "*+>
*" # %4 #4 ! *%+4 "!0%!. $ 44 *%"44
"!0%4, *"%* #" #"2 ! * "w4 ! + %"-
"#*%4 * + * * #"-, + - ! %4

5
*!3%4q +4 , + % '!*! Q.

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 17
* 42*+ ", * ! "%4 **! +4#%-

*, #"%, 4w! % #"% +"*+ #"+*, 4 4w! "%-
*% !#0 *2> *!B9 #""4. %+% *!2 4B
* #% # % "4+2", 34 * 3% #4" 4-
2*+ "* +*#" ! 9* B% + *!, ! *",
" 9 % 42*+ 4 (Blake 1998, de Bessa 2006).
"94 * "4+24" !3 #* + "*
4/", . + * 4w! % +" !, ! +4 4-
"!4 +"* ! *% *%">.
! #! +"-
2#2, ++", * #" #"2, +% *, 4-
'* , #* 4w! #"%w3\*"9!" +"*-
+ +"2#%, * *% #"! #"2. -4
#"*#+% #"%w3\*"9!", "%, 3 3-
4! * % "3! #" " *" #+ + * 3! '"-
"#"!+2 (Blanc and Ann A. Way 1TT8). #! "4+-
2", * 4/ *#%! *, 30/, + *!0*+ "!4-
% % "*% *", 4B 9 0 4 * "*
"+ #+#!.
0 %/ "3, +"*3+ "* *! "%-
*% *!"* '+** +"2#%, + *! 42*+, #"-
%w3+-*"9!"*+ "* % +4*+ "*,
!%4, * >%> #*9> *#+, "!4 * (de Bessa 2006).
$ *4 #"+*, " * *+"#2 4w! 42*+ *2-
++*, 30/, . "2 ! #"*#+%4 +> *
#"#*% *"9!" *"*% *#"3% 3/
* *", >% +"0/, * "!.
+ *! #+ *"-
B%, #"4", ! $9+*!, #!, #**+4 !
", *44 54 4"3+4 -"B%4, 4/ +! -
4*""! +*! #"3 #" +", * !
"!*+4, #%"04 +%4 #"4, %"4 #*4%!
"!" +, *4 #*/! + *!* "+
4w! > *"!3+6. $ ##!! !#!/* ! +4*+!
+!!"! *%"* *%> +, +" *%2 #"
#"2 3* #0%! ++*, ++ *"B% #+-
!!, !"+! %0 *4 %!, %/ ++% #"
#w> "!# #"4 #2 '" "#"!+2 #"4
"% "%*% 0 !#0 (%. Barrett and Cynthia Buc-
kley 2007, Chapagain 2005, Kanaaneh 2002, Baill et al. 2003).
0 %> #+ 9, *4 + +"+ "!> #"'-
* *%! "! "#0+ "*+ ".
"2#%
6
"9 4 !4! * " *%0%! B *2 *!*,
+4*+ 4/ *9 9"%.

.. . 3. .2 (2008)
18 < 6
{
*! 4 +"0/! ! "4, *%+%4 B%! +"0/-

" !9+ ! 3 * >"*+*!> #"% + !3!!
!#"9 +"2#% \ 9"* *% #"2, #%
+ *! ! #! %. 4 ! "%!. 3, 9 * "!4 *%-
% + ! !4! #%4 ! +%4 *"4, #>
4 "% * *2+!!"4 ++*! ! +4 B%.
"59 9"", . #"#" #"2 4" 9!
9" ++ #"4" B! "2 "!0% +!!"
*, 3* ##! #"40! #!: ! B%%! + 4-
!!, #" %"!/ #+ ! 9 3 +. <
%"* " 4 * , 0 * 9"% *9 9" 3
%"!/ 9"%, %"!/ % "!0%> * , 0
%4 %B, +!!"! #"4%* *4 4 +4 *
*%"!. % " #" %B "!# ", ! *!0-
, * #"94+ 3> * #2> +"*+
+"2#%. * " *%4 34 %! * +
>"+*! #", 4 ++ * "#"#*!" >% #-
*" *2+!!" ++*, ! #! !%+ " #2 4!-
0+\B*+ ! 2. "!3% +"2#2 – ! *4*! -
* #"4 , #* "2> 4, + * !+
+"0/! +> *"*% 4 *3, ! *%", * #"!3%
++ ! *%+%4 B%! '!+20 *2+!!" 4-
#"2 4!0+"2 B (!#". Rakhshani et al. 2005).
" 9'3+> 32, +, + %*4* "#*%-
! +" ! #! '" "#"!+2 ! %**
+4 #! *9 #"#, * %"!/ +2#!2
" ! *", 9*4 9 %", "24, # 9
3 ! +4 %4 +*+ ! 0! B 4"! +"!
*%> 4!B% +"* +"2#% 0 + 2
+*#2 *!#"!! %% '3+ * *%4 *!#"!4
( #"4" 24), +*+% "9 #+!04 -
+"4 ++% 3 + #"*%, +2#!, +*"!+! – ++ %/ >-
/ – + +!!" #" #*, 3/!, "#"!+2, #4
+"* *% 9"* (!#". Thompson 2000, Simmons 1996,
Caldwell and Khuda ZFFF). 5%+ +2 ! #"+* – "3 +!
* %" *4" 4 *#2'34 #"94 "w "!-
# ! – "9 9 9! !4, #"%, '"424 +-
> * %. +*34 "*+4 "4, %"!/
++*! "#"2 > '"42.
" #+ !#"% "#"!+24, 93, 9"/! #-
B! 9"*2 #0 + * "!0% #"*, %"%, !*-
% w + 3 B% *%0% 2 +%4 #-

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 19
+4, * 0 ! "# %4 +!!"4.

3, "4 "+!!"" #* 0 0 * *!#"*% ""2-
*", ""%4 "!4!" "#"'*4!". $ +%4 !*%4,
"4 #* #%, 9 +2! #"94, 3 0
!+!3! * %"% #""B% #"4"4 "2-
4, . 0 0 90% !*#> %"!/ #+ "#"!+-
% !#"% +" #!4 *"9!2 +"2#%, #"-
4". -"!4 "34, #"43%* "w #""4 ! + *",
+ "! #"*!#, %/ +!!" – + /, % 9
9 3 + * (%. Ravindran et al. 1997, Thompson 2000).
< 9> #"4" "B%* +% ""2-
*" "*" +!!", . +!!" + #"#"+ ! "+"2#-
%4 #*4%!", #"*% *!3 #*+> <%", + *!
4"" ! " +4 *4*> #"0 %+. +
##! *2+4*+ +!!" #"4 3 B% + *! *
4 9" ! "!, #*+ <%" 9 *! #"*!# *%"4-
"%*% 0, * *%"44 34 99w%
"#"!+% "%, #"+3 . *! *, 4w!4, #"-
4! "*+> *+!"> #"2, * + '"-
*4" 4 9"*2 *%"4 !"9 3 B%, *!
* %0 "*+ "2 ##! *!*% +" *%
'". }>% 9" 9% +"0/ *"*% *#"3%-
3/, 3*, #"% *!%0 9"4 #"2-
4, +w (Phillips Davids 2000).
0 #*+> <%", "!4 *, 9 "2, %/
9 !*% >%4 +!!"4 *4 #"4 '"!, "#"-
!+2 +"2#2. }>% *" #" #"2 9
+%, *! +"2#% +"0/ ##! "3% '"-
"#"!+2, %/ *#2" 2, * #"%
#B> %"4*+> "4+ 4w! 4. @ + *! B #*-
! – #"4 4"'*+ **2 !*# ! 4 – 9 4+*4-
" B% '", #"%: #44 %"4*+4 "4-
+4 4w! 2 *4" *! " , 0 4 4!/%
3%" 0*" 2, ! %** %!> 9 *!# !
9"+.
2, #+ * ! #! 99w% ##!-
"% "!2\#" %"w3, 0 *! ! ##!*
9 4%* "24 #"*%4 "%! 9*,
%. "% +"% 4 *3. 3 *! * %" "w4
%"*4 *% "2 +!!", !*% + %"*
"!0% ! + *! * +"#"", 0 4 4!/, 4w! *-
, "B *% *+% +!!" #*+> <%" !
"! (%. Phillips Davids 2000, Vail 2004).

.. . 3. .2 (2008)
20 < 6
{

"2#%, * *"*% #"% 3/, '!+20! *-
4 + "!" '", +, %/ + *49 4'"
"!> 9> +2# "w +!!", 0 3 + 4
+*"!+2 . 5>% % 4!/% >%4 #"%-
w34 *"9!"4, * #3+4 #"4, "!-
! #2 +"2#% ! *4*! 0 %/ !2 4"'*+
"% ! +4 "!0%! +!!". +, ! *%"44 +!!"4
?#, #"4", 3 #* *+"#2 4w!
#"*!# #2 !#"% "#"!+%4 #"2*4 +!!",
*44 4 + *+ 4w! "* "3> *2> -
% +4 * % *% , #* + %"* *2+!!" +-
*!* *%> > % !#"% *493+ *22 %> +"-
2#%> > * #""*4, "%4 4"0/! (%. Bonga-
arts and Bruce 1995, Russell and Thompson 2000, Free and Ogden 2005).
$*#*% +% 3*+ % 4w! +"2#% #""*
*%"4*, !*# !3 +"2#% 4 4
*49+ 4" "!0%, +4 * B "% "w*+-4-
+"*+ #"*#+% 4 ! "%!, 9 * " 44 9%0
5%*+ 5%, * |"0%*+ #+, %%"#*+4 -
44 ! +4 * '"4" *" "w*+ *, + #+!0%
!*% %"!/ 9"*2 # +!!" *% *2+!!"
"4 %"* – + ++ > %, "!4 *. + * #3 ! -
4 $9+*!, #"4", * B%%4 +"2#% + *"-
*% + *!B *4 "!*! %! '". $ #-
%% %"!/ "B% #+, !#0, * #"424 +"-
0/ *"*% #"% 3/ + !0 %> 2%2*+>
%"* ! B% "B% > "w – 3 * 3%-
! #4% WW2%2*+WW WW#WW – #3 * '"4" %
4 4 "!*4 *#*% '", "w #"-
* #! ! *% "B% ! *%! 4 *!#! ! " *%"-
4> 2~ +0 !3 !#"94 +"2#%, "!4
* (%. Barbieri et al. 1996, Krengel and Katarina Greifeld 2000).
5 "! *", ! =, ! " * #**+4 *%-
0%4 #"B, #* #* B * "#"!+2
+"0, #* 4" #""* *%"4*, *4 # *9, !
"! #% %*> #"0 %+, 9 #"*+> #"-
. *2 + *! *4" #"B%! +2#
+ *! *9 *4" *24 "2> %"* (*4-
*+>, #" *%), !*#*% *! * 4w!*9 %!2 !#"%
*%! %!> "w #"4 +" "#"!+2. 0
*! *4" #"04 +2#24, #!*%4, 3+ #-
0+4 #04, "! *! *4" '!44 B%4 %"-

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 21
*4. 5!2 + 4!/ %, 9 0" 4"B %

"%*% 0 ""4 # #**+4 *4!#"%4.
"2#% *! #* 0"+ *!# ! #* %!-

> *2+!!">, #3+-+4*+> *3> #"'"2, #-
"*9 9"" +!% ! #"+*, ! *%4 *4*!
*% 3. $ 24 ##! #**+, + *! # ! *%-
+%4 B%! 4w! *2 %. "2> %. *-
%"4> *2+!!"> "4 %"*, # %+% 9" -
* !%+ + %"* 43 * % 0"2 (%. Kanaaneh 2000, 2002).
+% 9" #* 4'*2 %! #-
" , ++ %/ "3, 4" %!2 *> 3% -
2, "3 *4 *+ *2. 4 -
* , 0 * 3 %"* %! +"* "-
#"!+2 !#"% 4 *#!0 #3 %, . %
*%"> ! ! >%4 *%+%4 B%4, + *! #"/
+4#+*4 *2+!!"4 *4 >%4 "44 *49-
+4 3. 3 %! #*! *4"w
*#"4 4" %"* + 2 *4" ! %B4: 4-
" 9"% *+2* !#"9 +"2#% %*/
+ #4!> *"! *9 #"#!. w!4, ++ 4-
" "4 + *! "% ! #"+*, %"
# *9 9" %*/ 4* + / "w *9 #"
! ! 2, * %*/ , ++ / * " *
+ #" "!0% *"!+!" >% *%+% B-
% (!#". Hogan and Biratu 2004).
- *!4"4: +"2#% *! %B "*#"*" -
3 #+!0 +"* !#"% '"4 #"2*4 >!-
4 "#"!+2. *! %0 > #0 # *9,
+ 0 *!3 * *%4 +!!"4 "'+4, #"%.
"2#-
% + #% +2#, '!+20! + #"*% " +!-
!", 4"* 42. + !44 ! 0 %"4 #"*-
%! *49 4"*, #"4", !4% %"* #
+!!" +4 * B, %/4 + +% 9%! "" "-
3 3: * 9"!3+ #">%!, 4 * B*+ #", -
* +"* 3 ! *4*! + w! >% '2 -
# %"+ #"4", % #* !" -
* #"4 4 – !++ 44 *"! ! + #* * '*-
"B% #+ # #4 '" "#"!2, "!4 *.
$ 4 *4!, . *%! * #"4 !#"%! "#"!+24 +-
"0/! *"*% *#"3% 3/, 4B * +B ! "w4
*"4, *3 "!4 +!!"4 *494, +"2#% #*!
0 ! *!, >%> *.

.. . 3. .2 (2008)
22 < 6
{

!&$"&#"
Abernethy, Virginia Deane. 2002. Population Dynamics: Poverty, Inequality, and Self-
Regulating Fertility Rates, Population and Environment, Vol. 24, No. 1: 69-96.
Baill, I. Cori, Vanessa E. Cullins, Sangeeta Pati. 2003. Counseling issues in tubal sterili-
zation, American Family Physician, Vol. 67, No. 6: 1287-1294
Barbieri, M., A. Blum, E. Dolkigh, A. Ergashev. 1996. Nuptiality, Fertility, Use of Con-
traception, and Family Policies in Uzbekistan, Population Studies, Vol. 50, No. 1:
69-88
Barrett, Jennifer and Cynthia Buckley. 2007. Constrained Contraceptive Choice: IUD
Prevalence in Uzbekistan, International Family Planning Perspectives, Vol. 33, No.
2: 50-57
Blake, Judith. 1998. Fertility Control and the Problem of Voluntarism, in Paul Demeny
and Geoffrey McNicoll (eds.), Population and Development, London, Earthscan,
112-120
Blanc, Ann K. and Ann A. Way. 1998. Sexual Behavior and Contraceptive Knowledge
and Use Among Adolescents in Developing Countries, Studies in Family Planning,
Vol. 29, No. 2: 106-116
Hunter de Bessa, Gina. 2006. Medicalization, Reproductive Agency, and the Desire f or
Surgical Sterilization among Low-Income Women in Urban Brazil, Medical Anthro-
pology 25: 221-263
Bongaarts, John and Judith Bruce. 1995. The Causes of Unmet Need for Contraception
and the Social Content of Services, Studies in Family Planning, Vol. 26, No. 2: 57-
75
Caldwell, Bruce and Barkat-e-Khuda. 2000. The first generation to control family size:
A microstudy of the causes of fertility decline in a rural area of Bangladesh, Studies
in Family Planning, Vol. 31, No. 3: 239-251.
Cates, Willard Jr. and Elizabeth G. Raymond. 2004. Vaginal Spermicides, in Hatcher et
al. 2004, 357-370
Chapagain, Matrika. 2005. Masculine interest behind high prevalence of female contra-
ceptive methods in rural Nepal, Australian Journal of Rural Health 13:
35- 42
Connelly, Matthew. 2003. Population Control is History: New Perspectives on the Inter-
national Campaign to Limit Population Growth, Comparative Studies in Society and
History, 45: 122-147
Drake, M.J., I.W. Mills and D. Cranston. 1999. On the chequered history of vasectomy,
BJU International 84: 475-481
Free, Caroline and Jane Ogden. 2005. Emergency contraception use and non- use
in young women: The application of a contextual and dynamic model,
British Journal of Health Psychology 10: 237-253
Gage, Anastasia J. 1998. Sexual Activity and Contraceptive Use: the Components of the
Decision-Making Process, Studies in Family Planning, Vol. 29, No. 2:
154-166
Guest, Felicia. 2004. HIV/AIDS and Reproductive Health, in Hatcher et al. 2004, 141-
178

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 23
Hartmann, Betsy. 1995. Reproductive Rights and Wrongs. The Global Politics of
Population Control, Boston: South End Press
Hatcher, Robert A., James Trussell, Felicia H. Stewart, Anita L. Nelson, Willard
Cates Jr., Felicia Guest, Deborah Kowal. (eds.) 2004. Contraceptive Technology,
18th revised edition, New York: Ardent Media
Herndon, Emily J. and Miriam Zieman. 2005. New Contraceptive Options, American
Family Physician, Vol. 69, No. 4: 853-860
Hodgson, Dennis and Susan Cotts Watkins. 1997. "Feminists and Neo- Malthusians:
Past and Present Alliances," Population and Development Review, Vol. 23, No. 3:
469-523
Hogan, Dennis P. and Belay Biratu. 2004. Social Identity and Community Effects on
Contraceptive Use and Intentions in Southern Ethiopia, Studies in Family
Planning, Vol. 35, No. 2: 79-90
Kanaaneh, Rhoda. 2000. New Reproductive Rights and Wrongs in Galilee, in Russell
et al. (2000), 161-178
Kanaaneh, Rhoda Ann. 2002. Birthing the Nation: Strategies of Palestinian Women in
Israel, California Series in Public Anthropology Series, Berkeley: University of
California Press
Kaler, Amy. 2000. Fertility Running Wild: Elite Perceptions of the Need for Birth
Control in White-Ruled Rhodesia, in Russell et al. (2000), 81-102
Kaler, Amy. 2003. Running After Pills: Gender, Politics and Contraception in
Colonial Rhodesia, Portsmouth NH: Heinemann
Kowal, Deborah. 2004a. Abstinence and the Range of Sexual Expression, in Hatcher
et al. 2004, 297-302
Kowal, Deborah. 2004b. Coitus Interruptis (Withdrawal), in Hatcher et al. 2004, 303-
308
Krengel, Monika and Katarina Greifeld. 2000. Uzbekistan in Transition – Changing
Concepts in Family Planning and Reproductive Health, in Russell et al. (2000),
199-220
Naz, R.K. 2004. Human Synthetic Peptide Vaccine for Contraception Targeting
Sperm, Archives of Andrology 50: 113–119
Neumayer, Eric. 2006. An empirical test of a neo-Malthusian theory of fertility
change, Population and Environment, Vol. 27, No. 4: 327-336
Pati, Sangeeta and Vanessa Cullins. 2000. Female sterilization. Evidence, Obstetrics
and Gynecology Clinics of North America, Vol. 27, No. 4: 859- 99
Phillips Davids, Jennifer. 2000. "Weak Blood" and "Crowded Bellies": Cultural
Influences on Contraceptive Use Among Ethiopian Jewish Immigrants in Israel, in
Russell et al. (2000), 129-160
Rakhshani, F., S. Niknami, A. R. Ansari Moghaddam. 2005. Couple Communication
in family planning decision-making in Zahedan, Islamic Republic of Iran, Eastern
Mediterranean Health Journal (La Revue de Santé de la Méditerranée orientale),
Vol. 11, No. 4: 586-593
Ravindran, TK Sundari Marge Berer, Jane Cottingham. 1997. Beyond Acceptability:
Users’ Perspectives on Contraception, London: Reproductive Health Matters for
World Health Organization

.. . 3. .2 (2008)
24 < 6
{
Robinson, Warren C. 1997. The Economic Theory of Fertility Over Three Decades,
Population Studies, Vol. 51, No. 1: 63-74
Russell, Andrew, Elisa J. Sobo, and Mary S. Thompson (eds.) 2000. Contraception
Across Cultures. Technologies, Choices, Constraints, Oxford/ New York: Berg
Russell, Andrew and Mary S. Thompson. 2000. Introduction: Contraception across
Cultures, in Russell et al. (2000), 3-25
Simmons, Ruth. 1996. Women’s lives in transition: A qualitative analysis of the
fertility decline in Bangladesh, Studies in Family Planning, Vol. 27, No. 5: 251-
268
Stewart, Felicia. 2004. Vaginal Barriers, in Hatcher et al. 2004, 371-404
Stewart, Gary K. 2004. Intrauterine Devices (IUD), in Hatcher et al. 2004, 511-544
Gary K. Stewart and Charles Carignan (2004), Female and Male Sterilization, in
Hatcher et al. 2004, 545-588
Thompson, Mary S. 2000. Family Planning or Reproductive Health? Interpreting
Policy and Providing Family Planning Services in Highland Chiapas, Mexico, in
Russell et al. (2000), 221-243
Trussell, James and Deborah Kowal. 2004. The Essentials of Contraception, in
Hatcher et al. 2004, 211-248
Vail, Shalvah. 2004. Ethiopian Jewish Women: Trends and Transformations in the
Context of Transnational Change, Nashim: A Journal of Jewish Women's Studies
& Gender Issues 8: 73-86
World Health Organization. 2000. Improving Access to Quality Care in Family
Planning: Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use, 2nd edition,
Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization
6+/, . 2008. !+"/ "#": !#"% "#"!+24 +
+!!" #"+*,
, (.*.) . x *%. 1: 143-157

.. . 3. .2 (2008)
5E|} ?E{... 25
]oj an i ki
Contraception: From Fertility Control to Ide ntity Construction
Paper features basic classification of contraceptives according to their use, modus

operandi, and distribution. Role of contraceptives in reproduction policies is discus-
sed, alongside with using them as tools of identity construction in particular social
and cultural contexts.
Key words: contraception, reproduction policies, social and cultural context
]oj an i ki
Préve nir la conception: du controle de la fertilité à la

construction de l’identité
Le présent travail propose une classification de base des moyens contraceptifs en

fonction de leurs utilisateurs, les modes de leur fonctionnement et distribution. Sont
étudiés, par ailleurs, la place que les moyens contraceptifs occupent dans la politique
dédiée à la planification et gestion de la reproduction humaine, ainsi que le rôle qu’ils
assument dans la construction des identités, individuelles et de groupe, dans un
contexte socioculturel donné.
Mots-clés: contraception, politique de la population, anthropologie, contexte social

et culturel, identité culturelle

.. . 3. .2 (2008)
= $E - $-
x:FF1.8Tx(QT[.11)
%
%3%/
"5$ 1"$/ N#/!&!7%!/ #%/ #

"4!*! 17$&%/ $$& 1" $%
@4" + #+!0 !9*% *"#*+
"#
1&"%&: $2 "!0% >!4*3+ !+ ! 5"9 #"-

4" * *%"! +" "B% '*" !3> #"+.
+% '*" "! !+!3! %"2! "!
!3 " #"44 24"*+> 4 + *! #"-
>%/ ! %"#. @4" ! 5-, 40, -
% +"+!"> 9+ !3> #"% ++
*"2 +* %+ 9" 2"> *%. @4-
"*+-24*+ #*!#+ 4B %* !+ 4-
2> >!4*3+> !+ 4#42 *">, "/"-
"> 24 +, ! 93a +*% 9 !4-
!+"04 24, *#!%! !*%, 4 * *%*,
#*% *" B 4*"*% !%".
F#7$ "$7!: >!4*3+ !+, 5"9, "#, 2-

4", 24, 4*"*% !+.
$%
-"!0%a !a + !3 *2# #"*% "!!
4> "!0%> *. % "4>2*3+" #* 3 +
"3 4 %" "!0%! !! !+ 3 * >%
*# % 3 '"4" "! * ! '2, %/ *4 4-
'"3+ !+! *B* '"4" #"# "!0%>
>% + * #*%! #" +! !+!. *B* 9!>% !-
! "B% ! '"4"! !+ "w% > 2% !, -
4 !2 "!> *!2, !! % 4 "B0, !2
#3+> "!> "2 , +"!, !2 *4> "#
'"4" #B "# ! "!0%!.
#0 4* ! *2 *2 !+ %+
3 '+ *4! !+! !2 > "!0%> "!# *!-
2 + "*#B! "!0%4 4/, + "+"/" ! 4/ !

.. . 3. .2 (2008)
28 |
|E|{
"# + #"#!" *2 +4 #*

3%" %* %+ +* 4 !#!/>. 3
+ * "!0% 4/ "B% '"4" !, #0> 2%
*" je*! %"9 ! %+ 4" !*% #34
"4 "24. w!4, *4 4 !2 4/
!+! "3 ! "34 **44, %/ "3
!2. $ ;"% 43+ ! 555-!, "B-
%, !+, #% "!0% >!4*3+, 9 *! B ""!
2*3+ +4!*3+ . 5 "! *", "+ !2
, +" + #+ 4/, #* ! +4 44 #"-
4" 4+", 2"% "B% *!2 4-
!3! #"%24 *"B%, + 0 CNRS ! &"2!*+.
%/ "!2 99w% *"*% !3 *"-
B% * !*% "24, + , #"4", ! 5-, ! "-
B%!, ! '*"! ( !*4"%!) !3> #"+ !3*%! %-
+ 9" '2, + !%" * %4 "34 %*3-
+4 *"!+!"4. 5 *"B%3+ #"+ ! 5- %0 !3
*+!# 0+> #3+> *%% + '"4"! *%3 !#"-
%3 '%, *%3 !#"%3 !%", #0 -
4*"4, + "+ #"% * +*3> #-
3+> + (#3+> #"), %/ 4 0" *+!# +".
"! +% '*" !3> #"+ * #*9

* + * % fundraising #*"9! 3 %"4 *"B-
%34 + ++!"0! + "3> '% #" +" *B!
4*"%-9"+"*+! #"2!"! #* #", #%,
*B+, #""4, # #4 3*> %0 4 94 -
4"% 9" %0 *" 94, 0 *% !+!# 4B #"%-
/ !"0 * #* *4 %"0 "! *"B%. E+
+ 4 fundraising 9%! *#2* 4*"%2, "-
#0+ fundraiser- *%"! #0! fundraiser-*+! "#! 3
!*4" %* ! %+ 4" 4 +! *3%! !#"-
%3 '%.1
$ %/4, +4*+ +!!" "%4 **44 #*
!2 +*!*> "!#, + * 4! 0" " + #-
"03 + *%4 #04 4! !2 !*4"% !3-
*"B%3+> #"+, #% !!" "!0%> >!4*3+>
*2#. "*% +" #"% !3+ ! "!0%4
>!4*3+4 !+4 *%"! * "B0!, %+4,
|">!2 4*" "+4! fundrais-% #"*%! +!"-

1
*% +4 !32 "9 * 9!3%! ++ * ++!"0 + '%

#"+.

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 29
""4 #"#!%4 "B0! +. " %3+ +!/, "!-

+%w #"'4, #" +" #*4 #"B , *44 4,
"! + + * +4 4+4 *%"!! ! #", 9
*%! #"B% 3+ "B #"!3% "w 4,
9 + "!. + "B0 !*#> "w "#-
0+ #"% *! 9" "! \ paperback , %/ "B
%/ >"", !++ *! !"*+ #"% +!# #"%4 !%"4,
+ #"!9 %\* #"%. % "B0 +4# "!-
2 4+ +4 * 9% "!0% >!4*3+ !+ "w
+*% "4" +*3 "B0 +4#, + *
* "!#"9%*" "! ! *%! +4 9*. %
*#+ "!0% !2 !+!, + * "B% +" "B0
+, 4 '!4 %"9 .
'!44 "44 "B0 !3> +
"# #"!4% * %%+% "* *#*%4
*%! "+4" ""!4", *%! + !, 34
'!+2* !"24 *+ *2> '4, #"2-
9 *", . "*, "0" 0" *%
"!0% +*#4 9"% **42 ! +4 *"B\#"#-
", *3% #"#*%+! + * *%" 93 3+%
"!0%> >!4*3+> !+ * 9% +"%4 +"%-
, !"24, *"!+!"4, 34, *4 *%4 4 0
"%"!4*+ 40 !3%.3
|"9 "42 "B0> >% * +
9 * 4 +"+"* + "4" * * 4 + *! ! 2-
"! #B 0" %* + ! #B! "! "B0! +.
"4" +% +!* ! >!4*3+4 !+4 #%"4 -
"*% 4 %0 WW3WW 4, 9 ! +*34 "#-
0+4 *4*!, 9 ! 4! #3+ +"+*.4
2
*%! > #"9, +"4 %* %+ * *! * "-
% +#% 4 ##! 9> %*+ + + 0 *! WWDisco-
very'', ''Explorer'', ''History'', ''National geographic'', ''Toute l’histoire'', ''EncyclopediaWW
"!.
3
%%+% "* #+! "*% "!4% !*+
#0 4!/ * WW93WW, "3 WW%BWW WW%+WW #-
2. 5% %"* % "*% %" %% +B%* ! -
%*3+ #"!+2 ! *+!"! #"0+! "!> ""> '"4, #-
#! *"*+> "4*"> 9"', "' #2 #*>-
0+ "#"2 WW%+>WW !.
4
*2 >!4"*+ 4 *! NGO + 4! ! *!2-
+%".

.. . 3. .2 (2008)
30 |
|E|{
NGO-"#, ! "B0> "# !*4"> #"%"-

44 >%4 "B0, 2"+!" *! +*!* * ""4 #-
3+ +"+* 4!+!!"4, *2!!/5
"!# +4 * #"*%3+, 4!%+, "'+*% !-
"'*+ 9%. NGO 4! >!4" #3+ +*+%2
" *!9+4 >% "*%, # > * 4
#"!3% !"w "%4 !"+! 4 +*% *9
!+% % 2 ! "4*+ ##!2 9B #"#"-
3 !B #"3 #*4 4 #"% +%"#0+4
4!%+44. ? % "2 '+ *, %2 -
9 " #"%, *4 #"% *% #*, #-
* ! 4 *% #. 3% "# 4 *%> %"*,
* 9B4 '+24 +" *!# 4!%+-
*, 9" * #"%" ! #! #">% #*43+ #%0/*
!"'!, #" 34! "9 %"0 9!+! #"#+ *%+ "!-
# 9 !"'*+ #*, "# %0 #"9,
*4 + #0 *%! !"'! *! "#.
- #"% NGO-"# 4B ! "w4, 4 !-
3+4 #"4 9 en vogue "B0! +, !* %"9,
4 "42 "B0. "! *", "B%!, + -
"+ #"!32 "w *"B%, 3 "! "9 -
% "w #"9 "0%4 #3+, *2 9
+ "! #"94 + "4!3", 4! % %!-
%, 4!%+*3+ #*. *%! +%> ""!" *"-
B% "B% *%"! 0 B% *"B%3 4-
B * **%4 *% #"#*% %0 / B% +%
*#*.6

+"% 2! "# 9 3 ! !93-
! "#! '% +! "!! #"'* fundraiser-,
!%"*+! "#!, 4 %\% "#0+
" !+%> "# #* ""# "B0",
*4 "B0 +4# 9*, %/ "B0 +4 * -
0 *2!!/ *!#2\#"*%2\#3+ %+

5
%"0 +*"!+2! +*"!* "!# +! #"*%!\*!-

#! #"#!, %/ > *2!! #"'2"!, -
3 * *%0 WW#+ *2WW, " * +%4 *!#0%!
4B " +"", #">% B%, + 9 >% +*"!+2
*%" #** # NGO-"# % *2 #4/.
6
**%4 "!4%, * 9"4 "B% "*#*! ++!"*
+B% B!"*3+ " %/ 3 %"!/ '2
*22.

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 31
%%! +!, * #"9 %+ 9" !. $+-

+ 9 * "#0+ * #*4" !B * 3 #% 3
"# + !+ #"4 "#, 9 + #!
"3*" !+ "%" !%"*+ "# "#-
'%, + "# 4 "B0! +4 * %-
% +! "*, + 9 * %0 + #! #"4 -
"# *"B% #"!3 *" %, +4-
*+> 32 % *+".
-"B% "# ! 5"9 24" +

*"*% ! 9"9 +!#2! !3
!%"*+ "B0
$ 5"9 "!0% * #"%% !3 "% + !+

+" '*" !3> #"+ + *#"% | #"+ -
B *"*% + ! *%4 %! *"B "3 "!+".7 *"-
*% #"% " #"#*!! #"% +4 * %"! '-
*" !3 " ! "#. "% " + *
#"% 2!! !3 " ! "# *!, #"4 %B/4 +-
!,8 2 *% !3 >0+ "% 3 9"
+ #+"%! !3 9*, " *2#. E% 2-
*% !3 >0+ "% 4! ""0% |-
9, + 3% !3> 9" #*% *".10

!3 +!4 +4 4*"*%, ! 3 +"! " *# !-
+, !*4"% !3 ", + 0 #"#*! +""!4 %"%, -
* ""%+ #*!#+! 3! %"% +%%4 *+-
%! !3*"B%3+> "! *"B%3". 2 *%
!3 >0+ "% +4 #"+> 3* 4 ""-
%+", %"0/ 4 %/ 4 +"+2, ! 4 "-
!+! !* !%B% *"> 4/> 24"*+>
#"'> +4# '"4. *% #"%2 +" + * *%
!2 %> +4# !%B% #"2# * 3*#* ""!
7
*"*% * +" ?+ % "3 %!, + #"4" -
*"*% !+! >!, *"*% !+! 0! B%
*", *"*% !+, .
8
?+ !3*"B%3+ *, X5!B9 *+ 5X, 9" 110/05.
9
?+ !3*"B%3+ *, X5!B9 *+ 5X, 9"
11F\Fy. 3. 1x.
10
?+ !3*"B%3+ *, X5!B9 *+ 5X, 9"
11F\Fy. 3. Zx.

.. . 3. .2 (2008)
32 |
|E|{
#"4 #B! ISI *, 0 !+!3! %"2! #!4 #"%

+4# "Thomson Reuters", * ZFF8. *%4 "
24"*+ '"4 "Thomson Corporation" "Reuters Group PLC", +
*% #"%! ISI * !3> 3*#*. "%+ *+#2-
%: " w!" 3*#* * ""! (+'2 M) #"4
ISI #!9+24 Journal Citation reports SCI, SSCI (! 4 +*!: ISI
*4)".11 +4 * *%"! " ISI * 3*#* %-
4 *% ** * ! #"9"%! 2 +*% #>
3*#* ! "!4 3*#*4. ? >!4*3+ "!0% !+ +4-
# "4*-"*" "w! % % * 3*#*, + *
#+#! * #4 !+ + #* ! 5"9: Arts and Humanities Ci-
tation Index Social Sciences Citation Index.
*4 #*! +"#"2 "4*-"*%>" #"% !
**4 %!2 !3 " ! 5"9, #"%2 *! !%B% -
4/ #"!/ #"%! 24"*+> #"%, +
*% #"% 4 +4 "!4 #! *4 "B% 4 *!
#"* %4 #"%4 +4*+4 !3%"0/%!. -!0,
%, #"% #""B% #"!/, *+" * "!% ! #*" +
0 4! * #%"% *#"3 +! + #" !3%! #"-
'"2 4/> 3*#* +4 * #" *!* "E*#* 4w!-
" 3 %"'+% #*94 !+4" %/ ! %! +-
"! 4! 9 !%"0/ 4/ 3*#* *%! "! 9-
94"*+ .12
+*" '+", + !3! #+!0 24"*+ *"!+2
>!4*3+> !+ ! 44 %"#*+4 "B%4 + * !!"
"" %"#*+ ! (#". 5"9) *! 32 (#". !4!
!"*+) * #*" "2 * $ (#". %),
#"4" *! +4*+ +"+". * 4!/4 *%! *
"B0 %0 !%"*+ 9"% "B0 !3 *"B-
% ! 44 44 +, + !+!#, #"*%! #"*" +4 *
4B *%"% #"' %> *. $3% +""!4
9% %04 %4 !%"*+ 9"%, #"4" +-
"*+4 *!4, +* %"% 4*" %4, + !*+w%-
% #*!> "! #>> "!+%w !34 #"-
+4, *! #"% *#2 + #"!4! #4! "B0. #"
32 %B/ ?+ %*+4 9"%! ZFF^. 13 -
WW"%+ #*!#+! 3! %"% +%%4 *+%! -

11
!3*"B%3+> "! *"B%3WW. "5!B9 *+ 5", 9" 38|2008.

" 2. +:
""!4 "w% +" !3> #!9+2.
12
Ibid.
13
http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=271&t=Z#

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 33
%" 0 24"*+4 %"%4 !3 " *%+

*"+ !%", %/ * !*% 9" ! % '0! #*,
# *, #"4", + !*% 9" ! % %" #"'*" "B
4"' !3 "% 9 ++% +%'+"*+ 4". -
w!4, "
""!4 *2 % *%+ 9"*+4 !-
%"!"14 + $%" ! "!, * *94 3+ -
++%4 !#"04 ! +!, !% 9% + !*% *2 %,
9% *% #"2#4 "%+ *"*% !-
+, + *!, #+, !4 24"*+4 #"2#4.15
w!4, *! %"#*+ "% #*! *%. $ %-
*+ 9"% ! %"#*+ !%"*+ #"*"
"!" #">%4 4"3+ !%" + 4 +4
#3% *+ +"2. $ #+! * 4 44 !%"
* 24", + "9 *%" #-* !%"
+", #-* !3+ !3> 3*#*, +"" %+4
3+ *%4 4"3+4 #"*"!, * %0 * !%"-
*4 > !3> 3*#*. ( #"4", ! 5- 4 #"+
11.FFF "#, "*"%> ! *"!+%4 !"!B!).
5 "! *", %"# #"# *%! #0* +% 24"
! >!4*3+4 !+4. %"#*+ !3 *22 *! 9 %
4"3+ !4"0+ 4#4, !+!!/, * *", %"#-
*+ 3+ "+*, 4*+ *#2'3* !* #+!!"-
* + , +"!, 4 %B, *4! *>!
'"42! 24"*+ 4" +% !3 " ! >!4-
*3+4 !+4.
"% %"#*+ !3 *22 European Scien-
ce Foundation (ESF)16 * +/4 9 %+> "*#"% 92 #"-
14
! % +!4 "
""!4 *2 % *%+ 9-
"*+4 !%"!" #"% " *"B %3 % !*%.
-+!4 "
""!4 *2 %2 4B * / *! "*+
!%". (http://www.bg.ac.yu/csrp/univerzitet/univ_propisi/pdf/KriterijumiZa-
SticanjeZvanja.pdf)
15
- !4/ 3* 4"! ! 9%! %B> #*%, +
0 0 ''
""!4 *2 %'', *%3 0 *! +""-
!4 #"4 *" 4+!" *"*% !+ ! %B/4
''"%+!", ! %"4 + *! % 4+!" % ''"%+'' 9
#*" #" !*%4. 3 * !3 "% *%+ $%"-
! "! *44 $%"! 9!! 3, +, + "-
% 9%! 2% + "! !3> #"+ *"*%, #"4-
! * % "!3 3 9%.
16
European Science Foundation (ESF) *3%! 2" !3 *!-
2 ! 44 + *! +% 3 "% !3 ", + 0 *!
&"2!*+ (5NRS), 43+, # 5%, 4 +4 !+ !

.. . 3. .2 (2008)
34 |
|E|{
4! 24" ! %"#*+4 >!4*3+4 !+4. 5%"*%!/

% # ! Frequently Asked Questions (FAQ) *%4 %34 *!
ESF '"4!* %3 *% + *:
" 44 #4 !3 " #"*B B # 3*#* "-
w "3!%4 4#+ '+" *%! 2"*. % 994-
"*+ + "3 +"!B 9 #+, + 0 9 +!
#"% ISI Thompson. $ +%4 94 #+ %"#*+ >!4*3+ !+
*! +% *!# – 9 3 "4#+ '+"" % *+"%%-
9 ++% 4" 4!%> %"#*+> >!4*3+> !+.
*, +w, *B 40+ +"+ %+%, 4>2*3+
#"*!#, " #"+! 94 " "3> # !+, #"+! #-
3 +% 3+. *4 , 24"*+ #2 4#+ '+"
4! #"#! % !3 # ! *!. $ >!4*3+4 !+4
%+% #*!#+ 9 0 3*#* + #+"%! 4 !3 9*."17
w!4, #" 9*#%" 9 24" ! >!4-

*3+4 !+4 *" %"#*+ !3 !%"*+ %*,
! 5"9 * %! %4 * *!#2 9" 2. "!/
9" 2 * +" #* *% ""*+ $#"% 9""
# #"94 0 *! +" %"#*+ %" >
%"# !+ ! 4" !3 *. 5 9"4 " %-
'2 *% %"# #"4 24", 4/ * #
* " 2 4"+!, # + * -
%" + *.18 "9 "/ * +%4 **"4
#! *"!+2 4/> >!4*3+> !+ %" #"*"
4#" > + / ##! %*" #"*" !%"! !
44 +4 !+ #"*%! %/! !3! *!2! ( %-

*+, *+, -*+, "!) %0 +4 !+ #% ! *2-
2! +4 !+ (43+), + *! 4 + 4! %> 9-
+ "% !3 " *!# * %/4 9"4 !3> *22
(", ). + 4, ##! !*", 5% , -
*!# *! * 9 *!2, 0 3 * 2"4 +44 !+
2"4 '4 "% '*" !3 *. 5%!-
+!#, 80 !3> "2 + #"#! ESF 9!>%! *+" 2+!#!
!3! * ! %"#.
17
www.esf.org – %3 " * European Scence Foundation.
18

4" "<% 9"/ !#"%+ *!*+> "!# &'*+ '-
+! $%" ! "! 24 *%! !3 >0+ "-
% #!9+ 5"9" + !#! #"'. " " #+, #"*+ $#"%
9" @" %!2! ! 9"%! !2, @" + +4"2
B% *" *"*%, 9% *! 3*#* "% *"#*+
#3+ 4*" (http://www.nspm.org.yu/kulturnapolitika/2007_sipka1.htm).

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 35
!34 #"+4 !*%4. 4*+ "*%* %-

/ 9" 4"3+> 3*#*, 4> *4 +4# "4-
*", "B% 2 "% 4 +4 * 9% !32
>!4*3+> *2# ! 5"9, 3 / 3*#* *
%" 4/ !3+, + 9 / */ +%'+2!
%w +"*+> *! "!+%w !34 #"+4. !-
4 9" %"#*+> 3*#* >!4*3+> !+ + * -
24 *4 (#". Thompson-% * >!4*3+
!+ \"# #* *4 '"2!*+
43+ 3*#*), +w #"*% !*+ " ! +4 9 * %
4 !32 %"#, 4!/4 #"*!#! !3+ 5"9
#"9 "*#"%, #% + +""!4! +%.
#+, + * %"# #*"! ! 4"3+ 3*#* ! +
*+ 3*#* +%'+%/ * #"!4! +"*+ *! "!-
+%w !34 #"+4 ! 5"9 42> !3+.
@4" + *+ *2# ! *4 4"2, + +%2
+% 4" 3 #3> !3> "!, % +"+-
!"> 9+ "!3" ". 4, +* 6 (0*) *"2
4 4 (3") *"2 *% 2" "!". #"9 9
%+ *20+ 4 # +!3 ++ * #"4" #"2# 99w-
% 2"* WW 9, 4WW "0" 2! !3! 2! +"
#"2# " ! +*! ++ *" 2"4 > *, # / !
*%4 +*%4 y *", ! TT "!>, 2" 4". 2"-
, *+!3%, *! 2" " 2"* "! *!
#"% *>%/> "* ! +*4 24"*+ !+42.
"4 4, *4, + *! *%" #"9"%4 2 3-
+ 3*#* ! "!4 3*#*4, ##! 4*%, 9%!!
* "% +:
) *"B 10 *" +* 150 2"> 2, 0 #"*-
% #"% *>%/ "*19 #"%" ! ++%-2>%*+ 4
#0 4*% 2" + / *%+4 +"* – !"! 3*-
#*!. -"! # +% +* !#0 %"w! 9! 9%,
" #"*% 94!: !" #* 0 *% %/ *4 2-
" "!, 94! + 0 #"9 2" 1yF !".20
19
54 %"> #"% *>% "* * 4"3+ "#
" "" ! 3*#*! * ISI *, Z[ 2"> "% 2" Z^
*%>. T.Turner, Anthropology as a Reality Show and a Co-production, Critique of
Anthropolology, Vol. 26. No.1. 15-25.
20
$ 94 3*#*4 %" 9 "4* #"0"! !#!*% "-
24 #*9 #"%" *% # !#! "* "% + 4-
! %0 Z0 xF 2"> 2.

.. . 3. .2 (2008)
36 |
|E|{
9) *! ##! +* + *%! "*"!+ % "-

2 9 ! 4 4/4 3*#*!: 1) + "40+ !-
4", Z) + +* 3 "!" # '+"'!" x) + +*
+ #"*% "* *!*+ "". *% * # *!
9 !3 4 2" "2 %/ 3*#* * 4*%
* + 9% +* 9 ++% 421
$ >!4*3+4 ( "!0%4) !+4 #"4" 2 %-
!3! 2! 9 %/ 9" *% *! ##!-
" !". * ! +4 * + *3 %! *%, +
*! *%, "! 4B 9 ##!" ( #"4", + %-
). "# + #"!3%! ##!"! +!!"! %" 9" ! 4-
>4 *%" 9" + *! *% #"2#4
* #-*. w!4, ! !*%4 4> !3> 2 -
+% * 4, # * + %B 2 !3 " #*% "0%-
"w> !3> "!0%> #"94, 0, ! +" *2,
4B 9 #0 +"*. <*% "3, ! +%4 24
%B !2 0"! %*, +!!"! #!9+!, *2 "!0%
4/, 4 9", *%4 #*%4 !> #"#+ !3
2. * 1) 4#+ '+" !!" 4 !3 -
2 %B, Z) !* "-2-+> 4 ! >!4-
*3+4 9"4 ! "!0%> !+, #* 3 "-
*% "!> !3> 2, + *! +w "-2-
+ !*4", * *%" ++% 4#+ '+" 4w!"-
4 %! x) , 0", "!0% 4#+ '+" 4"%.

*! *"#*+ #9"2 24" ! >!4*3+4 !+4 , !
+" , !+ > *2# ! 4/4 +%"4, #"#!-
0 *"#*+ %*+9"% !3 "B0
9" !3+ 9* #""> !+, 4 "-
* "!# #2 * #"+!"4 "*4 ! # 24-
", 4 #2 "!# + #"0 *>%! ""2!
"'"4! !3 !%"*+ #"*" ! %"# , +"!,
+ 3 *%* !/ * 4"%24 * * 9!!/> *#"
!3 !%"*+ +!/.
"94 9" !3+ 9* #""> >3+> !-
+ * "+% 4" *+", 9!9" w, " 4
+*+. 3 , + #* *#2'3 *"#*+ 4", *"#*+
2 + *! 9% ! 4/4 3*#*! 9 *! X*#X "2

21
+4#> *"!3+ (WW"r reviewWW) "2 *! + !"

+*, *% + * +* ! 44 9+! #% ! 3*#*! * 4-
*% *, + 0 *, + !# * *"B4 "2, !
+ *! 9 "! % "2.

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 37
9!9" *"#*+ " 4, #* *"#*+ *+", *"#*+ *"*+

w *"#*+ +*+. % 3 ! !3! 2!, ! #"-
"> !+, #*! *%4 *%*+4 %!, ! "!!, -
2! >!4*3+> !+, %" >"4, 9%4 , 4w!*9,
*4 #%4, %/ #%%4. % "*+ " 9
! ! "%! #!! + 4 "*+ !*%. *
#0 B""* 4/ !+ + * 9" +*#"4!,
9"" 3%4 ! >3+> 4"> *"*% + *!
4 24, !* +4*+> !*%, ! *4 *+! !
*! *%*+! !+!. !3+ > 9* 3 '"""4
! *! >% + ! *%!, 0 *%" #"% %, " -
'""* #" +! 4/ #2, %/
+4*+ 4/ "!0%. w!4 #*! " 9!!
+% + >!4*3+> !+, +, #"9!!/ *+!# -
*"!4 4" *"B%, 4! + +! -
4 + >% + ! *"*%!. % #*9 "B
"!+ + 4" '"4% > #"4* #-
*! 9""! +" +"*+! *!#* + 3*#*.22 #"-
40/ 3+ ! +4 *2#4 #+ #*!! +!"*
4/> !3+ 4/> 3*#* + *%4 *"B4, #"94*+
34 9", *! *%*+4 #"24.
* " #-
4! %"* #"4 *#2'34 44 #"+" ! #+!0 *#!-
0 >!4*3+> !+ '""! #2! +> "!>,
"3 *4 "!B *" +"+", 9 #* ! '+"
*4: WW+ +40 2"+ +"%WW.
+, **%4 "4 * ! *+!*! 24"
!+!3 *4 24", + , #"%, 9 9 *"4. 5%
#"% + #" "B0! #"%w3 *4 "+4" *"-
*%4 + *!B "+4!, > #"0% + !3! *!
4!/ *4 ! 9*+"!#!*, + + *! '**+
"*% *"*% +"* >% !*!. % *#+
24" * 4B #* +B%4 *44, *4 % #!
*%4 #*4 # #*+ – "@ >% *% +".23
22

"0/ %> %" #> 9 3*#* + 0 *! <STOR,
EBSCO "! #"+ " 99+ 5"9 *"%* KoBSON 4!/!
!% ! 3, 4 %, 9" *%*+> 3*#* "#
23
$ 4 *4*! * 4B 2 4" % #* # *%4
4"
X<% 9"/...X % #*, ! +4 . #+ #*, + * # *!0 9"
"+! %*4" !*"*+4 '"44, % X"!0%4 !-
+4X, 4B * "!3 2 *4 + 9"9 3!% " %"0 -
#"9, 0 #*. (http://www.nspm.org.yu/kulturnapolitika/2007_sipka1.htm)

.. . 3. .2 (2008)
38 |
|E|{
9%04 4 + ! #"#* 42> >!4-

*3+> !+ % + *% 4 /", B"%!!/ "!0% ! +4 B%,
+ 0 % ! #** + *! !9+4 *4*%*,
%" "0 "3.
@4" ! +4 (24) +%"!

+!0 %"% !3 " 24"4 ! 24
+%"! * ** 4" 2*. ++% 4" 2*
! "# 9*4*. %B !"2, + % 4 4-
" 2* ! "# 4B 4 *4 2, .
!+ *2#, *!:
1. %3 !3 2
Z. *#"%* *2#.
? 3+% *! % % +"+"*+ % # -

!324 "!>, #% "!0%> >!4*3+> !+,
*! "B% 3%2, *9 * !34 >9!*4, +
#"!! * !+, ! 9% * !#! * 324 #"
"% !+ #"B > *!.
E2 9" : "#0+ !3 2 ! 5"9 9"

+ yF 3%.
E2 9" %: "# ! 4*+ "".
90: 5 9"4 "# #"!3% "+*

'4 !*+ +!!", *%" > 4 +4 * "#
4B 9%.
* +" *#" !+"* * ""-
4 >"0+4 "%"*0/!, 9 * %0 4, 4B *
"/ * 4 4 "%4" !3 "%2 + -
"# 4B #"!3%.

* 4 9", . *% #* "# ! 5"9 "*#"*"
%0 4 4, * * % "# 3 #-
* 9 #"3 4w!*9 !4 !34 *"%4 +
%" 9"w!! *%"!/ "w !3 "!. %/ * %4
""4 44, *! ! #"2 "! 2"!, !-
% # 2! # +! +%, + 9 * ! 4w!-
*94 2"! WW *!WW, 9 * #*#0 2"*.

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 39
-% #"4"
"% #"4": "# X * 9% #"!3%4 *"9"*+>
+!/ ! *+
"24. 4 #"!3% 4 !! !3!, #
*2! "%2!, * 9"4 * * , "*+, %-
4 4%! 4! +!!"2, 4#" **+> %"*, 4
3 B%, . 52 "%* 4 * 4" 4"4
4"+ %", + *! !"w !%+ "9 ! 4!44
!+*!4 +!/4 # *4 *3 5"9.
"# Y * 9% #"!3%4 *"%+%> +25 + *!
*!B "3 4, / #+"%3, 0"+4 #"*-
"! +. % *"B% *%% *"#*+! "! +!!"! ! *"-
4 %+! #"*% 9 4+, 0" 4-
!/% !43 +" *%0% + 9 !*% +"0/-
4 *"% "! > + ! *"%+%4 !*%4. $ !-
2 ! + * %4 "B%4 #3+4 *4 ! *"#*+4 *"-
4 %+! !%4 *% , + *"#*+ *""' 9% %-
+ #*, + * 4! 3+% 4 "+"/" %> +!4-
+ 9 #"0"% 4 #! *+!, * *! " *-
"B% B% +!!" ! *"4 %+!, + 4! ! 3
*2 2% *+ 4 #"! 2 *".
0 ##! * !#!/4 #*4"3! * #*-
+! #"% " + 9 % -
"# ; 2" "# Y, 9"!, ! %** "-
* *+.
-"! #"4": "# * 4 9% '"+*+4 9-

% +! " "* =" !3 #"*#% +"! %*-
%+"26, ! + , *4 #4+ 3!% ! '"+*3+
*"!2 4w! "* =" |" | +, *"B 4-
0+ "% *%" #% *"B%. % + 4 !-
#! !3! "%2! !!" 0" 9* ('"+*+),
!!" #0 "#0+ 4 0 !3 3 -
% "'*+! 9* ('"+).
24
-. "/ – . 0%/,
!/ + *!* *49,

Q. " 1982.
25
| 9" 94 *! * +4 %0 2 !3 "-
#"'. !"w2 "%/ %+4 9"! *"%+%> +. . -
"%/, ! " ", " ZFFx.
26
5.
%3, # $

,
" ZFF[, 1-127.

.. . 3. .2 (2008)
40 |
|E|{
"# #"!3% * %*%"> "227, *

#"%*%4 *%"4 *"4*+ "2 + 0 *! *-
, +9*2, #, 9* *3. "*+ "%-
2 % *"B% * ** ! 4 0 *#% '4 %-
" %4 +! 4 !!" "#, "!> "!0%>
!+, + * +"/ % WW40 "2WW, #+"/
*!0*+> # "!0%> !+ !#0 – # 0 "2
+ *! "2 *%"4* "2. 5 "! *", "+
*2 "%2 *"B% * ** ! *4 +%> 4-
'*2 + * "!! ! 5"9, ! !30/ *+" 4 ! ! -
+! , %+4 %34 "94 #"44, + !3%!
!"*3+> #2 +4 5"9 9!.
9 "# #* #"4" 9" #! "%
"!, 4 # #4 ! "! "*! ="! 2"!
! !"*+ +9*2, ! !"+ !*#> 0"-
'4 *"4*+> "2 +"* #4+! ="
| +.
@4"*+ #"2# 4" +% !3 " 9 %
*% "# ! 5"9 #3! * 9% *4 4 -
4, 4 > 4!/> "#0+> 4, 9 * 4w!*9
2" 9 % + 4/! 24"*+ %"-
% !+.
E+ ! + 9"4 !34 24, + 0 "#-
0+ !3 2 ! 5-, #"2# 9" 2 % *4-
0\!B> **. + ! 4 +*!, + % ! #"4",
9%4 ! !4 4"3+4 "#0+4 3*#*!, #"%
" *"2 +* * + ^F 2 #"+ [F !", + *! -
4 + !", 3*#* ! +4 *! 9%%, 9 #
2, 0 *! %" 24" *!" "*"%. 2 *!
*"# ! 3% "!# 2 + WW*!BWW * 32 !#! +!
"!"!. 5*%4 3 24" % 2-
4, " %! !3 2 !*#*% '!+2 -
0 *%*, + B, # **4! "2#"3* !!4 -
% !3 9, #"*%4 + 4 +"+ #*!#+,
* *2" ! +*! 0 #"*% #"9 #"9 !#!-
/% 32 0"! "!"! * *!4%4 %4 #"4 *%-
4. $ 24*+ *!2 / * + / 4* -
#4! + 9 *: WW5% "% "!" * 4B / ! "!
XYWW, %/ / * ! #44 %* *% 0" "!", 4B *4
.
%3%/, =*"4*+ "2, #% ! + .
%3%/,
27
% " , " 2007, 109-153.

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 41
#"#* #"3, 3+ + *%! ! "!"! 9"

! 2 %. 5 * 3* 4B / +* [-8 *"2 + 4
*#*+ "!" % " *"2.
@4"\24 / %* */ +*: "
#"942 #* "%/, <%%/. + %/ "3
<%%/! %4 % "%...", ! #4 / *
*!0*+ *%+: "..." / 0". *% "! 2-
4" / 9 %", !" % "!4.
"% 92 !*#*%

+"2 %"% !3> "%
9%> ! !34 3*#*4
-*"!+%4 24"*+-24*+4 #"2#! +"-
2 3*#* %*"! >!4*3+> !+ ! 5"9 4! *
*!#"*% "3 #"2# %"% 3*#* "% ! -
4, + / *!# *% 2 !+ ! 5"9 – #%-
% * %"#4 *%4. 4, 9 24" #"*-
% + % *"#*+ !+ * %"#*+4 *%*+4 !34 49-
4, 0 #9"2 24" 9* "w> +4# %-
", *%"!/ ##! B! *+!. 4 *%3 #"4" #+!-
0 * !*#*% 3%"* % 4w! *"#*+> !3> 3*#*
*" !3 %*. #" *"B !*% + 3*#*, +
! 5"9, 4" *#! 9 4! * !!" 4 #" 4w!-
" 3. !*% *! 9:
• %3 3*#* 9! "*"% !3*"B%3+ "-

2 !3 !"!B
• yF "+2 *3%! 4 !32 *"*%,
"!> yF "+2 4/ 4 !32
• 1 *%*+ ! Z ! 2* 9! 4 *%*+> +
• *%+ *%*+ *"B 4 " +4 *%*+> +
• "4 +!3 "3 9!! 4 %0 *"> +
• *"B 4 " 3+ *" 4 !3-
+ 0
• *"B 4 #"% *" !3 +* 0
• 4 yF "2 ! *%+ *%*2 *3%! 4 -
!32 *"*%, "!> yF "2 *3%! -
4/ 4 !32

.. . 3. .2 (2008)
42 |
|E|{
• *%+ +* "2"! % "2 +4 # 4

!", + * !"! ! "2*+ #"49 *#0% 4
"2
• ! 04#4 " ! *#*%4 *! *-
! !3 *!2.28
% #" % 9!"! %! "+2! #""3+-2-

4"*+ 9 ! %0 !3 *!229. 4 * * %-
* 24" !% *4 9 * #*
*# * *%*+4 !+4 3* 94, " * 9 #" + *
!#"% +% #%% B, *4 9 24" #*3-
24. #! *!#" #"+4%4, !%w 24-
" B% #"' 24"*+ '"4 2 #"-
"3+-24"*+ 9, 3 * % *! %* 9*-
+"!#! %! "!# "* 4 % + !
##!* *!#*!0! #0 "*.
$++ % #" 9 % "%"#*+", " +""
*" 42> !3+ >!4*3+> !+, #*% * #-
0 / #""3+-24"*+ 9 "/ #"2# *-
+2 3*#* + !%" #4! %"#*+ !3 '2
(S) + +"% !"!B %+ %/ %">!*+> %"#*+> !3>
*!2. $ 9* >!4*3+> !+, ! +4 * #"4!!
24" 4#+ '+", %#*+ !3 '2 '"4" "!-
# > *"!3+ ! *%+ *2#, + *+!#! *+!!
#" *!2 32 '"4"! %"#*+! *! 3*#*. $
"# %"#*+ * 3*#* *"B 3*#* *
5%, #, ;"%*+ !"*+ 4"+ -
*+. w!4, +4* 92 9" 4"3+> "#-
0+> 3*#* + *! %*+ "" * +4# "Thom-
son Reuters" + "% %"#!, 34 * #%" *-
B *% 93* 4#+ '+". $#% #""3+-
24"*+ 9 * %4 324 , "%, * 9 +-
+% %", " 4! 0 +B!.
+ * ! 4 "%"#*+>"
#"2# %"2 !3 " *!#"*% +"% %"#*+ -
!3 *!2 + 92 24"! ! >!4*3+4 !-
+4 5%" 4!/ 4*.
28
" % *"B !#!/ ZFF[. 24 *%! -
!3 >0+ "% + #" 3 9" *"!, ">-
! ! *"*% !+! +4 "*#"% %4 ""%+!".
29
"4 !*44 *#0! 9" 3% .

.. . 3. .2 (2008)
@=< $ 5<... 43
Ivan Kovae vi
The relationship between the state and humanistic sciences in

Serbia at the be ginning of the 21st ce ntur y.
Citation metrics as an attempted murder of
Serbian anthropology
In Serbia, the influence of the society on humanistic sciences is mainly perpetrated

through state funding of scientific projects. Such funding currently involves valuation
of the results of a scientific work by applying citation metrics methods, which are not
acknowledged in Europe. Citation metrics in the USA, where it was created, lead to
caricature forms of scientific products, composed of several pages of text and a great
number of cited (quoted) titles. Citation metrical-citation manic procedure can lead to
the elimination of the domestic humanistic sciences and the implementation of third
rate quoteres, who, along with hollow articles filled with mutually intertwined
citations, fulfill requirements, unconsciously(?) set by the authorized Ministry and
University.
Key words: humanistic sciences, Serbia, anthropology, citation metrics, citation

mania, Ministry of Science
Ivan Kovae vi
L’attitude de l’Etat à l’égard des sciences humaines en Serbie

au début du XX Ier siè cle.
Citatologie comme une tentative d’assassine r
l’anthropologie serbe
L’impact de la société sur les sciences humaines en Serbie prend essentiellement

la forme du financement des projets scientifiques à partir des recettes publiques. Le
mode de financement repose sur une valorisation du travail scientifique et de ses
résultats en fonction d’une méthode jugée inadmissible en Europe, la citatologie. Aux
Etats-Unis, son pays d’origine, la citatologie a abouti à des formes de travail
scientifique caricaturales, à savoir quelques pages de texte suivies d’un grand nombre
de références aux ouvrages cités. Une telle approche caractéristique de la citatologie,
voire de la citatomanie, peut entraîner une supression des sciences humaines et une
introduction de "citatomanes" étrangers de troisième ordre dans le milieu local. En
effet, des textes insignifiants, mais remplis à craquer de citations et de références
entrecroisées, permettent à ceux-ci de satisfaire aux critères établis – espérons-le,
inconsciemment – par le ministère et l’université serbes compétents.
Mots-clés: sciences humaines, Serbie, anthropologie, citatologie, citatomanie,

ministère de la Science

.. . 3. .2 (2008)
RIGINALNI NAUNI RAD UDC 316.72:39(497.11)
Milo Milenkovi
Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma –

pogled iz antropologije
Deo prvi: o "o&uvanju" identiteta*
Apstrakt: U lanku se sa antiesencijalistikog i antiprimordijalisti-

kog stanovništa normalne nauke u antropologiji razvija argumentacija
protiv konstitucionalizacije multikulturalizma, kao nepromišljenog
pravnog transplanta i kao modusa razvijanja/opstanka etnokratske
profesionalizacije etniciteta i politike identiteta, na primeru simptoma-
tinog lana 64. st. 2 Ustava Republike Srbije. Ustav radikalizuje
multikulturne politike, tretirajui etnike, konfesionalne i druge konti-
gentne aranžmane kao prirodne vrste. Tretiranje kulturno-istorijskih
kategorija, na primer etniciteta ili konfesionalnog identiteta, kao pri-
rodnih vrsta u javnim politikama poput Ustava, dovodi nas u situaciju
u kojoj kontigentni, interaktivni aranžmani u kulturnoj stvarnosti do-
bijaju oreol zadatih, indiferentnih i trajnih stanja, što potencijalno ge-
neriše i produbljuje društvene sukobe koje je namerilo da amortizuje,
predupredi ili reguliše. Nakon upuivanja na komparativno-istorijski
provereno kontraindikovane aspekte multikulturnih politikâ i krae
analize pomenutog primera, autor se zalaže za produbljivanje plodne
interdisciplinarne saradnje profesionalnih pravnika, profesionalnih an-
tropologa i drugih strunjaka u polju društveno-humanistikih nauka,
na zajednikom zalaganju za dalju deprimordijalizaciju i deesencijali-
zaciju javnih politika u Srbiji.
Klju>ne re>i: Ustav, kultura, identitet, antropologija javnih politikâ,

antropologija multikulturalizma, pravo kao instrument kulturne pro-
mene
Srbija, drutvo ija je država uestvovala u etiri delimino etnokultur-

no/konfesionalno generisana rata krajem 20. veka, u posebno je tekoj i, ini se,
bezizlaznoj poziciji kada je re o promeni legitimacijskih osnova politikog si-
stema. Ona je primorana da crpi legitimitet obnove dostojanstva i transformaci-
je politi&kog sistema putem instrumenata koji petrifikuju same razloge zbog ko-
*
lanak je prilog sa projekta Ministarstva nauke Republike Srbije „Antropologija
u 20. veku: Teorijski i metodološki dometi" (ev. br. 147037).

.. . 3. .2 (2008)
46 MILOŠ MILNKOVI
jih je isto to dostojanstvo i legitimitet prethodno izgubila. Re je o multikultur-

nim politikama tj. o onim njihovim aspektima koji su provereno kontraindiko-
vani – o nemogunosti multikulturnih politika da, sada ve decenijama, prepo-
znaju, priznaju, uspostave i održe kolektivna prava a da ne ugroze mogunost
individua da kreiraju identitet. Šta antropologija ima da kaže povodom esencija-
lizacije identiteta putem konstitucionalizacije multikulturalizma, i kako nasta-
vak inae plodne interdisciplinarne razmene izmeù pravne teorije i etnologi-
je/antropologije u Srbiji1 može da nam pomogne da kao graàni i društveni na-
unici unapredimo uslove pod kojima živimo i poveamo stepen line autono-
mije i dostojanstva osoba roènih u srpskom društvu? Tim pitanjima posveen
je ovaj prvi u nizu lanaka o antropolokim itanjima javnih politika u Srbiji.
Ustav kao javna politika i instrument

kulturne petrifikacije ili promene
Osnovna pretpostavka antropološke analize Ustava jeste da savremene javne
politike, planovi, programi, vizije ili strategije (generiki eng. policies) umesto
nekadašnje maglovite "kulture", "društvenog života", postupanja po "zakonima"
1
U veoma plodnoj razmeni na antropološke i pravne teme u domaoj produkciji,
ovde su relevantni oni radovi koji eksplicitno problematizuju kulturne identitete u
pravno-politikom kontekstu. Prvo, svakako, treba istai injenicu da srpska etnologi-
ja na liniji Erdeljanovi-Pavkovi više decenija, nekad sa simpatijama prema preži-
vljavanju predmodernosti ali nekada i kritiki, tematizuje prilagoàvanje instituta tra-
dicionalnog/obiajnog prava i njihovu mimikriju u politikom, modernom poretku.
Upravo o pseudo-modernoj mimikriji bie re i kada su posledice konstitucionalizaci-
je multikulturalizma u pitanju. U tom smislu instruktivno je, meù brojnim radovima
na pravno-etnološke teme, pogl. sublimaciju tog stanovišta u: Pavkovi, Nikola. 1995.
Etno-politikološki ogledi Jovana Erdeljanovia. GI SANU XLIV, 271-278, ili nje-
govu primenu u Stanimirovi, Vojislav. ZFF^. ]rak i brana davanja. Beograd: Slu-
žbeni glasnik. Nerazdvojivost prava i kulture potpuno je neproblematina i drugim
autorima, pogl. npr: Simovi-Hiber I., i A. B. Kartag-Odri. 1997. Pravo i kultura. Pra-
vo – teorija i praksa 14, (9): 23-33. Posebno je interesantno nastojanje da se pripadni-
cima manjina uspostave\ouvaju kolektivna prava novim mehaniznima, koji se distan-
ciraju od afirmativne akcije/pozitivne diskriminacije. Ideja se sastoji u tome da se
stvori pravna mogunost da se kolektivni identiteti ouvaju uz svest da mogu biti flu-
idni i promenljivi, a da uspostavljanje kolektivnog prava nosi opasnost rigidnog, re-
presivnog fiksiranja identiteta. Pogl. Jovanovic, Miodrag A. 2005 Recognizing Mino-
rity Identities Through Collective Rights. Human Rights Quaterly 27, 2: 625-651.
Dragocena su i nastojanja da se pravnicima sugeriše "hermeneutiki talenat" pri pri-
meni kolektivnih prava, s ciljem dostizanaj ravnoteže izmeù kolektivnih i individual-
nih prava: Lošonc, Arpad N. 2001 Kulturna pluralnost – apoteoza razliitosti ili prak-
sa prihvatanja. Nova srpska politika misao 8, 1-4: 7-23.

.. . 3. .2 (2008)
PROTIV KONSTITUCIONALIZACIJE MULTIKULTURALIZMA... 47
pa i samog "Ustava" (koji se i sâm ovde posmatra kao jedna od javnih politika)
nastoje da regulišu i kontrolišu sveukupni život u veem stepenu nego što eks-
pliciraju. Javne politike time postaju kultura sâma i zamenjuju je kao predmet
analize. Iako njihova analiza ne može ni približno da nadomesti tematsku razno-
vrsnost savremenih antropoloških istraživanja, ona može da popuni prazninu
nastalu doslednim višedecenijskim antropološkim nastojanjem da se disciplina
odrekne svog kljunog koncepta – kulture. Ako kulturu lociramo putem instru-
menata njene petrifikacije ili promene tj. analizom javnih politika, možemo
istovremeno da ouvamo i više stotina instrumenata razvijenih za njenu analizu
uporedo, za disciplinu tipinog, prezira koji gajimo prema esencijalizaciji kul-
turnih identiteta i petrifikaciji etnikih, konfesionalnih i uopšte rasnih identifika-
cija.2 Kultura se stvara, reguliše, planira i kontroliše, izmeù ostalog i pravnim
sredstvima. Pravo je instrument društvene i kulturne promene3, a vlada i vladine
agencije su producenti tog procesa. Kultura jeste produkt (u smislu u kojem su
to i nacija ili religijska zajednica) koji se neprekidno menja, koji jeste planiran
ali i nepodložan potpunoj kontroli, koji je pokrenut ali ne može da "prestane"
(osim genocidom, prirodnom kataklizmom i sl.). Antropolozi, pravni teoretiari
i drugi društveni i humanistiki naunici mogu da se ukljue u tu produkciju i
da je iz domena konfliktno-generišuih folklornih etnoeksplikacija približe rela-
tivno racionalnoj, društveno-humanistiki nauno informisanoj politikoj kon-
troli, usmeravanju ili upravljanju.
2
O nekonformizmu antropološke teorije uprkos globalnoj retradicionalizaciji, i u
sklopu nje, reesencijalizaciji identiteta pogl. Hobart, Mark. 2000. After Culture:
Anthropology as radical Metaphysical Critique. Indonesia : Duta Wacana University
Press. O potrebi da antropologija prilagodi svoj teorijsko-metodološki aparat sposob-
nosti rasizma da se transformiše u brojne naizgled ne-rasistike forme pogl. Mullings,
Leith. 2005. Interrogating Racism: Toward an Antiracist Anthropology. Annual revi-
ew of Anthropology 34: 667-693. O praktinim problemima pred koje antropologiju
kada je suoena sa pravnom esencijalizacijom identiteta dovodi njen uobiajeni odi-
jum prema ontologizaciji kulture i esencijalizaciji identiteta pogl. Martin, Catherine E.
1996. Educating to Combat Racism: The Civic Role of Anthropology. Anthropology
& Education Quarterly 27, 2 (Racial and Ethnic Exclusion in Education and Society):
253-269.
3
Bez obzira na to da li se u pravnoj teoriji poima kao pretnja neutralnom imidžu
vladavini prava ili kao poželjno stanje, kao notorna injenica ili kao novije polje istra-
živanja, eksplicitna problematizacija prava kao instrumenta društvene i kulturne pro-
mene zaokuplja panju ve decenijama: Roach, Anleu S. 2000. Law and Social Chan-
ge. Sage, London; Teubner, Gunther. 1992. Regulatory law: Chronicle of a death fo-
retold. Social and Legal Studies 1: 451., 1. Dror, Yehezkel. 1959. Law and Social
Change. Tulane Law Review 33: 749-801; Singh, S. C. 2002. Law as Instrument of
Social Change. Indian Bar Review 29, 2: 235-236.

.. . 3. .2 (2008)
48 MILOŠ MILNKOVI
Antropologija i multikulturalizam –
jedna strasna i ambivalentna veza
Antropolozi bi, nekako "prirodno" trebalo da podržavaju multikulturne po-
litike, posebno javne politike koje imaju za cilj da prepoznaju, priznaju, zašti-
te i održe kulturnu raznovrsnost u društvu. Deluje da su antropologija i multi-
kulturalizam prirodni saveznici, a mnogim autorima, u razliitim tradicijama s
obe strane Atlantika, delovalo je da se severno-atlantska civilizacija konano
formira i uobliava upravo transplantacijom4 pravnih rešenja iz Severne Ame-
rike u Evropu, posebno u EU. U najznaajnije optimiste glede multikulturali-
zacije svakako su spadali oni autori koji su se nadali da e pravni transplanti
doprineti kreiranju, ako ne evropskog identiteta, a ono svakako duha toleran-
cije i postepenog ublažavanja nacionalizama/rasizama, rehabilitovanih u
Evropi tokom poslednje etvrtine 20. veka. Ipak, u disciplini je uobiajenija
kritika multikulturalizma, koja se koristi i u didaktike svrhe (dragocena zbog
svojstva da istovremeno izlaže studente aporijama konstrukcije kolektivnog
identiteta i javnog angažmana) i u svrhu kulturne kritike.
Da li podržavati esencijalizaciju identiteta multikulturnim politikama? Ili
žrtvovati antropološku kritiku postvarenja kulture putem politike identiteta za-
rad ispravljanja istorijskih nepravdi? U sociokulturnim ispoljavanjima te dile-
me, antropologija i multikulturalizam se sada ve tri decenije nalaze u odnosu
programske ambivalentnosti, koji reprodukuje debate o redukcionizmu, deter-
minizmu i esencijalizmu. Jedna znaajna tradicija u okviru opšte antropološke
teorije kulture – postkulturna antropologija – u ijem nastajanju i artikulisanju
i sam uestvujem5, prepoznaje sada ve višedecenijski otklon opšte antropolo-
ške teorije od samog pojma kulture, ukljuujui i pozive da disciplina koja je
4
Votson, Alan. 2000. Pravni transplanti. Beograd: Narodna knjiga. Koncept prav-
nog transplanta u našoj pravnoj nauci detaljno su problematizovali Stanimirovi
(n.d.), Avramovi, S. i Stanimirovi, V. 2006. Uporedna pravna tradicija. Beograd:
Nomos i Pravni fakultet. Re je o potencijalno veoma plodnom polju za saradnju an-
tropologije i pravne teorije, imajui u vidu da obe discipline poseduju višedecenijska
iskustva o meù-kulturnom prilagoàvanju, a posebno s obzirom na injenicu da su
pravni instituti podložni kulturno generisanoj politikoj instrumentalizaciji.
5
+%/, 0. ZFFx. "# + 4!+!!" #"#!-
+ ! 5"9: "2 !+", +!!" #+ "!0% , !:

. ": "'*+ *!
5$ (*9 +. QT), 1xx-1Q8q *, ZFFy *+!!" "#-
4!+!!" #+. '
-
, ": e! "#!, &-
'*+ '+!, ^1-74; Isti, 2007. Paradoks postkulturne antropologije: postmo-
derna teorija etnografije kao teorija kulture. Antropologija 3: 121-143.

.. . 3. .2 (2008)
sam pojam promovisala treba da predvodi njegovo pragmatiko napuštanje.6

Nakon višedecenijskog prouavanja društvenog života aporija kulturnog iden-
titeta, multikulturalizam profesionalnom antropologu ne deluje samo kao pre-
poznavanje/priznavanje kulturnih razlika, po definiciji dragoceno, posebno u
društvima koja imaju obiaj da vode etnike ratove, ve i kao potencijalno
opasan okvir za bujanje nacionalistikih i drugih rasistikih politika identiteta.
Nekada mono sredstvo poduavanja antropologije i ideja vodilja društvenog
nastupa i primene discipline, multikulturalizam je danas duboko sporna, pone-
kad i muna tema antropološke discipline, koja povremeno kreatore i promo-
tere multikulturnih politika s jedne, i antropologe s druge strane, postavlja u
položaj "prirodnog" neprijateljstva.7
Svojevremeno sam,8 doduše razoarano, izveo jake pragmatike razloge za
programsko ignorisanje postkulturne teorije, s obzirom na injenicu da savre-
mena politika i socijalna teorija i u akademskim debatama nasleènim od
dvadesetovekovnog spora liberala i komunitarista, i u svom nastupu prema
javnosti/politikoj praksi, ve decenijama upotrebljavaju široko debatovan i u
antropološkoj teoriji sporan tradicionalni antropološki koncept kulture kao
tehniki termin. Tada sam konstatovao da je reproblematizacija koncepta kul-
ture u savremenoj politikoj i moralnoj samotematizaciji teorije kulture u
okvirima novoformirajue teorijske tradicije postkulturne antropologije in-
6
Važniji lanci koji problematizuju represivnu i/ili rasistiku instrumentalizaciju
navodno liberatornih multikulturnih politika svakako su: Kuper, Adam. 1994. ‘Cultu-
re, identity and the project of a cosmopolitan anthropology’, Man 29, 3: 537–554 (pe-
simistika vizija mogunosti da antropologija ispravi štetu ve poinjenu tretiranjem
"kulture" kao ontološke datosti a ne kao analitikog pojma); Stolcke, Verena. 1995.
Talking Culture: New Boundaries, New Rhetorics of Exclusion in Europe. Current
Anthropology 36, 1: 1-24; Grillo, Ralph. 2003. Cultural Essentialism and Cultural An-
xiety. Anthropological Theory 3, 2: 157-173.
7
Još od kada je Volkot prognostiki objavio da e antropolozi imati ulogu "kvari-
ša" u domenu multikulturnog obrazovanja, posebno s obzirom na injenicu da, bilo
antropološke teorije kulture, bilo primeri iz etnografskih istraživanja, ukazuju na i-
njenicu da multikulturalizam generalizuje kulturne prakse preko svake mere (Wolcott,
Harry F. 1981. Anthropology's "Spoiler Role" and "New" Multicultural Textbooks.
The Generator 12, 2: 1-12), preko umerenih kritika i predloga kako da se multikultur-
ne politike ouvaju uprkos njihovim nedvosmislenim rasistikim implikacijama (Tur-
ner, Terence. 1993. Anthropology and Multiculturalism: What is anthropology that
multiculturalists should be mindful of it? Cultural Anthropology 8, 4: 411-429), do ar-
tikulacije postkulturne antropologije kao alarmirajueg diskursa protiv inkorporiranja
folklornih etnoeksplikacija u politiku i pravo (Rapport, Nagel. 2003. "Culture is no
excuse". Critiquing multicultural essentialism and identifying the anthropological
concrete. Social Anthropology 11: 373-384).
8
+%/ ZFFy, ..

.. . 3. .2 (2008)
50 MILOŠ MILNKOVI
kompatibilna tekuoj reformi srpskog politikog sistema, transformaciji javne

sfere i multikulturalizaciji srpskog školstva.9
Ipak, antropološka produkcija oko Milenijuma kao da ne odustaje od pro-
gramske rasprave iz opšte kulturne teorije, a stalna problematizacija kljunog
pojma discipline ne prestaje.10 Tradicionalni antropološki koncept kulture, ko-
ji je podrazumevao da je kultura diskretna jedinica ili paket, relativno homo-
geno strukturisan i relativno pravilno distribuiran sistem znaenja, mišljenja,
verovanja i praksi karakteristinih za pripadnike neke zajednice koji dele kul-
turni identitet i dalje opstaje, širi se, popularizuje i, kao što se iz novijih pri-
mera pisanja i primene javnih politika vidi – konstitucionalizuje.11 Upotreba
ovakvog koncepta izvan same discipline legitimiše se ili identitetskim samo-
deskripcijama samih graàna, ili upotrebom etnografskih istraživanja kultur-
nih identiteta kao "evidencije" koju pružaju tzv. "empirijske" društvene i hu-
manistike nauke, poput etnologije. Ovo neproblematizovano znanje i neupit-
ni koncept kulture zapravo su samo još jedna esencijalistika multikulturali-
stika strategija, sa potencijalno podjednako lošim posledicama po mir, slobo-
du, sreu, znanje, blagostanje, zdravlje, zabavu i prosperitet graàna Srbije i
srpskog društva, koliko i legitimacija, na primer putem konstitucionalizacije,
bilo koje od identitetskih samodeskripcija "veina", "manjina" i drugih pseu-
dokulturnih entiteta na trenutnoj politikoj i teorijskoj sceni.
Postkulturno stanje opšte antropološke teorije, taj odnos programske ambi-
valentnosti prema multikulturalizmu i politikama identiteta, kao i masovna
kritinost prema politikama identiteta uopšte, jedan su od retkih globalnih
trendova u antropologiji. Nekada programski orijentisanu ka "ouvanju putem
istraživanja" identiteta, savremenu antropologiju karakteriše stabilna preori-
jentacija ka kritici javne esencijalizacije identiteta, posebno putem inkorpori-
9
n.d., 61.
10
U jeku anti-islamske kampanje u SAD i usled porasta ekstremne desnice u EU
antropolozi se nalaze pred izborom: da li progutati teorijsko-metodološki ponos i
pragmatiki žrtvovati kritiku multikulturnih politika zarad javne borbe protiv oficijel-
nog perpetuiranja rasizma, ili upornim nastavljanjem suptilnih analiza naina formira-
nja oficijelnog rasizma gajiti nadu da e pravnici i politiki teoretiari, politiki prak-
tiari ali i sudije i novinari, uzeti za ozbiljno mogunost da su multikulturne politike
kontraindikovane. Za najsvežije dileme tim povodom pogl. Cowan, Jane K. Et al.
(eds.) 2001. Culture and Rights: Anthropological Perspectives. Cambridge: Cambrid-
ge University Press; Goodale, Mark. 2005. Trawersing Boundaries: New Anthropolo-
gies of Law. American Anthropologist 107, 3: 505-508; Isti. 2006. Introduction to
"Anthropology and Human Rights in a New Key". American Anthropologist 108, 1:
1-8; Greenhouse, Carol J. Annual Review of Law and Social Science 2: 187-210.
11
Za sada jedinu paralelu istraživanju primene teorija kulture pri prouavanju
konstitucionalizacije multikulturalizma pogl. u Tierney, Stephen (ed.). 2007. Multi-
culturalism and the Canadian Constitution. Vancouver/Toronto: UBC Press.

.. . 3. .2 (2008)
ranja u javne diskurse, poput obrazovnih. Nesumnjivo je da kultura i dalje

predstavlja jedan od noseih pojmova antropologije, i da njena relativno skora
reproblematizacija nije jedina teorija koja se u disciplini piše ovih dana. Osim
toga, postkulturni teoretiari esto imaju ciljeve sline najradikalnijim komu-
nitarnim multikulturalistima ili liberalnim kulturalistima, dakle sa njima dele
kontekst delovanja mada ne i konceptualni aparat, što ih svrstava u javno i po-
litiki angažovane društvene i humanistike naunike.
Kontraindikovane multikulturne politike

Verujem da se iz istorijskih primera, iz drugih društava ili našeg, može
uiti. Iako zaraùjem za život predajui o teorijskim i metodološkim proble-
mima poput nesamerljivosti konceptualnih šema, neodreènosti prevoènja ili
neodluivosti teorija, o inherentnoj pristrasnosti društvenih istraživanja ili o
nerazluivosti metodologije od politike znanja, verujem da je poziv društve-
no-humanistikih naunika da podseaju donosioce odluka bilo na kompara-
tivne, bilo na istorijske, bilo na komparativno-istorijske primere.
Brojni su i indikativni primeri u kojima su multikulturne javne politike,
putem konstitucionalizacije ili putem drugih instrumenata pravne regulacije
društvenog i kulturnog života, oigledno bile kontraindikovane. Antropološka,
sociološka, politikološka i srodna istraživanja javnih politika i njihovog utica-
ja na tok kulturne promene ve decenijama svedoe o kontraindikacijama i
neželjenim posledicama konstitucionalizacije kolektivnih prava, kao i proble-
ma kolektivizacije prava uopšte. Nacionalisti i drugi rasisti (posebno profesio-
nalizovani pokreti za ouvanje manjinskih jezika i kultura, ali i profesionalni
"nacionalni radnici" u veinskim etnokulturnim entitetima, ti poslovini "be-
nigni" nacionalisti)12 pokazali su veoma visoku inteligenciju i doslednu per-
fidnost u manipulaciji i instrumentalizaciji politika koje su za inicijalni cilj i u
12
Naizgled benigni, banalni nacionalizam (Billig, Michael. 1995. Banal nationa-
lism. London: Sage) podrazumeva da je mogue u analitike svrhe, a posebno s obzi-
rom na politike implikacije, razdvojiti nasilni, ekstremni nacionalizam od uobiaje-
nog, svakodnevnog manifestovanja identiteta (poput salutiranja zastavi i himni), ima-
jui u vidu pozitivne uinke graànske mobilizacije i aktuelnost lojalnosti nacionalnoj
državi. U daljem istraživanju usredsrediu se na injenicu, karakteristinu ne samo za
srpsko društvo, da putem konstitucionalizacije i drugih vidova pravne regulacije naci-
onalisti doživljavaju legitimnu profesionalizaciju u smislu da postaju – etnokrate. Biti
"uvar" identiteta, dakle specifini identitetski funkcioner, unosno je zanimanje, koje
etnokratijama širom sveta donosi presti, mo i novac. "uvanje" identiteta je, dakle,
biznis, pa udi politika duplih standarda imajui u vidu da pravo konkurencije reguli-
še državnu pomo u oblasti biznisa u užem smislu rei, dok zdušno ignoriše državnu
pomo etnokratama razliitih tipova.

.. . 3. .2 (2008)
52 MILOŠ MILNKOVI
zvaninom diskursu imale umanjivanje etnikih tenzija. Briljantne analize do-

morodake/nacionalistike instrumentalizacije "kulture" i "manjinskih prava"
svedoe o tome da su multikulturne politike u nekim društvima kreirale
ozbiljnije probleme od onih koje su namerile da preduprede.13
U uobiajenom maniru, ispravljanje i ove istorijske nepravde kreiralo je
niz novih nepravdi koje bi moglo da generiše dalje konflikte.14
Zašto je profesionalnom antropologu veoma teško da se pomiri sa injeni-

com da su multikulturne politike postale deo normalne pravne nauke i politi-
ke prakse?
Kada se kontigentne i stalno promenljive multikulturne politike u nekoj od
svojih verzija legitimišu konstitucionalizacijom, a u sluajevima poput srp-
skog – imajui u vidu milenaristiku retoriku Preambule, opštu premodernu
klerikalnu atmosferu u kojoj je Ustav vaspostavljen, kao i specifian kontekst
u kojem se proces legitimizacije odigrava, njihove osnovne teme (kultura,
identitet, tradicija i sl.) postaju predmeti, ontološke datosti, zadati poredak
stvari, takorei "prirodne" vrste.
13
Pogl. svakako: Kuper, Adam. 2003. The Return of the Native. Current Anthro-
pology 44, 3: 389-402.
Kuperova argumentacija, iako inspirisana nastojanjem da se kritikuje i predupredi
dalja instrumentalizacija "kulture" i "identiteta" od strane profesionalnih domoroda-
kih dušebrižnika i "uvara tradicije" u UN, primenljiva je i na evropski kontekst. Za-
snovane na lošoj etnografiji, zastarelim antropološkim konceptima koje je disciplina
poodavno odbacila, kao i na romantiarskim vizijama i politikoj teoriji, politike koje
imaju za cilj da obezbede "ouvanje" identiteta obrazložene distributivnom etnokul-
turnom pravdom, zapravo proizvode ozbiljne politike posledice. Kuperova interven-
cija i poziv da se retradicionalizacija politike i pravne prakse predupredi, izložena i
ranije (Kuper, Adam. 1994. ‘Culture, identity and the project of a cosmopolitan
anthropology’, Man 29(3): 537–554), pokrenula je obimnu interdsciplinarnu polemi-
ku tokom koje su rehabilitovana razmatranja izmišljanja tradicije, konstrukcije identi-
teta i politike manipulacije i instrumentalizacije kulture i tradicije. Poslednjih godi-
na, autori zainteresovani za istraživanje instrumentalizacije kulturnog identiteta u za-
padnim društvima, posebno u EU, poinju da formiraju javnu scenu na kojoj se multi-
kulturalizam više ne konotira nužno pozitivno. Pogl. npr. R. D. Grillo, n.d.
14
Pogl. analizu kako politika identiteta "kulturi" danas pripisuje svojstva odavno
otkrivena u sluaju "rase", a obaška kako ljudska individualna prava – posebno žena i
dece – devalorizuje u korist kolektivnih, najee etnikih i konfesionalnih prava (ko-
ja u kulturnoj stvarnosti, posebno u sluajevima kada se pod maskom ouvanja prava
na razliitost, u tradicionalno patrijarhalnim društvima kolektivna prava svode na pra-
va muškaraca). (Wikan, Unni. 2001. Generous Betrayal: Politics of Culture in the
New Europe. Chicago: University of Chicago Press).

.. . 3. .2 (2008)
Primer: l. ^Q st. Z Ustava Republike Srbije

"Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roènih,
pravo da sazna svoje poreklo i pravo da o&uva svoj identitet"
(Ustav Republike Srbije, l. ^Q, st. Zq podvukao autor).
Kako dete može da "ouva identitet"? U kom smislu autori i podarioci

Ustava Republike Srbije drže da dete može imati nekakav "svoj identitet"? Da
li je taj identitet dat roènjem? Ne krije li se iza ovog ustavnog odreènja tra-
dicionalna, i u istoriji Srbije provereno monstruozna teorija kulture koja nas
smatra roènima u etnikoj/konfesionalnoj datosti, koju perpetuiramo od pre-
daka i podarujemo – ukljuujui i sam ivot – Naciji, Državi, Crkvi i onima
koji im rukovode?
Ve je objašnjeno, na brojnijim primerima i u dužoj analitikoj formi stu-
dije15, kako je Ustav Republike Srbije inkorporirao folklorni pojam identite-
ta kao vrednosti koja je roènjem zadata, a koja je vredna ouvanja, zaštite i
ulaganja javnih resursa. Stav iz Ustava koji ovde uzimam za primer, poseb-
no indikativan za opšti esencijalistiki i primordijalistiki duh tog teksta
(kada su društveno-humanistikim naukama interesantne teme u pitanju),
predstavlja srž predteorijskog, pseudonaunog stava po kojem identitet po-
stoji izvan osobe i prethodi joj u netrivijalnom smislu, folklorno uverenje po
kojem se Srbi raàju kao Srbi, Bošnjaci kao Bošnjaci a Maàri kao Maàri –
i koji nam kao osobama prethodi, koji je tu "pre nas" (i, deluje, važniji od
nas), budui da nam je "priroèn" odn. zadat još pre nego što smo postali
društvene osobe odn. kulturni akteri. Mi – prvo kao deca – identitet tu izgle-
da "imamo" a ne uimo; mi ga spoznajemo u nekom receptivnom, neko-
struktivnom smislu – kao da ga "otkrivamo"; mi, tako, imamo i "pravo da ga
ouvamo". Problem je u tome što je subjekt ovde sporne pravne regulacije –
dete!? Dete, dakle, ne deluje, ne ui u nekom konstruktivnom smislu, ne bi-
ra, ne kombinuje i ne brikolira. Njegove prakse nisu važne, ono ne gradi
identitet kao lini kulturni hibrid. Ono ima pravo da "ouva" nešto što tek
treba da stekne???16
Jasno je da je re o tipinoj mimikriji prava roditelja da enkulturiraju po-
tomstvo u svoj identitet, da mu prenesu obrasce, sadržaj i kanale kulturne
15
Brkovi, arna. 2007. Fiksirana znaenja: Antropološka interpretacija Ustava
republike Srbije iz 2006. godine. Diplomski rad. Biblioteka Odeljenja za etnologiju i
antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
16
O aporiji izgradnje\ouvanja identiteta kada je uspostavljen kao politika kate-
gorija i pod uslovom da su identitetskoj zajednici alocirana kolektivna prava pogl.
Ong, Aihwa. 1996. Cultural Citizenship as Subject-Making. Current Anthropology
37, 5: 737-762.

.. . 3. .2 (2008)
54 MILOŠ MILNKOVI
id3entifikacije. Jasno je da je re o pravu roditelja a ne o pravu deteta.17 I ja-

sno je da je re o veoma konzervativnom pravnom rešenju koje je vrlo vero-
vatno rezultat, u ovom sluaju štetnog, kompromisnog brikoliranja resursa iz
razliitih pravnih tradicija i politikih opcija, nastalog jukstapozicijom multi-
kulturnog pravnog transplanta i primordijalistike koncepcije identiteta, domi-
nante u populaciji, javnosti i kod veine kljunih politikih aktera.18
Tretiranje zajednica kao politikih subjekata ne zahteva nužno primordija-
listike i esencijalistike pseudonaune resurse.19 Aktuelni su i glasovi koji
nastoje da multikulturalizam kao vrednost, proceduru, politiku teoriju ali i
praktinu javnu politiku ouvaju bez eksplicitnih referenci na zajednicu, gru-
pu odn. kolektiv.20 Iako oigledno motivisan nepromišljenim usvajanjem ne-
kih, a ne nekih drugih, interpretacija multikulturnih politika, ovaj nepromišlje-
ni pravni transplant imao je jasan cilj da Srbiju predstavi kao politiku zajed-
nicu zajednica, a ne kao društvo pojedinaca. Ipak, nije li cena koju plaamo
toj, jednoj od mnogih moguih interpretacija osnova legitimiteta politike za-
jednice, previsoka? Nije li jasno da je u društvu koje je, u istorijskoj perspek-
tivi, više puta krvavo/slavno\muno/ponižavajue proverilo implikacije ogra-
niavanja resursa sopstva na etnokulturne i konfesionalne, ovde re o konzer-
17
Raspravljajui o nedovoljnoj razvijenosti porodinih prava kao prava "tree ge-
neracije" (pravo na zaštitu životne sredine, pravo na razvoj), posebno o "pravu na
identitet", Janji-Komar se zalaže za formalno i potpuno priznavanje prava na zajed-
ništvo lanova porodica. U pitanju je i teorijski i u smislu praktinih politika veoma
klizav teren: ukoliko produbimo kategoriju porodinog zajedništva, roditeljima emo
dati još vea "identitetska ovlaenja", tako da ih nazovem, nego što im to, na sreu
nedovoljno precizno uspostavlja aktuelna verzija Ustava. Pogl. Janji-Komar M. V.
2001. Porodina prava kao ljudska prava. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 49, (1-
4): 526-538.
18
Za najnovije istraživanje predominacije esencijalistikog shvatanja identiteta u
populaciji, posebno poveanja stepena primordijalizma u periodu 2003-2006. pogl.
Miloševi-orèvi J. ZFF[. Primordijalistiko znaenje nacionalnog identiteta u Sr-
biji. Psihologija 40, 3: 385-397.
19
U neskladu sa Skotovom apokaliptikom/uzbunjujuoj kritikom i dragocenim
upozorenjem da se tzv. "kultura" u politikoj i pravnoj teoriji podrazumeva pre nego
tretira kao istraživaki problem (Scott, D. 2003. Culture in political theory. Political
Theory 31, 1: 92-115) politika i pravna teorijska lliteratura sve intenzivnije prepo-
znaje problematinost koncepta kulture kada se on iz antropoloških i srodnih analiza
transplantira u javni domen. Kao posebno dragoceno nastojanje izdvaja se pokušaj da
se konceptualni aparat pravne nauke unapredi ka ustanovljavanju tipova zajednica ko-
jima se potom alociraju kulturna prava: Cotterrell, Roger. 2004. Law in Culture. Ratio
Juris 17, 1: 1-14; Jovanovi, Miodrag. 2004. Kolektivna prava u multikulturnim za-
jednicama. Beograd: Službeni glasnik.
20
Phillips, Ane. 2007. "Multiculturalism without Grups?", u: Multiculturalism wit-
hout Culture. Princeton: Princeton University Press, 158-179.

.. . 3. .2 (2008)
vativnom rešenju koje e perpetuirati same uslove koje je namerilo da tran-

sformiše. Nije li onda re o nepromišljenom pravnom transplantu koji je mo-
gue selektivno zameniti nekim boljim rešenjem, koje pravo nee tretirati kao
instrument kulturne petrifikacije ve kao instrument kulturne promene!?
Ka instrumentalnom etnilibrijumu
Konstitucionalizacija multikulturnih politika u Srbiji ve je analizirana kao
kontraindikovani, potencijalno primordijalistiki regenerator konflikata koje
je namerila da reguliše ili predupredi.21 Bilo bi truizam rei da antropološke
teorije kulture oko Milenijuma osveuju posledice svoje postkulturne faze,
posebno samodiskvalifikaciju discipline iz arene politikog angažmana, u ko-
jem pojmovi antropološke analize, poput "kulture", "identiteta" ili "tradicije"
funkcionišu ne kao analitike kategorije ve kao folklorne etnoeksplikacije.
Kao kategorije koje su tokom poslednja dva veka, uprkos multidisciplinarim
nastojanjima da im se ospori status ontoloških datosti, opstale ne samo kao
kljuni pojmovi društveno-humanistikih nauka i njihovi nosei analitiki
konstrukti, ve kao kljune rei i opšta mesta ljudske individualne i kolektivne
percepcije i imaginacije. Antropološka opšta mesta o konstruisanosti identite-
ta ili izmišljanju tradicije, to višedecenijsko istovremeno nauno istraživanje i
kulturno-kritiko podseanje na opasnost pristajanja na inkorporiranje etnoek-
splikativnog definisanja identiteta kao prirodne, uroène datosti i njegove teo-
rijske, pravne i politike upotrebe kao pojma iji se sadržaj više ne preispituje
ve u politici ponovo slobodno upotrebljava kao folklorni pojam, ipak i dalje
mogu imati znaajnu funkciju. Povratak pojmovima poput "kulture", "identi-
teta" ili "tradicije", uz strateški povratak naunom imidžu antropologije, iako
bolan po unutar-disciplinarno teorijsko dostojanstvo, dragocen je i verovatno
jedini put ka plodnoj interdisiciplinarnoj komunikaciji pri analizi, pisanju,
promociji i unapreìvanju javnih politika u društvima duboko optereenim i
obeleženim identitetskim raskolima i kulturnim ratovima.22 Iako ti pojmovi sa
stanovišta normalne nauke u etnologiji i sociokulturnoj antropologiji danas
21
Brkovi, arna. 2007. Fiksirana znaenja: Antropološka interpretacija Ustava
republike Srbije iz 2006. godine. Diplomski rad. Biblioteka Odeljenja za etnologiju i
antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
22
O identitetskim dilemama i kulturnim ratovima u savremenoj Srbiji pogl. Nau-
movi, Slobodan. 2005. Društvene osnove i politike upotrebe narodskih pria o srp-
skom nejedinstvu. Filozofija i društvo 26:65-104. O oblicima prinudnog odricanja od
savremene antropološke teorije u Srbiji sa pragmatikim opravdanjem pogl. Milenko-
vi, Miloš. 2007. Istorija postmoderne antropologije: Posle postmodernizma. Beo-
grad: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Srp-
ski genealoški centar.

.. . 3. .2 (2008)
56 MILOŠ MILNKOVI
predstavljaju duboke projektivne fantazme, nenaune fikcije reda onih koje

koriste astrologija, scijentometrija ili marksizam, njihovo ouvanje je instru-
mentalno opravdano, pa dalji angažman antropologa u interdisciplinarnoj are-
ni javnih politika treba tražiti upravo u pružanju javno legitimisanih naunih
objašnjenja modusa pomou kojih razliite dimenzije identiteta postaju nosio-
ci vrednosti u kulturnoj produkciji.
Daljom profesionalnom kritikom i artikulacijom predloga kako da se Ustav i
druge javne politike Republike Srbije deetnifikuju, sekularizuju, deesencijalizu-
ju i na drugi nain graànski upristoje, a multikulturni populizmi, konfesionalni
i etno-biznis promišljeno obuzdaju i na nivou pravnih transplanta i na nivou po-
litike identiteta, angažman na preseku pravne, politikološke, antropološke, soci-
ološke i srodnih analiza može da urodi plodom daljeg podizanja opšteg civiliza-
cijskog nivoa našeg društva. U to polažem individualno graànsko dostojan-
stvo, interpretativne i analitike domete discipline i interdisciplinarne nade.
Milo Milenkovi
Proble ms re garding the constitutionalization of

multiculturalism:
an anthropological per spective
Part one: On "preserv ing the identity"
In this article, from an anti-essentialist and anti-primordial view of normal science

in anthropology, argumentation is being developed against an essentialist foundation
of multiculturalism, as an imprudent legal transplant and as a mode of
developing/survival of ethnocratic professionalizing of ethnicity and identity politics,
through the example of a symptomatic article 64 paragraph 2 of the Constitution of
the Republic of Serbia. The Constitution radicalizes multicultural policies, treating
ethnic, confessional and other contingent arrangements as natural kinds. Treating the
cultural-historic categories, for example, ethnicity or religious identity as natural
kinds in public policies like the Constitution, leads to a situation where the contingent,
interactive arrangements in the cultural reality receive an aureole of a given,
indifferent and permanent states, which potentially generates and deepens social
conflicts which it intends to absorb, forestall or regulate. After referring to the proven
comparatively-historic contraindicated aspects of multicultural policies and a shorter
analysis of the above mentioned example, the author argues for deepening of the
productive interdisciplinary cooperation of professional jurists, professional
anthropologists and other experts in the fields of social sciences and humanisties, in a
mutual effort for further de-primordialisation and de-essentialisation of public policies
in Serbia.
Key words: Constitution, culture, identity, anthropology of public policies,

anthropology of multiculturalism, law as an instrument of cultural change

.. . 3. .2 (2008)
Milo Milenkovi
Problè mes de la consti tutionnalisation du multiculturalisme:

une perspecti ve anthropologique
Première partie. De la "préservation" de l’identité
Le présent article propose une argumentation élaborée du point de vue

antiessentialiste et antiprimordialiste de la science normale au sein de l’anthropologie.
Cette argumentation est dirigée contre une constitutionnalisation essentialiste du
multiculturalisme, comprise en termes de greffe jurdique irréflechie et de mode de
développement, voire de survie, d’une professionnalisation ethnocratique de l’ethnicité
et de la politique de l’identité, illustrée par l’exemple symptomatique de l’Article 64,
alinéa 2, de la Constitution adoptée par la République de Serbie. La Constitution
radicalise les politiques multiculturelles en traitant des arrangements ethniques,
confessionnels et autres comme des espèces naturelles. Considérer des catégories
culturelles et historiques, telles que l’ethnicité ou l’identité confessionnelle, comme des
espèces naturelles dans le cadre des politiques publiques, dont la Constitution, entraîne
une situation où les arrangements accessoires et interactifs de la réalité culturelle se
voient attribuer l’auréole d’un état de choses donné, indifférent et permanent, ce qui
pourrait déclancher et approfondir les conflits sociaux qu’on avait l’intention d’amortir,
de prévenir ou de régler. Après avoir souligné les aspects des politiques multiculturelles
qui se sont avérés comme contre-indiqués du point de vue comparatif et historique,
l’auteur s’engage en faveur d’un approfondissement de la fertile coopération
interdisciplinaire entre les juristes professionnels, les anthropologues professionnels et
les autres experts dans le domaine des sciences sociales et humaines, en vue d’un
engagement commun sur le plan de la "déprimordialisation" continue et de la
"désessentialisation" des politiques publiques en Serbie.
Mots-clés: Constitution, culture, identité, anthropologie des politiques publiques,

anthropologie du multiculturalisme, loi dans sa qualité d’instrument du changement
culturel

.. . 3. .2 (2008)
ORIGINALNI NAUNI RAD UDK 791.2 316.7
arna ]rkovi
Upravljanje ose=anjima pripadanja:

Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u
Ustavu Republike Srbije
Apstrakt: Tema rada je kritiko preispitavanje ideje kulture koja je

normirana najvišim politiko-pravnim dokumentom Republike Srbije.
Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujui
pravni i politiki dokument jedne države", inkorporiran koncept ljud-
skih prava i, naroito, manjinskih prava (kao posebno izdvojenih i za-
štienih), njime je normirana odreèna ideja, odnosno koncept o tome
kakva kultura jeste ili treba da bude. Analiza ukazuje na tri osnovna
problema koja proistiu iz pisanja o kulturi u Ustavu Republike Srbije
iz 2006. godine. Prvo, koncept kulture korien u Ustavu poiva na
staroj antropološkoj ideji kulture kao zaokružene, homogene i auten-
tine celine. Ovakva ideja kulture nosi veliki potencijal za stvaranje
društvenih sukoba. Drugo, naini upravljanja kulturnim pripadanjima
nisu pažljivo promišljeni. Pisci Ustava nisu ponudili mehanizme za
razrešenje moguih kulturnih sukoba u kojima sve sukobljene strane
poštuju ustavna rešenja. Tree, u Ustavu su nepažljivo spojene teze li-
beralne i multikulturne politike identiteta. Kombinovanje ideje o slo-
bodnim i ravnopravnim graànima sa priznanjem posebnih kulturnih
manjinskih prava zahteva razvijanje specifinog sistema za prevazila-
ženje njihovih protivrenosti. Takav sistem nije Ustavom ponuèn.
Klju>ne re>i: Ustav Republike Srbije, kulturna politika, kulturna

pripadanja
Aktuelni Ustav Republike Srbije izglasan je na referendumu održanom 28.

i 29. oktobra 2006. godine. Njegova struktura prati preporuke udžbenika
ustavnog prava1, po kojima ustav sadrži tri osnovna dela: preambulu, norma-
tivni deo i amandmane. Preambula je deklarativni tekst u kojem su opisane
osnovne vrednosti, naela i ciljevi ka kojima odreèna država teži, kao i me-
sto za koje se smatra da daje legitimnost ustavu – istorija, narod, tradicija, na-
cija, poštovanje prava individue, Bog, i sl.
1
Na primer: R. Markovi, Ustavno pravo i politi&ke institucije. IP Justinijan. Beo-
grad 2004.

.. . 3. . 2 (2008)
60 ARNA ]RKOVI
Normativni deo reguliše osnovne mehanizme funkcionisanja države – u nje-

mu su date opšte odredbe kojima se definiše državni identitet, granice državne
vlasti koje se uspostavljaju definisanjem ljudskih prava, ureènje vlasti, funkci-
onisanje najviših državnih organa, principi ustavnosti i zakonitosti, naini pro-
mene ustava, i sl.
Amandmani, ili dodaci, nastaju tokom vremena – kao mehanizam poboljša-
nja postojeeg ustava.
U analizi u obratiti pažnju na dva aspekta Ustava – uslovno nazvane "je-
zik", pod ime podrazumevam retorika sredstva koriena u Ustavu, i "sadr-
žaj". Kako ovakva distinkcija ne iskljuuje osnovnu pretpostavku da su i sama
retorika sredstva elementi sadržaja, treba je razumeti iskljuivo kao analitiku.2
S obzirom na to da je Ustav pisani dokument, formulacije, rei, sintagme koje su
upotrebljene nose veliku važnost i trebalo bi da budu pažljivo izabrane. Ustav, kao
organizaciono-konstitutitvni akt države, okamenjuje znaenja. Mogunosti razlii-
tih pravnih interpretacija su izuzetno komplikovane – tzv. secundum constitutio-
nem, odnosno obiaj interpretacije nejasnog ustavnog lana, pripada sudu i, bazi-
no, mogu je samo jednom.3 Drugim reima, kada Ustavni sud protumai nejasni
ustavni lan, ta interpretacija postaje obavezna za sve naredne sluajeve. Stoga, na-
in na koji su artikulisani lanovi jeste jako važan.4 Analiza "sadržaja" bi se odno-
sila na posmatranje organizacije državne vlasti, u razliitim prostorima (na pri-
mer, pokrajinskom, regionalnom, finansijskom, ekonomskom). Takoè, mislim
da je ono o emu Ustav govori podjednako važno kao i ono šta preutkuje. Tišine,
odsutnosti, praznine definišu odreène odnose snažno koliko i napisane norme.
2
Retorike prakse su neodvojive od onoga o emu se govori. Radikalna konceptu-
alizacija odnosa "retorike" i "poruke" koju je ponudio Maršal Makluan kaže da je na-
in prenošenja poruke (medij) zapravo poruka sama. Nelson Gudman nudi nešto blaže
rešenje kada kaže da "postoje razli&iti na&ini da se kaže otprilike ista stvar". M.
McLuhan, Understanding Media: the Extensions of Man. McGraw-Hill Book Com-
pany. 1965: 7-21; N. Goodman, The Status of Style. U: Critical Inquiry, Vol. 1, No.
4, 1975: 799-811. Drugim reima, sadržaj – poruka, ono šta se govori – odreèno je
retorikim sredstvima. Iako "otprilike ista stvar" predstavlja snalažljivo rešenje u
okviru analize retorikih praksi književnosti, to nije dovoljno precizna formulacija za
dokument poput Ustava. Stoga, mislim da je Makluanova radikalna interpretacija po-
godnija za tekst ija svaka re nosi najveu pravnu snagu u državi.
3
Autentino tumaenje predstavlja zvaninu interpretaciju ustavnog i zakonskog
lana, koju donosi relevantno lice – Ustavni sud ili zakonodavac. U graànskom pra-
vu, autentino tumaenje ima snagu zakona. Markovi, n.d. 1^-20.
4
Upravo je to razlog zbog koga ne bi trebalo zakonski normirati znaenja termina kul-
ture i identiteta. Trebalo bi stvoriti zakonski okvir koji omoguava praenje promenljivo-
sti i višeznanosti ovih kategorija. Meùtim, kako je kultura ve dobila svoje ustavno
odreènje, praktikanti antropološke discipline mogu i treba da osmisle sopstveno uee
u pravnim i politikim debatama ili moguim sudskim sporovima oko znaenja kulture.

.. . 3. . 2 (2008)
"KULTURA" I "„IDENTITET" U USTAVU REPUBLIKE SRBIJE... 61
U sledeem delu u skicirati kakve su ideje kulture zapisane u Ustavu i

predstaviu ustavne lanove relevantne za analizu.
Kultura je postala ustavna kategorija, spomenuta 21 put u aktuelnom Usta-

vu. Ustavom Srbije definisano je nekoliko razumevanja kulture:
• lepa, uzvišena delatnost, koju treba podsticati (lan [x, 81, 8T, T[, 18x, 1TF)q
• homogena celina koja se prenosi sa generacije na generaciju; (kulturni) identitet je
ovde nešto što se saznaje, neguje, uva, nasleùje (lan 1x, ^Q, [T, 8F, 8T, T[, 1TF)q
• nešto što treba uvati, braniti, entitet koji je mogue posedovati (lan 1Q, Q8, ^Q, [y,
79, 89, 97, 190);
• pripada narodu – jedan narod se izjednaava sa jednom kulturom (lan 1x, 8F)q
• prirodno se razvija (lan [8)q
• kultura je osnovni kriterijum razlike izmeù grupa (lan Q8, [T, 81)q
• meùkulturni dijalog je osmišljen kao komunikacija meù zatvorenim entitetima
(lan 81)q
• nain delovanja, posebna veština koja svedoi o stepenu razvijenosti (lan 68, 73, 190).
U narednom delu u predstaviti tri problema kulturnih odreènja u aktuel-

nom Ustavu. Prvo u pokazati da Ustav ozvani&ava kulturu kao zatvoreni, ho-
mogeni entitet koji determiniše osobe. Takoè, pokazau da Ustav propisuje
da izmeu zatvorenih, homogenih, determinišuih kultura jedna jeste najva-
žnija i najpoželjnija. Zatim u ukazati na to da su u Ustavu spojene liberali-
sti&ke i multikulturne pretpostavke o osobi i grupi, bez jasnog objašnjenja nji-
hovog meusobnog odnosa. Nije definisano koja vrsta društvenog mehanizma
bi trebalo da omogui prevazilaženje protivrenosti navedenih politika identi-
teta. Tree, pokazau da, iako je u Ustavu koriena odreèna ideja kulture,
nije osmišljen na&in upravljanja kulturnim identitetima. Ukoliko je ve Usta-
vom propisano šta je kultura, neophodno je jasno odrediti i kako – na kojim
mestima, gde, kojim finansijskim sredstvima, uz iju pomo i pod ijom nad-
ležnou – osobe mogu praktikovati svoja oseanja pripadanja nekoj kulturi.
Kakva kultura?
_eritorija, graàni ili kako narod putem ustavne kategorizacije postaje
vrednost po sebi?
Preambula glasi:
"Polazei od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih
graàna i etnikih zajednica u Srbiji,
polazei i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije

.. . 3. .2 (2008)
62 ARNA ]RKOVI
Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz

takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih
organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim
unutranjim i spoljnim politikim odnosima,
graàni Srbije donose
USTAV REPUBLIKE SRBIJE".
Preambula legitimitet nalazi u državotvornoj tradiciji srpskog naroda, kao i

ravnopravnosti graàna i etnikih grupa u Srbiji, ali i posebnom odnosu prema
Kosovu i Metohiji. injenica da se deo teritorije republike spominje tri puta u
jednoj reenici, i da je taj deo odvojen u poseban paragraf5 sugeriše poseban
odnos države prema teritoriji.
Isti region se spominje i u ustavno predviènoj inaugurativnoj zakletvi
predsednika Republike:
"Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti ouvanju suverenosti i celine terito-

rije Republike Srbije, ukljuujui i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i
ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i za-
kona, ouvanju mira i blagostanja svih graàna Republike Srbije i da u savesno i od-
govorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Oigledno je da je pitanje regiona beskrajno važno, i da se trostrukim po-

navljanjem njegovog imena definiše kao ustavna obaveza zaštita interesa dr-
žave u okviru te teritorije.
Preambula je mesto u kome treba da budu istaknute vrednosti, motivi i te-
žnje države, dakle sve one kategorije koje je gotovo nemogue jasno pravno
uobliiti. Trostruko spominjanje regiona u preambuli mu daje status jedne od
najviših vrednosti države, cilja i objekta državnih težnji/žudnji.
Preambula eksplicira nepromišljenost kombinovanja meùsobno suprotsta-
vljenih kategorija, prisutnu u celom Ustavu, o kojoj u kasnije više govoriti.
Preambula postavlja kategorije naroda, graàna, etnikih zajednica i teritorija
jedne pored drugih, bez ikakvog skiciranog, ponuènog, ili barem obeanog,
mehanizma razrešavanja njihovih suprotnosti. Narod, graàni, nacija, teritori-
5
Vizuelna struktura kao i retorike strategije upotrebljene u ustavu nisu nevažne:
"Raspored i redosled delova, odeljaka i glava u ustavu sledi prirodu pojedinih podru-
ja ustavne materije koja se ureùje lanovima, ali s obzirom da tu nema strogih pravi-
la, esto raspored ustavnih normi ukazuje i na redosled znaaja koji ustav pridaje po-
jedinim delovima materije koja je njime obuhvaena ili na rang institucija koje usta-
novljava. O karakteru ustava sam po sebi dovoljno govori podatak da li norme o gra-
ànskim slobodama i pravima prethode ili slede normama o državnoj organizaciji, a u
okviru normi o državnoj organizaciji da li je prva po redu državna institucija parla-
ment ili je to šef države". Markovi, n.d. xy-36.

.. . 3. . 2 (2008)
ja su osnovni koncepti meùsobno suprotstavljenih kulturnih politika – o i-

jem odnosu politiki teoretiari raspravljaju tokom cele druge polovine XX
veka. Meùtim, nema jasnog odgovora na pitanja da li je osnovna vrednost
graànin, narod, teritorija ili etnika zajednica, kako se država postavlja pre-
ma odnosu tih kategorija, kakvu strategiju planira i koristi za upravljanje nji-
hovim diskrepancijama – u Ustavu nije prisutan propis naina razrešenja zna-
ajnih kulturno-identitetskih problema.
Hijerarhija kulturnih pripadanja

Pokušau da pokažem da su pisci Ustava definisali šta je poželjna kulturna
zajednica, i uspostavili hijerarhiju izmeù, pretpostavljeno, jasno odvojenih
kulturnih entiteta.
lan 1 glasi:
"Republika Srbija je država srpskog naroda i svih graàna koji u njoj žive, zasnova-
na na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graànske demokratije, ljudskim i
manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima".
Odreènje države kao istovremeno narodne/nacionalne i graànske ne ob-

jašnjava ko je osnovni politiki subjekat. Ukoliko su to graàni, koji su u sle-
deem lanu definisani kao nosioci suverenosti, državotvorni narod onda po-
staje posebno zaštien i istaknut entitet.
lan [ definiše državne simbole, i napominje: "Zastava Republike Srbije
postoji i koristi se i kao Narodna zastava i kao Državna zastava". lan 1F od-
reùje državni jezik i pismo: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srp-
ski jezik i irilino pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama ureùje
se zakonom, na osnovu Ustava".
O emu govore odsutnosti u Ustavu?
Ustavno službeno pismo je irilino, a jezik je srpski. Drugo pismo kojim
su sposobni da pišu pismeni stanovnici Srbije – latinica – nije deo Ustava.
Ovo preutkivanje je deo kulturne politike, politike upravljanja pripadanjima
koja ne ukljuuje razlike, ve proizvodi svoje subjekte kroz iskljuivanja. Dis-
krepancija izmeù stvarnosti i Ustava – stvarnosti u kojoj je latinino pismo
deo svakodnevice, i Ustava koji ga ne zabranjuje, ali ni ne spominje – implici-
ra šta treba želeti. Drugim reima, irilino pismo je ustavno definisani obje-
kat preferencija, želja i naklonosti. Iako latinica verovatno nee biti protivza-
konita kategorija, ona nije baš toliko poželjna, kao irilica. Pri svemu, ne sme
se zaboraviti da nijedan sistem pisanja sam po sebi ne predstavlja nikakav
simbol, i da svoje znaenje dobija kroz praksu, poput na primer, pisanja/izgla-
savanja samog Ustava.

.. . 3. .2 (2008)
64 ARNA ]RKOVI
Zastava države je i zastava naroda. Vrlo jednostavno, ovim lanom je na-

pravljena direktna analogija izmeù države i jednog naroda.
Zvanini jezik je srpski, a o ostalim jezicima se govori u treem delu, po-
sveenom pravima pripadnika nacionalnih manjina. U lanu 75 piše:
"Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i slu-

žbenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje
nacionalne savete, u skladu sa zakonom".
U lanu 79 je, izmeù ostalog, napomenuto:
"Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: (...) na korienje svog jezika i pi-
sma (...)".
Iako Ustav omoguava zvaninu upotrebu drugih jezika, jedini imenovani

jezik je jezik definisanog državotvornog naroda.
Drugim reima, odsutnosti u Ustavu govore o hijerarhiji kulturnih žudnji.
Želja za pripadanjem nekoj kulturi je osnovni preduslov pripadanja toj kulturi.
Kako identitetske prakse treba neprekidno ponavljati, i kako se "pripadanje
identitetu" pre može odrediti kao težnja/žudnja za smeštanjem u stabilnu pozi-
ciju6, onda propisivanje šta treba želeti postaje veoma odgovoran zadatak.
Ustavno odrediti za kojom kulturom treba žudeti predstavlja problematian
politiki in, in koji ima mogunost da postane društveno opasan.
Šta (koju kulturu) treba želeti propisano je i kroz državne simbole. Propi-
sana zastava, jezik i pismo predstavljaju obeležja konstitutivnog naroda.
Ustav vrlo precizno definiše okvire i granice jedne kulture. Sve druge kulture
se, pretpostavljeno, takoè mogu jasno prostorno odrediti – gde se nalaze, do
koje take se prostiru, i sl. One su neka vrsta "dodatka", malih "ostrva" koji-
ma, naravno, nije zabranjeno postojanje, ali ni dozvoljena potpuna vidljivost.
Uspostavljanje jasne distinkcije izmeù državotvornog naroda/kulture i "svih
ostalih" primetno je i u lanu 79 – Pravo na o&uvanje posebnosti. Samim nazivom
lana implicirano je postojanje norme u odnosu na koju se posebnost stvara. Ista
strategija odvajanja se može prepoznati u vezniku "i": U celoj državi moraju biti
vidljivi kulturni simboli državotvornog naroda, a ostale kulture imaju pravo: "da
u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena
ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku".
"Prva meù jednakima", norma(lna), sveprožimajua kultura je Ustavom jedi-
na imenovana – nacionalna. Ostale, Druge, jasno odvojene, etniki definisane kul-
ture su posebnosti, koje imaju pravo da postoje kao dodatak ili napomena.
Pogledati na primer: Dž. Batler, Tela koja nešto zna&e: o diskurzivnim granica-
6
ma "pola". Samizdat B92. Beograd 2001; M. Hercfeld, Kulturna intimnost: socijalna

poetika u nacionalnoj državi. XX vek. Beograd 2004.

.. . 3. . 2 (2008)
Mislim da je oigledno da prethodni lanovi propisuju hijerarhizaciju kul-

turnih identiteta, po kojoj, iako ustavno sve treba štititi, treba znati koji je pr-
vi/najvažniji.
Preterano pojednostavljeno moglo bi se rei da je kulturno-relativistika pa-
radigma u antropologiji kulturu konceptualizovala kao zatvoreni sistem eleme-
nata koji determiniše svoje subjekte, naglašavajui da izmeù razliitih kultura
ne može biti vrednosnog poreènja. Milenkovi ukazuje na to da je kulturno-re-
lativistiki projekat prenaglašavanjem uloge kulture u proizvodnji osoba stvorio
teorijsku mogunost za ukidanje vrednosnih hijerarhija meù kulturama:
"Kao kljuni operativni pojam ovog celishodno osmišljenog i pragmatiki oprav-

danog zadatka nauke o kulturi više decenija je funkcionisao kulturni determinizam. U
prvim decenijama XX veka još uvek neproverena (a kasnije e se ispostaviti i nepro-
verljiva) hipoteza o iskljuivo kulturnoj determinaciji ponašanja, postala je deo
osnovne paradigme kulturne antropologije".7
Boasovska konceptualizacija kulture predstavlja posebno pogodan okvir za

upravljanje oseanjima pripadanja u multikulturnom društvu:
"Boasovo inicijalno potiskivanje rasizma, potkrepljeno njegovim ranim radovima

iz fizike antropologije, razvilo se u kulturni partikularizam, teoriju 'posebno pogodnu
za održavanje ravnoteže u multikulturnom društvu' (Volf 1974)".8
Meùtim, iako Ustav koristi analogno odreènje kulture – kao zatvorene,

homogene i determinišue – istovremeno uspostavlja i vrednosne odnose.
Ustavom su hijerarhizovane kulturne žudnje. Drugim reima, u naciji-državi,
nacionalna kultura države ustavno je prva meù jednakima. Kao objekat težnji
i želja, uzor i merilo, postavljena je nacionalna kultura.
Kultura je etnika i nacionalna. Ona se saznaje i uva

Mislim da se kao važna implikacija normativnog dela Ustava moe uoiti
odreènje kulture kao kriterijuma razliitosti.
lan Q8, nazvan Podsticanje uvažavanja razlika, glasi:
"Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podsti-

e razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etni-
kog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta njenih graàna".
7
M. Milenkovi, Problem etnografski stvarnog. Srpski genealoški centar. Beo-
grad 2003: 109-110.
8
Milenkovi, n.d. 11^ .

.. . 3. .2 (2008)
66 ARNA ]RKOVI
lan 81, nazvan Razvijanje duha tolerancije, glasi:

"U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, Srbija podstie duh tolerancije i
meùkulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapreènje uzajamnog pošto-
vanja, razumevanja i saradnje meù svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez ob-
zira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet".
lan [T je nazvan Pravo na o&uvanje posebnosti.

Navedeni lanovi propisuju kako se treba odnositi prema "Drugosti" – to-
lerancija i uvažavanje razlika su Ustavom propisani principi tretmana "poseb-
nih". Ne samo što su neke strategije Ustava direktno suprotstavljene navede-
nom principu – u samom Ustavu su hijerarhizovane poželjne kulturne prakse
– ve i "posebnost" biva definisana iskljuivo kao pitanje (etnike) kulture. U
lanu Pravo na o&uvanje posebnosti piše se samo o pravima pripadnika nacio-
nalnih manjina. Instanca koja potpuno determiniše osobe i koja je, kao to u
uskoro pokazati, etnika/nacionalna i ne podleže izboru, jeste kriterijum odre-
ènja toga ko je poseban, a ko norma(lan).
U lanu 14, posveenom zaštiti nacionalnih manjina, istaknuto je:
"Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina. Država jemi posebnu zaštitu
nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog
identiteta" .
Prava deteta, odnosno lan ^Q propisuje:
"(...) Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roènih, pravo da
sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoj identitet (...)" .
lanom 79 – Pravom na ouvanje posebnosti – navedeno je da:

"Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, uvanje, negovanje,
razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etnike, kulurne i verske posebnosti (...)".
U svim navedenim lanovima kulturni identitet je vrednost koju je mogue

ouvati i koju treba štititi.
Ideja po kojoj dete ima pravo da sazna svoje poreklo i ouva svoj identitet poi-
va na pretpostavci da kulturni identitet neke osobe postoji izvan i pre nje. Kultura,
poreklo, identitet su ontologizovani – oni su dodeljeni osobi pre nego što je posta-
la osoba. Osoba-subjekat ih može saznati, upoznati, spoznati, i zatim uvati i štiti-
ti. Ovde nema ni govora o izboru, mogunosti subjekta da deluje, njegovoj/njenoj
sposobnosti da sopstvenim praksama preispita sebe i svoja oseanja pripadanja.
Identitet je, jednostavno, takav kakav je – dodeljen roènjem i steen uenjem.
Mislim da nije nebitno to to se u lanu 64 koristi koristi jednina – "identi-
tet" a ne "identiteti". Reenica Dete ima pravo da o&uva svoj identitet sugeriše

.. . 3. . 2 (2008)
da postoji jedan Identitet koji je dodeljen roènjem i koji treba ouvati – prazni-
nom je definisano da etnike/nacionalne kategorije najsnažnije odreùju osobu.
Politiki, muziki, profesionalni, verski, jeziki, polni, seksualni identiteti udru-
ženo stvaraju subjekta, meùtim, pisci Ustava su ovde kulturni identitet poisto-
vetili sa etnikim/nacionalnim oseanjem pripadanja. Jednostavnije reeno,
Ustav prezentuje i propisuje primordijalistike i esencijalistike kategorije, re-
dukuje osobe na puke primaoce ontoloških datosti. Praktikanti antropološke di-
scipline mogu da ga, ako ne potpuno promene, putem javnog dijaloga i ukaziva-
njem na njegove problematine eksplikacije, barem delimino redefinišu.
Tradicija
Tradicija se u Ustavu spominje tri puta. Prvi put je odreèna u preambuli
kao tradicija državnosti srpskog naroda.
lan [8 govori o zabrani nasilne asimilacije, i u njemu piše:
" (...) Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menjanje

nacionalnog sastava stanovništva na podrujima gde pripadnici nacionalnih manjina
žive tradicionalno i u znaajnom broju" .
U lanu 79 se govori o tradicionalnim lokalnim nazivima.

lan 8T je nazvan uvanje nasleà:
"Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko nasleè, kao
dobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom. Posebna odgovornost za ouvanje nasle-
à je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave".
Tradicionalno je u navedenim lanovima odreèno kao nasleè, kao dugo-

venost – veza izmeù prošlosti i sadašnjosti. Ustav tradicionalno, nacionalno
i kulturno povezuje sa prirodnim. Zabrana vetake promene nacionalnog sa-
stava stanovništva, podrazumeva da postoji prirodna promena, odnosno pri-
rodni sastav stanovništva. Njega, kao i tradiciju/nasleè i kulturu, treba uvati.
Naumovi Slobodan podsea da, iako je tradicija neophodna ideja, prema
njoj se ne mora, moda ak i ne sme, biti dogmatian:
"Dobro poznavanje sopstvene tradicije, njeno poštovanje, ali i kreativan odnos

prema njoj, nužni su preduslovi prevazilaženja negatorskog 'mladalakog’ moderni-
zma i sticanja sposobnosti da se zrelo utie na tok budunosti" .9
9
S. Naumovi, Od ideje obnove do prakse upotrebe: ogled o odnosu politike i tra-
dicije na primeru savremene Srbije. U: Od mita do folka, Liceum. Beograd-Kraguje-
vac 1996: 109-145.

.. . 3. .2 (2008)
68 ARNA ]RKOVI
Meùtim, kreativan odnos prema tradiciji, ili kulturi, nije ustavno prepo-
znata, pa ni omoguena, praksa.
Nepromišljeno spajanje
Prilikom išitavanja Ustava, nisam mogla da umaknem oseaju da odgovo-
ri na složene probleme spajanja liberalnih zahteva za jednakou, i multikul-
turnih zahteva za prepoznavanjem grupnog pripadanja, nisu osmišljavani to-
kom pisanja Ustava. Odnosno, da su bez vee, bilo praktine bilo teorijske
problematizacije, preuzete meùnarodno preporuene teze meùsobno suprot-
stavljenih teorijskih artikulacija razliitih politika identiteta.
Pod meùnarodnim preporukama, naravno, mislim na Univerzalnu dekla-
raciju o ljudskim pravima10, ali i na Povelju o fundamentalnim pravima
Evropske Unije11, Deklaraciju o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim,
etni&kim, religijskim i lingvisti&kim manjinama12, OEBS-ov Dokument iz Ko-
penhagena13, kao i na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima14.
Povelja o fundamentalnim pravima Evropske Unije inkorporirana je u
predlog Ustava Evropske Unije i predstavlja njegov Drugi deo.15 Smatram da
je koncept individue koji postoji u Povelji istovremeno koncept individue ko-
rien u Ustavu – lanovi i teze iz aktuelnog Ustava Srbije koji se odnose na
individualna prava i slobode formulisani su slino ili isto kao i lanovi Povelje
(Pravo na život, zabrana kloniranja ljudskih bia, zabrana smrtne kazne, Ne-
povredivost fizi&kog i psihi&kog integriteta, zabrana ropstva i prinudnog rada,
pravo na privatnost komunikacije, pravo na obaveštenost, zaštita podataka o
li&nosti, sloboda nau&nog i umetni&kog stvaranja).
Ustavni lanovi Z^, Z[, Z8, xZ, xx, xQ, Q1, Qx, Q^, yQ, yy, ^Z, Z1, ZFZ, kao i
red kojim su navoèni gotovo se u potpunosti poklapaju sa lanovima
Evropske konvencije o ljudskim pravima.
10
http://www.sos-telefon-beograd.org.yu/zakoni/12.%20Univerzalna% 20dekla-
racija %20o%20ljudskim%20pravima.pdf
11
Charter of Fundamental Rights of the European Union, adresa: http://eur-
lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2000/c_364/c_36420001218en00010022.pdf
12
Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious
and Linguistic Minorities, adresa: http://www.ohchr.org/english/law/minorities.htm
13
OSCE Copenhagen Document 1990, adresa: http://www.osce.org/docu-
ments/odihr/1990/06/13992_en.pdf
14
European Convention on Human Rights, adresa: http://www.hri.org/docs/
ECHR50.html
15
http://www.europeanconstitution.ie/termsused.asp

.. . 3. . 2 (2008)
Meùtim, postoje i lanovi koji se znaajno razlikuju. Re kultura se u Pove-

lji pominje svega tri puta (u preambuli16, lanu 2217 i lanu 2518), a u Konvenciji
nijednom. U oba dokumenta izbegnuto je opisivanje i propisivanje kulturnog
identiteta. Povelja prezentuje ideju po kojoj ima mnogo kultura unutar Evropske
Unije, i ne odreùje dalje njihove prostorne ili bilo koje druge okvire.
Odreèni lanovi su preuzeti i iz meùnarodnih dokumenata koji regulišu
kolektivna prava. Deklaracija o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim,
etni&kim, religijskim i lingvisti&kim manjinama sadri par lanova koji su go-
tovo dosledno prenešeni u Ustav Srbije. lan 8F Ustava spaja teze Q i y iz la-
na 2 Deklaracije (govori se o pravu na udruživanje sa sunarodnicima, u okviru
države i na meùdržavnom nivou), a lan [^ – Zabrana diskriminacije nacio-
nalnih manjina – preuzima osnovnu pretpostavku teze 1 lana 2 Deklaracije –
jemstvo ravnopravnosti i zabranu diskriminacije zbog pripadanja nacionalnoj
manjini.
lan 81 – Razvijanje duha tolerancije – prati lan QF. x. Dokumenta iz Ko-
penhagena po kome države potpisnice treba da: "preduzmu efikasne mere, u
skladu sa svojim ustavnim sistemima, da na nacionalnim, regionalnim i lokal-
nim nivoima promovišu razumevanje i toleranciju, naroito na polju obrazo-
vanja, kulture i informisanja".
Meùtim, dok se u Deklaraciji sve vreme govori o nacionalnim, etnikim,
religijskim i lingvistikim manjinama, u Ustavu se eksplicitno govori samo o
nacionalno definisanim manjinama. Pisci Ustava su, dakle, dodatno redukova-
li šture propise Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Ukratko, iako su u Ustavu dosledno prepisane razliite meùnarodne pre-
poruke o tome kako treba tretirati individue i grupe, ini se da je nedostajalo
kontekstualizovano razmatranje posebnosti situacije u Srbiji i pažljivo osmi-
šljavanje ustavnih rešenja za njihovo prevazilaženje.
Kimlika insistira na tome da su problemi oko kulturnih pripadanja u svakoj
zemlji istorijski specifini, i da se ne moe nai jedno, univerzalno reenje
koje bi odgovaralo svim zemljama. Upravo suprotno – na primer, restrikcije
prodaje zemlje koje su nužne za zaštitu nativnih žitelja Severne Amerike nisu
16
"(...) The Union contributes to the preservation and to the development of these
common values while respecting the diversity of the cultures and traditions of the pe-
oples of Europe as well as the national identities of the Member States and the organi-
sation of their public authorities at national, regional and local levels; it seeks to pro-
mote balanced and sustainable development and ensures free movement of persons,
goods, services and capital, and the freedom of establishment (...)".
17
"Cultural, religious and linguistic diversity. The Union shall respect cultural, re-
ligious and linguistic diversity".
18
"The rights of the elderly. The Union recognises and respects the rights of the
elderly to lead a life of dignity and independence and to participate in social and cul-
tural life".

.. . 3. .2 (2008)
70 ARNA ]RKOVI
opravdana strategija u sluaju Kvebeka ili Portorika.19 Kimlika pokazuje da je

neophodna pažljiva analiza istorijskih uslova koji su doveli do savremenog
odnosa manjina i veina u zemlji, promiljena artikulacija posebnih prava
kojima bi se uspostavio ravnopravni odnos manjinskih i veinskih kultura, i
spremnost na promenu.
Kimlika napominje:
"Ne bih rekao da ova pitanja mogu biti ‘razrešena' u bilo kom definitivnom smislu.
Ti problemi su isuviše komplikovani da bi to bilo mogue. Ali njima se može ‘upravlja-
ti’, mirno i pravino, pod uslovom da za to postoji odreèni nivo dobre volje".20
Drugim reima, na probleme odnosa države, kulture, veine i manjine, ne-

ma jedinstvenog i trajnog odgovora. U pitanju su procesi kojima se mora pa-
žljivo i promišljeno upravljati. Meùtim, mislim da je tokom pisanja aktuel-
nog Ustava ispuštena prilika za stvaranje prihvatljivog teorijskog i praktinog
okvira za upravljanje kulturnim pripadanjima.
Mehanizmi delovanja
Kulturni identitet je Ustavom reprezentovan kao posed koji ini neke ljude
meùsobno istim, i istovremeno razliitim od nekih drugih ljudi. Podstiu se
poštovanje, razumevanje i saradnja meù graànima, nezavisno od njihovog
kulturnog pripadanja. Meùtim, ideja kulture kao zatvorene, homogene celine
koja se poklapa sa jasno definisanom grupom ljudi predstavlja fantazam koji
verovatno nikada nije imao utemljenje u stvarnosti. Fiksiranost i homogenost
je samo jedan nain posmatranja i odreènja kulture, intenzivno kritikovan u
okviru socio-kulturne antropologije poslednjih dvadesetak godina.21
19
V. Kimlika, Mulitkulturalizam: multikulturno graanstvo. Jesenski i Turk. Za-
greb; CID. Podgorica 2004: 160-161.
20
Kimlika, n.d. 281.
21
Pogledati: L. Abu-Lughod, Writing against culture. U: R.G. Fox (ur.) Recapturing
anthropology. School of American Research Press. Santa Fe, New Mexico, 1991; A. Gup-
ta and J. Ferguson. 1992 Beyond "Culture": Space, Identity, and the Politics of Difference.
Cultural Anthropology, 7, 1: 6-23; U. Hannerz, Reflections on varieties of culturespeak. U:
European Journal of Cultural Studies, Vol. 2, No. 3. 1999: 393-407; J. H. Moore, The Cul-
ture Concept as Ideology. U: American Ethnologist, Vol.1. No. 3. 1974: 537-549; M. Sa-
hlins, Two or three things that I know about culture. U: Journal of the Royal
Anthropological Institute 5 (3). 1999: 399-422; M. Strathern, The nice thing about culture
is that everyone has it. U: Marilyn Strathern (ur.) Shifting Contexts: Transformations in
Anthropological Knowledge. Routledge. London and New York 1995: 151-176; S.
Wright, The Politicization of 'Culture'. U: Anthropology Today, Vol. 14, No. 1. 1998: 7-15.

.. . 3. . 2 (2008)
Politiki teoretiari i antropolozi diskutovali su o teorijskim i praktinim

mogunostima i putevima razrešenja problema koji nastaju pri upravljanju iden-
titetima.22 No, u Ustavu – pretrpanom artikulacijama znaenja kulture i elabora-
cijama prikladnim drugim tipovima dokumenata – nisam uspela da pronaèm
bilo kakav trag propisivanja rešenja opisanih problema. Kako liberalno obea-
nje ravnopravnosti i jednakosti graàna spojiti sa multikulturnim obeanjem
prava na ouvanje posebnosti? Da li su pripadnici romske porodice kojoj nije
dozvoljeno da usvoji "belo" dete prvenstveno graàni ili etniki subjekti?23 Da
li u tom sluaju treba štititi pravo deteta na saznanje i ouvanje "svog" identiteta
ili pravo graàna-roditelja na usvajanje? Ko je odgovoran za razrešavanje suko-
ba upisanih u ambivalentno odreènje politike identiteta u Ustavu?
Ista pitanja se mogu postaviti i na drugaiji nain: Da li tolerancija podra-
zumeva život dve zatvorene, odvojene i stabilne grupe u kome nema sukoba,
ali ni razmene? Ili je tolerancija i poštovanje prava na razliitost oznaka za
komunikaciju, pregovaranje, redefinisanje i promenu ne dve etnike ve mno-
go razliito definisanih grupa?
Robert M. Hajden napominje:
"Ovo takmiarsko deljenje je kompatibilno s pasivnim znaenjem tolerancije kao

odsustva kontakta, ali inkompatibilno s aktivnim znaenjem po kome je tolerancija
prihvatanje Drugosti. Mešanje pasivnog odsustva kontakta s aktivnim prihvatanjem
Drugog predstavlja sutinu kritike neposobnosti najveeg dela savremenih objanjenja
nacionalistikih konflikta na ]alkanu i komunalnih konflikta u Indiji".24
Da li uzajamno poštovanje, razumevanje i saradnja oznaavaju spremnost

na odbacivanje nekih elemenata sopstvenih kulturnih pripadanja i prihvata-
nje/stvaranje nekih novih? Ili ipak negde podrazumevaju emotivni otklon, u
kome možda nema fizikih sukoba, ali gde postoji vidljiva i nepremostiva (ne
samo emotivna) granica izmeù "nas" i "njih"?25
22
Na primer: W. Brown, Wounded Attachments. U: States of Injury: Power and
Freedom in Late Modernity. Princeton University Press. Princeton, NJ 1995: 52-77;
S. Benhabib, The Liberal Imagination and the Four Dogmas of Multiculturalism. U:
The Yale Journal of Criticism 12.2. Yale University and The Johns Hopkins Univer-
sity Press. 1999: 401-413.
23
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=02&dd=07&nav_
category=12&nav_id=231213&fs=1
24
M. R. Hayden, Antagonistic Tolerance. U: Current Anthropology, Vol. 43, No.
2, 2002: 205-231; o istom pitanju pogledati i M. Ashe, Limits of Tolerance: Law and
Religion After the Anti-Christ. U: Cardozo Law Review, Vol. 24:2. 2003: 587-620.
25
M. Yar, Recognition and the Politics of Human(e) Desire. U: Theory, Culture a-
nd Society, 18 (2-3). 2001: 57-76.

.. . 3. .2 (2008)
72 ARNA ]RKOVI
Ako je "prva meù jednakima" nacionalna kultura države, ako njeni sim-
boli prepliu celu državnu teritoriju i oblikuju javnu sferu – kako se onda us-
postavlja pravo na razliitost i podsticanje meùkulturnog dijaloga? Ako je
potpuna vidljivost propisana jednoj nacionalno definisanoj kulturi, kako onda
"ostale" i "druge" postaju vidljive? Da li se to dešava u javnoj sferi cele drža-
ve, ili u opštinama/gradovima gde manjine "žive tradicionalno i u znaajnom
broju", ili u pokrajinama, ili...? Propisan je prostor delovanja nacionalne kul-
ture, propisan je i princip po kome se treba odnositi prema drugim kulturama.
Propisana je ak i mera. Opisani prostor i princip je teško spojiti. Princip pod-
razumeva zabranu diskriminacije zbog kulturnih pripadanja – drugim reima,
on štiti pravo manjina na razliitost; a kako je prostor delovanja nacionalne
kulture sveobuhvatan, nije zamišljeno mesto, prostor, geografska ili društvena
lokacija u kojoj bi manjine mogle praktikovati svoje pravo na razliitost. Šejla
Benhabib je upozorila da kultivacija javne sfere podrazumeva ravnopravnu vi-
dljivost svih grupa koje žele da uestvuju u politikom životu.26 Ustav, meù-
tim, nije obezbedio mogunost da se podjednako uju i vide akteri ije kultur-
ne prakse nisu deo kulture državotvornog naroda.
U modelu društva koje opisuje Benhabib ipak postoje odreèna ogranie-
nja: delovanje rasistikih i nacistikih grupa – dakle, grupa koje praktikuju
govor i dela mržnje, zabranjeno je u svim zemljama EU. Stoga, pod "svim za-
interesovanim politikim akterima" se misli na grupe koje svojim delovanjem
ne promovišu mržnju prema drugima. Kriterijum vidljivosti ovde nije etni-
ka/nacionalna kultura, ve odnos prema Drugosti.
Ustav probleme podrazumeva (ili ak sam stvara), ali ne nudi naine na
koji oni mogu biti rešavani. Drugim reima, Ustav propisuje hijerarhiju vidlji-
vosti, žudnji i prostora delovanja – na samom vrhu te hijerarhije je nacionalna
kultura (koja je potpuno vidljiva, najpoželjnija i sveprisutna). Konceptualni i
geografski prostori svih ostalih kultura u državi nisu osmišljeni. Pruženo im je
pravo da, kao zatvoreni i homogeni entiteti, praktikuju sopstvenu razliitost,
ali je preutano gde, na koji nain i ijim finansijskim sredstvima to mogu da
rade.
Podjednako važno je pitanje sprovoènja onoga što je napisano – i tu pisci
Ustava tišinom pokrivaju nejasnoe. U lanu 177 eksplicitno je navedeno:
"(...) Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja odre-
ùje se zakonom" .
U lanu 182 navodi se:
"(...) Suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredi-
e se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviènom za prome-
nu Ustava (...)" .
26
Benhabib, n.d. 401-413.

.. . 3. . 2 (2008)
Drugim reima, ukoliko precizni zakonski i izvrni mehanizmi za

sprovoènje neke odredbe nisu dati u samom Ustavu, pisci su za odreène
lanove obavezali dravu da donese zakone, a za odreène nisu. lan 18 je
posebno važan za ovo pitanje:
"akonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to

Ustavom izriito predvièno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava
zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu
zajemenog prava" .
Ratko Markovi napominje:
"Zakoni parlamenta i akti koji su po svojoj pravnoj snazi s njima izjednaeni ne

mogu ureìvati pitanja koja su ve ustavom ureèna ili su rezervisana za ureìvanje
ustavom, niti mogu biti u suprotnosti sa ustavom i ustavnim zakonima". 27
Drugim reima, lanovi za koje nije eskplicitno propisano donoenje

zakona ureèni su samo Ustavom. lan [y se odnosi na manjine i jedino se u
njemu spominje da se manjinska prava ostvaruju "u skladu sa Ustavom,
zakonom i meùnarodnim ugovorima". Implicitno, ovim lanom se stavlja do
znanja da postoji, ili tek treba da bude donešen, zakon koji se odnosi na
nacionalne manjine. Meùtim, za ostale lanove kojima se definiu manjinska
prava, Ustav ne propisuje nužnost donošenja zakona.
U lanu [T, koji govori o pravu na ouvanje posebnosti, napomenuto je da
se zakonom mogu utvrditi dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina, ali ne
i da treba doneti poseban zakon ili podzakonska akta kojim bi bili definisani
na&ini sprovoènja ovog prava. Ovim lanom su definisana takozvana
polietnika prava. Meùtim, mehanizmi kojima bi posebnost bila ouvana nisu
definisani. Ostaje nejasno da li nosioci posebnosti – etnike manjine – preko
sopstvenih organizacija treba da finansiraju javnu upotrebu simbola, ili to spada
u nadležnost Republike Srbije, autonomnih pokrajina, opština, ili gradova.
U lanu 8F pie:
"Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruženja,

koja dobrovoljno finansiraju.
Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruženjima nacionalnih
manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina".
ta znai priznavanje posebne uloge, na koji nain ono biva iskazano i
kakve posledice to ima po finansijere i organizatore prosvetnih i kulturnih
udruenja takoè nije napisano.
27
Markovi, n.d. 12-13

.. . 3. .2 (2008)
74 ARNA ]RKOVI
ini mi se da je vano podsetiti da Ustav propisuje pozitivnu akciju u

Skupštini, odnosno specijalna reprezentaciona prava u Skupštini ženama i
nacionalnim manjinama (lan 1FF). Meùtim, lan 1Fy glasi:
"Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici

na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika (...) Veinom glasova svih narodnih
poslanika Narodna skuptina odluuje o zakonima kojima se ureùju: (..) uivanje
individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina".
Drugim reima, politiki prepoznate i u Narodnoj Skuptini prisutne

nacionalne manjine mogu skrenuti pažnju na za njih relevantna pitanja, ali
nemaju nikakvu kontrolu nad daljim tokom situacije – prihvatanjem ili
odbijanjem reenja odreènog problema, nainom njegovog sprovoènja, i sl.
_akoè, treba napomenuti da nije jasno kako nastaju "politiki prepoznate
i u skupštini prisutne" nacionalne manjine. Mislim da je propuštanje da se u
Ustavu odredi koncept nacionalne manjine jedan od osnovnih problema u vezi
sa njim. Nacionalne manjine su prezentovane kao samopodrazumevajua
kategorija. Mnogobrojni problemi koje donosi inkorporacija multikulturalnih
teza u liberalni državno-pravni okvir nisu ni dotaknuti u Ustavu. Ovaj
problem je vrlo osetljiv i potencijalno veoma opasan.
Kao što je napomenuto, u Ustavu su spojene teze liberalne i multikulturne
politike identiteta. Meùtim, nije objanjeno na koji nain bi se razreio sukob
dve razliite ideje dobrog ivota i pokuaja ouvanja posebnosti. uveni primer
ovakve vrste sukoba odnosi se na nošenje zara pripadnica islamske vere28 –
ukoliko bi u glavnom gradu Srbije odreèna žena koja radi u državnoj službi
poželela da nosi zar na poslu, kao deo svog prava na praktikovanje posebnosti,
na koji nain bi to bilo razrešeno? Da li bi država zabranila nošenje tog odevnog
28
Od 1989. godine nošenje velova je postalo predmet velikih kontroverzi u Fran-
cuskoj, i klasian primer problema koji mogu nastati preplitanjem liberalnog i multi-
kulturnog okvira. Naime, 1989. godine tri devojke su bile suspendovane iz svoje sred-
nje škole zato što su odbile da skinu veo tokom asova. Iste godine je doneo odluku
po kojoj se nošenje religijskih oznaka ne suprotstavlja principu sekularnosti škola, a
ministar obrazovanja je naložio da profesori i direktori snose odgovornost za prihva-
tanje ili odbijanje ove prakse, u svakom pojedinanom sluaju. Godine 1994. donet je
novi memorandum, koji je uspostavio distinkciju izmeù "diskretnih" i Xoiglednih"
religijskih simbola, pri emu su Xoigledni" bili zabranjeni u školama. Od 1994. do 2-
003. godine oko 1FF uenica je bilo suspendovano ili izbaeno iz srednjih škola i sa -
fakulteta zbog nošenja vela. Skoro polovina sluajeva izbacivanja i suspendovanja je
bila odbaena na sudovima. Pogledati: R. Kastorano, U: Inroads: A Journal of
Opinion. 2004. Adresa: http://www.inroadsjournal.ca/archives/inroads15/toc15.htm;
P. Werbner, Veiled Interventions in Pure Space: Honour, Shame and Embodied
Struggles among Muslims in Britain and France. U: Theory, Culture and Society Vol.
24 (2). 2007: 161–186.

.. . 3. . 2 (2008)
predmeta Da li bi tim inom štitila njena ženska ljudska prava ili veinsku na-
cionalnu kulturu? Kako bi se onda odnosila prema nošenju burme ili krsta kod
pripadnica pravoslavne vere? Ili bi joj dozvolila da praktikuje svoje pravo, iako
glavni grad možda nije mesto u kome muslimanska zajednica živi "tradicional-
no i u znaajnom broju"? Da li bi za državu ona bila prvo žena ili muslimanka?
Ko bi uopšte bio zadužen za problematizaciju nošenja zara? Da li bi za donoše-
nje odluke bio nadležan Ustavni sud, tela autonomne pokrajine, opštine, saveti
nacionalnih manjina, ili neka druga instanca – ostaje nerazrešeno.
Navedenim primerima želim da sugerišem da u Ustavu postoje brojne
upotrebe koncepta kulture, koje mogu poslužiti kao izvori mnogih društvenih
problema i kulturnih ratova. Ukazivanjem na fantazmatski karakter ideje
kulturne homogenosti, i kontekstualizovanjem teorijskog nasleà svoje
discipline, antropolozi se lako mogu ukljuiti u procese stvaranja paljivije i
promišljenije pravno-politike artikulacije kulturnih pripadanja.
arna ]r kovi
Governing the sense of belonging:

An anthropological analysis of "culture"and "identity"
in the constitution of t he Republic of Serbia
The topic of this work is critical reconsideration of a cultural idea which is

standardized by the highest political-legal document of the Republic of Serbia. I am
starting from the assumption that if in the Constitution as a "founding legal and political
document of a state", are incorporated concepts of human rights, and, particularly, the
rights of the minorities (as set apart and protected), then a certain idea is standardized by
it, i.e., a concept about what is Culture or what it should be. The analysis points out to
three main problems which stem from writings about culture in the Constitution of the
Republic of Serbia from 2006. Firstly, the concept of culture used in the Constitution is
grounded in the aged anthropological idea of culture as a complete, homogenous, and
authentic whole. This idea of culture carries a great potential for creating cultural
conflicts. Secondly, the ways of managing cultural belonging are not carefully
considered. The writers of the Constitution have not offered the mechanisms to resolve
the potential cultural clashes in which all conflicted parties respect the constitutionally
offered solutions. Thirdly, in the Constitution, theses of liberal and multicultural policy
of identity are not carefully united. Combining the idea of free and equal citizens with
the recognition of specific cultural rights of the minority’s demands developing a
specific system for overcoming their contradictions. Such a system has not been offered
by the Constitution.
Key words: The Constitution of the Republic of Serbia, cultural policy, cultural
belonging, identity, culture concept

.. . 3. .2 (2008)
76 ARNA ]RKOVI
arna ]r kovi
Gestion des senti ment s d’appartenance

Analyse anthropologique de la "culture" et de l’"identité"
dans la Constitution de la République de Se rbie
Le présent travail se propose de réexaminer la notion de la culture normalisée dans

l’acte juridique et politique suprême de la République de Serbie. Mon présupposé de
départ est le suivant: si la Constitution, dans sa qualité de "document juridique et
politique fondateur d’un Etat" incorpore la notion des droits de l’homme et, plus
particulièrement, la notion des droits des minorités – définis comme un ensemble à
part, jouissant d’une protection spéciale –, alors elle normalise une certaine idée de ce
que la culture représente ou devrait représenter. L’analyse permet d’isoler trois
problèmes principaux soulevés par le traitement de la culture dans la Constitution
serbe de 2006. En premier lieu, la conception de la culture mise en oeuvre dans la
Constitution repose sur une ancienne définition anthropologique de la culture, suivant
laquelle celle-ci représente un ensemble fini, homogène et authentique. Une telle
conception de la culture dispose d’un potentiel considérable pour provoquer des
conflits sociaux. Deuxièmement, les modes de gestion sur le plan des appartenances
culturelles n’ont pas fait l’objet d’une réflexion approfondie. Les auteurs de la
Constitution n’ont pas proposé de mécanismes propres à régler d’éventuels conflits
culturels de façon à faire respecter les dispositions constitutionnelles par toutes les
parties intéressées. Troisièmement, la Constitution amalgame étourdiment les
hypothèses de la politique libérale de l’identité, d’une part, et celles de la politique
multiculturelle de l’identité, d’autre part. Combiner la notion du citoyen libre et égal
avec la reconnaissance des droits particuliers aux minorités culturelles requiert le
développement d’un système spécifique susceptible de spurmonter les contradictions
existantes. Or un tel système n’est point prévu dans la Constitution.
Mots-clés: Constitution de la Republique de Serbie, anthropologie de la politique,

politique culturelle, appartenance culturelle

.. . 3. . 2 (2008)
ORIGINALNI NAUNI RAD UDC 1A/Ž Badiou Alain 176:141.82
Ivan Vukovi
Restauracija i revolucija
Alen Badju i dijalektika borbe za homoseksualna prava*
Apstrakt: Autor analizira stavove koje je francuski filozof Alen Ba-

dju izneo o toku i ishodu dvadesetovekovnih ideoloških borbi. Za
razliku od Badjua koji tvrdi da se vek završio potpunim porazom
komunistikih ideja, autor tvrdi da je levica doživela poraz na polju
ekonomije i politike, ali da je postigla izvesnu pobedu na tlu kulture.
Svoj stav, autor ilustruje na primeru pokreta za homoseksualna pra-
va. Prema Badjuovom mišljenju, taj pokret je na istorijsku scenu
stupio revolucionarnim zahtevom za opštim osloboènjem ljudske
seksualnosti, a sa nje sišao malograànskim, egoistikim zahtevom
za priznanjem istopolnih brakova. Prema autorovom shvatanju, nji-
hovo priznanje, meùtim, za posledicu ima i poveanje slobode u i-
tavom društvu što, prema kriterijumima samog Badjua, znai da je
pokret, pored vlastitih ciljeva, ostvario i svoju opšteoveansku, re-
volucionarnu funkciju.
Klju>ne re>i: Badju, istorija, dijalektika, homoseksualizam, prava
Mudrost kraja
Mudrost zapoinje ispravnim razumevanjem kraja, i može se roditi tek po-

što borba mine. Dvadeseti vek je prošao, ispunjen sukobima, ratovima, inte-
lektualnim sporovima. Video je kako se raspadaju carstva, kako se lome faši-
zam i kolonijalizam. Video je, na posletku, i kako se u treini sveta ruši ko-
munizam. Kako razumeti tok veka? Kako shvatiti ovo stanje koje je iz njega
proisteklo? Kakvu pouku iz svega toga izvui
Neke od odgovora koja se na ova pitanja mogu dati, pokušaemo da prona-
èmo tako to emo razmotriti ocene koje je o dvadesetovekovnim borbama iz-
neo francuski filozof, Alen Badju. U svojoj knjizi Vek, ovaj poznati šezdeseto-
smaš, maoista i eksperimentator, ponudio je gorku rekapitulaciju proteklog sto-
lea i zakljuio da se ono završilo potpunim porazom leviarskih ideja za koje
*
lanak sa projekta Xksplanatorni jaz u filozofiji i nauci" koji Ministarstvo nauke
Republike Srbije finansira u celini.

.. . 3. . 2 (2008)
78 IVAN VUKOVI
se borio.1 Badjuovo viènje dogaàja mi emo najpre rekonstruisati, a potom

dovesti u pitanje na primeru sudbine pokreta za homoseksualna prava. Tvrdie-
mo da je Badjuova strana, kao što to u istoriji ponekad biva, rat izgubila na eko-
nomskom planu, ali da ga je u bitnoj meri osvojila na kulturnom, i da, suprotno
mišljenju samoga Badjua, legalizacija istopolnih zajednica ne predstavlja njen
poraz, ve neoekivani uspeh. Razlog zbog kojeg Badju to nije shvatio potraži-
emo u njegovom nedijalektikom uverenju da su se dvadesetovekovni sukobi
mogle okonati samo potpunom pobedom jedne od strana. Na samom kraju, iz
itave ove pripovesti izvui emo nekoliko pouka za novi vek koji je poeo.
Restauracija
"Kako nazvati poslednjih dvadeset godina veka, ako ne drugom Restauraci-
jom", piše Alen Badju.2 Taj vek, koji je zapoeo Oktobarskom revolucijom, za-
vršava se novim odbacivanjem emancipatorskih ideala i povratkom malogra-
ànskom duhu nalik onome koji je obeležio buržoasko doba što je usledilo po-
sle propasti prve, Francuske revolucije. To je duh pacifikacije, prosenosti i
opreza, duh "kukavikog bezbedonosnog konzervativizma, statinog i ureè-
nog", koji radi beznaajnih privilegija pristaje na zastrašujui porast ekonom-
skih nejednakosti. U ovom dobu trijumfa tržišne ekonomije i parlamentarizma,
samo tri najbogatije osobe na svetu imaju više novca od bruto godišnjeg priho-
da etrdeset osam najsiromašnijih zemalja sveta. Ako uzmemo 20% najsiroma-
šnijih i 20% najbogatijih na svetu, tad su 1960. najbogatiji bili trideset puta bo-
gatiji od najsiromašnijih, a 1TTy. ak osamdeset dva puta. Najzad, u 40% zema-
lja sveta godišnji prihod je manji nego što je bio do sredine sedamdesetih.3
Ideologija druge restauracije jeste teorija po kojoj je ovek obdaren prirod-
nim, neotuìvim, "ljudskim pravima". Bar u svom savremenom ruhu, smatra
Badju, ova teorija poiva na aristotelijanskoj pretpostavci da su ljudi prirodna
vrsta, ija je suština zauvek fiksirana. Postojanje takve suštine, meùtim, po-
vlai da ovek, kao i drugi organizmi, ima i svrhu svog postojanja, svoj telos,
i da ne može slobodno da bira put koji e u ivotu slediti.
Oslanjajui se na Aristotelove ideje, ova ideologija nastoji da vladajui, libe-
ralno-demokratski sistem prikaže kao deo šireg, teleološki ustrojenog prirodnog
poretka. Ona nam kaže da je bogatstvo dobro, a siromaštvo neizbežno, i da rav-
notežu koja izmeù njih postoji ne treba narušavati, kao što ne treba narušavati
1
Alain Badieu, Le siecle (Vek), Seuil, Paris 2005. Ova knjiga se sastoji od trinaest
eseja nastalih na osnovu predavanja koja je Badju držao na Meunarodnom koležu za
filozofiju u Parizu, od 1998. do 2001.
2
Ibid., str. 45.
3
Ibid., str. 48. Svi podaci koje Badju navodi važili su 1995. godine.

.. . 3. . 2 (2008)
RESTAURACIJA I REVOLUCIJA... 79
ni ravnotežu izmeù ježeva i puževa.4 Iz tog ugla gledano, optimalni, u ekono-

miji neegalitarni obrazac meùljudskih odnosa unapred je utvrèn, a pokušaji
njegovog narušavanja moraju izazvati sistemske poremeaje kakvi su tehnolo-
ške havarije i genocidi, koji se suštinski ne razlikuju od naleta uragana, ili od
masovnog lova na kitove i vrapce. Histerian strah od katastrofa, koji novi ideo-
lozi kod graàna pobuùju, omoguava im da liberalno-demokratske vlade pri-
kažu kao spasioce itavog oveanstva. Oni zato vojne intervencije nazivaju hu-
manitarnim, a njihov osvajaki karakter prikrivaju time što pobedniki kapitali-
stiki Zapad predstavljaju kao dobronamerno ostrvo mira i razvoja, iji se mo-
ralno superiorni stanovnici povremeno otiskuju u more bezumlja kako bi zaštiti-
li ljudska prava i unesreene spasili od potpunog uništenja. "Savremene ’demo-
kratije’", zakljuuje Badju, "nastoje da planeti nametnu jedan životinjski huma-
nizam. ovek u njemu postoji samo kao dostojan sažaljenja."5
Dve injenice, po Badjuovom mišljenju, nedvosmisleno dovode u pitanje
opravdanost i nepromenljivost postojeeg stanja. Stanovnici Zapadne Evrope i
Sjedinjenih Država za samo jednu godinu na parfeme potroše onoliko novca
koliko bi bilo dovoljno da se za itavu svetsku populaciju obezbedi 2700 kalo-
rija dnevno, pijaa voda i osnovna sredstva za leenje. Te bogate humanitarne
demokrate, koje su umele tako strasno da podrže bombardovanje Srbije i Ira-
ka, bez i trunke griže savesti prepuštaju brzoj smrti milione Afrikanaca obole-
lih od side kako se ne bi ogrešili o kapitalistike principe privatne svojine i
autorskih prava dajui im lekove koji su njima samima na raspolaganju.6 Da li
je neizbežno toliko novca trošiti na luksuz, pita nas Badju? Da li je nemogue,
da li je nepravedno odrei se dela profita? Negativan odgovor na ova pitanja,
po njegovom mišljenju, sam je po sebi oigledan.
Revolucija
Kada o njemu govore iz svoje pobednike perspektive, liberalne demokrate
XX stolee opisuju kao niz bezumnih stihija koje je trebalo savladati kako bi se
na svetu uspostavio racionalan poredak. Za takav vek, i takav njegov ishod, Ba-
dju nema lepih rei. On zato hoe da priu o veku ispria iz perspektive njego-
vog poetka, njegovih oekivanja – iz perspektive uesnika u borbi. Ta druga
pripovest istovremeno je i zanosna i strašna. Ona zapoinje intelektualnom re-
nesansom koja se odigrala poetkom XX veka i koja je srušila statinu, skue-
nu, kvazirealistiku predstavu koju je ovek imao o sebi i svetu. U tom periodu
Ajnštajn je izumeo ogranienu teoriju relativnosti, Frojd je objavio Tumaenje
4
Ibid., str. 180, 249.
5
Ibid., 247.
6
Ibid., str. 16, 47.

.. . 3. .2 (2008)
80 IVAN VUKOVI
snova, Prust i Džojs su napisali svoje najvee romane, Šenberg je izumeo ato-
nalnu muziku, dok su Pikaso i Brak razbili mimetiki pristup koji je dominirao
likovnim umetnostima. Istovremeno, Vitgenštajn je stvorio filozofiju jezika, a
Poenkare i Hilbert izmenili su stil matematike. Rodila se filmska umetnost, a
Fernando Pesoa je pred poeziju postavio "herojske zadatke".7
Prodori u sferi nauka i umetnosti dobili su neoekivano brzu, i zastrašujue
brutalnu potvrdu u Prvom svetskom ratu i Oktobarskoj revoluciji, koji su sru-
šili postojei politiki i društveni poredak u Evropi i zaeli novo doba. To ra-
zaranje, po Badjuu, možemo shvatiti jedino ako se vratimo u XIX vek, u vre-
me kada je Nie obznanio smrt Boga i istakao zahtev za novim, nepotinjenim
ovekom, koji e sam iz sebe stvarati svoje vrednosti. Pokušaji da se Nieov
zahtev ispuni, naime, obeležie vek, a prvi korak na putu stvaranja novog,
kaže Badju, sastojao se u uništenju starog oveka.
Njegov nestanak, meùtim, Evropi nije doneo slobodu i nesputan razvoj,
ve titansku borbu izmeù komunistike i fašistike vizije novog vremena.
Osvrui se unazad, Badju priznaje da je i komunizam u nekim svojim vidovi-
ma imao totalitarni karakter, i da je bio slian fašizmu utoliko što je svog
emancipovanog proletera brzo shvatio kao objektivni entitet koji, poput eman-
cipovanog arijevca, ima fiksirane granice, i što je bio spreman da za njegovo
stvaranje lako žrtvuje bilo kog pojedinca.8
Ako se prisetimo mišljenja koje je meù vodeim kontinentalnim filozofima
vladalo izmeù xF-ih i 60-ih godina, shvatiemo kako je moglo doi do toga da
se leviarska borba za slobodnog oveka preokrene u svoju suprotnost. Prema
tad preovlaùjuem shvatanju, ovek nema svoju prirodu. On niim nije una-
pred uslovljen, ve je izvorno slobodan i neprestano ni iz ega stvara sebe i svoj
svet. Ovako shvaena, meùtim, ovekova sloboda nestaje im se završi proces
stvaranja, pa njeni proizvodi ujedno predstavljaju i svedoanstvo i kraj njenog
postojanja. Otud je mogue pogrešiti i jedno privremeno otelotvorenje, jednu
prolaznu socijalnu objektivaciju shvatiti kao konanu i istinitu sliku novog o-
veka. Badju smatra da je greška proistekla iz toga što se, uprkos naporima filo-
zofa, dvadesetovekovni pokreti nisu do kraja oslobodili devetnaestovekovnog
scijentizma koji ih je naveo da naturalizuju kolektive koje su stvarali. Nacija,
klasa i rasa, svi ti entiteti koji su obeležili dvadesetovekovnu politiku, piše Ba-
dju, samo su razliite vrste istog "prinudnog mi" koje zaustavlja dinamiku ispo-
ljavanja ljudske slobode.9 Takvom kolektivu, pak, pojedinci se mogu žrtvovati
upravo zbog toga što nemaju nepromenljivu prirodu koju u svim okolnostima
treba poštovati. Zato se u ime vere u apsolutnu slobodu moglo zahtevati apso-
lutno potinjavanje Partiji, i zato je Sartrov radikalni humanizam, kako je to pri-
7
Ibid. str. 18.
8
Ibid., str. 20.
9
Ibid., str. 149.

.. . 3. . 2 (2008)
metio Merlo Ponti u svojoj knjizi "Humanizam i terorizam", mogao da se su-

sretne s radikalnim antihumanizmom.
Trea i poslednja velika bitka XX veka odigrala se posle uništenja fašizma,
kada je obnovljen sukob starih protivnika i privremenih saveznika, komunista
i liberalnih kapitalista. Porazu komunizma, kojim se ta bitka okonala, u zna-
ajnoj je meri doprinelo izdajstvo koje se odigralo u okviru same levice. Nje-
ga su, prema Badjuu, poinili mlaì francuski leviari koji su na intelektualnu
i politiku scenu stupili sredinom sedamdesetih godina. Oni su revolucionar-
noj borbi za ekonomsku jednakost pretpostavili institucionalnu i manje važnu
borbu za zaštitu prirodne sredine i životinjskih vrsta, i borbu za prava ugrože-
nih manjina – nacionalnih, kulturnih i seksualnih, ime su otupili oštricu ko-
munistikog pokreta. Dvadesetak godina kasnije, oni su se otvoreno stavili na
stranu neprijatelja i stvorili veliku manihejsku priu o borbi koju amerika ar-
mija vodi za ljudska prava pred najezdom islamskog varvarstva.
Svim ovim borbama, prema Badjuovom mišljenju, dominirao je broj dva.
To su bili nedijalektiki antagonizmi koji iskljuuju sintezu i zahtevaju "kona-
ni sukob" i "konano rešenje". Tako je, kaže Badju, bilo u politici, estetici i
umetnosti, u nauci i polnim odnosima.10 Na svim poljima života nemilosrdno su
se sukobljavali grupacije i pokreti koji su verovali da svoje vizije mogu da
ostvare samo ako u potpunosti unište protivnike. Središnja figura veka zato je
bio rat – Prvi, Drugi, Hladni rat... To stolee, koje je razbilo okove što su sputa-
vali oveka i donelo dotad nesluene stvaralake uzlete, bilo je stolee najveih
stradanja u istoriji oveanstva. U tome je bila njegova tragedija, ali i veliina
koju su mogli da osete samo oni koji su u njegovim borbama uestvovali:
Za današnji odmereni moralizam, koji nije ništa drugo do promocija aseptinog zlo-
ina, baš kao i vrlog rata, ili istog profita, mali vek, vek revolucionarnih politika saku-
pljenih pod dvosmislenim imenom ’komunizam’, bio je varvarski jer ga je njegova
strast za stvarnim postavila s one strane dobra i zla. Na primer, u otvorenu suprotnost iz-
meù politike i morala. Ali, unutar veka, vek je bio življen kao herojski i epski."11
Dijalektika seksualnosti
Veliki pesnik Sen Džon Pers, savršeno je prozreo epsku dimenziju veka i za-
kljuio da je njegova epopeja bila uzaludna – "epopeja nizašta".12 Bilo je to do-
ba lutanja, potvrùje Badju, i išekivanja cilja koji nikad nee biti dosegnut, do-
ba anabaze.13 Takvu dijagnozu ishoda, kao i stav o nedijalektikoj strukturi dva-
10
Ibid., str. 60-1.
11
Ibid., str. 55.
12
Ibid., str. 124.
13
Ibid., str. 39, 41, 134.

.. . 3. .2 (2008)
82 IVAN VUKOVI
desetovekovnih borbi, sada emo dovesti u pitanje. Za primer emo uzeti seksu-
alne odnose.
U eseju "Kriza pola", Badju se osvre na rane Frojdove studije koje su zae-
le "dugu istoriju preobražaja seksualnosti u veku" i otvorile "obeanje drugaije
egzistencije".14 U studiji o Dori iz 1905. godine, naime, Frojd je otvoreno pro-
govorio o ženskoj seksualnosti i tako zaeo do tad nezamislivu raspravu koja e
znaajno doprineti seksualnom oslobaànju žena i opštem poboljšanju njihovog
položaja u evropskim društvima. Pišui tri godine kasnije o sluaju malog Han-
sa, on je pokazao da je detinjstvo doba intenzivnog seksualnog eksperimentisa-
nja, tokom kojeg se subjekat konstituiše kroz želju i zadovoljstvo koji se mogu
vezati za sasvim razliite predstave objekata.15 Taj polimorfni karakter deije
seksualnosti, pak, ukazuje na nekonzistentnost ideje da je ljudska seksualnost
od prirode normirana. U tekstu iz 1911. o sluaju predsednika Šrebera, koji je
postao paranoian dok je pokušavao da potisne svoju pasivnu homoseksualnu
želju, Frojd je homoseksualnost tretirao kao jednu od komponenti opšte ljudske
seksualnosti, kao jedan od kanala kojim telesni impulsi mogu potei. On je time
otvorio put ukidanju inkriminacije homoseksualizma i, što je još važnije, uka-
zao na to da je želja ambivalentna i kod odraslih ljudi. Nema nieg prirodnog,
kaže tim povodom Badju, u tome da objekat želje bude suprotnog pola. Nema
nieg prirodnog u potiskivanju želje za istim polom koje je iskljuiva posledica
njenog suoavanja s vladajuim normama. Homoseksualnost je univerzalna, pi-
še Badju, zato što je nemogue izolovati iste figure želje: "Svako fiksiranje že-
lje kontaminirano je svojom suprotnou, svaka želja sadrži želju da budemo
’na mestu’ drugog pola."16
U ovim ranim studijama, zakljuuje Badju, Frojd je razotkrio stvaralaku
slobodu ljudske seksualnosti i neprirodni i represivni karakter svakog morala
koji pokušava da je ogranii na odreène forme. Danas, meùtim, kao da je
njegova hrabrost postala "izlišna". Pred talasom anti-pedofilske histerije zabo-
ravlja se da detinjstvo nije doba anèoske ednosti, kao i injenica da glavni
izvor nasilja nad decom jeste patogena struktura tradicionalne porodice koja
ini da su kod veine edomorstava poinioci majke, a kod seksualnog zlosta-
vljanja oevi i ousi.17 Isto tako, revolucionarni znaaj rojdovih otkria poti-
ru i zahtevi za branom institucionalizacijom istopolnih veza ije usvajanje
daje tužan, malograànski kraj pokretu za homoseksualna prava koji je na
burnu scenu XX veka stupio revolucionarnim zahtevom za opštim osloboè-
njem ljudske seksualnosti putem oslobaànja njenih posebnih, homoseksual-
nih sklonosti, zbog ega je dobio podršku radikalne levice.
14
Ibid., str. 108, 103.
15
Ibid., str. 112.
16
Ibid., str. 115.
17
Ibid., str. 113.

.. . 3. . 2 (2008)
Kritiku Badjuove ocene dvadesetovekovnih borbi za stvaranje drugaijeg

oveka upraviemo na ovo poslednje zapažanje. Na prvi pogled, ini se da je
Badju u pravu. Ne povlai li zahtev za priznavanjem branog statusa istopol-
nim vezama prihvatanje neeg to je isprva bilo odbaeno? Nije li to priznanje
poraza, priznanje pobede tradicionalnih, branih vrednosti koje sputavaju o-
vekovu seksualnost, a time i celokupnu njegovu energiju? Ne znai li to odu-
stajanje od opštih ciljeva itavog oveanstva radi interesa jedne posebne gru-
pe? Naš odgovor na ova pitanja drugaiji je od Badjuovog.
Istina je da je homoseksualni pokret odustao od univerzalistike artikulaci-
je svojih ciljeva kada je svoju revolucionarnu retoriku poeo da tokom sedam-
desetih godina zamenjuje legalistikom, i kada je umesto o emancipaciji ove-
anstva stao da govori o pravu na razliitost, o pravu na zadovoljenje poseb-
nih, drugaijih potreba. Istina je i to da je promena u artikulaciji ciljeva homo-
seksualnog pokreta povezana s promenom u orijentaciji dela levice koji Badju
optužuje za izdaju. Nije, meùtim, tano, da pokret nije ostvario revolucionar-
ni cilj koji su mu leviari pripisivali šezdesetih godina – cilj opšteovean-
skog osloboènja.
Prema našem mišljenju, brana institucionalizacija homoseksualnosti ne
predstavlja ni poraz same manjine, niti poraz oveanstva. Sam pokret je ne-
sumnjivo postigao svoje ciljeve – slobodu, sigurnost i priznanje za homoseksu-
alce. Istovremeno, on je time izazvao posledice koje daleko premašuju zadovo-
ljenje njihovog posebnog interesa i imaju opšti karakter. Institucionalizacija
istopolnih brakova, naime, briše podelu izmeù dve grupe koja je uspostavljena
dekriminalizacijom homoseksualnosti i njenim pripuštanjem u javnu sferu, ime
se ponovo uspostavlja univerzalni pravni, politiki i kulturni horizont u sferi
seksualnosti. Društva koja prihvataju homoseksualne brakove tako ne postaju
jedinstvena po posebnom nainu na koji organizuju seksualno-reproduktivni ži-
vot, ve po tome to to ine na više od jednog naina – kroz muško-ženske, žen-
sko-ženske i muško-muške zajednice. Otud priznanje istopolnih brakova ne
predstavlja samo pobedu homoseksualnog pokreta, ve za posledicu ima i opšte
uveanje slobode što znai da je pokret, pored vlastitih ciljeva, neoekivanim
lukavstvom uma18 ostvario i svoju opšteoveansku, emancipatorsku funkciju.
Da bismo pojasnili svoje viènje, ponudiemo kratku rekonstrukciju dija-
lektikog razvoja homoseksualnog pokreta u XX veku. Kao polazište, uzee-
mo stanje neizdiferenciranog seksualnog jedinstva u kojem je homoseksuali-
zam zakonom zabranjem, i u kojem se njegovo postojanje u javnosti preutku-
je. Druga faza zapoinje isticanjem pravnog zahteva za dekriminalizacijom,
ijim e usvajanjem veina prihvatiti da je stil kojem teži manjina, ma koliko
bio stran, ipak dostojan življenja. Time je homoseksualcima omogueno da na
18
"Lukavstvo uma" je Hegelov izraz za istorijsku pojavu da pojedinci ili grupe,
borei se za line interese, nehotice ostvaruju interes svih ljudi – slobodu.

.. . 3. .2 (2008)
84 IVAN VUKOVI
marginama pojedinih zapadnih društava posle Drugog svetskog rata formiraju

prve zajednice, koje e ubrzo izneti politiki zahtev za kolektivnom vidljivo-
u, odnosno za pravom svojih pripadnika da i sebi i drugima javno obznanju-
ju svoje opredeljenje kroz razliite simbole, odevne stilove, karnevale i orga-
nizacije. Usvajanjem politikog zahteva, seksualna veina je prestala da u sva-
kodnevnom životu ne primeuje postojanje homoseksualaca i poela da sa nji-
ma uspostavlja razliite vrste veza. Najzad, usledila je i trea, poslednja etapa,
kada je iznet zahtev za potpunim pravnim izjednaavanjem seksualne manjine
s veinom, što je ukljuivalo i njeno pravo na stvaranje brakova i, u daljim ko-
racima, pravo istopolnih branih parova da odgajaju decu i da se na taj nain
staraju o biološkoj budunosti oveanstva. Usvajajui taj poslednji zahtev,
seksualna veina je u više zemalja izmenila definiciju braka i svoju najstariju
ustanovu otvorila za seksualne manjine, ime je pravno-politiki identitet svo-
jih graàna u potpunosti oslobodila seksualnih odreènja.
Time je ponovo uspostavljeno institucionalno i socijalno jedinstvo u sferi
seksualnosti koje je privremeno bilo razbijeno borbom za "pravo na razliitost",
i koje se od prvobitnog razlikuje po tome što nije prinudno. Homoseksualcima
je omogueno da slobodno stupaju u seksualne odnose, i da svoje veze razvijaju
i van seksualnog domena, a njihov je identitet, u skladu s Frojdovom sugesti-
jom, shvaen kao prirodan isto koliko i heteroseksualni. Time je razlika izmeù
njih uinjena suštinski nevažnom, pa je pojedincima omogueno ne samo da se
meù njima opredeljuju prema svom nahoènju, ve i da izbegnu da to uine.
Drugim reima, potpuno pravno, politiko i socijalno izjednaavanje dveju sek-
sualnih grupacija otvara vrata njihovom mešanju – otvara vrata biseksualizmu,
ime e opštu dinamiku ljudske seksualnosti možda i više uveati nego što je to
uinjeno prostom dekriminalizacijom homoseksualizma.
Razlog nerazumevanja
Da se na XX vek osvrnuo iz dijalektike perspektive koja predvià da e
na kraju sukoba doi do meùsobnog prožimanja dveju strana, Badju bi shva-
tio da veinske ustanove mogu da se prošire i da apsorbuju manjinske prakse,
a da pri tom sauvaju ono što je on sam u tim praksama smatrao vrednim – iz-
ražavanje slobode. Da je na stvari pogledao iz takvog ugla, on u legalizaciji
homoseksualnih brakova ne bi video odustajanje manjine od opštih ciljeva,
ve preobražaj veine i stvaranje slobodnijeg društva. Takoè, on ne bi u svim
postupcima mlaìh francuskih leviara video izdajstvo, ve bi u podršci koji
su oni iskazali borcima za manjinska prava mogao da prepozna jednu važnu
od politika koje se mogu izvesti iz zajednikih egalitarnih ideala.
Prilikom ocenjivanja, meùtim, Badju se rukovodio nedijalektikom teori-
jom dvojke po kojoj je vek mogao da se završi jedino potpunim uništenjem

.. . 3. . 2 (2008)
ekonomskih, politikih i kulturnih ustanova jedne od sukobljenih strana. Sa

stanovišta takve teorije, poraz na jednom polju znai poraz na svakom polju,
pa je ekonomsku i politiku propast levice krajem osamdesetih morao da prati
i pad njenih kulturnih potencijala tokom petnaestak godina koje e uslediti.
Iako se njome danas koristi da bi ex post facto objasnio ustrojstvo i ishod isto-
rijskog kretanja, teorija dvojke je Badjuu isprva služila kao princip delanja kojim
je odreìvao za kakve e se istorijske ciljeve boriti. Izvorno, re je o uverenju
borca da je njegov zadatak da u potpunosti potue svog protivnika, iz ega se
može izvesti paradoksalan zakljuak: da bi je odbacio kao princip objašnjenja i
uvideo da nije u potpunosti poražen, Badju bi ovu teoriju najpre morao da odba-
ci kao princip borbe, što znai da bi morao da promeni percepciju neprijatelja i
da kao svoje prihvati neke od njegovih vrednosti i ustanova – da bi shvatio da je
pobedio, on bi morao da odloži oružje. To, priznajemo, nije ni malo lak zadatak
za nekoga ko je itavog života ratovao na jednoj strani. Istovetan zadatak, me-
ùtim, stoji i pred Badjuovim protivnicima: da bi shvatili pravi ishod veka, da
bi shvatili da nisu u potpunosti pobedili, ve da su u toku borbe prihvatili neke
od vrednosti svojih protivnika, i oni bi morali da odbace teoriju dvojke koju im-
plicitno priznaju, i da svog neprijatelja pogledaju drugaijim oima. Samo tako
e moi da vide da rezultat poslednje velike bitke, a time i konani ishod ita-
vog XX veka, nije potpuni poraz revolucionarnih težnji i avangardnih pokreta,
ve da su neke od njihovih vrednosti opstale i postale deo liberalne demokratije.
Pouke za novi vek

Iz Badjuove greške može se izvesti nekoliko pouka. Prva jeste da teorija
roèna kao oruè otre borbe nije najprikladnije sredstvo za objašnjavanje
njenog ishoda, jer uesnike može spreiti da shvate da su se tokom sukoba je-
dan drugome približili. Mnogo prikladnija od Badjuove dvojke jeste dijalek-
tika teorija trojke koje nema praktini, ve iskljuivo objašnjavalaki karak-
ter, i koja predvià da e, kroz borbu, od dve sukobljene strane nastati trea,
koja e imati svojstva i jedne i druge.
Druga pouka jeste da nije tana marksistika teza ekonomskog redukcionizma.
Prema tom stanovištu, kulturna kretanja stoje u funkciji ekonomskih, iz ega se
može zakljuiti da pobeda na polju ekonomije za sobom automatski povlai i
pobedu u kulturi. Ako su, meùtim, revolucionarni pokreti izgubili na ekonom-
skom planu, a u znaajnoj meri pobedili na kulturnom, ova je teza pogrešna, pa
teoriju o kulturi više ne bi trebalo zasnivati na ekonomskim principima.
Trea pouka jeste da se uspeh politike manjinskog identiteta sastoji u nje-
govom ukidanju, ukoliko se ta politika odvija u okviru pravnog sistema – u
društvu koje prihvata istopolne brakove, seksualnost, izuzev ako je re o pe-
dofiliji, prestaje da bude faktor koji na bitan nain odreùje identitet pojedin-

.. . 3. .2 (2008)
86 IVAN VUKOVI
ca. etvrta pouka jeste da najvei uspeh politike manjinskog identiteta ne mo-
ra biti promena statusa manjine, ve preobražaj veine.
Najzad, poslednja i najoiglednija pouka koja se može izvesti iz Badjuove
pripovesti jeste da uspeh ne mora doi tamo gde smo ga oekivali, i da ne mora
izgledati onako kako smo ga zamišljali. Badju tako nije smatrao da borba za
manjinska, a otud i homoseksualna prava treba da bude prioritet levice. Takoè,
on nije verovao da se opšti ciljevi koje je pripisao tom pokretu mogu zadovoljiti
u okvirima tradicionalnih ustanova. Pa ipak, taj pokret je uz podršku dela levice
postigao uspeh koji ekonomski poraz nije mogao da osujeti. Prelazei na stranu
liberalne demokratije, Badjuovi su izdajnici sa sobom poneli i neke od Badjuo-
vih vrednosti i tako iznutra izmenili protivniki sistem kojem su se prikljuili.
Stav da krunu komunistikih napora u XX veku predstavlja legalizacija isto-
polnih brakova u liberalnim zemljama, Badju bi verovatno shvatio kao cinian.
Pa ipak, taj uspeh nije ni mali, a nije ni jedini. Jer, seksualnost je jedan od fun-
damentalnih sfera ljudskog života, i nijedna promena koja se u njoj odigra ne
može biti beznaajna, a posebno ne ona o kojoj smo u ovom ogledu raspravljali.
S druge strane, sluaj seksualnosti nije usamljen. Još jedan primer iz oblasti kul-
ture o kojem bi valjalo porazmisliti moglo bi biti sve vee brisanje razlike izme-
ù privatnog i javnog do koje dolazi u liberalnim društvima. Jer, iako je ono da-
nas motivisano razlozima reklamiranja robe u okviru tržišne ekonomije, ono je
izvorno predstavljalo zahtev leviarskih pokreta koji su u toj podeli videli jedno
od glavnih oruà ideološke dominacije ekonomski privilegovanih klasa. Kada
bi se svi takvi sluajevi uzeli u obzir, verujemo, slika koja bi se dobila morala bi
bar malo da razvedri Badjua i njegove saborce. Kakva e, meùtim, biti kona-
na vrednost kulture u koju su do skora sukobljene strane ugradile svoje princi-
pe, kakve e biti njene dalekosežne posledice, to se još ne može rei. S njom za-
poinje nova istorijska faza o kojoj e jedino naši potomci moi da sude.

.. . 3. . 2 (2008)
Ivan Vukovi
Restauration and re vol ution.

Essay on the dialectics of the struggle for
homosexual rights
The author analyses opinions expressed by the French philosopher Alain Badieu
concerning the course and the outcome of ideological struggles led in the 20th century.
Unlike Badieu who claims that the century ended with complete defeat of communist
ideas, the author claims that the left had some success in the field of culture, in spite of
all the loses in economy and politics. This thesis is illustrated by the example of the
movement for homosexual rights. According to Badieu, this movement entered history
with a revolutionary claim for a general liberation of human sexuality, and ended with
the egoistic, petit-bourgeois request for the right to marriage. The author, on the other
hand, thinks that the recognition of this second request augments sexual liberties and
dynamics in the entire society, which means that the movement has fulfilled its general
revolutionary function according Badieu’s own criteria.
Key words: Badieu, history, dialectic, homosexualism, rights
Ivan Vukovi
Restauration et ré volution.
Essai sur la dialectique du combat pour
les droits des homose xuels
L’auteur analyse les opinions que le philosophe français Alain Badieu a exprimé
concernant le cours et le résultat des conflits idéologiques du XXème siècle. A la
différence de Badieu, qui est convaincu que le siècle s’est terminé par une défaite
complète des idées communistes, l’auteur pense que la gauche a eu certains succès
dans le domaine de la culture, quoiqu’elle ait perdu ses batailles dans les domaines de
l’économie et de la politique. L’auteur illustre cette thèse avec l’exemple du
mouvement pour les droits des homosexuels. D’après Badieu, ce mouvement a entré
l’histoire avec la demande révolutionnaire de la libération générale de la sexualité
humaine, et a terminé son parcours avec la demande égoïste et bourgeoise du droit au
mariage. L’auteur, de l’autre côté, pense que la reconnaissance de cette dernière
demande augmente les libertés et la dynamique sexuelle de la société entière, ce qui
veut dire que le mouvement a rempli sa fonction révolutionnaire d’après les critères
de Badieu lui même.
Mots-clés: Badieu, histoire, homosexualité, droits

.. . 3. .2 (2008)
ORIGINALNI NAUNI RAD UDC 821.111(73) Le Guin Ursula K. 001.97:39
Ljiljana Gavrilovi
Vodi> iz Qmelasa:
akciona antropologija u glazuri od >uda
Apstrakt: Književni rad Ursule Legvin, autorke naune fantastike,

povezan je sa antropologijom, kako teorijskom, tako i praktinom,
na više naina. Njen život, obrazovanje, književna produkcija i re-
cepcija njenih dela ine celinu, višestruko povezanu sa antropologi-
jom sa jedne, i promenama u savremenom svetu, sa druge strane.
Njeno delo je, zahvaljujui ogromnoj popularnosti, u velikoj meri
doprinelo usvajanju nekih primarno antropoloških teza u najširoj (ne
samo amerikoj) populaciji i time bitno uticalo na promenu javnog
diskursa – na oblikovanje savremene idealne slike sveta.
Klju>ne re>i: Ursula Legvin, rasizam, feminizam, nauna fantasti-

ka, antropologija
On je bio samo jedan ovek. Sudbina jednog oveka nema znaaja.

Ako ona nema, šta ima?
"Rokanonov svet"
Mesto na koje idu jo tee je zamislivo za veinu nas od grada sree. Ja uopte nisam
u stanju da ga opiem. Mogue je da ono i ne postoji. Ali oni izgleda znaju kuda idu,
oni što odlaze iz Omelasa.
"Dvanaest etvrti vetra: Oni to odlaze iz Omelasa"
Ursula Legvin, ve decenijama jedna od najznaajnijih književnica nau-

no-fantastinog žanra, odnosno žanra u koji se danas osim naune fantastike
svrstava i (epska) fantastika i horor,1 za antropologa je zanimljiva na više raz-
liitih nivoa. Generalno gledano, kako kaže Bojan Žiki:
1
Danas teoretiari u okvire istog žanra (SF/F/H) smeštaju literaturu, filmove, televi-
zijske filmove i serije, stripove i kompjuterske igre koje su ranije razvrstavali u tri razli-
ita žanra. Ta podela, odnosno postavljanje vrste granice prema žanrovskom-kao-niže-
rangiranom delu u odnosu na ono što se smatra glavnim (pretpostavljeno umetnikim =
vrednim) tokom, najupadljivije je u okviru literature, što proizilazi iz istorije medija.
Film je nova grana umetnosti, strip do druge polovine 20. veka uopšte nije bio smatran
umetnou, televizija je i dalje definisana prevashodno kao segment popularne kulture,

.. . 3. .2 (2008)
90 LJILJANA GAVRILOVI
"da bi zakljuci u vezi onoga šta se istražuje imali ikakvog smisla, predmet istraživa-
nja mora biti od vrste stvari koje konotiramo u strunom govoru kao deljene, ili zajedni-
ke. Komunikacija koja je proizvod onoga što smatramo književnou, recimo, zado-
voljava taj uslov na dva naina. Na prvom mestu, takvom je prouavamo, polazei od
pretpostavke da postoje odreèni komunikativni resursi za iju upotrebu autor i recipi-
jenti moraju posedovati odgovarajuu kompetenciju, ali i deliti je. Ono što je bitnije,
meùtim, jeste da stvaralaki akt koji e iznedriti tu komunikaciju poiva, zapravo, na
pretpostavci o postojanju zajednikih komunikativnih resursa..." (6+/ 2006: 41)
Meùtim, pored samog teksta njenih dela, koji – kao i dela drugih autora
koja teoretiari i\ili itaoci svrstavaju u ovaj žanr – nesumnjivo ispunjava ove
polazne uslove, te je tako zanimljiv za antropološko ispitivanje, rad Ursule
Legvin je s antropologijom, kako teorijskom, tako i praktinom, povezana na
više naina. Njen život, obrazovanje, književna produkcija i recepcija njenih
dela ine celinu, višestruko povezanu s antropologijom s jedne, i promenama
u savremenom svetu, s druge strane. Njeno delo je, zahvaljujui ogromnoj po-
pularnosti, u velikoj meri doprinelo usvajanju nekih primarno antropoloških
teza u najširoj (ne samo amerikoj) populaciji i time bitno uticalo na promenu
javnog diskursa – na oblikovanje savremene idealne slike sveta, kao mesta u
kome bi svi ljudi (bez obzira na rasu, kulturu, religijska uverenja, pol i sve
ostale razlike) trebalo da budu ravnopravni, jer su deo opšte-ljudske zajednice,
kao i na shvatanje da je komunikacija/dijalog jedini nain uspostavljanja mo-
stova preko realnih i/ili izmišljenih razlika meù njima.
injenice
Ursula Legvin je roèna 1929. godine, u Berkliju (Kalifornija), kao etvrto
dete, a jedina ki, u porodici Alfreda i Teodore Kreber, kojima je oboma to bio
dok literatura u okviru naše civilizacije – bazirane na pismu/pismenosti – ima dovoljno

dugu tradiciju da je teorija uspela da izgradi vrste kategorijalne okvire onoga što se
smatra umetnou, odnosno vrednim kulturnim proizvodom. No, sama Ursula Legvin,
iako ne odbija da bude shvatana kao žanrovski (= drugorazredni) pisac, kako su to radili
drugi veliki SF autori – Robert Silverberg ili Kurt Vonegat, ne želi da prihvati bilo ka-
kvu kategorizaciju koja ograniava stvaralaštvo: "Definicije su za gramatiku, ne za lite-
raturu, (...) a kutije su za kosti" (Le Guin 1979/1993) i, na drugom mestu: "Ne prihva-
tam presudu da korienjem slika i metafora s drugih svetova, korienjem putovanja
kroz kosmos, budunosti i izmišljenih tehnologija, društava i bia, nauna fantastika be-
ži od relevantnosti za ljude, za nas, naše živote. Te slike i metafore, ako ih koristi ozbi-
ljan pisac, jesu slike i metafore naših života, to su legitimni romansijerski, simboliki
naini da se kaže ono što se ni na koji drugi nain ne bi moglo rei o nama, o našem po-
stojanju, o onome što odabiramo ovde i sad. Nauna fantastika proširuje to 'ovde' i to
'sad'" (Ribar unutrašnjeg mora: Uvod).

.. . 3. .2 (2008)
DELO URSULE LEGVIN...... 91
drugi brak (lfred Kreber je usvojio dva sina iz Teodorinog prethodnog braka).
Studirala je francuski jezik i književnost na Berkliju, Kolumbiji i u Parizu. Uda-
la se za istoriara Šarla Legvina. Ima troje dece. Živi u Portlandu, Oregon.
Prvu priu objavila je 1962. godine,2 iako se pisanjem bavila od detinjstva.
Tokom pedesetih godina napisala je pet romana, koji po njenom sudu nisu bili
"ni nauno-fantastini, ni fantastini, ali ni realistini" (Živkovi 1T8[: 1Z), i
koje nijedan izdava nije hteo da štampa, najverovatnije upravo zbog ove žan-
rovske neodreènosti (ona je tada bila potpuno nepoznat autor, a nemogunost
da se romani smeste u bilo koju od jasnih kategorija nije obeavala uspešnu
prodaju). Iako je to shvatala kao svojevrsnu cenzuru, karakteristinu za izdava-
ku politiku u SAD,3 ona se okrenula žanru koji je, kao italac, volela od detinj-
stva – naunoj-fantastici. Kasnije je sama objašnjavala: "(m)oji prvi pokušaji da
pišem naunu fantastiku bili su motivisani sasvim odreènom željom da budem
publikovana: nije postojalo ništa više ni manje od toga" (Živkovi 1T8[: 1Z-13).
Ipak, kako je njeno poznavanje nauke (odnosno onoga što se u anglo-ame-
rikoj kulturi podrazumeva pod sciences – dakle: prirodne nauke) bilo relativ-
no ogranieno, njen logian izbor je bila svojevrsna antropologizacija žanra,
obraanje pažnje na ljude koji "žive u svemiru onakvom kakvim ga vidi mo-
derna nauka i u svetu izmenjenom modernom tehnologijom" (Legvin 1984), a
ne na samu nauku/tehnologiju.4 Tako je nastao ciklus pria i romana o hain-
2
Zapravo, pre toga je 1961. objavila priu za koju nije dobila honorar, pa se u
amerikim bibliografijama kao prva pojavljuje prva prodata pria, to, kako Zoran
Živkovi kaže "vrlo dobro ilustruje u kojoj je meri komercijalni vid stvaralaštva preo-
vlaùjui u amerikom izdavakom establišmentu" (Živkovi 1T8[: 1Q).
3
Govorei nekoliko godina kasnije o pitanjema cenzure u SAD, ona kaže: "Ono
što utie na svakoga pisca, svaku knjigu izdatu u SAD, jeste cenzura tržišta. Mi nismo
totalitarna država; i dalje smo demokratska zemlja i to ne samo po imenu — ali demo-
kratija je kapitalistika, korporacijska. Naša vrsta cenzure proistie iz prirode našega
sistema. Naši cenzori su idoli težišta. Zato je naša cenzura fluidna i promenljiva. Te-
ško ju je definisati. Zabrana se vri a ovek je nije ni svestan; ona se odigrava van nje-
govog vidnog polja. Mi nemamo Ždanova da nam kaže: 'Ne smete kritikovati vladu,
ne smete pisati o teškim stvarima. Morate da pišete o hrabrim vojnicima Otadžbine i
srenim radnicima na hidroelektranama. Morate biti socijalistiki realisti i morate se
smešiti.' Nema takvih nareènja, nema apsolutnih normi, bilo pozitivnih bilo negativ-
nih. Jedina norma koja vlada na tržištu je: Hoe li se prodati? A ta norma je vrlo širok
i promenljiv pojam... Istinska novost, istinska originalnost je sumnjiva. Sve dok ona
nije tek neto ve poznato a prepravljeno, ili nešto eksperimentalno po formi, ali ne-
sumnjivo trivijalnog ili cininog znaenja, nesigurna je. A mora biti sigurna. Ne sme
promeniti potrošaa." (% 1973/2007)
4
Pretpostavljeni nauni pronalasci koji razlikuju hainski svemir od našeg su: AN-
SIBL – sprava koja omoguuje trenutnu direktnu komunikaciju izmeù svetova, bez
obzira na njihovu razdaljinu (otkrie ANSIBL-a pripisala je Ševeku, glavnom junaku
iz *oveka praznih šaka), NAFAL brodovi – svemirski brodovi koji se kreu gotovo

.. . 3. . 2 (2008)
skom svemiru, koji e joj doneti svetsku slavu.5 Njeni romani, pre svega Leva
ruka tame, *ovek praznih šaka, ali i ciklus pria i romana o Zemljomorju,6
koji se kategorie kao ista/epska fantastika, prodati su u milionskim tiražima
na engleskom govornom podruju i prevoèni na veliki broj drugih jezika,
ukljuujui moderni hebrejski, korejski i turski jezik.
Upravo ta ogromna popularnost književnice koja je pisala naunu fantastiku
u vreme kada su tim poljem dominirali iskljuivo muškarci,7 a iji su se romani
pri tom bavili ljudima i meùljudskim odnosima, a ne naukom i tehnologijom,
stvorlili su od nje zaetnika novih odnosa unutar i povodom žanra. Naime, njoj
je upravo izmeštenost u okvire žanra davala slobodu da govori o stvarima koje
nisu popularne, da – u naizgled izmaštanim/nemoguim okvirima – stvara od-
nose koji u tadašnjem amerikom društvu (a ni u drugima) nisu bile ni uobiaje-
ne ni željene (kao što je rasna ravnopravnost ili polna/rodna neodreènost): nje-
ne prie su se odnosile na neke druge ljude, na nekom drugom mestu. S druge
strane, broj italaca žanrovske literature (kao pretpostavljeno literature ma-
nje/niže vrednosti) bio je (i danas je) znaajno vei od broja italaca "umetni-
ke" literature – tako je njenim tekstovima upravo smeštanje u okvire popularne
kulture dalo mogunost uticaja, koji je potpuno nesumnjiv. Njena uloga, zapra-
vo, tokom sedamdesetih godina 20. veka, prevashodno u amerikom društvu (a
brzinom svetlosti (iako u Rokanonovom svetu postoje i brodovi koji se kreu brže od
svetlosti, ali iskljuivo bez posade, dakle bez uma) i telepatija, kao sposobnost koja se
može nauiti isto kao i govor, ili blo koji drugi element kulture. Kasnije je dodala i te-
oriju urtena (ali tek u priama iz 1994. godine), koja omoguuje trenutni transfer lju-
di/uma s jednog mesta na drugo.
5
Semlejina ogrlica (1964), Rokanonov svet (1966), Planeta izgnanstva (1966),
Grad opsena (1967), Devet života (1968), Leva ruka tame (1969), Kralj Zime (1969),
Prostranija od carstava i sporija (1971), Svet se kaže šuma (1972), Dan uo&i revolu-
cije (1974), *ovek praznih šaka (1974), Pri&a +obija (1990), Plesom do Ganama
(1993), Druga pri&a ili ribar unutrašnjeg mora (1994), The Matter of Seggri (1994),
Unchosen Love (1994), Solitude (1994), *etiri puta do oproštaja (1995), Coming of
Age in Karhide (1995), Mountain Ways (1996), Old Music and the Slave Women
(1999), The Telling (2000).
6
Pravilo imena (1964), Re& oslobaanja (1964), *arobnjak Zemljomorja (1968),
Grobnice Atuana (1971), Najdalja obala (1972), Tehanu (1990), Tales from Earthsea
(2001), The Other Wind (2001).
7
Do šezdesetih godina 20. veka naunom (a i svakom drugom) fantastikom bavili
su se iskljuivo muškarci – ako, narvno, zaboravimo rodonaelnicu žanra iz 19. veka:
Meri Šeli koja je stvorila Frankenštajna, a koju su tih decenija uredno zaboravljali i
pisci, i izdavai, i itaoci. Nauna fantastika je bila žanr koji su "pisali muškarci o
muškarcima za muškarce" (Živkovi 1T8[: [). Upravo zahvaljujui ogromnom uspe-
hu Ursule Legvin i nekoliko autorki koje su se pojavile neposredno posle nje (a od ko-
jih su neke godinama objavljivale pod muškim pseudonimom), danas su žene, ako ne
brojniji, onda bar ravnopravni autori u okviru žanrovske produkcije.

.. . 3. .2 (2008)
sledstveno tome gotovo istovremeno, ili samo koju godinu kasnije i u evrop-
skim društvima), u potpunosti odgovara onoj koju je Margaret Mid imala neko-
liko decenija ranije ( +%/ 2003: 11-12, 203-205).
A sve to je, više nego nesumnjivo, povezano s njenim ranim detinjstvom i
antropologijom, kao neizbežnim balastom koji je ponela iz roditeljskog doma.
Kreiranje kultura
U vreme Ursulinog roènja njen otac, Alfred Kreber, imao je 53 godine.
Do tada je ve postavio temelje istraživanjima indijanskih kultura na tlu Ame-
rike, napisao deo svojih najznaajnijih dela, oformio katedru za antropologiju
na Berkliju, formirao Antropološki muzej u San Francisku (1911) u kome je
bio prvi kustos, i postao jedna od najuticajnijih linosti u amerikoj antropolo-
giji.
Kreber je vrsto verovao da bi antropologija trebalo da bude nauka slina
prirodnim naukama i da je posao antropologa da ta pravila otkrije – da otkri-
je kako kulture nastaju, gase se i funkcionišu u meùvremenu, i to nezavisno
od ljudskih bioloških osnova, ponašanja i psihologije.8 Isto tako, Kreber je
itavog života nastojao da jasno razgranii nauku kojom se bavio od politi-
ke,9 iako je njegov rad na prouavanju indijanskih jezika i kulture nesumnji-
vo bio ist i jasan politiki angažman – u vreme njegove mladosti ratovi s
Indijancima su još uvek bili u punom zamahu (ratovi s ejenima trajali su
do devedesetih godina 19. veka, a, i pored toga što se smatra da su "Indijan-
ski ratovi" završeni masakrom nad Sijuksima 1890, sukobi su trajali sve do
1917. godine). Osoba za koju se veruje da je na njega lino izvršila najzna-
ajniji uticaj je Ishi,10 pretpostavljeni poslednji preživeli Jani/Jahi Indija-
8
Nekako izgleda da je kljuna nauka u delima drugog amerikog velikana SF-a
Isaka Asimova – psihoistorija – zasnovana na Kreberovom shvatanju antropologije.
9
To je pretpostavljena posledica nemakog liberalno-graànskog okruženja u ko-
me je odrastao i bio vaspitavan, a koje je do krajnjih granica bilo nepoverljivo prema
politici (Wolf 48). U Nemakoj je, tokom procesa formiranja jedinstvene nacionalne
države u 18. i 19. veku, nacija definisana kao kultura, ije se granice podudaraju sa
granicama jezika. Kulturni nacionalizam, koji se zasnivao na Herderovom definisanju
nacije-kao-kulture (Llobera 1994: 165, 169, 174), podrazumevao je pretpostavlje-
nu/uroenu pripadnost kolektivu/kulturi, koja ni na koji nain nije povezana s politi-
kom, pod kojim se podrazumevalo samo aktivno uee u javnom delovanju (Barnard
2004: 155). Politika je zato shvatana kao nižerazredna aktivnost, koja nikako ne može
da bude povezana sa kulturom i/ili naukom.
10
Iši na jeziku Jahi grupe Jani indijanaca znai &ovek. Pravo\lino ime Išija nije
sauvano, jer je bilo zaštieno tabuom uvanja "istinskog" imena – motiv koji e Ur-
sula Legvin razraditi u serijalu romana i pria o emljomorju.

.. . 3. . 2 (2008)
nac,11 koji je od 1911. do svoje smrti 1916. godine živeo u Antropološkom

muzeju u San Francisku, pomažui Kreberu i njegovom kolegi Votermenu
da rekonstruišu Jahi kulturu, identifikujui predmete i pokazujui im kako
se oni prave.12 Upravo blisko prijateljstvo izmeù Alfreda Krebera i Išija bilo
je osnov na kome e Ursula Legvin kasnije graditi koncept susreta/dijaloga
izmeù kultura: "Ne Mi i Oniq ne Ja i Oniq ve Ja i _i." (Leva ruka tame: 15)
Insistiranje na odnosu jedan na jedan, koji je u amerikoj antropologiji – iz-
meù ostalog zasnovan i na primeru Kreberovog iskustva s Išijem – zadržan do
danas (Kovaevi ZFF^: ZQ-28), po viènju Ursule Legvin oigledno nije prois-
teklo iz lenjosti duha, nedostatka adekvatnog obrazovanja, niti iz ideje da je po-
jedinac idealni predstavnik prouavane kulture – sva ta objašnjenja zvue kao
naknadne (neuspešne) racionalizacije. Metod, koji se ouvao do danas, uobliilo
je duboko ljudsko iskustvo uspostavljenog linog odnosa izmeù ispitivanog i
ispitivaa.13 Meùtim, razlog koji Ursula Legvin navodi za takav koncept me-
ùkulturnog dijaloga je pre svega pragmatino-politiki – odnosi moi:
"Sam, ja moram i da slušam, a ne samo da govorim. Sam, odnos koji konano us-
postavim, ako do toga uopšte doè, nije bezlian i ne samo politiki: on je pojedina-
an, on je lian, on je i više i manje od politikog" (Leva ruka tame: 15).
Govorei mnogo godina kasnije o svom ocu i svom književnom radu, Ur-
sula Legvin kaže:
"Moj otac je snažno oseao da nikada ne možete izai iz svoje sopstvene kulture.
Sve što možete je da pokušate. Mislim da se to ponekad vidi u mom pisanju. Moj otac
je prouavao stvarne kulture, a ja ih stvaram – u nekom smislu to je istovetna stvar".
(Cummins 1992: 2).
Ona, meùtim, ne shvata kulturu kao nešto strano, kao opoziciju prema "pri-
rodnom" oveku – ideja kulture u njenom viènju u potpunosti je lišena romanti-
arskog sna o minulim vremenima kao zlatnom dobu prošlosti i višeg vrednovanja
"primitivnih" kultura, kao istijih i bližih oveku. Kako sama, komentarišui ba-
nalnu dihotomizaciju priroda:kultura, shvaenu kao opoziciju primitivnih/ne-
evropskih (anglo-amerikih) naspram savremenih/zapadnih kultura, kaže:
11
Išijeva biografija je postala opšte poznata i popularna zahvaljujui knjizi koju je
1961. godine objavila Teodora Kreber, a da je njegov znaaj u amerikoj antropologi-
ji i danas aktuelan, vidi se iz zbornika radova koji su 2003. godine priredili Kreberovi
sinovi Karl i Klifton (antropolog i istoriar): Ishi in Three Centuries.
12
U tom smislu je Iši prvi poznati primer "zaštite nematerijalnog nasleà", kako se
ono danas tumai i kako se, ak, u nekim zemljama (npr. Japan) primenjuje u praksi.
13
Kreberova prva žena Henrijeta umrla je od tuberkuloze 1913. godine. Biografi
pretpostavljaju da je Kreberu upravo prijateljstvo sa Išijem, koji je izgubio itav svoj
narod, pomoglo da prebrodi njenu smrt i da ponovo izgradi sopstveni život.

.. . 3. .2 (2008)
"Posredi je trajna, sveprisutna, tobože suvisla metafora o ljušturi (ili o skrami, pli-
ofilmu i tako dalje) ispod koje se, naravno, nahodi plemenitija stvarnost. Ova metafo-
ra kadra je da prikrije ak desetinu obmana odjednom. Jedna od najopasnijih je ona iz
koje proishodi da je civilizacija neprirodna, budui da je vetaka: da je ona suprotna
primitivnom... Razume se, nema nikave ljušture, posredi je razvojni proces u sklopu
koga primitivno i civilizacija predstavljaju razliite stepene iste stvari. Ako je nešto
ve suprotno civilizaciji, onda je to rat." (Leva ruka tame: 8)
Istovremeno, ona ve u svojim najranijim tekstovima (Semlejina ogrlica,

pria prvi put objavljena pod nazivom Dowry of the Angyar, 1964.) iznosi
ideju da materijalni ostaci/dokazi kulture pripadaju njihovim kreatorima i ko-
risnicima, onima ije su kulturno nasleè. Ista ideja je u amerikom zakono-
davstvu usvojena 1990. godine (NAGPRA 14), a u meùnarodnom zakono-
davstvu se oko tog pitanja i dalje vode sporovi (npr: Kwak 2005) ali sa ten-
dencijom usvajanja slinog koncepta vlasništva nad kulturnim artefaktima.15
Tako se tekst Ursule Legvin, kao što se dogodilo i s nizom drugih SF teksto-
va, pokazao ne kao imaginacija, nego kao anticipacija stvarnosti.
Ursula Legvin insistira na injenici da je svaki kontakt izmeù dva razum-
na i oseajna bia\osobe multikulturni dijalog,16 i, istovremeno, prvi kontakt –
jedan od najznaajnihih tematskih/motivskih vorišta ukupnog SF žanra (or-
èvi ZFFQ). Dve osobe nikada ne mogu da itaju/tumae\primenjuju kulturu
iz koje su potekli na isti nain, upravo zato što kultura nikada nije jednozna-
na. To vai ak i ako se kultura smatra nacionalno, teritorijalno ili bilo kako
drugaije grupno uokvirenom: dva Nemca, ili dva Srbina (odnosno dva Gete-
njanina ili dva Zemljanina) nikako ne moraju imati (i, po pravilu, nemaju) isti
odnos prema sopstvenom kulturnom nasleù, nauenim kulturnim pravilima,
niti se moraju kretati u istim okvirima svoje (line koliko i kolektivne) kultu-
re. Tako je multikulturalizam (iako ne imenom, koje je i tako suviše suvopar-
no i rogobatno za bilo koju vrstu literature) "otkriven" u tekstovima Ursule
Legvin, decenijama pre nego što je postao pomodna re u društvenoj/kultur-
noj teoriji (0/ 2006: 53) i u savremenoj politikoj retorici i praksi.
14
Native American Graves Protection and Repatriation Act, odnosi se ljudske
ostatke, pogrebne i svete predmete, kao i predmete koji su pripadaju kulturnom nasle-
ù pre-evropskog stanovništva Amerike.
15
To se, meùtim, danas u meùnarodnoj praksi najee tumai kao vlasništvo
aktuelnih nacionalnih država, koje se nalaze na teritoriji na kojoj su ranije/nekada ži-
veli kreatori tih artefakata, što otvara niz i teorijskih i praktinih pitanja odnosa kultu-
re, istorije, nacije i vlasništva, te je tako to jedna od kljunih tema za diskusiju u kon-
cipiranju meùnarodnog zakonodavstava na polju zaštite kulturnog nasleà.
16
Istovremeno, u potpuno relativistikom maniru postavlja pitanje relevantnosti
"injenice": "Samo uobrazilja... Nema injenice. injenica je jedna od naših najlepših
uobrazilja." (Ribar unutrašnjeg mora: Plesom do Ganama).

.. . 3. . 2 (2008)
"Ako odbijate bilo kakvu slinost sa drugom osobom ili vrstom osobe, ako smatra-
te da je ona u potpunosti drugaija od vas – kao što muškarci ine ženama, ili klasa
klasi, ili nacija naciji, možete da je mrzite, ili da je obožavate, ali u oba sluaja porie-
te njenu duhovnu ravnopravnost i ljudsku realnost. Pretvarate je u stvar, u odnosu na
koju je jedini mogui odnos – odnos moi. _ime kobno osiromašujete sopstvenu
stvarnost. Vi, u stvari, time pretvarate sebe u stranca."17 (Le Guin 1979/1993)
Oni koji uspostavljaju kontakt izmeù kultura, naroito u prvim godinama nje-
nog rada, po pravilu antropolozi su – svi mobili ekumena su i antropolozi, uz even-
tualna druga obrazovanja. Antropologija je shvaena kao nauka koja popravlja
svet, jer ljudima stvara osnove za mogunost uzajamnog razumevanja. I, iako sa-
ma kaže da su antropologija, psihologija i medicina jedine u potpunosti antropo-
centrine nauke (zaboravila je na istoriju, u kojoj se doduše prirodne pojave kao
poplave i zemljotresi mogu pojaviti kao deus ex machina), antropologija je, ipak,
jedina nauka koje se ona dosledno drži u svim svojim knjigama iz hainskog ciklu-
sa. Pritom ona sasvim jasno pokazuje da antropologija, shvaena onako kako je to
inio njen otac, kao nepolitika/neangažovana disciplina, ima ozbiljan problem:
"U prirodi Reja Ljubova nije bilo da se pita: 'Šta da radim?' Karakter i obrazova-
nje18 nalagali su mu da se ne paa u poslove drugih ljudi. Njegov zadatak bio je da
ustanovi šta oni rade, a unutrašnji poriv govorio mu je da ih ne sputava u tome. Više
je voleo da bude prosveen, nego da prosveuje; da traga pre za injenicama, nego za
Istinom. Ali ak se i najnemisionarskija duša, osim ako ne tvrdi da je lišena oseanja,
ponekad suoi s izborom izmeù delanja i nedelanja. 'Šta rade?' najednom je postalo:
'Šta radimo?' – a zatim: 'Šta moram da radim?'" (Hainske prie: Svet se kaže šuma)
To je problem s kojim se svako od antropologa-istraživaa u dodiru sa bilo ko-

jom kulturom (bila ona "tuà" ili "njegova", u sluaju antropoloških istraživanja at
home) sretne tokom karijere: da li ostati po strani ili se angažovati, kako se zaštititi
od emocionalnog uea u životu "izuavanih", kako izbalansirati odnos izmeù
"objektivne" nauke i zalaganje za prava ispitivanih itd. I, iako Ursula Legvin svoje
likove obuava da se drže po strani, u skladu s preovlaùjuim stavom antropolo-
ga iz oeve škole,19 njen izbor jeste akcija: za zaštitu slabijih, potlaenih, "dru-
17
Kako vidimo, tu je odgovor na pitanja koja se, ak i mnogo godina kasnije javljaju u
teorijskoj feministikoj literaturi kao literaturi Drugog/Drugih: "Ja... ukazujem na nain
gledanja na svet koji je karakteristian za dominantnu belu, mušku, evrocentrinu vladaju-
u klasu, na nain deljenja sveta kojim se jedan svemoni subjekt postavlja u centar, a mar-
ginalni Drugi konstruišu kao skupovi negativnih odlika. Šta ostaje od Drugog posle ovog
truda da se ona ili on dehumanizuju? Ona/on polako postaju predmet." (Hartsok 1995).
18
Ljubov, jedan od glavnih junaka romana, je naravno – antropolog.
19
"Mišljenje/prosuìvanje ukida razumevanje" (Telling, 3), ili: "Njen posao je bio
da ukine prosuìvanje i teoriju, da se osloni na evidenciju i posmatranje, da sluša i be-
leži ono što joj je reeno" (Telling, 4).

.. . 3. .2 (2008)
gih", gde se našla na istoj liniji sa savremenom post-kolonijalnom antropologi-

jom, koja je u potpunosti napustila ideju o samoj sebi iz prethodnih decenija, u ko-
jima nastojala da bude "neutralna" i "objektivna" (i time, po uvreženom mišlje-
nju, slina prirodnim naukama).20 Danas je sasvim uobiajeno stanovište da se
"polje antropološke prakse stalno širi, obuhvatajui primenjenu antropologiju, ak-
tivistiku antropologiju i studije socijalnih pokreta. Mi je vidimo prvenstveno kao stu-
dije uesnikih procesa, koji ukljuuju socijalne pokrete, dakle one koji se bave reša-
vanjem problema socijalne neravnopravnosti, ugnjetavanja, sukoba i nasilja."21
Pol i mo
Ursula Legvin je više puta izjavljivala da su njeni roditelji bili ravnopravni
partneri. Ipak, izgleda da je itav život porodice Kreber bio organizovan u
skladu s karijerom njenog oca. Teodora, Ursulina majka i Kreberova druga
žena, bila je po obrazovanju psiholog i antropolog, ali je – i pored akadem-
skog obrazovanja – bila nezaposlena, što i nije udno, s obzirom na to da je
vodila brigu o etvoro dece i da je, kako se iz Ursuline biografije vidi, zajedno
s itavom porodicom sledila njegova terenska istraživanja. Vremena za samo-
stalan rad i samopotvrìvanje (u smislu javnih priznanja i realizacije bilo ka-
kvih sopstvenih projekata) ona nije imala sve do kraja Kreberovog dugog ži-
vota. Tokom svog braka s Kreberom, Teodora je objavila samo jednu knjigu, i
to pred samu njegovu smrt, 1959. godine. Tek 1961. objavila je knjigu po ko-
joj e postati poznata: Iši u dva sveta (Ishi in Two Worlds) – priu iz ivota
svoga mua o oveku koga sama nikada nije upoznala – o Indijancu s kojim je
Kreber bio prijatelj i o kome on sam nikada nije napisao ni re. Dakle, iako
sposobna i talentovana, sve do muževljeve smrti živela je duboko u njegovoj
senci, što je nesumnjivo ostavilo trag na Ursulu, koja se smatra jednom od za-
etnica feministike literature (iako smeštene gotovo iskljuivo unutar granica
žanra).
20
Danas se antropolozi u itavom nizu škola obuavaju za društveno delovanje.
Njihovim primarnim poslom se smatra: "socijalno odgovorno bavljenje odgovorima
na pitanja koja su presudno važna u savremenom svetu" (The Stanford Department of
Anthropology, https://www.stanford.edu/dept/anthropology/cgi-bin/web/). Mladi an-
tropolozi se obuavaju "da mogu da odgovore odgovornostima nastave, istraživanja i
zastupanja zasnovanim na akcionom pristupu antropologiji" – program master i dok-
torskih studija iz socijalne i kulturne antropologije, na California Institute of Integral
Studies, za 2007/2008 godinu (http://www.ciis.edu/catalog/socialcultanthro.htm). Pro-
gram je 1999. redizajniran da osposobljava studente da se bave "pitanjima socijalne i
ekološke pravde u kontekstu multikulturalnog, postkolonijalnog sveta."
21
Maxwell School, Syracuse University, http://www.maxwell.syr.edu/anthro/

.. . 3. . 2 (2008)
Njene prve knjige, ipak, ostaju u okvirima rodno suprotstavljenih prostora,

odraženih na konceptualizaciju uspostavljanja društvene moi – heroji su mu-
škarci, dok žene, ak i kada su sposobne i spremne za menjanje sveta, ostaju
unutar koncepta muške raspodele moi (Semlejina ogrlica, Planeta izgnan-
stva, Grobnice Atuana). U Levoj ruci tame, na koju su se kasnije pozivale i
žene i ne-heteroseksualne osobe kao na manifest za osloboènje od diskrimi-
nacije, ona se, zapravo, ne bavi rodnim odnosima, nego ispituje koliko biolo-
ški preduslovi utiu na formiranje kulture/društva i, istovremeno, koliko je
ono što smatramo jedino moguom stvarnou samo jedna od njenih moguih
varijacija. Uspostavljanjem (a)simetrije izmeù polno/rodno podeljenog i time
uslovljenog sveta (Zemlje)22 i sveta bez polne/rodne dihotomije (Zime), ona
ukazuje na snagu kojom polna podela (= biologija) utie na kulturno obliko-
vanje stvarnosti. Klasinim pitanjima odnosa pola i moi23 bavi se u svojim
kasnijim romanima, gde daje i eksplicitne odgovore:
"mi, možda, upravo u svojoj seksualnosti bivamo najlakše porobljeni, i muškarci i

žene. Mogue je da na tom polju, ak i kao slobodni ljudi, nalazimo da je slobodu naj-
tee ouvati. U politici tela jesu koreni vlasti" (etiri puta do oproštaja: 4).
Po njenom viènju, koje je esto i u teorijskoj feministikoj literaturi, kon-

ceptualizacija žene/ženskog osnov je za kreiranje pojma Drugog, a time i za
sve odnose ne-razumevanja, koji se uspostavljaju u svim poznatim ljudskim
društvima/kulturama:
"Prolazi pored njega jedna žena... Nije nainjena, ne može se proitati, niti dohva-
titi. Ona je drugo, druga. Nije njemu dato da je shvati." (Ribar unutrašnjeg mora: Ple-
som go Ganama)
Odgovornost i sloboda: kreiranje boljeg društva

U vreme kada Ursula Legvin formira svoj hainski svemir i svet Zemljo-
morja (prve prie iz oba ciklusa objavila je 1964. godine), rasna segregacija u
SAD je i dalje izuzetno živa, a pokret za prava crne "manjine" je u punom za-
mahu. Veliki marševi i demonstracije za ukidanje rasne segregacije na ame-
rikom Jugu (1960, 1963, 1964) potresali su zemlju. Univerziteti u južnim dr-
žavama odbijali su da prime prve crne studente ak i na osnovu presuda Vr-
hovnog suda SAD, što je izazivalo žestoke sukobe izmeù boraca za graàn-
Iz te, prve, podele proistiu sve ostale.

22
"[M]i moramo razumeti kako mo deluje, i stoga nam je neophodna upotrebljiva
23
teorija moi. Gde je nai Kako je razviti? Mogu li se odnosi moi izmeù polova
uporediti sa drugim odnosima moi" (Hartsok 1995)

.. . 3. .2 (2008)
ska prava i slobode, s jedne, i boraca za ouvanje porznatog stanja u raspodeli

moi, s druge strane. Kju-klus-klan je otvoreno jahao u zaštitu supremacije
bele rase... Predsednik Kenedi je 1963. godine na nacionalnoj televiziji održao
govor o graànskim pravima, koji se odnosio na ukidanje rasne segregacije.
Tokom leta 1964. godine ubijeni su aktivisti Pokreta za graànska prava u Mi-
sisipiju, što je skrenulo panju itave zemlje (a i zemalja van SAD) na i dalje
aktuelni problem odnosa u južnim državama. Iste godine usvojen je Zakon o
graànskim pravima, a 1965. i Zakon o pravu glasa, kojim su de jure crni i be-
li-a-siromašni Amerikanci izjednaeni s dominantnom belom veinom. Martin
Luter King, predvodnik borbe za crnaka graànska prava, dobio je Nobelovu
nagradu za mir 1964. godine, a 1968. je ubijen u atentatu. Zakonodavna aktiv-
nost na ukidanju rasne segregacije u SAD završena je 1975. godine, ali se, u
praksi, borba za njeno ukidanje u svakodnevnom životu nastavila sve do kraja
osamdesetih godina 20. veka, a u nekim segmentima (kao borba za ukidanje
etnike i klasne segregacije) traje do danas.24
Od samog poetka spisateljskog rada Ursule Legvin, u oba paralelna sve-
mira (hainskom i Zemljomorju) kojima e ona ostati verna do današnjeg da-
na,25 ljudi su uglavnom razliitih nijansi smeè boje. Prvi tamnoputi heroj bila
je plavokosa Semleja iz Semlejine ogrlice (1964.), koju su naslednici junaci u
Rokanonovom svetu (1966.), a zatim i svetski poznati arobnjak Ged (*arob-
njak Zemljomorja, 1968.) i Dženli Ai, antropolog i kulturni morfolog, osoba
zadužena za prvi kontakt s ljudima s planete Geten/Zima (1969.).26 Njeni ju-
naci su uglavnom razliitih tonova smeè boje, a ima svetova (doduše kasnije
konstruisanih, kao što je Verel – *etiri puta do oproštaja, 1996), gde se hije-
rarhija uspostavlja na osnovu boje kože, ali u obrnutom smeru – tamnija koža
oznaava pripadnost vladajuoj klasi i isto je toliko negativna kao i bilo koji
drugi odnos moi\dominacije, uspostavljao se on na rasnim ili na polnim razli-
kama.
Godina u kojoj objavljuje roman Leva ruka tame (1969), na osnovu koga
e stei svetsku slavu, vreme je rata u Vijetnamu i, istovremeno, žestoke anti-
24
Afro-ameriki muzej osnovan je, ipak, u okviru Smitsonovog instituta tek 2007.
godine (i postoji još uvek samo u virtuelnom obliku, dok se fiziko otvaranje oekuje
2010. godine), što je, zapravo bilo konano javno prihvatanje injenice da Afro-ame-
rikanci imaju svoju kulturu, istoriju i tradiciju, koje se u mnogome razlikuju od ofici-
cijelne/vladajue kulture, istorije i tradicije belih Amerikanaca.
25
Poslednja dva dela ciklusa o Zemljomorju objavljena su 2001. godine.
26
Simptomatino je da su Getenjani, uprkos svojoj neobinoj androginosti, beli.
Tu se ona, zapravo, poigrava stereotipima, postavljajui itaocu pitanje: šta je teže
prihvatljivo – belac neodreènog pola ili polno jasno definisani crnac, dajui mu od-
govor da sve te razlike nisu bitne, da je uprkos njima mogu ljudski kontakt, ali je pre
toga neophodno da se u potpunosti zaborave (fizike/vizuelne) razlike i, istovremeno,
kulturno uslovljeni stereotipi.

.. . 3. . 2 (2008)
ratne kampanje u SAD, ali i neposredno posle francuskog maja '68, koji je
proizveo širok talas studentskih demonstracija širom sveta, sa snom o Revolu-
ciji i sloganom *e jo -ivi (e Gevara je ubijen 1967. godine u Boliviji). Ne-
sumnjiv marksistiki uticaj na zbivanja iz 1968. godine, utisnuo je peat i u na
prozu Ursule Legvin. Ve u prvim romanima, naroito u *oveku praznih ša-
ka, ona razmatra ideju mogunosti uspostavljanja pravednog društva, društva
u kome bi svi ljudi zaista imali iste šanse. Ipak, ona pravi znaajan otklon od
koncepta društva zasnovanog na kolektivnim pravima/slobodama, koje se (u
njenim romanima, kao i u životu) uvek pretvara u neku vrstu dominacije, pre-
ma društvu individualnih prava i sloboda:
"... svaka vladavina je tiranija. Dužnost pojedinca jeste da ne prihvati nikakvu tirani-
ju, da bude zaetnik vlastitih inova, da bude odgovoran. Jedino ako tako bude postu-
pao, drutvo e iveti, menjati se, prilagoàvati se i opstati." (ovek praznih šaka: 12)
U tom smislu ona vidi i svoj lini angažman:
"Apsolutna sloboda je apsolutna odgovornost. Posao pisca, kako ga ja vidim, je da

govori istinu. Pievu istinu – niiju drugu." (Le Guin 1979/1993)
Iako uverena da je revolucija (kao promena meùljudskih odnosa, naroito

odnosa moi) neophodna – bavi se revolucijama u raznovrsno konstruisanim
društvenim kontekstima, koji se svi, ipak, mogu prepoznati u zemaljskoj istoriji
(uglavnom savremenoj). U potpuno postmodernom maniru, slino Fukou (Ho-
rovic 1987: 63-64), ona veruje da uspešan otpor potinjavanju proizvodi novi,
obrnuti diskurzivni identitet i da se, u tom procesu, stvara novo potinjavanje
(etiri puta do oproštaja). Zbog toga ona revoluciju ne vidi kao trenutak sukoba
i poraza/pobede, ne vidi je u terminima rata. Za nju je revolucija proces:
"Revolucija je u duhu pojedinca, ili nije nigde. Ona je za sve, ili nije ništa. Ako joj se
ikada može sagledati kraj, onda nee nikada uistinu poeti." (ovek praznih šaka: 12),
Istovremeno, ona prepoznaje nove oblike dominacije koji se uspostavljaju

u savremenim društvima koja su, bar naizgled, rešila pitanja rasne i rodne ne-
ravnopravnosti, a proistiu iz tehnološkog razvoja i socijalno-ekonomskih
promena, kao i naina konstruisanja sveta u svesti pripadnika najširih društve-
nih krugova:
"Imperijalizam visoke tehnologije jednako je nadmen kao i onaj stari, rasistiki; teh-
nofil smatra da se uopšte 'ne raunaju' oni ljudi koji ne furaju najnoviji fazon, koji nisu u
Mreži, ne poseduju najmodernije sprave. To su proli, mase, bezlina rulja... nova opera-
tivna definicija pojma 'ljudi' glasi: to su samo oni koji imaju pristupa do jedne izuzetno
složene, brzo rastue industrijske tehnologije. A sama re Wtehnologija', opet, odnosi se

.. . 3. .2 (2008)
iskljuivo na takvu. ula sam kad je jedan ovek rekao, savršeno ozbiljno, da starosede-
oci Amerike, pre no što su ih belci osvojili, nisu imali tehnologiju. Kao što svi znamo,
grnarija je prirodna pojava, ispletene košare dozrevaju na suncu, a grad Mau Piu je
spontano iznikao na vrhu planine." (Ribar unutrašnjeg mora: Uvod)
Ona, istovremeno, ne pokušava da pronaè rešenje za problem uspostavlja-

nja odnosa moi – osnovni problem kojim se bavi tokom decenija svog pisa-
nja, ali ipak, nudi empatiju kao mali mogui iskorak u pravcu prevazilaženja
svih vrsta sukoba u razliitim okvirima odnosa moi i bilo koje druge vrste
nerazumevanja izmeù razumnih bia (Hainske pri&e: Prostranija od carsta-
va i sporija, Dvanaest &etvrti vetra: Oni što odlaze iz Omelasa).
Ona i "mi"
Na kraju, može se postaviti pitanje zbog ega za domau etnologiju/antropo-
logiju može biti vano (emu "služi") razmatranje opusa jedne amerike knji-
ževnice, ma koliko on bio povezan s antropologijom i ma koliko uticao na pro-
menu stvarnosti u nekoj drugoj zemlji, pa bila ona i centar svetske moiq kako
to može pomoi razumevanju naše stvarnosti, sada i ovde? Možda i ne može,
iako su romani Ursule Legvin prevoèni i štampani u Srbiji još od kraja sedam-
desetih godina 20. veka (Leva ruka tame je prvi put objavljena 1979. godine u
biblioteci Kentaur, a posle toga u jos dva izdanja: 1987 i 1991. godine), a aktu-
elno glasanje (12. maja 2008. godine) o omiljenim SF autorima, gde zauzima
visoko peto mesto s tendencijom daljeg uspona, nesumnjivo govori o injenici
da je i danas itana.27 Meùtim, postavlja se pitanje koliko njeni stavovi imaju
dodira s aktuelnim svetonazorom u Srbiji i (ako imaju/nemaju) da li mogu i ka-
ko da utiu na njegovu promenu? Neki od citata iz njenih knjiga zvue kao di-
rektan opis/komentar balkanskih zbivanja iz devedesetih godina 20. veka:
"Roèni u mranoj senci zloupotrebljene vlasti, postavljamo mir izvan našeg sve-
ta, kao svetlo koje nam je vodilja, ali ostaje nedostižno. Sve što umemo jeste da se bo-
rimo. Ako iko od nas uspe stvoriti neki mir u svom životu, to je samo poricanje da se
rat nastavlja, senka senke, dvostruko neverovanje." (etiri puta do oproštaja: 1)
Ili iz istorije Srbije:

"Uvek su, uvek, mladi muškarci bili spremni da pojure i da ubijaju koga god im stari
ljudi oznae kao protivnika: da ubijaju jedni druge, ili žene, starce, decu; uvek se imao
voditi još neki rat u ime mira, slobode, pravde, Boga." (etiri puta do oproštaja: 1)
A kada su se ratovi završili:
27
Top10.co.yu, http://www.top10.co.yu/vote.asp?catid=62&listid=499&itemid=5313

.. . 3. . 2 (2008)
"... kao da nije bilo ... niega od svega toga. Ne priaju više o ratu. Nije se dogo-
dio. Nismo vodili ratove." (etiri puta do oproštaja: 2)
Simptomatino je da je nauna fantastika, koja je tokom sedamdesetih i

osamdesetih godina 20. veka na jugoslovenskom prostoru doživela izdavaki
bum (a od toga je najvei deo knjiga i asopisa objavljivan u Srbiji), tokom ra-
tova, sankcija i ukupnog razgraìvanja svih sistema vrednosti u devedesetima
naglo nestala iz tržišne ponude, da bi se vratila tek posle 2000. godine. Naravno,
kako je jedna od kljunih tema, ne samo tekstova Ursule Legvin nego ukupne
naune fantastike, prevazilaženje granica – od granica uslovljenih kulturom,
preko onih koje postavljaju psihike ili fizike karakteristike ljudskih bia, do
granice izmeù ljudskog i ne-ljudskog kao poslednje i najznaajnije, ukupna SF
produkcija ukazuje na besmislenost zatvaranja u državne, verske ili nacionalne
okvire, pokazujui da su razlike izmeu ljudi znatno manje od slinosti i da se,
relativno lako, mogu prevazii (Gavrilovi 1T8^). _ako nauna fantastika u tom
periodu nikako nije bila poželjna kao društveni/kulturni proizvod, jer je podri-
vala nacionalnu homogenizaciju, odnosno težnju za uspostavljanjem vrste gra-
nice prema Drugima, ma kako oni bili definisani. Ona sama je, posebno, posta-
vljala pitanja o smislu rata,28 rodoljublju,29 patriotima i izdajnicima,30 totalitari-
zmima31 – dakle svim pitanjima koja nisu bila politiki prihvatljiva u ratnim go-
dinama i vremenu rekonstrukcije nacionalnog identiteta.
Meùtim, sama mogunost usvajanja antropoloških koncepata spakovanih u
formu popularno-kulturnog proizvoda, daje antropologiji, kako svetskoj, tako i
domaoj, alat kojim se može uticati na promenu društvenog/kulturnog okruže-
nja. Naravno, uticaj direktno zavisi od talenta onoga ko prezentuje antropološke
postavke, kao i povezanosti proizvoda s lokalnom popularnom kulturom.32
Upravo raskošni talenat Urslule Legvin je, u svetu u kome su njeni romani
kontinuirano itani, nesumnjivo doprinosio promeni stereotipa i kreiranju no-
28
"[K]ada se jedanput složimo oko toga da li nešto treba preduzeti ili ne, postajemo vrlo
uporni, a kada se naša upornost suoi s tuòm tvrdoglavou, može da doè do neke vrste
rata, do borbe ideja, do jedinog oblika rata koji se uopšte može dobiti." (apljino oko: 3)
29
"Voleti Boga i zemlju, to je kao oganj, prijatelj divan, a neprijatelj strašan; samo
se deca igraju vatrom", ili: "ovi mladi Rodoljubi žive u svetu kratkih života. Zahtevi,
nasilje, neposrednost, i smrt, za šta? Za jednu uskogrudost, jednu mržnju, jedno fiksa-
nje drogom vlasti." (etiri puta do oproštaja: 4).
30
"Ne znam ta je to to oveka ini izdajnikom. Nijedan ovek ne smatra sebe iz-
dajnikom; ova okolnost otežava da se doè do odgovora." (Leva ruka tame: 3).
31
"Sekularni teroristi ili sveti teroristi, u emu je razlika?" (Telling: 3).
32
Otuda nije udno što sjajni SF romani Borislava Pekia (1999, Besnilo) nisu
imali veeg uticaja – nisu pripadali žanru koji je blizak lokalnoj kulturi, niti su ak
tretirani kao žanrovska literatura koja bi bila kontinuirano preporuivana najširem
krugu italaca.

.. . 3. .2 (2008)
vog, tolerantnijeg pogleda na svet, pre svega zahvaljujui njenom nastojanju

da stimuliše i ohrabri svoje itaoce da razmišljaju u etikim terminima, ak i
ako se, na kraju, njihov etiki sud razlikovao od njenog. (Cummins 1992).
Njeno uverenje je, ipak, potpuno jasno: ako se prihvate srea i blagostanje
plaeni nesreom samo jedne jedine osobe, ako sudbina pojedinca nije važna,
onda – po njenom uverenju – sve prestaje da ima smisla. I zbog toga oni na
koje se Ursula Legvin oslanja i kojima se obraa, odlaze iz Omelasa, u potrazi
za nekim drugim mestom, možda manje sjajnim, srenim i bogatim, ali svaka-
ko ljudskijim.
Izvori:
*apljino oko, Beograd: Prosveta 1985.

Rokanonov svet, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga 1987.
Planeta izgnanstva, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga 1987.
Grad opsena, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga 1987.
Zemljomorje, Beograd: Polaris 1988.
Tehanu, Beograd: Polaris 1990.
Leva ruka tame, Beograd: Polaris, 1991.
*ovek praznih aka, Beograd: Polaris, 1991.
Hainske pri&e, Beograd: Polaris, 1991.
Stalno se vraajui kui, Beograd: Polaris, 1992.
Dvanaest &etvrti vetra, Beograd: Polaris 1993.
Ruža kompasa, Beograd: Polaris 1994.
Ribar unutrašnjeg mora, Beograd: Polaris 1995.
*etiri puta do oprotaja, Beograd: Polaris 1996.
Telling, London: Gollancz, 2001.
Literatura:
Barnard, Frederick. 2004. Herder on Nationality, Humanity, and History, Montreal:

McGill-Queen's Press – MQUP.
0/, =". 2006. "2# +4!"4 9"4 ! "2
4!3+> #**2*3+> "!0% ! !*3 %"#, !: ?.
-%2 (!".)

,
"'*+ *! 5$: ?9"+ ZZ, ", y1-74.
Burns, Tony. 2004. Marxism and science fiction: A celebration of the work of Ursula
K. Le Guin, Capital & Class, Winter.
Cummins, Elizabeth. 1992. Understanding Ursula K. Le Guin, Columbia, SC:
University of South Carolina Press.
orèvi, Ivan. 2004. Prvi kontakt, Kultura – *asopis za teoriju i sociologiju kulture
i kulturnu politiku 107/108, Beograd, 205-219.

.. . 3. . 2 (2008)
Gavrilovi, Ljiljana. 1986. Nauna fantastika – mitologija tehnološkog društva,

Etnološke sveske VII, Beograd-Topola, 58-64.
Hartsok, Nensi. 1995. Fuko o moi: teorija za žene?, Ženske studije 1, Beograd: Centar za
ženske studije, http://www.zenskestudie.edu.yu/index.php?option=com_content&
task=view&id=142&Itemid=41
Horowitz, Gad. 1987. The Foucaultian Impasse: No Sex, No Self, No Revolution,
Political Theory 15 (1), 61-80.
%, $"*!. 1973/2007. / , "+ *+: http://www.rastko.
org. yu/rastko/delo/11833
Le Guin, Ursula. 1979/1993. Language of tne night: Essays on Fantasy and Science
Fiction, http://killian.com/earl/LanguageOfTheNight.html, http://findarticles.com/
p/articles/mi_m1510/is_n82/ai_15297586
Legvin, Ursula. 1984. Nauna fantastika i gospoà ]raun, Monolit l, Beograd
Le Guin, Ursula. 1997. Changing Kingdoms: A Talk for the Fourteenth International
Conference on the Fantastic in the Art, March 17-21, 1993, in: M. A. Morrison
(ed.), Trajectories of the Fantastic: Selected Essays from the Fourteenth
International Conference on the Fantastic in the Art, Westport, CT: Greenwood
Publishing Group, 3-12.
Llobera, Josep. 1994. The God of Modernity: The Development of Nationalism in
Western Europe, London-Oxford: Berg Publishers.
%3%/, %. 2006. – '"
, 0+ 99+ ZF, ": 5"#*+ 0+
2".
Kroeber, Karl and Clifton. 2003. Ishi in Three Centuries, Lincoln: University of
Nebraska Press.
Kwak, Sun-Young. Spring 2005. World Heritage Rights Versus National Cultural
Property Rights: The Case Of The Jikji, Human Rights Dialogue 2 (12): Cultural
Rights, Online Exclusive, http://www.cceia.org/resources/publications/
dialogue/2_12/online_exclusive/5153.html
+%/, 0. 2003. '
– '

"
", 0+ 99+ 1Z, ":
5"#*+ 0+ 2".
Wolf, Eric R. 2003. Alfred L. Kroeber, in: Sydel Silverman, (Ed.), Totems and
Teachers, Walnut Creek, CA: AltaMira Press, 35-55.
6+/, . 2006. 5"> !: #"4 "#0+ #"!3%
*%"4 B"-+B%*,
1 (2): 27-43.
ivkovi, Zoran. 1987. Desna ruka svetlosti Ursule Legvin, u: U. Legvin, Rokanonov
svet, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga, 7-38.

.. . 3. .2 (2008)
Lilj ana G avrilovi
The guide from Omela s:

action anthropology with miracle icing
Literary piece by Ursula Legvin, a science fiction author, is linked with

theoretical, as well as practical anthropology, in several ways. Her life, education,
prose production and reception of her work create a whole, which is in many ways
related with anthropology on the one, and the changes in the modern world on the
other. Her work has, owing to its great popularity, contributed to a great extent to the
adoption of some primarily anthropological thesis with the broadest population (not
only among Americans) and thus significantly influenced the change of the public
discourse-the shaping of the contemporary ideal picture of the world.
Key words: Ursula Lengvin, racism, feminism, science fiction, anthropology
Lilj ana G avrilovi
Le guide d’ Omelas: a nthropologie d’action
L’oeuvre littéraire d’Ursula Le Guin, auteur de science-fiction, entretient des liens

multiples avec l’anthropologie tant sur le plan théorique que sur le plan pratique. Sa
vie, sa formation, sa production littéraire et sa réception constituent un ensemble
associé à plusieurs niveaux avec l’anthropologie, d’une part, et les changements du
monde contemporain, d’autre part. Grâce à son immense popularité, son oeuvre a
contribué de façon significative à l’adoption de certaines thèses anthropologiques
dans la population la plus large, sans se limiter au seul continent américain. Ainsi, elle
a exercé une influence considérable sur la transformation du discours public ou, en
d’autres mots, sur la constitution de l’image contemporaine du monde idéal.
Mots-clés: Ursula Le Guin, racisme, féminisme, science-fiction, anthropologie

.. . 3. . 2 (2008)
ORIGINALNI NAUNI RAD UDC 316.356.2
Zorica Ivanovi
Q izu>avanju srodstva u poslednjim decenijama XXveka*
Apstrakt: Kao klasino polje antropološkog izuavanja, studije

srodstva nisu ostale van procesa kritikih promišljanja i dekonstruk-
cije teorijskih i analitikih kategorija i vrednosti discipline koji odli-
kuju savremenu antropološku teoriju. Kao i u sluaju promena u op-
štoj antropološkoj teoriji i praksi, uzroci koji su doveli do transfor-
macija u studijama srodstva rezultat su teorijskih rasprava i kontro-
verzi u okviru discipline, ali u znaajnoj meri i vandisciplinarnih
uticaja, faktora koji su spoljašnji u odnosu na antropologiju kao di-
sciplinu. U lanku se ukazuje na kontradiktoran karakter savreme-
nog perioda u studijama srodstva, uz nastojanje da se pruži odgovor
na pitanje šta se uopšte podrazumevalo pod sintagmom "kriza srod-
stva" i da li je kriza predstavljala opštu odliku antropoloških izua-
vanja u tom periodu. Posebna pažnja je posveuje kritici formalizma
klasinih teorija srodstva i perspektivama koje su imale za cilj da
dokažu da "srodstvo ne postoji".
Klju>ne re>i: antropologija, studije srodstva, refleksivnost, "kriza

srodstva", nove perspektive
Sedamdesete godine dvadesetog veka:

pogled na studije srodstva koje se menjaju
Teoretiari koji se bave istorijom discipline i studija srodstva smatraju da se o
savremenim antropološkim izuavanjima srodstva može govoriti od šezdesetih i
posebno sedamdesetih godina dvadesetog veka kada dolazi do znaajnih promena
u odnosu na dotadašnja shvatanja predmeta, metoda i ciljeva ove vrste istraživa-
nja. Ako sledimo periodizaciju uobiajenu u literaturi, radi se o etvrtom perio-
du u istoriji antropološkog izuavanja srodstva koji traje do danas.1 Poslednja
etvrtina prošlog veka predstavlja period oštrih teorijskih rasprava i kontroverzi,
*
lanak je rezultat rada na projektu "Antropologija u 20. veku: Teorijski i
metodološki dometi" (Ministarstvo nauke Republike Srbije, ev. br. 147037).
1
F. Zimmermann, Enquête sur la parenté, Presses Universitaires de France, Paris,
1993, 34-35.

.. . 3. . 2 (2008)
108 ZORICA IVANOVI
kada antropologija prolazi kroz znaajne promene svojih koncepcija i ciljeva.

Kao klasino polje antropološkog izuavanja, studije srodstva nisu ostale van
procesa kritikih promišljanja i dekonstrukcije teorijskih i analitikih kategorija
i vrednosti discipline koji odlikuju savremenu antropološku teoriju koja je, kako
naglašava Henrijeta Mur, postala visoko refleksivna aktivnost.2 Imajui u vidu
karakter i znaaj transformacija do kojih dolazi u ovom polju antropološkog iz-
uavanja, podela na izuavanje srodstva u klasinoj i savremenoj antropologiji
ima svoje ne samo hronoloko, ve i teorijsko i epistemološko opravdanje.
Za razliku od klasine antropologije, kada je bilo mogue identifikovati
dominantnu paradigmu koja je u odreènom istorijskom periodu teorijski i
metodološki usmeravala studije srodstva, tokom poslednje etvrtine prošlog
veka se suoavamo sa razliitim mišljenjima o statusu srodstva u okviru disci-
pline, kao i o mogunostima i nainima njegovog izuavanja. Može se rei da
je to doba teorijske i epistemološke nesigurnosti i neusaglašenosti ili vreme
"krize srodstva", kako ovu fluidnu situaciju dijagnostikuju neki teoretiari.3
Proces preispitivanja osnovnih pretpostavki na kojima je ova vrsta istraživanja
bila razvijena teoretiari razliito oznaavaju, ali su saglasni u pogledu znaa-
ja razvoja novih pristupa, interpretativnih modela i aspekata analize. S obzi-
rom na promene u odnosu na klasine antropološke teorije i paradigme, Zi-
merman smatra da s pravom možemo govoriti o "novom licu" antropologije
srodstva.4 Ukratko, od sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi do pro-
mena u statusu, obimu i teorijskim i epistemološkim pretpostavkama na koji-
ma su konstituisane studije srodstva u savremenoj antropologiji.5
Kritika proizvodnje antropološkog znanja o socijalnim odnosima koje nazi-
vamo srodstvo, povezana je kako s procesom teorijskih i metodoloških promena
u okviru discipline, tako i s transformacijama u okviru šireg društvenog polja u ko-
me antropologija deluje i koji predstavlja konstitutivni element u definisanju nje-
nog diskursa, istraživakih polja, problema i interpretativnih modela.6 Kao i u
2
H. L. Moor, Anthropology at the Turn of the Century, u: H. L. Moor (ed.),
Anthropological Theory Today, Polity Press, Cambridge, 1999 : 9.
3
P. P. Schweitzer, Introduction, u: P P. Schweitzer (ed.), Dividends of Kinship.
Meanings and Uses of Social Relatedness, Routledge, London and New York, 2000 :
4; M.G. Peletz, Kinship Studies in Late Twentieth-Century Anthropology, Annual Re-
view of Anthropology, Vol. 24, 1995 : 345.
4
F. Zimmermann, op. cit. 205.
5
M. G. Peletz, op. cit. 345; L. Stone, Introduction: Theoretical Implications of New
Directions in Anthropological Kinship, u: L. Stone (ed.), New Directions in Anthropolo-
gical Kinship, Roman & Littlefield Publishers, New York, Oxford 2001: 1; L. Holy,
Anthropological Perspectives on Kinship, Pluto Press, London and Chicago, 1996 : 4; F.
Zimmerman, op. cit. 35, 205.
6
Z. Ivanovi, Antropološka kritika teze o "braku kupovinom žena" kao prilog promi-
šljanju interdisciplinarnosti, Etnoantropološki problemi, n. s. god. 2, sv. 4, 2007 : 164.

.. . 3. .2 (2008)
STUDIJE SRODSTVA KRAJEM 20. VEKA... 109
sluaju promena u opštoj antropološkoj teoriji i praksi, o emu sam pisala na

drugom mestu, uzroci koji su doveli do transformacija u studijama srodstva re-
zultat su teorijskih rasprava i kontroverzi u okviru discipline, ali i vandiscipli-
narnih uticaja, faktora koji su spoljašnji u odnosu na antropologiju kao discipli-
nu.7 Majkl Pelec, na primer, istie znaaj interne kritike koju su pokrenuli Rod-
ni Nidam i Dejvid Šnajder kao i uticaj feministikog, struktural-marksistikog i
istorijskog pristupa koji se razvijaju u ovom periodu. On takoè naglašava zna-
aj "repatrijacije studija srodstva" i poetak izuavanja zapadnih društava, kao i
razvoj novih reproduktivnih tehnologija (NRT) i s tim povezana pitanja koja se,
izmeù ostalog, odnose na razliite aspekte srodstva kod osoba istopolne seksu-
alne orijentacije.8 Na slian nain, imerman ukazuje na nekoliko osnovnih fak-
tora i posebno istie: teorijske kontroverze u okviru discipline i znaaj najde-
rove kritike "spontanog naturalizma" u studijama srodstva; usmeravanje antro-
pologije na Zapad kao predmet istraživanja; prodor istorije u polje antropologi-
je; ideološki šok izazvan talasom sociobiologije; razvoj feministike kritike u
društvenim naukama; nove tehnike biološke reprodukcije uz medicinsku asi-
stenciju (NRT)). Smatra da su odluujui znaaj za postavljanje novih pitanja i
razvijanje novih perspektiva imali uticaji koji su dolazili van antropologije.9
Linda Stoun takoè ukazuje na te faktore posebno naglašavajui važnost obno-
vljenih rasprava o odnosu srodstva i biologije do kojih je došlo pod uticajem ka-
ko Šnajderove kritike evropocentrizma i biologizma u studijama srodstva, tako i
pod uticajem razvoja neo-darvinistike evolutivne biologije.10 I drugi savremeni
teoretiari i teoretiarke daju slina objašnjenja i uglavnom naglašavaju znaaj
one perspektive koja je najbliža njihovoj teorijskoj poziciji. Za Švajcera je to
burdijeovska instrumentalistika perspektiva koja preispituje funkcije i upotrebe
srodstva i srodnikih veza u razliitim društvenim kontekstima i situacijama.11
Džejn Kolijer i Silvija Janagisako kao osnovne kategorije, koje su dovele do
razvoja novih orijentacija u studijama srodstva, identifikuju "analizu kulturnih
znaenja", "sistemske modele nejednakosti" i "istorijsku analizu". Smatrajui da
srodniki i rodni (gender) odnosi ne predstavljaju razliite analitike domene
ve da su nerazdvojivo povezani, u analizama ovih autorki se rod, mo i razlika
pojavljuju kao kljuni koncepti.12
7
v. Z. Ivanovi, Pogled na savremene transformacije antropološke teorije i prakse,
Antropologija, asopis odeljenja za etnologiju i antropologiju, br.6, 2008, u štampi
8
M. G. Peletz, op. cit. 343 i d.
9
10
L. Stone, Introduction. The Demise and the Revival of Kinship ... 241-256; In-
troduction: Theoretical Implications of New Directions in Anthropological Kinship ...
8-9, 11-12.
11
P. P. Schweitzer, op. cit. 13-16 i d.
12
J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako, Toward a Unified Analysis of Gen-
der and Kinship, u: J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Gender and

.. . 3. . 2 (2008)
110 ZORICA IVANOVI
Uopšteno posmatrano, može se rei da meù teoretiarima srodstva postoji

saglasnost oko osnovnih uzroka koji su imali odluujui uticaj na savremene
transformacije ovog istraživakog polja i razvoj novih pristupa i aspekata is-
traživanja u periodu od sedamdesetih godina prošlog veka: 1. interna kritika
studija srodstva šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i razvoj novih
teorijskih orijentacija i perspektiva; 2. uticaj feministike teorije i kritike; 3.
poetak istraživanja srodstva u zapadnoevropskim društvima; 4. razvoj bio-
tehnologija (novih reproduktivnih i genetskih tehnologija); 5. srodstvo postaje
predmet izuavanja i drugih disciplina (od istorije i sociologije do neo-darvi-
nistike evolutivne biologije).
Karakter i znaaj promena u studijama srodstva postaje oigledan ako ima-
mo u vidu da su u prethodnim periodima, kako u evropskoj, tako i severnoa-
merikoj antropologiji, dominirale razliite vrste formalne analize koje su pa-
žnju usmeravale pre svega na srodniku terminologiju, principe porekla i
brana pravila. Ukratko, na formalnu logiku razliitih branih i srodnikih si-
stema kao interno strukturiranih celina. U tom smislu je bio znaajan talas kri-
tikih preispitivanja i udaljavanja od strukturalistike teorije o branim save-
zima (engl. alliance theory; fr. théorie de l’alliance de mariage) koja je pred-
stavljala dominantnu paradigmu u evropskim studijama srodstva u prvim de-
cenijama posle Drugog svetskog rata. Meùtim, to ne znai da je struktural-
funkcionalistika teorija o grupama porekla (engl. descent theory; fr. théorie
de groupes de filiation), koja je predstavljala najznaajniju orijentaciju u prvoj
polovini dvadesetog veka, nestala. Naprotiv, voène su oštre debate izmeù
zastupnika ovih razliitih istraživakih paradigmi o tome da li suštinu srodstva
predstavljaju odnosi koje nazivamo krvnim srodstvom (engl. kinship; fr. pa-
renté) i poreklom (eng. descent; fr. filiation/descendance) ili brak i brane
razmene koje dovode do uspostavljanja veza afinalnog srodstva. Iako su Dimo
i drugi antropolozi ukazivali da dve teorije ne iskljuuju jedna drugu, rasprave
poput one izmeù ortesa i Lia su na jasan nain pokazivale nepomirljivost
ovih teorijskih pozicija, pre svega u britanskoj antropologiji.13 Radilo se, da-
nas znamo, o "vetakoj raspravi" jer ni jedna od ovih paradigmi nije mogla
da objasni razliite aspekte sistema srodstva.14 Sredinom prošlog veka u ame-
rikoj antropologiji i studijama srodstva je dominirala statistika analiza koju
Kinship. Essays Toward a Unified Analysis, Stanford University Press, Stanford 1987:
14-50.
13
L. Dumont, Descent, Filiation and Affinity, Man, Vol. 61, 1961 : 24-25; E.
R.Leach, The Structural Implications of Matrilineal Cross-Cousin Marriage, The Jo-
urnal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 81, Nº
1/2, 1951: 23-55; M. Fortes, Filiation and Affinity: A Rejoander to Dr. Leach, Man,
Vol. 59, 1959 : 206-212.
14
M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté, Fayard, Paris, 2004 : 127.

.. . 3. .2 (2008)
je razvio Džordž Mardok u svom nastojanju da formalizuje antropološki me-

tod i utvrdi zakontosti srodnikih sistema i njihov odnos sa društvenom struk-
turom. Svoju, danas osporenu, tezu o vezi izmeù srodnikog sistema i dru-
štvene strukture je nastojao da dokaže meù-kulturnim statistikim poreènji-
ma i na taj nain ostaje beskonano udaljen od perspektive koju razvija Levi-
Stros.15 Pod uticajem Mardokovog rada, u amerikoj antropologiji e biti revi-
talizova formalna analiza srodnike terminologije ije je temelje postavio još
Kreber poetkom dvadesetog veka. Meùtim, radilo se o razliitoj vrsti for-
malizma od onog koji odlikuje strukturalizam i teoriju branih saveza. Dalji
razvoj i svoj poseban izraz ovaj pristup e dobiti u radovima amerikih "for-
malista" koji e tokom pedesetih godina razviti pristup poznat pod nazivom
etnonauke (komponencijalna analiza) kao ranu fazu u razvoju kognitivne an-
tropologije.16 Intelektualna tradicija amerikog formalizma u studijama srod-
stva, iji su istaknuti predstavnici Vord Gudinaf, Harold Šefler i Flojd Lan-
sberi, je razvijena na postulatu da genealogija predstavlja univerzalni jezik
srodstva i da sva društva i sve kulture u svojim definicijama srodnikih veza
genealogiji pridaju privilegovan položaj.17 Naime, ovi teoretiari srodstva su
smatrali da "primarne" kategorije genealoških veza (otac, majka, muž, žena,
kerka, sin) predstavljaju univerzalno jezgro svakog srodnikog sistema i na
taj nain su revitalizovali tezu Malinovskog o univerzalnosti nuklearne poro-
dice. Ukratko, pokušali su da dokažu da u svim terminologijama srodstva po-
stoji sistematska primena ovih osnovnih srodnikih termina u oznaavanju
udaljenih srodnika (tzv. ekstenzionalistika teza).18
Preisptivanje teorijskih i epistemoloških pretpostavki na kojima su poiva-
le studije srodstva u klasinoj antropologiji znailo je, izmeù ostalog, udalja-
vanje od epistemološkog i metodološkog formalizma za koji su se zalagali go-
tovo svi znaajniji teoretiari srodstva u prethodnim periodima.19 Drugim re-
ima, meù antropolozima je preovladalo shvatanje da znaaj i mesto analize
15
G. P. Murdock, De la structure sociale, Payot, Paris, 1972. (1949).
16
v. Ward H. Goodenough, Componential Analysis and the Study of Meaning,
Language, Vol.32, Nº 1, 1956 : 195-216; William C. Sturtevant, Studies in Ethnosci-
ence, American Anthropologist, n. s. Vol. 66, Nº 3, Part 2: Transcultural Studies in
Cognition, 1964 : 99-131.
17
David M. Schneider, A Critique of the Study of Kinshi, The University of
Mitchigan Press, Ann Arbor, 1984: 118-120; F. Zimmermann, op. cit. 188-189.
18
v. H. W. Schefler, F. G. Lounsbury, A Study in Structural Semantics. The Sirio-
no System of Kinship, Prentice–Hall Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1971.
19
Evans-Priardova kritika formalizma iz pedesetih godina XX veka u tom smislu
se može smatrati najavom "hermeneutikog zaokreta " u antropološkim izuavanjima
(srodstva). v. E. E. Evans-Priard, Socijalna antropologija, Prosveta, biblioteka XX
vek, Beograd, 1983 : 41-65. Više o tome Z. Ivanovi, Pogled na savremene transfor-
macije antropološke teorije i prakse... v. fn.8.

.. . 3. . 2 (2008)
112 ZORICA IVANOVI
srodstva u savremenoj antropološkoj teoriji i praksi zavisi od razvoja novih

pristupa i orijentacija, istraživakih problema i perspektiva istraživanja. Kako
kritika formalizma predstavlja jednu od osnovnih odlika savremenih izuava-
nja srodstva, ne udi udaljavanje od do tada dominantne strukturalistike per-
spektive i drugih formalnih vrsta analize. Kritika Levi-Strosovog pristupa se
može pratiti još od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kada zastupnici
britanske varijante strukturalizma i teorije o branim savezima (Edmund Li,
Rodni Nidam) i transakcione analize (Fredrik Bart i Žan Kviznije) dovode u
pitanje neke od osnovnih aspekata strukturalistike analize. U poslednjoj e-
tvrtini dvadesetog veka kritika strukturalistike teorije (srodstva) dolazi iz raz-
liitih teorijskih centara (struktural-marksizam, teorija prakse, feministika i
istorijska analiza, simbolika antropologija i kulturna analiza znaenja)
U severnoamerikoj kulturnoj antropologiji strukturalizam, pa ni struktu-
ralistika teorija srodstva, nikada nije ni bila razvijena.20 Meùtim, Anet Vaj-
ner, feministiki orijentisana teoretiarka, je ve ranih sedamdesetih godina
dvadesetog veka dovela u pitanje osnovne pretpostavke na kojoj je strukturali-
stika paradigma bila razvijena, i na znaajan nain doprinela razvoju savre-
mene antropološke teorije razmene dara koja je, kao što je poznato, predsta-
vljala kljuni koncept u Levi-Strosovim tumaenjima srodstva i nastanka ljud-
skog društva.21 Kritikujui tezu o "razmeni žena" Vajner naglašava da ne mo-
žemo polaziti od pretpostavke, kao to je to inio Levi-Stros, da sestra i supru-
ga imaju univerzalnu ekvivalentnu vrednost. Niti možemo pretpostavljati uni-
verzalnost odnosa brat-sestra ija uloga u reprodukovanju društva i društvenih
odnosa može biti sasvim razliita.22 Uopšteno posmatrano, do kritike struktu-
ralistike teorije (srodstva) u amerikoj antropologiji dolazi pre svega u okvi-
ru feministike teorije sedamdesetih godina dvadesetog veka koja e biti od
presudnog znaaja za kasniji razvoj razliitih feministiki inspirisanih pravaca
analize srodstva i porodice kao mesta nejednakosti, braka i branih transakci-
ja, veze izmeù srodstva, tela i seksualnosti i drugih fenomena u vezi sa srod-
20
v. Z. Ivanovi, op. cit. Cf. M. Milenkovi, Istorija postmoderne antropologi-
je.Teorija etnografije, Etnološka bibliotreka, knj.24, Beograd, 2007 : 82- 83.
21
A. B. Weiner, Weiner, B. Anette, Women of Value, Men of Renown. New Per-
spectives in Trobriand Exchange, University of Texas Press, Austin & London 1976.
Literatura u kojoj se iznosi feministika kritika Levi-Strosovih epistemoloških postav-
ki danas je ve izuzetno obima. U domaoj nauci kritiku ovog Levi-Strosovog shvata-
nja prva je dala Žarana Papi. Papi, Polnost i kultura. Telo i znanje u socijalnoj
antropologiji. XX vek. Beograd 1997: 157-334.
22
A. B. Weiner, Women of Value, Men of Renow; The reproductive power od wo-
men and man, Man, n.s. Vol. 14, 1979: 328-348. ; Plus précieux que l'or : relations et
échanges entre hommes et femmes dans les sociétés d' Océanié, Annales E.S.C. Vol.
37, Nº 2, 1982: 222-245; Inlienable possessions. The Paradox of Keeping While Gi-
ving, University of California Press, Berkeley, Los Angeles, Oxford, 1992 : 15 i d.

.. . 3. .2 (2008)
nikim odnosima i sistemima. Ve ovaj prvi talas feministike kritike u antro-
pologiji dovodi u pitanje seksizam i rodnu nejednakost na kome su bile razvi-
jene klasine antropološke paradigme, kako strukturalistika teorija o branim
savezima i razmeni žena izmeù grupa muškaraca, tako i struktural-funkcio-
nalistika teorija o grupama porekla prema kojoj je društvena organizacija ta-
koè bila izjednaena sa muškim strukturama moi.
S druge strane, ameriki antropolozi poput Dejvida Šnajdera i Kliforda i
Hildred Gerc se tokom šezdesetih i sedamdesetih godina zalažu za izuavanje
srodstva kao kulturnog i simbolikog sistema. Drugim reima, za razvoj takvog
pristupa koji e biti zainteresovan za kulturnu konceptualizaciju srodstva u izu-
avanom društvu i razumevanje srodnikih veza u kategorijama onih koje izu-
avamo. Na taj nain su ovi teoretiari, zastupnici simbolike teorije kulture,
pokrenuli kritiku formalizma ranijih pristupa koji su bili nezainteresovani za pi-
tanje kulturnih vrednosti i znaenja, i koji su srodstvo i srodnike odnose po-
smatrali kao izdvojen domen, nezavisan od kulturnog sistema i drugih aspekata
društva. Ukratko, u okviru ovg pristupa, koji je postao poznat kao "kulturna anali-
za srodstva", naglašavano je da se srodniki sistem ne može do kraja razumeti bez
uvida u druge aspekte, principe, koncepte i sistem vrednosti. Kako društvo ne
predstavlja skup autonomnih, meùsobno nezavisnih delova, pogrešno je, kako
su isticali Hildred i Kliford Gerc, pojam "srodniki sistem" shvatati kao samo-
stalnu strukturu oseanja, normi ili kategorijalnih razlika i klasifikacija.23 Isto-
vremeno, Šnajderova kritika biologizma i genealogizma u studijama srodstva e
revitalizovati raspravu o pitanju – šta je srodstvo – priroda ili kultura? – i pred-
stavljati jedan od najznaajnijih elemenata u procesu dekonstruisanja, ali i revi-
talizovanja ovog istraživakog polja, o emu e biti više rei dalje u tekstu.24
U ovom periodu (poglavito) francuski antropolozi marksistike orijentacije
dovode u pitanje podelu na domene društva i ispituju odnos srodstva i ekonomi-
je u prekapitalistikim društvima i uticaje procesa globalizacije i tranzicije u ka-
pitalizam. Tako su Emanuel Terej i Klod Mejaso prekapitalistika društva po-
smatrali kao sistem dominacije i nejednakosti u kome proces proizvodnjne i re-
produkcije utie kako na domainstvo, tako i na odnose izmeù domainstava.25
23
H. and C.Geertz, Kinship in Bali, The University of Chichago Press, Chichago
and London 1975 : 156.
24
D. M. Schneider, American Kinship: A Cultural Account, American Kinship. A
Cultural Account, The University of Chicago Press, second editions, Chicago, 1980.
(1968); What is Kinship All about, u: Priscilla Reining (ed.), Kinship Studies in the
Morgan Centenial Year, Anthropological Society of Washington, Washington, 1972,
32-63; A Critique of the Study of Kinship ....
25
E. Teray, Marxism and "Primitive" Societies. Two Studies, Monthly Review
Press, New York and London, 1972. (1969); C. Meillasoux, Maidenes, Meal and Mo-
ney. Capitalism and the Domestic Community, Cambridge University Press, Cambrid-
ge, 1981. (1975)

.. . 3. . 2 (2008)
114 ZORICA IVANOVI
Po mišljenju Mejasoa, suština takvog sistema poiva na kontroli rada mlaìh i

kontroli bioloških reproduktivnih sposobnosti žena od strane starijih muškaraca,
pre svega na osnovu toga što imaju monopol u branim razmenama. Prema
ovom tumaenju, dakle, stariji muškarci imaju kontrolu nad ljudskim radom i
ženskim biološkim potencijalima kao i nad bogatstvom, materijalnim vrednosti-
ma (bridewealth) koje cirkuliu u branim razmenama. Drugim reima, stariji
muškarci su kontrolisali sredstva za društvenu reprodukciju. Mejaso, kao i neki
drugi antropolozi marksistike orijentacije tog vremena, kontrolu starijih mu-
škaraca u ovim društvima je shvatao kao poetak uspostavljanja hijerarhijskog
poretka i nejednakosti klasnih društava. S druge strane, on iznosi tumaenje
prema kome u kapitalistikim društvima sam kapital ne može da reprodukuje
radnu snagu koja je neophodna za društvenu reprodukciju. Stoga se mora osla-
njati kako na prekapitalistike oblike proizvodnje kao na sredstvo reprodukcije
radne snage – kao što je sluaj u zemljama "treeg sveta", tako i na porodicu, i
posebno "domaiX enski rad, kao što je sluaj u industrijskim društvima.
Ovo objašnjenje je kritikovano po više osnova. Feministike teoretiarke
su Mejasou upuivale kritiku zbog njegovg analitikog tretmana žena koje
shvata kao sredstva za reprodukciju i zanemaruje njihove produktivne aktiv-
nosti. Takoè kritikovan i zbog koncepta reprodukcije jer izjednaava biolo-
šku reprodukciju i reprodukciju društvenog sistema inei, na taj nain, kon-
trolu ženskih reproduktivnih potencijala uslovom postojanja i reprodukovanja
društva. Ukratko, u okviru ovog objašnjenja žene su u svim društvima shvata-
ne kao "sredstva reprodukcije".26 Naime, Mejaso je srodstvo shvatao kao in-
stituciju koja reguliše biološku reprodukciju (reprodukciju ljudskih bia) i so-
cijalnu reprodukciju (reprodukciju itavog društvenog sistema).27 Na taj nain
je, uprkos njegovom intersu za razvoj društvenih formacija, ostao u okvirima
"marksistike verzije teleološkog fukcionalizma gde svi oblici postoje da bi se
reprodukovali".28 Posledica ovakve teorijske pozicije je da su prekapitalistika
društva, kao što je to sluaj sa svakom funkcionalistikom perspektivom,
shvaena kao statina, društva bez promena. Ovaj interpretativni model, kako
napominje Komarof, objašnjava samo njihovu socijalnu reprodukciju i ne bavi
se transformacijama do kojih dolazi u odgovoru bilo na unutrašnje, bilo na
spoljašnje pritiske. Štaviše, ovaj model daje viziju ekonomije i društva u kojoj
je ljudsko delovanje u potpunosti determinisano postojeim strukturama.29
Moris Godelije, s druge strane, istie da stariji muškarci, iako imaju autori-
tet i kontrolu nad mlaìm muškarcima, ne predstavljaju "klasu" koja neophod-
26
S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, op. cit. 20-21.
27
C. Meillasoux, op. cit. xi.
28
S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, op. cit. 21.
29
J. J. Komaroff, Sui Genderis : Feminism, Kinship Theory, and Structural "Do-
mains", u: S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier (eds.), op. cit. 62.

.. . 3. .2 (2008)
no dominira mlaìma i eksploatiše njihov rad. Osim toga, u društvima u koji-

ma se autoritet i prestiž stiu na osnovu sopstvenih zasluga ili bogatstva koje
je proizvedeno sopstvenim radom, ili putem sposobnosti da se privuku drugi,
srodnici, prijatelji i pruže pomo i rade za vas, tu stariji nemaju automatski vi-
ši položaj (tzv. društva sa Big Men-om).30 Dakle, u okviru perspektive koju je
razvio Mejaso, domainstvo i srodniki odnosi i institucije su direktno pove-
zani s nainom proizvodnje materijalnih uslova života i stoga su njihovi oblici
razliiti u društvima s razliitim nainom proizvodnje. Meùtim, ova marksi-
stika hipoteza nije potvrèna.
Danas gotovo da nije potrebno pominjati da je Moris Godelije razvio dru-
gaiji pristup u okviru struktural-marksistike paradigme koji se razlikovao od
veine teoretiara ove orijentacije. Kao i veini antropologa marksistikog
usmerenja osnovna ideja mu je bila da izui odnose "strukturalne korespoden-
cije" izmeù ekonomskih struktura, struktura srodstva i relgijskih struktura.31
Drugim reima, da ustanovi da li promene u domenu ekonomije dovode do
promena srodnikih struktura i sistema. Za razliku od veine marskistiki ori-
jentisanih antropologa iz sedamdesetih godina prošlog veka, Godelije je od
poetka svog rada ukazivao da ne postoje odnosi uzronosti i direktne korela-
cije izmeù odreènog naina proizvodnje i odreènog sistema srodstva.32
Drugim reima, da odnosi srodstva, kao ni religija, ne predstavljaju nadgrad-
nju materijalnim uslovima proizvodnje i preraspodele koji postoje u jednom
društvu. Nasuprot tome, on je još u svojim ranim radovima izneo svoju uve-
nu tvrdnju da odnos izmeù baze i nadrgadnje ne predstavlja razliku izmeù
institucija, vec razliku izmeù funkcija. Na taj nain je mogue da u odreè-
nim sluajevima srodniki odnosi mogu funkcionisati kao odnosi proizvodnje,
kao odnosi koji predstavljaju okvir organizacije proizvodnje i preraspodele
materijalnih elemenata društvenog života, dok u drugim sluajevima to mogu
biti politiko-religijski odnosi.33 Godelijeovu argumentaciju je mogue razu-
meti ako imamo u vidu da u njegovom interpretativnom modelu ne postoji
uobiajena marksistika distinkcija izmeù baze (infrastrukture) i nadgradnje
(superstrukture). To istovremeno znai da ne pretpostavlja, kao Altiser i oni
koji su ga sledili, da se u osnovi društva nalazi jedan stabilan sloj – nain pro-
izvodnje i preraspodele – koji predstavlja bazu na koju se nadograùju nesta-
bilni i prolazni slojevi realnosti kao što su srodstvo, religija, kultura, a koje
sve natkriljuje ideologija.
30
M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté, Fayard, Paris, 2004 : 161.
31
M.Godelier, Aux sources de l'anthropologie économique, Socio-Anthropologie,
Nº 7, 1997. http://revel.unice.fr/anthropo/document.html?id=98
32
Ibid,, Marksizam i antropologija, Školska knjiga, Zagreb, 1982 : 68 i d.
33
Ibid, Modes de productio, rapports de parenté et structures démographiques,
La Pensée, N° 172, 1973, 8-31; Marksizam i antropologija ...289-336, 348-358.

.. . 3. . 2 (2008)
116 ZORICA IVANOVI
Da bi razvio ovakvu teorijsku poziciju Godelije je morao, kako sam kaže,

da redefiniše Marksove osnovne koncepte "proizvodnja", "odnosi proizvod-
nje", "proizvodne snage", "sredstva za proizvodnju".34 U okviru ove perspekti-
ve proizvodne snage se ne sastoje samo od materijalnih realnosti (priroda, iz-
vori, sredstva za proizvodnju, ovek), ve predstavljaju realnosti koje su isto
toliko nematerijalne koliko su i materijalne. Jer, kako istie, ovek ne može da
deluje na prirodu alatima ili bilo kojim tehnikim sredstvom a da nema seriju
predstava i idejnih principa na osnovu kojih konstruiše ova tehnika sredstva
(alate, mašine), i na osnovu kojih ih koristi i ini funkcionalnim. Drugim rei-
ma, postoji "mentalna komponenta" koja se nalazi u osnovi ovekovih materi-
jalnih odnosa sa prirodom i koja ureùje odnose meù ljudima i ljudsko dru-
štvo.35 Jer, ne zaboravimo, jedna od osnovnih postavki ovog autora je da o-
vek predstavlja jedinu vrstu koja ne živi samo u drutvu ve stvara (proizvodi)
društvo da bi u njemu živela.36 Dakle, u osnovi "materijalne" baze društava
prisutne su i aktivne i idejne realnosti – misao. Stoga proizvodi misli, prema
tumaenju ovog autora, ne mogu biti nadgradnja materijalne osnove društva,
jer su u njoj ve aktivno prisutne. Na taj nain, sistem srodstva, religija, pred-
stave o odnosima koji treba da vladaju u društvu, ne mogu predstavljati samo
odraz odreènog naina proizvodnje ve, nasuprot tome, mogu organizovati i
ureìvati te odnose.
U britanskoj antropologiji tog vremena, osim Lia i Nidama, znaajnu kri-
tiku paradigmi u klasinoj antropologiji, a posebno Levi-Strosovog tumaenja
braka i branih razmena, razvija i Džek Gudi koji pokree i pitanje uticaja
društvenih i istorijskih promena na porodicu, brak i odnose srodstva u Evropi
i Aziji.37 Na taj nain je uticao na razvoj one orijentacije koja se, za razliku od
teorije o grupama porekla i teorije o branim savezima, zalaže za istorinost
antropoloških studija srodstva. Marksisitki orijentisan pristup Džeka Gudija
je u mnogom aspektima razliit od Godelijeovog i bliži radovima Kloda Me-
jasoa, pre svega zbog toga što odnos izmeù materijalne osnove društvene or-
34
Ibid,, Introspection, rétrospection, projection, u: P. Descola, J. Hammel et P.
Lemmonier (eds.), La production du social. Autour de Maurice Godelier, Fayard,
1999 : 471 i d.
35
M. Godelier, The Mental and the Material, Verso, London, New York, 1986 : 11.
36
Ibid, Meurtre du Père, Sacrifice de la sexualité ? Conjectures sur les fondements
du lien social, u : Maurice Godelier, Jacques Hassoun (eds.), Meurtre du Père ou Sac-
rifice de la sexualité. Approches anthropologiques et psychanalitiques, Arcanes, Pa-
ris, 1996 : 51.
37
J. Goody and S. J. Tambiah, Bridewealth and Dowry in Africa and Eurasia
Cambridge University Press, Cambridge 1973; J. Goody, Production and Reproduc-
tion. A Comparative Study of the Domestic Domain, Cambridge University Press,
Cambridge 1976; The Developemen of the family and marriage in Europe, Cambridge
University Press, Cambridge 1983.

.. . 3. .2 (2008)
ganizacije i srodstva tumai kao uzrono posledinu vezu na osnovu koje je,
primenjujui komparacije u vremenu i prostoru, mogue utvrditi pravac raz-
voja srodnikih institucija i fenomena kao što su porodica, brak, brane tran-
sakcije, nasleìvanje. Na taj nain se na znaajan nain udaljava od levi-stro-
sovske perspektive, u okviru koje su razmene do kojih dolazi prilikom sklapa-
nja braka tumaene iskljuivo na osnovu kriterijuma srodstva, nezavisno od
politikih i ekonomskih aspekata društva. Iako nije bio prvi koji je isticao va-
žnost društvene i istorijske kontekstualizacije braka i branih razmena i njiho-
vih ekonomskih i politikih implikacija, bio je prvi koji je razvio teoriju o nji-
hovom istorijskom razvoju. Iako se njegovom objašnjenju mogu uputiti zna-
ajne kritike zbog evolucionistike perspektive na kojoj je razvijeno, potrebno
je istai da je ovaj britanski antropolog na znaajan nain doprineo da brane
transakcije postanu poseban predmet istraživanja i teorijskih razmatranja, ka-
ko u antropologij tako i u drugim disciplinama. Tokom sedamdesetih godina
prošlog veka, brane transakcije su konceptualizovane kao poseban teorijski
problem kome e antropolozi u narednim decenijama posveivati posebnu pa-
žnju u razmatranjima o ekonomskim i/ili politikim aspektima braka.
Nakon sedamdesetih godina prošlog veka marksistiki orijentisan pristup
prestaje da ima "monopol" na probleme u vezi sa mestom i ulogom srodstva u
procesu istorijskog razvoja odnosa moi i socijalnih i politikih nejednakosti.
Teoretiari zainteresovani za ova pitanja okrenuli su se drugim analitikim i
interpretativnim modelima. Ipak, kako iznosi Švajcer, ova teorijska perspekti-
va je doprinela da srodstvo postane znaajano pitanje u širim društvenim ana-
lizama.38 U tom smislu su posebno znaajni radovi Morisa Godelijea koji u
svojim kasnijim radovima analizirao i druge aspekte srodnikih odnosa i siste-
ma posebno usmeravajui pažnju na pitanja razmene dara i kritiku Levi-Stro-
sove teorije srodstva i društva, kao i na probleme u vezi s transformacijom
srodnike terminologije i odnosom izmeù srodstva, tela i seksualnosti.39
Od sedamdesetih godina antropolozi francuskog govornog podruja poi-
nju da govore pre o branim strategijama, odnosno o društvenoj upotrebi srod-
stva, pre nego o branim pravilima.40 Ovaj pristup razvija i popularizuje Pjer
Burdije koji u antropološku analizu srodstva uvodi ekonomske termine i kate-
38
P. P, Schweitzer, op. cit. 11.
39
v. M. Godelier, La Production des Grands Homme. Pouvoir et dominantion ma-
sculine chez les Baruya de Nouvell- Guinée, Fayard, Paris, 1982; L'énigme du don,
Fayard, Paris, 1996 ; M. Godeliet et M. Panoff (eds.), La production du corps. Ap-
proches anthropologiques et historique, Éditions des Archives Contemporaines, Am-
sterdam, 1997; Le Corps humain, Supplicié, Possédé, Canibalisé, Éditions des Archi-
ves Contemporaines, Amsterdam, 1997 ; . Godelier, T. R. Trautman and F. E. Tjon
Sie Fat (eds.), Transformations of Kinship, Smithsonian Institution Press, Washington
and London 1998.
40

.. . 3. . 2 (2008)
118 ZORICA IVANOVI
gorije poput simbolikog kapitala, strategija, dobiti i gubitka i na taj nain

pravi prekid sa strukturalizmom koji je, kao što je poznato, bio zainteresovan
za utvrìvanje elementarnih logikih principa koji se nalaze u osnovi razliitih
branih pravila.41 U tom smislu se može rei da se radi o transformaciji episte-
moloških pozicija koja se, pre svega u okviru francuske, ali i drugih antropo-
loških tradicija, odvijala od branih pravila do branih strategija, od nesvesnih
struktura do svesnog, voljnog i racionalnog delovanja pojedinaca kao društve-
nih aktera. Meùtim, ovaj pristup koji braku i branim razmenama pristupa iz
drugaijeg ugla nalazimo i ranije. Naime, u okviru transakcione analize, koja
je razvijena još pedesetih godina prošlog veka, antropolozi su poeli da izua-
vaju instrumentalne aspekte braka i branih razmena i transakcija i upotrebu
srodnikih odnosa i veza u ostvarivanju društvenih i politikih ciljeva. 42 Istra-
žujui preferencijalno pravilo barka izmeù patrilateralnih paralelnih srodnika
koji je u literaturi poznat kao "arapski brak", Fredrik Bart i Žan Kviznije, kao
najpoznatiji predstavnici ove orijentacije, skreu pažnju na faktore koje su bili
zanemareni u okviru strukturalistike analize – na politike strategije iji je
cilj da poveaju mo pojedinaca i obezbede politiku prednosti i podršku u
kontekstu rivalstva izmeù brae i patrilinearnih srodnika u okviru rodovske
grupe.43 Zakljuak ovih autora je da brak izmeù patrilateralnih paralelnih
srodnika nije norma, ve preferencija. Drugim reima, muškarac ima pravo da
sklopi brak sa sestrom od strica, ali ne i obavezu da ostvari to pravo. U okviru
ove perspektive, brak se pojavljuje kao praksa u kojoj društveni akteri biraju
izmeù više oblika braka procenjujui njegove ekonomske i politike predno-
41
P. Burdije, Nacrt za jednu teoriju prakse. Tri studije o kabilskoj etnologiji, Za-
vod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. (1972)
42
F. Barth, Segmentary Opposition and the Theory of Games: A study of Pathan
Organisation, The Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and
Ireland, Vol. 89, Nº 1, 1959 : 5-21; J. Cuisenier, Endogamie et exogamie dans le ma-
riage arabe, L’Homme, tom 2, Nº 2, 1962, 80-105. Cf. P. Burdije, op. cit. 65-69.
43
Brak izmeu patrilateralnih paralelnih srodnika koji je u antropološkoj literatu-
ri poznat i kao "arapski brak" podrazumeva brak sa kerkom oeve sestre (FBD), od-
nosno sinom oevog brata (FBS). Meùtim, potrebno je naglasiti da ovaj tip braka ne
predstavlja pozitivno brano pravilo kao što je to sluaj sa razliitim oblicima braka
izmeù ukrštenih srodnika, i stoga je ove tipove braka i sisteme srodstva u kojima ih
nalazimo nemogue izjednaavati. Drugim reima, u ovim društvima i sistemima
srodstva u kojima se pojavljuje tzv. "arapski brak" ne postoje pozitivna brana pravila
koja odreùju kategorije srodnika koje su pogodne kao brani partneri. Radi se jedno-
stavno o postojanju preferencije za odreènog branog partnera koja je uoljiva u
praksi i koja se ispoljava kroz statistike podatke, i koja je u manjoj ili veoj meri dru-
štveno valorizovana. v. P. Bonte, Introduction, u: P. Bonte (ed.), Épouses au plus
proche. Incest, prohibitions et stratßgies matrimoniales autour de la Méditerrané,
Éditions de l’Écoles des Hautes Études en Sciences Sociales, Paris, 1994 : 9, 10 i d.

.. . 3. .2 (2008)
sti. Ukratko, brak sa kerkom oevog brata je shvatan kao vrsta strategije, a
svaki sklopljeni brak kao neka vrsta kalkulacije.44
Znaajno mesto u okviru "funkcionalistike" i instrumentalistike intelek-
tualne tradicije svakako je imao Rejmond Firt.45 Kako s pravom istie vajcer,
Firtova distinkcija izmeù "socijalne strukture" i "socijalne organizacije"
predstavlja preteu ]urdijeove teorijski razvijenije konceptualizacije odnosa
izmeù "strukture" i aktivnog delovanja društvenih subjekata (agency).46 Ta-
koè, razlika koju je Moris Bloh uspostavio izmeù motiva i efekata i izmeù
"moralnog znaenja" i "taktike" upotrebe srodnikih termina se može smatra-
ti doprinosom razvoju ove paradigme, iako se ovaj autor ne može svrstati u
zastupnike ove vrste analize. Ipak, tek s razvojem Burdijeove teorije prakse
ova istraživaka paradigma, koja naglašava individualne motive, namere i ra-
cionalne i strateške aspekte srodnikog ponašanja, doživee svoj puni razvoj i
postati jedna od uticajnijih teorijskih orijentacija u savremenim antropološkim
istraživanjima srodstva.
Opšta Burdijeova teorija je razvijena kako na kritici pretpostavljenog
strukturalistikog objektivizma tako i subjektivistikih pristupa, poput etnona-
uka i simbolike i interpretativne antropologije, koji ljudsko mišljenje i delo-
vanje tumae kao rezultat kulture i kulturnih kategorija, zanemarujui uticaj
društvenih i ekonomskih odnosa kao objektivnih uslova ljudske egzistencije.47
Ukratko, njegova zamerka strukturalizmu levi-strosovskog tipa se odnosi na
nezainteresovanost za predstave društvenih aktera, odnosno na zanemarivanje
sadržaja kulturnih kategorija, a time i za znaenja i smisao koji ljudi pridaju
"stvarnosti koja ih okružuje i koja upravlja njihovim postupcima". Istovreme-
no, Burdije kritikuje i nauna objašnjenja koja se oslanjaju prvenstveno na do-
življeno iskustvo i na predstave društvenih aktera.48
Udaljavajui se kako od strukturalistikog interesa za apstraknu logiku
kulturnih i branih paravila tako i od kulturnog relativizma, Burdije razvija
perspektivu koja je usmerena na upotrebu srodstva u praksi, u svakodnevnom
životu i iskustvu pojedinaca kao svesnih i racionalnih društvenih aktera. Na
taj nain, kulturna i srodnika pravila nisu više shvaena kao proizvod nesve-
snih struktura ljudskog uma, niti kao skup normi i koncepata koji pojedinac
44
45
F. H. Firth, Two Studies of Kinship in London, Athlone, London 1961. (1951):
M. Bloch, The moral and Tactical Meaning of Kinship, Man, n. s, Vol. 6, Nº 1, 1971:
79-87.
46
P. P. Schweitzer, op. cit. 15.
47
Više o teorijskim i epistemološkim postavkama Burdijeove teorije prakse v. M.
Nemanji, I. Spasi (ur.), Naslee Pjera Burdijea, Institut za filozofiju i društvenu te-
oriju, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2006; Z. Ivanovi, Pogle na
savremene transformacije antropološke teorije i prakse ...
48
Pogovor, u: P. Burdije, op. cit. 245.

.. . 3. . 2 (2008)
120 ZORICA IVANOVI
preuzima iz prethodnih generacija i prihvata putem socijalizacije. Umesto to-

ga, srodnike strukture i pravila su shvaeni kao predmet interpretacija i mani-
pulacija, razliitih taktika i strategija putem kojih pojedinci mogu da ostvare
svoje namere i ciljeve. Smatrajui da društveni život gotovo uvek ukljuuje
postupke i ponašanja koji su rukovoèni interesom i faktorima koji su istovre-
meno i materijalni i simboliki, Burdije ukazuje da i ne-ekonomske (socijalne,
kulturne, ritualne) prakse mogu da predstavljaju vrednost, simboliki i dru-
štveni kapital koji može biti pretvoren u ekonomski kapital. S duge strane, is-
tie da ekonomske prakse imaju ne-ekonomske (socijalnei kulturne) dimenzije
i da mogu biti pretvorene u "ne-ekonomske" vrste kapitala (simboliki, dru-
štveni, kulturni). Ukratko, Burdijeova teorijska pozicija je razvijena na pretpo-
stavci da društvene strategije uvek ukljuuju i upotrebu kulturnih i simboli-
kih "dobara". Kao i materijalna dobra, i kulturne vrednosti i javni simboli
imaju suštinsku ulogu u procesu stvaranja socijalnih razlika i odnosa nejedna-
kosti.
Primenjujui ovu perspektivu u analizi srodstva kabilskog društva, Bur-
dije ispituje odnos izmeù oficijelnih branih pravila (brak izmeù patrilate-
ralnih ukrštenih srodnika) i strategija pojedinaca, odnosno izmeù "oficijel-
nih objašnjenja" i "praktinog znanja". Iako je njegova perspektiva, posma-
trano s teorijskog i epistemološkog stanovišta, razvijenija od one koju su po-
nudili njegovi prethodnici, i Burdije i ostali teoretiari ove orijentacije indi-
vidualne strategije, pa i brane, posmatraju kao mogunost racionalnog iz-
bora koji pojedinci imaju u odreènom društvenom, ekonomskom i politi-
kom kontekstu, izbora koji je odreèn unapred postavljenim ciljevima (na-
sleìvanje, fertilnost i obrazovne strategije ...).49 Ukratko, u okviru "pristupa
prakse" srodstvo se pojavljuje kao društveni odnosi koji ljudi stvaraju i s ko-
jim nešto mogu da uine. Meùtim, burdijeovska perspektiva sobom nosi i
opasnost da koncept srodstva bude shvaen i prikazan pre svega kao racio-
nalna, utilitarna kategorija.50 Svesni ovog ogranienja Burdijeove teorije,
kasniji teoretiari, koji su se zalagali za analizu instrumentalnih aspekata
srodniki veza i odnosa, oseaju se obaveznim da naglase da se u okviru nji-
hovog pristupa "znaenja" i "upotreba" nastoji se otkriti dijalektika izmeù
voljnog i namernog društvenog delovanja pojedinaca i grupa i nenamernih
strukturalnih efekata.51 Teoretiari ove orijentacije, poput Petera Švajcera,
istiu da odgovor na pitanje – šta ljudi rade sa srodstvom ili protiv srodstva?
– može omoguiti bolje razumevanje lokalnih znaenja srodstva i srodnike
povezanosti, a time i adekvatniju analitiku konceptualizaciju odnosa koje
49
P. Burdije, op. cit. 63-137.
50
S. Junko Yanagisako, Transforming the Past. Tradition and Kinship among Ja-
panese Americans, Stanford University Press, Stanford, 1985 : 13.
51
P. P. Schweitzer, op. cit. 15.

.. . 3. .2 (2008)
nazivamo srodstvom.52 Najpreciznije tumaenje ovog pristupa, koji pažnju

usmerava na društvene i politike upotrebe srodstva kroz korienje kultur-
nog i simbolikog potencijala ovih veza, dao je Barns kada je govorio o
"srodstvu u akciji".53 Iako mnogi fenomeni u vezi sa srodstvom (npr. srod-
nika terminologija, i principi porekla) ne mogu biti objašnjeni racionalnim
delovanjem pojedinaca, teorija prakse i instrumentalistika perspektiva je
pokrenula mnoga pitanja u vezi s ekonomijom i politikom srodstva, kako u
tradicionalnim tako i savremenim društvima.
Sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi, dakle, do promene perspek-
tive i znaajnih kritika osnovnih epistemoloških pretpostavki studija srodstva
u klasinoj antropologiji. Preispitujui osnovne analitike koncepte koje su
antropolozi tradicionalno koristili u istraživanjima srodnikih odnosa, antro-
polozi tog perioda ukazuju na neophodnost uspostavljanja ove vrste istraživa-
nja na drugaijim osnovama. Istovremeno, dolazi do kritike samog koncepta
srodstva kao validne analitike kategorije i preispitvanja mogunosti njegove
komparativne upotrebe. Kritika Dejvida Šnajdera e otii i korak dalje dovo-
dei u pitanje postojanje samog koncepta srodstva, a time i ovog polja istraži-
vanja. Za razliku od teoretiara koji su se zalagali za kritiko preispitivanje i
redefinisanje ovog polja istraživanja na radikalno drugaijim osnovama u od-
nosu na tradicionalne pristupe i istraživake paradigme, postmodernistiki ori-
jentisani antropolozi su smatrali da je najbolje rešenje za antropologiju da pro-
glasi "smrt srodstva" kao što su to oni uinili.54 Naime, u svojim razmatranji-
ma o stanju i budunosti antropologije postmodernistiki usmereni antropolo-
zi poput Kliforda, Markusa i Fišera jedva da i pominju teorijske probleme u
studijama srodstva.55
Ukratko, poslednja etvrtina dvadesetog veka predstavlja doba znaajnih
teorijskih i epistemoloških rasprava i kontroverzi u vezi s izuavanjem i statu-
som studija srodstva u okviru discipline. Stoga su mnogi teoretiari ovu situa-
ciju opisivali kao "krizu srodstva". U nastavku rada u ukazati na kontradikto-
ran karakter savremenog perioda u studijama srodstva, istovremeno nastojei
da pružim odgovor na pitanje šta se uopšte podrazumevalo pod sintagmom
"kriza srodstva" i da li je kriza predstavljala opštu odliku antropoloških izua-
vanja u tom periodu.
52
Ibid.
53
J. A. Barnes, Kinship Studies: Some Impressions on the Current State of Play,
Man, Vol, 15, Nº 2, 1980 : 301, navedeno prema: S. B. Ortner, Theory in Anthropo-
logy since the Sixties, Comparative Studies in Society and History, Vol. 26, Nº 1,
1984 : 145.
54
v. P. Sousa, The Fall of Kinship. Towards an Epidemiological Explanation, Jo-
urnal of Cognition and Culture, Vol.3, Nº 4, 2003: 265-303.
55
L. Holy, op. cit. 172.

.. . 3. . 2 (2008)
122 ZORICA IVANOVI
Vreme izazova, doba preispitivanja:

šta je bila "kriza srodstva"?
O savremenom periodu izuavanja srodstva teoretiari govore kao o ambi-
valentnom i u teorijsko-epistemološkom pogledu konfliktnom periodu. Se-
damdesetih godina dvadesetog veka prvi put je u istoriji discipline pokrenuto
pitanje o znaaju i budunosti analize srodstva u antropologiji. Odgovori su
bili razliiti. Kreu se od tvrdnji da je došlo do "pada srodstva" i da su studije
srodstva "mrtve" ili u "fazi umiranja", do ukazivanja da se "ljubavna afera an-
tropologije sa srodstvom ohladila tokom poslednjih decenija".56 Stoga analiti-
ari savremeni period u izuavanja srodstva esto opisuju kao kontradiktorno
doba, kao "eru koja e videti i smrt i ponovno roènje srodstva u antropologi-
ji".57 Drugi su, meùtim, skloniji da govore o "krizi" i neophodnoj "reviziji
srodstva", odnosno kritikim preispitivanjima koja e omoguiti da u nared-
nim decenijama doè do revitalizacije ovog polja istraživanja i do razvoja no-
vih aspekata i perspektiva istraživanja.58 Ukratko, bez obzira koje metafore i
opise koristili, veina teoretiara smatra da je prerano i preterano proglašavati
"kraj srodstva". Majkl Pelec u tom smislu duhovito aludira na reakcije Marka
Tvena kada je izjavljivao da su izveštaji o njegovoj smrti u mnogome preuve-
liani.59
U odnosu na status studija srodstva u klasinoj antropologiji, može se rei
da sedamdesetih godina prošlog veka dolazi do marginalizacije studija srod-
stva u antropološkoj teoriji i praksi, koju odlikuje smanjenje interesa antropo-
loga za ovu vrstu istraživanja onako kako je definisana u klasinoj antropolo-
giji. Rasprave o principima porekla, pravilima braka ili terminologiji srodstva
poslednjih decenija više ne zauzimaju centralno mesto u izmenjenom antropo-
loškom diskursu.60 Linda Stoun ak iznosi da tokom više od dvadeset godina
ni jedna knjiga o srodsvu nije izašla i da se tek sredinom devedesetih godina
pojavljuju Antropološke perspektive srodstva Ladislava Holija (1996) i još ne-
56
Cf. P. Sousa, op.cit. 265-268; L . Stone, Introduction. The Demise and the Revi-
val of Kinship ...241; M. G. Peletz, op. cit. 345.
57
L. Stone, Introduction. The Demise and the Revival of Kinship ... 241; Introduc-
tion: Theoretical Implications of New Directions ... 8.
58
P. P. Schweititzer, op. cit. 4; M. G. Peletz, op. cit. 345 ;.Cf. F. Zimmermann, op.
cit. 27-37.
59
M. G. Peletz, op. cit. 345.
60
Janet Carsten, Introduction : culture of relatedness, u : Janet Carsten (ed.), Cul-
ture of Relatedness. New Approaches to the Study of Kinship, Cambridge University
Press, Cambridge, 2000, 2-3, 20 ; L. Holy, op. cit. 7; R. Parkin, , Kinship ... ix-x; M.
G. Peletz, op. cit. 345; L. Stone, Introduction. The Demise and the Revival ... 242.

.. . 3. .2 (2008)
koliko dela koja e oznaiti obnovljen interes za ovu vrstu istraživanja.61 ud-
na i previše uopštena tvrdnja, moram rei, pogotovo ako se ima u vidu da su
tokom sedamdesetih i osamdesetih godina u evropskoj antropologiji vršena is-
traživanja i objavljivani znaajni radovi u ovoj oblasti. Kako je napred ukaza-
no, i u britanskoj i u francuskoj antropologiji tog vremena razvijani su novi
pristupi i teorijska objašnjenja u okviru kojih je pitanje odnosa srodstva i s nji-
ma povezanih fenomena imalo istaknut znaaj. Uostalom, i u amerikoj antro-
pologiji, koja je mnogo više bila zahvaena "krizom antropologije" pa i "kri-
zom srodstva", i pre sredine devedesetih godina su se pojavili radovi koji su
imali poseban znaaj u procesu transformacije i redefinisanja ovog polja an-
tropološkog izuavanja.62 S druge strane, tano je da je tokom sedamdesetih i
osamdesetih godina, pre svega u severnoamerikoj, ali i drugim antropolo-
škim tradicijama, ideja srodstva postala (a za neke i ostala) problematian tre-
orijski koncept. _o e za posledicu imati smanjenje javne produkcije u vidu
predavanja, naunih skupova, lanaka i knjiga o srodstvu.63 Na mnogim ame-
rikim univerzitetima kursevi o srodstvu su u ovom periodu gotovo nestali sa
spiska univerzitetskih predmeta. Takoè, pojam "srodstvo" je izbegavan od
strane autora koji su želeli da privuku pažnju publike.64 Švajcer tako ukazuje
da u nekim, inae dobrim monografskim studijama koje su se u velikoj meri
odnosile na pitanja u vezi sa srodstvom, kao što je pitanje konstruisanja mreža
društvenih odnosa putem srodnikih veza, sam termin "srodstvo" gotovo da
nije bio korien.65
U nastojanju da identifikuju uzrone faktore koji su mogli dovesti do toga
da koncept srodstva postane problematina analitika kategorija, neprivlana
za mnoge antropologe, teoretiari posebno istiu znaaj interne kritike koja e
postati posebno oštra sa hermeneutikim zaokretom u antropološkoj teoriji i
61
L. Stone, Introduction: Theoretical Implications of New Directions ... 8.
62
v. npr. A. B. Winer, Women of Value, Men of Renown .... (1976); J. Fishburne
Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Toward a Unified Analysis of Gender and
Kinship .... (1987)
63
P. Sousa, op. cit. 267.
64
P. P. Schweititzer, op. cit. 4.
65
Ibid. 5. Kao jedan od primera Švajcer navodi monografiju o Eskimima sa Nel-
sonovog ostrva koja je nastala na osnovu doktorske disertacije A. Fienup-Riorand,
studentinje Dejvida Šnajdera koji je dvaneaest godina pre toga ustvrdio da je "srod-
stvo nepostojei predmet istraživanjaX. Kljuni pojam koji autorka koristi- ritualna di-
stribucija- oznaava mrežu odnosa koja se konstruiše putem razliitih rituala i ritual-
nih aktivnosti, a koja obuhvata prvenstveno odnose izmeù srodnika. Meùtim, ter-
min "srodstvo" se ne koristi. A. Fienup-Riordan, The Nelson Island Eskimo: Social
Structure and Ritual Distribution, Alaska Pacific University Press, Anchorage, 1983,
prema: P. P. Schweititzer, op. cit. 5.

.. . 3. . 2 (2008)
124 ZORICA IVANOVI
epistemologiji.66 U tom smislu postoji, može se rei, gotovo nepodeljena sa-

glasnot o uticaju ikaške škole simbolike antropologije i posebno kritike stu-
dija srodstva koju je sredinom šezdesetih i poetkom sedamdesetih godina iz-
neo Dejvid Šnajder.67 Za savremena antropološka istraživanja Šnajder je bio,
da se poslužim reima Dženet Karsten, jedna od "glavnih figura" iz brojnih
razloga.68 Uticaj koji je imala njegova kritika studija srodstva u klasinoj an-
tropologiji postaje jasan ako imamo u vidu da mnogi teoretiari govore o
"šnajderovskom zaokretu" i "post-šnajderovskoj" epohi. Kako u se kritikom
formalizma u studijama srodstva baviti u narednom poglavlju rada, ovde je
dovoljno ukazati na opšti pravac preispitivanja analitikih koncepata i katego-
rija koji e tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dovesti do
teorijskih i epistemoloških promena i "fluidne situacije" u ovom polju izua-
vanja. Situacije koju e teoretiari oznaiti kao "krizu srodstva".
Genealogija kritikih preispitivanja u studijama srodstva u evropskoj an-
tropologiji vodi do radova Edmunda Lia iz pedesetih i šezdesetih godina
dvadesetog veka koji su predstavljali ne samo "revoluciju u teoriji britanske
socijalne antropologije", kako ukazuje Moris ]loh, ve su imali mnogo šire
implikacije na teoriju srodstva, i uopšte, na teorijske pozicije antropologa. U
periodu izmeù 1Ty1. i 1T^^. godine, Li je postavio gotovo sva pitanja koji-
ma e se baviti do kraja karijere.69 Takoè je pokrenuo i anticipirao neke od
problema koji e u narednom periodu biti predmet teorijskih rasprava i pred-
stavljati deo procesa preispitivanja konceptualnih i epistemoloških pretpostav-
ki na kojima su bila razvijena antropološka izuavanja srodstva. Dovodei u
pitanje prihvaene koncepte o srodstvu, principima porekla, o braku, preskrip-
tivnim ili preferencijalnim branim pravilima, kao i druge u antropologiji pri-
hvaene definicije i pojmove, Edmund Li je pokrenuo kritiku kako britanske
strukturalno-funkcionalne teorije o grupama porekla, tako i Levi-Strosove
strukturalistike teorije o branim savezima. Na taj nain je bio jedan od prvih
autora koji je kritikovao teorijski i metodološki formalizam u studijama srod-
66
P. Sousa, op. cit.
67
Ibid. P. P. Schweititzer, op. cit. 2-4, 6-7; J. Carsten, Introduction: culture of re-
latedness, u: Janet Carsten (ed.), Culture of Relatedness. New Approaches to the
Study of Kinship, Cambridge University Press, Cambridge, 2000, 18-22; L. Stone, In-
troduction: The Demise and Revival of Kinship ...242-248; F. Zimmermann, op. cit.
182-193. v. Schneider, M. David , What is Kinship All About ...
68
J. Carsten, op. cit. 6.
69
M. Bloch, Edmund Leach: A Bibliography by Royal Anthropological Institute
Great Britain & Irland, Man, New Series, Vol. 7, NZ, 1TTZ, Qx8. Osim veeg broja
radova koji su u tom periodu štampani u vodeim asopisima poput Man, Jour-
nal/Proceedings of Royal Anthropological Institue of Great Britain and Ireland, Ame-
rican Anthropologist, u ovom periodu su se pojavile i njegove klasine kritike mono-
grafije v. Bojan Žiki, Antropologija Edmunda Li&a ... 31-47.

.. . 3. .2 (2008)
stva. Tako se suprotstavio genealoškim ("ekstenzivistikim") objašnjenjima

srodnike terminologije koja su, kako je napred u tekstu ukazano, bila razvije-
na na doktrini Malinovskog o ekstenziji osnovnih termina (otac, majka, muž,
žena, kerka, sin) na udaljene srodnike. Za razliku od dotadašnjih shvatanja
genealogije kao "univerzalnog jezika srodstva" koje je dominiralo u britanskoj
i amerikoj antropologiji i koje je bilo razvijeno na pogrešnom verovanju da
sva društva i sve kulture definišu srodnike veze na osnovu genealoškog prin-
cipa, Li srodnike termine ne prevodi u genealokim ve u opisnim kategori-
jama, na osnovu znaenja koje imaju u odreènom jeziku i kulturi.70 Znaaj
rane Liove kritike postaje oigledan ako imamo u vidu da su sredinom dva-
desetog veka Mardok, a potom i zastupnici škole amerikog formalizma i
komponencijalne analize, nastojali da dokažu univerzalnost genealoškog prin-
cipa i principa ekstenzije osnovnih srodnikih termina. Takoè, najderova
kritika klasinih studija srodstva, kako e biti pokazano u narednom delu rada,
poiva upravo na kritici shvatanja da genealogija predstavlja univerzalni nain
definisanja i konceptualizovanja srodnikih veza.71 Nasuprot formalnoj analizi
terminologije srodstva, Li se zalagao za opšti semantiki pristup i u tom smi-
slu je odbacivao distinkciju izmeù osnovnih znaenja srodnikih termina i
njihovog izvedenog i metaforinog znaenja.72
Postoji još jedan znaajan pravac Liove kritike koji e na znaajniji nain
biti razvijan tek od sedamdesetih godina prošlog veka. Naime, ovaj autor je
odavno skrenuo pažnju na znaaj društvenih, politikih i ekonomskih faktora za
razumevanje braka i branih razmena izmeù rodovskih grupa (lineage) ili nji-
hovih segmenata u "realnom životu" društava s elementarnim sistemima srod-
stva.73 Na taj nain je pokrenuo kritiku strukturalistikog koncepta branih raz-
mena i uticao na promenu perspektive u odnosu na Levi-Strosovo tumaenje.
Naime, u okviru strukturalistike teorije srodstva brane razmene su bile kon-
ceptualizovane kao razmena osoba ili preciznije, kao razmena žena, a analitiki
70
E. R. Leach, Jinghpaw Kinship Terminology, Journal of the Royal Anthropolo-
gical Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 75, Nº 1/2 1945, 59-72; Corncerning
Trobriand Clans and the Kinship Category ‘Tabu’, u: Robert Parkin and Linda Stone
(eds.), Kinship and Family. An Anthropological Reader, Blackwell, Oxford, 2004,
158-175. Cf. E. R. Leach, Du nouveau sur "papa" et "maman", u: Rodny Needham
(ed.), La parenté en question , Éditions du Seuil, Paris, 1977, 168-190.
71
Ovde je potrebno podsetiti da su Levi-Stros i zastupnici teorije o branim save-
zima doveli u pitanje ovu pretpostavku na kojoj je bila razvijena kako evolucionisti-
ka, tako i funkcionalistika i struktural-funkcionalistika teorija srodstva.
72
E. R. Leach, Jinghpaw Kinship Terminology ... ; Corncerning Trobriand Clans
and the Kinship Category ‘Tabu’ ... .
73
v. Leach (Edmund R.), The Structural Implications of Matrilineal Cross-Cousin
Marriage ...23-55. (1951); Leach (Edmund R.), Political Systems of Highland Burma.
A Study of Kachin Social Structure, Athlone Press, London, 1954.

.. . 3. . 2 (2008)
126 ZORICA IVANOVI
interes je bio usmeren na otkrivanje apstraktnih logikih principa na kojima po-

iva funkcionisanje razliitih sistema srodstva i braka. Razliiti oblici transakci-
ja do kojih dolazi u kontekstu sklapanja braka, a koji ukljuuju cirkulaciju doba-
ra i usluga, tumaene su samo kao jedan od elemenata u okviru opšteg sistema
razmene. Drugim reima, sama brana davanja, njihov društveno i kulturno od-
reèn sadržaj, funkcije i znaenja, nisu predstavljala predmet posebnih teorij-
skih promišljanja.74 U savremenoj antropologiji brane transakcije, meùtim,
postaju konceptualizovane kao poseban teorijski problem pre svega zahvaljuju-
i radovima Džeka Gudija koji ih, kao i Li, povezuje s drugim aspektima dru-
štvene organizacije.75 Ukratko, naglasak je pomeren s apstrakne logike branih
pravila na izuavanje društvenih, ekonomskih i politikih aspekata i implikacija
braka i branih davanja. Drugim reima, u poslednjoj etvrtini dvadesetog veka
antropolozi su postali zainteresovani za društvenu i kulturnu logiku na kojoj po-
ivaju razliiti principi sklapanja braka.
Takoè, Liov rad u kome preispituje antopološki koncept braka predsta-
vlja jasnu najavu nastupajuih promena do kojih e doi u narednim decenija-
ma kada e antropolozi postati svesniji da srodnike institucije i odnose nije
mogue razumeti nezavisno od društvenog i kulturnog sistema, bez uvida u
druge aspekte društva i sisteme vrednosti i znaenja.76 Uopšteno posmatrano,
može se rei da su ve njegovi rani radovi i napomene o "kontaminirajuim
faktorima" društvenog, ekonomskog, politikog i kulturnog konteksta na srod-
niki i brani sistem sadržavali onu vrstu kritike koja e na znaajniji nain
biti razvijana tek od sedamdesetih godina dvadesetog veka.
Prvi veliki talas kritike koji e dovesti do transformacija u studijama srodstva
veina teoretiara vezuje za ime Dejvida Šnajdera i Rodnija Nidama koji su svoj
kritiki stav prema klasinim antropološkim teorijama srodstva izrazili na radika-
lan nain. Kako s pravom ukazuje Švajcer, može izgledati ironino što ova dva
autora, koji su u prethodnim decenijama vodila oštru teorijsku raspravu u vezi s
formalnim odreènjem pojma "preskriptivnog" i "preferencijalnog" branog
pravila, kao osnovnih koncepata strukturalistike teorije srodstva, u sedamdese-
te godine dvadesetog veka ulaze s tako slinim odbacivanjem koncepta srod-
stva.77 Gotovo istovremeno, obojica su dovela u pitanje i osporila analitiku va-
74
J. Comaroff, Introduction, u: J. Comaroff (ed.), The Meaning of Marriage
Payments, Academic Press, London, New York, 1980, 30.
75
J. Goody, Bridewealth and Dowry in Africa and Euroasia ...; Production and
Reproduction ...
76
E. R. Leach, Poliandry, inheritance and the definition of marriage ... (1955); v.
B. Žiki, op. cit. ^8-80.
77
P. P. Schweititzer, op. cit. 3. v. George Caspar Homans and David M. Scneider,
Marriage, Authority, and Final Causes: A study of Unilateral Cross-Cousin Marria-
ge, The Free Press, Glencoe, 1955; Rodny Needham, Structure and Sentiment. A Test
Case in Social Anthropology, University of Chichago Press, Chichago, 1962.

.. . 3. .2 (2008)
lidnost antropološkog koncepta srodstva. Ipak, izmeù njihovih pristupa i shva-

tanja budunosti izuavanja srodstva u antropologiji postoje znaajne razlike.
Sledei Lia, Rodni Nidam se zalagao za radikalnu reviziju antropoloških
kategorija korienih u ovom domenu istraživanja. Ve naslov knjige koju je
uredio 1971. godine – Promišljajui srodstvo i brak – nedvosmisleno ukazuje
na uticaj Liovog shvatanja antropologije i izuavanja srodstva koji je izneo
deset godina pre toga u svojoj sada ve klasinoj zbirci radova – Promišljajui
antropologiju.78 U obimnom uvodu i prvom poglavlju ovog dela Nidam kriti-
kuje teoretiare srodstva zbog njihove "pasijie za generalizacijom" i klasifika-
cijama samo na osnovu formalnih principa i nezavisno od društvenog i kultur-
nog sistema.79 Njegova kritika se odnosi kako na teorije o grupama porekla i
branim savezima tako i na formalnu analizu srodnike terminologije.80 Ni-
dam polazi sa stanovišta u kome nastoji da pokaže da svaka opšta definicija
braka, incesta, srodstva i porekla predstavlja preterano uopštavanje jer ne mo-
že da obuhvati svu raznolikost i razliitost kulturnih konceptualizacija. Kako
prema njegovom mišljenju ne postoji mogunost razvijanja opštih tumaenja
srodnikih institucija i fenomena, iznosi tvrdnju da "ne postoji tako nešto kao
srodstvo" (there is no such thing as kinship), odakle proistie zakljuak da ne
može postojati ni "teorija o srodstvu".81 Iste godine, na proslavi stogodišnjice
Morganovog dela, Dejvid Šnajder formulie slino stanovište tvrdei da srod-
stvo, kao i totemizam ili matrijarhat, predstavlja "nepostojei predmet istraži-
vanja" (non-subject) koji postoji samo u umu istraživaa, ali ne i u kulturama
koje istražuju .82 Ukratko, prema Šnajderovom mišljenju, koncept srodstva ne-
ma nikakvu analitiku vrednost i stoga ga je potrebno odbaciti.
Uopšteno posmatrano, Nidam i Šnajder srodstvo shvataju kao socijalnu ka-
tegoriju koja je nezavisna od bioloških srodnikih veza. Ipak, Šnajder je u tom
smislu mnogo radikalniji. Prema ovom shvatanju, biološka reprodukcija i veze
fizikog (biološkog) srodstva koje se tim putem uspostavljaju ne mogu se sma-
trati univerzalnom osnovom srodstva jer su u mnogim društvima i kulturama
srodniki odnosi definisani na drugaiji nain. Istovremeno, etnoeksplikacije
odnosno kulturne interpretacije procesa zaea i raànja su toliko razliite da ni-
je mogue utvrditi njihov zajedniki sadržaj i na osnovu toga odrediti šta je
78
Needham, Rodney, Introduction, u: Rodny Needham (ed.), La parenté en que-
stion , Éditions du Seuil, Paris, 1977, 15-102. Cf. E. R. Leach, Rethinking Anthropo-
logy, the Athlone Prerss, New York, 1971. v. B. Žiki, op. cit. y8 id.
79
"Pasija za generalizacijom" jeVitgenštajnov izraz i koncept.
80
R. Needham, Introduction, u: R. Needham (ed.), La parenté en question ... 15-
32; Remarques sur l’analysee de la parenté, u: R. Needham (ed.), La parenté en que-
stion ... 106, 123.
81
Ibid. 107.
82
Ovaj Šnajderov tekst je štampan naredne, 1972. godine. D. Schneider, What is
Kinship All About ... 50, 51.

.. . 3. . 2 (2008)
128 ZORICA IVANOVI
srodstvo u ljudskim društvima. Takoè, to nije mogue uiniti ni na osnovu sa-

držaja razliitih društvenih normi. Na taj nain se kao opšta teorijska dilema
ovih autora pojavljuje pitanje šta je srodstvo, ta ini jedinstveni sadržaj i di-
stinktivnu odliku odnosa koje nazivamo srodstvom. Kako je taj sadržaj nemo-
gue utvrditi, bilo na osnovu etnoeksplikacija o biološkoj reprodukciji, bilo na
osnovu društvenih normi, nije mogue govoriti o srodstvu kao opštoj analitikoj
kategoriji. Ergo: srodstvo ne postoji.83 Može se, dakle, rei da su Nidam i Šnaj-
der pokrenuli kritiku antropološkog koncepta srodstva kao validne analitike
kategorije na osnovu mogunosti njegove primene u komparativnoj perspektivi
i u razliitim etnografskim sluajevima. Meùtim, za razliku od Nidama, Dejvid
Šnajder zauzima radikalno relativistiku perspektivu tvrdei da srodvo nema ni-
kakve veze sa biološkom reprodukcijom ve da predstavlja kulturnu i simboliu
kategoriju koja u razliitim društvima može imati razliite sadržaje. Drugim re-
ima, ovaj autor ne samo da smatra da se zaee i raànje ne mogu smatrati uni-
verzalnom osnovom kulturnih drfinicija srodnikih veza, ve porie bilo kakvu
vezu izmeù bioloških veza srodstva i odnosa koji se u razliitim društvima
smatraju srodstvom.84 Nidam, meùtim, priznaje da postoji izvesni stupanj sa-
glasnosti i preklapanja izmeù biologije (koju shvata kao biološko, genetsko ro-
diteljstvo) i društvene i kulturne interpretacije ovih odnosa, i u tom smislu se
njegova perspektiva razlikuje od radikalnog kulturnog relativizma za koji se
Šnajder zalaže. Kako u detaljniju analizu Šnajderove simbolike teorije kulture
i njegovu kritiku studija srodstva izneti u drugom radu, u nastavku ovog teksta
u pažnju usmeriti na razlike u pristupima izmeù ova dva najznaajnija "skep-
tiara srodstva" i kritiara teorijskog i metodološkog formalizma.85
Ukratko o kritici formalizma i

novim perspektivama u studijama srodstva
Iako Li, Nidam i Šnajder kritikuju formalistiko stanovište prema kome je
srodstvo mogue izuavati kao poseban i jasno ogranien "domen", nezavisan
od drugih aspekata društva i kulture, važno je ukazati na razlike koje postoje
izmeù ovih "skeptiara srodstva".86 Naime, Nidamova epistemološka pozici-
ja i njegova vrsta argumentacije je razliita od Šnajderovog radikalnog kultur-
nog relativizma koji nije ostavljao mnogo mesta za komparativne koncepte ili
83
cf. P. Sousa, op. cit. 278.
84
v. D. Schneider, A Critique of the Study of Kinship ... 99, 118, 124. 162, 175.
85
Z. Ivanovi, Simbolika teorija kulture i analiza srodstva, u pripremi
86
v. Needham, Remarques sur l’analysee de la parenté ... 106 i d. ; D. Shneider,
What is Kinship All About ... 51; A Critique of the Study of Kinship, The University
of Mitchigan Press, Ann Arbor, 1984, 181-185.

.. . 3. .2 (2008)
istraživake strategije.87 Najvea razlika se uoava u shvatanju odnosa izmeù

kulturnog i društvenog sistema. Šnajder svoja tumaenja razvija na pretpo-
stavkama simbolike antropologije koja, kao i Gercova interpretativna antro-
pologija, sledi parsonovsku oštru distinkciju izmeù kulturnog i socijalnog si-
stema i pažnju usmerava samo na kulturni i simboliki sistem.
Više u duhu tradicije evropske antropologije Nidam, s druge strane, do-
sledno ukazuje na meùsobnu povezanost i usaglašenost izmeù kulturnih
znaenja i simbolike strukture i socijalne strukture.88 Meùtim, kako je u lite-
raturi ve istaknuto, previše brzo i lako tvrdi da postoji "izuzetna saglasnost"
izmeù socijalnog i simbolikog sistema.89 Njegova skeptina pozicija u od-
nosu na antropološka izuavanja srodstva razvijena je na drugaijim filozof-
skim pozicijama od Šnajderovog kulturnog relativizma.90 Uostalom, Nidam
sebe definiše kao strukturalistu i u tom smislu je daleko od Šnajderove pozici-
je, ali istovremeno zauzima i kritiku distancu u odnosu na Levi-Strosove teo-
rijske i epistemološke postavke. Meùtim, kao i Šnajder, Nidam (sledei Lia)
insistira na shvatanju srodstva kao kulturnog i simbolikog sitema. S druge
strane, iako se zalagao za društveno i kulturno kontekstualizovanu analizu od-
nosa srodstva, Nidam ne osporava mogunost komparativnog izuavanja i ob-
jašnjenja srodstva, ve se, umesto toga, zalaže da ona budu zasnovana na dru-
gaijim teorijskim i epistemološkim osnovama. To istovremeno znai da ne
odbacuje svaku vrstu formalne analize, ije su prednosti, kako iznosi, jasne jer
"interpretacija socijalnih injenica nije mogua bez pribegavanja, na neki na-
in, apstraktnoj analizi ... Shvatiti šta ljudi kažu bi trebalo da bude cilj formal-
ne analize."91 Umesto taksonimijskih i esencijalistikih klasifikacija, on se za-
laže za "politetike klasifikacije". Drugim reima, za takvu vrstu klasifikacija
koja ne pretpostavlja da svi lanovi neke gupe neophodno poseduju odreèno
svojstvo, niti da svaka osoba ima sve odlike koje su generalno karakteristine
za lanove te grupe.92
Uprkos svim kritikama upuenim antropološkim (formalistikim) objašnje-
njima srodstva, Nidamova teorijsko-metodološka pozicija nije radikalno relati-
87
P. P. Schweititzer, op. cit. 3; J. Carsten, op. cit. 22., M. Godelier, Méthamorpho-
ses de la parenté ... 28.
88
R. Needam, Structure and Sentiment. A Test Case in Social Anthropology, Uni-
versity of Chichago Press, Chichago, 1962, 95. Cf. Ibid. Remarques sur l’analysee de
la parenté ... 103-131.
89
90
P. P. Schweititzer, op. cit. 4.
91
Formalna analiza, kako smatra, omoguava da se u društvenim fenomenima i
kolektivnim predstavama otkrije poredak koji može biti vrlo razliit od formalnih od-
lika.R. Needham, Introduction, u: Rodny Needham (ed.), op. cit. 35, 36.
92
R. Needham, Polythetic Clasifications: Convergences and Consequences, Man,
n. s. Vol. 10, Nº 3, 1975, 363.

.. . 3. . 2 (2008)
130 ZORICA IVANOVI
vistika u tom smislu da odbacuje mogunost donošenja opštih teorijskih za-

kljuaka. Naprotiv, zalaže se za opštu teoriju srodstva koja e, meùtim, biti pa-
žljivija u odnosu na detalje kulturnih znaenja.93 Za razliku od Šnajdera koji je
doveo u pitanje sam koncept srodstva i mogunost njegove komparativne upo-
trebe, Nidam se zalaže za "radikalnu reviziju" antropoloških koncepata. U tom
smislu se može rei da njegova kritika klasinih paradigmi i formalistikih pri-
stupa u studijama srodstva predstavlja "konceptualnu terapiju" srodstva koja e
doprineti redefinisanju ovog polja istraživanja i razvijanju drugaijih teorijskih
perspektiva.94 Stoga teoretiari ukazuju na kontradiktornost Nidamove pozicije
koja prožima i itavu knjigu Promišljajui srodstvo i brak koja je bila izuzetno
znaajna u procesu preispitivanja antropoloških izuavanja i koja zauzima istak-
nuto mesto u antropološkoj teoriji srodstva.95 Naime, u nekim tekstovima iz ove
knjige naglasak je na kulturnoj definiciji i shvatanju odreènih aspekata i feno-
mena odnosa srodstva. Tako, na primer, Bedelman razmatra predstave o incestu
kod Kaguru iz Tanzanije, dok Foks u tekstu "Sestrino dete shvaeno kao biljka"
analizira metafore krvnog srodstva na indonežanskom ostrvu Roti.96 S druge
strane, veliki deo u Nidamovim tekstovima je posveen razvoju njegovih ranijih
analiza o preskriptivnim branim pravilima i u tom smislu ovi radovi ne pred-
stavljaju, kako smatra Godelije, kritiku studija srodstva kao antropološkog do-
mena izuavanja, ve pre njihov nastavak i obogaivanje.97 Meùtim, njegova
kritika formalizma klasinih pristupa oznaava jasno udaljavanje od Levi-Stro-
sa, Fortesa i škole amerikog formalizma. Istovremeno, Nidam s pravom kriti-
kuje one svoje kolege koji još uvek nisu shvatili
ne samo da ne možemo izvoditi nikakve sociološke zakljuke o institucijama, grupa-

ma ili osobama na osnovu strukture terminologije (srodstva), ve ne možemo ak za-
kljuivati da e status oznaen jednim istim terminom imati isto znaenje. 98
Kako ukazuje Godelije, iz ove perspektive treba tumaiti i shvatati Nida-

movu tvrdnju da srodstvo i teorija srodstva ne postoje, tvrdnje koje su u to
vreme izazvale veliku, možemo rei, "intelektualnu pometnju":
93
R. Needham, Inroduction, u. R. Needham (ed.) op. cit. 86, 87, 90-91, 95.
94
Ibid. 21.
95
M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté, Fayard, Paris, 2004., 26.
96
Thomas O. Beidelman, De certaines notions kaguru sur l’incest et autres inter-
dits sexuels, u : R. Needham (ed.), op. cit. 267-284 ; James J. Fox, L’enfant de la soe-
ur considéré comm la plante. Les métaphores d’un langage de la consaguinité, u : R.
Needham (ed.), op. cit. 302-330.
97
M. Godelier, op. cit. 26.
98
R. Needham, Introduction, u. R. Needham (ed.) op. cit. 94. Cf. M. Godelier, op. cit. 27.

.. . 3. .2 (2008)
Termin "srodstvo" je, dakle, bez sumnje pogrešan i predstavlja pogrešan kriterijum za
komparaciju društvenih injenica. On ne oznaava ni jednu posebnu klasu fenomena i
ni jedan poseban tip teorije. On ne odgovara ni jednom kanonu kompetencije i autori-
teta. Posledica toga je da ne možemo rei da je neki antropolog jak u srodstvu: on mo-
že biti jak u analizi i, u tom sluaju, sve zavisi od toga šta analizira. ... Da budemo ja-
sni: "srodstvo"; odatle sledi da ne postoji ni "teorija srodstva".99
U istom radu o kritikim promišljanjima srodstva Li je ak bio radikalniji

i u svojoj kritici otišao dalje od Nidama tvrdei da je izuavanje sistema srod-
stva kao celine odavno izgubilo znaaj. 100 Meùtim, na prilino kontradikto-
ran nain, istovremeno ukazuje
da se iz toga ne može zakljuiti da analiza formalne logike celine srodnikih termina

za mene predstavlja aktivnost koja nema znaaja.101
Ne upuštajui se u raspravu o tome da li su provokacije i paradoksi za Lia

bili "hleb nasušni", kao što to smatra Moris Godelije, ovde je dovoljno rei da
se možemo složiti s njegovim zakljukom da Nidam nije imao nameru da pro-
glasi kraj, nemogunost ili beskorisnost antropoloških studija srodstva.102 Na-
merno se služei prejakim terminima, želeo je da istakne da je neophodno da
ova vrsta istraživanja bude uspostavljena "na druga&ijim osnovama, gde e se,
osim (srodnikih) terminologija, ispitivati veza izmeu srodstva i ekonomije,
srodstva i odnosa moi, religije itd." (podvueno u originalu).103
U Nidamovim teorijskim tumaenjima je, dakle, oigledan hermeneutiki
uticaj koji jasno izražava govorei o iluziji postojanja "prirodnih nauka o dru-
štvu", kako su antropologiju želeli da definišu Redklif-Braun, Fortes, i Levi
Stros i, nasuprot tome, zalaže se za razumevanje znaenja, kulturnih vrednosti
i simbola.104 Meùtim, razlike u odnosu na poziciju Dejvida Šnajdera su jasno
uoljive, kako u pogledu shvatanja odnosa izmeù simbolikog i socijalnog
sistema, tako i u odnosu na njegov relativizam. Ove razlike su, svakako još
znaajnije u odnosu na relativizam Gercove interpretativne antropologije, i
osobito postmoderne antropologije. U literaturi je ve ukazano da je Nidamo-
vu teorijsku i epistemološka pozicija mogue smestiti na sredinu kontinuuma
ije krajnje take predstavljau Gerc i Levi –Stros.105 U tom smislu se može re-
i da hermeneutiki uticaj i njegove posledice na izuavanje srodstva u evrop-
99
Ibid. 45 ; Remarques sur l’analysee de la parenté ... 107. Cf. M. Godelier, Ibid. 27.
100
E. R. Leach, Du nouveau sur "papa" et "maman" ... 169.
101
Ibid. 169.
102
M. Godelier, Métamorphoses de la parenté ... 28.
103
Ibid. 28.
104
R. Needham, Inroduction, u. R. Needham (ed.) op. cit. 84.
105
N. E. J.Whitten and E. Ohnuki-Tierney, op. cit. 639.

.. . 3. . 2 (2008)
132 ZORICA IVANOVI
skoj i amerikoj antropologiji nisu bile iste, kao što analitiari poput Paola Su-
se iznose.
Naime, ovaj autor, kao i mnogi drugi, uspostavlja korelaciju izmeù pro-
mena u antropolološkoj epistemologiji i "smrti srodstva" (nestajanja interesa
za ovu vrstu izuavanja) do koje e doi sa razvojem simbolike i interpreta-
tivne, i posebno postmodernistiki usmerene antropologije. Susa polazi od
pretpostavke da je "srodstvo nekada imalo centralnu ulogu u antropologiji ...
(da) je korieno za opisivanje onoga što antropolozi rade. Danas, mnogi bi
mogli rei da je to ono to antropolozi ne rade."106 Smatra da je ovakvo stanje
stvari mogue objasniti ne toliko internom kritikom u studijama srodstva ve
pre injenicom da je srodstvo postalo simbol formalistikih teorijskih orijenta-
cija koje su nastojale da antropologiju približe "prirodnim naukama". I u tom
smislu je u pravu. Kako sa hermeneutikim promenamka u antropologiji dola-
zi do suprotnog nastojanja, trebalo je udaljiti se i odbaciti studije srodstva kao
simbol drugaije epistemološke pozicije i drugaije slike nauke. Drugim rei-
ma, hermeneutiko, i posebno postmodernistiko, "preterivanje sa smru srod-
stva" treba razumeti, kako smatra ovaj autor, kao ideološki pokušaj da se us-
postavi "hegemonija novog epistemološkog trenda".107 Iako postoji veza iz-
meù promena u antropološkoj epistemologiji i statusa studija srodstva, Susa
je, možemo se složiti s Fajenbergom, precenio uticaj interpretativne i postmo-
derne antropologije i pretpostavljenog "pada srodstva". Takoè je zanemario
razlike u epistemološkim pozicijama i argumentaciji koje postoje izmeù
predstavnika "hermeneutikog zaokreta". Danas je, kako sam ve ukazala, u
studijama srodstva, kao uostalom i u širem disciplinarnom polju, teško identi-
fikovati jednu paradigmu kao dominantnu. Osim toga, Susa nije uzimao u ob-
zir društveni i politiki kontekst u kome se savremena antropologija razvijala,
a koji je imao uticaj na izuavanja srodstva.108
Ukratko, kao što se ne može govoriti o "krizi antropologije" kao opštem
stanju u okviru discipline, ni "kriza srodstva" (a još manje "smrt" i "pad") nije
na isti nain delovala na razliite (nacionalne) antropologije. Njen uticaj se,
svakako, najmanje osetio u francuskoj antropologiji i studijama srodstva. Le-
vi-Strosov projekat je nastavljen i, osim njega, u tom projektu su uestvovali i
mnogi drugi. Istovremeno su razvijani i novi pristupi i perspektive istraživanja
koje su se na znaajniji nain udaljavale od epistemoloških i teorijskih pozici-
ja u klasinoj antropologiji.109 Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro-
106
P. Sousa, op. cit. 266.
107
Ibid, 297.
108
Richard Feinberg, Some Overestimation in "The Fall of Kinship", Journal of
Cognition and Culture, Vol.3, Nº 4, 2003, 319.
109
P. P. Schweititzer, op. cit. 5; Barry, S. Laurent, Argument. Un demi –siè-
cles’écolulé, L’Homme, La question de parenté, Nº 154-155, 2000, 9-20.

.. . 3. .2 (2008)
šlog veka, kao uostalom i danas, objavljene su znaajne knjige u kojima se

analiziraju tradicionalna pitanja u studijama srodstva poput terminologije
srodstva i branih sistema i pravila, kao i one koje odražavaju promene i nove
perspektive u ovom polju izuavanja.110 Takoè, izuavanje srodstva ni u bri-
tanskoj antropologiji nije doživelo tako dramatian "pad" kao što je to bio slu-
aj u antropologiji u Sjedinjenim amerikim državama.111
Za razliku od klasine antropologije, kada je u razliitim istorijskim razdo-
bljima bilo mogue identifikovati dominantnu istraživaku paradigmu, u po-
slednjoj etvrtini prošlog veka se suoavamo s razliitim mišljenjima o mo-
gunostima i nainima istraživanja srodnikih odnosa. Takoè, razlike izmeù
evropske i amerike antropologije koje su, u zavisnosti od istorijskog perioda,
mogle biti manje ili više naglašene, govore o paralelnom postojanju razliitih
teorijskih usmerenja. Meùtim, u svakom od prethodnih perioda bilo je jasno,
ili bar mnogo jasnije, koji je pristup bio dominantan i teorijski i metodološki
usmeravao istraživanja veine antropologa i smatrao se mejnstrimom u studi-
jama srodstva. To se svakako može tvrditi za evropsku, ili preciznije britansku
i francusku antropologiju, koja je do poslednje etvrtine dvadesetog veka ima-
la primat u ovom polju izuavanja. Uostalom, kako je napred ve ukazano, is-
traživanje odnosa srodstva se nalazilo u osnovi svih velikih paradigmi mišlje-
nja tog vremena, od evolucionizma preko struktural-funkcionalizma do Levi-
Strosovog strukturalizma. Stoga ne treba mnogo da udi da je paradigma koja
je bila dominantna u širem disciplinarnom polju uticala i na pravac i karakter
antropoloških istraživanja srodstva.
Izuavanje srodstva u savremenoj antropologiji se u mnogim aspektima na
znaajan nain udaljilo od postavki i zakljuaka kako teorije o grupama pre-
kla, tako i Levi-Strosove teorije o branim savezima, Mardokove formalno-
statistike analize. Kao i od shvatanja Šeflera i Lansberija o univerzalnosti nu-
klearne porodice i njihovog zakljuka da genealoška struktura srodstva pred-
stavlja osnovu za sve terminologije i sisteme srodstva.112 Iako su preispitiva-
nja klasinih paradigmi istraživanja pokazale da mnoge pretpostavke i aspekti
110
Izuavanje polu-kompleksnih i kompleksnih sistema srodstva se osobito vezuje
za Fransoaz Eritje i Elizabet Kope-Ružije. v. npr. Françoise Héritier, L’exercice de la
parenté... (1981); .Françoise Héritier-Augé, Elisabeth Copet, Rougier, (eds.), Les
Complexités de l’alliance. Les Systèmes complexes d’alliance matrimoniale, Éditions
des archives contemporaines, Paris, 1991.
111
P. P. Schweititzer, op. cit. 5. Ovde ne mogu da navodim sve znaajne radove
koji su se pojavili u fransuskoj i britanskoj antropologiji u tom periodu, od kojih su
neki ve pomenuti, a neki e neki biti navèni dalje u tekstu.
112
Harold W. Schefler, Floyd G. Lounsbury, A Study in Structural Semantics. The
Siriono System of Kinship, Prentice–Hall Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1971,
37-38. Cf. D. M. Schneider, A Critique of the Study of Kinship ... 114, 122; F. Zim-
mermann, op. cit. 192.

.. . 3. . 2 (2008)
134 ZORICA IVANOVI
tradicionalnih teorija o srodstvu nisu više održivi, preispitivanje nije dovelo

do saglasnosti o tome kako treba izuavati srodstvo. Stoga Ladislav Holi sma-
tra da, mada su kritike naših prethodnika nesumnjivo opravdane, savremeni
pristupi nisu razvili onu vrstu "analitikog poverenja i pouzdanosti koja je od-
likovala disciplinu do sredine (dvadesetog) veka". Ovi novi pristupi, bez obzi-
ra na to koliko su važni ostaju, kako ukazuje, delimini i fragmentarni i nisu
rezultirali jasnom i konciznom formulacijom nove teorije.113 Pre dvanaest go-
dina kada je ovaj rad napisan, Holi je bio sasvim u pravu u tom smislu da sa-
vremeni period istraživanja odlikuje raznolikost pristupa i teorijskih orijenta-
cija i da nije postojala jedna opšta teorija srodstva. Kao i u ostalim poljima an-
tropološkog izuavanja, i savremene studije srodstva odlikuje postojanje razli-
itih teorijskih orijentacija i analitikih programa. Meùtim, iako pažnju
usmeravaju na razliite aspekte odnosa srodstva, a ne uvek na srodniki si-
stem kao strukturiranu celinu, kao što je to bio sluaj u ranijem periodu, može
se rei da su savremeni antropolozi koji se bave ovom vrstom analize postigli
veu saglasnost oko statusa srodstva u okviru discipline i osnovnih teorijskih i
epistemoloških pretpostavki nego što je to bio sluaj sedamdesetih godina
dvadesetog veka. Dok je tada postavljano pitanje da li izuavanje srodstva
uopšte ima budunost, ve duže vreme je sasvim jasno da ova vrsta analize i
dalje predstavlja znaajan teorijski i istraživaki problem antropologije. Op-
šteg konsenzusa, naravno, nema kao što ga nikada nije ni bilo.
Takoè, u meùvremenu je Moris Godelije izneo svoju opštu teoriju srod-
stva.114 Smatrajui da je na osnovu dosadašnjih istraživanja mogue doneti ne-
ke opštije zakljuke o karakteru odnosa srodstva u ljudskim društvima i nje-
govim istorijskim transformacijama, Godelije razvija svoju teoriju koju je iz-
neo u Metamorfozama srodstva. Na taj nain je prvi antropolog koji je posle
Levi-Strosa razvio opštu teoriju srodstva. Iako je ovo delo zbog svojih zaklju-
aka o porodici, braku i srodnikim odnosima, o nastanku i transformacijama
srodstva u ljudskim društvima, izazvalo veliku naunu i medijsku pažnju i ini-
ciralo organizaciju kako naunih skupova i rasprava, tako i javnih debata, u
domaoj nauci je prošlo sasvim neopaženo. Ova injenica se, izmeù ostalog,
može objasniti i time da su zbog razvoja novih oblika porodice i srodnikih
veza, kao i zbog socijalnih implikacija novih reproduktivnih tehnologija
(NRT) i drugih tehnika u vezi s humanom reprodukcijom, u zapadnim društvi-
ma pitanja u vezi sa srodstvom prepoznata kao relevantan društveni problem o
kome se ve duže vreme vode naune i javne debate. Postojanje opšte teorije,
naravno, ne znai da su sva pitanja postavljena i rešena, što uostalom ni sam
Godelije ne pretpostavlja. Naprotiv, ukazuje da mnogi aspekti i fenomeni u
vezi sa srodnikim odnosima tek treba da budu razmatrani.
113
L. Holy, Anthropological Perspectives on Kinship ... 6-7.
114
M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté ...

.. . 3. .2 (2008)
Uopšteno posmatrano, u antropologiji je došlo do napuštanja shvatanja da

srodstvo, ekonomija, politika, religija ili rodni odnosi (gender) predstavljaju
razliite, jasno odvojene analitike domene koje je mogue izuavati nezavi-
sno jedne od drugih. Sa nastupajuim teorijskim i epistemološkim promenama
do kojih dolazi u posednjoj etvrtini dvadesetog veka do tada uobiajene ana-
litike granice izmeù istraživakih polja (srodstvo, ekonomija, politika, telo,
seksualnost ) bie dovedene u pitanje i napuštene. Promene perspektive se, su-
marno posmatrano, mogu izraziti na sledei nain: naglasak više nije toliko na
pitanjima u vezi s društvenom strukturom i organizacijom, ve je pažnja an-
tropologa sve više usmeravana na analizu odnosa srodstva kao kulturnog i
simbolikog sistema, na pitanja u vezi s kulturnim predstavama o društvenim
odnosima koje nazivamo srodstvom, kao i na društvenu upotrebu srodnikih
veza i politike srodstva ili na probleme u vezi s uticajem društvenih promena
na porodicu, brak i srodstvo. U izuavanju odnosa srodstva su prihvaeni i ko-
rieni koncepti o socijalnom procesu, "praksi"/svakodnevnom iskustvu i ak-
tivnom delovanju ljudskih subjekata (agency), rodnim odnosima, telu i seksu-
alnosti i konstruisanju pojma "osobe"/sopstva, socijalnim nejednakostima i
odnosima moi u odreènim istorijskim i etnografskim kontekstima.115 Tako-
è, poslednjih decenija se sve više izuavaju srodnike mreže koje se konsti-
tuišu u urbanim i drugim sredinama. Ova perspektiva podrazumeva istraživa-
nja o tome kako se srodnike veze i odnosi redefinišu posle razvoda, kao i
analizu novih oblika porodine organizacije koje se formiraju u tim okolnosti-
ma. Takoè se izuavaju i druge vrste "umrežavanja" u kojima se koriste soci-
jalni, simboliki i metaforiki potencijali srodstva. Istovremeno, predmet an-
tropoloških analiza ine i problemi u vezi s (inter)nacionalnom ili (inter)etni-
kom adopcijom, kao i ona koja se odnose na promenu koncepta srodstva (pre
svega u zapadnim društvima) do kog dolazi s razvojem novih reproduktivnih
tehnologija. Istraživanja homoseksualnih praksi u razliitim društvima i isto-
rijskim epohama u antropologiji nisu nova, meùtim, savremene orijentacije u
studijama srodstva podrazumevaju i istraživanja braka i srodstvo osoba isto-
polne seksualne orijentacije u savremenim društvima.
Ukratko, sve više se ispituju srodniki odnosi i fenomeni u vezi sa srodstvom,
a manje srodniki sistemi odnosno pravila i principi koji organizuju "polje srod-
stva" kao ureènu i interno strukturiranu celinu. Može se rei da ovaj poslednji,
savremeni period studija srodstva odlikuje kritiko preispitivanje i udaljavanje
od nasleènih pristupa, teorijskih orijentacija i istraživakih problema koji su
pažnju usmeravali pre svega na formalne aspekte srodnikih sistema, na pravila
115
L. Stone, Introduction. The Demise and the Revival of Kinship ... 241 i d.; In-
troduction: Theoretical Implications of New Directions ... 2; L. Holy, op. cit. ..3-4; R.
Parkin, Kinship. An Introduction to Basic Concepts, Blackwell, Oxford,1997., ix-x; L.
S. Barry, op. cit.

.. . 3. . 2 (2008)
136 ZORICA IVANOVI
i internu logiku njihovog strukturiranja i funkcionisanja. Meùtim, pogrešno bi

bilo zakljuiti da su anti-formalistike tendencije i/ili nova istraživaka pitanja i
teorijske orijentacije dovele do napuštanja tradicionalnijih i formalnijih aspeka-
ta analize srodstva koji se primenjuju pre svega u analizi srodnike terminologi-
je i branih sitema. Iako se više ne može rei da ova vrsta analize ima tako is-
taknuto mesto u antropološkoj teoriji i praksi kao nekada, antropolozi još uvek
otkrivaju do sada nepoznate sisteme srodstva koji nameu nova pitanja.116 Ta-
koè, i sama analiza terminologije srodstva više ne podrazumeva samo njihovu
klasifikaciju i tipologizaciju ili otkrivanje branih pravila koji se u nekim slua-
jevima mogu "išitati" iz terminologije. Dok je u ranijim izuavanjima srodni-
ke terminologije interes istraživaa bio usmeren na pronalaženje logiki monih
i empirijski efikasnih analitikih sredstava klasifikacije, danas je naglasak sve
više na širim socijalnim, istorijskim i kognitivnim problemima i procesima.117
Posebna pažnja se posveuje pitanju strukturalno-istorijskih transformacija si-
stema srodnike terminologije što, kako teoretiari ukazuju, može da doprinese
otkrivanju jednog reda podataka koji su od izuzetnog znaaja za razumevanje
istorije i društvenog života ljudi, a koji ne mogu biti ustanovljeni drugim sred-
stvima.118 Istorijska perspektiva se, kao to e biti pokazano, primenjuje i u ana-
lizi drugih aspekata i fenomena u vezi sa srodstvom. Istovremeno, antropolozi
izuavaju i emotivni, društveni i metaforiki aspekt i potencijal srodnikih veza
koji se ispoljava kroz upotrebu srodnikih termina, što podrazumeva i upotrebu
nadimaka i imena, kao i korienje srodnike terminologije u (re)definisanju
prirode nekog socijalnog odnosa.119
Takoè, savremena antropološka istraživanja, pokazuju da je ipak prerano
proglasiti da je došlo do nestajanja "na srodstvu zasnovanih društva", a još manje
da savremenom svetu srodstvo više nema znaaj i da je njegova važnost, posebno
u savremenim (post)industrijskim društvima, irelevantna. Jer, i dalje postoje broj-
na društva u kojima srodstvo predstavlja znaajan princip socijalne organizacije i
regulisanja društvenih odnosa, posebno na Novoj Gvineji i južnoj Americi gde su
antropolozi poslednjih godina otkrili, i nastavljaju da otkrivaju, nove, do sada ne-
116
v. M. Godelie, T. R. Trutmann, T. Sie Fat (eds.), Transformations of Kinship ...
117
D. B. Kronenfield, Introduction. The uses of formal analysis re cognitive and
social issues, Anthropological Theory, Special Issue: Kinship, Vol. 1, Nº 2, 2001:
147-172.
118
T. R. Trutmmann, The whole history of kinship terminology in three chapters,
Anthropological Theory, Vol.1, N Z. 2001: 268-287.
119
Na primer, tako esta upotreba termina "brate" u komunikaciji nekih grupa
mladih u savremenom srpskom, ali i drugim društvima; ili korienje simbolikih po-
tencijala pojma "kume" i drugih u politikom diskursu. Zahvalna sam kolegi Sloboda-
nu Naumoviu to je u svojim radovima, ali i tokom naših razgovora, ukazao na ovaj
aspekt politikih diskursa u Srbiji.

.. . 3. .2 (2008)
poznate tipove i varijante sistema srodstva.120 I u drugim regionima i u drugaijim

tipovima društava srodniki odnosi i institucije i dalje imaju znaaj, uprkos pro-
menama do kojih dolazi pod uticajem procesa globalizacije i "oksidentalizacije".
Iako ovi globalni procesi na razliite naine utiu na redefinisanje i transformisa-
nje institucija i odnosa srodstva, teoretiari istiu da je srodstvo – pre nego srod-
niki sistemi – postalo globalni fenomen koji iza pojavne homogenosti skriva
znaajne razlike u upotrebi i interpretaciji.121 Drugim reima, ne samo da nije do-
šlo do nestajanja znaaja srodstva, ve u uslovima savremenog sveta ono predsta-
vlja važan princip organizacije široke mreže društvenih odnosa koja se prostire
daleko izvan granica lokalnih zajednica neposredne (face-to-face) komunikacije,
koje su bile klasian predmet antropoloških istraživanja u prošlosti. Implikacije
ove ekspanzije znaaja srodstva su posebno jasno uoljive u "suptilno suprotsta-
vljenom, ali uzajamno komplementarnom svetu svetske diplomatije". Pitanja u
vezi sa transnacionalnim migracijama, internacionalnom adopcijom, vestakim
oploàvanjem, kao i pregovori o prenošenju biomedicinskih znanja van granica
država-nacija, na najbolji nain svedoe o znaaju fenomena "globalnog srod-
stva".122
I na kraju, možemo se složiti s Luis Lamfer kada kaže da se savremena antro-
pološka istraživanja srodstva nisu "kao feniks" izdigla iz sopstvenog pepela, kako
je to jednom prilikom formulisao Dejvid Šnajder. Pre se može rei da su se studi-
je srodstva transformisale kako su antropolozi promenili nain razumevanja dru-
štva i kulture, kao i društvenih i istorijskih procesa i odnosa. Drugim reima,
uoava se pre kontinuitet nego prekid u antropološkom izuavanju srodstva.123
Iako se ne može rei da ova vrsta istraživanja ima centralno mesto u antropolo-
škoj teoriji i praksi, kao što je bilo tokom istorije discipline, studije srodstva i da-
lje predstavljaju relevantno istraživako i teorijsko podruje antropologije. Dru-
gim reima, kako se Raport i Overing slikovito izražavaju, "srodstvo je dobro kao
što je uvek i bilo".124 ini se da su teoretiari srodstva u pravu kada kažu da "od-
nosi srodstva nisu spremni da nestanu, niti su na kraju svoje metamorfozeX, ve
da i dalje predstavljaju relevantan teorijski problem antropologije.125
120
M. Godelier, T. R. Trautmann and F. E. Tjon Sie Fat, Introduction u : . Go-
delier, T. R. Trautman and Franklin E. Tjon Sie Fat (eds.), Transformations of Kin-
ship .. 3.
121
M. Herzfeld, Global Kinship: Anthropology and the Polirics of Knowing,
Anthropological Quarterly, special issue: Kinship and Globalisation, Vol. 80, Nº 2,
2007: 313.
122
Ibid. 314.
123
L. Lamphere, Whatever Happened to Kinship Studies? Reflections of a Femi-
nist Anthropologis, u: L. Stone (ed), New Directions in Anthropological Kinship ...21.
124
N. Rapport and J. Overing, op. cit. 2007:228.
125
. Godelier, Métamorphoses de la perenté ... 588.

.. . 3. . 2 (2008)
138 ZORICA IVANOVI
orica Ivanovi
On kinsip studies in the final decades of the 20th centur y
As a classical field of anthropological studies, gender studies have not remained

outside the process of critical considerations and deconstruction of theoretical and
analytical categories and the values of the discipline which characterizes the
contemporary anthropological theory. As in the case of changes in the general theory
and practice of anthropology, the reasons which have led to a transformation in the
gender studies, are the result of theoretical arguments and controversies within the
discipline, but to a significant degree, from outsider influences as well- the factors
which are exterior in relation to the anthropology as a discipline. The contradictory
character of the contemporary period in gender studies is being emphasized, with an
effort to give the answer to the question what did the phrase "gender crisis" denote
and whether the crisis signifies a broad trait of anthropological studies at that point in
time. The article pays particular attention to the analysis of the criticism of the
theoretical i methodological formalism of the classic kinship theories and to the
perspectives aimed to prove that " kinship does not exist",
Key words: anthropology, kinship studies, reflexivity, "kinship crisis", new perspectives
orica Ivanovi
De l’étude de la parenté
dans les dernières déc ennies du XX e siècle
Champ d’étude classique dans le cadre de l’anthropologie, les études de la parenté

n’ont pas été laissées de côté dans le processus qui caractérise la théorie anthropologique
contemporaine: réflexion critique, déconstruction des catégories théoriques et analytiques,
déconstruction des valeurs de la discipline. De même que dans la théorie et la pratique de
l’anthropologie générale, les moteurs de cette transformation dans les études de la parenté
doivent être compris comme le résultat des débats théoriques et des controverses soulevés
au sein de la discipline, sans négliger par ailleurs l’impact significatif des courants
externes, c’est-à-dire des facteurs extérieurs à l’anthropologie. Dans cette étude, il s’agit de
souligner le caractère contradictoire des études de la parenté à l’époque contemporaine,
de fournir une réponse à la question de savoir ce qu’on entendait par l’expression "crise
de la parenté", et d’établir si la notion de "la crise" représente une caractéristique
commune aux recherches anthropologiques menées pendant cette période. Le présent
article accorde une attention tout particulière à l’analyse des critiques dirigées contre le
formalisme des théories de parenté classiques et aux perspectives théoriques qui avaient
pour l’objectif de démontrer que les relations de parenté "n’existent pas".
Mots-clés: anthropologie, études de la parenté, réflectivité, "crise de la parenté" ,

perspectives nouvelles

.. . 3. .2 (2008)
= $E - $-
x1^.xx.y^(QT[.11 ")
0 |!+%/
&"#%& 44°49'14" & 20°27'44"
1&"%&: $ *%"44 *%! ++!"2 4w! "%4 *%

0", 3/ >% #"*% %4 %B4 44.
2 * *%*+> "% # #"*B !+-
*+ +! " *9 *%" 0 '+ 4-
w!"4 #!. " * 9" #2! *
*%*+> "%. 4" +* * "*% ++ * "
#"*% ! *+! * 4924 "9! *%". 5+"
! + *! *!3 " #"% 94*+ 3%" #+!
++ * "+*"!*4 +0 " (3* "!0-
%) +! !*#*%, ! '!+2 #"*% ".
F#7$ "$7!: !3*, ", +', 4!+, 5+"-

, 94
"4 3 *"0!!/ ! *44 #4! ", 4 * !*+ * 4!

#"+ *4 "3 !4"%!!/ *+: 4"#*, 4" *%, +-
4 *%q + 4B4 *4 4%, 9 #">, #4 9 %-
". + /4 4/ 9*4 #"%4 ". =" !. 0
#"*" 4 "! 44. w *4 ! "%4. "* *4 ! "%4. $
4 04.
#!!4 %4, 4 +"*4 + " !
"!. 4 3 >!4 ! 4 "! *4 0 3 >!4*."1
$ *%"4 9 92, !*#0 '!+2* "

*%"% 9"> !*% B% %> *%+ %* -
% #2 (#"*B) 4# *%*+> "%. |B* #2-
" #+! *#": *% 4 " ! #"% ! "/
* 9" !! #*+ ! .
! *#"!, 9
* " #2" 4" #"% * #"*% * ! *!3! ",
#"4 "
42, !%4 " +" +2# "" "" ("
* +4*+ "% *%" #"%34 +4# +"#"-
2 ! 9"! *% #*% +%* "w *%
1
6. "+, |"* #"*"q % . +, !2, ! 1

, #"" . -"/%/ 0/ . %*+, YUSTAT, Clio,
" 2000, 96-97.
2
Short and Kim, Globalization and the City, New York, Addison Wesley Long-
man 1999, 124.

.. . 3. . 2 (2008)
140 |$
|{
* 3 *24 #"*+ "!%, 2 " * !#0 #-

%4 +44 9% #*), "" "" (#"%3 * #*-
2, 0% * *", +!!", +% "!0% B%, +-
4*+ "% " * *%"! #"%*% +" !"4 *+"
!*!).
+ % % !" #"4/!!, #"B44 #""*,
+!!", *9> #"+ B%, #"", #* . % +2#
! #"*%! " * *% 30/ "!! #"#/!.
5%"> % " *# +2# #"*% " ! #-
4!4 +%"4. ! " % " "4" +B% 5"-
9 #"*2 "%+" <!*% #"+! #", ! *
#"*% " % ! *+ * 4w!"4 *!*4 "B% 3
#"*2. 4 #!! ! %B* 3 + *
*493+ "w +! " +4 *% *" +!4!" #+!
! *+! * 44 4.
"" *%"3 #+! 492 " # #! #B -
* *%*+> "%. 4924 " *%3 %02*+ -
* " 9! 4/ 4#, 9!!/ "2
4#*+> " 3 " *%" "4w!"! #"#-
%*, #*>0+ #"* ! %"* !* "+4 #%/ #-
*% 4!/*, "%!/ "B0 +" #3%/!/ %-
*2"4. ? *, " *% !0! "! 4/ $-
%" ZFFT.
?9 3*> 949"% "", ! *%! " %B
9"% *+!. 3 34 * "*%"
4# "5: #" ! #"*"!: #" # *" # 9!, #"
# !*"*+ +"! + "q 0+/ ! >", ##"3
+4!+2 4w! "*+4 3%"4 9 #"4 %> "-
*+> +%q '!* !"9> 2. *#% 3 + *
" #"*% 3 *#% ++ * #"% +!.
5! *!3 ! +*! + * 9"*+ 94*+ 3%" 5+-
". 5+" 9 3%" 3 *! +' 9 # + +!-
#0 !4+ 94, ! + (*!) %() w! "93-
" ! ! #4 49! ! #"! 4!+! #"3 "!3-
!\%3"!, 0 #"*% + #* 9%.
3
% + "*#" 1TT^\T[ 0 #3+! *!*+ +
#"*4 !*4"4 #"% "B4 5. 0%/, * % #" +"-
0/ +4 #"*% - " #" ZFF8. + , !0, #"%w-
4 *+ !9 %0**.
4
Short and Kim, . . 100.
5
. -"/%/- 0/, %% #"0 !24 ", ! 1-

#". . -"/%/ 0/ . %*+, 164-165.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 141
-* * ! 5+" (")+*"!0 +0 ". =!9-

%/ +B: "5+" * *4* 4w! -"/ !, # *! !
4 #"*"!, ++ "+0, 9"*+ 94, > *!! – 94*+!
"#!9+!."6 w!4, +*"!+ + * 5+" ! #-
"9 0 %0 B 9"*+> 94 4! "*%! "#!-
9+!". %24 %4 +"4 ^F-> #3+4 [F-> 5+-
" * "*'"4*: 4* *! !42 ("!) "-
w / #"% 4* + #*/!! !%4 !"*q
94*+ 3%" bohemian quarter. 5!9 5+" + *2
+*"!+2 #3/ #*%4 !"*3+ *2 +
!*4"% "5+" – 94*+ 3%"" ( "Skadarlija – bohemian
quarter")7.
$3% "3+" ! >" "% " *" [F->
ZF. %+ 3 * !*% 0 ++ +-
*"!+ ! 5+" *.
"0/ "!" !+!3! "!"!
"!, % *", !"94! ! "!, +B%*,
#"0! 4!2, "!, 94 +'4... !##!
%*+4 % "w4, " %"4 34 *4.
* " #"4 5+" #+! ++ * ! "! #"%
+! " #"*% #"%*% + " ".
!3 -
4 *+"*+ (")+*"!+2 *! +', 94 4!+
#3+! #> " % #4%.
' 94 0
4 ! +4 +*"!+2 *, 4!+ 0 9" #*4
"'+! 4*'"! *% (0) *""*+
4 +*"!+!.

'
*% '2 +' 9 9 *! (+"%)
#"*" * *%4 *24 ! +4 * *!B >" #/.
'
+ 4* **, #* ## *! "#"4" % +'*+ +!-
!" '4."8
"4 ##*! +' 18^F. 9, + " 4 1T.FFF *-
%+, ! "! 9 xF[ +', 4 90. 5/, 18^1.
, 9"% 1 +4 "!* "
6
|. =!9%/, 4 , @- "!#, " ZFFy, 65.
7
% !"*3+ *2 #*% #3+4 Z1. %+.
8
. "/, 4 "
– 4

" , 9+
="', 1T8x, 77.
9
-. !"/-?4, 5
XIX
4 , ! " -
", " 1988, 168 – 174.

.. . 3. . 2 (2008)
142 |$
|{
+'. $ -+! $"9 9% 18^Q. +' *! '*

+ "", * % +"34 +' *%+ #/ "10. 5 9-
"4 *! * ! %"4 +'! !#"9% #4% 6-
, 6,
, #"4 =!9%/! #0 #">%% #0
! 9" +' ##* 1881. (ZZ^ +') !+!3 "*%
0 4 *% *2 +'! 3."11 $ #"% #%
ZF. %+ " 4 %/ 9" +': #"4 ##*! 1TZ1. -
" 4 111.[xT *%+,12 #"4 #+! " "!3/, 1TxF.
" 4 "*"% x.^ZZ +' 4>13.
! 3 +' ! "! * 4B "!4 *4 + *
!4! 4 >% ! ! "!0%4 B%! ". 4
#* !0/:
5% * B%, % #"3, +" * +" 3"0! +" +'.
<0 ! 9 #"%> B% 0 #"*2, + *! 0 !"2 *%
! %"0, * *! * #*% *%"0% /#+!. (...) 9 9 4,
* #*%. %/ +"!# 9% *! * 0 ! >%4
9 !*"*"w *% "%3+ B%.

*! >%, * * *!"4 #%> ! # *94, #3-
4!! +' * *%4 +!#4 + >, #"0 2
B% ! +'. ! *! * 9" "%2, ! , ! 3%2 – ! *
%"0 +!#% #", ! !%"w% #9, ! +!3% #-
/% 4%, ! 4 %2, ! +!#% #"% 4, ! * "-
3 ""3%, ! +!3% 9"+%, +!4*% #"*%q !
% #+, ! #* #*4, !B9, B9 49 %*4, ! * *"-
! !#% *. $ *%+ +% 3, 9 "%3+ 3,
+!3% * ++% #9 * *+# ++% #"*%, *%
9 9 "%!+", + 93 0 %0 % *% +'!.
* %0 "% % #"*2, +' *! *% %0 %0 #-
* 2" ! +4 * +" B%. ! * ** ! " *#"!-
4q ! +% **+ " #*, ! *! * 3+ %+ +*!%
* +4, ! * +% **+ 4w! #"% %3+
2, ! !B+ ##*% 42!, "+ !%", !B2 #!4/,
% *% % +, !4!/ *4, 9% *! * ! +'. !
*! "!0% "B **+q ! #3" *+# %" +*#"2,
14
! 3* 9*+ #"B +" #"# *%.
10
2" -. !"/-?4, . ., 171.
11
|. =!9%/, . .. 41.
12
Enciklopedija Jugoslavije 1 A-Biz, Jugoslavenski Leksikografski Zavod, Za-
greb 1980, 571.
13
% |. =!9%/, . ., 43.
14
. !0/, "*+ +', !: 4 – " XIX
,
x-, " 2005, 176.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 143
!*"2 %4 #+ "*+ 9" *-

% ! +' "E0" ! + *! 3%2 #"3! -
% '"40! * *4 %"#*+4 9"4. $ +' " "!-
"15 ?4 %2! *! * +!# #"#2 "2 -
* , %, ! % +' =%" "2# 9 #0 +4
!9 &"2 &", !/ '"4 #% #3+ "% *%-
*+ ". $ +' "-""16 *! * +!# !42 "! #"-
0 !42 +B%2 "! |*% / ! 9+! #*
>! <%/!, !"+! 3 *, ! #! *%*%*+! #-
*4!
" ? ! | <%%/ -
#* ! *%! #!: 5, , 7 , 6 7 -
9"17 "4 #24 9"*+> 44"*18 % +'
! 5+" 9 ##!" 4* #"3 "!3+% "93>"
!.

' *! %B 4* ! +4 * ! +!!" "!B, 3 #"-
4/! %"4 #"% ! +' "B% *%%"* "!
3*, *%+02, "!0%, *%"*, 9 #"*:
*"*, 9 9! #"% ! 4"3, 9, !% *-
."19 % + "%"*" (*+"*+>) +'*+> *! – 944.
4
4*+ 0!4 * "4w E0+, !*" 43+, -
4 *" % E0+!.
"*/ "'*+! "4! #-
*2 ;" !"" #*! %"!! 4!: "4 * *%"!
"3 * 4, "4 %*0/!, !! * #>0/! >"-
9"0/!, + * # *+ +%4 *#"4*%4."20
" "'*+ 4, '2 94 94 ! "32-
4 2+#4 !%4 *3! *4 "4 #3 '"2!-
15

* ""%X, #4 "? 4"!". -* %4 4*!
*#"*+ +2 " "".
16
E!% +' "-"" * #"+ #! " #"0.
5"!0 1TF1. 9 * 4 4*! " ;#+" 9+ *
" " 4!.
17
. !0/ ;" , %3+ #"!/ =2
.-., "
1935, 235.
18
| -.
B%, 4 – < 4 =>=8 – 1941,
E+1T8[q
. ;"*/, < 4 @, , " 1989.
19
&. 3, A/ " , "*%, " 1T[^. 329.
20
http://www.mtholyoke.edu/courses/rschwart/hist255-s01/boheme/evolution.html

.. . 3. . 2 (2008)
144 |$
|{
*+ "3 bohème21 + * * 4 (@) " *! &"2!

(!) 4* *! 4 (@) #"+4 4 (* E0+).
*#"* *94, 9%!!/4 #4 !"4 *4
B% 4 (@), >%4 *+0/! + !4* #*9 +
4!2, 4" 99w '"2!*+ #%"#*+ !4-
2 *! *, *3!/ *%! #*%/* 5%"!, #"* @4
(944). 54"!/ *! #/ ("#"%") !9% *2 94,
;4%0 +B : "
% B %, 94". 4*+ * B%-
*+% +" #* % *!#"* – * B% "#":
5 %+4 #"90/! !%+ 0 #"40!, ! *%4 *!!4 *">! -

0 / #"/. -w%, 0 / 4 !B* =!#* "w +* ! *% +
+q !# *% #"% +. 4! %4 # + *%! 30!
!%+ *% * 4*, #/ 9+ !4 "!+4. !03% !, *,
9 4!0+"2, 9 B. +% ! 9 *% #!#2 " -
# +2 ++ 9 * 4 #"9" ++ > 9. +2, #"4
!B, #"4 %"*, #"4 *+/, 4 9 > *"# ! +!2, *#-
* + + * 9, !4 4*, *% % ! ! %+! +!. $
22
#/! #"% !9% #0% *! % 4+ /' >3".
#3* %+%4 9%4 (2*+4\"4*+4) 34 B-

% *"/ * ! 4!2 ! +B%* ! +% !4*, .
w! #4 !424 *#"*> @4 ( 44)
*! +", !3, , ", !! "+... ! *! "43"
##! ", ,
*, # 93+ *2** ##!
4. ?>%!!/ #"%*% !424, " 94 94

* 30/ *2"! #!0 #+ **43 3 B%-
, *#"* 4*+4 B%4 @ 4*+! 0!4!.
*" 1T. *" ZF. %+ %* 9" 5"9 <!*%
*!" "!> " 9"% ! "! (#"*2 %"#-
*+ 94) , 0 * 0 3, ! 3!. % " (
!%4 #"+ 0 4"2) ! " 5"9! *! * %
+!!"-!43+ 2. + ! "! #3! #*
94. #*!!/ * 9"*+> +' !0/ 944 +B: "
*! 9 %", %* !>% !, + *! #"#*% ""!-
0%" *%+ "! !B* ! B%!."23
21
$ "3+! '"2!*+ + Le Petit Robert + "'" #4
bohème "3 tsigane. Le Petit Robert 1 par Paul Robert Dictionnaire alphabétique
et analogique De La Langue Française 1987 Dictionnaires Le Petit Robert Paris.
22
. ;4%0, &' % (1TQ[), ! 4 7, 59"
;4%0, =#+, " 1TTQ, 256.
23
. !0/, . .,. 233.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 145
$42 ! *+"*+4 +'4

$4* #"% +'*+ +%". #, + 0 #+!
!43+ 94, 4 " !4* + ! "! 0"
#% * +'4. 4 ", 3> '-
' +B%* !4*, + B% " ! ZF. %+!, *%-
%"4 % ( ! *+"*+ +') " ! B%!, -
!0, 90 *% 4 #0 ! +', *% % !
*4*."24 2 +'*+4 (*+"*+4) B%! 4> *"#-
*+> !4+ % "40 5+" + 9"*+4
4""!25.
"*/!/ * ! +' "" 00"", *+! !42 --
9"2 !%/ +B *!0 +B%+ ##! <+ |*-
%/, % =0/, "*% !0/ + "%"! ! +-
' 9 *%%"* +2 + *2 #! 9*% *"#-
*+ +. ! =!*% 0 #"4 "*" 0 94 9-
9, +, *" 0 +B%*."26 *#"2! *! ! 5+"-
#"0 9" #*2. 5+" #* *+ "%/,
"! 3 *! * #*4 0 ! 9"2 #
–
# +! #"" $0 3%/27. % 9"+ *"B #-
*4 !4+ + 0 *! -9" +/, -9"2 "/, 7!9%
0!4%/, =!*%
"+2, -"2 .
5+"*+ +' 3 4* 4! ! *" *"#*+ #-
"0. +"!* +" #"0 *+"*+> +' * #3+
ZF. %+ 9 E3 5%/. $ *%4 +%4 E3
#2"% *%! #""w* #"0 +B "w 4-
*! * * " #"0 "* 9"*+
+"4.28 $ "!0%! 9 # # #"3! *%4 #-
+! E3 %!, # 9 9 4+ E3 ! *% Z[. -
B%. $ 44"*+4 #*4
B% +B: "5%4 34 B%-
4 !43+4 #"2, E3 #"*% B%! >"-
+! ", +" %> ."29. 5%/%
24
5. !+/, 4 4 , -", " 1994, 74.
25
+ #""w * *+" # 2" ", 4"" +%" ! +4
*! * +!# !42 94.
26
%
. -4"%/, , -3 %,
=" %2 1T8^, y[.
27
$. 3%/,
– #, 9"+ #*4, -*, "
1994.
28
%
. -4"%/, B

, #+!*, " 1990.
29
-.
B%, .., 170.

.. . 3. . 2 (2008)
146 |$
|{
"*'"42 *2 *! 4! 99 4* ! *"2! 0 #-

"0 #!9+. 5"42 %" 5%/ 9
3 ! ;-
, 4 " 5+%/ 9 % 5%/%4

#*%+4 %94 +. E3 #* !
##!"> +4 + ! "! – C
. 5
<+4 |*%/4 #* +w !*#0! +4! * #%4
' . 5%/ +w *!B "% +4"'.30
6% E3 5%/ %+%3 ! 49"4 -
4 4 + *! *3!% ! +4 -4"%/,31 3 *
" 30/ 0% ! 5+" ! +' "" 00"".
-4"%/%> "!> 44"*+> + +w *4
+'*+4 (*+"*+4) 4 "!> % 0 9"*+
#" + 0 *!: 6+ 5+/, 7!9+ 9/, 0 %/, -
" =%"%/.
$ "! *! ! #"! 4w! % *%*+ " B% "
4 3 !42 + *! %0 #"*" * %
%"#*+ !43+ 2: 4 (B "%/), +!94
(" -9"%/, 5% !4%/), . #+, ! #*/ "!",
%"% 9 0 *! ! +'4 4 +0 *%"!
*+". 3 +# *! ! 4, *! ! "+-
"" +'*+> 4" #*232 !42, B% *!
!##!% 4!3" #%3 + *!, *"!/ * "04!", #-
#!"* #*4 * *%"* ! B" "*""*+ 4!+X.
!+, *""*+
*! 0 * * +4#% ! !"94 +"!B!, #-
*4 + *! 3 +0, 9"4 4 *%"4 +'-
30
B" %! !! " ! '4! @@ 1T11. . -
+w, ! ">+*+ 2+# " 5. !%/ +* 5+"-
!*"! '"'*+4 *324 '4 #"% #3+4 ZF. %+
! 4 +%" * * #"# E3 5%/ *4 *-
#" +' "" 00"". 5. !%/, %6

4 -
XIX 55
, "*+ +, " ZFFy.
31

. -4"%/: 6% 94*+ 5+", 54 #"3 94 "!,
5+".
32
+ 3 + *+" + #*+, 4B 90 9 + 4!
+' 9 "+2"", !" <+0/ * # + #*+ +
*+". -"! " 4 4B 0 4! * #*4 ! 9%
0+*+ "!" + *! 4! *+ !%4 ! 4!4, * + * "-
+ #*/!!.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 147
*+ 4!3+ "#"", *!: *+3+ 9/"*+ #*4, *", "!-

9% "+ #"*+" #*4, *%+ #"0 >%.
* ! #4 %3"4 + *! %+ B *++
* 9% %4 "!4 %"*4 "!3 ", 4!0+"2 4
* #""!B% #*44, %. "*+3+ #*4" 4! ""! 9%!
+4!+%! '!+2! *% *! *"#*+4 "24 4-
*+4 9"*24 4w! +4 * 9"2 W#"%>W *%-
9> #*4, 3 >% %w – #! *, %"-
4 #"*"!...."33.
$ % * 4 *! %. 9/"*+ #*4 + *! *, #+, 30/ 4
3! ! +'4. % "9/"*+ #*4" #3 +%334 *
* #*4 + *! #% + * "!0% %* ! +' *
+' %"/ ! * *. #*4 *! 4*+ +w %
9"2 *%9> #*4. w! #"4"4 %! "!#! #*4 *!
5 , , @ , ; ,
,
E
@ F, .
5" *! # + #*4 + *! 4/ #% # #""4
*%> *4#. % > #*4 9 9 !%".
#0 +"+"*+ *" *! #%"#*+ *
4#*+ 92 #"*!*% > >"4.35 #
#"4" *" + * * * !*#>4 % #*4 6 .
!9% #*4 *! * #" -"! *%*+ " #"* ! +%"!
0+*+ *% %/ ##!"% +" +%* #%3+>
"!0%. $ %/ > *! *!# *9 4!3+ "2 #
%"#. * -"! *%*+ ", +"#!* "!9%> #*4 #!
#"*+4 #*44 (6 , ;
G ).
$B "+%" "!9% 4! * % "+ #"-
*+4" #*44. *! "" ""3" B% "%\4-
*. $ >% *"B !9% #"4 *%4 "! 4*! #"+. #-
#"4" "!# #*4 *! 1 , '/
"
I J # I".
5%+ + *! * !%"0/ ! "#"" *""*+ 4!+
!%4 #3! *. *"!+!" "3 94. 5"B*+,
* #"B % B% ! "! 3* *! * #% *
!"*+4 *%04.
#"4" 4! * 9" #*4 #
33
<. <%%/, '
@ $ 4 G
6 " "

, 4*"*+ ", $%" !4*
&+! 4!3+ +!!", *+ 4!+! 4!+!, "
2000, 117.
34
*, 11T.
35
*, 1ZF.

.. . 3. . 2 (2008)
148 |$
|{
/ , , 6

, @6 , A .
+ * ##!" #*4 #3! #"0. $ "-
!, 4w! *%++ ##!"4 #"04 B"%4 9 *! +-
4 * #%4 ! *%4 "34 %"4. "/ +B: "(...)
*24 0 #"0 4 * #%, + * #% #"-
0 # *%" % ! *%4 #"4 #"0 #*3+
%: ! 9"+!, +*24!, #""44!, "44!, "4!
! #"! 4"." 36
-"+" " #"0 <% "w%/ + % "+
" *%+ #*4 #% ! #"0! 3* #* – "4 #-
*44."37 " #*4 #*> #"%*% #"9 %w 9">
+4 (+ 0 #"4" * ##!" #*4 5
#"*% ' ), #"0 4 3! !! ! 3!%! #"-
0! "> 4. %w ! +44 * #%4 "+"!B
4!3+ !4" *% 4!3+ *"!+!" 4!/% *! *, %-
0 4 !43+ 9"w, " #*4 + #4, #"4, -
%, "#"!+! ! "w*+4 # **+4 *%4."38 "4"
4!+ *%++ ##!"> #"*% #%
ZF. %+ K (+4 #* <+ |*%/ 4!+! #"*%!
-%" <+), + *"B 9"w !3 #*4 3%,
+ *! %w % #"0> ". "*%! "4%
-"4" "+, +4
* -4"%/ +B 9 * *+-
"*+ * "!B * !"4 <+0/439.
% (* *""*+) #*4 *! ##!"* #!4 "-
. $ #"%4 4 4% #""4 #"#% '+2
" 9 *! #"% % 9/"*+ #*4 #

, +!
9B !"+%/. % * 1Tx[. 4 "4 +4#2-
4 '
+ "#"" + ++ ! 9B -
+"2.40 #, #*4 #

*""*+> %""-
%. #!"2 (*) *""*+ 0 +" #"" 4*
##! A L ; B

5-
36
. "/, '" "
6 XIX
('-
"

"
6
),
5"#*+ 4!3+ *2, !+0+ *! 5$, " 1995, 142.
37
*, 1yx.
38
. %/, 1
" -
6 , ?9"+ "% 5"#*+ 4!3+ *2, !+0+ *!
5$, " 1995, 155-156.
39

. -4"%/, 6% 94*+ 5+", 8Q-87.
40
. +/, G (=>2N – 1941), ?!B9 "%/, -
" 2006.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 149

(! + *+!> *"+ 9 !0/).
! * #""4 ##!"4 4!+4 #"% ! 4*-

4, + #"4" A . ##!" !42 #*" <!-
*% ( +*/, " "%/ – E+ "!) *!02 *!
9% *+3%4 + *! "#"*2" #*44 + *! * ! %"4
+ *!, + 0 9 (*""*+) #*4 "+, "4"* !932
9". ! *%" "!+ + *""*+ 4!+ ( "-
0> +%" 5+") #* #*9 B".
+4 2 "*+ +'*+ "#"" 9/% %4
#*44 + *! *%" # !"! *". "4" 4 #-
*4 # + #*4 *% ="/ E 4 -
(! %w! *""*+ "!# ).
5+"
5+" *, +"/, #0 4* 9"*+ #"'.
E"%" !+!3! 5+"*+! *# +> !2 (54, =*#"
<%"4%, =*#" <%%, 5">/ 9, ?*+, @*+, "-
|0, ZT. %49" – !%" -*# 5'). 5 9"4
*+" *% B " ! 5+"! 4 *! 9 4+"
4 ! B%!, 93 ++ * 4 5+" !#0 .
-+, ! 04 *"B4 2"! ", ! *+"44 +!/"-
24 9%> 94> !2 #" +" 1T. %+ B% *! @-
, 2 3%" 9 # + @ 4>. @*+ * #-
3 03% 0 #%4 1T. %+ !*!#!/ 4* *4
"w%4 + 0 , #"4", * #*/ " ! 5+"-
*+ 9" x1. = 18[Z. %/ 9%> 94> !2 %-
5+"*+ (# "! 5+"! ). - +" % 2
#! !2 "/ <!%/ % #2 "*"%
"% *4* +!/ +> %/ #B !B4 *"4 #"-
4 *++! %"04 +"4 "% # !9 #"2." 41 <0 +
18yF. !! !2 5+"*+ @*+ 3 * !*"-
*+ +4#+* + , #3+!, 3 #%" &# "w%/ +-
*, ++ #* %*+, +4#+* #* # #
44 % #%". 59 !%/ *4" "%"%-
>%!!/ #%4 #*24 + *! &#-
% 4>, ! *+ ", #"2, #+", '9"+! 00"
"! #"%2, ! 5+" * %! "w% !**+ -
4. (...) %"% +4 *4 *4 2 ! ?*+ 9" Z
41
5. !%/, . ., 361.

.. . 3. . 2 (2008)
150 |$
|{
%" +' "!4*-+"" 9!!/ * !2 * % #4-

18[^. . 5 +' "|!+
"/" ! 5+"*+ 9" x, "?-
9+" 9"! 1^ (...) " 0 9/" "*", *%++ -
*% +' – "" 00"", *40 ! #"42 +-
0 *+"*+ 00" -4%/."42 # %*+ +-
' "" 00"" 9 5
"*/ + * *%4 B4 -
4 ! 2 !4+ + *! ! % +' %"4 #"%-
. - *% *4" 1TQZ. 5 #4 !4+ *-
/ > %"*!, 3+ %3 #4 +"% *#4-#3
+!/ ! + *% !" <+0/43.
1 "
6 1Txy. 5+" -
% + " + * "4" *3!% ! #*/4 *! +-
4 * 4! %"0 ++% #"4 9 % B %*."44
"4 * !"9 "9 #*% 9 *#" +!/ ! +4 *!
B% !" <+0/, E3 5%/, " =%"%/
-4" =/.

3, 5+"! 3 "!+ +" ^F-> #3+ [F-
> ZF. %+ + 3%" "%% #"4 #"+! ">-
+ $0 !%/45.
54"!/ 5+" *# "*"9+*+! !>%* %"#-
*+ 4"4"46 4*"" #" "!0% !w* +
" * !9"%4 #"44 %"*+ B%, #%
$0 !%/ *! !+!3% #"0, ", 4
#"*" , ++ 9 * 5+" "#"%" *% +!!"
#"*" + *+% 9!", *9"*+ !> ". - 1T[Z. + *!
"% 9!*%, *%" "" 00"", +* "-% "
(1T[Z) +!/ !" <+0/ (9" x^ ! 5+"*+ !2). |"/4 3-
*4 (!" 2 9+", *4 3*4 #+ " 5"%),
+*+ *9"/ !+!, +"4 #"4 *% "!*-
'"4 +9"4.
42
*, x^x.
43
|:
. -4"%/, 54 #"3 94 "!.
44
+*: $"9 0 9"*+> *", 4

-
(4!E), 9" 1, !" 1Tx^, T1.
45
$0 !%/ #"+% "! +, 5-
0!-
+!, # 9 # "%4 % &"!0+ " (9 *"!0-
! 949"%! 1TTT). B 24 9+", #"2 *-
%3 +. !%/ 9 #"%+ *2-"*3 ">+!"
* 9+ +!/4 "4.
46
5": " ">+!" 5"9 – 3* #+q 4*:
1
"6 – 6
1/ 4q #"+a: 1.
1Z. ZFFx. Z. #""4! 5.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 151
!!"0* +' 9 #0w. $"w "" -

#3 9"*+ 94 ?!+ !4>!" #"%%0 "*2!" 3-
+3/ ! +' "" 00"". $ !"w! "" "!> +',
+ 0 *! "4 ", "? 9+", "-% 9 !9" !3*%%
*! $0 !%/, 2 9+", 4
#" "!. +"-
! #"0 ("+ %/%/), %" +%"2 5+-
" #* +"47. $ 5+" +4 ++ "-
B% 4'*2

3 2 9 +" -
B9, +B% %3" #"0 #"*% %"4 #"*%
#"4%0 % (9"*+) !43+ *%".
w!4, "+*"!+2 4 + 3+% #*2
9"*+ !4+ 94 + *! 2" 9%! 5+".
"
, %, !"*3+, #! "%4 *+"-
*+ 94, + + B 3+%, !"!
*9 !#"% +4 %0 !%. % #""4*+ +2#
%"!*%!N $7$"!, !4% +' 492 !#"%2 "-
*" ( !3 +') 3!% *! ! *%4 +4 4* *4 #"-
9" #"9"% *, + / 0"> %+ #"!3
*+!# #/, *#2 +!/, *4 >! "0%!", #"*-
3 9 ##+ ! *'! (%!). ? 0 #*+, /9, !

, , 9 *% 4 4*."48
5+" ! "!
" 0 +"4 ! "*%% * " #"4 5+-
", #"9 #* ++ *"*+> 32 %-
> "% ".
#", *9w !"+ ! 19. %+! ! "! (+ ! *-
+! +) 3 #3+ %"#2. "(...) +2 *! #*
%"# + 0 *! * *9w #*> *+ 4#"
*w, + * ! %"4 *4" 44, #">% #"-
B% >4 %"#*+ 2 "B% + '"4! "!0%
"%."49
47
, !0, +"+ "q ++ *++ " +" ! 5+"*+.
48
$. 3%/, . ., 8-T. ?4% ##+ ! ! *%"! -
% 5+" +w 3%/ ! !% 4* *" 5+",
4% -"!4 #""4! 5 xF. Fy. ZFF8: "$ #"%! %+ ! 9-
%94 *+"*+4 +'4 !3*%% #"'*"+ * +" -
! 5"9"2
B%/."
49
. "%, ; 4
, ;; %+, " 1999, 31-32.

.. . 3. . 2 (2008)
152 |$
|{
@"*+ +B ! %"4 + + 0 0 %*, -

" 9 " *" * !*+4, +"%!%4 9%4 !24"50.
? *%" $"1% " (+ % " %"4
*3!%) *!B *! +B% > (9"%/) +-
*" (
"w"w%/).
18^[. + > #" #"-
*2!
"!%2, #3 "% " + $"1%$ 1"$&!-
'$. '!+2 #""2: #"B
"%3+ " 4*! #" #!% *+ + ?#! ( 9"-
!) #* +! 4*"% 2". *% * |-
+ 0+ + #"*3 0 $%" ! "!, 3-
%3+ 4 #*! *% "B.

1T18. " #* #"*2 0" "B% -
2,
"% 5"9, ;"% 5%2 (+ +* #*
"-
% <!*%), "9" #0 " " 4!/ ! %! %-
+ 3 " + #"*2 ! " 5"9, ;"%
5%2, B/ % " 9! 0 #0, 0 9 -
%" *%4 >%4 4" ", "0 *%4 !+4 1[. 4-
1TZ1. * % # !"w #"0" " " #!4
4w!" *3. ? "! !*% *3 9 !*% -
"3 +4*, + 9 **% %> *"!3+ ! 4.
$ #24 *3 *+! , *$ $", % 1"$&!', 1"-
$&$ %#&#" "$!@&$, 4 "%*+ !*"-
*+. "4 *% *9 % " 4 9 "w
# "."51 +*4%/52 *4 9 !"9*3+>
! *4* "> #%, "3 #"> 0"-
+> #"*#+% ++!"* #""4, "* #"%, # *%"44 -
34 +4#%, " !"9*3+ # ", %"0
1TZx. . =% !" #, ! *"! %! *"!3> "!#
( "0 B3+ 3%" #"+% #"*0), 9 "!-
*+ 4", ">+ <!" %%3
%%*+.
+ *! "B% !#"% "*+ #0 %/ 1TZ[. 1TZ8.
#3, ""!B4 *4", "!0 ! # ! %> =-
" #,53 % %B #"4 ! #24 *3 !*-
50
. @"*+, 4 , ' " +, " 1999, 20.
51
. /-#%, (1Txx), ; 4 , "#": -"-
, " ZFFZ, xTx.
52
. +*4%/, *!*+> "%> * !"94 -
", !: 4 , 5"#*+ +B% "!, 1T8F, y1.
53
$4* " "*+ #0 "w 0*+ 02,
!! +%*+ 0 !%"
" +*", !4* " #"-
*% +'"2 – +*" +"% ". "4 +*4%/!, "

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 153
#*% 0" +%" #"*% $" % "" !"$"54.

+%" * "B% *. $ 4 ++*! "9 #* $"9! -
0 *" 1Txy. #"4 + "9 9B +!/ ! +4 *!
B% !42 3 " %w + 3 "% +!!" !4-
* *4 " %/ *%> #"*" +4 B% <!*%.
-"! *%*+ " <!*%! 9 "%!2". * "
"!0% !"w #"4: "*4"
"% <!*%
4 &"% " #!9+ <!*% (1963. !+4 5-
% *+!#0 #"4% ! 52*3+! &"%! #!9-
+! <!*%!) * "*+"* * 9!"B*+4 #"00/!
#+B +*!% "
"% <!*% B
B% ! 3+ "B%. *493 3 !3
4 4*2 # *9w! ". $ "4 #"0! !
"! 11.11.1944. "B *!# " " *9w-
+ * %"0 *#4 !*%*+> "> ".55 + *
!4! 4 '"4! "'+" + "% *%"56 +"/ !#"%
4!3+-*2*+> %w, % #+ 3 0 % -
*!# 4*"" % "B% *+ " "", "2
" + B B% ! 3+ "B%.
? "% " ! #*"4 #"! %/ %B* -
*+ +" *%"*>. 2" 1955. ! ,
+" 4 + B * *%"*! 4w! >4 "4 %w
9+% (*3 #) %3 B% 1. *#49" 1961. -
*4! ! "! – #"*2 %"#*+ *%"* -
4 9. ?>%!!/ 4 *#! *"*+> +* + *!
" #" * %"#*+ *%*+! *2!, " 4" * #*"
*%4 ! (4!).
*%! #" +*% 9* !"94, !+!3!!/ =-
" !"9*3+ #, #B ! %/ 4" #+-
+4!4 !"w!. . "w%/57 #"4/! 4w! %/4
#"944 !"94 ! "! *%"4% 2"> "-
#"4" ** ! #! *%"% #% " #"94 -

B " " B #"0, * <!*%*+ "4*+ #"-
0, " 1TZ[. + 9"> #"# #"% #"+ + -
* #*. . +*4%/, . ., yx-55.
54
! *+! * "
4.
55
* .|. % . |+, '" 7 4 =>NN-1974, -
"*+ *2, ! #"0 !4* 5 5"9, " 1978, 10-11.
56
% ;. !", – !
-
, ;; %+, " 2002, 208.
57
. "w%/, ' " 4 , " 1966.

.. . 3. . 2 (2008)
154 |$
|{
*+> #0. $ ="4 !"9*3+4 #! 1T[Z.58 * "+#-

!" "% " + #"*2 4 %/ "B% 2,
* 0" +%" "% " *3. *%! 4B * #"#-
*% +%", ! !*%4 *3 1TZ1. ! +4 " #"%-
*% +!!" *0, %w ! #.
0+ +%" ! +4 * "% #"*% " +, +,
#"%*% +!!" *0, . , +" 4B * !*%-
*%! * #"4 #"0* 0 #+! ++ * ! "!
#"% +!.
"4" * 4B #"/ ! "!. ? %" " #"0
1TQy. 9" #"*% # !0/%4 +4! E
:
"4 04 +!!"4 ""4 *w! + #+!0% !

4 #"%4 4 *9 !4 + "!9 ""%* *%. 54"-
* ! "4*+ "!" % + #+!! *4 0 -
"% 3 *%"* +! "%!2 #%" !+ *!
+% *+ "2 ! %4 #"0!, ++ 9 *+ *9"*+ !>
" + + 9!"B 4 +" %#". $ +%4 "*-
#B!, *!3 0 ! !0/%4 >!4"! *" %w +!
2 + *!B! #!! *2*+! '"42!. E+ * *4"
! % #"0 *+ 3 !0/ ! "4*+ "!" #%!
0 % +4 %"4 +!#2 *! " ! "!. $#"% #-
"059 !3 * #*%+! " #*+, / !#"% ! 4!
+!*, >!4" # *"! #"4 *%4 4 3+4 + *! *
#!4 "> *40> 4>2 w! %* *+"* #*3+
' *% 9/.60
? +*"!+ ! 5+" % #"4" 3 9 *4 !0-

/. 4, # !0/ 4 %"4 #"% ! +'4
(!+!3!!/ *+"*+) "!B/ * * !424 944, (%"
94*+ ! *%") #*4>! 4"w0! + !4-
#B ! 4*"% >"">. $ % !0/
++ 4* *3 *%! *+* (3* ! +'4) "
%*"61 +% "+%*" ! #"%4 #*"4 4 9 !-
#* 4 3%+ * B%.62 9" E -

* *% +! %* "9 "".
58
=" !"9*3+ #, ?% !"94 " 1972, 45.
59
* * " #"0, #"4. |
60
. |+, . ., 13-14.
61
. !0/, %, " 1963.
62
|: 7. -4/, %
, , " 1T88q . /, " +-
B *4"/!, ' 9% ! |3"4 %*4 1x. xF. Fy. ZFF[.
4 %" +! *4 3! %%2: 1
6

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 155
% "%2 5+" * #+#! * #"4 + *

"%!2" #"0 *, <!*% #% (4"4) %-
4 *%"**, ! 4 0 "*# "'"4" >%!!/
+4 ! "! B% "*+ "2 "*+
'*% (&).63 $ #*%! #"0 '*% #3-
+ # 0 * "% #"0 2", 0 *-
! *+! * *4 <!*% * #"+B + %" -
4 + B *#!% !43+! *9!.
%2 5+" "! "w*+ (!43+) +2
2" 0 ! #"% #% ^F-> + #"!4% 49,
#2 # * *3!% 4* + *+% *9"*+ !> "-
. "!4 + *! ! +"0/ 9 *! "3 #"*"! !
+4 *! B%, *%", / #"% !42 3 "
3 +!!" "% "!0%, + *! * +w "#+" +
+"3" (#"") 9!"B ( + "#9" ! *-
2*3+ 4 + 0 #+! 9" !0/ %"
#" " #"0). */ E3 ! 5%-
/, !"! <+0/, "! 5+%/, <+ |*%/, !0/ 4-
"!. $ *! ", 9 !~" *2 !3*64.
$0 !%/ #"!4% *! 5+"! + +!!"-
2" 3 *0 *40 ! +!/! ! + B% !" <+-
0/65. 0 5+" "*# *33+! !>%* #-
3+ 4"4" !%/ +*#2 ! *%4 +*! ! '-

6 N06
6 6 '-

. <

1C4

1C4% . '
" @ 6 " O
O '
" . % "

' 6

" O
O "
" . OO , @, " " 6-

O
–
9O
63
"% & "B 1T^[. #+"! *! " "%/
<% {"%.
64
" !3* "w! + "4!/* *!9+! !#" #""-
w!" + ! +4 "!+! #* "+% !0 + 44 44".
!3* 5+"! %B " 0 @ 4> 5+"
! "w +% !0, 94*+ *" #%"w! #""w*
*!9+ #* bohemian quarter. . ", B , -
, " 1978, 172-178.
65
-* ! +!/ !" <+0/ #* " ! + * #%"4 "-
!! +B% %3". w!4, ! % 4* ! B%! " % *-
*%4 4"%.

.. . 3. . 2 (2008)
156 |$
|{
+4 #"#" #3+ "% "%2 5+"-

,66 "'+!!/ *+!"* "! + 4*! *!*" *+ ?#-
. % *+!"* ! "! 9 % ! ++*! #"40-
* %"#*+ *%*+! *2!, >%!!/ +"! *%"*>, -
9 %! 4!.
" *"!, *+ ?# *! + *! %+%-
4 9+% ": " %"#, !"*+ !*". #"*#+-
% (0) *0* + " 9 #"*2 4 "
+" *%"*>, ?# *+ *! >-"%*+ (0+
%) 9+%. +w, "?#" 4'" +4*+ "% +4
* B67 "*+" (") "4!/* 9+*% 2%2-
"68. % #"*#+% *! *# ! #"%! +! ! *+! *
*4 " * #2" 4# *%*+> "%.
=% +% 5+" #"% +! 3 ! "!-
4! +"0/4 ! +2 9%! 5+" – .
5+% '0 49 + "#"*" +4#+* ! *! !
+4 4"! ( "w!!) 4 3 ++%! 4-
4"!, * **+, !>% 4% B% %/
*%+ * (#*9 4"3+), 9 4 +"+"
% "*."69 ? "4" 49, %B 4 !4!
*# ! +!!" "*!"*, * 4"% 4 *"B -
! '+" " " . $ #" 5+" 0 *!
$"9 1Txy. * ?% 0! *#4+ +!!" "
" + *% 1T^1. . 4!+, +'*+ "#"".

"#!* #*4, #* ! +! #*%/4 4!2, +
* * !! ! 5+" #"!4% #*4 #+ "
+ *! "3* #* "4" (+ 0 *!3 * #"04
#*44). *! ##!"* 3 + %!/ -
*4" #94 #"+ " (+ +! % "9!94
#4") 4 %", #"4", 4* A + *-
% "2! #""> 9%> 4* ! +4 * #!0 (*-
")"*+ 4!+. $ +' , 4w!4, ++* 9 #B #"4-
: "!3!!/ #*4!, 3%+ 4 0"4 !"!4! 4'"3
#"* %*! #"!+! (#"3!, #3+!, "!0%!, *+*!-
!).
66
5": $" "N!&$%&#" "4!*$ –
!7&! ! 1$&!%.
67
| . "%, . . #*+ 4! !*%*+ +*#"4
+ "9 #+B "#3+" "% 4!/ +" *24
. +/, ' " @ , -", ", 1TT1.
68
. "%, . ., 32.
69
. 5+%, 49 + 4 9% ", E @ , . 1, 9". 1, ?-
% 0! *#4+ +!!" " ", " 1TT[, 1yT.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 157
+ * #"*4 4* " A +"4 yF-

> 2"*+> ""0" *#0 "%24 * #"*+ %">,70
4B * #"#*% !*#> +2 *#* 5+" *3
3 *%": ! +4 "!+! "*!3" * "!%"" % %*+
! #"*+ >""> 9 9". $ 4 %"% #"-
*!! !! 4 0 *! 5+"! + 49 ("B%" 4!+4
#/4) ! +4 * **%4 # #"% /, #" 4 !*#-
0 %"0%! #*%, !3 #"*+ %">%2 0 ! +4
"!+! 0 %"> %">% – 71. 5+" #* 3-
%" ! 34 *! +'4 %3" #"% 3 3* ZF.
%+ ##! " !0 5", "" 3", %2!*+ #"-
*+ " . 4 *! ! #" 0 & &5
#"%3/ 9" *%*+ (3* %") !4+.
? +"
"Let’s start the game – Belgrade is ready" "'" #"4% #*4 +-
"0/ ! +4# + #" +!"! " " 4/-
> 4#*+> " 1TTZ. (9" 9 1T8^) "B% +!4-
2! ! *4 " 9! .

2# * +w 4B #" +4 *" "
( 3 "!+ %% 5' "%/ ! 1y. %+!).
+ *! * #"%" !*" ! %"#*+4 *4*! "% 1T.
%+, "% % +2# 4" *% #3+ Z1. %+. -+,
+ *+" " +"/ * #2" + '**+ #*%-
2", #"4" 4 "% % ". +0 "%+
*#%2" * 4* +4# +"#"2 4! *% *-
0, * " (!%"*+) +" 3 2 "* *
#+ *!" #"40! *% %/ +!!"–!"*3+ 4'-
*2 ($0/).

'*+ +!!" +4 42 "!0%, !>% #3-
+ "% " ++ ! 1T. %+! #% #* #"*2. $
"! #"! %+% #* %0 % " * 34
"+34" +'. ? "+! , #"4", 5%4 # 3!%
70
|: . "%/, E /
, -% 5"9 <
*"B% 5 5+" %3+! *, " 2006.
71
- #*/% 5+"! #! 32 + *%3 *-
3!% '"' %*+ *32 #3%0 +" ^F->. w!4, #"-
/ #+ + * #"% #! * ! + +' * *#*% + -
4!/ 4*.

.. . 3. . 2 (2008)
158 |$
|{
""4!*+ "!",72 5+" #"B% ! 4 %0 #"4-

4 9+!. w!4, 5+" %0 4* * " "!-
B +!#! !42, 94 "93" "w. Bohemian quar-
ter 4 !+! #* 4+" % " 3 * B% #%"4-
#"#/!.
< > "*%"" " ! +4 B% %/ 9" "w-
"9B" *9"/4 +#*4, #*+!#4 ! +4 *! 4-
* "!B, ! *+! * +4*+4 4!/*4 (0+/4) *-
%0%, "*! # 24 "!. *9 9 +4*+ +" +4
90-> #"% *+ +', ! *4*! #"*" * ! +!-
!" "!B, 4! * #"* "*"73 +> 4 # 24 "!.
*!, +, 90->, 4 #B *!# +' #
#"4" 1TTQ. "*" ! ?*+ !2 4 %0 "*!" +
*+"*+> +' /0+. 5+" #B74 %3"\/ #-
*/* #"+ 4*! * *#! !2 9/% %2, @"2
2, !" <+0/, E!9" ., ! 3 9 #* +-
+ "\"*" + " 2! /, % #4* * ""-
*"3"" %"/ ! B% 2" ". "4, * "4 %/4
9!4" 30/ 9"! +'/ !, #"4", !2 5">/ 9
*#%% 9"*+4 "+475 ?4! |"3" +'-
! 5+".
-"! " " "!, " + B% ! #"4%4
9"0!"4 !"*3+ "2 " + +49! "
" * "4 ". ! *! 5+" "! 9"*+ "+2 #"-
4%* ! *+! * *4 " 9! %/ #*%
72
4 ""4!*+ "!" (! +4 *! * ! !9 + 9"% !
#"%4 "4!*+4 "!!) *! 3 +' " #4" (* "2 >"),
" !4%2" ( * + % "% +*+!% "*")
"="43" (#* + +'). ?9 9 + " ""4!-
*+ "!" 9 !%4 *20 %" ! 4. * 0
%" ""4!*+ "!" 3 *! +' ! *4 +"!B!:
%/ #4! +' "="43", " """ ( " + +') "?"" (-
* +2+"2).
73
3 "*" #3 *+ drug store 0 3 #+ #"4 9-
"*+4 +4! "3 "4 + *! %" 2! /. + "
"+" (* "!B) *#" \ ! 9 %> " ""*"3-
"". -"*" 4B 9 4* * #" #* % #"%
(93 ! +4 +!9!) 4B 9 2%3" +.
74
\ * ZFF8.
75
+ "3 "*#%%" 30/ #"!4% 9!" / #"%, #*
"4"" *%*+4 +! 9+% %4 "! # @-
!%*+4 +! ! ?4!!.

.. . 3. .2 (2008)

< ? 7 5
-<... 159
+!!" " ! "!. Bohemian quarter 4* * ",

9 *! 0 3 %*% 9 9 #*, 4! *
#!* B% !> " 9! 90 ! /. ? *
*#%%76.
, 5+" #"* % "%2. "4 #!77,
9 "9 * %"0 ZF1F. >%!!/ *2 4+ #"+ *
++ / . / % ++ / ""#"" *"
3 5+"! %"4 % *"B%.
!$:
/, . ZFF[. " +B *4"/!. ". |3" %* ( 1x. xF. Fy.
2007.)
!399/, -. ZFF8. 5+" ZF1F – % B% 94*+ 3%". $: +,
20. 02. 2008
&$"$& !H"!:
4:http://www.mtholyoke.edu/courses/rschwart/hist255-s01/boheme/evolution.html
!$ "+:
5": $" "N!&$%&#" "4!*$ –
!7&! ! 1$&!%q 4*: 1

"6 – 6
1/ 4q #"+: 1. 1Z. ZFFx.
Z. #""4! 5
5": %"!*, 4% -"!4 #""4! -% 5"9
xF. Fy. ZF. F^. ZFF8.
Maa Vukanovi
The construct in 44°49'14" & 20°27'44"
Enduringly cities have been birthplaces of mankind’s emerging development whose

distinguishing mark was the open flow of people, commodities and ideas. One of the
founders of the sociology of the city R.E. Park wrote «Cities are a product of human
nature". In today’s global age cities are even more a mirror of the human endeavors, to
advance themselves by emphasizing quality,. Among the key qualities is an (authentic)
culture. This paper deals with the constitution of authentic culture in a city, and how the
now constructed culture contributes to the development of the city.
When the construct is ascertained it denotes the positioning of the city in the race
for ranking on the world map. Furthermore the construct reflects on how the
76
#! "+% 4* – $0/ – ; <!*%.
77
-. !399/, 5+" ZF1F – % B% 94*+ 3%", +,
20.02.2008, 23.

.. . 3. . 2 (2008)
160 |$
|{
development affects the life of the city. Research was conducted on the bohemian
quarter of Belgrade known as Skadarlija. Skadarlija is an established symbol in
Belgrade’s (urban) topography which we recognize as a conserved milieu in which
old city culture is being easily and flamboyantly mediated through eating, drinking
and music. When such common place paradigms are deconstructed novel readings
arise. Narratives that include the change of communication, how the construct
emerged, stories of civil actions and a chain of political decisions, and finally why
this area and not some other, emerge.
Key words: authenticity, Belgrade, bohemia, city, Skadarlija, bars, music
Maa Vukanovi
Construit à 44º49’14’’ et 20º27’44’’
Depuis les temps immémoriaux, les villes représentent un espace pour le

développement de l’humanité, caractérisé par son ouverture et la circulation des
hommes, marchandises et idées. R. E. Park, un des fondateurs de la sociologie de la
ville contemporaine, a écrit: "Une ville est le produit de la nature humaine." A notre
époque de la mondialisation, les villes reflètent encore davantage les efforts investis
par l’homme pour avancer en mettant en valeur ses propres qualités. Une de ces
qualités essentielles, c’est la culture (authentique). Ce texte se penche sur la question
de savoir comment on construit une culture authentique dans une ville et comment,
une fois construite, cette culture contribue au développement de la ville. Isoler le
construit permet d’identifier les directions prises par la ville pour s’assurer un bon
départ dans la course pour les meilleurs places sur la carte du monde. Simultanément,
le construit reflète l’impact du développement sur la vie citadine. L’examen se
focalise sur l’exemple du quartier bohème de la ville de Belgrade: Skadarlija.
Skadarlija représente un lieu commun de la topographie urbaine de Belgrade, elle est
reconnue comme un espace protégé où la transmission de la vieille culture citadine
s’effectue dans une atmosphère de légèreté et libertinage, réchauffée par le manger, le
boire et la musique. Et pourtant, si on gratte un peu la surface de ce lieu commun, on
voit s’ouvrir la possibilité de lectures multiples. Ce procédé permet de faire émerger
des histoires autres et de se poser une série de questions, dont les suivantes: Comment
ce construit a-t-il été créé? Quelle importance faut-il accorder à l’action des citoyens
et à la prise de toute une série de décisions politiques? Pourquoi ces décisions-ci
plutôt que celles-là?
Mots-clés: authenticité, Belgrade, vie bohème, ville, Skadarlija, café-resto, musique

.. . 3. .2 (2008)

? / REVIEWS & CRITIQUE / COMPTES RENDUS
"!&!%$ ! 1"!%H!
Rewiev & Critique
Comptes rendus
Novo promišljanje mitova, istorije i po- istorije, tradicije i nacionalnog identiteta, i
litike: Srpska revolucija i njene voJe u njihove široke upotrebe (i zloupotrebe) u
mitopoliti>kom klju>u. politikoj sferi krajem 80-ih godina 20.
Povodom knjiga Dragane Antonijevi=, veka, autorka je primetila i specifian na-
Karaore i Miloš: Izmeu istorije i pre- in "prizivanja" likova Karaòrà, odno-
danja, Etnološka biblioteka, knj. 32, Srp- sno Miloa. Uoivši da ovi likovi u tim
ski genealoški centar i Odeljenje za etno- pominjanjima predstavljaju skup struktu-
logiju i antropologiju Filozofskog fakulte- ralnih pojmova koji su poznati svima,
ta, Beograd 2007, str. 291; i Karaore i autorka takoè primeuje i da su oni, po
Miloš: Mit i politika, Etnološka biblioteka, onome što simbolizuju, jedan drugom ja-
knj. 33, Srpski genealoški centar i Odelje- sno suprotstavljeni. Antipodi koje pred-
nje za etnologiju i antropologiju Filozof- stavljaju su, najkrae reeno, heroj u ratu
skog fakulteta, Beograd 2007, str. 215. (Karaore) i lukavi diplomata (Miloš).
"Takva, podvojena paradigma", kaže
U izdanju Etnološke biblioteke Srp- autorka, "koja razmišlja po iskljuivoj, bi-
skog genealoškog centra pojavile su se ne- narnoj logici tipa ‘ili/ili’, ispoljila se kao
davno dve knjige dr Dragane Antonijevi, bazi&ni strukturalni obrazac politi&kog
posveene analizi mitopolitikih paradig- ponašanja srpskog naroda, onemoguava-
mi formiranih oko likova voà I i II srp- jui donošenje opšteg nacionalnog kon-
skog ustanka, Karaòrà i Miloša, njiho- senzusa o tome šta nam valja initi u kri-
vim znaenjima i politikoj upotrebi u tinim istorijskim trenucima kao što je bio
istorijskoj i savremenoj perspektivi. Mate- sluaj u poslednjoj deceniji 20. veka. Pita-
rija koja se razmatra predstavlja suštinski nje vrednovanja i reinterpretacije pome-
povezanu celinu, pa te dve knjige treba nutih obrazaca u srpskoj tradiciji pokazuje
posmatrati kao jedinstveno nauno delo. se, stoga, kao znaajno pitanje politi&ko-
Prva knjiga, Karaore i Miloš: Izmeu istorijske antropologije" (I, 9). U vredno-
istorije i predanja, bavi se procesima fol- vanju ovih paradigmi u vremenima posle
klorizacije i mitizacije Miloša i Karaòrà Srpske revolucije, pa sve do danas, uoa-
u 19. veku, a druga daljom analizom celo- va se takoè i izvesna neravnoteža. Milo-
vite mitopolitike paradigme o Knjazu i ševa paradigma je, autorka smatra, nepra-
Voždu, odnosno, Srpskoj revoluciji, kao i vedno potcenjena, a ovaj rad se, u izve-
politike upotrebe te paradigme u burnim snom smislu, može razumeti i kao njena
devedesetim godinama 20. veka. revalorizacija. Nauni poduhvat Dragane
Kako autorka iznosi u uvodnom delu Antonijevi je, dakle, bar u jednoj meri
prve knjige, podsticaj za taj njen nauni odreèn izvannaunim ciljevima.
poduhvat došao je izvan naune sfere. U U okviru naunih ciljeva, autorka se-
vreme reinterpretacije srpske nacionalne bi kao najvažnije postavlja da sagleda

.. . 3. .1 (2008)
162

diskurse o Karaòrù i Milošu kao kom- kao i sociopsihološke promene, koje su

plementarne, odnosno da sagleda i anali- ga vukle napred, ka evropskom modelu
zira semantiku strukturu celine politi- modernog, demokratskog, ekonomski
kog mita o Srpskoj revoluciji. Graà ko- uspešnog društva, mada nejednakom br-
ja je analizirana obuhvata istoriografsku, zinom i sa nejednakim rezultatima.
istoriografsko narativnu i folklornu gra- Uspešno okonanje II srpskog ustanka i
ù, kao i dramske tekstove nastale tokom postepeno sreìvanje prilika od 1815.
19. i krajem 20. veka. Koriena je i od- godine otvara novo poglavlje u kome Sr-
reèna arhivska graà, kao i tampa odbija poinje da prosperira i sve više po-
govarajueg vremena. staje privlana za stanovništvo okolnih
Povesti o Karaòrù i Milošu u ovom zemalja. To je pretežno (mada ne uvek)
dvotomnom delu se shvataju kao kon- bilo srpsko stanovništvo dinarskih prede-
strukcije (ideološke, politike, istorijske) la. Talasi doseljavanja dinaraca izazivali
koje su se menjale i razliito upotreblja- su sukobe mentaliteta izmeù doseljeni-
vale, ali su od poetka zadržale i kon- ka i starinaca (u to vreme, kosovskome-
stantne suštinske strukturalne premise. U tohijske struje naseljavane od 16. do 18.
teorijsko-metodološkom smislu, kljuni veka), ali je sreìvanje prilika dovelo do
pojmovi su konstruisanje politikog mita novog amalgama – šumadijskog varijete-
i njegova diskurzivna i strukturalno se- ta, kako ga je opisao Cviji, spremnijeg
mantika analiza. da prihvati tekovine moderne civilizaci-
Prva knjiga podeljena je u dve celine: je. Autorka se ipak pita da li su dva glav-
I – Izmeu istorije i predanja i II – Hero- na tipa društvenog karaktera, dinarski i
ji i mitovi. U okviru prve, autorka se naj- centralnobalkanski, stvorila jedinstven
pre bavi istorijskim i društvenim kontek- amalgam, ili su, pomešana, opstala kao
stom, kao i opreznim pokušajem da odre- razliita sve do danas. Dva tipa društve-
di i sociopsihološke karakteristike pri- nog karaktera oliena su u podvojenom
padnika zajednice koja je izvela revolu- vrednosnom sistemu – duh trpljenja (ra-
ciju, a zatim stvorila mit od njenih voà ja) : duh aktivnog otpora (ratnici, hajdu-
(jer – za priu je bitno ko je pria). Odre- ci). Ukratko, D. Antonijevi sagledava
ùjui dogaàje s poetka 19. veka u Sr- srpsko društvo kao društvo koje od po-
biji kao Srpsku revoluciju (a ne kao bunu etka 19. veka otpoinje proces tranzicije
ili ustanke) koja je trajala od 1804. do od tradicionalnog, seljakog i patrijarhal-
1835. godine i završila se donošenjem nog ka modernom i koje se tokom tog,
prvog ustava autonomne Kneževine Sr- do danas nedovršenog procesa, unutar
bije i ukidanjem feudalizma, autorka za- sebe podvaja po razliitim osnovama.
tim deli ovaj period na dva – ratni (1804 Sledee poglavlje bavi se problemom
– 1815) i mirnodopski (1815 – 1835). selekcije, konstruisanja i kodiranja za-
Srpsku revoluciju po njenom mišljenju pamenog istorijskog sadržaja kroz razli-
treba ipak posmatrati kao jedinstvenu ce- ite žanrove i diskurse usmene narodne
linu, ija je suština nacionalna i ekonom- tradicije. Pri tome, istorijska graà se sa-
ska sloboda i kulturni preporod. obražava duboko usaènim klišeima.
U sledeem poglavlju, autorka nagla- Autorka naglašava da za antropologiju
šava da su se u toku revolucije i u godi- nije važno da se preko folklorne graè
nama posle nje u tadašnjem srpskom otkrije istorijska istina, nego latentni, du-
društvu odigrale znaajne socioekonom- binski psihološki mehanizmi koji utiu
ske, politike, kulturne, demografske, na procese kolektivnog pamenja. Ideo-

.. . 3. .2 (2008)

? / REVIEWS & CRITIQUE / COMPTES RENDUS 163
loški i politiki izraz takoè se kao svo- U prvom delu, Mitopoliti&ki obrasci
jevrsna istorijska divlja misao nalazi u o voždu, knjazu i srpskoj revoluciji, defi-
narodnom stvaralaštvu. Istorijsko može nišui najpre pojam nacionalnog junaka
biti uoblieno u razliite velike i male koji uvek postoji u dvostrukom kontek-
forme – folklorne žanrove, od kojih sva- stu istorije i pripovedanja, autorka najpre
ki ima posebnu unutrašnju logiku. Ovde analiza mitopolitike paradigme o Kara-
se razmatraju klasini (epska poezija, òrù. Rekapitulacijom njegove mitsko
istorijska predanja, anegdote) i "mali" epske povesti u analizi se otkriva predlo-
(lina seanja, prie iz ivota) žanrovi. žak htonskog junaka i mitskog heroja ko-
U poslednjem poglavlju prvog dela, ji se uzdiže do polubožanskog bia, a za-
autorka daje pregled i komentare istorio- tim – pada. Uzroci tragedije i pada su he-
grafske graè, istoriografsko narativnih rojev hybris i ciklina priroda sudbine.
izvora (seanja savremenika, memoari, Isitavajui dalje ovu paradigmu, autorka
putopisi), folklornih izvora (anegdote, smatra da je Karaòrè porušio svoju
predanja, narodna poezija), literarnih i mitsku biografiju padom Srbije (propa-
dramskih izvora (umetnika poezija, dra- u ustanka). Ratnik nije do kraja ispu-
me) koje je sama koristila u ovom radu. nio ulogu oslobodioca. Kad junak u za-
U drugom delu prve knjige, Heroji i nosu hybrisa poremeti božansku ravnote-
mitovi, epsko-mitska biografija Karaòr- žu poinje pad, kao kazna. Karaòrè ni-
à, odnosno epsko-anegdotalna Miloševa je pao herojskom smru ratnika, nego je
biografija razbijene su na manje epizode pobegao sa bojnog polja. Kada se odlui
koje ne prate u potpunosti istorijske bio- na novo herojstvo (koje bi predstavljalo
grafije, ve procese mitizacije njihovih guranje naroda u novi rat) ve je kasno –
linosti u folkloru. Preraèni u kolektiv- vreme se promenilo i zahtevalo junake
noj svesti, oni su postali uzori i u budu- drugaije vrste. Na kraju, Karaòrèva
em politikom delanju, koji svedoe mo- smrt iz koje je proizišlo i kasnije politi-
žda još više o srpskom društvu na poetku ko podvajanje izmeù dve dinastije, nije
19. veka, nego o samim istorijskim lino- bila ni herojska ni kukavika, nego mu-
stima koje su podstakle njihov nastanak. &eni&ka. Tako je pali heroj ponovo izra-
U poglavljima Karaoreva drama i dra- stao u mitskog junaka/muenika, žrtve-
me o Karaoru, odnosno Miloševa dra- nog jarca i (prema Žirardeovoj termino-
ma i drame o Milošu, sve je oiglednije logiji) u zadušnu žrtvu. Herojeva žrtva
da je herojska mitizacija Karaòrève li- predstavlja nain prevazilaženja tragike
nosti izvršena u veoj meri od Miloševe. vizija sveta – pad prevazièn rtvom za
Rekapitulirajui na kraju prve knjige više cljeve ponovo u zajednici usposta-
sve što je reeno, autorka nas uvodi u pro- vlja poljuljani smisao.
blematiku druge knjige, Karaore i Mi- Proces mitizacije kneza Miloša se, za
loš: Mit i politika. I ova knjiga podeljena razliku od Vožda – palog heroja i mueni-
je na dve velike celine. Prva predstavlja ka – može, po mišljenju autorke, najbolje
analizu paradigmi o Milošu i Karaòrù, sagledati kroz epski diskurs o Spasiocu.
koja se završava autorkinim originalnim Njegova mitizovana biografija deli se na
sagledavanjem celovite strukture politi- dva dela: prvi, u kome je heroj u potrazi
kog mita o Srpskoj revoluciji. U drugoj se za sredstvima / ljudima koji e mu pomo-
Dragana Antonijevi bavi ponovnim oži- i da se "popne na presto", i drugi, u kome
vljavanjem mitopolitikih obrazaca o Vo- se on pojavljuje kao Spasilac Srbije – tvo-
ždu i Knjazu na kraju 20. veka. rac njene državnosti. Proces mitizacije

.. . 3. . 2 (2008)
164

Knjaza karakteriše istorijski realizam; to srpskog naroda koja imaju i politike kono-
je pre svega romansirana povest o junaku tacije (kosovski mit i mit o I srpskom ustan-
koju povremeno karakteriše modus ironi- ku) sadrže paradigmu pada i uzdizanja kroz
je, ali i komika vizija sveta (koja podra- žrtvovanje. U daljoj analizi ona e pokazati
zumeva ciklino uspinjanje kroz nevolje njihovu još dublju povezanost. Struktura
do srenog razrešenja), umesto tragike mitova o Kosovu, i I i II srpskom ustanku
koja je karakterisala mit o Voždu. Epski u tumaenju Dragane Antonijevi, može
deo o heroju-ratniku ima paralele u oba se proitati kao struktura srpskog osniva-
sluaja, ali drugi deo se bitno razlikuje. kog državotvornog mita. Osnovnoj struk-
Oba junaka narod je doživeo kao izbavite- turi mita dodaju se još neki podsistemi –
lje i Q&eve Srbije, ali Miloš kao junak nije mit o zaveri, mit o jedinstvu. Mit o heroju
postao mitski heroj. Postavljen u okvire državotvornog mita ima dijadnu strukturu,
kosovskog mita (kao stožernog politikog a Karaòrè (ija paradigma pokazuje pa-
mita srpskog naroda, u koji se uklapa Ka- ralele i sa herojem Obiliem i sa rtvom –
raòrè u oba svoja aspekta, i kao junak- Lazarom) i Miloš mogu se prepoznati kao
ratnik/Miloš Obili i kao muenik-žr- osniva&ki dublet heroja i spasitelja, ka-
tva/knez Lazar), on je antiheroj ili obian rakteristian za mnoge osnivake mitove
ovek, a ne mitsko bie, koje ini izuzetna (Diran), tip i anti-tip koji zapravo ine ce-
herojska dela. Mešavina pozitivnog i ne- linu. Celoviti mit podrazumeva put od Pa-
gativnog, ali u ljudskoj, a ne u mitskoj di- da preko Vaskrsa do Spasenja, a poduhvat
menziji, karakterišu Miloševu paradigmu. ne bi bio mogu bez oba lana dijade he-
U tom smislu autorka apostrofira i modus roja, bez obzira na, ili upravo zbog, njiho-
ironije, kao i paralelu sa likom preprede- ve razliitosti.
nog varalice, trickstera, poznatog u fol- U sledeem poglavlju, autorka nas vo-
kloru mnogih naroda. Što je najvažnije, di dalje u svojim promišljanjima u nedav-
Miloš uspešno okonava zapoeto delo nu prošlost – period od 1988. do 2000.
(osloboènje Srbije). Na nivou naracije, godine – i analizu (pokazuje se, uglavnom
realizam i ironija su upravo ono što omo- uzaludnog, jer je bilo usko manipulator-
guava da se mit o ustancima uspešno sko i najee nepravovremeno) "priziva-
okona i preda kao zaveštanje – iz cikli- nja" Miloša i Karaòrà od tadašnje vla-
nog se stupa u linearno, istorijsko vreme. dajue strukture. Ukazujui na "lažno" i
Poglavlje Struktura polit&kog mita o zakasnelo prizivanje Miloša – diplomate,
srpskoj revoluciji predstavlja vrhunac odnosno na propast tadašnje vlasti, koja
autorkine analize mitopolitikih obrazaca se mnogo više, nepotrebno i neuspešno,
stvorenih oko linosti Karaòrà i Miloša. na diskurzivnom nivou koristila heroj-
Koristei se pristupima Žilbera Dirana i skom ratnikom paradigmom, a na nivou
Lorensa Kupa, autorka uspeva da politiki akcije više oružjem nego diplomatijom,
mit o Srpskoj revoluciji išita u njegovoj autorka ukazuje na potrebu da se srpski
celovitosti. Mitološko itanje podrazume- državotvorni mit sagleda u celini i da se
va da je I ustanak tip, a drugi anti-tip. U Ku- rehabilituje miloševski tip mudrog diplo-
povom smislu, ovi termini tvore dijadu mate i državnika koji deluje u interesu ži-
obeanje-ispunjenje. Umetnuta izmeù vota i blagostanja sopstvenog naroda, a ne
dve paradigme je paradigma Obnove i Vas- na njegovu štetu.
krsa. _aka razlaza izmeù paradigmi o I i Sumirajui ono to svakako predsta-
II ustanku je naracija o padu i ostvarenju. vlja doprinos ovog zamašnog dela, treba
Autorka primeuje da dva najvažnija mita istai na prvom mestu autorkine suvere-

.. . 3. .2 (2008)

ne analize mitskih paradigmi, odnosno sagledavanje problema svakako može da

celovito tumaenje mita Srpske revoluci- predstavlja dobar analitiki pristup, koji
je i njegovo stavljanje u red sa kosov- pored toga može biti i primer kako etno-
skim mitom – što jo je autorki celovito logija može biti nauka relevantna za tu-
itanje državotvorne mitske paradigme. maenje ozbiljnih i aktuelnih društvenih
Uz to, ono što svakako može da podstak- pitanja. Ipak, javlja se i jedan problem.
ne zainteresovane itaoce je i jedna vrsta Tumaei i aktualizujui mitopolitike
rehabilitacije studija mentalitata. Mada obrazce o Milošu i Karaòrù, autorka
su one i do sada u srpskoj etnologiji po- takoè nastoji da uoi greške prethodnih
sle Cvijia imale svoje sledbenike, ini itanja i upotrebe mita i da iz njegove in-
se da su ipak ostajale skrajnute, zbog od- tegralne verzije išita i "pouke za novi
reènih teorijskih problema koje otvara- milenijum", eksplicirajui ta bi bilo
ju. Upuštajui se u ova pitanja, D. Anto- "dobro" itanje mita i stavljajui se na
nijevi je svesna da stupa na klizav teren, stranu jedne od dve protumaene para-
ali nastoji da prevaziè opasnosti eventu- digme. To bi trebalo da ima za cilj i me-
alnog esencijaliziranja, shvatajui menta- njanje sistema vrednosti, a posebno poli-
litet kao društveno i istorijski posredova- tike svesti današnjih graàna Srbije.
nu kategoriju. Na poetku poglavlja u Ovo nas vraa na poetno pitanje anga-
kome e govoriti o ovim problemima, žovanog istraživaa, odnosno vannau-
autorka uvodi Fromovu definiciju dru- nih ciljeva naunog rada.
štvenog karaktera. Ipak za itaoca ostaje Pitanje angažmana samo po sebi nije
pitanje kasnijeg ekstenzivnog korienja sporno, pogotovo kad je ovako otvoreno
zakljuaka J. Cvijia, iji se teorijski, pr- i bez prikrivanja izneseno pred itaoca –
venstveno antropogeografski okvir, veo- ono i njega angažuje i uvlai u dijalog i
ma razlikuje od Fromovog. preispitivanja sopstvenih stavova o ras-
Ono što potencijalnim itaocima mo- pravljanim problemima. Još su manje
žda biti najzanimljivije jeste i najvažniji sporne miloševske (biofilne) vrednosti za
cilj ovog rada: to je pokušaj da se kroz koje se autorka zalaže. Ono što možda
prepoznavnje mitskih obrazaca u kraj- jeste problematino, pitanje je moguno-
njem ishodu prepoznaju mitske i iracio- sti naunika da utie na politiku ili
nalne, ali takoè i istorijske uslovljenosti ukupnu društvenu sferu na nain kako to
politikih obrazaca po kojima se i danas autorka sebi zadaje – tumaenjem "pou-
ponašamo, a da toga esto nismo svesni. ka za budunost" izvan socijalnog kon-
Autorka u svojim uvodnim analizama teksta. Eksplicitnom zalaganju za buduu
implicira da su problemi koje oseamo i prevagu jedne paradigme nad drugom
danas (podeljeno društvo, društvo nedo- nedostaje "sociologizacija", ali i "psiho-
vršene modernizacije) veoma duboki i da logizacija" problema. Ve i sama autorka
ne sežu samo do racionalno saznatljivih svoju knjigu zasniva upravo na razume-
nivoa društvene stvarnosti, ve i do ni- vanju mita kao "istine" posredovane ne
voa duboko nesvesnih obrazaca, mitskih na racionalnan, ve na duboko emotivan
matrica usaènih u psihologiju pojedinca i psihološki nain. "Time se objašnjava
koje su takoè društveno-istorijski posre- injenica da u praktinom politikom ži-
dovane, a koje zatim povratno oblikuju votu racionalna nauna ili istorijska tu-
našu svest i naše ponašanje i iz kojih, maenja prošlosti, za razliku od mita, ne
zbog nesvesne i emotivne upletenosti, ne proizvode gotovo nikakve praktine
umemo da iskoraimo. Ovakvo dubinsko uinke, ve se odbacuju ukoliko ne od-

.. . 3. . 2 (2008)
166

govaraju tradiciji, predstavama i osea- datni podsticaj za dijaloge, kao i za dalja

njima masa u vezi neke konkretne situa- promišljanja i istraživanja kako proble-
cije" (I, 14). Tako autorkino zalaganje za ma koji se ovde otvaraju, tako i analiti-
svesno i racionalno stavljanje na stranu kih rešenja i zakljuaka koji se nude.
Miloševe paradigme (od sad, manje Ka-
raòrà, a više Miloša!), deluje naivno i Mla dena P re li
odudara od duha same knjige koja mit
postavlja u sferu iracionalnog, a kom-
pleksne naine njegovog formiranja do- Opsednute osobe – korisni ritualni funk-
vodi u vezu sa društvenim i istorijskim cioneri?
faktorima. Ve i samim itanjem ove Povodom knjige Danijela Sinanija, Op-
knjige postaje jasno da ni samo &itanje sednutost i egzorcizam u Srbiji. Antropo-
mita, makar koliko kompleksno, pa ni loški pristup. Srpski genealoški centar i
njegovo smisaono upotpunjavanje ili Odeljenje za etnologiju i antropologiju Fi-
preokretanje, bez suštinskog dovoènja u lozofskog fakulteta u Beogradu, knj. 31,
vezu sa društvenom stvarnou, ne može Beograd, 2007, str. 190.
da dovede do tako kompleksnih promena
kao što su promene mentaliteta ili mit- Sa korica ove knjige posmatra nas,
skih obrazaca koji nas nesvesno uslovlja- jezivim pogledom, devojica opsednuta
vaju. Takve promene mogu biti samo ve- strašnom demonskom silom. To je scena
oma spori socioistorijski i psihološki iz kultnog filma Vilijema Fridkina "Iste-
procesi koji obuhvataju više generacija. riva àvola" (The Exorcist 1973) koji je
Ovde se može dodati i da, s obzirom autoru, po njegovom priznanju, bio pod-
na kompleksnost pitanja koje ova knjiga sticaj da se pozabavi temom egzorcizma
pokree, autorka možda ne uspeva uvek i opsednutosti u Srbiji. Ve u Uvodu
da produbljenije sagleda još neke veoma knjige saznajemo nekoliko kljunih in-
važne probleme. Tako su vrlo složene formacija koje su, nadalje, opredelile po-
pojave, poput dinastikih podela u Srbiji, lje interesovanja Danijela Sinanija: da je
jugoslovenstva ili zvaninog odnosa pre- tema egzorcizma gotovo univerzalna; da
ma tradiciji u vreme socijalizma, dodir- su se mnogi bavili nainima isterivanja
nute samo usput i pomalo klišetirano. àvola ali ne toliko i samim opsednutim
Mogle bi se stavljati i neke sitnije pri- osobama; da je svetska antropološka lite-
medbe (definicija revolucije, nedovoljno ratura bogata etnografskim opisima op-
odreèn pojam srpsko drustvo na poet- sednutosti i egzorcistikih rituala iz svih
ku 19. veka itd), ali one ostaju u senci krajeva sveta, kao i teorijskim razmatra-
neospornih kvaliteta ovih knjiga. Može njima tog problema; ali i to da su u Srbiji
se rei da je Dragana Antonijevi poka- ovi fenomeni tek jedva bili dotaknuti,
zala zavidan nivo naunike kompetent- mahom u onim etnološkim studijama ko-
nosti, ali i hrabrosti da se uhvati u koštac je su se, primarno, bavile rusaljama iz
sa veoma mnogo znaajnih, složenih i Istone Srbije i drugim oblicima ritual-
meùsobno povezanih problema. Uz sve nog transa na Balkanu. Drugim reima,
što je prethodno izneseno, knjige odliku- ova nadasve interesantna i u našem naro-
je i uzorna pismenost i jasnoa stila. du esto prisutna tema, nije bila ozbiljno
Autorka ne ostavlja itaoca u nedoumici obraèna u srpskoj etnološkoj i antropo-
o svom mišljenju o problemima o kojima loškoj nauci, što ovu knjigu svakako ini
piše. To može samo da predstavlja do- znaajnom.

.. . 3. .2 (2008)

Iako u naslovu knjige stoje dva me- kakva je društvena uloga, znaaj i status
ùsobno, mada ne i uvek, povezana fe- opsednutih osoba u zajednici. Nakon de-
nomena, Sinani je svoju pažnju usmerio taljnog razmatranja najznaajnijih teorij-
pre svega na analizu opsednutosti. Naj- skih antropoloških pristupa fenomenu
pre stoga što je to privlailo manju pa- opsednutosti i mistinih stanja u delima
žnju javnosti i naunika od esto spekta- I. M. Luisa, Pitera Vilsona, Dejvida Gel-
kularnih i intrigantnih egzorcistikih ri- nera, Rodžera Goma, Melforda Spiroa i
tuala. Drugi razlog, koji stoji u pozadini Majkla Lambeka, Sinani se odluuje da
autorove odluke, poiva u veoma zani- na konkretnoj etnografskoj graì iz Srbi-
mljivoj konstataciji da u srpskom narodu je proveri teorije I. M. Luisa, kao jednog
egzorcistiki rituali nisu razvijeni i od najznaajnijih analitiara fenomena
uglavnom se sreu samo neki jednostav- opsednutosti i egzorcizma. Etnografsku
niji oblici isterivanja demonskih sila graù za svoju studiju Sinani je sakupio
(uglavnom bajanje). Ovo je znaajno za- tokom terenskih istraživanja u široj oko-
pažanje jer, kako autor istie, opsednu- lini Knjaževca, u istonoj Srbiji, u perio-
tost ne mora biti praena egzorcizmom, du od 2003. do 2005. godine. Najilustra-
pa samim tim ako u nekom društvu feno- tivnije i naznaajnije primere (ukupno 23
men kao takav postoji nije neophodno da sluaja) neposrednog i posrednog svedo-
postoji i ritual kojim se osoba oslobaà enja o opsednutosti izložio je u poseb-
onostranog entiteta koji ju je zaposeo. nom poglavlju knjige.
Odsustvo razvijene egzorcistike prakse Analizom sakupljene graè i upored-
u našoj narodnoj tradiciji nesumnjivo du- nim proverama u odnosu na tri kljuna
guje i injenici da ni Srpska pravoslavna segmenta Luisove teorije, Sinani je do-
crkva zvanino ne prizanje praktikovanje šao do niza znaajnih zakljuaka. Najpre,
takvih rituala koji se, eventualno, svode u odnosu na Luisovu tezu da su ospednu-
na itanje molitve nad opsednutom oso- te osobe uglavnom ženskog pola, te da je
bom u crkvi ili manastiru, iako je praksa funkcija njihove opsednutosti u borbi za
isterivanja àvola poznata još od ranog bolji status i zadobijanje uskraene pa-
hrianstva, dok je Rimokatolika crkva žnje i solidarnosti u svojevrsnom "ratu
sasvim legitimno i zvanino upražnjava. polova" u patrijarhalnim zajednicama,
Ipak, autor je propustio da nas detaljnije Sinani dolazi do nešto drugaijeg uvida:
informiše zašto Srpska pravoslavna cr- u Srbiji se jednako javljaju i žene i mu-
kva ne priznaje egzorcitisike rituale, ko- škarci kao osobe zaposednute onostra-
ji su ideološki razlozi opredelili svešten- nim entitetima, te u tom smislu izostaje
stvo u Srbiji da, u izvesnom smislu, ig- segment bunta i borbe za rodna prava.
noriše ili negira postojanje opsednutosti Osobe bivaju zaposednute sluajno, izne-
zlim demonskim silama, iako je poznato nada, "javi im se", "uè u njih nešto" i to
da mnogi sveštenici praktikuju neke vi- ih potom prati do kraja života. U našem
dove egzorcizma (itanje posebnih moli- narodu se, kako autor svedoi, smatra da
tvi, kaènje i ienje kue od duhova i dve kategorije ljudi, naelno, bivaju za-
zlih sila, osveenje vodice i sl.). posednute: jednu vrstu ine obolele ili
Fenomenu opsednutosti Danijel Sina- pak grešne osobe kod kojih se opsednu-
ni je pristupio višestrano: zanimalo ga je tost smatra vrstom kazne i opomene koja
ko su opsednute osobe, kada, zašto i ka- im je time upuena, pa se na njima,
ko bivaju zaposednute onostranim entite- eventualno, sprovode neki rudimentarni
tima, kao i to koje su prirode ti entiteti, te oblici egzorcistike prakse; dok drugu

.. . 3. . 2 (2008)
168

kategoriju ine osobe za koje se veruje vo praktine usluge za novac, bavei se

da imaju sposobnost komunikacije sa magijskim radnjama i služei se magij-
svetom mrtvih i višim silama, te se takva skim rekvizitima nehrianske proveni-
opsednutost dobrovoljno prihvata i sta- jencije, i ije delovanje ne mora uvek biti
vlja u službu na dobrobit zajednice ili "dobro" po svojoj nameni. Ipak, glavna
pojedinaca, koji potom kod opsednutih funkcija vraki je, kako Sinani kaže, u
dolaze da traže pomo, izleenje, savet obezbeìvanju teorije bolesti i odgovara-
ili pak kontakt s mrtvim precima. U dru- jue prakse. Potom sledi najzanimljivija i
gom sluaju, radi se, dakle, o fenomenu u njegovoj analizi najvažnija kategorija
dobrovoljne, kontrolisane i hronine op- crkvenih osoba – crkvara(ki) koji se ba-
sednutosti koja ne podleže nikakvom eg- ve i praktinim i kontemplativnim uslu-
zorcizmu, ve upravo služi za usposta- gama na hristijanizovanoj osnovi, uz po-
vljanje mosta izmeù ovostranog i ono- mo fenomena opsednutosti i autoriteta
stranog sveta. koji im obezbeùje zaposedajui entitet.
Vrste entiteta koji zaposedaju duh i Praktine usluge su iste kao one koje vr-
telo tih osoba kreu se u dijapazonu od e vrake mada uvek pozitivno usmere-
obinih duša pokojnika, preko razliitih ne, dok se kontemplativne usluge tiu re-
onostranih sila mahom hristijanizovane ligijsko/moralno\etikih normi i kodeksa
prirode, sve do vrhunskih nebeskih bia ime se reprodukuje i održava kognitivni
u hrianskoj religiji – svetaca, Bogoro- sistem zajednice, stoga je njihova uloga
dice pa i samog Boga. Ovo šarenoliko bitna u teoriji aberacije. Crkvene osobe
bratstvo zaposedajuih entiteta ima, me- mogu biti oba pola, i njihova složena po-
ùtim, veoma važnu ulogu u promociji zicija smešta ih na sredokrai, ali i u
statusa opsednutih: što je važniji i viši u opoziciju u odnosu na vrake s jedne
rangu onostranosti entitet koji ga zapose- strane, i sveštenstvo s druge strane kao
da, to je viši status i važnija funkcija op- treu kategoriju religijskih funkcionera,
sednute osobe u zajednici! U tom seg- jedinih koji su priznati i etablirani od
mentu Sinani je na svojoj graì potvrdio strane zvanine crkve. Sveštenik je, pak,
Luisovu teoriju o kretanju opsednutosti uvek muškog pola i njegove usluge su
od periferne ka centralnoj i o sticanju mahom kontemplativne prirode, spozna-
društvenog ugleda opsednutih osoba. Taj jom ustrojstva kosmikog reda i služenja
ugled se, meùtim, ne meri samo vrstom svetim tajnama.
zaposedajueg entiteta. On se stie, gradi Ova šema ritualnih i religijskih funk-
i održava svojevrsnim funkcijama koje ta cionera u Srbiji, kako ju je Sinani uoio i
osoba obavlja, profesionalizujui svoje razradio u svojoj studiji, pokazuje razli-
nesvakidašnje sposobnosti. Tako nastaju ite stepene društvenog angažmana i
kategorije razliitih ritualnih funkcionera znaaja koje imaju opsednute osobe, ali i
koji se bave praktinim i kontemplativ- prepoznatljivosti njihove aberacije kao
nim uslugama u zajednici. neeg od ega zajednica može imati ko-
Ovo je presudni momenat jer bitno risti. Sticanje boljeg društvenog i eko-
utie na razliite moralne, društvene, a nomskog statusa nesumnjivo je, stoga,
posredno i ekonomske statuse opsednu- najvažnija posledica opsednutosti. Ipak,
tih, pri emu se javlja i rodna distribucija kategorija crkvara i crkvarki, kao naj-
u sklopu ritualno-religijskih funkcija. brojnija i najvažnija u našem narodu, po-
Najniže na društvenoj lestvici su vra&ke, sebno u periodu nakon II svetskog rata,
skoro uvek ženskog pola, a vrše iskljui- danas je sve više ugrožena, smatra autor,

.. . 3. .2 (2008)

pojaanim prisustvom i uticajem crkve vani" prisustvom dobronamernih ono-

koja se, sa marginalnih pozicija u socija- stranih entiteta! Uz komparaciju sa sli-
lizmu, ponovo vraa kao važan faktor u nim materijalom iz drugih krajeva sveta
društevnom životu. (što je autoru oito bilo dobro poznato) i
Iako autor pominje sluajeve opsed- analizom sluajeva nedovoljno prisut-
nutosti demonskim silama kao uzronika nog/razvijenog društvenog odgovora na
nekih bolesti, on se ne upušta u njihovo zle zaposedajue entitete, moglo se doi
detaljnije razmatranje konstatujui da o do nekih zanimljivih saznanja o stanju i
tome postoji nešto bogatija etnološka li- potrebama našeg društva.
teratura u domaoj nauci. Bez obzira na U svakom sluaju, studija Danijela Si-
to, smatram da je šteta što se Sinani nije nanija predstavlja važan doprinos boljem
malo više pozabavio ovim fenomenom i razumevanju opsednutosti kod nas, popu-
takvim opsednutim osobama, i time nam njavajui prazninu koja je, neopravdano,
pružio neka važna a nedostajua obja- do sada postojala u domaoj literaturi i is-
šnjenja u svojoj knjizi. Najpre, stoga što traživanjima ovih religijskih fenomena.
italac stie utisak da je veina opsednu-
tih osoba u Srbiji zaposednuta nekim be- Dra gana A n toni je vi
nevolentnim onostranim entitetima (ni-
žim i višim hristijanizovanim biima)
koje toj osobi omoguavaju da radi na "$/$&! ! /$&@%! !"! $-
dobrobit svoje zajednice. Opsednuti su &!N &#!* ! 1"#7O H-
na neki nain blaženi, a zajednica srena %!N *$H!%.
što takve osobe ima u svojim redovima!? %4 +, Significant Gestures: A
injenica, meùtim, da postoji i druga History of American Sign Language,
kategorija opsednutih – ona zlim demon- (Westport, Conn.: Praeger Publishers,
skim silama, ostala je skrajnuta u analizi, 2006), !" John Tabak
premda usput pomenuta, ime je dovede-
na u pitanje i opravdanost izbora slike na < %"> "*+> #-
koricama knjige, budui da ona predsta- *"B% %> !*+!
vlja osobu opsednutu àvolom, upravo *! %"9! +4!+2! *
onu vrstu opsednutosti koja u studiji nije * 4w! * +% +:
ozbiljno analizirana! Konano, odsustvo +% + "9 !9" !
razvijenijih oblika egzorcistike prakse *% > *4" #*94 %-
kod nas nesumnjivo ima važne implika- 4 * %"9 +4!+2,
cije po vrste kulturnih potreba i odgovo- ""%#"%" * *%4 ! 4 (+-
ra na izazove razliitih oblika opsednuto- *'+"4) *4*!, *"-
sti (posebno malevolentnim silama), što B%3+ 4 *%> *!-
je moglo da posluži autoru za dublja pro- 4B * #"4! +%
mišljanja o uzrocima i posledicama te + ! +4 94!, + , + -
nedovoljno razvijene prakse. italac, po- *% 4! * #% + *"-
gotovo etnološki manje informisan, osta- B%3+ #"94 ! 9%! +%-
je stoga u nedoumici da li se naš narod, u 4 24. "4 #"
odsustvu razvijene egzorcistike prakse, *! * + *! * 9% 4#"-
osea nemoan pred aktivnou zlih sila, *+4 *"B%4 #"94-
ili je prema njima tolerantan, ili smo, iz +, !%4 + #"*#-
ko zna kojih razloga, uglavnom "pomilo- !! *#*% "*+ #2 ! #-

.. . 3. . 2 (2008)
170

! "*+ * 4w! * #3 *>% *!#*-

+% +, "B%!/ *, ! 2 "+ 4w! 3 +
*%"*, *"B%! * #"* *4 , + * #"-
"!. * +4 +% +. "% *
5â4 *4, #"4", 40- *4" +!!" "4*4, !
4, + +% + ##!*, + "! * *9w-
#"*% "w! %"*! *, , * *", + +-
*4 #*% ++%! ! #B! + * 4B + + *
+%4 24 ! *#*%4 9- *%*% +!!" ! *#"2 9"-
%! *4 %"94 +4!- ! #"*#+% 0 #*!-
+24, + *! + "! !", " 5#"-|"'%4 >#4,
*3 4, #* *! + 4- ! ##!*, * 9"4
!/4 "4 ! +%- +!!" 4 !2 '3+
3+ +4!+2 – !0, ! *4- '"4" +%, * %!-
*! %*3+ #"'", #" > #"2#%> '"4, + *-
*% – 9%/ * +%4 +% ! #+"4 %"!/> %
+, #"%. + + #*!- !*+ , !+ 0 *! "-
" 4w! , + #+" - !4% "%"24" +%-
% !*+ "9 *4" *- 3+ 2, * #+#
%4, + > #"#4 + - * +!!"4 ! 4" *, #"-
+% +% +, !*% , 4", 4"3+ +% + "-
#, "+! ! *2#", *- +! 9"*+ +% +
44 4 ! #"4 4- + ++ * *+ +
0+ "2 #"!3% "+! ! 5- |+ ",
"!. 9"4 "4%4 %!.
?+% 2 * *!, ! 4 5%" * ! 4, #"%,
*4*!, %0 ! 4! %*3+> #"'"4% "+ 4w! !#-
*"B%, + * *%4 9%, "9 +%3+> "4+
% "%#"%, "#, %+9!" % +% + -
%* #*>. #B- "B%! >% "4% "+,
% !% ! #""! "+ +"- + + > #""> + ! #-
%, 4w!4, *% #- ! "+ 4w! 3+ +4#-
%4, * #"'"4%4 +- 2 !#"9. 0
+*! #+" % !*+ , 4 +4 # #4, 4w!4,
*>%/> + *% + +- > + * 9% +%4 24
% +% +.
+* ! +4 + *%4 #4 *% !3 "-
#+" !434 + +, * +, , 0 #3 %0 "#-
* +% + *4 # *9, 0+ # *! %"9!
+ ++, 4 ++ 4 9 0+ +4!+2!, + +!!" "-
'"4!04 +% 3, - 4* '4, * + +%
*!*% 3+ +4!+2, - "+ #* 4w! +%> -
43 #"*!*, * + +4 * +4!2" ! +%"!
++*! *#+, + * #"- "3> +!!" * #"-
! , +!!" +4!+- " +, ! *!0, 0
% 0% "w> #+" 9 #* #+!!"4
!434 + *%! +4!+2!. %!, * ! +%"! *4> -

.. . 3. .2 (2008)

+%3+> 2. + 4B4 %* %+, !+!3!!/ ! -

#">% , *! +% 2 9"! +"0/ ! 0+4 %-
>4 ! %*3+4 *4*!, % %. B "*.
4"! 9 >4 – *! – ! *- !"% # *"! 4-
2+!!"4 *4*!. * *- "3+ +% + 4%
#*% , *! >4, 90, *4 # *9, 9 % *%
! %*3+4 *4*! +, *20+ +!!"0+ "-
++ *!"0 #4 "%"2 2, % " 4%
4"3+ +% +", #"- 4 + * 9% *%4 *!-
4", !0 * *2+!!"! 4, #"4", "! ". #-
>"* +% 2. *"'" *9* +%-
9+% #"*#+% #%* 4- 3+ +4!+2 '"4"+-
"3+ +% + 3 ! 2 – #" 34! * 4 #"*!# -
4 *4*!, 0 !+!, !#"%, >"*+ #"*#+% – #*/ -
3 +%, 4+"-++*! * '"%*+! "2! ! #"-
+4# "% +. ? !3%! * – + 4! -
"+! +> #">> !", %4 + – ! + *+ -
+ *! 4 #"94! #"*!# * "!#4, !!""!#4
+, *! " !43 *#2'3*4 "w> ##!-
5!+% "*+, 40+ 2 ! +%"! "!0%, +
#+9 #"* "%! - * ! 9 *!3 – 4"3+.
+, !*"*"w % *+!3% '"% *"!+!" +-
*43+! '!, +! +*!2 3 #"%w
"%, +> "!> !", * %"9 +4!+2 -
+ *! #"'"" >"! %. " *, ! 4! "!+!, ! #"*-
9> w, 9+ #+! - %! >"* 2 +"-
+%!, *43+! , "%, %- *+ 4"3+ +% +,
*3+! "%"** 4"3+ - #"4"! '"4"+2. '"%
+% + + %> '"4- "*%", * '3+ *#+
"3+> +"*+. #* ++*! "!4%
!"% #"*#+% *% +4!+2*+ 3, #*"!!
# 4, 0 !+! *2+!- * #2 #!4 3% "!#
!"! 4! "% 4"3+ +4 #"#!, #*4" %"-
+% +, + 9 "+ + – +, #"+ 3+
#"*%, 4B, 3+, !" 9 +!!" ++*,
! *"!. - |4 5!+ #- * +!3 +!!" "+% -
%! * ! + *% #"+"2 !#"% %! %. 3+> +!-
*!9 + ! 4"3+4 "!- !" !!" 4"3+ "!0%.
0%!, * % "!0% 53 4, #"%w +%,
+!!" %!% 4"- + '"4"3+> +"*+ 4"3-
2, 0 #"*%, +w, "- + +% + * "w #-
% " # ! #"- 04, %*3+4 ++*4 *-
94+!. 9+ #+! 3 4 +, + 0 *!3 *
+ +4!+2 !%> !%- #"%w4 +% + +"*+
4> *9 #0% ! 5-. 9 + +% +, "-
#3+ %*, *" w +!!" #*"%4 9"-

.. . 3. . 2 (2008)
172

*24 " '"%*+ % – +4!+2 – %!> +-

'"4"3+ +!!" ! 5-. "*+ +.
%!4 *9*4 ! 4 +% #"4 40+
#"%w!, #+, #*"! - #"4 ! #*4" #"
+ ++*, *% !3 +% 9 %*4 + * 9% +%-
#"%w +% + 9*+ 4 24, 4B, 9"4 ! 4
'"%*+4 *%4 #"%w *4*! "#"4 +% *"B-
*% !+, 0 #* %- %", ! #" %%*3-
! *9*, + *! # !2- +4 !24 #*"24 9-
4 +>, *+"3 ! +% %"!/ +4!+2,
4 **!, +4!+2 4 * ++ *!"* + %/ *%-
, * #0 "!4% ! %"4, #"*%!/ 4 !-
4 *2+!!"4 ++*!. + +!. 5 "! *", *%-
3 + 9 "9 #"*!- % #* +%> %%-
# +%4 #"!3%! +%> *3+> !2 ! %! +4!+2
*#+ >"* 4"3+ + #"!B % #+
+% + 9 9 %*4*- 4 *, #"*% "#-
"#0+, %*3+, + * 9% %"94 +4!-
* 9"4 *9* '"- +24, #"4", #" *% -
4"3+ +"*3+ 2 - *4, 4!/* #"*#%
+ *! +!!" !4 !*- *%> #"4> 2% 4-
%. 3 9*4 *, 0+> #*%+ , + *! ! #-
"%, + *44 +%4 ! +% 2, 9"4 ! 4 *4-
+!, + ! #!, ++ *!, 0 *! "!#!*%" ! #-
4 ++*!, + * "!4!" - ! , ++ % *2+!!"
4w! %*3+ ++* *4 *#+ +%3+ +4!+2
+ – + #">%/ + 3- %*3+.
*+ "4 *" *"-
B%3 ! 9* * %"9

.. . 3. .2 (2008)
;
/ CURRENTS / ACTUALITÉS
P"!%
Currents
Actualités
EURETHNO 2008. 2 %"# ! -
! %3+ +!/ "4 ! B-
EURETHNO – '"2 %"#- % "# 6* , #"-
*+> 4"B !+ >+ ! *!B9 '*"+ #, *%3 %
+!!" 90 – "B !3 "B " " 59* &!"-
>3+ *" ! , *+"" "B. < #"-
*" %"# 5% %"# 9/ 4 " *#0 %4
$%" !
9" "%- *+!#!: La signification des rites masques
*! !
9" 6-8. *#49" avant Pâques en Serbie.
2008. !3 *+!# Les rites de
la semaine pascale, mort et r surection.

+4 %* #*

% 4"B +4#"% * #"!3%! Prevazilaženje "Evropskog nasleJa":
#"2 "!. % *+!# #*%/ OslobaJanje etnološke imaginacije – Iz-
"!4 *% , *4" !*- veštaj sa IX kongresa SIEF-a (16-19. juni,
+"*!/! "!4 "!4 + Deri/ Londonderi, Velika Britanija).
#"#! 5% . $+
#"4 #2! +> "!. Meùnarodno društvo za etnologiju i
-4/ % 9" "% folklor (Societe International d’Etnologie
*+!#, + "B ! 44 *! La ae de Folklore – SIEF) osnovano je 1964.
Melìa ! + Valelonge ! +9"- godine, kao naslednik Meùnarodne ko-
*+4 #4, 9 ! #"- misije za narodne umetnosti i tradicije
'*" | " '* - (CIAP), koja je bila ustanovljena još
"2 " ! 4"B 1929. godine. Organizacija je i po lan-
EUROETHNO . -4/ stvu i po problemima kojima se bavi ori-
*! !# !3*+ *+!# * +!!"- jentisana prvenstveno, mada svakako ne
4 *9*4 " |9 |- iskljuivo, na prouavanje etnologije i fol-
2 !
9". $3*2 *+!# klora u Evropi.
&"2!*+, , #, 5"9, SIEF svoje velike meùnarodne kon-
&*+, !"*+, w"*+, !4!- grese održava svakih 3-5 godina. Prethod-
,
#" *+ 4 *! "+! ni kongres održan je 2004. u Marseju.
#"+! #"*!*%!! "!4 +- Ove godine, od 16. do 19. juna, održan je
#" 5%! !. u Deriju/Londonderiju (Severna Irska,
!3 *#0 * % *+!# 9/ Velika Britanija) IX SIEF-ov kongres pod
9% +4 ZFFT. ! !- naslovom Transcending "European Heri-

.. . 3. .2 (2008)
174 ;
tages": Liberating the Ethnological Ima- problemi interkulturne komunikacije, ali

gination. Lokalni organizatori su bili Al- su neki paneli tematski takoè bili lokali-
sterski univerzitet (University of Ulster) i zovani u oblast keltskog, irskog i/ili Bri-
Akademija za irsko kulturno nasleè tanskog kulturnog nasleà, s obzirom da
(Academy for Irish Cultural Heritages). mesto na kome se Konferencija odvijala i
Kongres je otvorio Peter Jan Margri relativno veu participaciju etnologa/an-
(Meertens Institute, Amsredam), uvodnim tropologa iz okruženja.
predavanjem "Memorializing Europe: Drugi dan je bio posveen prevazila-
The reframing of an Undefinable Conti- ženju problema teorije i prakse (Transcen-
nent". Govorei o neuspehu projekta pan- ding Theories and Practices), a udarni pa-
evropskog identiteta, koji je do pre neko- neli bavili su se pitanjima saznanja u et-
liko godina bio visoko postavljeni cilj u nologiji, pitanjima granica etnologije i
odgovarajuim krugovima EU politiara, drugih nauka, odnosa etnologije i javne
Margri smatra da se taj projekat pretvorio sfere, kao i pitanjima dijaspore, kulturnih
u nešto manje ambiciozan projekat stvara- granca, ali i odnosom prethodnih etno-
nja zajednikog evropskog kulturnog na- grafskih tradicija i socijalne i kulturne an-
sleà, za koji e, po njegovom mišljenju, tropologije posle pada gvozdene zavese u
takoè biti potrebna znaajna ideološka Istonoj Evropi i td. Jedan panel je bio
podrška. Margri zatim izlaže primere iz posebno posveen etnološkim prouava-
savremene prakse evropskog kulturnog njima imaginacije (Imagination at work).
pamenja. Treeg dana diskutovalo se o mogu-
U prvoj plenarnoj sesiji predavanja su nostima ostvarivanja "etnološke imagina-
održali Šeron Mekdonald s Univerziteta u cije" (Performinig the Ethnological Ima-
Manesteru (Museum Europe: Negotia- gination), a najposeeniji paneli bavili su
ting Heritage) i Volfgang Kašuba s Ber- se ritualima godišnjeg obrednog ciklusa i
linskog univerziteta. (Cultural Heritage: narodnom religijom, odnosno alternativ-
Lessons in patriotism and populism?), tanim religijskim praksama. Takoè su za-
koè varirajui temu (ne)mogunosti da nimljivi paneli posveeni kulinarskim tra-
se odredi ili utvrdi korpus pozitivnog dicijama, ludikim aspektima kulture, ali i
evropskog identiteta. I sledea dva radna problemima etniciteta i identiteta, rodnog
dana imala su svoje "uvodniare" na ple- identiteta u ruralnom prostoru, kao i ne-
narnim sesijama – Gulnaru Aitpaevu iz kim teorijskim pitanjima (European Et-
Aiginskog Kulturno-istraživakog centra hnology and Performance theory, na pri-
iz Kirgistana (Kyrgyzchlykyk: Searching mer).
new paradigms for ancient practices), Per- Rad Kongresa se odvijao kroz ukupno
tija Antonena sa Helsinškog univerziteta 45 panela i 15 radionica, a u jednoj od sa-
(Tradition and Heritage in Ethnological la organizovane su i poster-prezentacije.
Practice and Theory) i Helenu Vulf sa Bilo je najavljeno oko xyF uesnika, ipak,
Univerziteta u Štokholmu (Performing utisak je da je na Kongres zaista stigao
Fiction: The Reality of Careering Among znatno manji broj.
Contemporary Irish Writers). Na IX kongresu SIEF-a uzele su uea
Prvi dan bio je posveen pitanjima i tri saradnice Etnografskog instituta SA-
kulturnog nasleà u vropi (European NU: Miroslava Luki – Krstanovi, sa te-
herritages). Na panelima su uglavnom tre- mom "Production and circulation of mu-
tirani problemi kulturne politike, kulturne sic Festivals in South Eastern Europe", na
reprezentacije i evropskog identiteta, kao i panelu Musical Heritages, Marta Stoji sa

.. . 3. .2 (2008)
;
/ CURRENTS / ACTUALITÉS 175
temom "The Erased in Slovenia : Toward (zvanino Londonderija), grada u zidina-

a More Pragmatic Concept of Natio- ma i upoznavanje s njegovom, i u starijoj
nal/Ethnic Identity", na panelu Intercultu- i u novijoj prošlosti, bogatom istorijom,
ral Communication in Europe i Mladena lokalni muzeji, a posebno Muzej Slobod-
Preli s temom "Contemporary Reaffir- nog Derija (u kome je smešten i Arhiv po-
mation of the Distinctive Bunievac Iden- kreta za graànska prava), koji se bavi
tity in Backa Region (Voivodina, Serbia)" borbom irskih katolika za politiku ravno-
na panelu Ethnicities in South East Euro- pravnost u Velikoj Britaniji i dogaàjima
pe. koji su kulminirali u poznatoj Krvavoj ne-
Na skupštini koja je održana u vreme delji (Bloody Sunday) u januaru 1972. go-
konferencije, pokazalo se da rad u poseb- dine, bili su istinski doživljaj za uesnike
nim sekcijama (networks) koje postoje u kongresa, koji je utiske s radnog dela ui-
okviru SIEF-a, sve znaajniji oblik delo- nio potpunijim.
vanje ove organizacije. Od devet postoje-
ih, posebno su aktivne Meùnarodna ko- Mla dena P re li
misija za prouavanje balada, Etnologija
religije, Godišnji ritualni ciklus i Istraži-
vanje hrane Rad sekcija takoè se odvija
$&O 1"% &#$& $&!*$
kroz posebne, manje kongrese, koji se - $$7 2008.
održavaju u periodu izmeù ovih velikih
(za ovu, kao i druge informacije može se ! "#-
pogledati sajt SIEF-a http://www.siefho- ! &'*+ '+! ! -
me.org/), a za razliku od glavnog kongre- "! !+!3 * y.Fy.ZFF8. !
sa, uspevaju i da publikuju prezentirane #"+ "|+% 3 ZFF^-2010" #-
radove. #*%4 5#"!4 #""*+
Skupština je održala i izbore za nove *" 4w! +"*+ %
rukovodioce ove organizacije, pa e se na 0! *#4+ +!!" ! %4
njenom elu elu, umesto prof. Regine 5! & 3!% +!!"-
Bendiks, nalaziti od sada prof. Ulrih Ko- *"*+ 90 "%+% 3".
kel sa Alsterskog univerziteta. Novina u %4 *#"!44 *%" *!
strukturi rukovoènja SIEF-om je biranje !*% #34 "#0+
lanova izvršnog odbora po regionalnom *"B% ! +%"! "#
principu. Predstavnik za Centralnu i Jugo- !"4, "# 4"
istonu Evropu je Marjetka Golež Kaui, +!!", "# %, #"-
etnomuzikolog iz Muzikološkog instituta 3 +!!" "!> "#-
ZRC SAZU iz Ljubljane. 0+> 9*.
Pratei programi obuhvatali su projek- 1Q. ! 1T. ! ZFF8.
cije etnoloških filmova, mali sajam stru- "% #"+* *!-
nih knjiga, kao i upoznavanje sa vrlo ži- "# ! *!
vim lokalnim muzikim tradicijama. Ova 53 + #"# #0 3.
konferencija je ipak pomalo protekla u 4 *4 %*% 4 *!-
senci prethodnih, s obzirom da je na licu !#!4 ! >+ "*+ ".
mesta bilo mnogo manje uesnika nego 9% *! #3 *"B%
što je najavljeno, što je izazivalo i este "2> , " "-
promene programa, a nekad i malo zbrke * *!%". *9 #B #-
u organizaciji. Meùtim, ambijent Derija *%/ +% "4 90"

.. . 3. . 2 (2008)
176 ;
+, #+, 43 **4*+4 oblasti teorijsko-metodoloških problema

#"!3%!. u istraživanju društveno-marginalizova-
+4 "*+ *"B% *- nih grupa, studija potrošnje u postsocija-
+!# %"!/ '-4" lizmu, roda, etniciteta i seksualnosti, i
+ /, + %"!/ 9", antropoloških izuavanja muzike i plesa
4 3! !! ! " 4- na Balkanu. Kurseve su vodili profesori i
*+> *! ! +%"! % 3 istraživai s univerziteta iz Grke, Ru-
"+. munije, Bugarske i Makedonije kao što
"! 9 +0 >%- su: Dr Georgios Agelopoulos, Dr Aliki
!!/ "! 4" " - Angelidou, Dr Ljupco S. Risteski, Prof.
+/ +"*+ % 0! Vintila Mihailescu i drugi.
*#4+ +!!" ! %4 5! ! Sudei prema broju polaznika kurse-
#"#"4 % " - va, intenzitetu aktivnosti i uzimanju ue-
="!/ + 9 *"B- a u diskusijama, najveu pažnju privu-
%3+ 4 ! 53 . kao je, u prvom redu, kurs "Antropolo-
ške teorije i razumevanje Balkana". Fo-

kus je bio na istorijskom razvoju studija
Balkana, epistemološkim paradigmama i
etnografskim istraživanjima, ali i post-
Letnja škola antropologije, etnografije modernim perspektivama, antropolo-
i komparativnog folklora, Konica, Gr>- škom promišljanju socijalistikog/post-
ka, jul-avgust 2008. socijalistikog Balkana. Ilustraciju kriti-
kog pogleda u fiksirane kategorije socija-
U organizaciji akademske mreže Bor- lizma i postsocijalizma u kontekstu glo-
der Crossing Network, Univerziteta u Ja- balizacijskih procesa, pružila je dr Dee-
nini i opštine Konica, održana je trea ma Kaneff predstavljajui svoj istraži-
letnja škola antropologije, etnografije i vaki projekat "A place in the sun: tran-
komparativnog folklora (3rd Summer snational neoliberalism and changing
School in Anthropology, Ethnography patterns of property ownership across
and Comparative Folklore of the Bal- Europe". Predavanje je, osim aktuelnih
kans) u periodu od 27. jula do 9. avgusta pitanja o transformaciji socijalistikih u
2008. godine. Školu je pohaàlo 80 stu- postsocijalistika društva i njenim posle-
denata i studentkinja (diplomskih, ma- dicama, postavilo pitanje o vezi izmeù
ster, i doktorskih studija) s evropskih zapadnih istraživaa i lokalnih epistemo-
univerziteta iz razliitih disciplina dru- loških paradigmi. Dr Ioannis Manos je
štvenih nauka. pobudio pažnju polaznika/ca predava-
Kao i prethodnih godina, koncept njem "Music and Dance in the Balkans:
škole je inila dvonedeljna nastava s op- Culture, Identity and Power", o ulozi
cionim kursevima podeljenim u dva blo- muzike i plesa u konsturkciji roda, naci-
ka. Prva nedelja je bila posveena antro- je, kolektivnih i individualnih identiteta,
pološkim teorijama, tržištu i tradiciji, mi- kao i politike kulturnih identiteta u po-
gratornim fenomenima, kao i poetnom graninom regionu Grke. Svakako je
kursu za one koji žele da se bave istraži- zanimljiv bio i kurs "Consuming posto-
vanjima oralne tradicije u komparativnoj socialism" Dr Ilije Ilijeva i Dr Evgenie
perspektivi. Za vreme druge nedelje po- Krasteve-Blagoeve o karakteristikama
laznicima škole su ponuèna teme iz konzumerizma i promeni potroakih

.. . 3. .2 (2008)
;
/ CURRENTS / ACTUALITÉS 177
praksi u socijalizmu i postsocijalizmu. tet i "drugost, marginalnost, ekonomske

Profesorka Blagoeava je predstavila svo- migracije, kulturne konceptualizacije
je istraživanje o socio-kulturnim aspekti- prostora i ekosistema. Kao rezultat dvo-
ma hrane kao jakog inioca u (re)kon- dnevnog istraživanja koje je u Konici
strukciji identiteta i društvene prakse iz- obavila grupa studenata/kinja (Teuta Vu-
meù transkulturnog sinkretizma (i kuli- caj, Iva Kosmos, Georg Darie, Jovana
narskog kosmopolitizma) i nacionalnih Todorovi i _anja Vii) bila je zapažena
kulinarskih tradicija. prezentacija rada "Staring at the river
Nenajavaljeno gostujue predavanje and crossing through identities". Na
sociologa Džemala Sokolovia je bilo ne- osnovu prikupljenog materijala opserva-
što slabijeg akademskog kvaliteta, politi- cijom, vizuelnih beleženja i polustruktu-
ki provokativnog sadržaja bez jasnih teo- riranim intervjuom, ekipa je razmatrala
rijskih koncepata na teme politike, nacije, reku kao subjekt antropološkog interesa
etnosa i rata u bivšoj SFRJ. Sokolovi je dajui prilog promišljanju opozicije pri-
održao dva predavanje pod nazivom rodnog prostora i socio-kulturne sfere.
"Ambiugity of multiculturalism" i radio- Ovu letnju školu, kao jedinstvenu
nicu na temu "The Balkans: Between Na- akademsku avanturu, preporuila bih stu-
tionalism and Tolerance, Respect and dentima i studentkinjama poetnih godi-
Enjoyment in Others". Nevešto usmeravana na studijama etnologije i antropologi-
nje diskusije od strane predavaa podsta- je u Beogradu, a naroito ljubiteljima za-
klo je neformalnu akademsku diskusiju o bave u vidu folklornih sadržaja. Znaaj-
opasnosti držanja politikih govora, traže- niji ishodi jesu doprinos obnavljanju i
nja krivaca za graànski rat i prianja li- produbiljavnju meùsobnog poverenja,
nih storija u kontekstu škole internacio- uspostavljanje duha naune, politike i
nalne mulitkulturalistike provenijencije. ukupne regionalne saradnje, a upoznava-
Najuzbudljiviji deo programa škole nje bogatstva kulturnih i obrazovnih raz-
je bila fakultativna terenska ekskurzija lika bie tek predigra za budue i ee
koja je bila sprovedena s obe strane gr- susrete, savremenije i neposprednije raz-
ko-albanske granice. Teme za istraživa- mene znanja i iskustva .
nje su bile nacionalne granice i etnike
grupe naspram socijalne realnosti, identi- Tanja Vi i

.. . 3. . 2 (2008)
55
$ / LIST OF CONTRIBUTORS / LISTE DES AUTEURS
1!% #&"
List of Contributors
Liste des auteurs
" " &!*$!; " !F "!!;
Rragana Antonijevi=, ShR Ljiljana Gavrilovi=, ShR
! "'*+ *! 5$
"#! "
&'*+ '+!, " Institute of Ethnography SASA,
Department of Ethnology and Belgrade
Anthropology, fifana@gmail.com
Faculty of Philosophy, Belgrade " * 9!%!;
dantonij@f.bg.ac.yu Bojan <iki=, ShR
!
E" "%!; "#!
Darna Brkovi= &'*+ '+!, "
*"B%3+ *2 Department of Ethnology and
2 Anthropology,
Petnica Research Center Faculty of Philosophy, Belgrade
charnabrkovic@gmail.com bzikic@f.bg.ac.yu
O !@!; " "!' !;
Tanja Viši= Zorica Ivanovi=, ShR
tanja.visic@gmail.com !
"#!
/" @ #%!;, &'*+ '+!, "
Maša Vukanovi=, MPhil Department of Ethnology and
?% #"!3% +!!" Anthropology,
"%+ Faculty of Philosophy, Belgrade
" zorivano@eunet.yu
masha@zaprokul.org.rs " $% 7
Tenka Kova>, ShR
" #%!; !
Ivan Vukovi=, PhD "#!
''!, &'*+ '+!, "
&'*+ '+!, " Department of Ethnology and
Department of Philosophy, Anthropology,
Faculty of Philosophy, Belgrade Faculty of Philosophy, Belgrade
ivukovic@eunet.yu skovac@f.bg.ac.yu

.. . 3. .2 (2008)
180 55
$ / LIST OF CONTRIBUTORS / LISTE DES AUTEURS
" 7$!; &'*+ '+!, "

Ivan Kova>evi=, ShR Department of Ethnology and
! Anthropology,
"#! Faculty of Philosophy, Belgrade
&'*+ '+!, " milmil@f.bg.ac.yu
Department of Ethnology and
Anthropology, " $ "$!;
Faculty of Philosophy, Belgrade Mladena Sreli=, ShR
ikovacevic@sbb.co.yu "'*+ *! 5$
"
" !@ !$%!; Institute of Ethnography SASA,
Milo? Milenkovi=, ShR Belgrade
! ombre@eunet.yu
"#!

.. . 3. .2 (2008)
$$5| $
1#&& #&"!/

9%!! #" + *! " 9-
%%. "!4% * *!, #"%0 #" +2, *% !-
" ** * %4 9%%4, * #" "! "4-
" 9%% ! + "! #!9+2. E*#* 9%! -
"*+ 40+ 3+ #" !" 9 + 4,
+ #0! 9 +4 *#+! "#.
!+#* * 0! +"*+4 #04 "*! +2,
"*! eap@f.bg.ac.rs x1.Fx. . ZF.FT. +!/ .
"*# "!+#* !"+ !#!/! "24 (4 %). -
2 *! . + "2 +" #"B 4 #!, +-
# "2 * *% !"! " !0 *#"%+ 0
+3 !+. !" *% *#"%! +"*+! %"! "!+#-
* +* 1Q #"4 "2" +"* %".
"+4 * "!+#*, !" "9 #*9 *" %-
!: 1. *% #", 4 #"4 !" (*, 4 #"4-
*%> !" +*" 9"%4 # +4 * %), *!2-
4* " !" (!++ *! !" "3> *!2 -
> *% %*)q Z. #!! #0*+! +"*+! "*! !"
* +4 / 9 "B% +"*#2. !" "9 #"B
*+"/ *% ", !B xF *%> 4* (" 04#
!!"04 *"24 +*).
!+#* * #"4! *"#*+4, *+4 '"2!*+4 +!.
+2 "B% #"% #"4 #"4 +* ! *+! * '"4-
4 3*#*.
94 "!+#* "9 !*+ * */4 "44 (!+!3!!/
#""): 3+ – 1.y 9+ Qy.FFF *%> 4*q 4"'*+
*! – #"+ % 9+ ^F.FFF TF.FFF *%> 4*q !3-
+"+ #4+ – # 9+ 1y.FFF *%> 4*q #"-
+ – "/ 9+ 1F.FFF *%> 4*q >"+ – " *"-
F,Z 9+ ^.FFF *%> 4*.
$ !3 3+ 4"'*+ *!, "9 #"B #*9-
*"2 #*"+ !B 1FFF *%> 4*, +! +-
4 #* *4 #", * +!34 "34 ( y). $ % -
#% "!+#* "9 #"B +"+ *"B ("4), + / 9
#"% *"#*+ \ *+ \ '"2!*+ + ! "2-
"+2.

.. . 3. .2 (2008)
182 $$5| $
4 !" * *"+ #""B%! */> !#!*% !

#"#"4 +*:
!+#* * #"4! 04# *", *"2 Q, '"4
normal * #""4 1.5. |3 *%: 12. &: Times New Roman. &!-
* "'"2 – #"": 1; %3 *%: 10; ': Times New Roman.
*!* "9 !%3, "% #"4 4. ?2 %
+"* * 2 !!" +*, #*"' 2 ! +%"! 2.
@ !B % " "9 % #"4 4 ! #*9 9+.
+2 "B% #"% #" + *"B 9, *+, *>4,
2"B "'+ #" '"4! 3*#*. 4 !*"2
04# *%+! #*9 *", #"2 *%, !4"*
* #"/4 4.
" >%*, !#!/% 9" #"+ % '*-
" (!++ #" #* ! +%"! !3 #"+) "! *3
+4" "9 %* ! '!* 9 !4"2.
" * #"4! *+!3% !++ "!"! % *>
4 % 90 **4. 5#*+ "!" "9 *-
"B *+!3% +, 3+ "! "'"2 2" ! +-
*!. $++ 4 !42 ! % * 2"4, 44 |* #-
#"> 9"% 3*#*.
1) "!"! "9 % ! +*! */4 "4: #"4 !",
9" *", #". (Bandi 1982: 15) (Bandi 1982: 15; Ko-
vaevi 2001: 5), !++ !" %/ #4! ! "32, 9 #"4,
#". (1T8Z: 1y). 5#*+ "!" "9 **% # 924 "!
(!4!/ ! 9" #"% *% #"4 !"). 9"'*+ -
2 ! *#*+! "!" "9 *"B –
) +: #"4 4 ( 2 4) !", ! ,
*% + ! , 4* % %3q
9) 3*#*: #"4 4 !", , % 3+, % 3*#*
! , 0 9", *". $++ "3 #%! ! +
+ 9"+!, % + 9"+ ! .
#"4":
1. !" – 4"': ]andi, Dušan. 1980. Tabu u tradicio-
nalnoj kulturi Srba. Beograd. BIGZ.
2. %0 !" – 3+ ! 3*#*!: ]andi, D., N. Pavkovi i I. Kova-
evi. 1T88. Aspirations and Directions of the Development of Ethnology in the
Socialist Republic of Serbia (1945-1983). Etnološki pregled 23-24: 5-16.
3. #% ! 9"+!: Radulovi, Lidija. 2005. Alternativni religijski
kultovi i rod. U: Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije
S. Kova (ur.). ]eograd. Filozofski fakultet, 183-204.

.. . 3. . 2 (2008)
$$5| $ 183
Z) "!"! 4!/ % ! '!*4 !4"*4 "#-

*+4 9"%4 (insert/format/footnote). 9"'*+ 2 "9
*"B –
) +: #"4 4 ( 2 4) !", ! ,
*% + ! , 4* % %3, *".
9) 3*#*: #"4 4 !", , % 3+, % 3*#*
! , 9", 0 *". $++ "3 #%! ! +
+ 9"+!, % + 9"+ ! ,
4* , 9".
5+"/2 !#! % ! *+ %". #"4": 1, 2, 3, 4.
" * >"0!, "!+#* * %"/!. !+#* + *!

#"#"4 ! *+! * %4 !#!*%4 9/ %"/ !"4 " *-
#"%+. 5%+ !" 9 9*# 04# #"4"+ 3*#-
*. E*#* 93 04# *#". $++ B, !" "!
#"4"+ 3*#* *#" 4B "!3 # 2 +! !%"w! -
+2.
1
Bandi, Dušan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Beograd. XX vek. 1990: 126.
2
Bandi, Dušan. Etnos. Etnološke sveske 4. 1982: 40-57.
3
Radulovi, Lidija. Alternativni religijski kultovi i rod. U: S. Kova (ur.), Proble-
mi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije. Beograd 2005: 183-204.
4
v., cf., ibid, id., sup./inf., loc.cit., op.cit., s.a., s.l., s.v.

.. . 3. . 2 (2008)
INSTRUCTIONS TO UTHORS
Instructions to uthors
Issues in Ethnology and Anthropology publishes papers which have not

been previously published. By submitting the paper to the Editorial Board it is
understood that all authors have agreed upon its publishing, and that the paper
is not currently under consideration for publication elsewhere. The journal
welcomes theoretical and methodological analytical papers on any aspect of
ethnology and anthropology by scientists of any country.
Manuscripts, editorial communications, requests and subscriptions should be
sent to the Editorial Board and addressed to Editor-in-Chief: Dragana Antonije-
vi, PhD, Department of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, i-
ka Ljubina 18-20, 11000 Belgrade, Serbia, room 557; and by e-mail to the follo-
wing address: eap@f.bg.ac.rs
The submitted papers are sent to reviewers (at least two of them) by Editor-in-
Chief. The journal applies the principle of peer reviewing. If reviewers suggest
changes and additions, review copies are sent back to authors for necessary cor-
rections and final decision. Review copy (as a word file) with corrections is to be
returned no longer than 14 days after the receipt. Proof copy is dispatched to the
author for final corrections and has to be returned to the Editorial Board no longer
than 7 days after the receipt.
The title of the paper and the name(s) of the author(s) stated in numerical
order (which is then used for enumerating institutions and positions held) sho-
uld be submitted on a separate page. Also, the concise title of the paper, not
more than 30 characters long including spaces, should be stated. A full ad-
dress, telephone number, fax number and email address of the author respon-
sible for correspondence should be indicated at the bottom of the page.
The journal publishes manuscripts written in Serbian, English or French.
Editorial Board withholds the right to adjust the formatting of submitted
papers to publishing standards.
Length of the manuscripts should not exceed: 45.000 characters (article);
60.000-90.000 characters (monographic study); 15.000 characters (commentary,
critique and debate); 10.000 characters (review); 6.000 (currents). The journal
occasionally publishes translated articles, by invitation only.
Along with articles and monographic studies, an abstract not exceeding 1000
characters should be submitted on a separate page, in a language in which the
submitted paper is written. At the end of the abstract, key words (up to 5) sho-
uld be stated. Besides the abstract in working language, it is necessary to provi-

.. . 3. .2 (2008)
INSTRUCTIONS TO UTHORS 185
de a summary that will be translated in Serbian or/and English or/and French by

a translator appointed by the Editorial Board.
We request the authors to strictly hold on following instructions in prepa-
ring articles:
Manuscripts and enclosures should be printed one-sidedly on white A4 pa-
ge, format normal, with 1.5 line spacing (or 8.5 x 11 inch, the North American
standard). Font size: 12. Font: Times New Roman. Notes and references sho-
uld be single-spaced. Font size: 10. Font: Times New Roman.
Paragraphs should be indented rather than separated by a blank line if the
confusion is to be avoided. Double quotation marks should be used for quota-
tion within text, and single marks for quotation within quotation. Quotations
more than two lines long should be separated by blank lines.
Editorial Board withholds the right to adjust the formatting of papers con-
taining tables, pictures, drawings, schemes, graphs and other illustrations ac-
cording to the printing standards. All illustrations should be printed on a sepa-
rate page, properly specified by numbers and titles, with brief legends.
Acknowledgments, credits and grant numbers should form an unnumbered
footnote.
Literature should be cited and listed according to one of the two conventi-
ons explained below. The list of references should include only books, articles
or other entries referred to in the text. When in doubt, please check the citing
conventions in previous issues.
1) Bibliographic references in the text should contain Author’s last name,
date of publication and page number, e.g. (Bandi 1T8Z: 1y) or (]andi 1T8Z:
15; Kovaevi ZFF1: y)q if the Author’s name is mentioned in the text, the re-
ference should indicate the publication date and page number only, e.g. (1982:
15). Entries in the reference list should be organized in alphabetical order and
include the following: name of Author(s), date, title and place of publication,
name of publisher; for articles: name of journal, volume and issue number,
and page number. Here are some examples:
4. a book with a single author: Bandi, Dušan. 1980. Tabu u tradicional-
noj kulturi Srba. Beograd. BIGZ
5. an article in a scholarly journal with multiple authors: Bandi, D., N.
Pavkovi i I. Kovaevi. 1988. Aspirations and Directions of the Develop-
ment of Ethnology in the Socialist Republic of Serbia (1945 -1983). Etnološki
pregled 23-24 : 5-16.
6. a chapter in edited volume: Radulovi, Lidija. 2005. Alternativni reli-
gijski kultovi i rod. In Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene
Srbije S. Kova (ed.). Beograd. Filozofski fakultet, 183-204.
or

.. . 3. . 2 (2008)
186 INSTRUCTIONS TO UTHORS
2) Bibliographic references may be cited in footnotes, marked by Arabic

numbers (insert/format/footnote). Entries should include the following: a) for
books: name and first name or initial of author(s), title, place of publication,
name of publisher, year of publication and pagination; b) for articles: name
and first name or initial of author(s), title, name of journal, volume and issue
number, year of publication and pagination. Examples are: 1, 2, 3, 4.
Honoraria are not paid for the accepted papers. Manuscripts and enclosures
will not be returned. If the manuscript is not prepared according to these in-
structions, it will be returned to the authors for correction before reviewing.
Authors receive one free copy of journal issue and no offprints. Authors, upon
request, may order offprints and journal issue copies at cost.
1
Bandi, Dušan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Beograd. XX vek. 1990:
126.
2
Bandi D. tnos, Etnološke sveske 4. 1982: 40-57.
3
Radulovi, Lidija. Alternativni religijski kultovi i rod, in S. Kova (ed.), Proble-
mi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije. Beograd 2005: 183-204.
4
v., cf., ibid, id., sup./inf., loc.cit., op.cit., s.a., s.l., s.v.

.. . 3. . 2 (2008)
INSTRUCTIONS AUX AUTEURS
Instructions aux auteurs
La revue Problèmes d'ethnologie et d'anthropologie publie des travaux origi-

naux qui n'ont pas été publiés auparavant. En soumettant une proposition pour la
publication, le(s) auteur(s) garantit(tissent) qu'il(s) approuve(ent) la parution de
leur manuscrit dans la présente revue et que le manuscrit n'a pas été soumis pour
publication ailleurs. La revue publie des textes théoriques et des textes analytiques
à portée méthodologique des auteurs de tous les pays, s'intéressant à tous les
aspects de l'ethnologie et l'anthropologie.
Le texte proposé doit être adressé à la rédaction de la revue par courrier (à l'at-
tention de Dragana Antonijevic, Rédactrice en chef, Département d’ethnologie et
d’anthropologie, Faculté de Philosophie, Cika Ljubina 18-20, 11000 Belgrade,
Serbie, salle 557) et par courrier électronique eap@f.bg.ac.rs.
Tout texte proposé est soumis au processus habituel de double évaluation
anonyme. Si les lecteurs suggèrent des remaniements ou des amplifications,
une copie de leur évaluation est remise à l'auteur pour correction et prise de
décision finale. L'auteur fait parvenir à la rédaction le manuscrit corrigé sur
support électronique sous 14 jours à compter de la date de sa réception. Une
fois le manuscrit retenu pour publication, les épreuves sont relues et envoyées
à l'auteur, qui est tenu de les renvoyer dans un délai de 7 jours.
Lors de la soumission d'un manuscrit, les auteurs sont sommés d'indiquer sur
une feuille à part: 1. le titre du texte proposé, les noms et les prénoms de tous
les auteurs numérotés dans le même ordre que les noms des institutions auxqu-
elles ils sont rattachés; 2. le nom et l'adresse postale et électronique complète de
l'auteur servant de relais avec la rédaction. Les auteurs doivent également pro-
poser une version plus courte de titre n'excédant pas 30 signes (caractères, pon-
ctuation et espacements).
Les langues de la revue sont le serbe, l'anglais et le français.
La rédaction se réserve le droit d'adapter la présentation du manuscrit au
style de la revue.
Les normes suivantes ont été définies quant à la longueur des manuscrits: un
article ne peut excéder 45 000 signes; une étude monographique comporte de
60 000 à 90 000 signes. Une critique ou un débat ne doivent pas dépasser 15
000 signes; un compte rendu, 10 000 signes. Les actualités ne peuvent excéder
3 pages dactylographiées ou 6000 signes.
Les articles et les études monographiques proposés sont accompagnés d'un
résumé placé sur une feuille à part. Rédigé dans la langue du texte, le résumé ne
peut excéder 1000 signes et comporte 5 mots-clés, indiqués en bas de page. Par

.. . 3. .2 (2008)
188 INSTRUCTIONS AUX AUTEURS
ailleurs, les auteurs sont priés de fournir un sommaire, dont les traductions serbe
et/ou anglaise et/ou française seront assurées par la rédaction.
Les manuscrits doivent être dactylographiés à l'interligne 1,5 sur papier A4

au recto, format normale. Police de caractère: Times New Roman; corps: 12 po-
ints. Les notes de bas de page et les références doivent respecter un simple in-
terligne. Police de caractère: Times New Roman; corps: 10 points.
Il n'y aura pas d'interlignes entre les paragraphes: les nouveaux paragraphes
sont en retrait. Dans le corps du texte, les citations courtes sont guillemetées. Pour
une citation de second rang (à l'intérieur d'une citation guillemetée), il est recom-
mandé d'utiliser l'apostrophe. Au delà de deux lignes, les citations doivent être
séparées du corps du texte par des interlignes de façon à former un bloc isolé.
La rédaction se réserve le droit d'adapter au style de la revue les textes com-
portant des tableaux, figures, schémas, graphiques et dessins. Les illustrations
intitulées, numérotées et légendées seront fournies sur des feuilles à part.
Les remerciements, les références au numéro du projet scientifique et à ses
financiers feront l'objet d'une note de bas de page non numérotée, s'il y a lieu.
Les manuscrits ne seront acceptés qu'à condition de présenter les références bi-
bliographiques conformément à l'un des deux systèmes décrits ci-dessous. Seules
les références cités dans le texte doivent figurer dans la bibliographie. Si vous avez
des doutes quant à la présentation des références, merci de consulter les numéros
précédents de la revue.
1) Dans le corps du texte, les renvois bibliographiques comportent: le nom

de l'auteur, l'année de publication et la page, par exemple (Bandi 1T8Z:1yq Ko-
vaevi ZFF1:y). Si le nom de lWauteur apparaît déjà dans le texte, il suffit d'indi-
quer l'année de publication et la page, par exemple (1982:5). Dans la liste, les
références sont rangées par ordre alphabétique du nom de famille de l'auteur.
Elles doivent être citées selon le principe suivant: a) la référence des livres: le
nom de l'auteur suivi de prénom ou ses initiales, l'année de publication, le titre,
le lieu de publication et le nom de l'éditeur; b) la référence des articles: le nom
de la revue, volume et numéro, les pages. Par exemple:
1. un auteur, une monographie: Bandic, Dušan. 1980. Tabu u tradicionalnoj
kulturi Srba. Belgrade. BIGZ.
2. plusieurs auteurs, un article publié dans une revue: Bandic, D., N. Pavko-
vic et I. Kovacevic. 1988. Aspirations and Directions of the Development of Et-
hnology in the Socialist Republic of Serbia (1945-1983). Etnoloski pregled 23-
24: 5-16.
3. un chapitre dans un ouvrage collectif: Radulovic, Lidija. 2005. Alternativ-
ni religijski kultovi i rod. In Problemi kulturnog identiteta stanovnistva savre-
mene Srbije (ed.) S. Kovac. Belgrade. Filozofski fakultet, 183-204.

.. . 3. . 2 (2008)
INSTRUCTIONS AUX AUTEURS 189
2) Les références bibliographiques peuvent également être indiquées dans

des notes de bas de page numérotées en chiffres arabes (Insertion/Note de bas
de page). Elles doivent comporter: a) la référence des livres: le nom de l'auteur
précédé de ses initiales, le titre, le nom de l'éditeur et le lieu de publication,
l’année de publication, les pages; b) la référence des articles: le nom de l’auteur
précédé de ses initiales, le titre, le nom de la revue, volume et numéro, l’année
de publication, les pages. Par exemple 1, 2, 3,4.
La publication des manuscrits n'est pas rémunérée; les manuscrits ne sont

pas renvoyés. Tout manuscrit qui n'est pas préparé conformément à ces instruc-
tions sera renvoyé aux auteurs pour correction. Les auteurs reçoivent un exem-
plaire gratuit de la revue imprimée. Normalement, la revue ne fait pas imprimer
des tirés à part. S'ils le souhaitent, les auteurs peuvent commander à prix coû-
tant d'autres exemplaires de la revue ou des tirés à part.
1
Bandic, Dušan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, XX vek, Beograd 1990 :
126.
2
Bandic, Dušan. Etnos, Etnoloske sveske 4, 1982 : 40-57.
3
Radulovic, Lidija. Alternativni religijski kultovi i rod, in S. Kovac (ed.), Proble-
mi kulturnog identiteta stanovnistva savremene Srbije, Beograd 2005 :183-204.
4
v., ch., ibid., id., sup./inf., loc. cit., op. cit., s.a., s.l., s. v.

.. . 3. . 2 (2008)

Restauracija I Revolucija EAP Komplet

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Restauracija I Revolucija EAP Komplet

Uploaded by

Copyright:

Available Formats



International editorial board:

Translation to English: Ljubomir Hristi, MPhil

Accepted for publication by Editorial board of IEA on

! ! "! #"$!%:

"$  $$%!: 4" 7!94" ;"*/

"4  9%%  *2 +2 -

"5* 6 Contents 6 Contenu

#7! 7'! 6 Articles 6 Articles

11 * 9!%!; 6 Bojan <iki=

27  7$!; 6 Ivan Kova>evi=

45 Milo? Milenkovi= / !@ !$%!;

59 Darna Brkovi= 6 E" "%!;

77 Ivan Vukovi= 6  #%!;

89 Ljiljana Gavrilovi= 6 !F "!!;

107 Zorica Ivanovi= 6 "!' !;

139 @ #%!; 6 Ma?a Vukanovi=

"!&!%$ ! 1"!%H!/ Rewievs /

P"!% / Currents / Actualités

175  #"+* *!  - 53 2008.

176 Letnja škola antropologije, etnografije i komparativnog folklora u Konici,

179 1!% #&" 6 List of Contributors 6

1&"%&: $ "! *  *% # +"2#%>

F#7$ "$7!: +"2#2q ##!2 #+q "#-

"4 !"4 + * %4 4+4 9% + !B4 *#2-

#* * *  !3% 4*"!> 9"2 ! % * #-

4 ++  *"*% !!, %! #"4 >%4 #"+4 

#"*%, 3*, *%! *!,  +  "3%!/ '+", !

9!  *"40% !++ *  #"!4! 4"  "3 #"* *-

"#*%4   *  + * * #"-,   + - ! %4

*!3%4q +4 , + % '!*! Q.

* 42*+ ", * ! "%4 **!  +4#%-

*! 4 +"0/! ! "4, *%+%4 B%!   +"0/-

+4, *   0 ! "# %4 +!!"4.

*4. 5!2 +  4!/ %, 9  0" 4"B %

"2#% *! #* 0"+ *!#  ! #* %!-

Contraception: From Fertility Control to Ide ntity Construction

Paper features basic classification of contraceptives according to their use, modus

Key words: contraception, reproduction policies, social and cultural context

Préve nir la conception: du controle de la fertilité à la

Le présent travail propose une classification de base des moyens contraceptifs en

Mots-clés: contraception, politique de la population, anthropologie, contexte social

 "5$ 1"$/ N#/!&!7%!/ #%/ #

1&"%&: $2 "!0%  >!4*3+ !+ ! 5"9 #"-

F#7$ "$7!: >!4*3+ !+, 5"9, "#, 2-

"#  +    #"#!" *2 +4 #*

 "! +% '*" !3> #"+ *  #*9

|">!2 4*"  "+4! fundrais-% #"*%! +!"-

*%  +4 !32 "9  * 9!3%! ++ * ++!"0 + '%

""4  #"#!%4 "B0! +. " %3+ +!/, "!-

NGO-"#, !  "B0> "# !*4"> #"%"-

 0 *2!!/ *!#2\#"*%2\#3+ %+ 

%"0 +*"!+2! +*"!*  "!# +! #"*%!\*!-

%%! +!, * #"9 %+ 9" !. $+-

-"B%  "# ! 5"9  24" +

$ 5"9 "!0% *  #"%% !3  "% + !+

#"4 #B!  ISI *, 0 !+!3! %"2! #!4 #"%

WW"%+  #*!#+!  3! %"%  +%%4 *+%! -

!3*"B%3+> "! *"B%3WW. "5!B9 *+ 5", 9" 38|2008.

%" 0  24"*+4 %"%4 !3 " *%+ 

4! 24" ! %"#*+4 >!4*3+4 !+4. 5%"*%!/

w!4,  #" 9*#%" 9 24" ! >!4-

Translation to English: Ljubomir Hristi, MPhil

! ! "! #"$!%:

"$ $$%!: 4" 7!94" ;"*/

"4 9%% *2 +2 -

"5* 6 Contents 6 Contenu

#7! 7'! 6 Articles 6 Articles

11 * 9!%!; 6 Bojan <iki=

27 7$!; 6 Ivan Kova>evi=

45 Milo? Milenkovi= / !@ !$%!;

59 Darna Brkovi= 6 E" "%!;

77 Ivan Vukovi= 6 #%!;

89 Ljiljana Gavrilovi= 6 !F "!!;

107 Zorica Ivanovi= 6 "!' !;

139 @ #%!; 6 Ma?a Vukanovi=

"!&!%$ ! 1"!%H!/ Rewievs /

P"!% / Currents / Actualités

175 #"+ ! - 53 2008.

179 1!% #&" 6 List of Contributors 6

1&"%&: $ "! % # +"2#%>

F#7$ "$7!: +"2#2q ##!2 #+q "#-

"4 !"4 + %4 4+4 9% + !B4 #2-

# !3% 4"!> 9"2 ! % * #-

4 ++ "% !!, %! #"4 >%4 #"+4

#"%, 3, %! !, + "3%!/ '+", !

9! "40% !++ #"!4! 4" "3 #" -

"#%4 + #"-, + - ! %4

!3%4q +4 , + % '!! Q.

42+ ", ! "%4 *! +4#%-

! 4 +"0/! ! "4, %+%4 B%! +"0/-

+4, * 0 ! "# %4 +!!"4.

*4. 5!2 + 4!/ %, 9 0" 4"B %

"2#% ! # 0"+ !# ! # %!-

"5$ 1"$/ N#/!&!7%!/ #%/ #

1&"%&: $2 "!0% >!4*3+ !+ ! 5"9 #"-

F#7$ "$7!: >!4*3+ !+, 5"9, "#, 2-

"# + #"#!" 2 +4 #

"! +% '" !3> #"+ #*9

|">!2 4" "+4! fundrais-% #"%! +!"-

% +4 !32 "9 9!3%! ++ * ++!"0 + '%

""4 #"#!%4 "B0! +. " %3+ +!/, "!-

NGO-"#, ! "B0> "# !*4"> #"%"-

0 2!!/ !#2\#"*%2\#3+ %+

%"0 +"!+2! +"! "!# +! #"%!\*!-

%%! +!, * #"9 %+ 9" !. $+-

-"B% "# ! 5"9 24" +

$ 5"9 "!0% * #"%% !3 "% + !+

#"4 #B! ISI *, 0 !+!3! %"2! #!4 #"%

WW"%+ #!#+! 3! %"% +%%4 +%! -

!3"B%3+> "! "B%3WW. "5!B9 *+ 5", 9" 38|2008.

%" 0 24"+4 %"%4 !3 " %+

4! 24" ! %"#+4 >!43+4 !+4. 5%"*%!/

w!4, #" 9*#%" 9 24" ! >!4-

44 +4 !+ #"%! %/! !3! !2! ( %-

!34 #"+4 !%4. 4+ "% %-

9) ! ##! + + %! ""!+ % "-

2 + ! 9% ! 4/4 3#! 9 ! X*#X "2

+4#> "!3+ (WW"r reviewWW) "2 ! + !"

9!9" "#+ " 4, # "#+ +", "#+ "+

9%04 4 + ! #"#* 42> >!4-

@4" ! +4 (24) +%"!

1. %3 !3 2

? 3+% ! % % +"+"+ % # -

E2 9" : "#0+ !3 2 ! 5"9 9"

E2 9" %: "# ! 4*+ "".

90: 5 9"4 "# #"!3% "+*

-"! #"4": "# 4 9% '"++4 9-

"# #"!3% %%"> "227, *

% " , " 2007, 109-153.

#"# #"3, 3+ + %! ! "!"! 9"

"% 92 !#%

• %3 3# 9! ""% !3"B%3+ "-

• %+ + "2"! % "2 +4 # 4

% #" % 9!"! %! "+2! #""3+-2-

Ivan Kovae vi

Ivan Kovae vi

Apstrakt: U lanku se sa antiesencijalistikog i antiprimordijalisti-

Srbija, drutvo ija je država uestvovala u etiri delimino etnokultur-

jih je isto to dostojanstvo i legitimitet prethodno izgubila. Re je o multikultur-

sam pojam promovisala treba da predvodi njegovo pragmatiko napuštanje.6

kompatibilna tekuoj reformi srpskog politikog sistema, transformaciji javne