Prema sjedinjenosti

Počuj, o voljeni!

Ja sam Stvarnost svijeta,

središte i obodnica,

Ja sam mu i dijelovi i cjelina.

Ja sam Volja ustanovljena izmedju neba i zemlje,

Ja sam u tebi stvorio dar opažanja

samo da bi ti bio predmet Moga opažanja,

Ako me, dakle, opažaš, ti opažaš samoga sebe

ali ti Me ne bi mogao opaziti preko sebe.

Ti Mojim okom vidis i Mene i sebe,

Svojim okom ti Me ne možeš pojmiti.

Voljeni,

Toliko puta sam te zvao,

i nisi me čuo!

Toliko sam ti se puta pokazao

a ti Me nisi vidio!

Toliko sam te puta dragao blagostima,

a ti nisi osjetio,
ukusnu hranu
ti nisi ni kusao.

Zašto Me ne možeš dosegnuti

preko predmeta koje pipaš?

Ili Me udahnuti s mirisima?

Zašto me ne vidiš?

Zašto me ne čuješ?

Zašto? Zašto? Zašto?

Za tebe Moje slasti premašuju

sve druge slasti,
i užitak koji ti Ja pružam
premašuje druge užitke.

Za tebe Ja sam pozeljniji

od svih drugih dobara.

Ja sam Ljepota,
ja sam Milost

Voljeni, voli Me,

voli samo Mene, voli me s ljubavlju.

Nitko nije usrdniji od Mene.

Drugi te vole zbog samih sebe:

Ja, Ja te volim zbog tebe,
a ti, ti bježiš daleko od Mene.

Voljeni,

ne jednači se sa Mnom,
jer približiš li se Meni,
znači da sam se Ja približio tebi.

Bliže sam tebi od tebe samoga,

od tvoje duše, tvoga daha.

Voljeni, podjimo k sjedinjenosti...

S rukom u ruci,
udjimo u prisutnost Istine,
neka nam ona bude sudac
i utisne svoj pečat na Našu sjedinjenost
zauvijek.

Ibn Arebi