Kritička analiza naučno – stručnog rada

U okviru rada bavila sam se pitanjem Bregzita koje je i danas u samom centru pažnje u svetu.
Jer s Bregzitom ima prednosti i mana ,ali u većem slučaju se ispostavilo mana. Pre referenduma
za Bregzit , sama Velika Britanija je bila u centru pažnje kao članica Evropske Unije vise od 40
godina. Nekima je to bio kamen temeljac za domaću i stranu politike dok je samo članstvo u EU
bilo prihvatljivo i nije se smatralo kontraverznim u obe političke partije. Kao i svaki revolucionar
koji je pokrenuo Bregzit samo procenu da li promašaj ili uspeh na kraju pričaće istoričari i mnogi
ljudi koji su sami na svojoj koži iskusili promene uoči Bregzita. Bregzit je podelio ljudsko
mišljenje o budućnosti Velike Britanije. To nije preveliko iznanađenje , budući da sam
referendum postavlja najdublje pitanja o tome kako su se ljudi osećali povodom indentiteta i
položaja Velike Britanije u svetu. Pitanje se vodi da li su napredovali ili bili oštećeni u
globalizovanoj privredi i da li se osećaju prijatno u Britaniji koja je postala multi-etnička i multi-
rasna nacija. Po nekim anketa koje su sprovođena dolazi se do zaključka da je zemlja ostala
podeljenija više nego ikad. , iako to izgledalo manje bučno ili očigledno posle postizanja
trgovinskog sporazuma i poslednje faze britanskog izlaska krajem 2020.godine. Anketu je
sproveo cenjeni Nacionalni centrar za javno istraživanje (NetCen) i pokazuje da bi 82 % ljudi
ponovo glasalo potpuno isto i da zemlja ostaje ravnomerno podeljenja oko toga da li je s
naknadnom pameću bio dobar ili pogrešan potez. Tako dolazimo i do revolucije koje u britanskoj
politici izazvao Bregzit. Grubo rečeno , dovelo je do krupnog prestojavanja , sa ljudima koji sada
glasaju po pitanjima indentiteta i kulture, a ne samo ekonomije. Ovo prestrojavanje trajno
zavisiće od onoga što sledi, a što ponovo dovodi do moje poente da će o tome morati do moje
poente da če o tome morati da sude budući istoričari a ne novinari. Najozbiljnija posledica
Bregzita verovatno je njegov potencijalni uticaj na sam opstanak Ujedinjenog Kraljevstva. Prosto
rečeno , odluke Borisa Džonsona da se napusti jedinstveno tržiste i carinska unija EU –
takozvani tvrdi Bregzit – značilo je da je regulatorna granice morala da se podstavi između
Velike Britanije i EU. Ekonomija posle izlaska iz EU , beleži strmoglavi pada , a koliko će taj
pad biti trajan i koliko iskreno ima i veze sa pandemijom COVID-19 teško je reći. Biro za
nacionalnu statistiku sugeriše da je Bregzit trenutno veći razlog za zabrinost kompanija koja
trguju sa Evropom nego COVID-19. Sad kad sam obrazložila o Bregzitu ,imamo jasniju sliku da
je Bregzit proces a ne događaj. Nešto sto su kamanja za ostanak i za izlazak iz EU pogrešno
sugerisale na referendumu. Kuda će taj proces ići i dokle , zavisiće od lidera u Londonu i širom
EU. Žestoka podeljenost povodom Bregzit prirodna je značila da je žiža Britanije kao zemlje bila
usmerena ka unutra. Pravično ili nepravično, Bregzir se među britanskim saveznicima i
neprijateljima širom sveta doživljava kao strateška greška, što je percepcija sa posledicama koje
je ,ponovo teško predvideti.