ZEMNI GAS

Zemni gas je jedino gasovito prirodno gorivo - pratilac nafte. Po sastavu je smeša
ugljovodonika i to uglavnom metana i članova metanskog niza i to etana, propana, butana, zatim
C02, sumporovodonika i azota.
Toplotna moć mu je od 33 400 do 37 600 kJ/m3.
Kako je po sastavu uglavnom zastupljen metan, zapaljivost i eksplozivnost je uslovljena
osobinama metana.
Metan je ugljovodonik, najjednostavnije jedinjenje ugljenika i vodonika. On je bezbojan
gas, bez ukusa i mirisa. Temperatura ključanja je -161,5°C, topljenja -182,5°C, temperatura
samozapaljivosti 537°C. Sa vazduhom gradi eksplozivne smeše sa eksplozivnim intervalom 5%
vol. – 14% vol. Najveća eksplozija je kada ga ima od 9-10% vol. Kada se zapali sagoreva bledo -
plavičastim plamenom. Lakši je od vazduha (relativna gustina 0,55 - 0,70).
Zemni gas se uglavnom koristi kao gorivo ali i u hemijskoj sintetskoj industriji.
Transportuje se od nalazišta do potrošača cevovodima - gasovodima koji se polažu pod zemlju
(0,8m ispod zone zamrzavanja). Ovde postoji opasnost pošto usled oštećenja ovih podzemnih
instalacija gas može kroz pukotine u zemljištu ili kroz kanale za drugu instalaciju da se pojavi na
mestima koja su udaljena od instalacije za gas, pa da doĎe do požara i eksplozije.
Sastavni delovi gasovoda su: kompresorske stanice, čistačke stanice, pomoćni rezervoari
i posude pod pritiskom, blok stanice, ureĎaj katodne zaštite, armature rasteretne stanice, odušne
stanice, druga odgovarajuća postrojenja i ureĎaji i telekomunikaciona mreža koja služi isključivo
za potrebe gasovoda.

Prema pritisku gasovodi se dole na tri grupe:

1. gasovodi niskog pritiska do 0,05 bara

2. gasovodi srednjeg pritiska 0,05-3,0 bara
3. gasovodi visokog pritiska preko 3,0 bara

Cevovodi se izraĎuju od cevi koje odgovaraju, standardu - to su čelične bešavne cevi koje
su ispitane u pogledu izdržljivosti. Cevovod mora biti zaštićen od podlokavanja, plavljenja,
nestabilnosti tla, odrona zemlje i drugih opasnosti koje mogu usloviti pomeranje ili. dodatno
opterećanje cevi. Cevi se polažu u rovove sa izolacijom, a ako je rov u kamenitom terenu, onda
se polaže u zaštitni sloj peska ili se upotrebljava dodatna izolacija cevovoda. Trasa cevovoda
mora biti vidljivo obeležena oznakama.
U naseljenim mestima gasovodi se polažu podzemno i to na dubinu najmanje 0,8m ispod
zone zamrzavanja u kanal za gasovode ne smeju se postavljati druge instalacije.
 trasa se postavlja tako da ne ugrožava ostale objekte ili ureĎaje i mora se obezbediti
prema propisima i standardu
 ako prolazi ispod saobraćajnica, da bi se sprečila oštećenja od vibracija, gasovod se
postavlja u zaštitnu kolonu koja se postavlja kada gasovod prolazi preko manjih
vodotokova i kanala (zaštitna kolona je cev većeg prečnika sa ojačanim zidovima)
 oznake za obelažavanje trase i znaci upozorenja se moraju postaviti sa obe strane
koloseka
 cevi su meĎusobom spojene zavarivanjem koje se mora sprovoditi po kvalifikovanom
 postupku zavarivanja - stručno osposobljeni zavarivači to izvode, a pre upotrebe se vrši
provera. U tu svrhu se koristi DEFEKTOSKOP. Posle zavarivanja cevovoda i popravke
neispravnih varova,a pre izolacije vrši se prečišćavanje deonice komprimovanim
vazduhom i propuštanjem čistača sa kalibracionom pločicom.
 svi delovi cevovoda moraju biti zaštićeni od korozije. Nadzemni delovi cevovoda su
obično zaštićeni antikorozivnim premazima. Antikorozivna zaštita podzemnih cevovoda
sastoji se od pasivne zaštite (izolacije) i aktivne (katodne) zaštite. Zaštita se može
nanositi i na mestu ugraĎivanja.
 Gasovodi se pre puštanja u rad moraju ispitati, i u pogledu čvrstoće i hermetičnosti.
Minimalni ispitni pritisak gasovoda mora biti veći od maksimalnog radnog i to za 25% do
50%. Ispitni medijum može biti voda, vazduh, inertni, gas ili gas i ispitni pritisak se mora
održavati majmanje 8 sati.
U sklopu gasovoda je kompresorska stanica za gas koja je opremljena kompresorima,
potrebnom armaturom i ureĎajima za porast pritiska koji je potreban za transport gasa
gasovodima. Stanica mora da bude opremljena sigurnosnim ventilima, zapornim elementima za
zatvaranja odvoda i dovoda gasa (ugraĎeni na najmanje 15m od objekta stanice).Za stanice veće
snage od 735 kW ugraĎuje se sistem za prekid rada u slučaju hitnosti.
Osim toga u sklopu svakon gasovoda su merno-regulacione stanice, koje se postavljaju
na mastima gda se vrši grananje gasovoda. Sastoje se od sistema za regulaciju pritiska i mernih
instrumenata,a zadatak im je da obezbede preĎeni pritisak u svim granama gasovoda. Najčešći
način korištenja gasa u industriji ja sagorevanje plamenicima. Veliku opasnost predstavlja
nekontrolisano gašenje plamena, u ureĎaju za sagorevrnje- ukoliko se ne gasi. automatski',pa se
gas nakuplja u prostoru ložišta,a kod ponovnog paljenja plamenika ili nekog drupog izvora doći
će do eksplozije gasa. Do gašenja plamena može doći:
 usled smanjenja pritiska gasa na izlazu iz ulaznice gorionika ili
 usled nedostatka kiseonika
U prvom slučaju to se dešava usled nepravilnog rada merno-repulacionog instrumenta u
gasovodu ili usled kvara na ureĎajima i cevovodima.
Da se ovo ne bi dogodilo, važno je održavati svu instalaciju u ispravnom stanju, stalno
vršiti kontrolu ispravnosti i merenje koncentracije gasa u prostoru, a ugraĎuju se automatski
gorionici koji imaju ugraĎene ureĎaje za zaustavljanje dovoda gasa, a ugraĎuju se i pomoćni
gorionici koji rade kod malog protoka gasa.
KOMPRESORSKA STANICA - za gas je stanica opremljena kompresorima, potrebnom
armaturom, ureĎajima za porast pritiska koji je potreban za transport gasa gasovodima.
BLOK STANICA - je stanica na gasovodu (naftovodu) opremljena zapornim organima
(ventilima, slavinama, zatvaračima i si.), potrebnom armaturom, i ureĎajima za zatvaranje i:
pražnjenje pojedinih delova gasovoda. Mora biti ograĎena ogradom visine 2m i ne sme se
nalaziti u zaštitnom pojasu i plužnom putnom pojasu.
SEPARATOR ZA GAS - je sud pod pritiskom sa armaturom i ureĎajima koji je
tehnološki vezan sa gasovodom i služi za izdvajanje tečnosti i nečistoće iz gasa.
ODVAJAČ TEČNOSTI - je konstruktivni deo gasovoda koji je opremljen potrebnom
armaturom koja služi za skupljanje i odvajanje tečnosti iz gasovada.
MERNA STANICA je opremljena armaturom i ureĎajima za merenje protoka,
temperature i pritiska gasa i tehnološki spojena sa gasovodom.
REGULACIONA STANICA je opremljena ureĎajima i opremom koje sluri za redukciju
i regulacije pritiska gasa, a tehnološki je spojena sa gasovodom.
 MERNOREGULACIONA STANICA (MRS) je opremljena ureĎajima i opremom za
merenje i regulaciju protoka, pritiska i temperature gasa, a tehnološki je spojena za gasovod.
MRS kao i merna i regulaciona stanica mogu, biti izgraĎene u graĎevinskom objektu ili na
otvorenom prostoru i ograĎene zaštitnom ogradom (ne smeju se graditi na stambenim zgradama
ili uz njihove zidove).

ZONE OPASNOSTI ZA POSTROJENJA I UREĐAJE KOJI SU SASTAVNI DELOVI

GASOVODA
ZONA OPASNOSTI 0 - prostor u kojem je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivih
gasova i vazduha.

ZONA OPASNOSTI 1 - prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili
eksplozivne smeše.

ZONA OPASNOSTI 2 - prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše pri
normalnim uslovima rada (propuštanje na zaptivcima cevovoda,
prskanje posuda, lom elektromotora pumpi, požar i ostalo)

U ZONAMA OPASNOSTI zabranjeno je:

 raditi sa otvorenim plamenom

 unositi pribor za pušenje
 raditi sa alatom i ureĎajima koji mogu pri uputrebi izazvati varnicu
 prisustvo vozila koje u radu pogonskog ureĎaja može izazvati varnicu
 korišćenje električnih ureĎaja koji nisu u odgovarajućoj protiveksplozijskoj zaštiti
 odlaganje zapaljivih materijala
 držanje materija koje su podložne samozapaljivanju