U Malu Je Usa Dava - Tisja Kljakovic Braic

Od iste autorice u izdanju Frakture:
Oni
© Tisja Kljaković Braić i Fraktura, 2020.
All rights are represented by Fraktura, Croatia.
Ovo je knjiga uspomena koje se prepričavaju nediljon posli ručka, kad smo svi do‐
bre volje. I svaki nan je put jednako smišno...
Tako oni kojih više nema još uvik među nama žive.
Neke su stvari polako izlazile iz repertoara, pa je bija zadnji čas... ili zapisat ili
da se zaborave. I ja zapisala...
I ovaj moj mali zapisnik s kućnog savjeta familje Kljaković posvećujem – svojoj
mami, koja je u svakon pogledu ulipšala našu familju i koja je idejni začetnik svega,
pa i ove knjige. Uvik mi je govorila: “Ti, Tisja, pamtiš gluposti, imaš oko za detalj i
samo ti je do zajebancije.”
Ovo je knjiga za mog tatu, glavnog i odgovornog za sve nas, za moju jedanajst
godina mlađu sestru da čita šta je priskočila, za moju tetu.
Ovo je knjiga za moju ćer Issu da upozna svoju prabaku Nevenku i pradida Žar‐
ka.
I na kraju za mog muža Igora, koji bi da sve za familju.
www.balkandownload.org
KA KO J E P O Č E LO
S ve san im uredila. Sve! Namazala parkete, uredila kužinu i na kraju banj. A

onda me uvatilo – opisivala je moja mama kako je išla mene rodit.
– Puka mi je vodenjak u friško uređenom banju!
Baka je odma dobila proliv. Svako pet minuti trčala je u zahod od straja. Moj
budući tata za to je vrime bija u vojsci. A oni koji me triba odvest da se rodin,
Mate, muž moje tete Tajde, po običaju je popija koju čašu više.
– Pij, Mate, pij! – govorila mu je moja baka dok mu je nalivala litru jake kafe.
Kad su u Matu ulili dovoljno da više nije vidija duplo, svi su se uputili u rodili‐
šte u biloj “bubi”.
– Ajde, Mate, učini još koji krug prije nego me ostavite ‒ priča mama kako mu
je tada rekla. Onda je Mate kružija i plaka jer on inače plače u svim situacijama.
– Nije njemu problem pustit suzu – to svi govore.
A onda su je ostavili u bolnici. Zapravo nas, samo još uvik u jednon komadu.
Još mi je neugodno kad je slušan kako me rađala. A ne pita ona mene kako je
meni bilo izać između njenih pozamašnih butića koje je uzgojila u prošlih devet
miseci.
Naime, njeni obroci – i to jutarnji – bili su sastavljeni od žigerice i jaja, a za nji‐
ma bi išle mediteran kocke. Nije ona jila za dvoje, ona je jila za jednu četveročlanu
obitelj. Slastičaru Kiriginu te je 1979. cva posal, a mesar Pešo je diga kat na kući.
– Uf, kad se sitin koliko san te dugo rađala. Izmučila si me. Uvik si bila teška. I
s tobon nikad ništa normalno! Rodila si se kompletno modra! Od teškog porođa‐
ja! – priča moja mama.
– Ali, mama, ja sam bila modra, a ne ti!? I meni je porođaj bija težak, tribalo se
probit.
– Nisi ni plakala ka druga dica. Pitala sam sestru – “Pa koje ono dite plače po
cilu noć?” – a ona mi je rekla: “Evo, ovi crni đava! Morali smo je izdvojit radi dru‐
ge dice. Razumite, je li?”
Drugo jutro stalo mi je mliko kad ti je sestra vezala ruke i donila te onako čud‐
no povijenu na dojenje i opet mi je rekla:
“Razumite, je li, morala san radi druge dice” – priča moja mama dojmove o
svom novorođenčetu.
Svečani odlazak iz bolnice uvik je opisivala moja baka. A to je išlo otprilike
ovako:
– Znaš, po tebe je doša taksi. I to ne bilo kakvi taksi, nego bili mercedes.
Baka nije tila ništa drugo nego mercedesa. Baš čudno da se nisu poslužili Mati‐
nim uslugama.
– A onda smo te doveli u kuću punu cvića. Baka ti je izvezla i paketinu i cilu
košaru! A onda san te uzela u naručaj pa san s tobom išla po kući i govorila ti –
evo ovde ti je tinel, ovde kužina... Sve san ti pokazala, a ti si bila velika ka štruca
kruva. Evo ovolika – pokazivala bi baka.
Druga baka kupila je krevetić, a Veki, moj barba od šesnaest godina, donija mi
je najmanju majicu šta su tada davali na radnim akcijama u Kruševcu. Na njoj je
pisalo crvenim slovima: ŽIVILO BRATSTVO I JEDINSTVO!
Mog tatu vojnika ni tada nisu tili pustit iz vojske, tako da on i danas voli opso‐
vat mater dotičnon starešini.
Nakon šta se sve to uljuljkalo i početno oduševljenje prošlo, počela san stvarat
određene probleme.
– Nit si jela nit spavala. Bože prosti, došlo mi je jednon da se itnen skupa s to‐
bon priko prozora, al je bilo nisko! – priča moja mama u povjerenju.
I šta je bilo... Nakon šta me tata friško probuđen nekoliko puta zalija nezavida‐
non bočicon, did je preuzeja dite u svoju veliku spavaću sobu! Da se razumimo, to
je već bilo vrime kad su mi montirali krevetić, oni s ogradon.
Boca s kamilicon ili, kako san je ja zvala, kaminon zapravo je bila uzrok moje
selidbe u didovu sobu. Naime, znala san se po pet puta probudit i vikat:
– Žedna san, žedna!
Tako da san svoje roditelje u jednon momentu pretvorila u zombije i nije ni
čudo da me tata redovito zaliva. Ja se nisan bunila zbog premještaja, a did je često
zna reć:
– A nije me puno sinoć budila, jedno pet puta!
Svega toga ja se ne sićan. To su mi pričali. To su toliko puta pričali da mi se
pari ka da se svega sićan. Ima na kazeti snimljen moj glas di mi mama govori:
– Tisja, kako se ono kaže: ši...
– Ši piku matejinu osin mame – dovršila san. Od tada, ja se sićan.
S O C I JA L I Z AC I JA
S DI D ON Ž A R KOM
A jde, Tisja! – govorila bi moja baka svako jutro u namjeri da popijen kakao:
– Ajde, Tisja...
I tako sve do deset i po, kad bi ga prolila u lavandin. Posli toga išlo bi jaje u
sorbulu. S njin nije bilo problema jer se znalo da posli jaja u sorbulu ja i did ide‐
mo vanka.
Najdraža su nam mista bila robna kuća Maja i preteča današnje kockarnice, ta‐
kozvana gostionica za penzionere Hajduk kraj Starog placa.
U Maje smo dolazili za vidit je li slučajno koja nova igračka došla, a u Hajduka
smo išli kockat.
Moja majka često je unosila nemir u našu idilu. Tako je jednon prigodon iz od‐
gojnih mjera zabranila kupovanje bebe ćelavice.
Kao, razmazit će me. Sad se sitila nakon šta mi je did kupija moskvić! Ogromni
limeni auto kojega je drža u svojoj spavaćoj sobi. I nakon šta su se ormari sa stra‐
jem otvarali da te ne poklope stotine beba.
A ferata i pista za autiće na baterije... Koliko san toga imala... To su bile prave
socijalističke igračke koje bi valjale prvih pet minuti pa bi “otišle”. Više su zabav‐
ljale mog didu nego mene. Obično mi ne bi dâ da ih diran jer “ču ih pokvarit”.
I nakon svega toga moja mama zabrani kupovinu pišljive bebe ćelavice koja
govori “mama”!?
Tog je dana za ručkon vlada muk. Mučna atmosfera. I to sve zbog njezinih
sankcija. A svi su već imali tu bebu... I Nikolina, i Vedrana... Svi osim mene. Straš‐
no!!!
U mom didi sve je kuvalo. Ija je, a nije ni zna da jide, proganjala ga je beba će‐
lavica. Nije se moglo dalje.
Bacija je pinjur i nož, bez riči se diga sa stola, obuka mantel i kroz vrata.
Za po ure donija je bebu ćelavicu iz Maje.
– Evo je dide donija – reka je zadovoljno, a ja se još danas sićan kako je gume‐
na bebina glava mirisala. Ajme, šta san bila sritna!
– Ana – reka je mojoj mami – znan šta činin. Bila je i veća ćelavica od ove, a ja
san, vidiš, kupija manju.
– Bravo, dida! – rekla mu je mama i vjerojatno odlučila da se više nikad ne pet‐
lja u naše stvari.
Komšinica Vuka predlagala je da kažen didu: “Dide, kupi mi konja!” Meni se
taj njen prijedlog svidija. Did mi je posli uvik govorija da ga nemamo di držat.
Popodne se znalo di se ide – u Hajduka. Ka šta sam prije rekla, Hajduk je bilo
misto okupljanja penzionera. Bilo ih je svakakvih profila – od već kroničnih alko‐
holičara pa do
SLIKA
graničnog tipa. U Hajduka se jedva ulazilo od dima. Kad bi došli ja i moj kom‐
panjon, did Žarko, popodne oko pet uri, konobarica bi otvorila vrata da se, ka, vi‐
tri radi diteta.
– Oš Dvojni ce? – pita bi did.
‒ Ja bi Coca-Colu! – rekla bi.
– Oš Pipi?
– A-a, Coca-Colu! – odlučna bi bila.
Prije nego će mi se dat napit, moj bi did pregledava čašu. Obavezno bi je vratija
konobarici na ponovno pranje.
– Daj ti to operi isprid mene – reka bi konobarici, koja bi ga prostrilila pogle‐
don.
– Jel sad dobro, barba Žarko? – pitala bi konobarica s čašon koju bi digla pre‐
ma svitlu.
– A je, je, sad je! – zadovoljno bi did.
A onda bi uslidija meni do dana današnjeg neobjašnjiv ritual. Prvo bi stavija
očale, bocu bi okrenija prema svitlu, pa bi u pitar, iz kojega je rasla neka jadna kr‐
žljava biljčica okružena čikima, odlija malo Coca-Cole. Govorija bi daje to zato šta
je na vrhu ustajalo.
Pipi nikad nije proliva jer je to bilo domaće piće, a Coca-Cola je bila “američko
govno”!
Onda bi se svi skupili oko stola i počela bi partija pokera. Mene to baš nije
puno interesiralo, a i did je govorija da je bolje da nikad ne naučin igrat. Zna je
zašto to govori.
Nije gasija cigaretu, a karte je drža čvrsto. Samo bi s vrimena na vrime lagano
bacija koju pa bi trgnija “vekju” iz bićerina. (Poslin ćemo saznat da je na taj način
bacija cilu našu didovinu i nikad o tome nećemo pričat, samo ćemo vrtit glavon.)
A ja san za to vrime samo gledala pijanog Luku koji je ima jednu nogu kraću i
onu njegovu veliku postolu.
Osim u Hajduka i u Maje ja i dide išli smo u duge šetnje. Tako je on ličija svoju
lila-bordo nogu, a bolest se zvala tromboza. Znali smo okružit cili Marjan sve do
Instituta. A ja sam najviše volila kad bi išli u Zoološki. Prvo bi gledali preparirane
beštije – janjce s dvi glave i onog morskog pasa šta me uvik plašija jer je parija da
će oživit.
Kad bi prošli majmune s crvenom guzicon, stali bi kraj kaveza s dingo pasima,
a onda do medota – kako ga je zvala naša susida frizerka s četvrtog kata.
Magarac, koji je parija da ima na sebi opanke jer mu nokte nisu ostrigli ko zna
otkad, jedina je beštija koja bi se smila taknit, ali mi did nije da jer bi mi moga zu‐
bima prst okinit.
Opet, najdraži mi je bija krokodil, koji se nikad nije maka. Mislila san se jel’ to
oni šta je ukra maloga Juju pa ga mama Kukunka i tata Taranta traže nazad. Pisa‐
lo je da je uznemiravanje životinja strogo zabranjeno, ali ovi se krokodil nikako
nije moga uznemirit.
– Sad će ga dide! – Did ga je prova pogodit kamenčićima.
Ovi se opet ne bi maka.
– Ajmo dalje, neće on danas – zaključija bi did. I za kraj zmije.
– Sanjat ćeš ih, neš ih ić gledat!
– Oću, moran vidit jel se koja prisvukla. Oću i gotovo! ‒ vukla sam ga za noga‐
vicu.
– Luđi sanja od tebe! Bit će noćas...
Poslin zmija išli bi u Dječje selo i na Coca-Colu. Prije nego šta ću se napit, išla
bi provjera:
– Daj da vidin leđa. Uuuu, znojna si! Oladi se malo, paš se onda napit.
Polako bi dolazilo vrime ručka i mi bi se uputili nazad. Kad bi došli doma, did
bi prvo namaza nogu s acidi borici, koji je inače služija za sve boljke ovog svita.
Acidi borici po didi je ličija sve.
Dugo je trajala ta naša idila, sve dok moja mama i država nisu odlučile da mo‐
ran u vrtić. – Radi socjalizacije – govorila je mama. Osim sa svojin prijateljen
Anjom, koji je također bija ljubimac svog dida Jove, ja se nisam nikad igrala s dru‐
gon dicon. Najbolje sam se slagala s penzionerima iz Hajduka i s bakinim prijate‐
ljicama s kafe Milom Paunović, tetom Zorom i našon prvon susidon, Komšinicon
Vukom – Anjinom bakom. Osim mene, vrtić je teško podnosija i moj did.
Dakle, da počnen od početka priču o svojoj najvećoj traumi nad traumama...
Prvi vrtić u koji su me odveli slabo pamtin jer me nisu mogli ni kroz ulazna vrata
unit. Držala san se za štok. Drugi je bija na Marjanu, a tu opet nisu odgovarali hi‐
gijenski uvjeti jer je did na svoje oči vidija da sva dica piju iz iste čaše, a teta je
konstatirala mojoj mami:
– Gospođo, nema sile!
Tu rečenicu i dan-danas moja mama ponavlja u prikladnim trenucima.
I za kraj upišu me u Dječji vrtić “Kekec” dvadeset metara od naše kuće. Za pri‐
lagodbu i prvi dan bila je zadužena moja baka. Ona je pristala da ponesen i svog
velikog bilog kunca Gricka. Prve minute prošle su skroz ležerno, opušteno. Dičica
su navalila na Gricka, baka je razgovarala s tetom Lili, a ja ‒ trk i biž kroz vrata!
Trčala san sve do kuće, grabila san po dvi skale dok nisan mahnito otvorila vrata.
– Šta je!? – vikne did, koji se taman bija udubija u novine. ‒ A di ti je baka!?
I nije uspija to ni izgovorit, a jadna uspuvana baka pojavila se na vratima sa ze‐
con ispod ruke.
– Pobigla mi je, Žarko!
– Ja ne znam šta je vami, šta ste toliko navalili! Neće pa neće... – Did je skinija
očale za na blizu.
– Mora, Žarko, radi socjalizacije! – odgovori baka.
– Mora radi nepametne matere. Evo ja š njome nikad nisan ima problema.
Odma se uklopi u društvo.
– Je, Žarko, sa tvojima u Hajduka, a ne sa dicon.
– Nevenka, ne budi luda, dite je napredno!
I tako bi proša još jedan dan moje socjalizacije. Međutim, mama nije odustaja‐
la. Svako jutro ostavljala bi iskombiniranu robu za vrtić na fotelji u tinelu. Kad bi
se ja probudila i kad bi vidila da se danas opet ide u vrtić, meni bi se nešto steglo u
grlu.
Baka bi me umila na kadi, a onda obukla tako da sam izgledala ka iz žurnala.
Uštirkani ogromni kolet strša bi mi ispod brade, plisirana suknjica, koju je moja
baka danima radila s metron oko vrata i cigareton u ustima, savršeno je pristajala
uz lakirane postole koje bi mi svake godine kupila teta Dina, didova sestra. Parila
san ćer kralja Engleske. Ogledni primjerak buržuazije i trulog kapitalizma.
I takva bi ja išla u vrtić. Pa kako ću se takva socijalizirati?
Teški su to bili dani. Moje piste, ferate i najmodernije igračke na baterije zami‐
nile su neke drvene igračke, ali one su bile dobre za razvijanje inteligencije. Did je
govorija da i budala vidi da to ništa ne valja. Zato je svaki moj dan proveden u vr‐
tiću nagrađiva novon igračkon. Njemu ništa ne bi promaklo, zna je kako se ukla‐
pan, zapravo, kako nepomično sidin u kantunu.
Jednon san tako sidila na podu i iz nekog kantuna promatrala stanje u vrtiću.
Naizgled sve normalno, a onda san podigla pogled prema visokim prozorima, kad
tamo, didova izvijena plačna glava. Ajme, kad san ga vidila... Uvatila me panika
da ga kogod od dice ne vidi, pa san mu počela davat mote da ide ća. I maka se...
Jednog dana i ton teroru zvanom vrtić doša je kraj. Izgleda je ka još jedan od
onih dana koji ću provest u vrtiću u kantunu gledajući dida na prozoru, ali stvari
su se počele minjat. Naime, stigla je marenda. Kajgana na kruvu. Još mi je smrad
tog ulja u nosu. Debela plava kuvarica bila je upozorena na moje pomanjkanje
apetita, pa se strahovito trudila da mi pošto-poto utira taj kantun od kruva s jaji‐
ma. Ka, pokazat će ona kako triba s razmaženon dicon. Nije bilo bake da mi cilo
jutro govori: – Ajde, Tisja, ajde.
– Sve, sve se mora pojist... Tako je, taaaakoooo, ajmo sve! – govorila je tusta že‐
netina kojoj je toliko smrdilo ispod pazuha ka kad moja baka pravi gulaš.
I uspila je. Od straja sam progucala cilu fetu i zalila to bilon kafon iz onih plas‐
tičnih potića. I sad mi je muka kad se toga sitin. Počela sam osjećat da mi se sve to
vraća nazad, ulje i jaja i kafa. Bljak! Onda san joj sve to lipo ispovraćala po podu,
tik do lavandina.
‒ Jesi mogla u lavandin?! ‒ bisnila je kuvarica, koja se tog popodneva krila po
vrtiću dok ju je did Žarko tražija. Fala Bogu, to je bija kraj moje vrtićke karijere.
Navečer sastalo se kućno vijeće u kužini. U “Kekeca” ionako nije bilo šanse da
se vratin, šta zbog povraćanja, šta zbog Žarka, koji je tamo napravija darmar.
– Truju đubrad dicu! – kleja se did prid svima, a onda je zapalija cigaretu,
okrenija svima leđa i reka svoju čuvenu rečenicu:
– Samo siročad šta nemaju babu i didu idu u vrtić. Ja sam za to da je ispišemo!
‒ Je, dida, imate pravo! – odgovorila je mama, već pomalo obamrla od pokuša‐
ja odgoja i socjalizacije.
– Je l’ ti to ozbiljno? Ma nego, šta nam je falilo dosad? ‒ sritno se put mene
okrene did.
– Svaki dan ćemo mi u đir.
I od tog dana više nikad nije bilo robe na fotelji.
R A DN O M J E STO
I ma jedan događaj koji je uša u legendu, a da niko ništa nije reka, niko se nije
svadija i dera.
Kako već znate, bilo nas je u 64 kvadrata ko Rusa i Kineza zajedno.
Ali napredovalo se! Moj tata je diplomira pravo, na ponos i diku cile familije.
Odma se zaposlija u Jugoplastike.
Kad bi dolazija doma, svi su ga s osmijehom dočekivali. Za ručak se trudbeni‐
ku najbolje davalo. Recimo, od kokoše bi on dobija batak, a oni manje zaslužni
krila. I kolačić bi se naša, da kuća zamiriše po toplini i slozi te radosti sviju nas
koji ga veselo ispraćamo na radno mjesto. Samo šta mu zastavicama nismo maha‐
li.
Dida je uvik govorija: – Čuvaj radno mjesto!!!
Ali jednog dana pravnik je doša kući na ručak i mrtav ladan sija za stol za kojin
su već svi sidili.
Baka se odma digla i sinu radniku i pravniku na pjat stavila najbolju bržolu.
Mama ga je nevino pitala: – Kako je bilo na poslu danas? Tata je odgovorija
nonšalantno: – Da san otkaz.
Odjedanput si čuja kako svima padaju peruni i noži iz ruku na pjate.
E sad ide ono legendarno – dida je bez teksta zarija perun u onu tatinu najbo‐
lju bržolu, ali ono zarija ka da je kolje, i s njegovog pjata pribacija je sebi na pjat.
U tišini ju je cilu poija.
Tata je poija samo kumpir.
Posli su se svi razišli po sobama jer je bilo popodne, a popodne se spava.
E da, još san dužna obrazloženje koje smo tek posli čuli, obrazloženje zašto je
da otkaz.
Naime, Jugoplastika je u to vrime bila okružena žicon i nisi moga uć i izać
kako si tija. Mora si se prije javit portirki. A toj je portirki tako smrdilo ispod pa‐
zuha da je jednostavno bija primoran dat otkaz.
A i bilo mu je dosadno.
K L AV I R
U našoj kući postojale su dvi struje. Jedna smo bili mi, a druga moja mama,
katolički odgojena. Ona je često provocirala: okitila bi bor prije Nove godi‐
ne, rugala se mom didi, koji je ka mali bija ministrant. A taj dio svoje prošlosti
moj je did potisnija u sebi, tako da ja zapravo ne znan kako se to saznalo. I šta je
najgore, moja je mama vidno provocirala: nosila je križ oko vrata!
Did je to drža krajnje primitivnim, ali je tolerira jer je ona naprosto opijena, a
znamo da je religija opijum za mase.
Tu svoju intelektualnu nadmoć did je zajedno s ostalin drugovima najbolje de‐
monstrira na sprovodima u Solinu.
Naime, oni bi za vrime crkvene ceremonije nonšalantno pušili isprid crkve dok
pop’na, kako su od milja zvali svećenika, ne završi svoje.
Ali i moja je mama imala svoju teoriju, zapravo to je bila teorija njene none
Marije, koja je znala pokazat na kartu svita ko brico u Malom mistu i reć:
– Vidi je, vidi, kolika je Amerika i oni svi viruju u Boga, a mi, “šaka jada”, ne
virujemo. Reka Tito “nema Boga” i mi svi povirovali! Ajte, molin vas... I žene kad
idu rađat ne viču “živija drug Titio i Komunistička partija”, nego “Bože, pomozi”!
Ali Tito, Tito je za mene bija najveći čovik na svitu. To da je umra, za mene je
bilo nemoguće. Kako supermen – pa mrtav!?
Moja omiljena literatura bile su knjige šta ih je dide dobija kad je iša u penziju:
I posli Tita Tito i Bilo je časno živjeti s Titom. Nije loša bila ni ona knjiga sa slika‐
ma palih boraca i narodnih heroja, ali mi je uvik bilo žaj šta u njima nema nijed‐
nog Kljakovića.
Opet, najbolja je bila ona velika bila – Tito.
Uvik san se divila kako je bija uredan u svakon momentu i u prilikama di bi se
obični čovik išporka. Kad bi obrađiva ogradu, a na njemu uštirkani bili mantilić,
onda, dok je bra mandarine u plavon radničkon kombinezonu ispeglanon na
crtu. A i drugarica Jovanka bila je besprijekorna: džungla, safari! Tito je upravo
jednin preciznin metkon u livu klijetku usmrtija zadnjeg bilog nosoroga, a ona u
bež kompletiću ala Žuži Jelinek na štiklicama pipka nos nosorogu, razvaljenog
osmijeha i stamene punđe.
Mama je uvik govorila da Jovanka ne bi smila nosit vešte bez rukava jer da su
joj ruke ka dva pršuta.
Mene drugarica Jovanka nije nešto interesirala jer san se ja namjeravala udat
za Tita kad narasten, a ni ta sitnica šta je bija mrtav nije me opterećivala. Najlipši
mi je bija na onu sliku kad je izaša iz špilje na Visu s kaputon pribačenin priko
jednog ramena. I kad se pra u onon kajinu šta kraj sebe ima neki ćup s vodon.
Zato mi nikad nije bila jasna jedna stvar. Naime, moja je baka u svon ormaru,
onon koji je vonja na naftalinu, zalipila sliku Tita. I sve bi bilo u redu da to nije
bija stari pjegavi Tito opiturane crvene kose. To je ka da je zalipila Elvisa iz debele
faze. Nikad mi nije bila jasna.
Baka je znala kiksat i na još jednon planu, a to je bila njena poštapalica. Nije
ona govorila samo “e da” nego i – “e fala Bogu”. Tako je jednon prilikon razgova‐
rala sa svojon prijateljicon teton Katon na telefon. Nešto joj je Kate važno pričala,
a ona je počela: – E, a fala Bogu... e da, e dakud, a fala Bogu... a fala Bogu.
Did je podiga glavu s novina i pogleda je ispod očala. Strašno mu je išlo na živ‐
ce to veličanje Boga, pa se zadera:
– Nevenka, Boga ti...!!!
Moje prvo veliko razočaranje u dida, zapravo u didovo zalaganje u narodnoos‐
lobodilačkoj borbi, bilo je prilikom posjeta našeg rođaka Joze.
A Jozina unuka Vanja pričala je da je njen did ubija puno Nijemaca. Ja sam
bila u uvjerenju da ih je moj did pokoka još i više, a on je počeja s nekon teorijon
kako nije ubija nijednog jer svaki taj Nijemac ima ženu i dicu... ono, ne znan šta
reć, ma za povratit. Tada su mi se sve slike dide u partizanskoj uniformi koji hra‐
bro juriša na Nijemce koji padaju čim ga vide – izgubile.
Drugo razočaranje bila su didova odlikovanja. Mislila sam da mu ih je da drug
Tito, a on ih je dobija za gradnju nekog tunela. Uvik kad bi nešto slavili i svi bili
za stolom, vika bi:
– Nevenka, daj odlikovanja!
Baka bi se nevoljko digla i rekla mu:
– Ajme, Žarko, di ćeš sada!
Ali vidilo bi mu se na faci i u glasu da je već dovoljno popija i da je vrime za
odlikovanja! Svi smo gledali ka zadivljeni da ga ne povridimo...
Jednog dana i ja san razočarala svog didu. Inšoma, svi u dvoru tili su svirat kla‐
vir. I Ante, i Lovre... Tako da san ja došla doma s tim zahtjevom. Mama je rekla
“dobro” i upisala nas sve ni manje ni više nego u švore na klavir.
Did je danima bija napola pijan da bi moga podnit tu spoznaju. Sve ono na
čemu je radija punih deset mojih godina palo je u vodu. Majka je revno svom
čedu kupila i klavir, koji se usput tako bidermajerski uklopio u naš novi tinel i
dava mu jedan posebni, kako da kažen, kulturni štih.
Ja san uspješno prošla testiranje u švore, mada mi do dana današnjeg nije jasno
kako. Naime, moj sluh je naprosto katastrofalan, a pivanje nepodnošljivo, o čemu
svjedoči i činjenica da san, na doduše lip način, izbačena iz školskog zbora.
Prvi moji sati kod časne Cecilije prošli su na ponos i diku mom didi. Ja sam,
što moj did nije u početku shvatija, bila ubačena u neprijateljsko gnjizdo. Moje
poslanje bilo je to da onima koji su najviše u zabludi objasnim kako nema Boga.
Počela sam od časne Cecilije. Iz nepoznatih razloga ona je vječno bila uzrujana
kad bi me vidila. Opalilo bi joj neko neravnomjerno rumenilo po obrazima, pa je
rad na njoj bio iznimno težak. Najviše sam sumnjala na nju. Bila sam gotovo si‐
gurna da drži sakrivene ustaše u podrumu.
Mic po mic, dogurala ja do našeg zajedničkog koncerta, kojem je prisustvovala
jedino moja mama. Ponosno je sila zajedno s ostalin roditeljima i uzbuđeno prati‐
la svoju buduću pijanisticu i švoru kako sidaju za klavir. To je, naime, bio duet.
Oduševljenje je opadalo kako je na svoje, doduše, muzički neobrazovano uvo slu‐
šala kako nijednu notu nisam ubola, a da je vridila. Švora je bila zgranuta, štoviše
sačekala nas je na kraju programa da kaže mami kako mora s njom razgovarat, ali
da neće sad odma, nego posli.
A meni je ionako bija pun kufer klavira, a pogotovo švori, i nije mi bilo žaj šta
mi karijera pijanistice ode nepovratno. Već smo na putu kući ja i mama zaključile
da to nije za mene.
– Niko nikad nije svira klavir prikriženih nogu osim tebe! – rekla mi je mama
na povratku. – A ja, luda, klavir kupila...
E, ali to nije bija kraj. Još je moju mamu čeka i razgovor sa švorom. Na tom ču‐
venom razgovoru časna Cecilija oprezno je pristupila mojoj majci. Stavila joj ruku
na rame, nježno savila glavu i rekla:
– U malu je uša đava.
Mama je odahnila i rekla joj:
– Moja časna, nije đava, nego dida!
Od tog momenta moj je did bija najponosniji did od svih didova naših naroda
i narodnosti. On je bio taj koji je svečano odnija zadnju ratu za satove klavira švo‐
rama i zaključija:
– Platija san za cili misec, a mala je išla po miseca. Ukrali su mi, a prvi put da
mi nije žaj!
P RVA , DRU G A I T R E Ć A
BA K I NA KA FA
R adni dan moje bake počima bi poslin njene gorke i ritke jutarnje kafe. Prvi
na redu bija je odlazak na pazar. Tamo bi odlučila šta će danas kuvat, a ditetu
bi se uzelo malo voća. Ja se ne sićan da su did ili baka ikad ugrizli jabuku. Ona je
volila čvarke i puru, a on je cili život govorija kako nikad neće zaboravit neki ko‐
mad mesa ispečen drito na ploči. Ta priča o mesu ponavljala se ka i one njegove
priče o tome kako je pliva do Barbarinca i nazad, pa kako se “ona Bobanova go‐
njala s Talijanom” pa do priče o Škopigudi, najpoznatijem škopljaču guda u Soli‐
nu. Osobno mi je bila najdraža ona o “gonjanju”.
Oboje su bili strastveni pušači. Počeli su s četrnajst godina, a pojam zdrave is‐
hrane za njih je bila mast, meso i cukar. Ponekad mi se parilo da bi se otrovali kad
bi pojili komad voća, a didu bi sigurno bar pozlilo kad bi se napija čiste vode.
Aaaaa... Taj ili neki sličan uzdah ispustila bi baka na ulaznim vratima dok je
spuštala kese sa spizon. A onda bi sila “da dođe sebi”. Puvala bi i ladila se.
– Daj čašu vode brzo! – naredila bi mi.
Kad bi se baka ispuvala i oladila, bija je red na drugu kafu. U 11 i kvarat ušla bi
Komšinica Vuka, pa teta Zora, pa tek onda najstarija učiteljica Mila Paunović,
žena stanovitog Peđe. Mila je uvik izgledala ka da su joj dani odbrojani, s patnič‐
kin izrazon lica. Debela, mala, pihtijasta i ako nije bila kod nas na kafi, bila je nas‐
lonjena na prozor.
Dakle, kvartet bi se raspodilija oko stola. Tačno se znalo di koja sidi. Na čelu
stola bila je ka najstarija Paunovićka. Sila bi i raširila noge. Svi su joj mogli vidit
mudante.
‒ I onda ti je on njoj... – počela bi Mila, a krug od glava naglo bi se skupija. To
je bija znak da je Mila počela pričat o seksualnon životu svoje ćeri.
– Aaaa, sram ga bilo – rekla bi moja baka.
– Gad! – dodala bi Komšinica Vuka.
– Ne bi ja to trpila! – zaključila bi teta Zora.
Za to vrime ja sam imala kućicu ispod stola. Potegla bi malo tavaju i igrala se s
bebama “kuće”.
‒ I onda ti on njoj dođe i uvati je pod... – nastavi Mila drugi dio za tri oktave
tiše. Glave se samo vrte, oči razgoračene. Mila srkne kaficu, a ostale napeto čekaju
nastavak.
– Ajdeeee!
– Ma kad van kažen!
– Misusovo!
‒ Je, je! Odispod! Pa je poduvatija... – nastavlja Mila.
Pošto san ja cilo vrime bila ispod stola, i da nisan tila, morala san čut sve deta‐
lje o “gonjanju” Miline ćeri i zeta.
– Nevenka, daj još suzu kafe – rekla bi glavna pripovjedačica i prišla na dosad‐
niji dio o Peđinim boleštinama.
– Iša je na zahod. Da ste vidile, žene, koji proliv je ima! Dušu je ispustija. Izgle‐
da da mu banane škode. Umalo se onesvistija na zahodu. Ja mu kažen: “Ne jidi,
Peđa, banane.” A on, ne bi Bog. I eno ga sad još lita. A o vjetrovima da ne pričan.
On je naduven non-stop.
Meni je did posli rastumačija da imat vjetrove znači prdit. Dakle, Peđa je prdija
ka blesav i Mila nije znala šta će. Osim vjetrova, Peđu su mučili i hemoroidi, koje
mu je ona mazala.
Jednon prilikon zorno je demonstrirala kako joj se naguzija.
– Bidan! Znanja kako je to! To boli ka đava – suosjećajno bi rekla moja baka da
je ohrabri u predstavi.
Srića da Peđa nije ima običaj navraćat kod nas. Mi ga više nismo mogli gledat
ka običnog čovika.
– Jel ono opet ija banane? – reka bi posprdno did kad bi proša ispod terace. –
Nešto se naduja! Prc!!!
Bilo kako bilo, na tim prijepodnevnim kafama Mila je držala štimung. Kad bi
posrkali zadnji gutljaj oko podne i po, značilo je da je vrime za razlaz. Tribalo je
kuvat ručak. Baka bi obično odvrnila vezeni stolnjak, koji je bija maćan od mojih
flomastera, i počela gulit luk ili bi u citku fažolete čistila. A onda bi upalila plin i
vuššš... Sve je vrilo, štrapalo... Pa bi itnila šaku soli i ručak je bija gotov. Pinku za‐
goren, ali gotov.
Za stolon smo svi falili bakinu kužinu, a ona bi zadovoljno rekla:
‒ A je vas ranin...!!!
Posli ručka mir. Potpuni mir, nirvana. Dida je spava u spavaćoj sobi, a baka
otvorenih usta na kauču u tinelu. Ja nikad nisan mogla zaspat popodne, pa san re‐
dovito lunjala po kući, otvarala škafetine šta mi ih nisu dali otvorit i vižitavala sve
zabranjeno. Kad bi mi i to dosadilo, promatrala sam baku kako spava. Redovito bi
mi došlo da joj nešto provan ubacit u usta. Valjda bi osjetila kako je dugo proma‐
tram, pa bi otvorila jedno oko i rekla:
– Tisja, šta oćeš?
– Ma ništa, ništa, samo ti spavaj, bako... – rekla bi joj razočarano. Moj prijatelj
Anjo nije smija dolazit popodne u nas jer san ga jedanput dok je baka hrkala na
kauču – ošišala. Ja san bila frizerka, a on mušterija! Komšinica Vuka, Anjina baka,
dva dana je izostala s kafe, a Anjo je parija tifusar. Posli, kad se stvar smirila, Vuka
je rekla baki:
– Pa di si gledala, Nevenka?
Oko pet popodne polako se vraća život u našu kuću. Baka bi skuvala treću, po‐
podnevnu kafu. Did bi je samo srknija i zaprašija u Hajduka.
Treća šalica bila je rezervirana za tetu Katu. Ona nije dolazila svaki dan. Mislin
da je srida bila njezina. Imala je lančić sa slikama svoje dice – Časlava i Ruže. I
uvik, baš uvik, nosila mi je zamotanu u bili papir čokoladu Runolist, a didi doma‐
će vino na kojemu je njezinin rukopison pisalo – BILO. Vino je bilo imatsko jer je
teta Kate bila iz Imackog i govorila je “njizi” i “tizi”.
Jednon je tako došla, pokazala mi lančić sa slikama i počela pričat s bakon.
Gledala sam je bez treptanja. Vidila je da nešto nije u redu, ali je i dalje pričala.
Onda je stala kad je svatila da ne skidan pogleda s nje i pitala:
– A šta je, sunce moje?
– A, teta Kate, di je zamotano? – pitala sam je razočarano.
– Šta di je?
– Di je zamotano? – ponovila sam.
Teta Kate se stala smijat, a baka je bila na fleke od srama.
– Pusti, bona, Kate, ajde, Tisja, igraj se tamo! – baki je bilo neugodno.
– Ajme, zaboravila san ti donit. Evo tebi teta Kate pare pa ti aj kupit.
– Bona, Kate, ne budi smišna! – crvenila se baka.
Tako bi prošle sve kafe i spustila bi se noć. Palila se velika televizija. Za vrime
crtića prije Dnevnika baka bi mi utirala jogurt. Poslin Dnevnika bija bi film. Kad
bi baki pletače igle počele žestoko radit gori-doli, rekla bi mi:
– Aj se ti malo okreni!
Ja san znala da to ne smin gledat jer je to isto kao kad zet Mile Paunović “go‐
nja” njenu ćer. Ako bi se “gonjanje” nastavilo, spustila bi igle i rekla:
– Ajde, tebi je vrime za ić spavat.
U SP ON K U R B E A N K E
A nka je bila kurba. Živila je na drugom katu, portun do našeg. Tih dana kojih
se ja sićan imala je nekih šezdeset godina i još je bila u stalnon radnon odno‐
su. Bila je gruba ka pajun. Duge crne piturane kose, crvenih usana. Na oči je stav‐
ljala plavo sjenilo, a obrve bi skroz iščupala pa ih nanovo nacrtala. Prava kurba –
šta bi reka moj did.
– Oćeš, molin te, Vuko, doć vidit šta je stavila sušit? – pozvala je jednom baka
našu susidu, Komšinicu Vuku da dođe vidit Ankinu robu.
– A šta joj je ono, Nevenka? – pravila se Vuka ka da ne zna.
– A nu joj bičava!? – zgražala se baka.
– Ko u kurbe, moja Nevenka.
– Šta ti misliš, Vuko, prokuva li ona crne mudante? Izblidile bi joj!
– E, da se ne bi infetala bidna! – cinično će komšinica.
– Ajde, Boga ti, Vuko, otporno je to. Đava će joj bit.
– Rekla mi je Silvija da joj je niki dan opet bija oni isti korteđant. Cviće joj je
počeja nosit... – kazala je povjerljivo Vuka.
– Ajde!? – zasjale su baki oči.
– Je, cviće, i to ne sa pazara, nego iz cvjećare u celofanu zamotano – šapće
Vuka.
– Da se ne bi udala sad po stare dane, moja Vuko?
– Ma kaki! Pitala nju Silvija oće li šta bit. Jer da je momak na svon mistu. Vozi
bilog stojadina, moja Nevenka... Udovac s dvoje dice. Svako ošlo svojin puten. Ne
moš bolje i da je divica, a ne kurba ka šta je.
‒ I pričaj šta joj je Anka rekla... – guštala je baka u saznanju nove pikanterije.
– Neš virovat, rekla joj je da joj se ne isplati.
– Da joj se ne isplati!? – iznenadi se baka.
– E, da joj se ne isplati. Da ona ima svoj život i svoje planove i da ne misli trpit
da joj neko smeta po kući, da ona oće svoj mir, a ne nekog starog da mu sprema,
kuva i da joj on prdi po kući.
“Blaženi moj mir!” rekla je.
– Ma nemoj! A od čega ona misli živit? A ko će je, da prostiš, kad ostari... –
baka je coktala i vrtila glavon.
– Rekla je ona Silviji: “Bit će uvik posla, uvik se može zaradit, ja san jedna
emancipirana žena.”
‒ Šta je ona?
– Emancipirana! – potvrdi Vuka.
– Ajde, to!? A mi smo primitivne... Znaš šta, Vuko, kurba se rađa. Ali neće to
još dugo trajat! Vidit ćeš!
Tako je kurba Anka jednom na škure svog prozora stavila i bundu da se vitri.
– Vidi, Vuko, bunda! – nagnila se baka priko prozora.
– Bunda, Boga mi! – potvrdi Vuka. – A šta misliš, koja je ono beštija?
– Neće bit ono nešto skupo, biće mačka neka.
– A ne bi ja rekla, moja Nevenka, meni se čini lisica...
– Ma šta ti znaš, Vuko, ka da si ti ikad obukla bundu... ‒ prekinila je baka.
– A kad si je ti obukla? – uvriđeno će komšinica.
– Meni je moj Žarko reka: “Nevenka, biraj koju oćeš!” A ja sam mu rekla: “A
moj Žarko, šta će mi, ka da je kod nas ladno?”
‒ I tako ti, Nevenka, ostade bez bunde... – bocne Vuka. ‒ I meni se Jovo nudija.
Nije da nije, ali ja sam mu rekla: “A di ću ja š njome? Di ja to iden? Šta će mi da
mi stoji u ormaru.”
‒ A pametno! – zaključila je baka. – A šta misliš, oklen njoj bunda?
– Da oklen, od piške, ako me razumiš! – prošaputa Vuka.
– Mogu ti reč: vridna!
– Vridna... Je vridna. Nema ona ni bolovanja ni godišnjeg odmora! Ni nedilje
ni praznika... – nastavi Vuka.
– Ali zato ima bundu. Šta misliš, Vuko, kako bi meni stala? A? Bi li bila ko gos‐
pođa?
– Ko gospođa, moja Nevenka! – rekla je Vuka utješnim glasom. – A kurba je
uvik kurba, pa da ne znan koju bundu obuče.
– E! – kaže baka i ode s prozora.
Kad bi kurba Anka zatvorila grilje, to bi značilo da je u radnon odnosu. Komši‐
nica Vuka saznala je od suside Silvije da kurba Anka ima i crveno svitlo u stanu i
da joj je stan pravi kažin. Silvija je isto pričala da joj je jednom otvorila vrata s ni‐
kin perjen oko vrata i da je imala cigaršpic u ruci. Ali to je Silvija sto posto izmisli‐
la jer je kurba Anka bila prava drugarica kurba Anka i nije bila nikakva kapitalis‐
tička kurba.
Najveći procvat Anka je doživila kad se kraj naše kuće otvorilo gradilište puno
graditelja u naponu snage. Grilje na prozoru bile su non-stop zatvorene. Posla
priko glave. Cili portun mirisa je na Pino Silvestre jer su se mušterije redile za ić u
Anke ko za u doktora. Neke šta bi došli onako priko marende u trlišu Anka nije
tila primit. Bile su to velike zgrade i tribalo je vrimena da ih sagrade. A kad su ih
sagradili:
– Vuko, vidi, Vuko, molin te! – razgoračila je oči moja baka dok je stala na te‐
raci koja gleda na ulicu.
– Ne mogu virovat! – krstila se Vuka.
– Pravdo, imali te?!
– Eto, pa ti budi pošten!
– Ovo triba prijavit! – izmjenjivala se susida s komšinicom. Baka i Vuka stajale
su na teraci svaka u svojoj prikrojenoj kućnoj vešti s rukama na kukovima i samo
su vrtile glavom, a onda im se priključija i did.
– Vidi, Žarko – pokaže mu baka.
– Asti! – minja je did očale i stavlja one za na daleko.
– Drugarice Anka, triba li pomoć? – vika joj je did s terace dok ga je baka izbe‐
zumljeno gledala.
– A ne triba, fala! Mogu sama! – odgovorila je Anka.
– A šta bi joj ti, Žarko, pomoga, molin te? – iznervirala se baka.
– Pa da ga ugura!
– Ne boj se, zna ga ona ugurat i bez tebe. Eno po gradilišta se češe doli!
– A triba ženi pomoć u nevolji! – suosjećajan je Žarko.
– Ajde, Žarko, u kuću, molin te! – uvati ga baka pod ruku i povuče u kuću.
Za to vrime kurba Anka uspila je parkirat svoga ganjc novog bilog fiću. Izašla
je iz auta i rukavon obrisala maću na staklu. Pa je malo okružila oko auta da vidi
jel ga dobro zaključala. Zadovoljno je još jednom bacila pogledna fiću, okrenila se,
zavrtila guzicon i otišla.
Na teraci je ostala samo Komšinica Vuka:
– E jeben ti ovaki život! – uzdahne Vuka i uđe u kuću.
Inšoma, Anka nije bila kurba za žalit šta je kurba. Nije bila ni bidna ni jadna.
Imala je ona i svoju penziju, ali jednostavno je volila kurbaluk. To bi njoj došlo
više ka hobi ili fatureta.
Ali jednoga dana:
– Nevenka, brzo, brzo! – vikne Vuka.
– Šta je? Asti ga Mande! – doletila je baka na teracu.
– Dolijala kurbetina! – ozareno će Komšinica.
– Deložacija! Kad ti kažen... – Baka je nabacila zadovoljni osmijeh likovanja.
Neki ljudi utovarivali su Ankine stvari i namještaj u kamion.
– Nu joj kreveta, hrastovina! Nije štedila! – primijetila je baka dok su radnici
jedva jedvice teglili ogromni krevet.
– A Nevenka, Boga ti, njoj je krevet ko tebi Bagat mašina!
– A, to je! – složila se baka.
– Eto šta će joj sad bunda i fićo... – uzdahne Vuka.
– Može sad spavat u fići, nije baš komodan... Ali, Bože moj... – nadovezala se
baka.
– Silvijaaaa! – zadere se Vuka kad je vidila Silviju kako prolazi ispod terace. –
A šta je ovo, znaš li ti? Di će bidna Anka?
– Bidna Anka kupila novi stan. Ovi stari joj je tisan! ‒ dobaci Silvija.
Baka i Vuka ostale su ka da ih je neko mokron krpon udrija po glavi.
– Da nije u novogradnji? – kiselilo se baki lice.
– A nije, nego u onu malu smišnu kuću, odma tik onog novog gradilišta od
Lavčevića.
– Eto ti još malo Anke u mercedesu! – vizionarski će did, koji se pojavija na te‐
raci i priključija razgovoru.
– Kako to misliš, Žarko?
– A da kako? Neboder Lavčević gradi, moja Nevenka. Neboder! Pa ti računaj!
– potegne did dim cigarete i zaključi priču.
YUGO 45 AX ‒
B I L I M E TA L I K !
I ma jedna stvar koje se moj did sramija. A ta je da nije zna vozit auto. Izmislija
je priču o kolektivnom izletu na neko brdo. Išli su neki njegovi s posla i baka.
Kad su svi uz pismu došli gori, žene iz kolektiva servirale su iće i piće. U piću se
posebno istakao vozač. A meni je uvik bilo čudno kako u toj disciplini nije pobije‐
dija moj did. Dakle, sve prisutne je uvatila panika da kako će doma. I ko spasi
stvar? Niko drugi nego drug Žarko jer je on bija tehničke struke. Did je sve potrpa
u auto i preuzeja komandno misto. Jurili su četrdeset na sat, kad u jednon mo‐
mentu otkažu kočnice! Sve ih je uvatila panika! Žene su počele skrikat, ali did je
osta kamenog pogleda, skoncentriran na zadatak.
U najvažnijen momentu učinija je šta je triba učinit. I svi su sritno stigli svojim
kućama. E da! Važno je napomenuti da je marka auta bila “ševrolet”. Tu priču
baka nikad nije negirala, a jedino je ona bila ključni svjedok.
U našu kuću prvi je auto bija žuti fićo. Ne sićan se kad je doša jer san bila pre‐
mala da se sićan. Fiću je kupija moj tata na kredit. Parkira ga je uvik na isto misto
isprid ulaza u zgradu. Dida bi posli saša da vidi jel ga dobro parkira pa bi malo
pritisa nogon na gumu da vidi fali li zraka, triba li napumpat.
Kad nije bilo mista isprid zgrade, tata je mora fiću parkirat ispod prozora od
Bartulovića. To je bilo vrlo riskantno jer je Bartulović namjerno uveja pranje pro‐
zora, tako da bi redovito zaliva auto šporkon vodon.
– Jeba mu pas čunku! – promrmlja bi did, ali mu nikad ništa nije reka.
– Zlo, i Bartulovićka je taka! – rekla bi baka ljuto.
Fiću je tata pra suboton ujutro ka i svi. Jedino je Denisov tata milicajac svog
stojadina pra nediljon, i to u Adidas tuti. Moj bi tata prvo donija jedan kajin i sta‐
re spužve i dobro nasapuna fiću, a onda bi ga zalija s još dva kajina da ga raženta.
Bija bi ka novi.
Na vlastitu odgovornost zna je tata odvest auto i na četke. Mama mu to inače
nije dozvoljavala jer je to bilo bacanje para. Zato je to za mene bija poseban doga‐
đaj. One plave četke kad bi počele udarat sa svih strana... Parilo mi se da smo u
velikoj opasnosti, ali da znan da ćemo se izvuć. Olakšanje bi došlo kad bi se fen
upalija i kad bi one dvi gume prišle priko stakla. Tata bi izaša vanka da pogleda
auto i reka:
– A, ovi put nije dobro! – Ili: – Aaaa, dobro je!
Fićo je ima bile čupave navlake, zadnji krik mode, a isprid mista suvozača
mama je sebi uredila kutak tako da je polipila pločice od keramike. Tovara se si‐
ćan i nekog polumiseca. Tata je samo čeka kad će izbacit cviće kroz prozor...
Šta se tiče mene, tata je ima neko pravilo da moran sidit iza, na sredini sica, pa
je uvik vika:
– Na sredinu ajde, na sredinu, reka san.
Kad nam je skočija standard, dida je fiću proda nekon svon kompanjonu u
Hajduka.
– Moga je i bolje proć. Malo je uvatija – rekla je mama.
– Ža mi ga je – rekla je baka.
A onda je tata uplatija Yugo 45 AX, bili metalik amerikan. Meni se parilo da
čekamo svemirski brod, pogotovo zbog onoga “metalik”. Doša je i taj dan. Tata je
otiša po njega. Dida je sta na teraci i čeka da se pojavi.
– Evo ga! – viknija je kad je ugleda kako bili lipotan uplovljava u našu ulicu.
Ponosna vlasnica moja mama i ja odjurile smo doli. Mama je ka i obično bila
rezignirana.
– A lip je, šta ću ti reć! – rekla je tati, a u glavi je mislila: – On nije normalan,
ko će to otplatit? Ne zna on u šta smo se mi upustili...
Onda smo svo troje ušli u auto praćeni pogledima dide koji je zamišljeno puši‐
ja na teraci i bake koja nam je mahala kuhinjskom krpom.
Išli smo učinit đir, prvi đir našin Yugom 45 AX, bilin metalik amerikanon.
Ajme, kako je mirisa... A prostran, ogroman. Bija je obložen kesama iznutra. Ali
mama nije dala skinit jer će se maćat.
Doslovno smo poletili.
– Tata, ovo je ka u Vekijevom bemvejcu, samo sto puta bolje! – rekla sam odu‐
ševljeno.
– Na sredinu ajde! – dreknija je dok je uzbuđeno savladava Yugo 45 AX bili
metalik koji je jurija prema Kašunima.
– Ma di ćeš tamo, tamo su provalije, oćeš da svi izginemo? – skriknila je mama
i čvrsto se držala za ono gori iznad glave.
– Muči! – tata je razgoračija oči sritan ka guzica.
– Vidi, ima i za stavit čašu i pepeljara... – divila sam se.
A onda je Yugo 45 AX bili metalik odjedanput počeja kašljat i sta.
Kapi krvi nije bilo u mom tati.
– Šta je sad? – drža se za glavu.
– A jesan ti govorila?! – vrtila je glavon mama.
Tata je šutke otvorija ono di stoji motor i sta gledat.
– A šta gledaš? Ka da šta razumiš?! Nemamo sriće i gotovo. Sad smo najebali! –
mama ka da je likovala.
Ništa joj nije reka, samo šta je još više minja boju, tako da je sad više bija žut
nego blid. Pokunjeni vlasnik bilog lipotana otiša je po jednoga šta se razumi u
aute, a mi smo ostale čekat. Kad ih je ugledala kako dolaze, mama je rekla:
– Sve šta ja kažen, obistini se. Ka vištica san. A lipo sam mu govorila: “Braco,
još nije vrime.” Ali ne bi Bog!
– Evo, pogledaj, meni se čini sve u redu! – diga je tata poklopac i pokaziva čo‐
viku motor.
A onda je čovik uša u auto, prova upalit i reka:
– Braco, a nestalo ti je benzine!
– Ja ću popizdit! – prosiktala je mama ispod glasa.
– Ajme, puno ti fala! – rumenija se tata.
– Ništa, i drugi put! – reka je čovik. Kući smo se vratili nakon tri ure.
– A di ste vi otišli, do Zagreba, a? – pitala je baka.
– Nismo, bako, bili smo tu, na Kašune!
Za svečanin ručkon u čast novog yuga donesena je odluka da sutra baka i dida
idu na svečanu vožnju, a posli ćemo u Aci-ja na piće, a može i sladoled. Normalno
da se malo oklijevalo, baka nije tila jer nema frizuru, ali na kraju je pristala.
Tog popodneva svi smo uređeni izašli iz kuće. Prvi put da nikog neće bit
doma. Baka se uredila, stavila tri kila laka u kosu, a did se natracka “boron”.
Mama je mene držala za ruku i svi smo čekali da tata izađe s yugon pa ćemo onda
svi mi uć.
Ja, mama i baka ušle smo straga, a did naprid ka veći i najstariji. Didov “bor”
toliko je osvoija zračni prostor u yugu da je mama odmah zatražila da se otvori
prozor.
– Onda, kako te služi? – pita did tatu dok je ruku drža u onome kaišu za uvatit
se iznad glave.
– Odličan je! Prede! Ništa se ne čuje!
– Šta si reka, nisan te čuja? Ponovi!
– Kažen, prede!
– A. Je, dakud! – potvrdi did.
– Krasan je! – čula se odozada baka. – Ali, Ana, Boga ti, šta si stavila ovoliko la‐
vande, ugušit ćemo se.
– To je didov “bor”! Moja lavanda se jedva ćuti! – uvriđena je bila mama.
‒ I lavanda i “bor”. A kad se spoji lavanda i “bor” možemo svi otić u zrak! – ci‐
ničan je bija tata.
– Dosta, Braco! – prikine baka.
– Evo nas. Ajte, vi izađite, a ja ću parkirat.
Tata je parkira oprezno, sporo, ne ka s fićon. Yugo je taki: takneš gas, a on leti.
Dida je kontrolira parkiranje i pokaziva rukama koliko još može u rikverc.
– Doooobar!
Kad je operacija bila gotova, ponosni vozač izaša je iz yuga, laganim pokretom
zatvorija vrata, jer ne triba lupit ka u fiće, zaključa ga pa se onda udaljija da vidi jel
sve u redu. Kad je ustanovija da je, da je baš taman od zida udaljen, ponovo je
uvatija za bravu i prodrma dva-tri puta.
Mama, baka i ja već smo sidili u Acija, i to na misto s kojega možemo vidit
yuga. Tata je ka nonšalantno stavija ključe s novim privjeskom na stol i sija na
misto s najboljim pogledon na limuzinu. E je – LIMUZINA – tako je pisalo u onoj
knjižici od auta.
A onda je doša konobar. I sve bi možda bilo u redu da konobar nije bija naš ro‐
đak Zdenko.
– Sunce moje... – razdragano će baka.
– A odakle vi? – začuđeno će Zdenko.
– A evo malo, došli na piće... – nezainteresirano će tata dok je ključima greba
po stolu.
– A pogledaj, Zdenko, doli! – slavodobitno će mama.
– Oli je ono vaš?
– Neeeego!
– A baš je krasan! I ja san ga mislija kupit, al san čuja da se kvare, pa san reka
sam sebi – neću. Nego, šta ćete pit?
– Maloj i meni donesi Coca-Colu i dvi čaše, ne može ona sve popit – odlučila
je mama.
– Meni, sunce moje, donesi kafu – naručila je baka.
Ona je još svoju boršu držala na sebi, zapravo, bilo joj je neugodno sidit u kafi‐
ću. Nikad nije sila u kafić prije, ali je facu namistila damski ponosno, s onako stis‐
nutim usnama i klimavom glavom. Parilo je ka da u amaterskom kazalištu glumi
groficu.
– Vi, barba Žarko?
– A daj i meni kafu – bija je to fini izlazak, pa did nije tija lokat.
– Meni daj pivo – reka je tata, koji je sad oko kažiprsta vrtija ključe.
– Čekaj, onda daj i meni pivo! – naglo se ispravija did. Čim je Zdenko primija
narudžbu i otiša, počelo je:
– Kvari se, reka je sebi – neću. Jeste ga čuli? – ogorčen je bio tata.
– A i ti, Ana, Boga ti, šta ga rajcaš – oštro primijeti baka.
– Neka mu je rekla, a zašto mu ne bi rekla. I sad mi je drago šta mu je rekla jer
se poija od ljubomore. Kvari se? Zato vozi trabanta, on se ne kvari. Reci, brate
mili, lip je ka šta i je i gotovo – tata je naglo umuka.
Zdenko je dolazija s punom gvantjerom. Baka se digla čim ga je vidila:
– Daj, sunce moje, da ti pomognem.
– Ma ne triba, teta Nevenka, to mi je posal.
– Neka, neka, nije te lipo vidit da ti nas poslužuješ. Ajde, sidi i ti malo s nami.
– Ma ne mogu, teta Nevenka, na poslu san.
– Nemoj gnjavit čovika, mama, nego, Zdenko, aj odma naplati da si miran i
štaš ti popit? – reka je tata.
– Ma neću ništa, fala, ka da i jesan. Kafa, dva piva i Coca-Cola... – zbroji Zden‐
ko koliko smo dužni.
Tata je u tišini izvadija takujin i platija.
– Eto, fala vam i dođite još koji put. Baš mi je bilo lipo vidit vas, a sad moran ić,
posal zove.
– Jel se on ovo uvridija? Nismo se tribali toliko isticat i razbacivat. A ne. Za ovu
kafu šta san ovde popila mogla san ih doma deset skuvat – coktala je i vrtila gla‐
von baka.
– A za ovu jednu Coca-Colu moš u samoposlugu kupit onu od litre, i još ti do‐
teče za Snjeguljicu... – dala je mama podršku.
– A je, ali moraš platit uslugu, radnu snagu... – uključija se did.
– Ajde, bogati, Žarko, Zdenko nam je donija, to mi je rođak – oštro će baka.
– Ma vi svi skupa ne znate živit. Šta se tresete?! – reka je tata nonšalantno.
– Ti muči, jer dok isplatimo onoga doli, dušu ćemo ispustit. A tebi ću prvo od‐
bit od džeparca! – prosiktala je mama pogledavajući na yuga. – Jesmo sve popili?
– Ima mala još malo.
– Evo mama će umisto nje. Jesan rekla da ne može cilu. Uvik pogodin. Ja san
vištica.
– Ajmo ća!
Ž I VO T P O SL I Ž I VO TA
J edno popodne potrefilo se da smo se svi našli za stolom i pričali i tako došli do
grobljanske tematike. Di će se ko ukopat, ko će s kin, ko će u vazu, ko će u ko‐
madu... i tako.
Odjednom uleti moja mama didi, koji je svih potpuno ignorira i čita novine: –
Evo, dida, recite sad i više nećemo o tome, di biste se vi volili ukopat?
Dida je manito zgrabija novine i reka: – Bacite me u kantu od škovaca!!!
I kako čovik ne misli šta govori, pogotovo isprid diteta, ja san godinama imala
traumu zbog toga. Naime, kante od škovaca nalazile su se točno na ulazu u dvor i
ja san zamišljala tu scenu. To je horor-priča za dite. Ja iden u dvor, a dida mi u
kanti za škovace. A tek petkon škovacini dolaze...
Ostali su za stolom samo zakolutali očima i nastavili o groblju. Zaključak je
bija da za sada nećemo umirat i nastavili su se hihotat. Baka je bez da did čuje rek‐
la da neće do svoje svekrve ni u ludilo, a ni do didove sestre! Mama se smijuljila i
rekla da će didu dat misu i dovest popa i opalit mu križinu nasrid groba. A ja ni‐
sam zaspat mogla.
Naravno, posli puno godina shvatila san da je didov odgovor bija odgovor pra‐
vog komunista koji ne viruje u život posli života.
I da su te kerefeke oko sprovoda pizdarije. Štaš plakat, tako je kako je i sve triba
prihvatit na zdrav komunistički način. Aj, moš pinku, al ne triba pretjerivat.
Umra si, nema te i gotovo. Jebe te se šta će bit posli tebe.
Ali za života triba dat sve od sebe!
I to je moj did i dokaza. Evo kako – mi smo uvik imali kanarinca i uvik se zva
Čićo.
Bija je jedan Čićo koji nikad nije piva, a to znači da je bija zadovoljan. Neko je
jednon reka da tice pivaju kad su tužne. Eto, ovi naš je bija mutav, pa nije zna reć
da ga triba maknit s terace na kojoj je bilo plus 40. Zaljulja se na jednoj nozi i pa.
Dida ga je cilo popodne reanimira. Drža ga je u ruci i kapa mu izmrvljeni an‐
dol u kljun.
Čićo bi se malo promrda, a did bi živnija: – Evo ga, Nevenka!!! – viknija bi sav
sritan.
Cilo popodne tako dok mu tićja duša nije otišla u raj za tice. I ko je ono reka da
tice umiru pivajući? Nema veze, štaš sad, gotovo je.
Did je otiša doli do kanta za smeće, diga poklopac, reka: – Ajde u pizdu mate‐
rinu! – i bacija Čiću u škovace.
Srića, bija je petak, pa su ga škovacini odma odveli.
Na malo suptilniji način saranjivali smo ribice, dida bi potega vodu i reka da ih
vraća moru!
Šta se tiče Čiće, doša je novi Čićo, a ovi stari se nikad nije javija iz raja za tice,
šta je potvrdilo didovu teoriju.
KA M E NAC NA Ž U Č I
M oju je baku često nešto bolilo, a to nešto službeno se zvalo: napadaj kamen‐
ca na žuči. To je dobila jer je posli ručka pila “radensku tri srca”. Uvik kad
bi se desija napadaj, bila bi noć i did bi zva hitnu pomoć. Mene je uvik bilo straj
hitne. Ostala bi zatvorena u svojoj sobi s uvon priljubljenin uz vrata. Mislila san
da ko zna šta joj čine sada. Kad bi čula da su otišli, izletila bi iz svoje sobe u baki‐
nu i didinu sobu.
– Jel ti sad bolje? – uvatila bije čvrsto za ruku.
– Je, bolje mi je, Tisja, ajde ti leć! – odgovorila bi baka zatvorenih očiju.
– Neću dok ti ne bude bolje!
I tako bi ja stala navrh nje sve dok se stvarno ne bi uvjerila da joj je prošlo.
Ti njeni napadaji postajali su sve češći i češći i tribalo je to operirat.
– Neću, Gospe mi, da me rižu, rađe ću trpit! – vikala je baka.
– Nema vam druge, bako! – ustvrdila je moja mama. ‒ Operirat će vas Baković.
Reka je da je to jedna rutinska operacija.
– Jel rižu? Rižu! Kako onda može bit rutinsko? – branila se baka.
– Bako, ne budite smišni, može vam se dat na zlo! – uvjeravala je mama.
– A možda mi bude i sam izaša kad buden išla u zahod! Šta ću se onda bezveze
rizat?
Kad je baka rekla da postoji mogućnost da se tako oslobodi tog kamena šta je
muči, svaki put kad bi išla u zahod, ja bi išla za njon.
– Di ćeš? – pitala bi je.
– Da di ću!? Tamo di i car ide pješke. I ne ajde za mnom! – zapritila bi baka pr‐
ston.
Ja bi ostala isprid vrata od zahoda i prije nego šta bi izašla, viknila bi:
– Ima li šta, bako?
– Đava će bit, Tisja.
– Onda ćeš se ti morat operirat!
– Ma ajde, šta ti pada na pamet. Ajde, mala... tila san ti reć di. Ajde, igraj se!
A kako se mogu igrat kad mi baka može umrit od kamenca na žuči...
– Bako, umrit ćeš ako se ne operiraš. To ti je rutinski! ‒ vikala san. A ono “ru‐
tinski” značilo je da nije opasno. Mama mi je tako rekla.
– Šta ti misliš da se umire tako lako? Dite moje, nije umrit baš tako jednostav‐
no... – pravdala se baka.
– Ajde se, molin te, operirat! – višala san joj se za traveršu u suzama...
Vrime je prolazilo i kako se u zahodu ništa nije događalo, baka je pristala na ope‐
raciju. Mama je našem rođaku Bakoviću napravila krasnu lampu za to šta će nam
operirat baku.
– Triba li još šta tutnit? Iman ja, pripremija san se za ovakve situacije – pita je
did mamu strogo ozbiljnim glasom.
– Ma šta van je, dida, to je rutinska operacija. Ne triba činit kerefeke, pretjeri‐
vat... – objasnila je mama.
– Ana, rutinska ili ne rutinska... Rižu, za Gospu! Oću da san siguran da neće
radit ofrlje! – govorija je did ledenog lica.
Ka, sve je u redu i on se ne plaši za Nevenku, nego samo poduzima potribne
korake.
A onda je doša “Dan D” – operacija! Bilo je negdi oko podne i ja sam se igrala
u dvoru. Toliko san povirovala u ono “rutinska” da sam bila skroz mirna. Ko kad
je baka išla u zubara da joj podesi dentjeru. Mog didu za razliku od mene niko
nije moga uvjerit da je operacija rutinska, pa je umisto na svom podnevnom ritu‐
alu čitanja novina s nogu u kužini bija u tinelu. A to nije mala stvar jer moj did ni‐
kad nije sidija u fotelji. Baka je imala svoju fotelju, ali on ne. Dakle, sidija je u odi‐
jelu i postolama, lipo počešljan, natrackan čičkovin uljen i namirisan “boron” –
kako san ja zvala Pino Silvestre. Ni televiziju nije upalija. Ka da sidi u čekaoni i
čeka da ga prozovu. Faca mu je bila ka da je nešto kiselo poija.
Upala sam onako zapuvana i oznojena iz dvora i vidila ga takvog.
– Pa kako možeš biti takva, pa baku evo upravo sad operiraju! – reka mi je iz
polumraka.
– Pa to ti je, dide, rutinski, oli ne znaš?
– Jel ti to mater rekla? A šta ona zna... – uzdahne i prođe rukon po nauljenoj
kosi.
– Ajde, nemoj se brinit! – rekla san i onda je i mene uvatija straj. A i je grubo
bilo. Ja i did sami u kući. Mi nikad nismo bili sami bez bake. I ja san ušutila i za‐
mislila se, a onda san sila na bakinu fotelju, na njeno misto, i svašta mi se počelo
vrtit po glavi.
Mučali smo. Niko rič nije reka. Zazvonija je telefon i oboje smo skočili ka opa‐
reni.
– Makni se, ja ću! – reka je did tonom druga Tita u najtežim vrimenima. – Alo!
– Šta je, šta je bilo? – povučen ga za rukav i prije nego je uspija čut onoga s
druge strane.
– Aha, dobro... Znači, dobro je. Probudila se... Aha, dobro. Triba li šta donit,
toaletnog papira... Ne znan, šta triba reci! – govorija je uzbuđeni did.
S olakšanjen je spustija slušalicu.
– Dobro je sve prošlo, reka ti je ćaća, ali ne valja se prija vrimena radovat.
– Eto, jesan ti rekla!
– E jesi, jesi. Evo ti dide za sladoled. Zapravo, kupi dva, i to korneta da imaš za
posli.
– Aj, daj mi i za balunčić! – koristila sam priliku.
– Ajde, na ti!
Kad sam se vratila iz samoposluge, did je bija u kužini, di mu je i bilo misto u
tu uru. Otvorija je novu bocu “vekje” i častija se, a telefon je zvonija non-stop.
Svakome je govorija isti tekst:
– Evo vako: probudila se, dobro je. Tražila je pit. Ali ne valja se prija vrimena
radovat! Kad buden zna nove informacije, Kate, javit ću ti. Koji si to ono broj?
To je ponovija jedno dvadeset puta, samo šta bi umisto Kate bila Mare, Dina,
Jagoda... A ono – ne valja s radovat prije vrimena – govorija je da baku ne bi ure‐
ka.
Za svakog poziva did bi trgnija iz bićerina, tako da ga je dobrano uvatilo. U
momentu kad je u našu kuću ušla usplahirena Komšinica Vuka, did je već bija,
kako se to u Solinu kaže – napit!
‒ I kako je? – pita Vuka razgoračenih očiju.
– Reci joj, Tisja! – zapovjedi did.
– Probudila se, dobro je i tražila je pit! – izrecitiranja dok mi se sladoled u ruci
topija.
– Ali ne valja se prija vrimena radovat! – zaključi did s uzdignutin kažiprstom.
– Ajde, Vuko, popi jednoga!
‒ I oću, bome! Ajd, Žarkica, za Nevenkino zdravlje! – trgne Vuka “vekju” na
eks.
Kad se sve stabiliziralo, did je od pustih telefonskih poziva jednostavno mora
ić leć. Bacilo ga! Sutradan smo mogli u posjetu baki. Mene je mama uredila za ufi‐
no, a to znači da me počešljala na stranu i stavila laka za kosu. Oko vrata imala
san onaj ogromni kolet šta je parija ka babarin, a doli zadnji znak socijalističkog
luksuza, lakirane postole. Did se, naravski, namirisa “boron” i zaliza se čičkovin
uljen. Obuka je odijelo za sprovode, crno na bile rige. Tako da je osin na “bor”
tuka i na naftalinu. Parija je i gangster.
– Jesan li sve ponija? Da vidin. Sokovi, čokolada... Vidi, kupija san joj malboro.
To najvoli. I križaljke, to ne smin zaboravit. To je za nju. Onda iman kafu za ses‐
tru i kafu i bombonijeru za glavnu sestru. Doktora ti je mater riješila... – preispiti‐
va se did pogledavajući na pune ruke kesa.
A onda mi jereka:
– Stavi mi ispod pazuha toaletni papir.
– Imaju ti oni tamo papira! – pogledala san ga začuđeno.
– Opet ona, znan šta govorin! Daj! – odbrusija mi je.
Svi zajedno, mama, tata, did i teta Tajda, uputili smo se u bolnicu u Yugu 45
AX metalik amerikan.
– Pa šta će joj sve to... – promrmlja je tata sebi u bradu dok je punija portapak
didovim kesama. – A dobro... Ajde, baš me briga, nek nosi.
Kad smo došli u hodnik od bolnice, taman isprid bakine sobe, did zaustavi ko‐
lonu i vikne:
– Čekaj!
Na pod je spustija sve kese i toaletni papir, a onda je iz džepića od odijela izva‐
dija češljić. Sta je isprid onog znaka “H” u kojem se moga vidit i sta se češljat. Kad
se uredija, da je znak da možemo u sobu. Mene ja malo bilo straj, ali san prva uva‐
tila kvaku i provirila. Ugledala san baku i zaletila se da je zagrlin. Posli mene su
ušli svi, a najzadnji did s kesama.
– Bako, stavi očale! – zamolila san je, bila mi je skroz čudna bez očala. Parila je
bolesna.
– Ajde, pusti baku na miru! – reka je did i počeja vadit sve iz kesa.
Bakin kantunal začas je bija natrpan svim mogućim artiklima, a na vrhu se lju‐
lja toaletni papir.
– Je li, Žarko, pa šta će mi ovoliko papira? Nisu me operirali zbog proliva! –
upitala ga je baka u po glasa.
– Opet ona!?
“Opet ona” bila je didova poštapalica, a važnost toaletnog papira, koji je sva‐
kon dava di god je taj neko iša, nikad nećemo saznati. Kako to obično biva, baka
je svoju familju, sve nas, pokušavala prezentirat u najboljem svitlu kolegici u bo‐
lesničkoj sobi.
– E, a ovo ti je moja Tajda! – predstavljala nas je redom, mada je ova znala već
i našu krvnu grupu.
Opisala nas je ko idiličnu familijicu koja se nikad nije svadila, nikad jedni dru‐
gima nismo rekli ni “tamo se”! Vjerojatno smo u ton njezinon filmu i pivali, a ne
govorili.
– Bako, dida se napija kad su te operirali! – izlanen se ja.
– Neće bit da se baš napija, Tisja! – rekla mi je baka sa smiješkom, pogledava‐
jući gospođu u susjednon krevetu dok su joj obrazi dobijali blago ružičastu boju.
– Je, bako, napija se, nije moga stat na noge, pa je iša leć!
– Tisja!!! – pogledala me baka razgoračenih očiju.
– Ajde, to je dida malo proslavija! – dodala je suosjećajno susida.
– Ma šta malo, on se toliko... – začepi mi baka usta dok se namišteno smijuljila
prema susidi.
– Dica, a šta ćete. Dica ka dica. Eto, vrime vam je da idete. Puno sam umorna.
Ajte vi pomalo! – rekla nam je baka kenjkavin glason.
Onda smo je svi redon tribali poljubit. Meni je bilo najinteresantnije kako će
dida poljubit baku. To nikad u životu nisam vidila. Možda... A ne, to je ljubija
mene u vrh glave kad bi doša napit iz Hajduka.
Doša je red na dida. Prije nego će pristupit baki, opet je zasta pa je izvadija če‐
šalj iz džepa od sakoa. Počešlja se i tek onda nekako drćavo poljubija baku u čelo.
To pokazivanje emocija nije bilo primjereno za jednog komunista, ali ovo je bila
izvanredna situacija. Did je zna da ga svi sad promatramo, pa mu je bilo još teže
ka pravom drugu.
Svi zajedno napustili smo sobu u nadi da baku nismo puno osramotili.
– Pa dobro, kako možeš onako isprid nepoznate žene govorit da ti se did napi‐
ja!? – upozorija me tata dok smo prolazili hodnikom.
– A kad je! – zbunjeno sam ga pogledala.
– To se ne govori! – objasnija je tata.
– Eto, spasila se, mogla se i prije operirat, a ne trpit napadaje.
– Sad će sve bit dobro – komentirala je mama.
– Ne valja se prija vrimena radovat! – s uzdignutin kažiprston, ali vidno sritan
ka guzica, zna se već ko je to reka.
Svi smo se zadovoljno vratili doma. Meni je dide da para da cilome dvoru ku‐
pin po jednoga na štapiću, a sebi kornet!
I did je još malo slavija...
Svaki naredni dan do bakinog izlaska iz bolnice dide je zva bolnicu da pita za
“stanje vaše pacijentice Nevenke Kljaković”.
Izgleda da tamo nije bija shvaćen, pa smo dobili nenadani poziv:
– Nevenka, ti si! Šta je, za Gospu? – pripadnut je bija did. Nakon duže stanke
reka je:
– Dobro, dobro... Dobro, neću više! Nikoga nisan gnjavija... Dobro...
Did je spustija slušalicu.
– Šta je bilo? – pitan ga.
– Ništa, baki je nestalo toaletnog papira. Ali neću joj ga nosit kad će sutra
doma.
Po baku je iša Mate, muž moje tete, a ja i did smo je čekali doma. Bakin dola‐
zak doma bija je jedan od najuzbudljivijih događaja kad sam bila mala. Did joj je
lipo napravija postelju jer će ona čim dođe ić leć jer: “Još to nije gotovo...” Čekali
smo je na teraci:
– Evo ih, dolaze! – viknija je did. – Sad nemoj ništa naglo. Nemoj skakat po
baki jer joj punti mogu popucat...
Vladalo je veliko uzbuđenje, kako bi rekla Helga Vlahović, dok se baka uspi‐
njala uza skale. A onda prvi Mate otvara vrata da se baki ruka ne umori, a potom
ulazi baka s jaketon priko jednog ramena. Izgledala je ka drug Tito koji je upravo
nešto izvirija iz špilje na Visu da baci pogled na stanje.
I pravac spavaća soba. Potom su se zatvorila vrata da se prisvuče u spavaćicu.
– Možete sad! – čulo se iz sobe bakino odobrenje da može primat posjete.
Ušla sam u sobu i prvo šta sam je pitala:
– Bako, di ti je kamenac?
– Dodaj mi boršu! – i ja sam odletila po boršu ka da se u njoj krije neka velika
tajna. Baka je zavukla ruku i izvadila papirnati zamotuljak u kojemu je bija kame‐
nac.
Baš sam se razočarala, mislila sam da izgleda puno strašnije, a ne ko kamenac!
Nisan joj to tila pokazat.
– Bako, znan di ćemo ga stavit! – sitila san se i iz svog škafetina izvadila svoju
najdragocjeniju kutijicu. To je bila kutijica od parfema Avon moje mame šta ga je
dobila iz Italije.
– Ajde mi sad pokaži punte! – zamolila sam je.
Podigne baka spavaćicu, a ja se zgrozim. To je bilo stvarno grozno. Naježila
sam se!
– A di ti je dide? – pita baka.
– A dida ti je iša kupit pečene janjetine!
– Ma jel moguće? A valjda neće donit masno! – smijala se baka.
I samo šta je to rekla, eto ti dide s janjcen.
– Nevenka, donit ću ti ja tamo! Samo ti lezi! – vika je s vrata.
I Boga mi, servira joj je na veliku gvantjeru janjetine, kapulice i mladi pečeni
kumpira i sve odnija u spavaću sobu.
– Oš me ubit, Žarko? – pitala ga je. – Aj daj mi zapalit, nosi to.
– A, moja Nevenka, misliš li ti na zdravlje išta! – uzrujan je bija did dok joj je
pripaljiva malboro.
Tako je završila bakina operacija kamenca na žuči. Kamenac je i dan-danas u
Avonovoj kutijici za parfem, sačuvan ka neki kamen sićanja na to vrime. Čuvala
ga je baka u svom škafetinu zajedno sa svim mojim mliječnim zubićima.
B ROD J E G OV N O
E , neš više, Ana! Ovo nije život... – govorila je sama sa sobon moja mama dok
je vimom prala kadu.
– E, idemo na litovanje! Lipo ćemo uplatit, potrošit i odmorit ću se ka žena.
Nisan ja sebe našla na ulici. Pun mi je kufer svega, stiskanja. Znan i ja živit – nas‐
tavila je mama dok je živčano nogon pritiskala botun od usisivača. Dalje nisan
mogla ništa čut od zvuka tog stroja koji je bija cili zalipljen izolir-bandom da se ne
raspadne. Onda ga je naglo ugasila i rekla:
– A u pizdu materinu, opet ne vuče. A i tebe ću prominit, oću, Boga mi.
Naravno da je bila subota jer se subotom generalno čistila kuća, meni se prala
kosa, a dida se zna prat cili. Inače moran napomenut da je did najviše od svih nas
ujutro okupira banj, i to zato šta mu je tribalo dugo da namisti frizuru s čičkovin
uljen, odnosno da sakrije pelu. Kako sam već rekla, suboton se pra cili u komadu.
Te subote popodne did je nakon dugotrajnog izbivanja izaša iz banja, sija u ku‐
žinu za stol i duboko uzdahnija:
– Šta ti je, Žarko? – pitala ga je baka.
– A šta, šta šta mi je? Pra san se! Umorija san se.
Mama je upravo završavala mazanje parketa u tinelu. Zadovoljno je stavila
ruke na kukove i divila se čistoj kući koja je mirisala na sva moguća sredstva koja
je tvornica Labud mogla proizvest. A onda je otišla u banj.
– Bracoooo! – viknila je iz banja.
– Šta je, Ana? – prenija se tata iz sna.
– Oćeš, molin te, doć! – prosiktala je mama iz banja.
Tata se, omamljen popodnevnim snom, bauljavo dovuka do banja i reka:
– Šta je, Ana, šta je bilo?
– Oćeš, molin te, vidit ovo. Ja više ne mogu, ja san na rubu snaga!
– Ma šta je bilo, ne razumin?
– Jesi ćorav??! Vidi šta ti je ćaća napravija! Vidi dlaka u kadi! Dođe mi da se
ubijen. Jeben ti ovakvi život. Ja nisan žena, nego kobila i u ovoj kući mene niko ne
cijeni.
Tata ništa nije reka, nego je otiša u kužinu na informativni razgovor s didon, a
mama je na vratima male sobice slušala obračun oca i sina.
– Pa dobro, jesi ti vidija šta si ostavija u banju nakon šta je Ana cili dan čistila?
– A šta? – razgoračenih očiju pogleda did tatu.
– Dlake, punu kadu dlaka! – žestokin, ali opet umjereno smirenin tonom reka
mu je tata.
– A dlakeee! – nonšalantno je odmahnija did, koji je sto posto pomislija da je
na mašini ostavija usrane mudante ili da nije potega vodu.
– E, dlake, e! Kako te nije sram...
A onda je dida počeja dizat ruke iznad glave i, kako to obično biva, zakuvalo
se:
– Dovde, evo dovde mi je njene higijene – riza se did po vratu.
– To se više ne da podnosit! Ja iden čitat novine, a ona oko mene namjerno sa
usisivačem: “Dignite noge, dida!” Pere tapet u tinelu svako malo, ni osušit se nije
uspija od prošlog puta. Ja san od te vlage šta san je udisa iz tapeta priladu uvatija!
A da ne spominjen kad je uvati manija pituravanja. Po godine san na promaji!
Ušlagiran od boja!
– Ušlagiran si ti od Katinog vina! – revoltirano i svisoka reka mu je tata.
– Gooooni!!! – razbisnija se did.
– Dosta, dosta je za danas! – umišala se baka, a tata je gonija u malu sobu te je
tresnija vratima.
Mama je bila zadovoljna jer njen Braco nikad nije da na nju. Nakon šta je ne‐
koliko dana u našoj kući bilo slike, a tona ne, tata je odlučija progovorit. Izaša je iz
male sobice i svima svečano obznanija:
– Ovako, ja, mala i Ana idemo na Brač. Uplatija san deset dana u hotelu Kak‐
tus!
– Odakle ti pare, Braco? – izašla je baka iz kužine s krpon na ramenu.
– Ušparali smo!
‒ I sad ćete sve potrošit na ništa!
– Nije, mama, na ništa. To se zove godišnji odmor! I svi idu, pa zašto i ja svojoj
ženi to ne bi moga priuštit? I Boga mi, zaslužila je! – reka je tata uzdignute glave.
– Ja se neću mišat, to su vaše stvari – vratila se baka u kužinu, a did je sve sluša,
ali je činija fintu da ga to uopće ne interesira, a onda je skočija ka oparen. Lampi‐
ca mu se upalila iznad glave:
‒ I malu vodite?! – skinija je nervozno očale.
– A je, normalno, šta bi išli bez diteta.
– Ajte se vi odmorite, šta će vam dite!? – Did je već u glavi vidija scenu di ma‐
ter i otac čitaju novine na plaži, a ja se utapljan. Oni, naravno, ne paze na dite, a
meni se približava jureći gliser i velika bila psina zajedno.
Da se razumimo, i za mene je to putovanje bilo šok. Prvi put u životu ja se
odvajan na duže vrime od svoje bake i svog dide.
I sve je bilo u redu do dana našeg polaska. Mama je spakirala četri ogromna
kufera, tako da je parilo da smo se uputili proučavat topljenje leda na Antartiku.
Ja san za sobon vukla najdraži rekvizit, napola napuvan kanu šta mi ga je druga
baka poklonila za rođendan. Tata je zajedno s dva najteža kufera jedva izaša kroz
vrata, već potpuno znojan.
– Pa šta je ovo unutra, Ana, za Gospu? Matuni???
– Osnovno, Braco, osnovno!!! – vikala je mama.
Za taton je izašla mama, za mamon ja, a za menon baba i dida. Oni su išli s
nama samo do luke, da vide da smo se sretno ukrcali na brod. U momentu kad je
tribalo ić, kad je brod zatrubija, ja sam se čvrsto uvatila baki za nogu i nisan je tila
pustit. Tata me vuka i jedva me otrgnija, a baka je rekla:
– Ode bičva!
A dida:
– Pa šta dite mučite, za Gospu!!!? Ajde, Tisja, izdrži, a kad se vratiš, dide će ti
kupit po Maje za nagradu!
Ukrcali smo se, a ja san plakala tati na ramenu.
– Ajde, maši baki i didi, eno ti ih doli – reka mi je tata dok se brod odvaja od
kopna.
I ja san im mavala i oni su nama.
Kako bi to strašno prekooceansko putovanje brže prošlo, mama mi je dala ko‐
mad karte i olovku da se zabavin, a ja sam samo napisala onako kako malo dite od
šest godina može napisat, slova naopako, ali opet se dalo razumit. Na tom boku‐
niću karte koju i dan-danas moja mama čuva u albumu piše:
Došli smo na odredište. Isprid nas hotel, novi hotel Kaktus.

– Koja raskoš! – rekla je moja mama dok je isprid nje tata s već rastegnutin ru‐
kama nosija kufere.
– Ajmo ća, požurimo se, ne mogu više nosit! – ronza je nervozni nosač ubrza‐
vajući mamu u razgledavanju.
Ušli smo u hotelsku sobu, tata se itnija na krevet, a mama izašla na teracu:
– Jo pogleda! Jo lipote, ajme šta ćemo se naguštat i odmorit. Već mi nije žaj niti
dinara. Ajde, Tisja, javi se baki i didi da smo sretno stigli – razdragano je rekla
mama.
– Sunce moje, je li lipo tu? – čuja se iz telefona bakin glas, a iz pozadine:
– Neka joj ne daju pit ladne vode ako se oznojila, jel me čuješ, reci in, Nevenka.
Raspakiravanje je trajalo poduže, a onda smo otišli u obilazak otoka. Već toga
popodneva sve smo već bili obišli. Sutra ujutro nakon buđenja i jutarnje toalete
tata je reka:
– Amo ća! Uplatili smo i marendu!
– Čekaj, nismo krevete uredili! – zaustavi ga mama.
– Molim? Ana, jes ti normalna? To ti sobarica čini! – zabezeknija se tata.
– Pusti ti to. Šta će žena mislit o nama? Ajmo, sve na svoje misto. Začas poteg‐
nemo tri kreveta.
Tata bi se tada bija i prikrstija da je zna. Radi mira napravili smo krevete i otišli
na marendu. Sobu smo ostavili ka bombon. Sobarica se sto posto prikrstila.
Doli na marendi – švedski stol. To znači, reka mi je tata, da moš uzimat koliko
te volja. Mama je rekla da se uzme umjereno jer nismo seljaci, a Boga mi nismo ni
gladni. Međutim, tata se ražestija na mortadelu. To je najvolija, a mama to nikad
nije kupovala jer je mortadela otrov.
– Braco! – obratila mu se razgoračenih očiju: – Kalmaj!
Kalma je on i sam i svi smo morali bižat od najezde osa koje su nam zujale oko
glave i utapljale se u čašama. Poslin marende počeli smo se odmarat te uživat u li‐
potama šta smo uplatili.
Vidili smo jednoga konja na livadi i slikali se s njime. Pa smo se opet odmara‐
li... Onda smo se provali kupat, ali još je bilo ladno... Ajme, šta je bilo dosadno.
Nakon tri dana šta smo redili krevete u hotelu, mama je rekla:
– Znaš šta ću ti reć, Braco: iman ja ovo i doma! Marjan mi je dva koraka od
kuće. Amo mi doma.
– Ma di doma? Uplatili smo deset dana! – izbezumija se tata.
– Ajmo, Braco, ne mogu više. Evo, i mala je grintava.
Kad smo pakirali naša četri kufera za ić ća, bili smo sritniji nego kad smo triba‐
li putovat.
– Da nije ko uzeja šugaman od hotela, pa da nas posli zovu, da se crvenimo! –
upozoravala je mama.
– Nećemo, Ana, ne brini, ali mogla si prije nego odemo stakla malo oprat. Da
ostavimo dobar dojam, da čistačica kaže: “Ajme, koji su to krasni ljudi bili ode. A
šta je žena od onog novinara fina. A uredna, štaš govorit...”
– Samo ti zajebaji, Braco, ali zapamti šta će ti žena reć: sve se to gleda i ja oću
iza sebe ostavit lipo!
– Amo ća! – teglija je tata kufere dok su mu na vratu nabrekle žile od težine jer
je mama stvarno ovi put u borše stavila kamenje s plaže za uspomenu.
‒ I pogledajte dobro jesmo li sve izgasili! – cinično je doda na kraju našeg od‐
mora tata.
Vijest da dolazimo ozarila je mog didu ko Černobil, koji je baš na taj dan našeg
povratka eksplodira. On je tada pohita u Maje da mi kupi najnoviju igračku koja
je još vruća izašla iz tvornice, a baka se dala u kužinavanje za doček putnika. Mis‐
lila san da će pripremit moj najdraži kupus na mrsu, ali normalno da je napravila
juhu, leša mesa i šalšu jer je to ručak za vraćanje s puta.
– Evo ih, Žarko! – vikala je baka s terace kad nas je vidila di dolazimo i mavala
nan je kuhinjskon krpon.
‒ Vi nešto uranili, a? ‒ primijetija je did dok sam ja odmotavala dičju blagajnu.
– Ne mogu reć... Bilo nan je lipo. Ali šta će ti više od četri dana – opravdala se
mama.
– Ma dakud! – sritno će baka. – Ajmo jist. – Onda smo jili i pričali o Černobi‐
lu.
Did je bija zadovoljan šta su me “nepametni ćaća i mater” vratili u komadu i
šta mi propela nije okinila nogu, šta me sunčanica i grč nisu uvatili i šta nisan po‐
vratila jaje.
Dan poslin did je obznanija svima da on dite vodi danas na kupanje i da se dite
spremi. Išli smo na Bene. On je na sebi ima štofane gaće jer se on, naravski, ne
misli kupat. Ko je vidija penzionera da se kupa ili da jide čokoladu. Niko! Kad
smo stigli, did je sija do mora, skinija postole i stavija bičve u postole. Onda je za‐
vrnija nogavice od štofanih gaća i sta napuvavat brodić. Dušu je izbacija. Odma je
mora zapalit da se smiri. Posli je uvatija još force da mi napuše rukavice pa me
sija u brodić koji je prethodno veza konopon sebi za nogu. Kako bi se brodić sa
menom udaljija, on bi ga energično povuka svojon lila-bordo nogon.
– Tisja, reci ti svom didu, jel ti mater stavljala rukavice?
– Je, dide.
– A reci mi, šta ste jili?
– A šta ja znan, svega sa onog velikog stola. Moš koliko oš jist sa njega i niko ti
ništa neće reć.
– Dobro to... Jel to bilo lipo za jist? Nije to ka šta did kupi? A, jeli, reci didi!
– Je, dide, samo su nas ose svaki put tirale!
– OOOOOSE!!! Gospu in nepametnu! Moglo je bit svašta ‒ ludija je did i živčano
pripaljiva još jednu cigaretu.
– Dobro si prošla, sve mi je nešto govorilo: “Žarko, nešto će se desit!” I viš ti to,
ose! Ka da san zna! ‒ puva je did živčano. ‒ I da ti kažen, sve ti je to ona tvoja ne‐
pametna mater zakuvala.
A onda se zamislija i reka:
– Kad dođemo kući, da nisi slučajno kome rekla da san reka ovo za mater ti.
Jesi me razumila?!
– Jesan, dide.
ZEC
M oje najdraže godišnje doba bilo je proliće. I to zato šta je početkon četvrtog
miseca dolazija iz Zagreba kod svoje bake, a naše suside, Komšinice Vuke
moj najbolji prijatelj Anjo. Ja i Anjo imali smo puno toga zajedničkog: on nije dâ
da mu rižu nokte, a ja da mi peru kosu. Oboje smo bili vlasništvo svojih didova.
Moj did je Anjinog dida Jovu zva Jovo Naivac jer je plaka kad je dobija žensko
unuče, i to još od sina. Žarko i Jovo su zapravo bili rivali.
– Nevenka – žalija bi se dida baki – mene on stalno kopira! Jesan li ja maloj
kupija feratu, eto ti i njega sa feraton Anji! Evo, ti znaš da smo mi uveli košaricu, i
nije prošlo ni dva dana, eto ti i Jove s košaricom.
Naime, košarica je bila specifični način hranjenja unučadi. U nju bi stavljali
sendviče i na konopu je s prvog kata spuštali u dvor. To je moj did zva – animaci‐
ja diteta.
– Ne prikidaš ga u igri, a opet jide! – govorija bi did. Košarica se pokazala kao
neizbježna u svakodnevnoj ishrani.
Posli su to preuzeli i drugi, kao naprimjer Antin nono. Kod njega nije dugo
potrajalo jer je često s petog kata spušta jogurte, koji bi se iskrenili i istrilitali.
Ali najgora Jovina prepiska dogodila se jednog Uskrsa. Ja tada nisan znala da
se radi o Uskrsu kada mi je dide kupija ogromnog bilog kunca s crvenim očima.
Sićan ga se kako stoji na teraci, drži zeca za uši priko balkona i sav sritan viče
meni u dvor:
– Vidi šta ti je dide kupija! – dok se bidna beštija ritala zadnjim nogama.
Ja san brzinom svitlosti od uzbuđenja i sriće priletila skale i ušla u kuću. Tada
još nismo bili uveli Uskrs, a sad vidim, Boga mi, da smo ga i obilježavali. Šta oće
reć da smo bili napredni – avangarda! Sad se sićan da bi i pilića znala dobit u pro‐
liće, ali te godine kad je did donija kunca, valjda smo posebno slavili.
Kunac je dobija ime Gricko i bija je baš lip s onin velikin roza prozirnin ušima.
Odma se po susistvu raširija glas da je Žarko maloj kupija kunca. Bilo je zluradih
komentara, a posebno me razočarala Mila Paunović.
– Ona se ka učiteljica razumi u odgoj dice – govorila bi moja baka. Mila je, na‐
ime, komentirala da će me razmazit, a mene je taj zec toliko usrećija da ona to nije
mogla ni zamislit.
– Je, upravo to i oću, oću je razmazit, i šta sad. A njoj ne bi da ni kunca na od‐
goj. Reci joj da se ne miša u stvari šta nisu njezine. Nek ide vragu ona i njen aus‐
trougarski odgoj! – posla je Žarko.
– Ali, Žarko, cilu će kuću iskenjat. Ka da se ne sićaš miša Njonje koji se ugniz‐
dija iza frižidera i nije tija vanka – sitila se baka.
– Ka prvo, Nevenka, to nije bija miš. To je bija hrčak i pobiga je iz ćibe jer neko
nije zatvorija ćibu, a taj neko si bila ti. Šta ti misliš da ja ne znam kako je Kokolo
odletija? Samo nisan tija govorit ništa ditetu da te ne zamrzi – obazrivo će Žarko.
– Slušaj, Žarko, to sa Kokolon nije bilo namjerno! – odgovori baka.
– A pilića, ko je ugazija pilića? Aaaa? Reci, Nevenka!
– Vuka! I to slučajno. Nije ga vidila! – branila je baka komšinicu.
– Nema slučajno kad je Vuka u pitanju. Jovo je nju instruira! Posla ju je u svo‐
jin velikin papučama na kafu u tebe jer zašto bi moja imala pilića, a njihov Anjo
ne?
– Ama, Žarko, nije ga žena vidila! – pokušavala ga je uvjerit baka.
– To samo ti moš povirovat jer si naivna ko tri naivne. Ali ne da se Žarko, nije
tako lako Žarka zajebat. Naša Žarko istog pilića na pazaru, a mala se još nije bila
ni probudila.
– Dobro je, Žarko, sad lipo sidi i duboko udahni, moran ti nešto reć. Ali prvo
mi obećaj daš se ponit ka civiliziran čovik ka šta ti i jesi i da ćeš se držat iznad toga
jer, na kraju krajeva, to su gluposti...
– Ama govori, Nevenka, šta je bilo – prikine je did.
– Eno ti Jovo kupija dva zeca Anji!
– Štaaa, dva!!!??? – zgranuto će Žarko.
– Je, eno ih u dvoru. Izađi na teracu pa vidi – predloži mu baka.
– Je, Gospe mi, eno ih. Pa ima li taj čovik imalo ponosa?! Pa svi znaju da san ja
prvi kupija zeca. Mene bi bilo sramota. Nu, Nevenka, pogledaj šta su grubi. Crni i
sivi. Ne znaš koji je gadniji... – tješija se did.
– Je, Žarko, baš su gadni, naš Gricko je lipotan... – ponosno će baka.
– Znan, Nevenka, ali dvaaaa...! – didu je para iz ušiju izlazila.
– Iden ja malo u dvor...
– Žarko, nemoj me sramotit, siti se šta si obeća, budi iznad toga!
– Kad san ja tebe osramotija? – reka joj je did držeći Gricka ispod ruke pa se
okrenija i izaša.
– A kad nisi, Žarkica... – promrmljala je baka, koja je odma pohitala na teracu
da vidi obračun Jove i dida.
– Dobar dan, komšija! – dida će s ogromnim osmijehom na licu i s Grickom
pod pazuhom.
– O, Žarko, izveo i ti svog! – ponosni Jovo gleda je svoja dva kako trčkaraju.
– Vidin, ti kupija dva? – didu je pomalo rasta tlak, ali se kontrolira maksimal‐
no.
– Pa jeste, reko da ne budu nervozni, da su jedan drugom društvo – Jovo će le‐
žerno.
– Društvo, kažeš, pa evo ja se baš mislim oću li pustit ovog svog među ova tvo‐
ja dva. Nešto mi pare bolesni. Eno ti oni crni vas krmeljav... – nonšalantno je pri‐
mijetija did.
– Nema šta da budu bolesni, Žarko, to su pravi zečevi, nisu to kunci ko tvoj.
Kunac je za curice da se igraju, a pravi zečevi su za mog Anju.
– Ma šta mi kažeš!? – prosikta je did dok je pokušava smirit Gricka koji mu se
otima u ruci.
– Žarko, telefon te triba! – viknila je Nevenka s terace pokušavajući spričit in‐
cident.
Žarko se trzne, a Gricko se oslobodi iz njegovog čeličnog stiska.
– E, komšija, pobego ti, sad će prosto da se zarazi! – smija se Jovo.
Dida je bespomoćno sta i pogledom koji ubija strelja baku na teraci. A onda se
desilo nešto trijumfalno: naš Gricko je na oni način navalija na Jovine zečeve, za
koje se sad vidilo da su zečice.
– Onda, Jovane, moj jedan kontra tvoje dvi. Najebali ti zečevi! Normalno da se
šalin, neš se ti ljutit, jel tako? – tapša ga je did po ramenu.
– Ma nema problema, komšija, što da se ljutim... – Jovo je pokušava uvatit one
svoje dvi raspuštenice.
A onda je did uvatija našeg borca i diku da ga nosi doma. A kad je doša doma:
– A, Nevenka, sve si vidila! Pravda uvik pobjeđuje! – did je zadovoljno naliva
bićerin da se nagradi i počasti.
– Je, Žarko, je. Samo mi reci, kad će Gricko za Solin? Sve mi je izasra, ne mogu
više to trpit... – pita ga baka s rukama na kukovima.
– Opet ona, pa nek prvo popusti Jovo. A oni će prvi popustit jer imaju dva,
dakle duplo više kenjaju. Jooo... Sve joj moran crtat, kad si nepametna... – lupija
se did o čelo i objasnija Nevenki.
Č A Š A VODE
M oje cilo djetinjstvo prošlo je u dvoru i isprid kuće na ulici.

U dvoru je nama dici davala pit vode teta Zora Kukoč, a vanka na ulici
teta Anka iz kemijske čistione Galeb.
Teta Zora je stala u prizemlju s prozoron prema dvoru i ako si bija žedan, sta bi
ispod prozora i vika: – Teta Zoreeee, mogu dobit čašu vode?!!!
Čuja bi je iz daljine kako puni bokal vode i viče: – Dobiš šaku u glavu! – A
onda bi se dogegala i pružila ti vodu pa bi rekla: ‒ Pij, pij!!!
Katkad bi bija cili red zajapurene i znojne dice isprid prozora. Oni prvi bi iz
bokala najviše potega, a ostali bi počeli vikat i spuštat mu bokal: – Ej, ostavi i
nama!!!
Teta Zora je bila ko lik iz Smojina Malog mista, a tako je i govorila, čisti dalma‐
tinski. Njena dica su joj Vi davala. Stara škola je to bila.
Kad bi meni bija rođendan, kroz taj isti prozor provirila bi i dala mi smotuljak
para, a moja baka stala bi na teraci i gledala oću li reć fala.
U kantunu tete Zorinog prozora sidija bi njen muž Tonči. On je kontrolira
dicu u dvoru.
Kad bi vidija neke škovace, viknija bi: – Baci to u drugi dvor!
Mi dica smo taj drugi dvor tako napunili škovacama, samo bi pribacili priko
zida.
Barba Tonči nije malo puta izbjega da mu balun opali u glavu. Srića, upa bi mu
u pjat. A onda bi se dica razbižala i krivca nije bilo. Najčešća rečenica koju bi vika
bila je: – Ajde materi isprid prozora! – Ima je dvi opsesije. Prva je da ćemo zatrpat
gurlu i da će podrum poplavit, a druga da će otić automat od svitla na stubištu.
Kad je bila zima i noć, mi dica bi se pribacili u portun i kako bi se svitlo ugasi‐
lo, mi bi ga upalili. To ga je izluđivalo!
Kad bi bilo lito, bez najave, izbacija bi kroz mali prozor od banja tuš i zalija bi
koga je stiga. To je radija zbog prašine i da oladi zemlju.
Inače je bija drag i nismo ga se baš bojali. I sićan se, volija je pričat kako je dva-
tri dinara bilo puno u njegovo vrime i kako je to bilo kad je on bija dite.
E da se vratim na tetu Zoru, ona je ipak bila glavna – vode nam je davala. Ima‐
la je frizuru svezanu u punđu, a i ona je ka i moja baka imala gavran crnu pituru
na kosi. Katkad joj je kosa bila pola-pola. Pola bila, pola crna.
Sićan se da bi taj bokal iz kojeg smo pili zna malo davat na vino. Uf, to mi je
bilo najgore, ali žeđ je bila jača.
SLIKA
Kad bi nam dojadija dvor, išli bi na ulicu i u tete Anke u kemijsku čistionu pit
vodu.
Teta Anka je imala lice iz kojeg je zračila neka dobrota. Osmijeh joj je bija ne‐
kako posebno blag. Vjerojatno se zato neko dite prvi put odvažilo ić pitat čašu
vode u tete Anke. I tako je krenilo.
Teta Anka je sidila među kaputima od sedam do dva. Ona nije puno govorila,
pamtin samo osmijeh. Kad bi joj koji znojni s balunon ispod ruke doša, samo bi
se digla i dala mu vode.
Mi u familji nikad ništa nismo davali na kemijsko čišćenje, ali smo svi bili do‐
bri s teton Ankon. I naša Komšinica Vuka bila je dobra s teton Ankon, pa joj je
teta Anka jedanput poslala svog sina da joj popravi nešto u banju.
Sva dica iz dvora natiskala su se na vrata od Vukinog banja i gledala Bana iz
Daleke obale kako popravlja neke cijevi.
Posli je Vuka pitala moju baku: – Znaš li ti, Nevenka, da je od Anke sin neki
pjevač?
Eto, neko je uvik govorija da je najgore kad te žulja postola, a ne moš je skinit, i
kad se trpiš popišat. To nije istina – najgore je kad si dite, žedan i igraš se, pa mo‐
raš prikinit igru.
Zato teta Zora i teta Anka zaslužuju da ih se sitin. Bog in da pokoj.
KOM U N I ST IČ KO -
- KATOL IČ K I B OR
P ašćeš, Nevenka! Nevenka, pašćeš! – govorija je did baki, koja se onako teška
ljuljala na tabureu dok je skidala koltrine. Svaki se čas očekivalo da će tresnit i
polomit se, ali did je savjesno upozorava prekriženih ruku na leđima, očalama na
po nosa i Slobodnom isprid sebe. Baka je klimala na tabureu i ništa mu nije odgo‐
vorila, samo se okrenila i prostrilila ga pogledon.
To su, naime, bile pripreme za Novu godinu, najsvečaniji praznik posli mog
rođendana u nas.
Božić bi uredno ignorirali, mada je mama redovito kitila bor za Božić. Samo‐
inicijativno, bez podrške ostalih članova, vadila je zeleni pretpotopni kufer s bo‐
ron i balunima. Svi su činili fintu ko da ona briše prašinu, a ne da kiti kuću. Dak‐
le, izvadila bi taj naš borić koji je parija ka četka od zahoda i počela stavljat stakle‐
ne balune tako da su oni razbiveni išli otraga da se ne vide. Svićice, koje u pravilu
nisu radile, išle bi zadnje na bor.
A doli ispod bora sve: jezerce od stakla, ovce, magarci, krave i štalica. Kako bi
opravdala kićenje bora za Božić, mama je ipak napravila i jedan mali kompromis.
Naime, u štalicu je stavila figuricu Dida Mraza, a ovcama, magarcima i kravama
dodala keramičke pingvine. Tako da je naš bor bija, možemo reć, komunističko-
katolički bor.
Za na Badnjak moj bi did kupija najbolji komad mesa koji bi naša u mesara
Peše. To je bija njegov tihi protest protiv bora. Božić niko za ručkom nije spome‐
nija. Svi su mirno jili mesa i kumpira, a did bi reka:
– Boga mi, lip mi je komad Pešo da, jel tako? – Svi bi potvrdili kako je lip ko‐
mad Pešo da.
Nakon šta se natukla teletine, mama je išla slavit kat niže u Kukoča. Cila zgra‐
da odzvanjala je od “U sve vrime godišća”, a onda bi neki svjesni susid nazva mili‐
ciju. To nije bija moj did jer on opet ne bi utira mater svoje unuke u govna, mada
je smatra da je nepametna. Milicioner bi doša, upozorija, skinija kapu i sija za stol
s njima.
Dan poslin Božića moj did bi izaša iz banja uređen, namazan čičkovim uljem i
namirisan “boron”. Pogleda bi prema boru koji je tek sad primijetija i reka:
‒ Bor je puno lip!
Ka da mu je kamen pa sa srca jer je najgore prošlo bez većih incidenata. Mogli
smo mirno dočekat Novu godinu.
Sad je vrime da se vratim na moju baku koja se ginga na tabureu i skida koltri‐
ne. Naime, ona bi na Silvestrovo ginila, davala sve od sebe. Ignis mašina radila je
tuta forca.
– Oprala san tri mašine robe! – rekla bi.
Sarme su se krčkale, pa vrile po špaheru, mikser bi prigorija od upotrebe. Ku‐
hinjska krpa redovito bi joj se zapalila na plinu, pa bi baka, ko oni cirkusanti s va‐
trom, šibnila krpu u sudoper.
Iz male kužine izlazili bi londoneri i princes-krafne, koje je nosila u svoju spa‐
vaću sobu na kantunal da ih niko ne dira dok nije vrime. Ja sam lizala metlice od
miksera i velike plastične zdjele u kojima je pravila kremu. To mi je bilo najslađe.
Buuum!!! Učinila bi pećnica kad bi je baka prvi put upalila. Ali nije se tribalo
plašit jer je to zapravo normalno. Nakon buma u pećnicu se stavljala tuka s kum‐
pirima. Francuska salata već se ladila u frižideru.
Za to vrime ja bi didu već satrala da mi da poklon:
– A kaš mi dat?
– Nije još vrime! – govorija bi did.
– A šta si mi kupija?
– Vidit ćeš.
– Aj daj, kad te lipo molin.
– Ne budi tvrdoglava.
– A kad te molin.
– Aj dobro, čekaj da dovršin cigaretu, pa ću onda.
Parilo mi se da mu triba godinu dana da mu cigareta izgori. A onda bi se važno
diga sa stola i otiša u svoju spavaću sobu i tamo negdi iza bičava, di ga je sakrija,
izvadija dar. Šta je bila veća kutija, meni je bilo draže.
Ja san uvik znala šta će mi kupit jer sam o toj svojoj želji
SLIKA
počela pričat na vrime. Za jednu Novu godinu zaželila san Walkman. Toga
onda nije bilo za kupit u svaku butigu. Walkman je moj did iša svečano kupit u
Duty free shop. Sićan se, bija je u Lučici u Spinutu. Između šteka malbora i viski‐
ja, odma do fino pakovanih bombona u limenim kutijama sta je Walkman. I kad
je te Nove godine dovršija cigaretu, otiša je u spavaću, zavuka ruku iza bičava i iz‐
vadija walkman. Gušta je dok san odmotavala kartu, a ja bi mu govorila:
– Ma kako si zna, ajme, kako si zna da baš to oću?
– Eto, jesi sad mirna? – zadovoljno bi did.
– Jesan! Puno ti fala!
Baš sam bila sritna. Onda bi baka rekla:
– To ti je i od mene, da znaš. Brzo baku poljubi! – pokazala bi prston di ću je
poljubit.
Meni se uvik parilo da će se za Novu godinu nešto veliko dogodit, a uvik je bilo
sve isto. Nakon šta smo se ubili sarmama, tukon, francuskon i kolačima, digli bi se
od stola i išli gledat televiziju. Na samu pojavu Zvonka Špišića, kojeg je od milja
zva Spišalo, did bi spustija glavu i počeja češat tjeme. Jedva je čeka uključenje be‐
ogradskog studija i Cuneta Gojkovića. Srbi bi razvalili narodnjake. I oni su mu išli
na živce, ali nakon Spišala bili su super. Njega nije moga ni u štampu. Kad bi se
pojavila Lepa Brena, najveća zvizda naših naroda i narodnosti, moj did bi redovi‐
to pita:
‒ A koje ovo?
Ka, ne zna!? Jer, normalno, nije u redu da jedan intelektualno nadmoćni ko‐
munista zna za jednu pevaljku. On je volija samo slušat Mozarta dok je karta u
Hajduka.
Ja san tila bit Lepa Brena kad narasten. Ona je bila seksi bomba, kako ju je zva
moj tata, dok je susid Grizelj izjavija da više vridi but od njegove Jasne nego cila
Lepa Brena.
Inšoma, did je odbija znat ko je spomenuta Lepa. Njega su glad u svitu i kapi‐
talistička govna šta ne daju pšenicu gladnima, a pritiće in, više mučili od popravka
vodokotlića u našoj kući. Najvolija je politiku. Jo, da mu je bilo vladat i upravljat,
ma ga je bilo straj.
“Bum, Cile, bum” bila je moja omiljena pisma. Skakala san po bakinom kreve‐
tu i glumila Lepu Brenu.
– Dosta je bilo, ne skači! Otiće šušte! Neman ja para za kupit novi! – vikala je
baka dok me pokušavala uvatit.
A moj bi did kad bi se Lepa Brena pojavila i dalje začuđeno pita:
‒ A koje ova?
I da nastavim... Dakle, još smo isprid televizora i gledamo naizmjenično Za‐
greb pa Beograd. Baka bi najradije išla leć jer je primorena. Ali izdržat će do od‐
brojavanja. I napokon: 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1... SRETNA NOVA GODINA!!! Svi se lju‐
bimo, mene ljube pogotovo, i otvara se Bakarska vodica. Uliva se u posebne čaše
koje mogu i za sladoled i za šampanjac. Jedna je naciknuta, zato “triba pazit kako
se iz nje pije” – upozorava baka, koja će “samo malo Bakarske”, jer ona inače ne
voli vino. Tri minute posli otvaraju se ulazna vrata i prvi susidi Komšinica Vuka i
Jovo dolaze čestitat. Cmačemo se... Sve najbolje, zdravlja, ljubavi, sriće i para... I
idemo leć.
Kad bi se ja ujutro probudila, prvo bi se razočarala jer se ništa nije desilo. Sve
po starom, baka pije svoju gorku crnu kafu, puši i rješaje križaljku. Ali... Samo
malo... Did... Did sluša Walkman!?!? Moj did i zadnji krik tehnologije na ušima
drži – nespojivo!
Razvalija osmijeh, gušta! Misli da se ne čuje, a iz slušalica trešti:
“Da mi kupiš, Mile, suknjicu od svile!”
FIBRA
P rije nego šta ću krenit u prvi razred, dobili smo novi stan. Meni nikad nije
bilo jasno zašto se selimo, i šta nam fali ovde u bake i dide. Moji mama i tata
do tada su živili u maloj sobici od “sedam kvadrata”, volila je naglasit moja mama,
a ja sam bila u velikoj s bakon i didon. Imala san ja svoj krevet do njihovog, ali san
uvik spavala u sredini između bake i dida na brežuljku između dvi udubine koje
su oni učinili svojim tilima.
U maloj sobici mojih roditelja svaki detalj bija je pomno namišten, a najsmiš‐
nije su bile slike mog oca s lulom u kožnoj fotelji, a do njega aranžman suvog cvi‐
ća i nova Grunding portabl bila televizija. Parilo je da je u nekom otmjenom
ogromnom stanu, a on da je neki grof.
– To se zove ulipšavanje stvarnosti. Cili život ja ulipšavan stvarnost. Ne vidin
trenutka kad ću uć u novi stan – govorila je moja mama.
I to je dokazala kada je ostala spavat u novon stanu potpuno praznon, boreći se
protiv najezde gaštapana. Posli je godine svog života posvetila uređujući taj “novi”
stančić na
SLIKA
Vrhu Sućidra, puneći ga sitnicama do zadnjeg slobodnog centimetra. Sav taj
bidermajer moje mame i sve umjetnine i sav kristal otišli bi k vragu kad bi pogle‐
dali kroz prozor i vidili Vrh Sućidra.
Zadnji vidovi njenog oduševljenja novim stanom bili su razni datumi koje smo
počeli slavit, pa je radila tortu za prvi dan prolića... Zapravo, sve se obilježavalo.
Često je pituravala, vatala je žuta faza pa crvena.
– Baš mi je sad živnija ovi kantun! – govorila bi.
I stvarno, naš novi stan bija je sve, samo ne socijalistički. I ne da nije pripada
kvartu koji se zove Vrh Sućidra, nego nije pripada našoj SFRJ državi.
Ali mama je govorila:
– Imamo sve, i poštu, i Bobis, i postolara, i pazar. Sve mi je nadohvat ruke. Ja
sam prezadovoljna.
I bila je, bila je na svom. Prvi put na svom.
Mene su svako jutro prije posla vodili u bake i dida, di san i u školu išla. Tako
da bi ja cili dan provela u Spinutu, a tek navečer bi me vodili u novi stan na Vrh
Sućidra.
Relacija od Spinuta do Vrha Sućidra trajala je deset minuta vožnje našim Yu‐
gom 45, ali mom didi se to činilo ko da idemo na put. Ka da idemo na vrh svita, a
ne Sućidra, pa bi svaki dan kad bi išli ća reka:
– Obavezno se javite kad stignete! Da se ne mislin.
I mi bi se odma javili da je sve u redu. Poslin Dnevnika nama bi obavezno za‐
zvonija naš crveni Iskra telefon:
– Alo, Žarko je! Slušajte, bilo je na prognozi da će sutra bura i neka se dite do‐
bro obuče!
– Dobro, oće, obuć će se! – reka bi onaj koji je diga slušalicu. I dobro bi me
obukli, često tako da sam bila gotovo nepokretna. A kad bi ujutro puvalo, tata je
vika sav iznerviran:
– Zatvori usta!
Onda bi došli u Spinut, a tamo uvik ista scena, baka za stolom rješava križalj‐
ku, a did upravo iz pekare nosi masne krafne, u koje bi posli dodava, odnosno na‐
dopunjava masla i marmelade, “da budu kripnije”.
Uza sve to blindiranje robom i kripnu ishranu ja bi, ne znan kako, dobila fibru.
Fibra bi me počela vatat već ujutro.
– Nevenka, meni se čini da će mala zafibrat. Cakle joj se oči... – prvi bi primije‐
tija did.
– Ajde, bona, Žarko, ne umišljaj! – baka bi prvo negirala.
– Nevenka, toplomjer! – viknija bi did.
– Evo, Žarko, al vidit ćeš da nema fibru!
I onda bi meni ispod pazuha stavija toplomjer. I kad toplomjer ništa ne bi po‐
kaza, reka bi:
– Aj ponovo, nisi dobro držala... ‒ I onda bi ponovo:
– Aha, evo ga, 36 s pet! Raste!
Lega bi me na kauč i upalija veliku televiziju jer je bolest u pitanju. Inače, veli‐
ka se palila tek u sedam i po, kad počinje Dnevnik. Moj did bija je toliko iznervi‐
ran da bi se ja osjećala krivom za fibru: ko da njemu činin nešto nažao.
Potom bi uslijedilo traženje krivca di se mala razbolila.
– U mene nije sigurno. Nevenka, u njih gori je uvatila. Tako je zva moje rodite‐
lje: oni gori!
– Kad je sve to nepametno. Znan šta je: prala se kosa! Triba proć 15 sati od
pranja da se stvori zaštitna masnoća, kora takozvana. I ne bi Bog... Govorija ti,
Žarko, ne govorija...
Uspuva bi se oko mene pa bi me pita:
– A šta bi ti jila?? Šta bi ti da ti dide kupi?!
Ja bi mu rekla sve šta san najviše volila – pršuta i francuske.
On bi se odma obuka i otiša u samoposlugu.
– Di će, Žarko, s fibron jist pršut i francusku!? – vrtila je baka glavon.
– Nevenka, neka jide šta oće, samo neka jide – reka bi joj nervozno s rukama
iznad glave.
Kad bi mene tako uvatila neka viroza, nije bilo govora o tome da me vode gori
u novi stan na Vrh Sućidra. Jer uz njih gori, nepametne, stvar se mogla znatno za‐
komplicirat. I tako bija ostala spavat kod bake i dida.
To je bila zapravo prava tortura. Svako pet minuta pipa bi mi čelo i tabane, a
onda bi stavija ruke na kukove, gleda u mene, vrtija glavon i puva. Došlo bi mi za‐
kašljat. Sa strajen bi zakašljala, a on bi odma skočija:
– Aha, evo ga, pluća. Biće dobro ako nije upala...
Zatim je slidija telefonski razgovor s doktoron Veljkom, koji je uvik pripisiva
isti dekot – koromač. Ali jednom je ta moja viroza znatno poljuljala brak moje
bake i dida. Did se duboko razočara u baku. Evo ovako je to bilo...
Predvečerje meni pala fibra i “šta ćeš da ti dide kupi?” ‒ “pršuta i francuske”... I
najilo se dite ka za Novu godinu.
– Oš joj dat malo šampanje da zalije? – pitala je baka cinično dida.
– Ajde, Nevenka, muči, šta ti znaš! – odbrusi joj did, sritan šta se dite dobro
“naždropalo”.
A kad je dite počelo fibru dobivat, mišanca od pršuta i francuske polako se po‐
čela bunit u drobu.
– Bako, povratit ću! – rekla san joj.
– Ma nećeš, to ti se samo čini. – Nikad mi nije virovala.
– Oću kad ti kažen, daj mi kajin! – uvjeravala sam je. Ma kakvi, nije mi virova‐
la...
I ispovraćan se ja po tapetu. A čuvena rečenica koju će izgovorit baka izbacila
je didu iz takta:
– Ne po tapetu! – viknila je.
– Nevenkaaaaa!!! – urla je did, upravo probuđen, u dugin mudantama s ruka‐
ma iznad glave dok mu je kosa ko u nekog pomahnitalog pjesnika stršala na sve
strane.
– Neka povraća po čemu god oče! – poludija je.
Nevjerojatno, ona u tako dramatičnom trenutku o tapetu brine. Did je bija iz‐
van sebe. A kad je dodala: – Na kemijsko ga triba nosit – ne smin ni reć šta je čini‐
ja:
– Zapalit ću ga! – vika je.
– Zapali, ja san ionako spremila pare za kupit novi! – mirno je rekla baka.
I ajde, nakon par dana, malo-pomalo, situacija se smirila, mada je baka takti‐
kon šutnje i šmrcanja nabivala didi grižnju savjesti. Tapet je bija dobro upropa‐
šten od francuske i pršuta, ali kako je rekla moja baka – spremila je pare za kupit
novi.
– Dobro, Nevenka, di su ti pare za novi tapet?! – prikinija je did šutnju.
– Ne brini, na sigurnom! – i kad je to rekla, zamisli se i skoči ko oparena.
– Ajme meni, jadna ti san, ajme meni... – nestala je baka u spavaćoj sobi. Gura‐
la je kantunal, a kad iza kantunala pare.
– Ajme meni, jadna ti san! Dođe mi da se ubijen! – vikala je.
– Šta je, Nevenka, Gospe ti, šta ti se desilo, govori? – vika je did.
– Evo šta mi se desilo... – i pokaže baka plik titovki...
I sve bi bilo u redu da su titovke vridile. Prošlo je misec dana od kad ih se tri‐
balo zaminit...
– Neka ti, to ti je za ono “ne po tapetu”! Nije mi te žaj ni ovoliko! – pokaziva je
dida prstima koliko mu je nije žaj.
Baka je ostala bez teksta. Opet je uvela šmrcanje i šutnju. Samo je stolić u tine‐
lu namistila tako da pokrije maću od pršuta i francuske.
CEPTER TEĆE
S vaka domaćica osamdesetih godina koja je držala do sebe tribala je imat bun‐
du i cepter teče.
Moja mater je imala bundu, al teče je tribalo čekat po godinu dana od uplate.
Naručili smo sve – Baron garnituru, limene šalice za kavu koje čuvaju toplinu,
nože i doživotne teče.
U međuvremenu ja sam mislila da smo gotovi jer je baka kuvala u kanceroge‐
nim emajl tećama. Kako smo priživili dok smo sustavno trovani... to sam Bog zna.
Da bi vrime dok čekamo spasonosne teče brže prošlo, kratili smo ga cepter
prezentacijama. Posli svake prezentacije domaćicu bi se darivalo poklonom, šta je
moju mater najviše ražestilo.
Dakle tata bi doveza publiku i iša bi leć, ubit oko dok to traje.
U sastavu su bile baka, teta Tajda i druga baka... Tajda je bila jedina uzdanica
da će kupit teću, a ovo ostalo je bilo da popuni.
Mojoj materi je u pravilu bilo žaj ove šta je došla prezentirati, pa je cvrkutala,
nagovarala, falila cepter. – To ti je vječno, nemaš se šta mislit. – Ženu smo primili
ko da nam je rod rođeni. Uz popratne sadržaje ka šta je mala zakuska tražili smo
koga ona zna, a da ga znamo i mi.
Zemljo, otvori se kad se ženi zalipilo jaje na tavu na kojoj se ništa ne lipi.
– To je do ovog mog đavlijeg špahera, odnija ga lipi đava. Grijači ne valjaju.
Nije to do vas. Nemojte se mislit.
– Pa kako, ja ne znam, ovo mi se nikad nije desilo – prezentatorica je bila na
fleke.
Onda je krenilo kuvanje na pari, ka ne triba ulje. Moj sinko, kad je krenilo di‐
mit.
A i to nije bilo do nje, nego do nas.
Nakon prezentacije zavlada je neugodan muk jer je tada žena šta prezentira iz‐
vadila papire za naručit. Počele su kašljucat, gledat po plafonu, u prazno. Mater se
počela priznojavat. Žaj joj žene. Tribala je na četvrti kat sve to donit i sad da joj
niko ne kupi. Oči su bile uprte u Tajdu... iiiiiiiiii... iiiii oće li kupit... iiiiiiii kupit
će... Svima je pa kamen sa srca. Sad su sve vesele.
Mater je dobila poklon, tatu smo probudili, popija je kafu i razveza sve doma.
A cepter živi vječno.
STOJ
M oram priznat da nisan bila neko spretno dite. A to je zato šta mi nikad ni‐
šta nisu puštali. Upalit televiziju? Ne daj Bože! Približit se štekeru, naginjat
se priko prozora, trčat, hodat, sidit... Sve je bilo strašno opasno.
Kad je došlo vrime od puškoćepa, moj je did za stolon u kužini konstruira do‐
tad neviđenu verziju tog oružja. Štipunica je bila krokodilska, drvo široko, laštik
ukraden iz bakine bagatice... A štaš govorit – vrhunski! Za to vrime konkurencija
je u stanu do nas pripremala odmazdu. Jovo je Anji gradija turbopuškoćep. Me‐
đutim, naravno da je postojala caka. Puškoćep je opasan i nije za dicu. I šta će moj
did Žarko? Izmislit metke od papira!
Jednog dana kad je izaša na teracu koja gleda na dvor, zada mi je ogromnu du‐
ševnu bol.
– Eno Tisjin dida! – reka je moj prijatelj Moris, i svi su se stali smijat. Ja san ga
samo molećivo gledala odozdala.
– Nu! Vamo gledaj! Uzme se pinku karte... Vedrane, neću dva puta govorit!
Prisalomimo jedanput, dvaput, tri... I evo ga. Metak samo taki... Leti isto ka i čep.
Bilo mi je “zemljo, otvori se”. Svi su se kesili i niko nije primijenija novu muni‐
ciju.
A onda – bicikla. Biciklu su mi ujedinjenin snagama kupili teta Dina i did. Zvala
se “berne X”. Plava. S onin gumama za u brdo.
Kako niko nema! Dočekala me jedno jutro naslonjena na ormar. Kraj volana je
sta did, a kraj sica Dina. Kad san ih sve izljubila, did mi je spustija ili, kako bi on
kaza, spušta sic na najmanju razinu. Ja san sila, a on me malo provoza po tinelu.
Kad san pedalon uvatila koltrinu, baka nas je izbacila da vježbamo vanka. Ruko‐
metno igralište na Gusara bilo je idealno za poligon. Dogurali bi biciklu do tamo.
Ja san vozila ukrug...
– Uspori! – viknija bi did s vrimena na vrime.
Ili:
– Jel ti dosta? Oćemo ić ća?
Nikad nisan vozila nigdi drugdi nego na tom igralištu. Auta!!! Korniži!!! Pro‐
valije, strmine... Sve je to pritilo! S vrimena na vrime did je biciklu parkira u svoju
spavaću sobu iza ormara. Da mu je uvik na oku!
Eto tako se razvijala moja motorika. Tata je, doduše, zna s menon igrat na te‐
nis.
– Ima, ima mala mota! – dobaciva je mami dok sanja tražila balun negdi u
grmlju.
– Srca ti Isusova! – govorija je sebi ubradu dok san ja tražila balunčić koji mi je
po dvistapeti put uteka.
Rošule! Rošule su eliminirane odma jer san u iston momentu opalila na guzicu
i još je auto iša prema meni.
I ka šećer na kraju dolazi tjelesni odgoj u školi. Danima nisan mogla oka sklo‐
pit. Mučija me stoj na rukama. Ma kako ću ja to ovako vižljava? Normalno da did
to nije smija saznat, a tribalo je uvježbat. S bakon san se zatvorila u malu sobicu.
Baki isto nije bilo svejedno jer ću zid flekat! Nakon nekog vrimena didu je postalo
sumnjivo šta mi tamo radimo. Naglo je otvorija vrata i ugleda mene, samo mene
naopako. Prvo je osta, nije zna šta će, pa je samo pogleda baku:
– Nevenka, jes ti pomanitala? Jes ti odlučila ubit dite? Oš da slomi kičmu ili
dobije izljev krvi u mozak?
– Ali, Žarko, to joj je domaći rad!
– Jeben in program, da in jeben! – vika je did i drža se za glavu.
– Koja joj je to iz tjelesnog?
– E da ti ne bi rekla, pa da ideš uredovati – rekla san mu onako zaškarpunjena
od treninga.
– Majku in njihovu! Kad koje dite slomi kičmu, šta će onda? Jel to u progra‐
mu? Za kad ti je to?
– Za danas.
– Ne tribaš ić u školu.
– Onda ću tribat za drugi put. Na isto mi dođe. – Did je prvi put osjetija ne‐
moć.
P U TOVA N J E G A L E B OM
V ijest da je moj tata ka novinar pozvan na putovanje Galebom u Odessu uz‐

drmala je našu familiju. Najvažnije – nije ima šta za obuć. Kupilo se sve
novo, nije se štedilo.
Na dan odlaska u kući je vladala strka i nervoza dok se tata pra u banju.
– Di je četka za robu, odnija je đava di san je stavila.
– Smiri se, Ana, ima vrimena – smirivala je baka situaciju dok je dida sidija i
pušija u kantunu zadovoljno. Sin mu na Galeba ide... Cili se od ponosa napuva.
Onda je tata izaša iz banja opran, a njih dvi za njim.
– Ponesi ti i ovi džemper – puvat će.
– Jesi uzeja šta za ispod... – izmjenjivale su se.
A onda se tata počešlja nastranu, uzeja boršu, duboko uzdahnija i reka:
– Eto iden ja pomalo.
Mama ga je stala cmakat, baka ga je zagrlila, a dida mu je znakovito stisa ruku
onako muški bez riči i potapša ga po ramenu.
Zadnje je diga mene i reka mi da budem dobra.
Onda je izaša kroz vrata. Svi su se kolektivno zaletili na teracu da mu mašu.
Kad je izaša iz portuna, okrenija se, mahnija i zamaka iza kantuna.
Svi su uzdahnili i pomalo ušli u kuću. Muk je zavlada.
– Snać će se on – prekinija je dida šutnju. – Tako san i ja kad san bija njegovih
godina.
I pomalo se atmosfera opuštala, skuvala se kafa, upalila televizija. Baka je uzela
plest, mama je prala banj, a dida se sprema da će na karte.
I did da će stavit kapu i uvatit za kvaku, kad s druge strane neko otvara vrata
od kuće.
– Bracooo!!!! – zaurlika je did. A onda su se i njih dvi sjatile u hodnik.
‒ Šta je bilo!!! Šta je bilooo, govori!!!
– A šta je bilo – puva je tata.
– Šta je bilo!!!!!!! – mami su ispale i oči i žile na vratu.
– Dobija san sobu ispod, kraj makinje, kraj motora. Pa nisan lud, zagušljivo. I
čuja san da je tuširanje ujutro šmrkom na palubi. Ma da ne bi.
– Ti nisi normalan – pripaljiva je did cigaretu. – Jebemu mater akos ti norma‐
lan – i sta se vatat za glavu.
Baka je namočila krpu, stavila je na glavu i legla na kauč.
Mama je rekla – A da se ti vratiš?
– Ne mogu, išli su ća.
– Plivaj za njima – kroz zube je sikta did.
‒ I šta ćemo sad? – pitala je mama.
– Ništa – reka je tata nonšalantno. – Gledat ćemo Live Aid!
P OP
M omčilo Popadić Pop bija je naš susid, kuća priko puta ili, da pojasnin, pri‐
ko puta pijanaca koji su sidili na zidiću do trafike. Njegova pojava za moje
dičje oko i nije bila najugodnija, pinku me bilo straj. Visok, s očalima i kuštravon
ricaston koson i lulon u ustima. On bi ujutro otiša, a vratija bi se navečer, koji put
pinku poškropljen, s otvorenon boršon na ramenu svojoj Tonki koja nije znala
reć ni cvrčak ni more. Kad se njega sićan, tri mi stvari padnu na pamet.
Prva je ta da bi mi uvik nešto donija s putovanja. To mi je bilo najslađe jer toga
u nas nije bilo za kupit. Da je bilo, did bi mi odavno kupija. Ne sićan se di je otiša
kad mi je donija čašu s natpison “Coca-Cola” i takujin na kojem je isto pisalo
“Coca-Cola” i još mi je unutra tutnija malo para. Ako bi mi kogod da jednu crve‐
nu na rudara, ja bi je odma zaminila za puno sivih jer mi se tako parilo da iman
para koliko oćeš. Sve san to stivavala u bakin kantunal. A kad sam dobila “Coca-
Cola” takujin, sve san pribacila u njega. Bija je debel.
Jedno popodne mama me vodila u kino Zlatna vrata da idemo gledat Tarzana.
Ponila san sa sobon cilo svoje bogatstvo. Kad je film završija – nema takujina!?
Kino se ispraznilo, mama i čovik šta radi u kinu gledali su ispod sidalica, a ja san
plakala. Ima bit da mi ga je ukralo. Cilu moju ušteđevinu i najlipši takujin koji san
vidila u životu mi je odnilo...
– Ruka mu se osušila! – rekla je moja baka.
Did mi je posli napunija novi takujin, ali to nije bilo to jer nije pisalo “Coca-
Cola”, nego “Fructal”.
Druga stvar koje se sićan desila se na parkiralištu kraj Hajdukovog igrališta.
Mama i ja krenile smo skockane u grad, u šetnju. Prema nama je tetura Pop. Bija
je dobro popija.
– Pozdravi barba Popa! – rekla je moja mama s ogromnin osmijehon.
– Da bi ga tebi barba Pop! – obrati se barba Pop mojoj zgroženoj mami.
– Idemo mi u šetnju! – živčano me povukla mama, a Pop nastavi treso svoju
putanju kući.
– Sram ga bilo! Aaaaaa... Reću ja ovo Braci! – vukla me nervozno kroz grad.
Kad smo došle doma, odma je sve rekla Braci, odnosno mom tati, koji se odma
uputija na informativni razgovor s Popon.
– Šta ti je reka? – pitala je mama tatu, koji još nije bija ni zatvorija vrata od
kuće.
– Prvo, ne sića se! A drugo, reka je da neće više.
‒ I to je sve?! Pa jesi ti njemu reka šta je on meni reka?! ‒ razočarano će mama.
– Jesan, i to ti je to.
– A dobro! – pomireno je rekla mama.
Treći događaj bija je vrlo riskantan, čak upitan i politički nekorektan. Sad se ne
mogu sitit je li bija Božić ili Uskrs. Znan da je bila noć i da smo već bili zaključali
vrata. Inače, priko dana vrata se nikad nisu zaključavala. Svak je sidija na svom
mistu, baka u svojoj prvoj fotelji, kad neko kuca na vrata. Ne zvoni, kuca! Dva
puta, stanka, pa još jednom kucne. Ko lozinku da otkucava...
– Ko je sad u ovu uru? – iznenađena je bila baka.
– Ko je? – viknija je tata.
– Ja san – tihi glas odgovori.
– Ko je??? – vikne tata ponovo.
– Moša Pijade! – ispod glasa čulo se s druge strane vrata.
Onda ga je tata pripozna i otvorija. A isprid vrata u mraku stoji kuštravi Pop i
drži u ruci šljem od JNA pun fritula.
Tata se sta cipat od smija i dilit fritule po kući. Dida je reka da je to nekorekt‐
no.
Nažalost, sićan se i četvrtog događaja. Pop je već bija bolestan od nekog prok‐
letog tumora. Ima je glavu zamotanu u zavoje. Vidila bi ga kako se vraća, ali ovi
put s Tonkon pod ruku i bez borše. Kad su mu skinili zavoje, Tonka je bila sritna,
bilo mu je bolje.
Umra je nekoliko dana posli.
IG N I S
M oj dide volija je popravljat. A najvolija je popravljat radija. Tako je jedno

cilo popodne s očalima na po nosa popravlja mali radio za stolon u kužini.
Ciloga ga je razmontira. Ustvrdija bi da ima i viška dijelova, da su oni u tvornici
nepametni.
– Aha, evo ga. Da vidimo...
I bum! – nestalo je struje u ciloj kući.
– Ma čekaj, ne razumin... Ovo nije do mene. Ajde vidi, Nevenka, ima li struje
vanka.
– Ima, Žarko. Biće da si izazva kratki spoj.
– Ma nemoguće. To je neka slučajnost.
Tog popodneva dida je kupija novi radio. Ali nešto šta je bilo nezamjenjivo u
našoj kući bila je čuvena mašina za pranje robe marke Ignis. To nije bila obična
mašina, to je bila mašina s dušon. Naime, kad bi je baka upalila, točno se znalo
kad će se “popišat”. Oko centrifuge obavezno bi pustila. Baka bi unaprid stavila
posebne šugamane ispod nje da je preduhitri. Ignis je također znala učinit đir po
banju. E, to bi baku zabrinulo, pa bi znala reć:
– Ajme, šta joj je??
Kad bi se tako nešto desilo, onda bi zvali Mirona. Miron je bija umirovljeni
vojni pilot iz Vojvodine. Bija je ogroman, sid, vozija je varburga i volija je popit
rakijicu. Pošto je bija pilot, koji je zna oko aviona, di neće znat oko mašine. Ali,
opet, to je bila naša ignisica, tako da smo majstora Mirona najprije ponudili s dvi-
tri rakijice da veselije i u većem zanosu pristupi mašini. Kad bi zadnju popija, Mi‐
ron bi se nekako teško diga od stola i ko da ide u operacijsku salu, a ne u banj, pa
bi reka:
– Ajmo vidit o čemu se radi.
Baka i did bi se nagurali na vrata od banja i gledali u Mirona, koji je pregledava
ignisicu:
– Šta ti se čini? – pita bi did.
Ali zamišljeni Miron, da dâ na važnosti, ne bi odma odgovorija, nego bi čeka
da ga did opet pita.
– Ima li pomoći?
– A napravit ćemo nešto, samo polako.
Kako je vrime išlo, baka bi otišla kuvat i ostavila bi dida i Mirona u banju. I did
je stavija očale, pošto je i on tehničke struke. S vremenom i boca rakije priselila se
u banj. Bilo je oko dvi ure kad je baka došla u posjetu znanstvenicima.
– Oće li to? – gledala ih je popriko zbog koncentracije alkoholnih para u malon
prostoru.
– Nema ništa na prišu – ljulja se ogromni Miron.
– Nevenka, molin te, zar ne vidiš, hik, da radimo... – s uzdignutin prston kons‐
tatira je did.
– Dobro je, samo malo otvorite prozor.
Nakon sat vrimena did i Miron izašli su zagrljeni iz banja, a Miron je reka baki:
– Slušaj, Nevenka, to šta ignisica malo prošeta po banju, nemoj da te uznemi‐
rava, to ti je normalno.
– Ajde, baš ti fala, moj Miron. A reci, koliko sam dužna?
– A ništa... Evo ko tebi...
– Evo ti i pride pa popij nešto i puno ti fala! – rekla je zadovoljna baka zatvara‐
jući novčanik.
DRU G A R IC A
G O SP O ĐA BA KA
B ako, daj mi vode!

– Kako se ono kaže, Tisja?
– Bako, molin te, daj mi čašu vode!
– E tako ši, tako već može.
Moja je baka bila fina i nježna, a najviše je volila reć:
– Moj Žarko meni nikad nije reka grubu rič.
Ona je navečer okrenuta na bok na svojoj strani kreveta čitala ljubiće. I nikad
nije pričala kako ih voli, i nikad nije pričala o ljubavi. Činilo mi se ko da se srami.
Najslavniji njeni trenuci bili su na vatrogasnim zabavama, di se ona digla ple‐
sat bez obzira na to šta did nije tija maknit, i to kako je “jedan š njome plesa i ple‐
sa”... A dida je, ka, umira od ljubomore.
Ima i jedna priča kojon je didi dizala cijenu. Izmislila ju je sto posto! Naime,
neka se zgodna tajnica, ka, zainteresirala za didu na njegovon radnon mistu, iako
je moga didu samo ideologija mogla uzbudit.
– Ja sam primijetila da se nešto događa... – pričala je baka tu svoju bračnu trza‐
vicu.
‒ I samo san mu rekla: Žaaarko!!! S kažiprstom u zraku.
Ta se priča pričala u momentima stroge povjerljivosti kad je i moja baka tribala
nešto slasno ispričat, pa je to iskonstruirala, a time i davala do znanja svima kako
je njen Žarko poželjan i da je uvatila dobru partiju. Ona, naravno, nikad nikog
nije poželila više od Žarka, pa ni Gregori Peka.
– Meni je najzgodniji bija Gregori Pek dok mi se u jednom filmu nije zgadija –
govorila bi.
Volila se i uredit, a ništa nije imala i ništa sebi nije kupovala.
– Eeee, kad sam ja živila... – volila je reć.
A kad bi to rekla, činilo bi mi se ko da nikad nije ni živila. Ko da nikad nigdi
nije ni bila. Ali ajde joj to reci ako smiš. Ne, ona je “živila”, ma šta joj to značilo.
Jednon je prilikon našla sebi neke jeftine postole boje “bila kafa”. Kupila je dva
para pa je jedne opiturala u crno. Bila je ponosna na to kako se tog uopće sitila. A
postole su joj tribale jedino do Buka, omiljene butige moje bake: to je zapravo bija
otpad di bi kupovala restlove materijala i vune. Ona i Komšinica Vuka tako bi za‐
jedno krenule u šoping. A nije joj to tribalo... To je bilo jače od nje.
Ja ne znam je li ikad išta poželila, za čim je čeznila. Ponekad mi se činilo za
svim, a ponekad za ničim.
Naša susida koja je bila frizerka i kojoj nikad nisam saznala ime, jer smo je svi
zvali Frizerka, često bi se spuštala tri kata niže da mojoj baki učini frizuru. Nikad
mi nije bilo jasno zašto ne ode u neki frizerski salon, nego se sva ta operacija mo‐
rala odvijati za našin kuhinjskin stolon. I uvik je to bila ista crna trajna.
Ta je frizura jedino šta je za sebe radila i tako ju je ponosno pokazivala ka da
na glavi ima krunu. Prominila bi i izraz lica, nekako bi istezala vrat, a ja bi joj uvik
rekla kako puno, puno lipo izgleda i da je sad druga žena.
Jednom je meni otišla na primanje u školu. Obukla je najlipše šta ima. Sićan je
se ko sad da je vidim kako mi maše uzbuđeno sa školskog hodnika. Imala je svoju
crnu trajnu, čak se i našminkala.
Ne znan odakle joj šminka, vjerojatno je to bila neka mamina stara šminka.
Imala je tanke usne, ali to je bilo zato “jer joj je dentjera pojila usne”. Ispod prsiju
je držala veliku boršu, isto maminu, na koju je mama zaboravila ili joj ju je dala.
Posli kad smo došli doma, pitala me:
– Jel ti ko šta reka za baku?
Meni niko ništa nije reka, ali sam joj rekla:
– Je, rekla mi je ona iz matematike! – jer je u nje i išla zbog te moje proklete
matematike. Rekla je: “Koja gospođa ti je baka!”
Tu bi je pogodila u dušu. Volila je da je gospođa. Stala bi tako uređena isprid
ogledala i rekla sama sebi:
– Vidi gospođe!
A bila je drugarica.
Moj did je puno volija moju baku, ali to nikad nije pokaza na klasičan način.
Nikad joj ništa nije kupova, nikad je nije poljubija isprid nas, nikad je nije kom‐
plimentava, reka joj da je lipa. Jednom sam ga nagovorila da joj ode za Dan žena
kupit cviće. Vratija se s pazara s macon crvenih karanfila.
– Nu, Nevenka, koliko san ih kupija, i to jeftino! – to je reka prilikom uručenja.
Njoj je opet bilo drago bez obzira na to šta ih je zamota ka pečenog janjca.
Ali jednog dana nešto se strašno dogodilo. Bilo je negdi sedan i po, a meni je
škola bila u osan, i nisan imala vodene boje! A baka je tribala kupit te vodene
boje! A nije!
Ona je zaboravila kupit vodene boje! Strašno, šta će reć drugarica Rosana Mo‐
rić kad vidi da nemam pribor!? Rasplakala sam se u trenu, a moj dida, kojen san ja
bila centar svita, navali na baku:
– Nevenka, boje, di su boje, Gospe ti blažene?!
– Ajme, Žarko, ja sam mislila... – kaže baka uznemireno.
– Ma, šta si mislila!? – raspali pomahnitali Žarko oblačeći svoj takozvani man‐
tel.
– Mislit i srat nije isto! – zaključija je did i izletija kroz vrata u paničnoj potjeri
za vodenim bojama.
A baka, ostala onako bez teksta. Propala je njena čuvena izjava:
– Meni moj Žarko nikad nije reka grubu rič! ‒ I to prid svjedocima!
Odšutila je cili dan. Heklala je brzinon munje.
Poslin, za vrime jedne od jutarnjih kava, čula sam je kako Mili Paunović govo‐
ri:
– Znaš, Mila, meni moj Žarko nikad nije reka grubu rič!
FA Ž OL
O vo će bit jedna kratka priča o tome kako me moj did osramotija. Sramotija
je on mene stalno, ali nikad ko ovi put.
Prvo moran spomenit da me je redovno vodija u školu, koja je bila sto metara
udaljena od naše kuće. Ceste za prić nije bilo, ali je zato bija jedan opasan volat is‐
pod kojega su sidili pijanci. Uvik san se pitala zašto pijanci side uvik tu u polu‐
mraku na šporkin i ispišanin sidalicama kad in je park blizu. Ja i did bi prošli kroz
taj volat, a onda bi ja njemu rekla:
– Aj ti sad. Mogu ja dalje sama!
A to dalje bija je ulaz u školu. Did bi osta na mistu i gleda mene kako odlazin,
sve dok se ne bi uvjerija da san ušla u školu. Često bi vidija da san zaboravila knji‐
gu, pa bi mi je donija u razred. A vidit didu kako kuca na vrata učionice i govori
“Drugarice Rosana, mala je zaboravila Dobro jutro, pa san donija” bila je užasna
sramota.
Kad je padala kiša, obavezno me čeka isprid škole. Onda bi mi uzeja boršu da
meni kičma ne pati, a ja bi išla isprid njega ka da nismo zajedno.
Naravno da su mi se dica rugala i govorila mi:
– Tisja, eno ti dida nosi patike za tjelesni.
Ili:
– Tisja, eno ti dida doša po tebe. – Govorila sam mu:
– Dide, rugaju mi se! Nisan ja više mala da ti moraš svaki dan dolazit po
mene...
– Dobro je, ajde... – reka bi did i nastavija čitat novine.
– Bako, reci mu, ja san četvrti razred i po nikoga ne dolazi niko u školu. Molin
te, reci mu neka ne dolazi po mene. Svi mi se smiju! – višala sam se baki o traver‐
šu.
– A nemoj tako, oli Nila ne ide po Lovru? – davala je baka drugi primjer.
Nila je bila none mog rođaka Lovre. Ona je bila pet puta gora od dide, samo šta
to Lovri nije smetalo. Na svaki veliki odmor ona je Lovri nosila kakao u termosi‐
cu. Stali bi negdi sa strane da ih dica koja jurcaju po dvoru ne smetaju, a onda bi
se izvadila boca kakaa i kiflići, koje bi on s gušton tra. Kad bi zvonilo, obrisala bi
se malome čunka i zadovoljna none išla bi ća. Nila je bila mom rođaku ka batler, a
on je njome upravlja kako je tija.
Situacija kod mene bila je nešto blaža, ali opet za ne podcijenit.
– Baš me briga šta Nila dolazi po Lovru. Ja neću da dide dolazi po mene. Šta će
mi bit! Evo sutra ću se vratit s Anton i Nikolinon. Šta će nam još i dide da ide za
nama? Molin te, reci mu, bako, da bar sutra ne dođe po mene.
– Žarko, jesi čuja? Sutra je i lipo vrime. Neće ništa bit da se vrati iz škole
sama... – baka je bila na mojoj strani.
– Ja mislin da je to nepametno, ali dobro. I da znaš, nemoj mi prolazit ispod
volta, nego aj okolo kroz park. Jesi me čula? Nemate vi pojma šta se dešava. Evo,
nu... – poliže did prst i okrene list Slobodne Dalmacije na stranicu Kronike 92.
Sutra je osvanija prekrasan dan. Dan moje samostalnosti! Konačno! Otišla san
u školu, a did je osta na teraci potpuno izvijenog vrata da me šta duže može pratit
bar pogledon, a ja san se okrenila ka u neki znak zahvalnosti i mahnila mu. Samo
je zabrinuto i namrgođeno klimnija glavom. Parilo mi se da bi moga past s terace
koliko se nagnija.
Kad ja zvonija zadnji sat, izašla san ko velika iz škole zajedno s Anton i Nikoli‐
non jer san znala da did neće bit isprid.
– Di ti je did? – pita me je Ante.
– A šta ja znam... – rekla sam mu ka da je normalno da ga nema.
Bija je baš lip prolitnji dan prid kraj školske godine i tih pet minuta do kuće či‐
nilo mi se da san na slobodi, da san sad odrasla. Sve mi se činilo lipo. Meni, Anti i
Nikolini pridružila se naša drugarica Rosana Morić, koja je išla baš našin puten.
Za pet minuta, a možda i manje, našli smo se isprid naše zgrade, a onda se dogo‐
dila ta strašna sramota koja mi se usjekla u pamćenje za cili život.
Did je izaša isprid da me dočeka. Ruke je drža na kukovima, a u ustima je pri‐
vrća čačkalicu. Upravo je ruča i napija se onog kiselog vina šta mu ga je teta Kate
nosila iz Imackog. Usput je i maća donju bilu majicu. Na sokolki je bila jedna ne‐
zamjetna rupetina koja se rastegla na didovon drobu. A gaće... Gaće štofane na
rigu ispeglane i usput pinkicu maćane. Doli kućne papuče, i to vunene. Ajme sra‐
mote. Šta će mislit moja fina drugarica Rosana Morić koja je porijeklom iz Italije?
Zemljo, otvori se! Ali tome nije ni približno kraj. Tek sad ide najstrašnija didova
rečenica!
Izvadija je čačkalicu iz usta, obratija se mojoj drugarici Rosani Morič i reka
točno ovo:
– Drugarice Rosana, ajte gori. Ima fažola!
Ajme! “Ima fažola!” Pa oni u Italiji ne jedu tako prosta jela! To je zemlja onih
šarenih olovaka i mirišljavih gumica koje mi je Lara donosila iz Italije kad bi dola‐
zila na lito. Šta će drugarica Rosana Morić mislit o meni? Užas!
– Hvala vam, ali neman vrimena! – rekla je drugarica Rosana Morić.
Meni je kamen pa sa srca. Mislila sam da će iz pristojnosti prihvatit!
– Ali, kad san već ovde, iden vidit šta mi je s Darinkom ‒ dodala je drugarica
Rosana Morić i popela se na zadnji kat da posjeti brata svoga muža, koji je baš ži‐
vija u našu zgradu. On je inače bija muž od naše čistačice.
Ja i did smo ušli u naš stan. Sila sam za stol i glavu spustila na ruke.
– Šta ti je, Tisja? Makni glavu da ti stavin pjat. Ima fažola, ti to najviše voliš.
Evo ti je dide sačuva za tebe najbolji komad crvenog – govorila je baka.
– Neću jist fažola. Osramotija me za cili život. Reka je drugarici da dođe na fa‐
žol! – odgovorila san bisno.
– Ja ovo ništa ne razumin. Bija san pristojan, za Gospu! ‒ branija se did.
– Sad će drugarica mislit da smo mi seljaci. Ona je fina, iz Italije i ona nikad ne
bi jela fažola – zaključila sam tužno.
– Tisja, da ti did nešto kaže... Drugarica Rosana Morić ti je ista ka i svi mi. Na
kraju krajeva, svi su ljudi isti.
– Nisu svi ljudi isti. Evo ti meni uopće ne sličiš na baku... – odgovorila sam lo‐
gično.
– Da ti did nešto kaže... – prošaputa je did i spustija se meni na uvo. – Vidiš u
koga je išla drugarica? U Darinka. A Darinko se niki dan toliko napija da je prova
otključat naša vrata. A kako je bilo otvoreno, uša je i sija nama za stol. Uopće nije
primijetija da je falija kuću. Poslije Čistačica došla po njega. Aaaaaaa... Šta kažeš?!
Eto ti Italije!
Moran priznat da me to malo smirilo.
– Bako, ima li još malo crvenog?
– Nema više. Oš još fažola ili da ostavin malo za drugaricu? Dide bi joj moga
sutra ponit u školu... – smijala se baka.
– Ne, ponit ću joj bocu Katinog, da dâ Darinku! – ljuto će did.
KO T E K S
S vi putevi vode u Koteks, u Koteks u Koteeeeekssssssssss. U Koteksa je najčešće

išla moja mama – Braco, moga si me bacit do Koteksa.
Meni osobno najdraži dio Koteksa bija je ormarić di su se pod staklon čuvale
limenke, Coca-Cole, Sprajta i Seven Apa. Ko satovi šta se danas prodaju, tako su
se ranih osamdesetih prodavale limenke. Nije ih bilo, bila je samo staklena amba‐
laža i koštale su duplo skuplje. A meni bi tata kupija, a mater bi popizdila jer litru
popije u samoposluzi za iste pare. Normalno, posli staviš olovke u limenke.
Ali pod staklom, izložene i ti biraš koju ćeš, a teta ti da. Komad kapitalizma za‐
tvoren još uvik da nas ne zarazi.
A onda se otvorila velika samoposluga u Koteksa. Subotom smo radili veliku spi‐
zu. Posebno smo se namečili na dio s delikatesama. Posebno moj tata. On je poz‐
nat po tome da je prova spuže na Visu i plisnjavi sir Nikole Viskovića. Jedno vri‐
me je bija ogorčen kužinom moje bake. Ona je kuvala mesa i krumpira, pa joj je
napisa sedmodnevni meni di je stavija divljač i tako to. Ona ga je poslušala pa je
umisto mesa i kumpira kuvala krumpira i mesa.
Ali u samoposluzi je bilo svega. Prvo smo kupili kavijar.
– Jebate, ti bi govno stavija u usta jer si negdi čuja da se to jede – rekla mu je
mama.
Kavijar je na kraju pojia Miki, mačak moje tete Tajde, i to mu je morala umišat
u kokoš.
Nadalje otkrili smo riblje štapiće i vakumirane repove od jastoga. Ta spoznaja
da jedemo jastoga otvorila je novo poglavlje u građansko-društvenom životu.
Moja mater je cili dan čistila kuću, a navečer smo imali večere s biranim druš‐
tvom di smo jili jastoga, i to s tartarom. Gosti su bili Čedna i Budo i njih smo do‐
čekivali u postolama jer je to fino.
Negdi devedeset šeste smo pročitali deklaraciju zada na vakumiranim jastozi‐
ma i saznali da smo jili soju.
TOP L E S
O dlasci na kupanje s ekipon iz dvora za mog su didu bili krajnje traumatični.

A mora me pustit. Svi su išli, a i došla je direktiva od “nepametne” matere
da me se pusti.
Da je moga, moj bi did, ne samo mene nego i cilu našu familju, zatvorija u
kuću, zaključa, donosija nan ist i pit. Tako se niko ne bi priladija, pa i ne daj Bože
šta slomija. Svi bi bili zaštićeni od velike kataklizme koju je uvik predviđa, a on bi
bija miran. Govorija je:
– Vidit ćete vi, nije ovo još ništa!
I pogodija, Boga mi. Kad je zaratilo, ka da je bija sritan, pa bi reka:
– Aaaa, jesan li vam reka...!
Nego, da se vratin na taj dan i u to lito kad je moj did bija miran i moga je po‐
podne ić leć jer nas je na kupanje vodila Igorova mama Ljiljana, bujna plavojka.
Prije nego šta smo krenili, dide joj je da sva potribna upustva:
– Slušaj, Ljiljana, pazi mi na dite. Kad marenda, ne daj joj u more, može je grč
uvatit.
– Dobro je, barba Žarko, sve znan – prošaputala je nježno.
– Nema sve znan, slušaj me pažljivo! Svako malo moči joj glavu da je ne udre
sunce... I nemoj da se kacaju, pazi da se ne napije mora...
– Dobro je, barba Žarko, razumila san! – kolutala je očima.
– Opet ona... Ma, jesi uzela toaletnog papira?
Naime, da pojasnim, moj did je bija opsjednut toaletnim papirom. Pretpostav‐
ljam da ga je negdi uvatilo za na zahod pa nije ima papira, ali to nikad nije doka‐
zano. Za svaki moj izlet u školi stavlja bi mi u rusak one roza listiće guz-papira.
Od srama da mi to kogod od dice ne vidi, ja bi ih bacila u prvu kantu na koju bi
naletila.
– Barba Žarko, pa šta će nam toaletni papir, pa ne idemo u divljinu, nego ovde
na Marjan!? – zgranuto će Ljiljana.
– Opet ona, kad san reka uzmi i evo ti ovo. – A “ovo” je bila kutija hitne pomo‐
ći.
– Dobro, barba Žarko. Dajte, imate li još šta... Možda protupožarni aparat,
možda se Marjan zapali, a mi budemo u okruženju... – osmjehivala se, a tlak joj je
vidno rasta.
– Ne, to bi bilo to. Pazi priko ceste i moš ić! – strogo ozbiljne face razdužija ju
je did.
I tako krenusmo veselo na kupanje: ja, Nikolina, Ante Vujanović, Igor i Ljilja‐
na kao odgovorna. Prvo smo pazili priko ceste, a jedino se mene držalo čvrsto za
ruku. Kad smo prišli to “opasno raskršće”, stigli smo do Marjanskih vrata. Tribali
smo odlučit di ćemo stat. Mi smo tili na Bene, ali Ljiljana je rekla da tamo uvik
naleti na neku svoju Tonku i da joj se baš ne da ovi put s njon pričat, da je dosad‐
na...
I kako to uvik biva kad od nekog bižiš, uvik na njega i naletiš. Eto, nismo se ni
spustili do mora, kad ugleda Ljiljana kako joj maše Tonka.
A Tonka!? Noge do vrata, parila je instruktorica fitnesa.
– Eeeeee, baš sam se mislila, di si? – kaže kiselo s namištenim osmijehom Lji‐
ljana.
– Eto, malo san prominila misto, dosadilo mi na Bene. Ovde je čovik opušteni‐
ji di nema svita, jel tako – zaključi prija rastežući se.
– Ma nego! – proškrguta sva uspuvana Ljilja spuštajući sve moguće rekvizite,
od kojih je nama najvažniji bija štramac, odnosno dušek, kako ga je zvala.
– Onda, kako je? – pita Tonka mažući svoje istesano crno tilo.
– A evo, može! – Ljilja se svlačila sideći.
– Pari mi se da si smršavila... – primijeti dalje istesana.
– Znaš, Tonka, nisan ti ja opterećena...
– Ma nemoj me krivo svatit, nisan ni ja, ali san uvik tila imat veće prsi. Ti si
obdarena i ne znaš kako je to... – ubadala je Tonka.
– A je, je, toga u mene ima! – spustivši pogled na svoje dvi ogromne razlivene
sise, s namištenim osmijehom zaključi obdarena.
– Evo vidi, šta bi ja dala da imam to bogatstvo ka ti... ‒ i skine Tonka gornji dio
kostima, ispod kojega su stršale dvi male lipe sisice. Ljilja je bila sva na crvene fle‐
ke od bisa. I šta će... Spusti ona svoj ogromni gornji dio ogromnog crnog jednodi‐
jelnog kostima.
Dvi velike bile sise razliju se na sve strane.
I sad, neugodno Ljiljani, neugodno Tonki, ali priča se nastavlja ka da su u ka‐
putima, samo su se tamo neki muški počeli okritat. Ali i njih se ignoriralo. Ovo je
bija ženski rat:
‒ I kako ti dica? – pita Ljiljana vidno uznemirena, ali s kamenon facon.
– A eno ih, dobro su. Mali mi je već peti razred, a mala je u vrtiću.
– E neka, neka... – isprsila se Ljiljana da joj sise bolje stoje, ali ništa nije pomo‐
glo.
A moja prijateljica Nikolina, sa svojin velikin plavim očima, koje su parile da
će ispast, ka ukopana je gledala u tetu Ljiljanu. Dite se jednostavno zabezeknilo i
ni makac. Igor, koji je tada prvi put vidija materine sise, nije progovara, a i mi
smo se pravili da ništa ne vidimo i da je sve najnormalnije. Ma je zna da će Ljiljine
sise bit događaj tog lita u dvoru i već je bija poželija da se prvin vlakon vrati u Sa‐
rajevo, odakle su svako lito dolazili u Split.
A i Ljiljani je sad već bilo užasno neugodno, ali, opet, Tonki nije tila dat gušta,
pa je unatoč crvenilu u licu stala ispršeno, a onda se malo zakašljala i sitila se šta
će reć:
– Nego, moja Tonka, jel ti znaš da je toples štetan?
– Ajde! Nisan znala!? – začuđeno će miss golih sisa.
I napokon Ljiljana navuče kostim do kraja i pokrije prsi, šta, da se razumimo,
nije ublažilo stvar.
Tog popodneva vraćali smo se kući šutke, ali puni dojmova, šta je našu Ljilju
najviše mučilo. Znala je da ćemo čim dođemo doma sve istrest.
– Ali ko joj je kriv! Koji je đava tira da se skida isprid dice... – govorila je moja
baka.
– Joo, da san bija pametan, pa otiša u kontrolu... – vrtija je glavon did.
– Ma znam, ali isprid dice... Di je tu red? – zgražala se baka. Ljiljana je par dana
bila glavna tema, a ja izvor informacija.
Posli je moja baka saznala da je ona inače nudist...
I kad smo mislili da se sve stišalo, jedno popodne eto ti Ljilje na kafu. Ali to je
bila najkraća kafa ikad, a sve je kriva moja baka, koja je sve uprskala. A ona je
samo “tila bit pristojna”, pa joj je rekla:
– Sidi, Ljilje, raskomoti se!
A Ljiljanu je ono “raskomoti se” tako oparilo da je uvriđeno plačnim glasom
rekla:
– Fala vam, teta Nevenka, od vas se tomu nikad ne bi nadala! – i ode bez poz‐
drava kroz vrata ka furija.
– A, Nevenka, bravo, vidi šta si sad napravila!? – umiša se did.
– A rekla sam joj samo da se raskomodi. Šta je tu loše!? I nije mi žaj, sram je
bilo.
K R L E Ž A I M A MO TA . . .
G lavna profesija moje bake bila je da je bila baka. Ona je bila najbolja baka na
svitu. Svečano je pekla palačinke za kraj školske godine za moju svjedodžbu,
koju je čuvala na posebno misto u regalu, zajedno s crvenon maramon i modron
kapon. Na to isto misto držala je i kutiju zelenih olovaka “hb” koje mi je važno
davala kad bi mi olovka došla do pola.
Umivala me na kadi, ali bi prvo namistila da je voda mlaka, pravila mi maren‐
du za školu od buco sira i gavrilovićke, u kantunu od kruva. A kad bi se ja vraćala
doma, vikala bi s ceste:
– Bakoooo!
A ona bi odgovarala:
‒ Sunce bakino!!!
– Bako, šta si ti radila kad si bila mlada? – pitala san ju jednom.
– Ja sam bila knjigovođa.
To je meni onda parilo da je ona u kolicima vozila knjige tamo-vamo. Ali da‐
nas znan da je zapravo tako izgledalo njeno partizansko knjigovodstvo.
– A zašto nisi ostala knjigovođa?
– Zato šta je tvoj did reka da on neće više pušit, pa ti, Nevenka, ne tribaš više
radit.
– Ali did puši! – rekla bi joj.
– A je, a šta ćeš... – i tako bi ona mene ostavila potpuno zbunjenu.
Prava profesija moje bake bila je šalturica, četiri razreda osnovne i zanat. Ali to
uopće nije volila radit. Zgadilo joj se za cili život jer je od toga živila jedno grubo
vrime kad dide nije bilo.
Uf, šta nije volila mašinu, a svi su joj uvik nešto donosili da in šije. I nikome
nije rekla da neće, uzela bi materijal, a onda bi taj isti za godinu dana doša po ma‐
terijal.
A kad bi baš morala nešto sašit, onda bi to radila šta brže može, s metron oko
vrata, cigareton u ustima i pepelon koji joj je pada po materijalu.
Tako je, priča se, a da ona nikad nije saznala, mon tati napravila maturalno
odijelo s gobon na leđima ili jednin ramenon većin. To je bilo zato šta moja baka
nije tila bit obična šalturica. Ona je čitala... O, da... I Šenou je čitala! Donija joj zet
Mate knjigu Kanarinac s pjesnikova groba, a ona kad ga je pročitala, dala je svoj
stručni sud:
‒ Mate, dobar je!
Kako san ja primijetila da je moja baka žena od knjige i da baš voli čitat, na pa‐
met mi je pala jedna super ideja.
– Bako, dala nam je ona iz hrvatskog da pročitamo za lektiru Banket u Blitvi od
Krleže. Pa san mislila da ti to pročitaš pa da mi prepričaš posli. Znan da voliš Kr‐
ležu, a ja ništa ne razumin, pa da spojim ugodno s korisnin? A ko će to razumit
ako ti nećeš, jer si ti, bako, načitana i razumiš se u književnost. Evo, jesi li ti bila
knjigovođa ili nisi, jel ti Mate nosija knjige? Aj, molin te. Oš?
– To je... A oću, ajde. Daj da vidin koliko toga ima – rekla je priko volje baka.
I tako su prolazili dani i ja bi je pitala:
– Jel čitaš ono moje, bako?
– Jesan, Tisja, jesan! – kazala bi mi.
– Doklen si došla? Znaš da mi to triba za prikosutra?
– Iman još malo.
– Aj super! – bila san zadovoljna.
A onda je došlo prikosutra. Sila san za veliki stol u kužini, izvadila veliku teku
od lektire i rekla svojoj baki:
– Aj počmi. Ti mi, ka, prepričaj, a ja ću to složit!
– Ne može se to, Tisja, prepričati – kaže mi pomalo uvrijeđeno baka.
– Molin, kako to misliš, kako ne može!? Meni je u dvi ure škola, iman lektiru,
šta je tebi!? – gledala sam je zbunjeno.
– Ne može, brate mili, i ne može! To su samo neki opisi, ništa se pod milin Bo‐
gon ne dešava. Neki je, brate mili, nastrada i on, ka, boluje, ma ne može se, kad ti
kažen... – odlučna je bila obožavateljica književnosti.
– A šta je s Blitvon? – pitanje da je potaknen na prepričavanje.
– Eno kuvan je, šta bi bilo!? Aaaaa, ti misliš u knjizi, ma ništa, to ti nije važno...
– siti se baka.
– Pa dobro, jesi ti to pročitala uopće? – pitanja, a dvi ure mi se bliže.
– E, a, dakud san, Tisja. I mogu ti reć da Krleža lipo piše. Ima mota.
– Ajde, neka si uživala. A šta ću ja sad? – pitanje.
– Prepiši od Nikoline! – sitila se baka mudro.
Sva srića da me tog dana nije prozvalo, lipo bi se bila osramotila. Više joj nikad
nisan dala da mi čita lektiru. Ali to da je moja baka načitana, to je bilo neosporno.
Samo šta su sve knjige koje je ona čitala bile meko uvezane i počimale bi otprilike
ovako: “Na prekrasnoj plaži, u sutonu dana, stajala je Lusi zagledana u horizont
čekajući Stiva da se pojavi...” I te je knjige čitala pažljivo da ih slučajno ne lomi i
oštećuje jer ih je vraćala teti Mariji na kiosk. Moja baka bila je neosporno intelek‐
tualka i ako i nije bila to, imala je taj mot! Ma u nečemu je bila slaba. Nije znala
nijedan strani jezik, ali je znala da je blue – plavo i sky – nebo jer je kroz smetnje
vatala Sky. I šta se nje tiče, sve je razumila. Gledala je filmove, pratila serije, ali je
najviše volila taljanske reklame, i to one od Coca-Cole.
– Evo, dođe ti da odma ideš kupit ove kekse, kako lipo naprave reklamu! Ne
znaju naši ovako! – govorila bi.
Jednom sam tako izašla iz svoje sobe s knjigon iz engleskog i rekla joj s ciničnim
smiješkom:
– Oš me ispitat?
– Aj daj, šta triba? – nisan virovala da to govori.
– Ma triba naučit čitat ovi tekst – kažen joj ja. A ona se uopće ne zbunjuje, uzi‐
ma knjigu i klima glavom.
– Aha, dobro. Ajde počmi! – naredila je baka.
I ja udren na engleski, ko da mi je materinji. Šiban ka luda, čitan ka metak. I
kad san bila gotova, dignen pogled s knjige i pogledan u baku. Mislin se, fascinira‐
na je, zadivljena! Nova generacija ipak ide naprid. Govorit strani jezik... Toga nije
bilo u njeno vrime... A ona će:
– Nije to dobro, aj ti iznova!
– Kako misliš nije dobro? Kako ti znaš da nije dobro?
– Pa jes ti meni dala da te ispitan? – pita ona.
– Pa jesan! – rekla san.
– Pa onda! Kad ti kažen da nije dobro, ajde iznova...
I ja stvarno iznova.
– E vidiš, sad je dobro – zadovoljno će baka.
Eto tako je moja baka, koja je na engleski znala reć samo “plavo nebo”, mene
ispitala engleski. Tog dana saznala sam da je i poliglot. Ipak mi je jednom priznala
da joj je njemački odvratan i da ga ne voli ni čut i da se divi sestri Mari šta iznajm‐
ljuje sobe u Brelima Nijemcima.
– Je li, bako, šta je bilo s Kanarincem s pjesnikova groba? ‒ pitala sam je jedan
put dok je minjala čibu našen bilon kanarincu.
– A biće kome uteka! – rekla mi je ozbiljno i utisnila fetu od jabuke u čibu na‐
šemu Čići:
– Evo ti da bolje pivaš!
M AT E M AT I KA
M oje najveće prokletstvo i muka bila je matematika. Nikad ništa nisam razu‐
mila! Matematiku je predavala čuvena Bilićka. Koliko mi je ta straja utirala
u kosti, mislim da je se i moja baka plašila! Bilićka je bila ogromna ženetina. Mo‐
žda i nije bila tako velika, ali iz moje perspektive tada je izgledala ka mišanac
Ramba i Konana. Kratko ošišana, u crnim, na crtu ispeglanim gaćama, biloj košu‐
lji koja bi ponekad imala bokun čipke. Ta čipka valjda je bila tu da upozori jav‐
nost da se radi o ženi. Imala je i rejbanke na suzu, pa je bacala na Denisovog tatu
milicionera, koji je svake nedilje pra auto.
Učionica u kojoj je ona predavala bila je nekako mračna, ili se to meni tada či‐
nilo, i došlo bi mi da povratin čim bi kročila u nju. Kad bi ušla Bilićka, drmnila bi
dnevnikon o katedru, a rejbanke bi zaminila onim očalima na po nosa. Krasan
“pogled ispod obrva” bi tada sijevnija prema 5. b razredu.
Ponekad mi se činilo da ka muško podiže gaće da popravi položaj onoj stvari.
Možda van se čini zločesto ovo moje sićanje, ali ja i dan-danas sanjan da nisan po‐
ložila matematiku i da će mi zbog toga poništit sve, pa i Akademiju.
Matematiku su učili svi u mojoj kući. Prvo bi počeli ja i dida ujutro za kuhinj‐
skim stolom. Kako ništa ne bi razumila, radi koncentracije viknija bi did:
– Nevenka, ugasi malu televiziju, vidiš da smeta!
Kad ni to ne bi pomoglo, ja i did bi se povlačili u malu sobu. Dida je ima svoju
metodu predavanja. Krivija je usta da mu dah ide u suprotnom pravcu od mene
jer je ima, kako je mama volila reć, groblje u ustima.
– Šešnajst više šešt, ajde pomalo... Koncentriraj se, znaš ti to, samo si brzopleta.
A najgore bi bilo kad bi on rišija zadatak, pogleda otraga u knjigu i zaključija:
– Evo, oni su falili. Greška! I kako će dite znat kad i ovi šta pišu knjige ne zna‐
ju!
Bija je nevjerojatno strpljiv, ali su se dvi ure, kad škola počinje, približavale, a
ja ništa opet ne bi razumila. Zadnji pokušaj da se svati matematika bilo je zvanje
moje tete Tajde u biro.
Ona bi polako objašnjavala, a ja bi joj govorila:
– A je, evo sad razumin, je, evo mi je sad sve jasno, ajde dobro, dobroooo. Aj
Bog. ‒ I čim bi spustila slušalicu:
– Dide, ja ne bi danas u školu! – tugaljivo bi ga pogledala.
– Opet!? A ništa... Iden je zvat.
Ona, kako je did zva moju mamu, bila je ta koju se tribalo zvat na radno misto
da je se pita za dozvolu da dite ne ide u školu.
– Evo zvoni, muči sad... Dobar dan, mogu li dobit Anu Mari Kljaković? E, Žar‐
ko je, čuješ, mala nije danas za u školu, pa bi je ja ostavija doma... Ma nije mate‐
matika, kad ti kažen, čini mi se da će zafibrat... Opet ona, ma viruj za Gospu... –
uvjerava je did.
– Uf, šta je teška! – puva je dok je spušta zelenu slušalicu. – Dobro je, moš ostat
doma, ali popodne ideš u Tajde da ti rastumači.
I tako bi i bilo. I tog popodneva našla san se za Tajdinim kuhinjskin stolon.
Ajme, šta je ona bila smirena. A i ja sam se trudila da razumin, ali na samu pomi‐
sao da će me Bilićka ispitivat meni bi se steglo grlo.
Nikad neću zaboravit kako se jednog popodneva u kužini kod Tajde pojavija
Mate, njen muž. On je već bija dobro naliven kad je nastupija u kužinu.
– Opet se uči... – zaplića je Mate. – A šta se tu ima za učit, kooordinata i apssss‐
cisa... – pokazuje Mate pravce, a sam ne može održat pravac.
– Ajde, Mate, ća, inače će bit plača ujutro! – rekla je Tajda kenjkavim glasićem.
I tako bi moja teta sidila s menon sve dok ne bi uočila da više ne raspoznajen
brojke i da više ništa ne mogu uvatit.
– Jel ti išta jasnije? – pitala bi me na kraju.
– Je, je, kako nije – rekla bi joj i sa strajen od sutrašnjega dana otišla bi doma. I
sa strajen bi išla leć i sve bi te brojke privrćala u glavi, pa bi mi se koji put učinilo
da razumin, a onda opet da ne razumin... I tako sve dok ne bi zaspala. I sa strajen
bi se probudila, pa bi išla ponavljat...
S knedlon u grlu izašla bi iz kuće, a baka bi mi rekla dok mi je u boršu na leđi‐
ma utiravala marendu:
– Ajde, nemoj se, bona, plašiti Sve ti znaš, samo pomalo. Poji ovu marendu da
moš razmišljat, ne moš na gladno rješavat. Imaš buco sira i gavrilovićke, kako vo‐
liš. I ako ti bude tribalo ić na zahod, dođi doma. Jesi me razumila?
Did bi se ljutito nadoveza:
– Đava ga odnija, šta dobila da dobila, dobro je! Nemoj se ti radi toga sekirat!
Otiša bi ja malo do te Bilićke i reka bi joj dvi, tri riči, samo da me ona tvoja mater
oće pustit.
Tako bi seja uputila u školu. Zvono je značilo da kalvarija zvana matematika
počinje. Sila san u onu mračnu učionicu, u klupu do prozora i čekala da uđe i ona.
A ona, prošla je naglo kroz vrata i nešto ljutito rekla razredu. Kad malo bolje pro‐
mislim, ne sićan se da se ikad nasmijala. Lupila je dnevnikon i podilila kontrolne.
Ispred mene papir pun brojki, pisala san, brisala pa ponovo pisala. Sva moja muka
mogla se vidit na ton papiru s krivin brojkama koje sam loše obrisala i preko njih
pisala po svon mišljenju točne. Gledala sam na sat koliko još ima do kraja, koliko
vrimena iman da riješim ovu zbrku isprid sebe... I gotovo, šta sam napisala, napi‐
sala sam. Ispred mene ostala je samo olovka i mrvice od gumice...
– Kako je bilo? – pitala je baka kad san se vratila doma.
– A ja mislin da san dobro napisala. A vidit ćemo... – rekla san joj.
– Đava ga odnija, Nevenka, šta ima veze kako je bilo. Bit će kako bude – nagr‐
nija je did na baku. – Ajde, Tisja, vidi šta ti je dide kupija. U sobi je... – reka je
meni tišin glason.
A u sobi na krevetu platno, pinel i uljane boje. To je on meni kupija da ne mis‐
lin na matematiku i za sav pritrpljeni straj!
Tog popodneva nisan izašla iz sobe. Uzela san bakin goblen van Goghovih
Suncokreta i po njemu slikala na platnu uljem. To ulje je mirisalo i tako se razma‐
zivalo po platnu ka da san pravi slikar. I stvarno, potpuno sam zaboravila na ma‐
tematiku i na Bilićku. Ali onda je opet svanija novi dan, i to dan od matematike.
Bilićka je đonila kontrolne:
– Kljaković: jedan! – rekla je to ka uobičajenu stvar i nastavila čitat.
A meni suze na oči. Polako jedna po jedna. Pokušavala sam ih sakrit, ali sve me
je jače vatalo, sve dok svi nisu vidili da se doslovno krivim od plača.
– Ajme, šta je, pa šta ti je? – brižna je bila Bilićka.
Sve su mi kočnice popustile. Mislila sam, plaćen i plakat ću, pa nek me čuju i
do doma. Baš me briga! To nije bilo plakanje, to je bilo revanje. Gušila san se u
suzama i osjećala kako mi je lakše i lakše.
Bilićka se pripala, đonila mi je vodu i šećer! Klekla je onako velika isprid moje
klupe i gledala me onako matematički suosjećajno, uredno.
A ja sam samo plakala i plakala i mislila kako nikad neću prestat. Sve je popus‐
tilo, svi strahovi od nerazumljivih jednadžbi izlazili su vanka.
– Ajde popij! – držala je Bilićka razmućeni šećer u vodi.
Još se sićan okusa tog razmućenog šećera u ustima. Polako san se umirila...
Tog dana mog didu su doma čuvali da ne bi izaša iz kuće i otiša se obračunat s
Bilićkom. Pet puta je prova proć kroz vrata, ali su ključi bili sakriveni.
– Šta van je, ljudi moji, iden samo do samoposluge... ‒ govorija je.
– Neka, Žarko, imamo sve šta nan triba! – rekla bi mu baka, koja je iz opreza
sakrila i njegov temperin.
U kući su svi šutili i nekako oprezno razgovarali s menon.
U školu je iša tata... Posli toga stvari su krenile na bolje. Dobila sam tri iz mate‐
matike, a Bilićka me nekako oprezno ispitivala. Parilo je da je sada nju straj oću li
znat. Prvi put sam joj vidila kakav-takav osmijeh i nije me više gledala onako na‐
mrgođeno ka prije. Mislin i da je makla koltrine da uđe svitlo.
– Tri, carska ocjena! – reka je moj did.
– Jesan ja rekla da zna, samo se triba koncentrirati – dodala je moja baka.
– Nevenka, đava ga odnija, pa nije bitno koliko je dobila, šta je to, molin te,
bitno! – viknija je did. I doda: – Tisja, ajde, vidi šta ti je did kupija!
S OL I N
N e gađaj se s otizin kamencama! – vikala je Božena, Antina rodica koja je iz

vlaške došla u vižite svojima u grad. Imala je dvi kike i, ono najgore, bičve
na otvorene sandale. Nama dici u dvoru bilo je užasno smišno kako ona govori č.
Nju bi uvik odredili da bude kukalo. Kidali smo se od smija kad bi počela: “Je‐
danest, dvanest, trinest”, a kad bi rekla “četrnest”, bili bi na podu, držali se za
drob, valjali... Ona uopće nije razumila šta je smišno, samo je jedva čekala da se
vrati u vlašku.
Zapravo Božena se nije zvala Božena, nego Božjena, tako ju je “matjer” zvala
da “dođe pomoć oper’sat suđe”.
Kad bi otišla, danima smo je oponašali. I sve bi bilo u redu da ja to nisan imala
doma. Naime, moj je did bija iz Solina i često je koristija izraze zbog kojih je meni
bilo neugodno. Kao na primjer: “pognalo me”, “prob’lo” ili “protralo me”. Kad bi
didu PROTRALO, POGNALO ili PROB’LO, to bi značilo da se ne može u zahod jer se mora
vitrit najmanje deset minuta.
– Uf, šta se mala lipo danas NAŽDROPALA ili NAPUJKALA! – zna je reć nakon ručka
koji sam cili pojila.
– ZAPNI SE! – govorija je uvik kad je puvalo, pa se tribalo zakopčat.
“Goni” je govorija “GUONI”! Gola leđa: UGNAJ majcu u gaće!
Kad bi se moj tata obuka, odnosno “skontra”, mama mu je često znala reć:
– Ajmeee, šta si to obuka!?? Ukus – Solin!
Ona je posebno bila alergična na izraz PINJUR, koji san ja pokupila od dide. A
tata je reka da me pusti jer je to jedino šta mi je ostalo iz Solina nakon šta je spo‐
menuti Solinjanin sve izgubija na karte, a ostali dil bija nacionaliziran.
– Dide, rugaju mi se da smo iz Solina! – rekla bi mu razočarana šta smo iz Soli‐
na.
– Da ja tebi nešto rastumačin. Solin je prija nasta nego Split. Prija od Splita je
bija grad, dok od Splita nije bio ni S! – ponosno je govorija did.
Njega se, naime, Solin u doba Rimljana više tica nego Solin u doba druga Tita.
Njemu nije bilo žaj nacionalizirane zemlje i da je ima još, još bi je dâ za narod i
Komunističku partiju.
– Dakle, stanovnici Solina su naselili Split, jesi me sad razumila?
– Jesan, dide. A zašto onda Solinjani govore vlaški? – pitala san gaja.
– Ko ti je reka da Solinjani govore vlaški?
– Svi u dvoru govore!
– Ne znan, ja nisan primijetija da govore vlaški.
U Solinu smo mi jedino imali tetu Dinu, didovu sestru. Kod nje smo ja i did
odlazili harmonika-autobuson. Obožavala san se vozit autobuson, a posebno har‐
monika-autobuson. Stali bi na oni krug na sredini autobusa i kad bi ušli u okuku,
bacalo bi nas tamo-vamo. Pala gušta!
– Drž se čvrsto! Uvati se! – govorija bi did.
Kad bi stigli, teta Dina bi napravila pečene janjetine za ručak. U proliće bi nam
davala da nosimo doma zumbule, a liti trišnje, pa šljive. Teta Dina imala je “funta‐
nu” u vrtu i mali vinograd.
Kod nje su završavale sve moje životinje koje mi je did kupija. Ona bi ih raspo‐
dilila po Solinu. Mislin da je moj kunac Gricko završija kod familje Zečevič ka i
pilići. Uvik sam mislila kako bi prasac, da mi ga je kupija, završija kod jednog šta
su ga zvali Škopiguda.
– A, Žarko, kako ti mala ovako po splitski govori? – iščuđavala se teta Dina. –
Di je to skupila?
Kad bi se vratili doma harmonika-autobuson, danima bi govorila baki:
– A kad ćeš napravit meso ka kod tete Dine?
Mada je u Solinu bilo puno lipo, volila san tamo janjetinu, a trišnje baš i nisan,
mene je uvik bilo sram Solina. Ali jedan put Solin mi je dobro doša: ja, Ante i Ni‐
kolina upoznali smo se s novon prodavačicon u trafici. Otvori ona nama vrata od
trafike i pusti nas da siđimo do nje dok ona prodaje. Vidit trafiku iznutra za nas je
bilo čarobno. Vrime je prolazilo, a nas troje smo guštali. Još se ispostavilo da je
trafikantica Marija iz Solina. Po govoru se to odma dalo čut. Tako dok smo mi la‐
gano ćaskali s Marijon, moj did i baka su organizirali potjeru za menon. Još nisu
bili javili materi i ocu, da ne stvaraju paniku. Komšinica Vuka ladila je baku i da‐
vala joj vode da dođe sebi, a dida je zva miliciju, cili kvart je diga na noge, sumnja‐
lo se na otmicu! On sam otiša je u potragu potpuno manit.
Za to vrime ja san se divila kutijama punim sličica i mislila se kako će mi teta
Tajda jednom kad bude došla na marendu donit cilu kutiju, a ne pet-šest komada
sličica na Štrumpfove, pa da cili album popunin odjedanput.
– A tu si!!! – zaurlikala je teta Mila, ko da je našla naftu, kad me ugledala s dru‐
ge strane unutra, u trafici.
– Ajde doma odma! Svi te traže! Sva srića da san išla kupit Slobodnu!
Ja sam istrčala iz trafike i promislila kako mi sve moraju pokvarit. Trafika je
bila deset metara od naše kuće i tribalo mi je tri sekunde da otvorim vrata:
– Živa je! – viknila je baka, koja me stala ljubit, a onda:
‒ Di si bila? Da ovo nikad više nisi napravila! Uvik se moraš javit...
A onda na vrata ulazi zapuvani did, kojega je negdi puten zatekla vijest da se
mala sritno vratila. On ništa nije reka, samo me pogleda, púnija, sija za stol i sta.
Nakon minute mirovanja nalija je bićerin i na eks popija konjak. Pa je i on počeja.
Isto ka i baka nije se gasija, ja san samo mučala, a onda mi je palo na pamet kako
ublažit situaciju:
– Znaš, dide, ona iz trafike ti je iz Solina!
– Jel? A kako se zove?
Rekla sam mu kako se zove, mislin da se preživala Gašpić. – Jel? A da to nije od
Nikšine sestre ujca ćer? Šta ti misliš, Nevenka, ili Pinćine matere ujca zet?
Tako je meni Solin pomoga, didi su misli odlutale i više nije mislija na moj
nestanak. Mislija je samo čija je Marija. Posli se, naravno, ispostavilo da smo u
rodu, pa je baka kod nje mogla posuđivat ljubiće.
ŠTA J E SE LO
BEZ CRKVE?
U peti razred meni su narasle sike. Dok su sve ostale bile ravne ka daska, ja
san, brate, propupala do maksimuma. Koja je to trauma bila za mene. Ho‐
ror. I umisto da se isprsim, ja se pogobavim. E, tu san falila.
Nema ko me u dvoru, u školi nije zajebava. Ono, uvatili su me dobro u đir. A
kad te se dica dovate, sataru te pošteno.
I tako sanja dolazila svaki dan doma nesritna, a tema je bila poprilično osjetlji‐
va za raspravu, pogotovo kod babe i dida...
Sidimo tako ja, baba i dida za stolon, zapravo dida stoji na nogama i, ka, čita
Slobodnu.
Baka se uzgovorila. Sve okolo kole ‒ I teta Tajda je imala velike prsi, pa šta, al
ne smiš se ljutit, jer kad oni vide da tebi to smeta, oni će te posebno zezat. Evo
vako ćeš ti njima reć, baka će tebi reć... bla, bla, bla, bla, blaaaa...
Kad odjedanput, dida zatvori novinu, skoro ju je iskida od žestine, i zaurla:
– Žensko bez sisa isto ko selo bez crkve!!!
Gurne stolicu, a stolica se privrne, lupi o pod, on ode u zahod i zvizne vratima.
Mi dvi smo ostale bez teksta. Šta on ka pravi komunista ima protiv toga da selo
bude bez crkve?
OR I ĐI NA L I
S vaka kuća ima svoje oriđinale, one šta čine probleme, a naša ih je imala gotovo
na svakom katu. Zadnji koji su pridošli bili su Šerif i Šerifica.
Ali naši stari oriđinali bili su Cvita, Luda Matija, Pijani Darinko i iz zgrade pri‐
ko, pa ne znan oću li ih uračunat, Luda Nataša s materon i Bantu, kako ga je moja
mama nazvala.
Najvažnija je bila Luda Matija s petog kata. S njon smo imali najviše problema.
Matija je bila velika debela žena u oker mantilu, vječno namrgođena, s keson za
spizu. Imala je plave mutne oči. Kad bi ona prolazila kroz portun, sva dica bi se
razbižala.
– Ide Matija! – neko bi reka, i svi bi pobigli u dvor dok ona ne učini skale i za‐
tvori vrata od svoje garsonijere.
Ono po čemu je bila čuvena bili su njeni govori s prozora. Onako velika i debe‐
la ispunila bi cili prozor. Počela bi prvo tišin glason mrmljat, da bi svoj monolog i
obraćanje ciloj našoj ulici završila u pravon krešendu s rukama koje prite, ukoče‐
nin prstima i izbečenin očima. Ka političar u predizbornoj kampanji.
Samo šta je Matija svoju kampanju vodila cili život. Srića njena šta je bila luda
jer da je to šta je ona vikala govorija koji normalni čovik, odavno bi bija u zatvoru.
Zato niko nije primijetija da ona s petog kata ruši Jugu.
– Vidi ih! – pokazivala je Matija svoje prste, a mi smo svi gledali uvis na zadnji
kat njenu ispruženu ručerdu.
– Svi su moji, a svi različiti! Ko je reka da smo svi isti, majku mu pokvarenu! –
vikala je Matija.
A onda, kad bi vidili da je govor pri kraju, svi bi se makli u portun jer je po
protokolu Matija završavala svoj govor tako da bi na trenutak nestala s prozora pa
bi se vratila s vrčinom i prolila je po naciji kojoj se obraćala.
Je, je, pišotu je prolivala kroz prozor. A znala je ona i postole bacat, liti dinju s
gušton da se doli rascopa, ali za kraj govora obavezno – pišota!
– Sram te bilo! – znala joj je nagnuta na ogradu od terace poručit moja baka.
Pa bi još dodala:
– Kako te nije sramota, u tvojim godinama tako se ponašat? – Nikad nisan ra‐
zumila šta to ima veze s godinama...
Matija nikog nikad nije čula, s nikim nije razgovarala, zapravo razgovarala je
sama sa sobon, živila je potpuno u svom svitu, tako da smo odavno prestali zvat
miliciju. Nije bilo koristi, ništa joj nisu mogli.
Jedan dan imala je maratonski govor i gotovo da smo svi jedva čekali da itne
pišotu, ali nikako. Bilo je lito i rasteglo se to do dva popodne, a onda svi idu leć.
Taj popodnevni san mom didu i ostalim penzionerima bija je izuzetno bitan, a
Matija urla li ga urla. Prozor ne moš zatvorit, vruće je ka u paklu. Dida je prova ić
leć, ali se diga bisan i sija za stol u donjoj majici s bužon na drobu.
– A dokle će ovo trajat, ovo je za poludit! Moramo nešto učinit.
– Ajde, Žarko, bona, nemoj se mišat. Prestat će! – rekla je baka.
– Ma šta neću... – bisno će did, a u tom momentu neko nan zakuca na vrata.
– Naprid! – vikne baka jer se ulazna vrata nikad nisu zaključavala.
A na vratima teta Zora, Vedranova baka. Starija, mršava žena, s punđom i če‐
kićem u jednoj ruci.
– A šta je, šta će ti čekić? – kaže joj zbunjeno baka, a teta Zora sidne i odloži če‐
kić na izvezeni bakin stolnjak:
– Moramo nešto poduzet! Ja san došla po Žarka da mi dvoje odemo gori Mati‐
ju umirit – odlučna je bila Zora.
– Je, Zora, imaš pravo... – i ode did na teracu i izvadi iz škafetina svoj čekić.
– Ma jeste li vi dva pomanitali? Šta će vam čekići? – zbunjena je bila baka.
– Jes gotov, Žarko? Jesi, ajmo! – digla se teta Zora i uzela čekić sa stola.
– Nevenka, eto nas odma, ne brini! – smiri did baku i zajedno sa svojom kom‐
panjonkom po čekiću hrabro i odlučno ode na peti kat.
Baka je ostala na ulaznim vratima da čuje šta će bit.
Na stubištu je odjekiva Matijin govor. Baš ju je vata krešendo kad su dva ratni‐
ka s čekićima stigla na peti kat. Did i teta Zora počeli su čekićat po vratima.
– Sram te bilo, dosta je bilo! – vika je did.
– Nesritnice Božja, Tonči mi oka nije sklopija! – nadovezala se Zora.
– Umukni kad san reka! – odvažija se did.
– Je, da te više nismo čuli, zvat ćemo miliciju!!! ‒ pritila je Zora.
‒ I centar za socijalni rad – dodaje did.
A onda, iznutra prestane dernjava i zavlada muk. Samo su se čuli teški koraci.
Matija naglo otvori vrata i vikne:
‒ Šta je?!
A did i teta Zora – biž! Bižali su svaki sa svojin čekićen pridržavajući se za ru‐
kohvat da ne slome kuk. A kad su došli do drugog kata, did se odvaži i vikne Ma‐
tiji:
– A kad misliš vodu platit? Aaaaa?
To pitanje plaćanja vode bilo je goruće jer je moj did bija predsjednik Kućnog
savjeta. Baka je ratnike dočekala prid vratima:
– Ajte, ajte unutra! – brzo je zatvorila vrata za njima.
– Zaključaj dobro! – govorija je did dok je Zori i sebi naliva bićerin za smire‐
nje...
– Ajme, Nevenka, neće ovo na dobro! – teta Zora je trgnila bićerin.
– Koji vas je đava tira gori!? – vrtila je glavom baka.
I dok su se oni smirivali, Matija se ponovo ugnizdila u prozor.
Opet je počela žestok govor, čulo je se do starog rodilišta.
– A sad će me čut! – reka je did ohrabren “vekjon romanjon” i uzeja knjigu
Voda – struja Kućnog savjeta, izaša na teracu i počeja čitat od 1979. Matijina du‐
govanja:
‒ ... I sve ovo smo ti mi platili, a ti pišotu kroz prozor! Srami se! – vika joj je did
s očalama na po nosa i knjigon u ruci.
I, na iznenađenje svih prisutnih, Matija se počne krivit i plakat baš ko luda.
– Sad bi joj nešto rekla, al ne smin! – kaže teta Zora.
– Samo reci, bit će ti lakše... – odobri did.
– Plači, plači, manje ćeš pišat! – zaključila je teta Zora.
I nije to ni rekla, a ono – pljus!!! Matija je upravo završila nastup.
Matija je umrla jednog popodneva. Baš onako kako umiru takvi ljudi. Zatvore‐
na u svom brlogu, ko zna kako i od čega. Spustili su je u onom metalnom kapsilu
zadnji put s petog kata. Sićan se osmrtnice i slike u novinama na kojoj je izgledala
ko normalna uredna žena, a ne ko Luda Matija. Možda je jednom i bila to, ne
znam. Zapravo, niko ne zna, nikad niko nije to ni tija saznat. Evo tek se sad s mut‐
nin sićanjem pitan: kako je poludila? Ko je bila?
– Moš li zamislit na što to gori sliči? – pitala se baka.
– Reka mi je neko da je ložila parkete – kaže did.
– Mogli smo svi izgorit! – govorila je moja baka gledajući u njen prozor.
– Ovo ti nisan tija govorit, ali čuja san da je cilu kadu napunila pišoton... –
kaže did ispod glasa.
– Misusovo! A jel se zna od čega je umrla?
– Izgleda od gangrene!
– A opet mi je žaj, šta ćeš, bila je luda.
– A je, i meni je žaj! – slegne did ramenima.
Matiju su pokopali. Zgrada nije dala osmrtnicu. Došli su nasljednici, piturali
garsonijeru i gotovo...
Sitit ću se još i Cvite. Ni ona jadna nikad nije plaćala vodu. Cvita je bila mala ženi‐
ca i često je čistila skale zajedno s našon poštovanon glavnon čistačicon, koja je
posli svakog pranja skala svraćala na kavu kod presjednika Kućnog savjeta, od‐
nosno do njegove prve dame, a moje bake. Cvita nije dolazila jer je ona bila ipak
niža čistačica. Ona bi dolazila jedino kad bi tribalo platit vodu.
– Evo, drugi misec sve ću platit – pravdala bi se Cvita didi, koji je ko pravi pre‐
sjednik sidija isprid knjige i pušija dok je “optužena” stala do njega.
– Ajde, ajde... Dobro, donesi drugi misec – govorija je moj socijalno osjetljiv
did.
‒ I cviće ću vam donit! – uvik bi rekla Cvita i nikad ne bi đonila cviće.
Cvita je imala i ćer Nedu. One dvi zajedno su živile na zadnjem katu u garsoni‐
jeri ka i Matija. Nede se sićan po šarenim japankama i noktima na nogama šta ih
je bojala u različite boje. Jednom se pročulo da se Neda udaje. Da je našla pravu
priliku. To blagostanje odma se osjetilo. Naime, Cvita se jednog popodneva poja‐
vila na našim vratima s cvićem.
– Evo ga, barba Žarko, jesan van govorila da ću ga donit – pružala je didi veliki
buket nevena sritna Cvita.
– Svaka čast, Cvita, šta je reć? – pita presjednik.
– A evo, Neda mi se udaje! – veselo će Cvita.
– Ma šta mi kažeš, ajde neka, baš mi je drago. Jel dobrostojeći bar?
– Boga mi, je, samo je pinku crn! – kaže Cvita.
– Šta, tamnoput? – ustvrdi did.
– E, tako nekako. Sutra popodne mi dolazi na upoznavanje. Ma, najvažnije je
da se mladi vole. Nije važno odakle je, važno je da je duševan.
– E, dakud! – komentirala je moja baka.
Idućeg dana, zapravo popodneva, moja baka namistila je sebi pletenu fotelju i
mali stolić na teracu. Ka, plest će i pit kavu, a zapravo se čeka Cvitin zet. U toj sa‐
čekuši pridružila se i Komšinica Vuka. Pa je i mrak i nade da se pojavi bile su sve
manje. Baka je već bila odložila igle, kad je čula Cvitu kako razdragano viče:
– Eno mi ga!
– Di je? – skoči Vuka gurkajući baku.
– Vuko, Boga ti, eno ga. Pa ono je crnac! Skroz crn. Di pinku, Boga ti?
I Boga mi nije bija pinku crn, nego skroz crn, da crnji nije moga ni bit. Otprili‐
ke tako rekla je i moja none Anka, moja prababa, kad se moja druga baba, od
mame mama, ponovo udavala:
‒ A je, je, dobar je Krunisav, samo je pinku Srbin. Pa šta!
– Da ga vidiš, Žarko, samo mu se zubi svitle. Pravi crnac. A crnci imaju smisla
za ples... – kaže baka didu.
– Nevenka, nije bitno odakle je, jel crn ili bil. Bitno je da je čovik. Da je pošten,
da nije ukra. Ne moš tako ljude gledat. Ti pričaš o njemu u najmanju ruku ko da
je... ne znan... Cigo!
– Ma samo san mislila!
– Nema se tu šta mislit. Otkad je on doša... Evo, nu pogledaj! – pokaziva je did
knjigu Voda – struja. – Evo vidi, sve plaćeno i nikakih problema nema! – zadovo‐
ljan je bija did.
Posli Nedine udaje Cvita više nije čistila skale. Tako da je naša glavna čistačica
ostala bez ispomoći. Cvita je uvik pazila da ne gazi po skalama dok se ne osuše od
pranja, a mom didu je nosila cviće. Matija i Cvita. Jedna potpuno luda, druga jad‐
na, uboga i neuka, opet su svojim životima ušle u sjećanja, obilježile jedno vrime.
I svak će reć – sićaš se Matije, sićaš se Cvite – mada se Matija nikad nije potpisala
u veliku knjigu Voda – struja Kućnog savjeta, a Cvita i je – s velikin crnin X!
RAŠO
E no ga, Nevenka, doša je! Nije mu kumpir nešto. Ali, šta ću, reka san mu da
donese! – priopćija je did baki da je stiga Rašo iz Čačka s kamionon kumpira
na mali pazarić.
– Prošli put mi je donija jaja, a ne kumpire. Evo, ovoliki su bili. A kad san ih
očistila, ovoliki... – pokazivala je baka spojen palac i kažiprst.
– A šta ću ja sada? On me pita triba li kumpira. A šta san mu triba reć?
– A da ne triba, Gospe ti, Žarko! – vrtila je baka glavon na vratima od kužine. –
Koliko si mu reka da donese?
– A dvi vriće!
– Dvi? Dvi vriće!?
– A, e. To je običaj, tako uvik nosi. Jednu crvenog i jednu bilog kumpira. Ko
zna šta bi promislija da san mu reka manje. Pogodilo bi ga! Navika se na dvi.
– A jadna ti san, šta ću činit sa dvi vriće kumpira za u škovace.
– Aj, potrošit ćeš, pusti sad to, Boga ti.
– Ma znan, Žarko, ma opet, triba si reć...
– Muči, evo ga dolazi! Čuja san vrata doli! – prikine did baku. I eto Raše u pla‐
voj kuti s vrićon na ramenu.
– Dooobar dan, ljudi! Gazdarice, gde?
– Eeee, Raško moj! Pa di si ti nami? Evo na teracu stavi! ‒ hihotala se baka.
Bilo joj je neugodno ka da je čuja da mu je rekla za kumpir da ne valja.
Rašo je sličija upravo na kumpir. A bija je i inteligentan ka kumpir. Mozak mu
je jedino radija kad je tribalo taj kumpir dobro prodat.
– Idem ja, gazda Žarko, po još jednu vreću kako si reko... – Kad je izaša, baka
je samo uzdahnila, a did ništa nije reka.
U momentu kad se Rašo vratija s drugom turom, oboje su automatski vratili
smiješak na lice da mu se ne zamire. Meni je Raše bilo žaj jer je onako paćenički
nosija vriće na prvi kat. Zna je on potegnit i do četvrtog, kad je na našu preporuku
nosija kumpir Antinoj noni. Ali tu je brzo dobija otkaz. I didi i baki je bilo žaj
Raše.
– A šta ćeš. Ljuta je to sirotinja – govorija je did i vrtija glavon.
Naime, u jednom od svojih pohoda Rašo je nabaja kako tamo u Čačku ima
petnajstero gladne braće i sestara, staru majku i još starijeg ćaću. Priča je tako sr‐
cedrapateljski ko da svi oni ovise o tome oćemo li mi kupit dvi vriće kumpira. Jer
ako mi ne kupimo te dvi vriće kumpira, svi će pocrkat od gladi, tuberkuloze i os‐
talog. Mraz će uništit usjeve, prisušit će bunar, a jedina krava će se ko za dišpet
najist diteline.
Kad je Rašo završija s poslon, odnosno kad je sa svojih ramena spustija kumpir
na teracu, ritual još nije bija gotov:
– Sidi, Rašo, bona, odmori! – rekla mu je baka.
– Oš šta popit? – suosjećajno je nastavija did.
– Pa mooože, domaćini, eto ja bijednu lozu... – sidne Rašo, a smrad koji se širi‐
ja od njega po ciloj kući bija je, malo je reć, neizdrživ. Plava kuta na području pa‐
zuha imala je niz godova od znoja, a ispod nje nije ima ništa. Smrdija je ko sir koji
je naš susid Nikola Visković donija iz Pariza ka reprezentativni primjerak, samo
šta je taj sir i triba smrdit. Spoj šporkih muških bičava i znoja, eto tako.
Rašo nije puno govorija, samo bi malo zakuka na tešku situaciju u Čačku. Mir‐
no je sidija ka da se ne približava vrime od obida. A onda u jednon momentu kad
je vidila da Rašo ne mrda, proviri iz kužine baka i pita iz pristojnosti:
– Oš i ti malo s nami? Evo ima fažola...
– Ama, jok! – trznija se veselo Rašo.
– Ajde, Nevenka, stavi čoviku pjat – nadoveza se did dok je baka činila proma‐
ju, otvorivši obe terace, da se ne podavimo od nenadanog gosta.
– Ajd, domaćini, neka! Može jedan tanjir, samo da se gazdarica ne uvredi! –
pristaje Rašo.
Ja san jedva čekala da ide ća. Zapravo, svi su jedva čekali da ide ća, ali to se nije
smilo pokazat uvaženom gostu. Jer kako je dida reka: “Svi su ljudi isti”, samo šta
je ovi ipak smrdija više od ostalih. Kad je Rašo otra tavajolon usta, obratija se mo‐
joj baki ričima:
– Gazdarice, super ti je pasulj. Uzeću još jedan tanjir, pa makar puko.
– Samo ti jedi! – uzdahnila je baka i vratila se u kužinu.
Nakon šta se Kumpirdžija naždra do pucanja, zavladala je neugodna tišina. Sad
je stvarno bilo vrime da mu vidimo leđa. Ali nikako da se spontano digne, a da
mu mi ne damo do znanja da nan je dopizdija.
I nakon šta je did počeja kašljat jer više nije zna šta će, u zadnji momenat Rašo
se diže:
– Koliko san dužan? – vata se did za džep na jaketi.
Ne znan koliko je tada dinara pita Rašo, ali dida mu je da koliko je tražija. A
onda je, fala Bogu, izaša kroz vrata i još dobacija:
– Eto, vidimo se. Pasulj je bio izvrstan!
– E, neka, neka! – zadnjin atomima snage odglumila je baka smiješak, a onda je
Rašo zapravo otiša.
– Da ti nije malo puno naplatija, Žarko? – cinično je primijetila najbolja kuva‐
rica pasulja u Dalmaciji.
– Je, Nevenka, ali to je bilo s dostavom... – reka joj je did i nervozno pripalija
cigaretu.
Inače, Rašo je nosija kumpire sve dok nije zaratilo...
SLIKA
SLIKA
K R AJ
E vo, išćućala sam iz svog djetinjstva sve lipe i smišne momente s didon i ba‐
kon, a ovima grubima neću dat mista. Neka se zaborave.
S dolaskom rata i odlaskom naše prve suside Komšinice Vuke završilo je moje
djetinjstvo.
Kad su počele prve uzbune, svi smo se opet vratili u bake i dide, ka da budemo
svi zajedno. Opet sam spavala između njih, samo ovaj put ne u pidžami, nego u
robi, da mogu prva izletit kad zaurla sirena. Mama i tata vratili su se u svoju sobu
zajedno s mojon sestron Virnom, koja se upravo bila rodila. Teta Tajda s Matom
zauzela je opet dnevni boravak.
Kad se već nismo poklali u miru, eto da poginemo svi zajedno ako triba.
Doli u podrumu je bija igrokaz. Još se jedna knjiga o tome može napisat. Svi
moji likovi sašli su doli. Zajedno. Svi osim moje bake. Ona je, dok smo mi doli če‐
kali da opali bomba, kuvala ručak. Nije tila sać i gotovo.
Samo najhrabriji muškarci izvirivali bi isprid zgrade da (pazi sad) – pogledaju
odakle puca.
Uglavnom, neću taj dio pretvorit u zezanciju jer nije bila. Rat i ono posli rata
okinili su komad života svima mojima. Eto, tu staje i počima nešto sasvim drugo.
Sad je 2015. godina i pola sastava tog podruma je mrtvo. Evo neki dan doša mi
je momak od moje sestre Dino i na televiziji je bila serija Crno-bijeli svijet. I gleda
on, onako ravnodušno. Ne ka ja. Ja gledam frizuru svoje mame, kužinu i namje‐
štaj i telefon kakvi je bija svugdi isti. Gledam stojadina istog kakvog je ima Nikola
Grizelj. Sićan se kako je nestalo mlika i kako ga je moj tata naslaga na krov od
auta i tako krenija do prve okuke, kad se sve mliko rastrilitalo po cesti. Sićan se pi‐
jonira i kako mi je susida teta Nilija tortu za primanje u pijonire napravila, a Dino
mi kaže:
“Pokaži mi slike iz pijonira.” Ja mu pokažem, a on se smije i čudi. Gledan i si‐
ćan se bonova, para i nepara, a njemu ništa jasno nije. A ja gledan i sićan se...
MOJ I A N ĐE L I Č U VA R I
Z a kraj san tila ispričat kako su baka i dida umrli. Ali neću. Prošlo je puno,
puno godina od njihove smrti. Zapravo i ne znan koliko jer su uvik u mojoj
glavi, ništa izblidili nisu. Dugo nisan tila ić na groblje i nisan im bila na sprovodu.
Znan da mi nisu zamirili jer ne bi oni tili da ja gledan grube scene.
I ka dite uvik su me sklanjali, da ne gledan, da ne vidin i da ne osjetin grubo. Ja
san danas ovakva kakva jesan zbog njih. Pari mi se da je dio mene, ona mala crna
curica, zauvik ostala u vrimenu kad su njih dvoje bili živi. I nikako da napustim to
vrime kad sam se bojala štekera.
Danas se bojin štekera i straj me prić cestu. Svega me straj. Ali više ne mogu
zovnit didu iz dvora da se dođe obračunat s Gordanom koji me plašija. Danas
moran sama.
I eto, neki dan bila san im na groblje. Njih dvoje u jednon grobu, i nema više
mista za nikoga. Piše: Nevenka i Žarko Kljaković. Sami.
Ka jedan život, a ne dva. I sve mi se privrtilo.
Parilo mi je da oni sad side na grobu i da ih ja ne vidin i da im je puno drago
šta sam došla i da su sritni. Jer oni mene uvik prate, bili su na svin mojin izložba‐
ma i bili su ponosni. Jedino je baki bilo malo neugodno zbog aktova.
Ka dva anđela čuvara koji nikad nisu otišli na drugi svit, nego su tu na zemlji
ostali radi mene da me nikad ne napuste.
A šta su tek sad ponosni šta san ovo napisala. Možda su mi šta i zamirili, mo‐
žda im nije drago. Možda se baka uvridila šta sam napisala da je volila Gregori
Peka sve dok joj se u jednon filmu nije zgadija, ili dida jer sam spomenula da je
volija popit i kartat.
Moran in reć:
– Razumite me! Niko ne bi čita da to nisan stavila. Posli će vam bit puno dra‐
go, vidit ćete! I mada znate, ali neka stavin na papir i neka bude crno na bilo:
PUNO VAS VOLI VAŠA UNUKA TISJA.
O AU TOR IC I
T isja Kljaković Braić rođena je 30. lipnja 1979. u Splitu. Završila je Školu li‐
kovnih umjetnosti – smjer slikarski dizajn. U travnju 2003. diplomirala je sli‐
karstvo na Umjetničkoj akademiji u Splitu u klasi prof. Gorkog Žuvele.
Svoja djela izlagala je na tridesetak skupnih izložbi te četrdeset samostalnih iz‐
ložbi u zemlji i inozemstvu.
Djela joj se nalaze u fundusu Moderne galerije u Zagrebu, Galeriji Sv. Krševana
u Šibeniku te u privatnim zbirkama diljem svijeta. Članica je Hrvatske zajednice
samostalnih umjetnika i Hrvatskog društva likovnih umjetnika.
Autorica je hit-knjiga U malu je uša đava i Oni.
Živi i radi u Splitu.
Nakladnik Fraktura, Zaprešić
Za nakladnika Sibila Serdarević
Urednik Seid Serdarević
Lektura i korektura Margareta Medjurečan
Prijelom Maja Glušić
Dizajn naslovnice Tisja Kljaković Braić
Godina izdanja 2020., listopad
Tisak GZH, Zagreb
www.fraktura.hr fraktura@fraktura.hr
T: +385 1 33578 63 F: +385 1 33583 20
Sadržaj
U MALU JE UŠA ĐAVA 3
KAKO JE POČELO 8
SOCIJALIZACIJA S DIDON ŽARKOM 12
RADNO MJESTO 19
KLAVIR 21
PRVA, DRUGA I TREĆA BAKINA KAFA 25
USPON KURBE ANKE 29
YUGO 45 AX ‒ BILI METALIK! 34
ŽIVOT POSLI ŽIVOTA 40
KAMENAC NA ŽUČI 42
BROD JE GOVNO 50
ZEC 56
ČAŠA VODE 61
KOMUNISTIČKO- -KATOLIČKI BOR 65
FIBRA 70
CEPTER TEĆE 77
STOJ 79
PUTOVANJE GALEBOM 81
POP 83
IGNIS 85
DRUGARICA GOSPOĐA BAKA 87
FAŽOL 90
KOTEKS 94
TOPLES 96
KRLEŽA IMA MOTA... 100
MATEMATIKA 104
SOLIN 108
ŠTA JE SELO BEZ CRKVE? 111
ORIĐINALI 112
RAŠO 118
KRAJ 124
MOJI ANĐELI ČUVARI 125
O AUTORICI 126

U Malu Je Usa Dava - Tisja Kljakovic Braic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

U Malu Je Usa Dava - Tisja Kljakovic Braic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Od iste autorice u izdanju Frakture:

S ve san im uredila. Sve! Namazala parkete, uredila kužinu i na kraju banj. A

Došli smo na odredište. Isprid nas hotel, novi hotel Kaktus.

M oje cilo djetinjstvo prošlo je u dvoru i isprid kuće na ulici.

V ijest da je moj tata ka novinar pozvan na putovanje Galebom u Odessu uz‐

M oj dide volija je popravljat. A najvolija je popravljat radija. Tako je jedno

B ako, daj mi vode!

S vi putevi vode u Koteks, u Koteks u Koteeeeekssssssssss. U Koteksa je najčešće

O dlasci na kupanje s ekipon iz dvora za mog su didu bili krajnje traumatični.

N e gađaj se s otizin kamencama! – vikala je Božena, Antina rodica koja je iz

You might also like