Arsen

Arsen se u prirodi nalazi na ponekim mestima kao Slobodan, al se znatno često javlja u obliku
jedinjenja sa sumporom i kiseonikom (Arsenijević., 1990).
Arsen je metaloid čije je ime izvedeno od grčke reči arsenikon što znači moćam, snazan.
Jedinjenja arsena poynata su još od antičkog doba, a u čistom obliku prvi ga je izolovao
alhemičar Albert Veliki u VII-om veku (Choong et al., 2007).
Atomski broj arsena je 33 i nalazi se u 5a (15) grupi periodnog sestema. Arsen je sivo obojen
metal koji obično reaguje sa elementima kao što su hlor, kiseonik i sumpor obrazujući
neorganska jedinjenja arsena dok sa vodonikom i ugljenikom obrazuje organska jedinjenja.
Dvadeseti je najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori. U prirodi se javlja uglavnom u obliku
minerala sulfida koji su najčešći pratioci bakarnih stena. Najvažniji minerali su arsenopirit
(FeAsS), realgar (As4S4) i auripigment (As2S3). Najvažnija oksidna ruda je arsenolit (As4O6).
Najveći rezervoar arsena je litosfera, dok je sveprisutan u hidrosferi i biosferi (WHO, 2011).
Arsenima dve alotropske modifikacoje zutu (nemetalnu) i sivu (metalnu). Nestabilnoj žutoj,
mekanoj poput voska. Zuta (As4) modifikacija arsena ima tetraedarsku strukturu. Na sobnoj
temperature, naro;ito pod uticajem svetlosti, zuti arsen lako prelazi u stabilniju sivu modifikaciju.
Siva modifikacija ima metalni sjaj, čelično sivu boju i slojevitu strukturu. Svaki atom arsena
unutar sloja poveyan je sa tri druga atoma arsena, tako da su veze piramidalne a atomi leže
cikcak u dve paralerne ravni (Sekulić., 2014).

Poreklo arsena u zivotnij sredini

Pored toga što predstavlja jedan od konstituenata mineralnog sloja, i jedan od rastvorenih
elemenata susednih akvifera, arsen se može naći u atmosferskom sloju, što se objašnjava
uticajem procesa poput erozije vetra, vulkanskih emisija i volatilizacije usled odvijanja bioloških
procesa (Lièvremont et al., 2009). Arsen je i dalje veoma rasprostanjen u okolini, što se ogleda u
činjenici da se u biljkama može naći u koncentraciji od 5 µg/g, u zavisnosti od biljnih prinosa i
koncentracije arsena u zemljištu. Dokle god je arsen prisutan u vodi, prisutan je i u lancu ishrane,
i uz pirinač i morske plodove, čini jedan od glavnih izvora štetnog izlaganja širom sveta (Oberoi
et al., 2014). U antropogene izvore arsena u okruženju spadaju pesticidi i herbicidi, zatim
hemijski otpad iz industrije papira, rudni otpad, kao i produkti sagorevanja fosilnih goriva (Jain
and Ali, 2000; Chakravarty et al., 2002)
Arsen može biti prirodnog ali i antropogenog porekla. Postoji mnogo literaturnih primera o
kontaminaciji udruženoj sa upotrebom arsenskih pesticide i herbicida , atmosferske depozicije,
rudarske aktivnosti, i mnogim drugim izvorima arsena (Bissen I Frimmel, 2003).
Arsen u void za piće: Globalni problem
Prisustvo arsena u povrsinskim I podyemnum vodama u Srbiji
Mobilnost arsena
Toksičnost arsena
Uloga prirodnih organskih materija u poreklu arsena