Библиотекари и односи с јавношћу / Гордана Стокић Симончић.

– У: Библиотеке
будућности : Зборник радова са стручног семинара одржаног у Теслићу од 28. до
30. марта 2007. године / уредници Алекса Алаџић, Стојка Мијатовић. – Вишеград :
Друштво библиотекара Републике Српске, Народна и универзитетска библиотека
Бања Лука, 2008. – Стр. 39-44

Др Гордана Стокић Симончић

Катедра за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета у Београду

Теслић, 28. марта 2007.

БИБЛИОТЕКАРИ И ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ

Абстракт
У условима када критеријуми за вредновање рада библиотека нису ни опште
прихваћени ни јасно дефинисани, односи с јавношћу од виталног су значаја за
опстанак библиотекарске професије. Разноврсни модалитети односа с јавношћу
требало би да, успостављањем чврстих и узајамно корисних веза, учине рад
библиотеке видљивим, а рад високо професионализованих библиотекара апсолутно
неопходним за даљи развој окружења у коме делују.

Када је Џон Котон Дејна (John Cotton Dana, 1856-1929), 1889. године,
поставио темеље организације Јавне библиотеке у Денверу, Колорадо, није
ни слутио да ће, много година након његове смрти најзначајнија америчка
награда за односе библиотека са јавношћу понети његово име. Овај
библиотекар, са четири деценије радног искуства у библиотекама и
библиографијом која броји преко 500 јединица објављених стручних
радова, остао је упамћен као креатор првог специјализованог дечијег
одељења при јавној библиотеци у САД, као оснивач Америчког удружења

1
специјалних библиотека (Special Library Association – SLA), али и као
неуморан радник на промоцији рада библиотека. Поред тога што је
објављивао месечне вести из библиотека у којима је радио, циркуларним
писмима обавештавао је уреднике локалних и националних листова о
услугама које оне пружају, лично обилазио издаваче, књижаре и штампаре,
развијао колекције књига на страним језицима према етничком саставу
заједница које библиотеке опслужују, развио сарадњу са основним школама
у окружењу, осмислио прве службе за бизнис информације, изнајмљивао
простор за састанке локалним клубовима, те организовао сталну обуку
кадра у библиотекама. Године 1946. Америчко удружење библиотека
(American Library Association – ALA) установило је годишњу награду Џон
Котон Дејна, која се додељује за изванредне успехе у домену односа
библиотека са јавношћу. Било да је реч о успостављању партнерства у
локалној средини, промоцији читања, фандрејзинг кампањи, прослави
значајне годишњице, промоцији библиотеке као културног центра, серији
предавања или новим електронским услугама, сваке године десетак
америчких библиотека свих типова понесе ово угледно признање.1

Када је, тек четрдесетак година након Дејне, др Марија Илић-Агапова

(1892-1984) у Библиотеци града Београда организовала рад дечјег
одељења, међу бројним методама рада са најмлађима нашле су се конкурси
за најбољу књигу и најбољег читаоца, рад у кружоцима (читалачком,
новинарском и позоришном), зидне новине и библиотекарски часови. Један
од темата у оквиру библиотекарских часова звао се Пријатељи библиотека,
а био је посвећен филантропима и великим донаторима библиотека. Марија
Илић Агапова, која је пропаганду сматрала једним од најважнијих
сегмената у раду библиотеке и брижно неговала односе с јавношћу, није
пропустила прилику да београдској деци исприча причу о сиромашном
детињству Ендрјуа Карнегија и мотивима који су га навели да постане
највећи добротвор библиотека на свету!
Ове године, Библиотекарско друштво Србије обележава 60 година од
свога оснивања, а од обнове рада и доношења Статута, 2005. године,
Друштво има Комисију за односе с јавношћу. С друге стране, од ове школске

1
Library Public Relations, Promotions, and Communications : A How-to-Do-It
Manual/ Lisa A. Wolfe. – New York : Neal-Schuman Publishers, Inc, 2005.

2
године, образовање дипломираних библиотекара-информатичара на
матичној катедри у Београду, усаглашено је са Болоњском декларацијом, а
студенти ће, уместо као до сада, у оквиру менаџмента у библиотекама, као
посебан обавезни курс, у седмом семестру, слушати Односе библиотека с
јавношћу. У овом прегледу индикативних података треба поменути још и то
да је у процесу остварења идеја о оснивању alumni асоцијације
дипломираних библиотекара–информатичара са наше катедре. Којим ће
темпом напредовати реализација ове идеје, заиста је тешко рећи, али наше
младе колеге очито настоје да себи отворе нове канале комуникације.

Премда овако изнети подаци могу звучати фрагментарно, њихово

јединство почива на заједничкој идеји и методологији односа с јавношћу. Од
успостављања контакта са представницима медија, издавања публикација
за унутрашњу или спољну циљну јавност и припреме јавног наступа, преко
делатности професионалних удружења, организовања симпозијума и
семинара, до комуникације са финансијским институцијама, локалниом
властима и фандреизинга, односи с јавношћу представљају огледало нашег
друштвеног идентитета. Како се библиотекарска професија развијала, тако
је расла и свест о комуникацији с јавношћу као тоталитету, укупности
односа које библиотека остварује директим акцијама или њиховим
посредним порукама. А како је економска и политичка утакмица бивала
жешћа, тако су и модалитети односа с јавношћу бивали све разноврснији, не
занемарујући ни једну од друштвених групација које би могле допринети
бољем позиционирању библиотека у окружењу.
Заоштрени ставови око тога ко у библиотеци треба да се бави
односима с јавношћу, неко од библиотекара или професионални PR
менаџер, нису продуктивни. Нема сумње да професионално образовање,
које у домену односа с јавношу постоји око пет деценија, пружа велике
предности у погледу познавања канала комуникације и њихових
карактеристика. Како се корпус знања у овој области стално повећава, а
наше окружење непрестано усложњава, од професионалних PR менаџера
захтева се континуирано усавршавање и потпуна посвећеност. Зарад
успешног рада у библиотеци, он нужно мора стећи и не тако мали корпус
знања везаних за библиотечко-информациону делатност. Ако се имају у
виду различите корисничке групе, стално и хонорарно запослени у

3
библиотекама, волонтери, синдикалне организације и друга интересна
удружења запослених, органи локалне и централне власти, политичке
партије, финансијери и добротвори библиотека, издавачи, медији,
професионална библиотекарска удружења, произвођачи рачунарске опреме
и штампаног материјала за библиотеке, еколошке групације и не-владине
организације, постаје сасвим очигледно да би професионални PR менаџер
био веома усамљен, ако би сам бринуо о позицији библиотеке у окружењу.
Не само да обим поменутих послова превазилази моћи једног човека, него
су, например, професионални контакт библиотекара са корисницима, рад са
библиотечким материјалом и методе претраживања информација,
активности о којима професионални PR менаџер најчешће има тек општу
слику. С друге стране, библиотекари веома ретко у потпуности владају свим
техникама односа с јавношћу, а још ако ове послове обављају уз текуће
професионалне обавезе, укупна активност библиотеке у овом смислу не
може дати значајне резултате. Питање, дакле, није само ко већ и са коликом
посвећеношћу развија односе с јавношћу. Како истиче Лиза Волф, аутор
одличне књиге Односи библиотека с јавношћу, промоција и комуникација,
ко год да се бави односима с јавношћу у библиотеци, мора гајити
професионалну страст према услугама и програмима библиотеке, те према
њеној друштвеној улози у окружењу. За ове послове идеална је личност
која поседује способност да своју страст пренесе на окружење, јер ће њоме
успети да анимира волонтере, обезбеди подршку запослених и, најзад,
оствари задате циљеве.2 Алудирајући на могући јаз између професионалног
библиотекарског особља и одговорног за односе с јавношћу, Лиза Волф има
у виду управо мноштво канала комуникације и тешкоће да се њима,
синхронизовано преносе међусобно сагласне поруке. Чињеница да сви
запослени својим ангажовањем утичу на слику библиотеке у њеном
окружењу и потреба да се односима библиотеке са јавношћу бар једна
особа бави професионално, нису супротстављене категорије нити
одговорности које се међусобно искључују. Пре би се могло рећи да се се
тек упорним, дуготрајним и заједничким напором ових професионалних
групација, библиотекара, непрофесионалног особља, управе, волонтера и

2
Library Public Relations, Promotions, and Communications : A How-to-Do-It
Manual/ Lisa A. Wolfe. – New York : Neal-Schuman Publishers, Inc, 2005. – Str. 15

4
одговорних за односе с јавношћу, може у етар послати хармонична и
химанистичка порука коју подразумева постојање библиотека у друштву.
На нашим просторима традиција професионалног образовања за рад
са јавношћу није дуга, али то није основни разлог што наше библиотеке
само по изузетку запошљавају професионалне PR менаџере. Најважнији
разлог је што се деценијама овај аспект библиотечке делатности посматрао
упрошћено и што му није поклањана довољна пажња. Неке од послова из
домена односа с јавношћу, попут издавачке и културне делатности,
обављају организационе јединице у саставу наших библиотека већ
деценијама, док је цео низ активности потпуно препуштен случају. У првом
реду, реч је о изградњи идентитета и имиџа библиотеке, истраживању
јавног мњења и комуницирању са креаторима јавног мњења, успостављању
односа са финансијским институцијама и спонзорима, фандреизингу и
лобирању. Пре 5-6 година било је покушаја да се ове вештине приближе
српским библиотекарима, али, како су долазили од стручњака са мало
осећаја за специфичности библиотекарске струке, њихов квалитет није
могао да пружи већи подстицај за рад у овом домену. С друге стране, могуће
је да би библиотекари храбрије ушли у ове процесе да су сигурнији у
погледу адекватности свога производа у односу на друштво, тј. да друштву
нуде богатије, разноврсније и актуелније фондове, услуге и програме.

Развијати фондове, услуге и програме библиотека значи везивати за

библиотеке све већи број корисника. Развијати фондове, услуге и програме
библиотека значи и стварати све солиднију основу за маркетинг тј.
пласирање библиотечког производа на тржиште. Домаћи библиотекари
можда би чешће требало да имају у виду чињеницу да квалитетан значи
избалансиран производ и да се, например, програми библиотеке не могу
развијати на уштрб фондова или информационих услуга. Уравнотежен
портфолио производа пожељан је у библиотеци као и у сваком другом
предузећу, а опомињућа је констатација да у своје колекције и приступ
грађи, јавне библиотеке у Сједињеним Државама годишње улажу и до 1/3
буџета, што је много више од просека улагања у производ у другим

5
привредним гранама, па чак и у производњи високе технологије. 3
Интересантно би било истражити како на нашим просторима изгледа однос
између буџета јавних библиотека и њихових улагања у колекције и приступ,
те на основу тога анализирати портфолио производа. Ако би се показало да
се значајна буџетска средства троше на колекције и приступ, а да
доминантан вид односа с јавношћу представљају програми библиотека који
са тим фондовима и услугама нису у вези, онда би постало јасно да
најмање профитирамо од онога у шта највише улажемо.

Библиотеке ће се, у наредним деценијама, несумњиво, развијати као

информациони посредник унутар локалне заједнице, као инстанца на којој
се укрштају информационе потребе појединаца са добрим познавањем
информационих извора и њихове организације, као центри образовања и
доживотног учења и као физичка места на којима се људи сусрећу једни с
другима и размењују идеје. Међутим, како рече Питер Брофи, ни једна од
ових улога није неминовна, загарантована и не значи да ће библиотеке
обавезно заузети средишње место у друштву будућности. Библиотекари ће
лидерску позицију у друштву морати да освајају мало по мало а непрекидно,
и то у условима када су критеријуми за вредновање рада библиотека тек
нешто шире прихваћени и јасније дефинисани него сада. Разноврсни
модалитети односа с јавношћу требало би да, успостављањем чврстих и
узајамно корисних веза, учине рад библиотеке видљивим, а рад високо
професионализованих библиотекара апсолутно неопходним за даљи развој
окружења у коме делују.

3
Strategic Management for Public Libraries / Robert M. Hayes, Virginia A. Walter. –
P. 144

6
ЛИТЕРАТУРА

Library Public Relations, Promotions, and Communications : A How-to-Do-

It Manual/ Lisa A. Wolfe. – New York : Neal-Schuman Publishers, Inc,
2005.

Strategic Management for Public Libraries / Robert M. Hayes, Virginia A.

Walter. – XV, 326 p.