Professional Documents
Culture Documents
Bibliotekari I Odnosi S Javnoscu
Bibliotekari I Odnosi S Javnoscu
– У: Библиотеке
будућности : Зборник радова са стручног семинара одржаног у Теслићу од 28. до
30. марта 2007. године / уредници Алекса Алаџић, Стојка Мијатовић. – Вишеград :
Друштво библиотекара Републике Српске, Народна и универзитетска библиотека
Бања Лука, 2008. – Стр. 39-44
Абстракт
У условима када критеријуми за вредновање рада библиотека нису ни опште
прихваћени ни јасно дефинисани, односи с јавношћу од виталног су значаја за
опстанак библиотекарске професије. Разноврсни модалитети односа с јавношћу
требало би да, успостављањем чврстих и узајамно корисних веза, учине рад
библиотеке видљивим, а рад високо професионализованих библиотекара апсолутно
неопходним за даљи развој окружења у коме делују.
Када је Џон Котон Дејна (John Cotton Dana, 1856-1929), 1889. године,
поставио темеље организације Јавне библиотеке у Денверу, Колорадо, није
ни слутио да ће, много година након његове смрти најзначајнија америчка
награда за односе библиотека са јавношћу понети његово име. Овај
библиотекар, са четири деценије радног искуства у библиотекама и
библиографијом која броји преко 500 јединица објављених стручних
радова, остао је упамћен као креатор првог специјализованог дечијег
одељења при јавној библиотеци у САД, као оснивач Америчког удружења
1
специјалних библиотека (Special Library Association – SLA), али и као
неуморан радник на промоцији рада библиотека. Поред тога што је
објављивао месечне вести из библиотека у којима је радио, циркуларним
писмима обавештавао је уреднике локалних и националних листова о
услугама које оне пружају, лично обилазио издаваче, књижаре и штампаре,
развијао колекције књига на страним језицима према етничком саставу
заједница које библиотеке опслужују, развио сарадњу са основним школама
у окружењу, осмислио прве службе за бизнис информације, изнајмљивао
простор за састанке локалним клубовима, те организовао сталну обуку
кадра у библиотекама. Године 1946. Америчко удружење библиотека
(American Library Association – ALA) установило је годишњу награду Џон
Котон Дејна, која се додељује за изванредне успехе у домену односа
библиотека са јавношћу. Било да је реч о успостављању партнерства у
локалној средини, промоцији читања, фандрејзинг кампањи, прослави
значајне годишњице, промоцији библиотеке као културног центра, серији
предавања или новим електронским услугама, сваке године десетак
америчких библиотека свих типова понесе ово угледно признање.1
1
Library Public Relations, Promotions, and Communications : A How-to-Do-It
Manual/ Lisa A. Wolfe. – New York : Neal-Schuman Publishers, Inc, 2005.
2
године, образовање дипломираних библиотекара-информатичара на
матичној катедри у Београду, усаглашено је са Болоњском декларацијом, а
студенти ће, уместо као до сада, у оквиру менаџмента у библиотекама, као
посебан обавезни курс, у седмом семестру, слушати Односе библиотека с
јавношћу. У овом прегледу индикативних података треба поменути још и то
да је у процесу остварења идеја о оснивању alumni асоцијације
дипломираних библиотекара–информатичара са наше катедре. Којим ће
темпом напредовати реализација ове идеје, заиста је тешко рећи, али наше
младе колеге очито настоје да себи отворе нове канале комуникације.
3
библиотекама, волонтери, синдикалне организације и друга интересна
удружења запослених, органи локалне и централне власти, политичке
партије, финансијери и добротвори библиотека, издавачи, медији,
професионална библиотекарска удружења, произвођачи рачунарске опреме
и штампаног материјала за библиотеке, еколошке групације и не-владине
организације, постаје сасвим очигледно да би професионални PR менаџер
био веома усамљен, ако би сам бринуо о позицији библиотеке у окружењу.
Не само да обим поменутих послова превазилази моћи једног човека, него
су, например, професионални контакт библиотекара са корисницима, рад са
библиотечким материјалом и методе претраживања информација,
активности о којима професионални PR менаџер најчешће има тек општу
слику. С друге стране, библиотекари веома ретко у потпуности владају свим
техникама односа с јавношћу, а још ако ове послове обављају уз текуће
професионалне обавезе, укупна активност библиотеке у овом смислу не
може дати значајне резултате. Питање, дакле, није само ко већ и са коликом
посвећеношћу развија односе с јавношћу. Како истиче Лиза Волф, аутор
одличне књиге Односи библиотека с јавношћу, промоција и комуникација,
ко год да се бави односима с јавношћу у библиотеци, мора гајити
професионалну страст према услугама и програмима библиотеке, те према
њеној друштвеној улози у окружењу. За ове послове идеална је личност
која поседује способност да своју страст пренесе на окружење, јер ће њоме
успети да анимира волонтере, обезбеди подршку запослених и, најзад,
оствари задате циљеве.2 Алудирајући на могући јаз између професионалног
библиотекарског особља и одговорног за односе с јавношћу, Лиза Волф има
у виду управо мноштво канала комуникације и тешкоће да се њима,
синхронизовано преносе међусобно сагласне поруке. Чињеница да сви
запослени својим ангажовањем утичу на слику библиотеке у њеном
окружењу и потреба да се односима библиотеке са јавношћу бар једна
особа бави професионално, нису супротстављене категорије нити
одговорности које се међусобно искључују. Пре би се могло рећи да се се
тек упорним, дуготрајним и заједничким напором ових професионалних
групација, библиотекара, непрофесионалног особља, управе, волонтера и
2
Library Public Relations, Promotions, and Communications : A How-to-Do-It
Manual/ Lisa A. Wolfe. – New York : Neal-Schuman Publishers, Inc, 2005. – Str. 15
4
одговорних за односе с јавношћу, може у етар послати хармонична и
химанистичка порука коју подразумева постојање библиотека у друштву.
На нашим просторима традиција професионалног образовања за рад
са јавношћу није дуга, али то није основни разлог што наше библиотеке
само по изузетку запошљавају професионалне PR менаџере. Најважнији
разлог је што се деценијама овај аспект библиотечке делатности посматрао
упрошћено и што му није поклањана довољна пажња. Неке од послова из
домена односа с јавношћу, попут издавачке и културне делатности,
обављају организационе јединице у саставу наших библиотека већ
деценијама, док је цео низ активности потпуно препуштен случају. У првом
реду, реч је о изградњи идентитета и имиџа библиотеке, истраживању
јавног мњења и комуницирању са креаторима јавног мњења, успостављању
односа са финансијским институцијама и спонзорима, фандреизингу и
лобирању. Пре 5-6 година било је покушаја да се ове вештине приближе
српским библиотекарима, али, како су долазили од стручњака са мало
осећаја за специфичности библиотекарске струке, њихов квалитет није
могао да пружи већи подстицај за рад у овом домену. С друге стране, могуће
је да би библиотекари храбрије ушли у ове процесе да су сигурнији у
погледу адекватности свога производа у односу на друштво, тј. да друштву
нуде богатије, разноврсније и актуелније фондове, услуге и програме.
5
привредним гранама, па чак и у производњи високе технологије. 3
Интересантно би било истражити како на нашим просторима изгледа однос
између буџета јавних библиотека и њихових улагања у колекције и приступ,
те на основу тога анализирати портфолио производа. Ако би се показало да
се значајна буџетска средства троше на колекције и приступ, а да
доминантан вид односа с јавношћу представљају програми библиотека који
са тим фондовима и услугама нису у вези, онда би постало јасно да
најмање профитирамо од онога у шта највише улажемо.
3
Strategic Management for Public Libraries / Robert M. Hayes, Virginia A. Walter. –
P. 144
6
ЛИТЕРАТУРА