NIKOLA BANASEVIE T MIHAILO PAVLOVIE

MIDHAT SEUIE o SLOBODAN VITANOVIE

FRANCUSKA v
KNJTZEYNOST
(oD SREDNJEG VIJEKA DO 1683.)

Prvo izdanje
Knjiga I

IGKRO >SVJETLOST. OOUR ZAVOD ZA' UDZBENIKE'

- SAR,AJEVO.
IZDAVACI(O PREDUZECE'NOLIT(, BEOGRAD
1976. GOD.
 244 Slobodan Vitanoui|

teljima je znala da ostane do kraja verna, i kada bi ovi pali u veliku

nevolju i nemilost.
Stekla je izvanredno obrazovanje; prisno poznaje i jezik i knji-
Zevnost na latinskom,, italijanskom i spinskom. Ali, u duLu najboljih
savremenih teorija dobrog ukusa, ona se duva da se bilo gde razmeie
i dosaduje udeno5iu.
_ vi5e nego kod ma kog drugog pisca, njen stil je slika njene lidnosti.
Sav je u pokretu, u stalnim i ve5tim promenama ritma, u bogatstvu
izraza u obilju metafora, u igri maste i duha. I onda kada se p.i1Hzuua
povrsnoj i maznoj precioznosti, koja joj nije strana, zahvaljujuii svom
uistinu klasidno odnegovanom ukusu i kulturi, ona ne podleze manama
izve5tadene rafiniranosti ovoga stila.

VI. LA FONTEN
Moderna kritika je konadno podvukla i teorijski utemeljila bitne
razlike izmeclu pesnika doveka i pesnika stvaraoca, odnosno izmedu
njegove drustvene i njegove pesnidke lidnosti. Medutim, te razlike,
koje u nekim sludajevima mogu iii do potpune spoljne neprepoznat-
ljivosti, u La Fontena (Jean de La Fontaine,- 162l-16;, gotovo ne po-
stoje. Prema onome Sto su drugi ispridali i onome sto j-e sam rekio,
a o sebi je govorio vi5e nego sto je u njegovo vreme ikb to dinio, on
je ditavoga iivota, bez namere, bez poze, u svim svojim postupcima
i svim svojim odnosima bio pesnik, uvek pomalo zanesen, odiutan,
strogi vele i neodgovoran u obidnim svakodnevnim zbivanjima. upra-
vo, u njemu je pesni6kg ig vazda jate od. druStvenog. Izgteaa aa je
za njega sve, podev od dari prirode, do drustvenih odiosa-i duhovnih
zadovoljstava, postojalo pre svega u funkciji estetskog dozivljaja. Na-
sledivsi od o_ca uglednu titulu i unosno zvanje nadzornika sumi i voda,
La Fonten, kome je i najlaksi dinovnidki posao bio nepodnosljiv,
prepustio, ga je drugima, vrednijim i prozaidnijim, dok je on sam dinio
ono Sto ti drugi ni u snu ne bi mogli: opevao -je tajanslvene lepote tih
istih Suma i voda. Jedna od mnogih divnih anegdoia o njemu veli da
je jednom prilikom, u vrtu njegovih prijatelja, zuog satriane jednoga
mrava, sav opdinjen majusnom dramom i dubokom svedanosiu tola
tina, zaboravio da ga prijatelji satima dekaju, zaboravio na sve. u
njemu se desto ukidala granica izmedu poezi3e i zivota i ostvarivalo
se uzajamno prozimanje. U romarut Ljibavi psihe i Kupictona (Les
!m9ur1 de Psychd et de cupicton, 1669) Folifil, tidnost u diji karakter
je La Fonten uneo mnogo autobiografskih crta, kaLe na jedn"om mestu:
,'Volim igru, ljubav, knjiZevnost, muziku,
I grad,i selo, i je za mene
sve; sve
eak i setnogB:?5l"ilfi#?;H#?,',% .

^- Pgtnaestak godina_ kasnije, a Besed.i posve1enoj Gospodi d.e La

sablijer (Discours d Madame de La sabrii-re, 16g4), upravo u stihova-
noj pristupnoj besedi u Akademiji, La Fonten ie reii- za sebe u tonu
neposredne ispovesti da je >leptir sa parnasa i slidan pdelama sto lete
Francuska knjiievnost baroka i klasicizma (1598-1683) 245

sa cveta na cvet, i s predmeta na predmet". Osobinom da ga je ushi;

ienje uvek odvla6ilo od jedne do druge lepote, on je ozbiljnim aka-
demicima poku5ao da objasni za5to se nije usredsredio na jedan
jedini knjiZevni rod i u njemu dao punu meru svoga talenta. Medutim,
ni u njegovo doba, a pogotovu ne posle, kritika ne deii njegov strogi
sud o sebi.
Istina, on je ditavoga Zivota pisao i pozori5ne komade, komedije,
operska i baletska libreta, jednu nedovr5enu tragediju. Njih vi5e niko
niti mnogo dita niti izvodi, mada u njima ima vi5e vrednosti nego Sto
se oLridno misli. Slidnu sudbinu doZiveli su i neki njegovi epski pokudaji,
koji ie, kao i prethodna dela, zauvek ostati na marginama njegovog
stvaralaStva.

LIRSKI PESNIK
Za La Fontena je jednom redeno da je poslednji renesansni pesnik,
poslednji predstavnik jednog pesnidkog veka. Misli se svakako na nje-
gov dug cliskretnom Sarmu i tananoj duhovitosti Klemana Maroa i uop-
Ste na bogatstvo La Fontenove maSte. Medutim, u istorijskom kontekstu
bi se moglo isto tako, i s viSe razloga, reii da je La Fonten u isti mah
poslednji veliki barokni pesnik i prvi i jedini lirski pesnik iz doba kla-
sicizma.
Ono Sto je za njega karakteristidno u st,im rodovima koje je nego-
vao, i to na neki dudesan nadin karakteristidno, jeste njegova samo-
svojnost. Niho vi5e od njega ne dugtrje drugima, niko vi5e od njega
nije, narodito u pogledu tema, pro5ao tudim stazanra; pa ipak, na kraju
sve je toliko njegovo, toliko lidno da od njega nema originalnijeg pisca.
Zato se uz njegovo ime uz mnogo ograda i vrlo uop5teno mogu stavljati
knjiZevnoistorijske odredbe.
Izvcsno je da je La Fonten, i kao lirski pesnik i inade, negovao ro-
dove koje doktrina l<lasicizma nije definisala. Govoreii baroknom ter-
minologijom, on se izrazio u otvorenim formama, odnosno u oblicima
u kojima je imao punu slobodu invencije. U lirskom spevu Adonis
(1657), u poemama San uVou (Le songe de Vaux, 1658) i Elegija nim-
-t'ama iq Voa, kao i mnogim drugim tekstovima, reklo bi se da se sve,
i biia i stvari, i ljudi i priroda, kupa u atmosferi darolije, u nekoj dudnoj
svetlosti lucidnog sna. Um nidim ne vredaju naporedno postojanje i
potpuno proZimanje sveta mitologije i sveta opipljive, dulne realnosti.
U predgovoru velike poeme San u Vou, na primer, govoreii o nastanku
i kompoziciji svoga dela, La Fonten kaZe: ,Tek Sto su snovi podeli da
mi dodaravaju Vo, sve Sto se nudi mom pogledu udini mi se stvarnim;
zaboravljam boga sna i boZanstva koja ga okruZuju; najzad, zaborav'
Ijam uop5te da sanjam.n
A u poemi Adonis, opisujuii svog junaka u lovu, zalutalog u carstvu
Sumskih stvorenja, La Fonten pi5e i ovakve stihove:

dije odi i buduinost vide,

"Nimfe, njega putem nepoznatim.
Povedo5e
Zvuk roga utrnu zbog neznanih dini;
Njegov glas mu zalud do dula dopire.<
 246 Slobodan Vitanovii

Ako se bas insistira na teorijskim odredbama, onda takva i Jnnoga

slidna mesta odigledno seiaju na barok. La Fontenovu imaginaciju oda-
rava svet magije, i to bele, svetle magije. Njemu su zauvek ostali strani
metafizidki nemiri i istinski mradna, koSmarna snovidenja nekih barok-
nih pesnika. Stoga se s pravom moze govoriti i o vrlo vidljivim ele-
*"rrii*u preciozne i galantne poezije u njegovom stihovima. Metlutim,
,uvladeii i dalje fino tkanje njegovog stvaranja u krute sheme kritidkih
pojmova, teri.luii, dakle, do kraja dopisivanje atributa i lepljenje eti-
i"[u, *o.u se reii da je La Fonten ipak klasidar, dak i u disto lirskim
clelima. Jer njegov ukus, to ie reii njegovo estetsko oseianje odlikuje
pouzdan smiiao za meru, sklad i jednostavnost. Njegov genije spaja
u sebi izvanrednu senzibilnost iizuzetnu lucidnost, dve retke i dragocene
osobine. U njemu se rasejani sanjalica i pronicljivi posmatrad ne su-
kobljavaju, vei dopunjuju i uzajamno obogaiuju.
Lf Povoiom-Adonisa, Pol Valeri govori o La Fontenovoj lucid-
"rL3,
nosti u samom stvaraladkom procesu. U duhu vlastitih estetidkih shva-
tanja, on u njemu vidi lirskog pesnika najdistijeg tipa, to de reii umet-
nita t<oji beznekakvog tajanstvenog upliva mt)za, u punoj svesri svoga
duha stvara, deo po deo, vestadki svet svojih stihova. S druge strane,
Andre Zid posmatra i La Fontenovo delo i njega samog kao savrsenu
umetnidku ivorevinu i kaze da je on ,dudo kultureu; dakle, istovremeno
stvaralac i rezultat stvaranja, dudesan proizvod velikog prodi5iavanja
duha. Zid, naravno, misli na La Fontena kao pesnika uopSte, posebno
na njegov stil, na njegovu versifikaciju, dije ie odlike jo5 potpunije
doii do izraiaia u rodovima u kojima je i stekao slavu.

PRIPOVETKE I NOVELE U STIHU

Ako igde, onda u Pripoyetkama i noyelama La Fonten zasluzuje da

bude smairan poslednjim velikim renesansnim piscem. On tu nastavlja
tradiciju koju Je tako sjajno zapodeo kod Italijana Bokado, a produZili
Ariosto, Aretino, Makijaveli i drugi. Njegove francuske pretede su Mar-
garita Navarska (Marguerite de Navarre), Antoan de la Sal (de la salle),
Eonavantir de Perije (Bonaventure Des Pdriers), kao i sam Rable (Ra'
belais). Kao i kod mnogih prethodnika, njegov dug je velik i prema
nekim antidkim piscima: Anakreontu, Ateneju, Apuleju, Petroniju' Od
niih je on uzimao sizee, prepridavao ih, stavljao u stihove, preraelivao,
trp.uuo, kako je sam isticao u predgovorima, prilagodavao ih ukusu
.rrogu doba. Mnoge pride je saZimao, svodio ih na kratku anegdotu ili
proito epigram. Kao i sve sto je proslo kroz La Fontenov duh, kroz sve
mene njigovog naknadnog stvaranja, ma koliko predmet i ideje bili tudi,
konadno delo nosi duboko utisnut pedat njegove lidnosti i njegovog
'talenta. Sasvim je jasno da vei nov izbor, nov raspored preuzetih delova,
.odnosno norra slrrktura celine, dine da ta celina i na planu zna(enia
i na planu umetnidke vrednosti postaje sustinski drukdija i nesumnjivo
originalna. Sama dinjenica prevoelenja sa jednog jezika na drugi, sa
proze na stih, promene narativnog toka, njegovog ritma, a da se i ne
pominju mnogobrojne intervencije u oblasti leksike i stila, dovoljne

u.
!l-
Francuska kniiievnost baroka i klasicizma (1598-1683) 247

su da se veze sa prvobitnim originalom pojave samo u domenu zaied'

nidke grade.
Nijupadljivija vrlina La Fontenovoga talenta leii u rafiniranosti
njegovog d.uha, u prefinjenom smislu za humor, ironiju, igru redi, para-
aots, titambur, za komiku situacija, karaktera, naravi. Tamo gde nje-
govi prethodnici 6esto pojadavaju napravljeni efekat, poentu, vedro
iazmahuju Sirokim udarcima po dobro pronatlenom mestu, on se obidno
zadovoljiva lakim, hitrim dodirom, kojim postiZe utisak istog, pa i
veieg intenziteta. Ponekada on duZe fraze, pa i ditave pasuse, svodi na
munjevite obrte, dime ostvaruje veiu brzinu u promeni ugla gledanja,
ito ie reii u sukobljavanju i razreiavanju protivrednosti, u izazivanju
oseianja apsurdnosti, u naglom rasplinjavanju straha i napregnutog
isdekivanja u nista, jednom redi, u vestom pravljenju komidnih efekata.
Ma sta o tome mislili i govorili neki La Fontenovi licemerni satre-
menici i cenzori, neprikrivena, ali blaga erotika kojom je desto proZeto
njegovo pridanje, apsolutno nikada ne ide u pornografiju, vei je samo
lako gofi-anje ma5te i du1a, zabava duha vi5e u lascivnim aluzijama nego
u neposrednim grubim iskazima. Tako on opisuje prevarene muZeve,
razviat, ili prosto samo sklonost ka slatkim zadovoljstvima sve5tenika,
kaludera, mladih udatih Zena, udovica, starih devojaka. Vei prema pri-
rodi roda, la Fonten ostaje obidno u sferi privatnih, meitusobno izukr-
itanih odnosa. o nekoj galantnosti u tretiranju zena ne moze biti ni
govora, jer La Fonten ostaje potpuno veran tradiciji koja podinje jo5
oa fabtioa i gradanskih i pudkih novela u srednjem veku, a u kojima
Lena, w veselom i podrugljivom tonu, ako nije uzrok muSkih stradanja
i muka, onda je predmet sladostrasnih uZivanja.
Socijalne i politidke teme, razume se, nisu mogle zauzeti istaknutije
mesto. Pa ipak, on je jedan od vrlo retkih pisaca toga doba koji u svo-
jim delima desto pominje i seljake, i to katkada kao Zrtve plemiike
surovosti. Na primer, u pripoveci Seliak koii ie ut'redio svoga gospo'
dara, za koju je zanimljivo da je sam izmislio siZe. Ali i svirepost, koje
r-r La Fontenovim delima ima vrlo mnogo, prenesena u ve5tadku stvar-
nost umetnidkog dela, gubi o5trinu Zivotne dinjenice i nije predmet kri-
tidke reakcije, vei estetske percepcije. Moglo bi se reii da La Fontenov
estetizam, koji je nesumnjiv i koji je njegova vrlina, ne iskljuduje,
nego samo umetnidki odreduje odnos prema stvarnosti. On je divan pri
mer pisca kod koga sve postoji na planu govora i samo tako moZe biti
umetnost.
BASNE

trstnrija basne od Ezopa, Fedra, Pilpaja, pa preko njihovih imitatora

i drugil-r basnopisaca u srednjem, XVI i XVII veku, pokazuje da je La
Fonten u pogledu siZea, kao i u drugim rodovima, vrlo malo, ili 6ak
nimaio originalan. No, isto toliko, pa i viSe, jer su Basne neosporno
njegovo remek-delo, on je u sve uneo ne samo duh i ukus svoje epohe
nego, narodito, vrline vlastite stvaraladke lidnosti te je tako stvorio
umetnidki jedinstvene, izuzetno originalne i lidne tekstove. Oslonjen
na prethodnike, on na najviSem vrhu stoji potpuno usamljen, jer mu
se ni kasniie niko, ni Lesing ni Krilov, neie pribliZiti. Naravno, kao
248 Slobodan Vitanovie

i u svemu, originalnost je u obradi, u onoj dudesnoj sposobnosti velikih

umetnika da poznatu i svima dostupnu temu pretvore u nov i nepc
novljiv estetski kvalitet.
Sto se teorijskog shvatanja basne kao roda tide, ostali pisci je ne
uzimaju u obzir, ali La Fonten na viSe mesta o njoj dosta opSirno
raspravlja, traLe(i njenu estetidku sustinu u duhu doktrine klasicizma.
Pored pomenutog problema imitacije, o kome ie zauzeo izridit stav u
duvenom stihu:
>PodraZavanje mi robovanje nije",

on govori i o dvama osnovnim pitanjima: o ciljevima umetnosti uop5te

i u ovom rodu, i o sredstvima kojima bi se ti ciljevi mogli ostvariti
u basni.
Resenje problema cilja, proistide potpuno iz Horacijeve teze da
uvek treba spajati 'korisno s lepimu. "Pridanje radi pri6anja", odnosno
umetnost radi umetnosti, lepota koja ide jedino za titat da izazove dopa-
clanje i zabavu, nema nikakvog smisla. Pridanje mora da sadrZi pouku,
to ie reii da doZivljaj umetnidkog dela treba da ukljuduje i moralnu {:
korist. Kod La Fontena, medutim, odnos izmeilu elemenata disto lepog
i elemenata utilitarnog nikada se ne zasniva na podredivanju prijatnog
korisnom, vei pre obrnuto. Ako je protiv prazne pride, to jo5 ne znadi
c1a je pristalica pride iskljudivo pouke radi. StaviSe, reklo bi se da u
njegovim basnama naravoudenije nikada ne gradi jezgro iz koga i zbog
koga nastaje prida. Ono nije povod dela, vei zakljudak koji se sam po
scbi nameie, ili tadnije, op5ti smisao, katkada jedan od smislova u
s
kome se stidu mnoga znadenja koja celina dela krije u sebi. Dogada se,
i to desto u najveiim i najboljim basnama, da izridito iskazanog naravo-
udenija uopSte nema. Zato to nipo5to nisu prigodni, didaktidki tekstovi,
vei pesnidka dela koja imaju svoju poruku, ali se u njoj nikako ne
iscrpljuju.
Po5to, kako sam kaZe, nije dovoljno moian i nije u prilici da porok
napadne herkulovskom snagom, on ga bar izvr(e poclsmehu. Time se
on u koncepciji basne pribliZava ciljevima komedije. I zbilia, u pozna-
tim stihovima on za basnu i veli da je >prostrana komedija u sto razli-
ditih dinova, dija je pozornica ditav svet". U njoj se on ruga "glupoj
ta5tini pome5anoj sa zavi5iu, dvama stoZerima savremenog Livota",
i pravim komediografskim postupkom ostvaruje sukobe izmectu vrline
i poroka, ludosti i zdravog razuma.
Likovi u tim komediiama nisu samo Zivotinje, kao personifikacije
ljudskih osobina i tipova, nego sve Zivo i neZivo: ljudi, biljke, stvari.
>U svetu, veli on, sve govori i ne postoji ni5ta Sto bi bilo li5eno svog
jezika". Samo taj govor biia i materije treba duti i umeti izraziti; u
tome je dudo i darolija ovog roda, poezije uop5te. Za La Fontena bi se
moglo reii da prirodu doZivljava panteistidki, ali isklju6ivo u smislu
lucidne poetske imaginacije, a nikako nekog mistidnog zanosa. Upravo
taj pesnidki panteizam ispunjava nekim dudesnim svetlucanjem iivota
u svemu dega se njegova ma5ta dotakne. MoZda tu leli jedna od tajni
njegove poezije, njegovog lirizma.

EE
Francuska knjiZevnost baroka i klasicizma (1598-1683) 249,

Opevajuii prirodu, La Fonten nju ne shvata, poput mnogih pesnika

njegovog doba, kao pitoreskni dekor, kao kulise na pozornici na kojoj'
.. oariSa radnja u basnama. Reklo bi se da se u La Fontenu, kao doveku
koji je dugo iiveo u prisnim dodirima s prirodom, z\atan deo senzi-
biliteia raivio pod neposrednim dejstvom njenih 6ari. To svakako obja-
snja.i,a razlog zbog koga on u stihovima tako desto pokazuje veliku oset'
ljivost, iskrenost i snagu u opisivanju prirode, cvetnih polja, vrtova,
Suma, potoka: u dodaravanju njenih zvukova, mirisa, boja, igre sve-
tlosti i mraka; najzad, u deskripciji samih zivotinja, izgledu i pokretima
tela. Ima basana u kojima opisi prirode ne grade samo potku na kojoj
pesnik organizuje drugi i drukdiji tematski materijal, nego su tema za
iebe, tako da poneke basne, znatnirn delom, pa dak i u celini, nisu
irista drugo do lirske pesme u uZem smislu redi. U basni San jednog
stanovnikh Mogola (Le Songe d'un habitant du Mogol), u kojoj nema
ni pomena o Zivotiinjskom svetu, on peva o blagodetima povudenog Zi-
r,.oti, samoie u prirodi. Pode' od renesansnih pesnika, koji su u tome
isti za poznatim intidkim uzorima, to je jedno od opstih mesta zapadno-
poezije; aii La Fonten je, kao i obidno, ulio u njega toliko
"uroprk.
lidnog ,o.rosa i lirskog dara, da se izdigao visoko iznad mno5tva tematski
slidnih stihova. Me5anje sna i jave, videnja Sarolikih predela i scnovitih
Suma preclstavljaju slike prostora od koga on polazi, da bi se okrenuo
clalekim svetlostima i tajnim znadenjima zvezda, izgubljenim u tamnim
pr:ostranstvima svemira. I ovim stihovima, tiho i bez udara, struji dah
neke rnistidne imagiiracije, koja u La Fontena nikada ne dobija razmere
metafizidke iti jod manje religiozne transcendencije, vei uvek ostaje u
okvirima disto poetske fikcije.
Medutim, iirizam je samo jedan sloj u strukturi basana i La Fon-
tenova inspiracija se nikako ne iscrpljuje u njemu. U pesniku, sklonom
zanosima, Zivi istovremeno i posmatrad prodornog pogleda i o5trog,
satiridkog duha. Ipolit Ten (Taine) je 6ak isao dotle da je, u skladu sa
svojim diterministidkim teorijama o rasi, vremenu i sredini, u prvi
plan istakao tezu o La Fontenu kao slikaru savremenog doveka i dru-
Z*a. Za Tena su Basne neka vrsta alegorijske istorije epohe Luja XIV.
Teza se, naravno, nije mogla odtLati u celini, ali je ona prvi put ukazala
na jednu znadajnu dimcr-iziju La Fontenovog dela. Zagledan u doveka
i druStvo, pre svega dovekn svoga vremena, po prirodi stvari, on je sna'
gom talenta i snagom umetnosti uopite, izrazio i ono Sto se nalazi iza
i ispod ogledala savremenih osobina.
Kao i kod veiine pisaca te epohe, njegovo videnje doveka potpuno
je li5eno bilo kakvih iluziia. Razume se da se on kreie u okvirima disto
iiterarnih konvencija oncla kada se sluZi Zivotinjama kao personifika-
cijama ljudskih karaktera i tipova, i da tu nema nikakvog svoilenja sa
ljudskog na zivotinjski plan. Ali, ako izridito i naprar,i neko poreilenje,
ono je na Stetu doveka. U basni Covek i zrnija (L'Homme et la Cou-
leuvre,Xll), zmija, koju je dovek uhvatio da bi je ubio, u grubom pro-
znom prevodu izgovara i ovu optuZbu: ,Moj Zivot je u tvojim rukama,
prekini ga; tvoja pravda, to je tvoja korist, tvoje zadovoljstvo, tvoje
trenutno raspoloienje: na osnovu takvih zakona mi presudi; ali mi bar
dopusti da ti umiruii iskreno kazem da simbol nezahvalnika nije zmija^
vei doveku.
250 Slobodan Vitanovit

La Fonten je posebno nemilosrdan prema Zenama. Kao i u sred-

njovekovnim fablioima i slidnim spisima, samo na rafiniraniji nadin,
iene su prikazane kao sebidne, sujetne, kapriciozne, koketne, brbljive,
indiskretne, lukave, licemerne, goropadne itd. Ni deca, zbog svoje
nepromi5ljenosti, svireposti ili dosadnosti, ne izazivaju nikakvu neinost
u njemu. Ali, sve je to ispridano u lakom, lepr5avom, duhovitom tonu
tako da sva ta gordina postaje pitka i prijatna.
Slika dru5tvenih odnosa izmedu ljudskih biia sa takvim pobudama,
neizbeino je mradna. Buduii da je trasponovana u Zivotinjski svet,
mada je desto i neposredna, njegova socijalna satira je u veioj meri
uop5tena, prikrivena, pa time i slobodnija i oStrija nego kod drugih
pisaca. Yizija dru5tva u njegovim Basnama pretvara se na mnogim
mestima u poseban zverinjak u kome se neprekidno vodi surova borba
za opstanak, u kome jadi tlade slabije i caruju ta5tina, glupost i zavist.
Zanimljivo je da se La Fonten usuilivao da za metu svojih sarka-
zamawzima i dvor i dvorane. U basni LaviCina sahrana (Les obsdques de
la Lionne,VIIIII4), a lavica je kraljica, u grubom, proznom prevodu on
dvor defini5e >kao zemlju u kojoj ljudi, tuZni, veseli, na sve spremni,
prema svemu ravnoduSni, onakvi su kakvim se vladaru svitlaju, ili, ako
to ne mogu biti, onda se bar trude da takvim izgledaju: to je narod
kameleonski, narod Sto majmunski podraZava gospodaru; reklo i::r sr,:
da jedan jedini duh oZivljava hiljadu tela; upravo zbog toga su ti ljudi
obidne opruge(. Uprkos posveiivanju zbirki Basana sinu i unuku Luja
XIV, jasno je je zaSto je La Fonten ostao jedini veliki pesnik toga doba
koji nikada nije bio primljen u Versaj. Ovaj siroma5ni i u biti nezavisni
plemii zadovoljavao se otmenom dokono5iu u palatama i salonima
svojih mecena, u sredini koja je njega primala i koju je on prihvatao.
La Fontenov pesimizam nije onako sumoran kao La Roifukoor,.
'eitavo delo je proZeto spokojstvom i vedrinom doveka bez iluzija, pa
prema tome i bez mizantropskog gneva i razodaranja. Ne nadajuii se
dobru, on ume da mu se obraduje i da sa toplinom naslika manifestaciie
prijateljstva, neZnosti, blagorodnosti, osedanja koja se katkada javljaju
u odnosima izmedu slabih i ugroienih. U svakom sludaju, Basnama
provejava istandan smisao za komidno, ironija koja ide od blagog, do-
broiudnog osmeha do distog sarkazma, i humor, koji moZe biti i veoma
crn, ali ne prestaje da bude humor:
>Vele da je svet star; verujem. Pa ipak,
JoE ga kao dete zabavljati treba<.

Ako je i rekao da u delima leli i da poudava, on time nije izjavio da

iole veruje u moguinost menjanja sveta. Svet treba poznavati bez pred-
rasuda, i to je sve. Po njemu, uz pruZanje disto estetskih uZivanja, koje
je primarno, upravo ta saznajna dimenzija predstavlja smisao i oprav-
danje umetnosti. U stvari, sasvim je prirodno Sto je Zan-Zak Ruso
smatrao da Basne nisu poudna lektira za decu. Sam La Fonten nikada
nije ni pomi5ljao da bude dedji pisac; njegova bezazlenost je savr5eno
prirodna. Ako je Nide u pravu kada tvrdi da se uzvi5enost duha moZe
pojaviti samo u dva dista oblika: kao naivnost i kao cinizam, onda je
Francuska knjiiernost baroka i klasicizma (1598-1683) 251

La Fontenov duh dvostruko uzvi5en, jer on je ostvario izvanredno skla-

dan spoj oba ova oblika.
Medutim, ono na demu podiva La Fontenova slava, bez tega La Fon-
tena, ne bi ni bilo, to je njegov stil, njegov stih. Ima se utisak da bez
ikakvog napora, a, u stvari, velikim darom i ogromnim radom on dovodi
do duda umetnidke ve5tine neku neobidnu i nedostiZnu lakoiu, gipkost
i prozradnost svojih redenica, u kojima se u savr5eno skladnoj razno-
vrsnosti smenjuju i spajaju suprotnosti. eas je mek, mazan, do precio-
znosti graciozan, das snaZan i opor; das je smeo, izmi5lja redi i uvodi
novine u jezik, das opet efekat postiZe upotrebom nekog zastarelog
obrta i arhaidnog izraza. Kao Sto Basne predstavljaju sintezu svih kla'
sidnih rodova, od lirske pesme, epopeje i pride u stihu, pa preko
komedije i tragedije do filozofske rasprave, tako i stil u njima nosi sve
karakteristike ovih rodova.
Koliko god da veiina pisaca XVII veka robuje dvanaestercu,
odnosno u okviru njega ostvaruje raznovrsnost ritma i izraza, toliko
je La Fontenov stih slobodan. Sa aleksandrincem, kao glavnim stubom
svoga versifikacionog sistema, on ve5to kombinuje stihove svih vrsta:
duge i kratke, parne i neparne. On postiie izuzetrre ritmidke efekte time
Sto mu se redenidke pauze ne poklapaju sa pauzama u stihu. On u jedan
stih stavlja dve i tri redenice, ili je, pak, nasilno .lomi na kraju stiha,
praveii veoma smela opkoradenja, koja malerbovska poetika najstroZije
zabranjuje i koja bi, bez njegove virtuozne tehnike, bila krajnje opasna,
ali koja njemu omoguiuje da preko ritma izvude u prvi plan sasvim
neodekivane vidove i znadenja stvari.
Za La Fontena se ne bi moglo reii da vaja, cizelira svoje stihove;
zbog ritma, pokreta, zvudnosti, harmonskih i kontrapunktnih odnosa
izmedu glasova mnogo bolje se drZi poredenje sa muzidkom umetnoSiu.
Njegov stih je prava muzika redi, jer, pored stalnih promena u tempu,
njega odlikuje obilje asonanci, aliteracija, unutra5njih, leoninskih rima.
Jasno .ie da upravo u formi i stilu leZi najdublji razlog La Fontenove
originalnosti i neponovljivosti.

VII. MOLIJER
Ako su superlativi u vrednovanju umetnidkih dela po pravilu sum-
njivi i, u stvari, li5enidokaza strogo objektivne, egzaktne prirode, za
Molijerov svet komike se ipak moZe reii da od njega u ditavom svet-
skom pozoriStu nije bilo i nema sloZenijeg, bogatijeg, potpunijeg. U
njemu se potvrtluju, ali i otkrivaju svoju nedovoljnost, svi teorijski
poku5aji da se defini5e fenomen komidnog, od Platona i Aristotela, Cice-
rona i Kvintilijana, Hobsa i Kanta, Sopenhauera i Bodlera, cio Bergsona,
Frojda, Hartmana i drugih. Za dublje razumevanje mehanizama koji
pokreiu taj svet, polazeii od pomenutih teoretidara, potrebno je imati
u vidu teze o neophodnosti afektivnog dezangai.ovanja, upravo o odsu-
stvu lidne identifikacije s komidnim likom, o doZivljaju sopstvene nad-
moii, o neodekivanoj promeni u percepciji realnosti, o iznenadnom
uodavanju protivrednosti, apsurda, o naglom i prijatnom rasplinjavanju