01.

Dok udara srce

"Život je lep kada zatvoriŠ oči

i strpaš u sebe koji miligram !"
"Mislim slažem se s tim, samo, nešto te koči
- noć u strahu i znoju kada prespavaš dan"
"Život je lep posle petnaestog piva
na gajbu kada privedeš neku laku robu"
Biće to doživljaj zaista nezaboravan
sutra, kad je ugledaš debelu i golu.

Reci mi, tebe to čini srećnim

Reci mi, to te ispunjava ?
Široke zenice te ne čine većim
Samo propadas duboko, dublje, do dna

Polako prolazi voz, moj mali brate,

ne reci kako temu bi da promeniš
jer dok udara srce, ovo govori glava
što vec je bila tamo gde ti odlaziš.
Skrivena u mraku čeka crvena pruga,
zgaziš je pa lazeš da je sve OK
starim kišobranom protiv radijacije
...kako se život pretvori u košmar za tren.

Reci mi, tebe to čini srećnim

Priznaj, to te ispunjava !
Tvoja prijateljstva ni čini večnim
ta glupava, ta tvoja prokleta navika.

02. Hvata me panika

Kao i uvek kada me zbuniš

Bezbroj jednačina bez razloga
Hvata me panika, bolje da ne pričam
Bože, oprosti mi, svašta pomišljam

Uporno gutam to da želim da me probudiš

Osmehom molim da postaneš
Zvezda repatica, moja drugarica
Beskrajno duga noć, najlepša muzika

Ovo je priča bez zaključka

Nemo stojim kao upitnik
Ti si prosta kao složena rečenica
A ja sam nešto kao srećni dobitnik

Svake me noći moćno opija film

U kome uporno glavnu igraš ulogu
Levo desno, napred nazad ja se borim sa njim
Čak i kad želim, od sebe da pobegnem ne mogu

Ps ti si kao najlepši dan

Ti si miris novina
I uzalud se nerviram, uzalud pokušavam
Da, makar na tren, budem svoj
Gubim razum, gubim granice
Samo jedan okrećem broj
I dišem u telefon poput psihopate

03. Na zapadu ništa novo

Kritičar pesnika javno vređa

Samoubica se ubio s leđa
U Africi opet državni udar
Umorni Turcin izazv'o sudar

Biće bolje - neko viče

Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare priče
Na zapadu ništa novo

U bolnici pacovi pojeli bebe

Ubio prvo ženu, pa sebe
Dinar i dalje u lakom padu
Bacili bombe na ambasadu

Biće bolje - neko viče

Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare priče
Na zapadu ništa novo

Veliki uporno zezaju male

Za ideale ginu budale
Fabrike truju okolinu
Kreteni dižu bune i ginu

Biće bolje - neko viče

Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare priče
Na zapadu ništa novo

04. Dva minuta straha

Srce slome čak i usta

Nekog neznanog junaka
Brzinom zvuka dok tone moj brod
Ovu noć zato provodim budan i sam
K’o osuđenik

Dajte mi reč na samo dva minuta straha

Dajte mi glas, al’ znajte gluvi će me čuti
Ovo je kanonada, rat u mojoj glavi
Srušen je svet, pravljen od pepela i praha

Pogled odozgo okom plavog goluba

Hiljadu priča, šaka sreće i tišine
Nije ni srce uvek crvena fasada
Pukne baš onda kada najmanje se nadaš

Razmisli dobro i reci mi

Ne vidiš sebe ali vidiš njih
Živote tihe i prazne
Trač kao vesti proverene
Ti vidiš druge, ali sebe ne
Više ne brojim, jer po ko zna koji put
Budnog sam noćas opet zatekao sebe
Svetlom po mraku najzad pišem poruku
“Čuvaj se dobro jer ja dolazim po tebe”

Ovo će biti prvi poslednji put

Vidiš li znake na nebu
Od sad te prati pogled oštar i ljut
Ja noćas slavim svoju pobedu

05. Kanal 6 (Pola tone eksploziva)

Bolje vas našli, dobrodošli na kanal 6

(Kroz stroboskope nazire se prevara)
I uz zvuke cirkulara sada kreće ludi ples
Gospodin predsednik i ja, dylan dog i
Pola tone eksploziva

U kadru sasvim spontan sudar svetova

Za mene baš ni malo čudna situacija
Saznajem iz pouzdanih izvora
Ove će noći da pobesni cela nacija
Kao da fali pola tone eksploziva

Pulsira masa tiha, sasvim tiha, kao tihi don

Suviše istim tokom isprana u kamenje i mulj
Kao da fali dodir vetra da stampedo nasrne
Kao da fali samo iskra da zagore ulice
Kao da fali pola tone eksploziva

Statira rulja, ko u stondu, već 50 godina

Velika usta + srce malo = tužna kombinacija
Promuklo grlo, bojni poklič moj niko ne čuje
(A fali samo iskra da zagore ulice)
Zato mi dajte bar pola tone eksploziva
06. Ne znam ni sam

Ne znam ni sam
Zašto uvek tražim pravu reč
Da manje te zaboli kad te njome udarim

Nije te blam čak ni sada kada znaš

Da zbog tebe večeras pijem sasvim sam.
Izvan vremena, kao minut ćutanja
Proći će i ovaj kišni dan

Spajam daljine
Kao padalica zvezda koja ponovo će stići
Svuda osim na moj dlan
Stah od visine, ili nešto sasvim treće
Učiniće da, naravno, propadne moj plan

Bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug

Previše laži odjedanput da bih ostao tu
Sam u ovom tuđem svemiru

Minus i plus

Kada bih crtao strip

Ili pisao stih
Hiljadu sunčanih dana bih sačuvao za njih
Za braću po srcu, vetar vreo i šum
Pesmu sreće urla daska kad je spustiš niz drum
Najpre pogled u ponor, kao potpis na gips
I krv k’o dinamit iznenadi čelo
Ubrzava puls, šta daju – i +
Kad jurneš u strah, kad čuješ vrisak točkova
07. Avione, baci mi bombone

Ni proroci nisu videli

Šta bi, eto, moglo da se dogodi
(Časna pionirska reč)
A kao mali sam slušao bend
Koji je sve znao unapred,
Svi su se smejali kao na skeč

Rođeni na raskršću ratova i paktova

Spremni smo čekali vesti u šest
(O, Bože Gospode)
Nekad provokacija zvuči kao uvreda
Ti to ne kapiraš, zar ne
I dok sanjaš svoj popodnevni san
Tvoj će sin, mali vragolan, mahati ka nebu
I u trku pevati iz sveg grla

Avione, baci mi bombone

A ja tebi pare da kupiš cigare

Mislio sam da će proći sve

I nestati ko ožiljak pod obrvom
Nikad nisam umeo da lažem
A sada lažem sebe da je sve pod kontrolom
Samo slepi nisu videli kakav
Je režiser Toma Talični
(Ma ko bi rekao)
Tog dana je čistio cev
I hladan čekao hvalospev
Njega ne zanima moj gnev

Avione, baci mi bombone

A ja tebi pare da kupiš cigare
08. Srebrni letač

Iznanađenje kao testament

Je bio onaj dan kad je saznao svet
Da postoji, jači od sunca vatromet
Televizija
Ti se kuneš kako ne pratiš trend
A meni je sve što imam prokleti bend
Ponekad pomišljam da zauvek odustanem
Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tvom
I sasvim novo ne u osmehu svom
Shvati, do mojih visina papirna krila
Nisu dovoljna
Ja sam srebrni letač, lovac presretač
(barem se danas tako osećam)
Ja sam usna harmonika,
Nasloni usne kako treba
I biće muzika
Samo ne foliraj “halo, halo
Ovde istina”
Oslobođenje frekvencije
Pozovi jedno, pusti duha iz konzerve
Videćeš, boji se nebo
Pa sakriva oblake
Ne ti misliš da je sasvim dovoljan znak
Kad širiš se u stilu
“brate, mnogo sam jak”
Tvoja je duša invalid
Zakovan u mrak
Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tom
Sasvim novo ne u osmehu svom
Do mojih visina papirna krila
Nisu dovoljna
Ja sam srebrni letač, lovac presretač…
09. Ne tražim puno

Ljubav je kučka koja laje na ceo svet

Prvo te dobro išamara pa ti pokloni cvet
I, prećen pogledom braće – svojih drugova
Ti se smeješ
Ljubav je tobogan sa koga nema silaska
Moj stari kaže “to je reka bez povratka”
Kao, sedneš na splav i provališ
Kako te guta okean
Koliko puta poželim da sam kamena hrid
I priče zalutalih brodova
Samo pustim da prođu kraj mene
A eho ugasim, kao zid

Daj mi snage
Ovo ludo srce vodi me u pakao
Drži me čvrsto dok noću grebem zidove,
Stavi na grudi ako budem plakao
Daj mi snage da pobedim sebe
Stavi na grudi ako budem plakao
Budi kraj mene, samo, jedno mi obećaj
Da nećeš plakati i ti
Ne tražim puno

Moćni su lanci kojim sam sebe vezao u čvor

Svake noći tvojih uzdaha me doziva hor
Da se vratim i shvatim
Da sam samo tvoj
Ja više nikad neću biti svoj

10. Ljubičaste granice

Ljubičaste granice: oni i mi

Bodljikavom žicom odvojeni
Očevi i sinovi
I nije važno šta kažu drugi
Nisu nam potrebni
Jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni
Sijaju petokrake (u lektirama)
Zaboravljene zakletve
Grobovima predaka
Istorijska čitanka
U nekoj novoj verziji
Jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni

Ja znam: da je sunce znak koji dolazi s juga

Ja znam: tvrdoglav troglav triglav je ostao sasvim sam
Ja znam: partiju šaha sa tobom kako da zaboravim
Ja znam mi smo sami sebi sasvim

Preko brda, dolina i njiva

Kroz ulice, trgove kroz grad
Ko’ slap sad se naša pesma sliva
Pesma kojom slavimo tvoj rad
Ko’ slap sad se naša pesma sliva
Pesma kojom slavimo tvoj rad
Ljubičaste granice, oni i mi
Bodljikavom žicom odvojeni
Prevareni zbunjeni
Medijska atrakcija, svetska zajebancija
Jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni

Ja znam: da je sunce znak koji dolazi s juga

Ja znam: tvrdoglav troglav triglav je ostao sasvim sam
Ja znam: partiju šaha sa tobom kako da zaboravim
Ja znam.

11. Betty

Kao druid ukopan u peščani krug

Već dugo stojim tu, na uglu, plaćam prokleti dug
Još uvek sanjam svoj prokleti san
Kada sam upoznao tebe neka proklet je dan
Naime, Beti je bila tako prljava a čista
Kao šareni leptir nikad dosadno ista
Negde između stvarnosti je znala da postojim
Ona je igrala po pravilima
Naravno, svojim
Beti
Zarđale sakupljam po krevetu čiode
Vešto kradem svaki detalj
Pazim da je ne ubode, da je ne probudi
Beti je sanjala okean
Kako divlja, kako urla ispod Statue Slobode
A ja, ko jedrenjak nasukan na sprud
Odavno umoran od svega pitam “ko je ovde lud”
Ne odgovara Samo doziva me prstom, ko da kaže
“Noćas želim da te ljubim baš svud”
Beti

12. Vazdušna

Uđi na sigurno mesto

Tu se i muk lako pretvori u zvuk
Sirene, bezobrazno često
Dakle, robin hud, strela i luk
Ovde nekom treba jebati mater
Moje je ime revolucija
Mnogi bi pesmom da zakrpe krater
Ove uklete zemlje, ovog krvavog tla
Želeo bih da verujem da se ne bojim
Da ne postojim
I da pod nogama svojim gazim ptice čelične

13. Vrati se

Pogledaj tipa iza sebe, menja drugove za šibicu

Kakav trip ! Kao sahara i kiše
Ovih dana to me baš inspiriše

Ti moraš biti ti, meni iskrivljena slika ništa ne znači

Ja nisam plavi dim u kome plivaš svake noći
Ja te vidim ja te osećam… Da li me čuješ?

Vrati se

Pogledom praznim kao mrak tražiš izgubljeni doživljaj

Ne znam ni sam, valjda te razumem
Ali nikako ne mogu da te opravdam

Ti moraš biti ti, meni iskrivljena slika ništa ne znači

Ja nisam glupi film u kome spavaš svake noći
Ja te vidim ja te osećam… Da li me čuješ

Da li prepoznaješ ovaj glas

Sa bakljom u srcu tražim put za tebe
Čak i kad je mrak daću ti sunca zrak
Još uvek te vidim, još uvek te osećam

Vrati se

14. Pevam u inat

Osvanuo je dan predodređen za poraz

Pažljivo isplaniran pod perom sudbine
Već dugo nema starog da me uštine za obraz
I da kaže “glavu gore, biće bolje, sine”

Povuko sam dim uz još jedno “šta se može”

I pomislio “bože, kakav divan dan”
Uz kiseo osmeh sanjao sam leto
Po prozorima slikao je januar

Stari se hrast zakleo u kišu

Da ništa slično tome nije video
Neko je ukrao san, ugasio dan
A ja sam sedeo pod njim i pevao

Između neba i tla nemo se rodila duga

Valjda uplašena portretom pobednika
Gorak ukus pod jezikom se zove tuga
A ja pevam još jače, pevam u inat