Professional Documents
Culture Documents
Jurodivi Covek Boziji Gavrilo Gruzijski
Jurodivi Covek Boziji Gavrilo Gruzijski
ЧОВЕК БОЖИЈИ
Живот и подвизи
Светог Гаврила
Грузијског
одвиг јуродивости Хрнста ради најтежи је подвпг у Право-
П славној Цркнп. У пулоти својпх умних н духовних снага,
човек узлма на ссбе обличје сумагпедшсг, да би се сммравао пред
Господом н људима, држећн се речи Светог аиостода Павла: „Ми
смо дудн Христа ради* - луди јер не верујемо у смрт, него у Живот,
луди јер не всру|емо у гроб, иего у Васкрсење.
Свети Гаврило Грузијски, наш савременик.био јетакав јуродиви,
који је, кад то нико није смео, устао на кдоле комунизма н који је,
кад су свн бежали од Крста Господњег, свој крст носпо с радошћу
1! надом. Прозорљивац, чудотворац, утешитсљ на сметлишту
овога света заблистао је као драгоцени бисер Небескс Грузгце, која
већ хиљаду и по годнна пуни рај мученнцпма и подвижницима.
Књига се чига у једном даху - даху Духа Светога, Који нодиже
људе иа праха н пепела у рајске милине и озарења,
[ осрззсветзин
РеценЈеншл
Протојереј ставрофор Вајо Јовић
Јереј Владимнр Марковић
Уредник издања
Јован Србуљ
ПОСТАНИТЕ ЗАДУЖБИНАР
ПРАВОСЛАВНИХ КЊИТА
ПрЕВОД СА ГрЧКСГ
Лддд Акад
ПрЕВОД СА руСКОГ
МдрИНА Тодик
Књигу ПРИРЕДИО
)ован Сркуљ
БЕОГРАД
2015
Нпглоо <1риИл(или,‘
Ма\\ом Т7ЛНОР1Л
о АИОХ глвпнл
О Л1Л ХР1ГГОТ ХАЛОХ КЛ1 ОМОЛОГПТIX (1929-1995)
МПЛФГЛХ11 \Л\Л МЕРКШЛЛГЛЕ
ГЛПХПКН ЕШМЕЛНЛ ФАКН РОПОКЛ
А0НКЛ ’013
Поводом 20-огодишнзице
БЛА>|<ЕНОГ УПОКОЈЕН.А ЈурОДИВОГ
СТАрЦА ГЈ>УЗИЈСКОГ ГАВрИАА
5
4«
~ јуродиви Христа ради. На овима се „заједничарима звања
небескога” (Јевр. з, 1), чији подвих својом тежином и величином
О
ПОДВИГу ЈУРОДСТВА Х рИ С Т А ?А Д И
жртвовања превазилази све овоземаљске вредности и мерила,
у потпуности пројавила реч Божанственог Апостола: „Сије сеу
распадљивости, устаје у нераспадљивости; сије се у бешчашћу,
устајеу слави; сије сеу немоћи,устајеу сили” (1.Кор. 15,42-43). Да-
нас Света Црква прославља ове угоднике Божије који за живо-
та бејаху „сметлиште свијета” (1.Кор. 4,13) као духовне великане
пред Царем Господом и светила Васељене, топле заступнике и
молитвенике за душе наше.
Подвиг јуродства Христа ради ваистину је један од најте-
жих и најсмелијих подвига на Богочовечанском путу; на тај
подвиг Господ призива само најсмелије и најснажније телом
и духом изабранике Своје, који ће се, запаљени огњем ревно-
сти и занавек рањени силном и чистом љубављу и чежњом ка
Царству Небескоме, добровољно одрећи свих добара и лепо-
та земног живота, сродника својих, постојбине, света у коме
живе, и, при пуној свести и одговорности пред Богом за свој
избор, привидно лишити онога што је човеку најдрагоценије
6
+
немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи” (Јевр.
13,13-14). На јуродивима се испуњава истина о пророштву без
О
части и прогону праведних у свету који Христа не познаје и не
П О ДВИ Гу ЈурОДСТВА Х рИ С Т А РА Д И
прима: „Они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пу-
стињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским” (Јевр.
п, 38). Блажени Андреј, иако живи усред Константинополиса,
нема где главе заклонити: сиромаси га изгоне из својих колиба,
богати га ни у двориште не пуштају, па угодник Божији леже
међу псе, који га или уједају, или се од њега удаљавају. У житију
Прокопија Устјушког (8. јули) налазимо овакво сведочанство
о страдању и вери Светога: „Једне године зима беше љућа него
икад, студен и мраз неподношљиви, и ветар силан, и снег оби-
лан засу домове многе; људи и животиње смрзаваху се на пу-
тевима, у градовима и селима, и птице мртве на земљу падаху,
и убоги велику беду трпљаху, јаучући и тресући се, и многи од
њих помреше. У то доба и Свети Прокопије, наг телом, од љуте
студени пострада: једном, напустивши ноћу припрату црквену,
дође пред бедне уџере у којима сиротиња становаше, не би ли
се макар мало огрејао; али не пустише Божијег човека да уђе,
8
^
„Изложени с једне стране поругама и невољама, а са друге, по-
ставши састрадалници онима који то исто доживљавају” (Јевр.
О
10, 33), „беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред
ПОДВИГу ЈУРОДСТВА Х рИ С Т А ?А Д И
рода неваљалога и покваренога, у којему сијају као свјетила у
васиони” (Фил. 2,15). У сваком грешнику, ма колико га се људи
гнушали, јуродиви виде само брата-патника коме треба руку
пружити и извести га на пут покајања, правде и спасења. Тако
се за блаженог Висариона Чудотворца приповеда како је, про-
лазећи кроз једно египатско село, видео блудницу и обећао јој
да ће доћи навече, а када га ова дочека он узе псалтир и стаде
јој читати Реч Божију, молећи се после сваког Псалма Господу
Искупитељу рода људског и Победитељу пакла да се смилује на
чедо Своје и управи живот њен по заповестима Својим. Тада
блудница паде пред ноге Светога и, поражена нечистотом сво-
је душе и дубином милосрђа Божијег, реши да занавек остави
своја зла дела и остатак живота проведе у уздржању и подвигу;
убрзо она прими ангелски образ и до краја живота угађаше Богу
дан и ноћ. Блажени Пафнутије „свима беше све, да како год неке
спасе” (1. Кор. 9,22), пијаше вино с разбојницима и грешницима.
10
+
за оне који Га распињаху и благосиљаше оне који се бацаху на Њ,
О
јуродиви узносе топле молитве Господу за опроштај свима који
П О Д В И Гу ЈУРОДСТВА Х р И С Т А ?А Д И
их прогоне, мрзе и вређају: блажени Прокопије вапиј е: „Госпо-
де, немој им урачунати грех њихов”; Св. Андреј усрдно моли за
саблажњене „да им се избрише грех овај”; „Владико, не узми
им за грех то што ме бију” - проси у Господа Симеон Емески.
Ум јуродивих, „безумијем мнимим безумије мира обличив-
ших” (из Тропара Св. Блаженој матери Ксенији Петроградској),у
потпуности ј е управљен ка Богу и слободан за истинско човеко
- и Богопознање, по речи Светог Писма: „И не саображавајте
се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога
да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља
Божија” (Римљ. 12,2). Вољу Божију они испуњавају свим срцем, и
умом, и вољом и душом својом, вазда испитујући своју савест
и сагласност свога живота са Словом Божијим. Св. Блажени
Василије Московски, по речима црквене песме, „всја Христова
ученија дјели исполнил”; преподобни Михаил Христа ради ју-
родиви Клопски „Христови бо возжелев божественија заповједи
12
+
Еванђеље Спаситељево најсмелији је,најрадикалнијиу исто-
0
рији рода људскога позив свакоме бићу, свакој души вечној и бо-
П О ДВ И Гу ЈУРОДСТВА Х р И С Т А Р А Д И
гочовечној у свим нараштајима и по свој васељени ка достизању
пуноће и савршенства кроз сједињење са Богочовеком Исусом
Христом, ка стварању Царства Божијег у души освећеној Духом
Светим и облагодаћеној хришћанским врлинама, ка светости и
непорочности,испуњењу „сваком пуноћом Божијом” (Еф.з, 19) и
познању „неистраживог богатства Христова” (Еф. з, 8), ка добро-
вољном и слободном служењу Богу и Једних другима у љубави
(Гал. 5,13). Свето Писмо, међутим, не даје непосредне препоруке,
нити подробно описује којим средствима хришћанин може и
треба да узраста „у мјеру раста пуноће Христове” (Еф. 4,13); оно
једино прописује највиши идеал и императив нашег бивствова-
ња: „Будите савршени, као што је савршен Отац ваш небески”
(Мт.5,48), односно „по Светоме који вас Је позвао, будите и сами
свети у свему живљењу”, зато што Је написано: „Будите свети.Јер
сам Ја свет”(1.Петр. 1,15-16), као што нуди и наЈсавршениЈи пример
светости у личности подвигоположника Христа.
14
+
који нису од света (Јн. 15,19,19); Он јавља Благу Вест сиромасима,
О
исцељује скрушене у срцу, проповеда заробљенима да ће бити
П О Д В И Гу ЈурО Д С ТВ А Х р И С Т А РА Д И
пуштени и сиромасима да ће прогледати и ослобађа потлаче-
не (Лк. 4,18). Саможртвена љубав Господња лудост је утледнима
и разумнима, саблазан законицима и старешинама јудејским,
безумље у постојбини Његовој; али је „лудост Божија мудрија
од људи, и слабост је Божија јача од људи” (1. Кор. 1,25), па ће се
и својеврсно „јуродство” Христово показати као свепобедна
и спасоносна Сила и Премудрост која превазилази сваки ум.
И Божанствени Апостоли представљајуу извесном смислу
зачетнике и утемељитеље подвига јуродствау Христу. Нарочито
се у Првој посланици Коринћанима Светога Апостола Павла
могу наћи мисли које ће утемељити и прописати најбитније
одлике овога Хришћанског подвига. „Ријеч о крсту” - сведо-
чи Благовесник Христов, - „лудост је онима који гину, а сила
Божија нама који се спасавамо. (...) Пошто, дакле, у премудро-
сти Божијој, свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу
да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују” (1. Кор. 18-21).
16
Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас
молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас”
(1.Кор. 4,9-13). Ово Павлово сведочанство, као и опис разноврсних
невоља које је претрпео Христа ради и Еванђеља ради (в. 2. Кор.
1,23-27), могло би се посматрати као својеврсно упозорење, али
и утеха подвижницима који крену уским и скорбним путем
одрицања од света и дела таме; потврду тога горког искуства
наћи ћемо у житијима свих потоњих јуродивих, на којима се,
без изузетка, испунила истина о пророштву без части и прогону
+
А ја као глух не чујем и као нијем који не отвара уста својијех
(Пс. 38,13), буди и ти као глув, нем, слеп, да осим онога кога по
0
П О Д ВИ Гу ЈУРОДСТВА Х р И С Т А рА Д И
достојанству изабереш као пример за подржавање, никога не
погледаш; и ма шта да уочиш код других људи што теби неће
бити на корист, држи се као да то ниси видео, као што ни слепац
то не би приметио... Ако те ко оклевета или на некакав друти
начин увреди, буди непомичан и не правдај се никако, као нем
будући, и држи у срцу своме овај стих: Рекох: чуваћу се на пу-
товима својим да не згријешим језиком својим; зауздаћу уста
своја, док је безбожник преда мном. Бијах нијем и гласа не пустих
(Пс. 39,1-2). И четврто чега се ваља држати више од свега и што
ће ти послужити као украс и круна претходних трију врлина,
то је да се учиниш, по речи Апостола (1. Кор. 3,18), лудим у овоме
вијеку да би био мудар: немој расуђивати ни о чему што ти се
заповеди, но у простоти срца и са вером вазда послушан буди,
држећи за свето, спасоносно и мудро само оно што ти пропису-
је закон Божији или искуство твога духовног оца”. Преподобни
Јефрем Сирин у Поуци монасима такође указује на неопходност
стицања извесних врлина које заправо представљају основу
18
©
и срж подвига јуродства у Христу. Савршени хришћанин, по
учењу Сиринову, труди се да задобије савршене пдодове Духа
- „истинску и постојану љубав и мир душевни, дуготрпељивост
о и бдагост, кротост, веру и смиреноумље”; „и као што други, што
у свету живе робујући теду, са ведиким задовољством и радо-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д Г р у ЈИ р
+
подобни Висарион био је духовно чедо образованог и искусног
О
Исидора Пилусиота; по смрти својих родитеља он раздаде све
П О Д В И Г у ЈурО Д С Т В А Х р И С Т А Р А Д И
своје имање сиротињи и манастирима, прими монашки постриг,
удаљи се у пустињу, а затим, силно зажелевши да достигне врху-
нац духовног живота, преузе на себе подвизавање у јуродству.
Свети Тома био је монах у једном од сиријских манастира, да
би после извесног времена, желећи да од других сакрије врлине
којих се удостојио, почео да се гради јуродивим, остајући међу
братијом. Преподобни Серапион Синдонит од младости своје
„монах би”; обучивши се врлинском манастирском животу и
научивши наизуст читаво Свето Писмо, он почиње странство-
вати по свету, одричући се ума свога, иметка (имађаше он само
ланени синдон и Еванђеље које вазда са собом носаше) и саме
слободе (више пута Преподобни се продавао у ропство да би
спасао своје ближње). Од јуродивих канонизованих у Грчкој
Цркви једино Свети Андреј није претходно прошао пут мо-
нашког подвизавања: овај дивни угодник Божији, Скит родом,
биојеробједнога константинопољског велможе, који мује,због
20
+
древној хагиографији, - „личе на светлост звезда. Јер као што
су звезде постављене на небу да обасјавају поднебесје, те их
О
П О Д В И Г у Јур О Д С Т В А Х р И С Т А Р А Д И
виде и Индијанци, не скривају се ни од Скита, озаравају зе-
мљу, осветљују мора, и морепловци се управљају према њима,
а због безбројности њихове не знамо им имена, али се диви-
мо светлој лепоти њиховој, - тако и светлост Светих, иако су
им мошти затворене у гробовима, но силе њихове у поднебе-
сју нису ограничене границама земље, ми се дивимо њиховом
житију и чудимо слави којом их Бог прославља.” Миријадама
таквих чудесних светила прекривено је небо над Светом Ру-
сијом, у којој животом својим и подвизима засја неизбројиво
мноштво праведника, преподобних, молчалника, затворника,
пустиножитеља, благоверних владара, преславних мученика
и исповедника Свете вере Православне. Својом блиставом
светлошћу богочежњиве душе неодољивом силом привлачи
сазвежђе угодника Божијих који се удостојише прослављења
у подвигу јуродства Христа ради, а чија чудесна лепота светли
свему свету, сведочећи о сили Бога Живога.
22
+
руског друштва; народ је јуродиве сматрао за истинске извр-
О
шитеље Еванђелске речи, за своје заштитнике и доброчини-
П О Д В И Гу ЈурО Д С ТВ А Х р И С Т А РА Д И
теље, за најсветије међу угодницима Божијим, због чега их је и
називао „људима Божијим”. Великаши су, опет, бојећи се гнева
Божијег и проклетства утодника Његових, под утицајем јуроди-
вих исправљали своје нечасне поступке, одустајали од чињења
зла и давали милостињу потребитима, кајући се за безакоња
и неправде своје. О томе каквих су почасти јуродиви бивали
удостојени сведочи и овај детаљ из путописа архимандрита
Павла Сиријског, који је као пратилац Антиохијског патријарха
Макарија провео у Русији две године, од 1654. до 1656.; у недељу
сиропусну путници су обедали код патријарха Никона, а међу
званицама,уз самог Првојерарха Руске цркве, сеђаше неки јуро-
диви именом Кипријан, кога овај појаше из сребрних сасуда и
даваше му најбоља јела рукама својим. Енглески конзул Флечер
такође са дивљењем сведочи о смелости Василија московског
пред царем Иваном IV Васиљевичем Грозним, док Херберштајн
наводи да су силници чија би безакоња јуродиви обзнанили
24
+
кротких, босих и голих, оних што по најљућој зими седе пред
О
нашим храмовима” и, додали бисмо, молитвама својим и под-
+
потиче из једне богате кнежевске породице. Блажени Михаило
више пута отворено се успротивио кнезу Димитрију Шемјаки,
О
П О Д ВИ Гу ЈурО ДСТВА Х рИ С Т А РА Д И
казујући му безакоња његова, а предсказао му је и смрт од руке
бојара који се налажаху у његовој служби, што се и обистинило.
Разобличио је и неправедно богаћење архиепископа Евтимија,
који се мало затим од страха разболе и умре. Заштитио је ма-
настир од похаре и разбојнике привео к покајању, предсказао
рођење цара Ивана Васиљевича Грозног, његову моћ и његово
будуће заузимање Новгорода. После одласка из земног живота
јављао се људима у опасности, избављајући их од погибије, а на
гробу Блаженог дешавала су се бројна исцељења.
Свети блажени Василије Московски чудотворац, чији се
величанствени храм уздиже на Красном тргу у првопресто-
ном граду Русије, рођен је од благочестивих родитеља Јакова
и Ане, којима Господ, као негда Захарији и Јелисавети, подари
пород већ у касним годинама, по усрдним мољењима њиховим.
Са шеснаест година он се удаљи у Москву, да сред престонич-
не вреве приправи пут души својој ка горњем обиталишту,
28
+
„срећом свега света” посматра као маркантну одлику руског
О
националног карактера, оличену и у најбољим тековинама књи-
П О Д В И Гу ЈурО Д С Т В А Х р И С Т А р А Д И
жевности. Јуродиви су представљали инспирацију руским пи-
сцима (Пушкину у „Борису Годунову”, Достојевском у „Злим
дусима”, где се појављује лик Марије Тимофејевне Лебјаткине,
и „Браћи Карамазовима” са ликом Лизавете Смердјашче, Тол-
стоју у „Детињству”, С. В. Максимову у његовим путописима, и
сликарима: сетимо се знаменитог платна В. Сурикова „Бољар-
киња Морозова”, где се као једна од централних фигура истиче
измождени „Божији човек”са табанима отеченим и испуцалим
на снегу, у поцепаној лакој кошуљи и тешким веригама на телу).
Српска црква, иначе, у својој вековној историји није ка-
нонизовала ниједног јуродивог, нити је овај подвиг у свом из-
ворном облику, онаквом какав налазимо код Грка и Руса, био
познат нашем народу. Било је, међутим, и данас има међу нама
Хришћана који су савршеним привољењем Царству Небескоме,
удаљавањем од сваке сујете житејске, потпуним посвећивањем
Господу и кршењем обичаја и норми наилазили на презир и
30
Др Ксенија Кончаревић
Малха^ Џино^ија
СВЕТИ ГАВРИЛО
ХРИСГА РАДИ
ЈУРОДИВИ
И ИСПОВЕДНИК
(1929 1995)
33
увод
ва књига описује једног светог старца, јуродивог Христа
ради, који је живео у 20. веку у грузијском народу и који је
прошао кроз различита искушења у време комунистичке вла-
сти. Отац Гаврило Ургебадзе (1929-1995) је био истински Божији
човек који је уложио сву своју снагу, телесну и духовну у своју
љубав према Богу и човеку славећи православље.
Отац Гаврило је понео тежак крст јуродивости, најсавр-
шенијег облика светости, да би пробудио грузијски народ и
вратио га православној вери, која је тада, под безбожничким
комунистичким режимом, била забрањена. Бос и као просјак,
претварајући се да је луд и пијан, одлазио је на места где је било
много људи и проповедао Христа. „Другачије ме не би пустили”,
коментарисао је он сам много касније.
У таквом крајње за хришћане неповољном периоду, о. Га-
врило није оклевао, нити се уплашио: напротив, стремио је да
се жртвује за Христа. Чак је 1. маја 1965. запалио Лењинов 12
метара велики портрет, који је висио на згради највишег совје-
та у Тбилисију.
Последње године живота проживео ј е у Самтавријском ма-
настиру у Мцхети, где се данас налази његов гроб, у близини
Тбилисија, а благодарећи уљу које верујући узимају из његовог
неутасивог кандила, збивају се небројена чуда.
Двадесетог децембра 2012. године, сагласно одлуци Сабора
Апостолске Аутокефалне Православне Цркве Грузије, архиман-
дрит Гаврило је убројан међу светитеље. Преподобни Гаврило
Исповедник и Христа ради јуродиви, празноваће се 2. новембра,
на дан његовог упокојења.
34
ПрЕДГОВОр
СВЕТИ ГАВРИЛО
ЈУРОДИВ ХРИСГА РАДИ
и исповедник Хрисгов
Први ДЕО
>Кивот
/^ тац Гаврило (у свету Годердзи Ур-
Дешињсшво ^/гебадзе) родио се 26. августа
1929. године у Тбилисију, у области
Навтлуги. Родитељи су му били Ва-
силиј и Варвара Ургебадзе. Мајка Варвара била је усвојеница
Артема и Варваре Гаспариани. На жалост, само је један Арте-
мов сродник знао њене праве родитеље, али то никада никоме
није открио. Василиј и Варвара су поред Годердзија имали још
двоје деце, Михаила и Ему.
Василиј је тада био председник сеоског колхоза и био је
обавезан да учествује у одлукама својих надређених (као што
је била крута примена аграрних реформи, гулаг и итд.). На ње-
гову иницијативу су чак срушили и један храм. Тридесет првог
марта 1931. године одвукли су га у неку кафану где су га убили.
Мали Годердзи имао је само 2 године и отада су га у част њего-
вог оца звали Васико1. „Оно што је родитељ срушио дете треба
опет да изгради”, говорио је касније јеромонах Гаврило. Зато
је целог свог живота покушавао поново да изгради и обнови
храмове и манастире.
Васико је својим дечијим рукама сакупљао каменчиће и
градио црквице у које је стављао иконе и луткице које су пред-
стављале анђеле. Уместо свећа палио је шибице. Живео је Свето
Писмо иако му је оно тада још било непознато.Хвплим те, Оче,
Господе неба и земње, што си ово сакрио од мудрих и разумних,
а открио си безазленима (Мт. 11,25).
1УРОДИВИ
као забушант и подривач изградње социјализма и комунизма.
Отада му је живот пошао наопако. Био је послат у затвор, али
је и тамо стекао поштовање и љубав осталих затвореника због
храбрости, љубазног опхођења и здравог разума. Политички
и исповндник
Да би ме утешио рече ми да
о томе пише у једној књизи:
Историја о Христу.”
Јуродиви Ч О В Е К
му, узео књигу и радостан отишао. Али чим сам се мало удаљио,
погледао сам књигу и видео да на корицама пише Јеванђење. По-
мислио сам да сам хтео Историју о Христу и да је то друга књига.
Вратио сам се назад, али тог старца није нигде било. Питао сам
људе наоколо, али нико није видео старца кога сам им описао.”
Отада је Васико почео да чита Јеванђеље. Чистим срцем
и неоскврнутим умом упијао је реч Божију и задобио такву
благодат да је изазивао чуђење своје околине. Монахиња, мати
Пелагија прича:
„Једнога дана идући кући мој стриц је требало да прође
поред цркве Светог Георгија. Прилазећи храму угледао Је мла-
дог Васика како га чисти од шута. Мој стриц га упита како тако
мали и нејаки човек мисли да може да подигне толике комаде
срушеног зида.
- Ја сам спортиста па то не могу. - Напоменуо је мој стриц.
- Хајде, покушај! - Одговори му Васико.
И мој стриц је заиста покушао, али није могао ни да помери
велики комад зида. Онда му Васико рече:
- Хајде да ти покажем шта може да учини Христос.
Пошто осени велики комад крсним знаком, зграби га и по-
несе као да је перце и баци га. Мој стриц узвикну запањен:
- Слава Господу што ми је показао ово чудо! Изгледа да
Христос и у овој земљи има Своје изабране!
Отада је мој стриц почео да живи хришћанским животом.”
Млади Васико је направио своје прве кораке у духовном
животу захваљујући једном свештенику из манастира Светог
Давида у Гаредзелију. Од њега се научио молитви, посту, при-
чешћивању, послушности и самоприношењу. Дзулиета, сестра
о. Гаврила, прича:
„МоЈ брат је много волео цркву Светог Давида. Често је
чистио њене подруме и оставе. А када се припремао за свето
Причешће био је тамо од шест ујутро, пошто би цео тај пут
донде прешао пешке. «Сутра се причешћујем», говорио је. То је
био велики празник за њега.”
Његови родитељи нису могли да објасне ту његову преко-
мерну ревност и такву приврженост Христу. Мислили су да ће
42
јући новац. Свет се питао: «Ко је тај ко у овакво време дели хлеб
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И
тријарху»! Погрешио!”
И тако је представа накратко била прекинута што је Васику
пружило прилику да проповеда реч Божију.
У Сионском храму није остала незапажена честитост и
полетност вредног младића. Зато су Васику поверили и друте
послове. Једнога дана је храм посетио епископ из Кутајсија и
Моцаметског манастира. Савесни и врлином обдарени младић
одмах је придобио епископову пажњу и он га је повео са собом
у манастир, где је Васико у прво време служио као црквењак.
„Био сам натеран, децо моја, на признања против своје воље, јер
су времена била таква и другачије се није могло.”
Утицај државне власти на Цркву, предрасуде и завист по-
стигли су тај циљ. Под теретом невероватних клевета и иску-
шења о. Гаврило је отишао у приморски град Батуми и тамо је
загрливши икону светог Николаја покушао да се удави. Неки
старији пролазник који је томе био сведок, потрчао је у оближњу
касарну и одатле позвао војнике да похитају у помоћ. Пошто су
нашли и спасли јеромонаха, командир касарне је хтео да захвали
старијем човеку, али он већ беше нестао. Вративши се те вечери
кући, командир је погледавши икону светог Николаја препознао
човека који их је позвао.
Када је отац Гаврило касније причао о том догађају рекао
је да се он у ствари већ био удавио и да је његова душа гледала
тело са висине. У том часу једино је мислио на то колико ће се
његова мати ражалостити када сазна за његову смрт. Полици-
ја и државно тужилаштво овај догађај су окарактерисали као
покушај самоубиства и позвали су митрополита Батумијског
Јефрема, потоњег патријарха, да га обавесте о том догађају. „Твој
монах је покушао да се убије”, рекоше му иронично. На митро-
политову интервенцију, међутим, истрага о узроку тог дела није
настављена. На крају је митроп. Јефрем шалећи се рекао свети-
тељу: „Зар ти није била довољно велика река Кура6? Јеси ли баш
морао да дођеш у Батуми?”
Касније, када су многи дознали за овај догађај из свети-
тељевог живота, тражили су од њега да им образложи тај свој
поступак. А старац им је са очигледним болом у очима одго-
ворио: „То је била воља Божија. Требало је да проповедам о бе-
смртности душе.”
о. Гаврила.» Помисли-
ла сам да је то можда
глас лукавога, па сам
се прекрстила. Али ни-
сам могла да наставим
молитву. Три пута ми је
испала књига из руку,
па сам напокон закљу-
чила да ме то зове анђео
Господњи.” Када је Ма-
ријам стигла до куће о.
Гаврила, он је изгледао
као да је на самрти. Се-
ла је поред њега и топло
се помолила. Старац је
убрзо изгледао мало
боље и дисање му се
уједначило.
Благодаћу Божијом
о. Гаврило се удостојио
да види многа виђења и да види будућност своје отаџбине. Много
година раније открио је да ће о. Илија, данашњи католикос-па-
тријарх целе Грузије Илија II, бити на челу Грузијске Православне
Цркве као и да ће проћи кроз многе муке, али да ће његова дела
украсити трон патријарха Грузије. О митрополиту Јову, док је
овај још био искушеник и напасао манастирске овце, говорио је
одлучно: „Постаће пастир умних оваца и његова духовна деца
ће постати јеромонаси истински верујући у Бога. Они ће Цркви
служити истинском ревношћу.”
Времена су била тешка. Државна власт је настојала на сва-
ки начин да врбује свештена лица да би их користила у своје
интересе. Цркве су се испуниле издајницима. Веома љут због
такве ситуације отац Гаврило је рекао једном клирику: „Пред
Богословским Факултетом да ископашјамудаје напуниш во-
дом и ко не може да је прегази да га не рукоположиш. Шта ће
ти такви? Ти ни не знаш! Црква се испунила чекистима КГБ-а.
62
Самшавријска црква
+
12 Кула носи име у част грузијског цара Мириана III, који је хришћанство
установио као званичну религију још 330. г. по Христу.
78
Иза степеништа
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ
Други ДЕО
цртицв ИЗ ЊЕГОВОГ >|<ИВОТА
СВЕДОЧЕЊА
^ тац Гаврило био је истовремено
Јуродив и „безуман” и мудар: некад је го-
Хрисша ради ворио као „луд”, а некад као добар
беседник. Био је човек наизглед груб,
али се према људима опходио префињено и љубазно, као ари-
стократа. Али он је углавном био тај који је као сасуд изабрани
заиста приводио људе Богу. Као што каже Јеванђеље: Но свако-
ме се даје пројава Духа на корист. Јерједноме се даје кроз Духа
реч мудрости; а другоме реч знања по истомДуху;А другоме ве-
ра истим Духом; а друГоме дарови исцељивања истим Духом;
А друЈоме чињење чудеса, а друГоме пророштво, а друГоме раз-
ликовање духова, а друГоме различни језици, а друГоме тумаче-
њејезика. А све ово чиниједан и истиДух, делећи свакоме пона-
особ како хоће (1 Кор. 12,7-11).
Отац Гаврило је, међутим, сабрао уједно све те благодатне
дарове Светога Духа. Претварао се да је јуродив зато да би сакрио
преобиље божанске благодати и да би се смиравао. Али његови
наизглед бесмислени поступци имали су још један циљ: дау љу-
дима пробуде успаване савести да би се суочили са сопственим
скривеним страстима. Често би говорећи строго или подижући
глас на некога истог часа омекшао, постајао нежан и објашњавао:
„Сваки савет долази од Бога. Немојте мислити да је то од мене”.
А када би схватио да његови саговорници не могу више да
поднесу његову строгост, заплакао би и рекао: „Ја бих хтео да
брзо одрастете, децо моја! Што се више на вас љутим, то вас
више волим.”
ако неко међу вама мисли даје мудар у овоме веку, нека буде луд
да би био мудар. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом
(1 Кор. з, 18-19). И отац Гаврило је често говорио:
- Треба прво да постанеш луд да би потом постао мудар.
)|<И ВО Т И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г л в р И Л А Г р у Ј И [
13 Патријарх Јерменије.
81
молити за тебе.
И заиста, тај човек се тешко разболео и веома брзо умро.
поздравила га:
- Мир вам, оче Гаврило.
Погледа ме и зачуђено ме упита:
- А ко сте ви?
Од нелагодности нисам знала куда да трчим да се сакријем.
Али нисам била у стању ни корак да направим. Стајала сам тако
неко време уплашена. Изненада се окрену према мени и рече ми:
- Како си, Марина?
Запрепастила сам
се. Он се на крају краје-
ва сећао чак и мог име-
на. Позвао ме у келију и
причао ми. Онда ми је
дао једну књигу и замо-
лио да му читам житија
+
Једном је у Сам-
тавријски манастир
дошао и један подви-
жник да види стар-
ца, старац Василије
Светци из Кијево-Пе-
черске лавре, који се
одликовао великом
добротом и смирено-
умљем. Човекјеморао
да се радује гледајући
заједно ту двојицу ве-
+
ликих подвижника и
светих људи. Зато сам их овековечила својим фотографским
Ју р О Д И В И Ч О В Е К БО>|<И)И
„На многаја љета”. Сви су га слушали као без даха. Као да је све
око њих одједном оживело.
18 Грузијски плес.
94
Неколико дана касније мој отац умре. Веома брзо након смрти
мога оца, Господ узе к себи и душу моје мајке.”
стол Петар.
Ј у р О Д И В И Ч О В Е К БО >|<И )И
јаку веру и чист ум. Старац је гледао пут којим ходи верујући.
Иначе му не би дао такве дарове.
Ју р о д и ви
нам је причала како њен син, када им је умрла једна блиска ро-
ђака, није могао да издржи жалост па је почео да узима лекове
за смирење. Она сама му је чак и куповала лекове. Син је једнога
дана отишао у Москву да ради. После неког времена нашли су
га мртвог у стану. Мајка је себе оптуживала да је својим рука-
ма убила сопствено дете. Сви су јој говорили да оде у Мцхету.
У Самтавријском манастиру је плачући седела поред храма.
Није ни приметила када јој је пришао непознат човек који је тако
горко плакао да то нико не може ни да замисли. Помислила је на
његов бол. Шта ће јој још и туђе муке? Она сама нам је испричала:
„Будући да сам ја била неутешна, како сам могла некога да
утешим? Био ми је довољан и сопствени бол. Тада сам се окрену-
ла према том човеку и са изненађењем угледала монаха! То је био
^
из болнице на психијатријско
посматрање, лекар га упита:
- Опет видиш Христа?
- Над 45 људи сам очитао
молитву па су се излечили. Је-
сам ли ја луд? - Одврати им о.
Гаврило.
И лекар је напослетку на-
писао у свом закључку да је
пацијент луд, уз образложење
да дотични лечи људе призива-
њем Христа. Када је о. Гаврило
касније о томе причао, мати Па-
раскева га упита да ли је заиста
исцелио толико људи. Старац
јој одговори:
127
23 Бог на грузијском.
130
странство.
А потом страшним гласом повика: «Вода! Вода!».
Стаде ми срце од страха. Убрзо се умири и рече ми:
- Не бој се. Ни длака с главе неће пасти Кахи.
У том периоду Холандију и Немачку погодиле су велике
поплаве.”
+
„У једном периоду сам много желела да однесем нешто о.
Гаврилу, али осим сока од парадајза, који сам скувала за зиму,
ништа друго нисам имала. Приликом једне од мојих посета, о.
Гаврило рече мати Параскеви да ми сипа супе. Извинио ми се,
међутим, што Је супа без парадајза, јер нема више сока!
- Донећу вам ја, - узвикнух сва срећна.”
139
Што год сам перли имала, све сам му однела, али сам се
+
Гаврило одговори:
ЧОВЕК БО>|<.И)И
Режисер му појасни:
- Не бојте се, оче Гаврило! Поставићемо доле даске које се
неће видети и по њима ћете ходати.
Отац Гаврило устаде. Корачао је стабилно, а онда се намр-
штио и рекао:
- Какав би Гаврило био Гаврило26, кад не би могао да хода
по води?
велики стид.”
ЧО В ЕК БО )|<И )И
27 Брежуљак у граду.
157
УПОКОЈЕЊЕ
- Сестро! Сестро!
Одмах сам дотрчала. Низ лице су му текле сузе. Преклони-
ла сам колена и он ми даде благослов. Подиже руку с напором.
Благословио је целу Грузију описујући крсни знак на све четири
стране света. Кружио је свуда наоколо сузним погледом пуним
љубави и почео да се моли. Срце ми је налагало да устанем и
читам Псалме. Свануло је и ја замолих једну монахињу да уђе
унутра не би ли јој можда старац, који је ћутао, нешто рекао.
Она га погледа и рече да је у агонији. Ја сам,са друге стране.била
сигурна да ће оздравити, да ће, као и раније, да устане и да нам
каже: «Ето! Уплашио сам вас!»
Окупише се сви. Лекар, чланови старчеве породице, позна-
ници, свештеници, мирјани.
- Умире? - Упитах у неверици.
Замолих лекара да нам још једном помогне. Сви су се надали
да ће га Господ још оставити са нама. Старац је с љубављу гледао
икону светог Николаја не скидајући поглед са ње. А онда је врхом
прста помиловао Распеће. Упињао се са крајњим напором. Дла-
ном своје десне руке дотаче се Богородичине иконе и замоли је:
- Узми моју душу, Благословена, спреман сам!
Лекар ми показа знаком да му спустим капке да му се очи
не би сушиле, јер сам то више није могао да учини. Када није
опет отворио очи, позвах лекара у помоћ. Старац ме чуо, па их
крајњим напором отвори.
Пало је вече. Његова келија као да се испунила невидљивим
анђелима. Отац Гаврило је дисао тешко и с муком. Монахиње
су појале из Псалтира и неуморно читале молитве. У томе су
на смену учествовали и отац Сава и отац Григорије. Дошао је и
отац Данило. Упитао је старца који је лежао наузнак хоће ли да
му очита молитву за оне који се растају с душом.
Старац није одговорио, али је митрополит, као да га је неко
гурнуо, одмах почео да чита. Старчево дисање је полако бивало
све слабије и површније. И када је митрополит изговорио послед-
њу реч молитве, на старчевим уснама се оцрта једва приметан
осмех и тако предаде душу Господу. Био је четвртак, 2. новембар
1995,10,00 сати увече.
170
са старчевог гроба. Помазала сам јој њиме и чело. Два сата сам
покушавала да се суочим са тим да јој прети смрт. Једна рука јој
се одузела. Упалила сам и свећу коју сам донела са светитељевог
)ј< И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д
«То је био сан. Али потпуно јасан, видео сам тако јасно као
што сада гледам тебе. Налазио сам се у пречудесном храму. Када
сам изишао напоље, преда мном је висила једна велика лопта,
као планета земља. На њеној јужној страни била је велика дуга
која је светлела, али сам је видео само ја. Одатле се чуо глас, не
људски, али громки:
- Знаш ли шта ће спасити човека? Љубав! Доброта! Чиње-
ње добрих дела.
Онда је одатле излетео голуб, сео ми на раме и умилно гукао.»
Други пак који се преклоњених колена моле на старчевом
гробу чују самог светитеља како говори: «Следим те од двана-
есте године, Господе», «Блажено оно време када сам први пут
сазнао за Тебе, Христе мој», «Колико желим да схватите Бога»
и још много тога.”
+ЧОВЕК БО$И)И
ТрЕКИ ДЕО
уЧЕЊЕ
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЈИЈСКОГ
чуђењем:
- Заиста, старче, зар их још
ЈурО ДИ В И ЧОВЕК БО>|<И)И
увек волиш?
- Сада их још више волим и
жалим. - Одврати он сетно.
Кадау човеку није видео љу-
бав, срце га је болело и жалио се:
- Пакао је тамо где нема љу-
бави. Господ ти показује несрећу
другога да би видео како ћеш да
реагујеш. Да ли ћеш се молити
за свог ближњега? Хоћеш ли му
помоћи? И на тај начин те позива
да се научиш љубави и да је негујеш.
гим речима. Лепа реч има велику моћ. Твоје срце припада Ономе
Који га је саздао. - Увек нас је саветовао старац.
МОАИТВА
лужбе Божије и божанствена Литургија били су по схватању
о. Гаврила једини начин да се оствари веза са Богом. Зато је
позивао све верујуће да редовно одлазе у цркву.
Учинио сам то, ади сам се зачудио, јер ми никада није причао
да је био у Јерусалиму, а ни те молитве нисам раније чуо. Јесу
ли биле канонске? Видећи да се питам, рече ми:
- Иди и питај епископа.
>}<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гд ври л д ГруЈИЈСКОГ
- Господ вели: Јер 1де су два или три сабранау имемоје, онде
сам и ја међу њима (Мт. 18,20). Сада,пошто нас овде има више, Го-
спод ће више бити са нама! Господ је овде! Брзо да упалимо свеће.
И пошто смо упалили свеће, помолили смо се и појали.
Старац се сагласио:
- Истина је да је исповест велика Света Тај на Господња коју
човеков ум не може да схвати.
37 Даћа.
214
говим очима.
- Заједно са Богородицом ноћ проводе под Крстом Господ-
њим. Ево сада се Она онесвешћује, а ми одавде треба да јој по-
могнемо. Сада је цео свет поред Богородице. Ко би се усудио
да је напусти? Треба да је тешимо и појемо „Достојно јест”. Бо-
городице, помози и помилуј нас! Не напуштајмо Богородицу!
Ко сада може да спава? Она је мати која доживљава да њен Син
Себе на жртву приноси. Кад бисте бар то и ви схватили. Кад
бисмо бар мало разумели Бога...
Три дана касније, на Васкрс, рече нам сав раздраган:
- Христос васкрсе! Овоје дан који створи Господ, обрадујмо
сеузвеселимо сеу њему (Пс. 117,24).
Говорио је то са толико осећања, са толико љубави, како је
само он могао!
- Исус Христос, Спаситељ света, је васкрсао! Он је сада
+
- Ама шта је ово? Једно сам хтео да урадим, друго сам од-
лучио.
Отац Гаврило му
је променио мишље-
ње, као да је преко ње-
га примио заповест од
Бога!
И заиста, смирење
је основ свих врлина.
Благодарећи смирењу
побеђујемо многе жеље
које непрестано опсе-
дају човека и одводе га
у грех.
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ
*• Види:Мт.7,4-5.
221
покајање и он ми одговори:
- Немам покајања јер не желим.
Након неког времена у мени се пробудило осећање покајања
које је полако јачало и откривало ми сву дубину моје духовне
Гдврим
поћи за мном?
Једном ми рече:
- Целог свог живота гладујем. Немој у томе да ме подража-
ваш. Предвече да једеш, то је добро. Шта ја пијем и једем тиче
228
били су дете.
- Свештена лица
јо>1з (и
ће се очистити подви-
гом, борбом до крви.
Ш ј ууиЈзуј јој.393 и^иаУон и 1оаи>|( +
ми рече:
- Целе ноћи био сам с тобом. Истинито исповедање не са-
стоји се само у томе да кажеш своје грехове. Ти си верујући чо-
век, али ти још много тога недостаје да би учврстио своју веру.
Треба много пута да паднеш и исто толико пута да устанеш.
Нема греха који надилази покајање.
[њихово гомилање].
Б о $ и ји
гори је од Јуде!
ЧОВЕК БО$И]И
Судија. А држи и пакао. Када хоће да осуди неку земљу, Бог скре-
не поглед са ње. Пакао је удаљавање Бога. И од тог места је окре-
нуо Своје лице. Тамо мукама нема краја. Када човек умре, он се
ууиЈзуј јој.393 и^иаУоц и 1оаиЖ
[јуродствовањем].
ЧОВЕК БО$И]И
потврдно. Монахиња
ЧОВЕК Бо>|<И)И
Самастабло.
са... псовкама.
У том периоду сам радила код једне госпође чија се кућа нала-
зила веома далеко од цркве. Стога сам устајала у праскозорје и
Г
трчала у цркву, а после Литургије сам као луда трчала опет назад
да будем код куће пре него што устане госпођа.”
следство Богородици и
она ће је штитити. Овде
ће бити мањи прогони.
Не узнемиравајте се ка-
да вам је тешко. Ја ћу до-
Ју р о д и в и
ЧЕТВрТИ ДЕО
ОДЛОМЦИ ИЗ ГРУЗИЈСКИХ
ИЗДАЊА О СВЕТОМ ГАВрИЛу
>|<ивотиподвизисветогГавримГрујијског
Валерија Алфејева
ИСПОВЕДНИК ХрИСТОВ у ГруЗИЈИ
(одломци)
Докје отац Гаврило био жив, мнош страни новинари су
долазили у Грузију да Га упознају. И страна штампа је писала
о овом Грузијском духовнику, великом светитељу и јуродивоме
Христа ради, којије својим мукотрпним животом ијуначким
делима постао леГенда.
Тако је и ВалеријаАлфејева, новинарка из Москве, хтела из-
близа даупозна оцаГаврила. Године 1985-6. посетилаје Грузију Где
је остала месецдана и написала књту о светитељевом животу:
„ИсповедникХристов у Грузији”. Прилажемо одломак из те књте.
+
Б сф ч и
ПрЕДговор
ПРЕВОДИОЦА НА руСКИ
јуродивости.
$
1 Лк. 9,62.
2 Самтавријски женски манастир се налази у граду Мцхети (древној пре-
стоници Грузије). Самтавро (груз. - Кнежевски) је активни женски манастир
подигнут у част празника Преображења Господњег (прва половина XI века).
Саграђен је на месту мале дрвене цркве из IV века. У овом храму су сахрањени
315
4 Сионска саборна Црква у име Успења Мајке Божије (V-VII в.), налази
се у Тбилисију на обали реке Куре. У овом храму се налазе светиње као што
су: ексер којим је разапињан Господ наш Исус Христос.часна глава апостола
Томе, чудотворни Крст од лозе свете равноапостолне Нине, благодатни ка-
мен преподобног Давида Гареџијског, мошти светог великомученика Георгија
Победоносца и друге светиње. У овом храму служи католикос-патријарх целе
Грузије Илија II. - Прим. прев.
319
о Анђелима, о иконама..”
Управо ова „дијагноза” је спасила оца Гаврила од стрељања.
Господ је сачувао Свог изабраника да не би оставио грузијски
народ без поуке.
Отац Гаврило је неустрашиво исповедао Православље. Из
сећања Гије Гобачишвилија: „Били смо комшије оца Гаврила.
Често је разговарао с дечацима, поклањао је крстиће, водио
их је око храма Свете великомученице Варваре. Једном ме је
погледао у очи и рекао: „Увек имај на уму - Бог постоји!” Из-
+
ну смелост.
С пријатељима сам често
одлазио у Светицховели. Јед-
хааок иаиУоЈА(
онако како ја хоћу. Прво ме лечи Господ, а тек онда лекар.” Про-
фесор се зачудио. Реч по реч и разговор између старца и профе-
сора је прерастао у спор. Извинила сам се професоревом сину
и рекла да је старац Гаврило необичан монах. Он је почео да
се смеје и одговорио је да је и његов отац чудак и да ће се њих
двојица лепо разумети.
Једном је старац у знак захвалности свом лекару који га
је лечио, Зурабу Варазашвилију, поклонио овна, који је мана-
стиру дат као прилог с речима:
„Трудбеник је достојан награде.
Незахвалан је пред Богом онај ко
се не захвали лекару’ Несебични
лекар је пристојно одбио поклон.
Ован је угинуо истог дана. Ста-
рац је приликом сусрета прекорио
лекара: „Ближњи, зашто си био
непослушан? Први пут је у мана-
стиру угинуо ован који је дат као
прилог.” Следећи пут је опет по-
клонио Зурабу другог овна и овог
пута лекар га је примио.
Двадесет другог маја 2000.
године, на дан преподобног Шиа
Мгвимског20 сестре Самтавриј-
ског манастира су отишле у Шио-
Мгвимски манастир. Литургију
27 Старац Гаврило јеу чин архимандрита унапређен 1995. год. - Прим. прев.
28 Кнезови-мученици Елизбар и Шалва су у фузији подигли устанак
против Персијанаца. На погубљење шаху Абасу II предао их је грузнјски
цар-мухамеданац Вахтанг IV Шах-Наоз. Примили су мученичку смрт 1661.
године. Славе се 18. септембра/1. октобра. - Прим. ред.
346
благослова.
Б о $ И )И
унапред.
Једном смо отац Гаврило, мој брат и ја прелазили преко мо-
човек
човек свештеник.
Једном је код оца Гаврила дошла нека млада жена. Кад ју је
ју р о д и в и
протстављам.
ЧОВЕК БО)|<И)И
ју помоћ.
Две године после тога
духовник ме је благосло-
вио да будем на послуша-
њу у манастиру. Моја мајка
је била категорички про-
тив. Сваког дана сам чи-
тала акатист Николају Чу-
дотворцу и преклињала га
за помоћ. Двадесет друтог
маја, на празник Светите-
ља Николаја, дошла сам у
365
је одмах поклонио икону свеца чије је име овај носио, - пре него
ЈурО Д И В И ЧОВЕК БО>|<И)И
је молитву у грех?”
„Вероватно се неправилно молио”, био је одговор.
„Не, правилно се молио”, рекао је старац.
„Вероватно се није молио срдачно.”
„Не, молио се срдачно.”
„Вероватно се молио непажљиво, расејано.”
„Не, сад ћу вам објаснити”, рече старац. У тај час уђе код
њега једна парохијанка по благослов. Старац ју је замолио да
нешто учини, а она је одговорила да сад не може, а касније ће
видети. „Сад ће да оде и молиће се пет сати. Али, како ће Бог
услишити њену молитву - јер она није помогла ономе ко ју је
^ИВСТ И
да устане.
Ч О В Е К Б О $ И )И
Сећам се како сам код старца довела своју тетку. Тог дана је
био врло слаб. Ипак ју је, без
СВЕТОГ
Књига ми је опет испала из руку и зачула сам глас: „Иди што пре
човек Бо>|<и)и
али се душа радовала зато што сам чинио оно што треба да
чини прави хришћанин. Знао сам да ће ме ускоро ослободити.
И заиста, пустили су ме после седам месеци”, причао је старац.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ
сам се чудио што овај чудни монах скоро напамет зна Стари и
Нови Завет. Знајући да човек од многог знања може да скрене
с ума, односио сам се према њему с још већим сажаљењем. На-
кон извесног времена приметио сам да даје одговоре на питања
која нисам постављао наглас, али која су ме заиста занимала.
Могао је да чита мисли. То ме је заинтересовало и у извесној
мери уплашило - каква је то сила била преда мном? Прошло је
неко време и ја сам се уверио да је то била сила пред којом се
сви савијају, сила која може даукроти не само грешног човека
већ и најсвирепијег лава: сила молитве и љубави.
Бог је старцу дао веома велику мудрост и силу, али је он
мајсторски крио своје дарове. Никако нисам могао да схватим
због чега. Колико пута сам покушавао да докажем људима да је
он мудрац и прозорљивац, али ми нико није веровао. А сам сам
се много пута уверавао у то да је отац Гаврило старац који у себи
садржи море љубави, мудрости и смирења. Био сам спреман да
беспоговорно испуњавам све његове благослове. Главно ми је
било да се налазим поред њега.
Једном ми је на пијаци наредио да клекнем, ставим главу на
гомилу кора од лубенице и да не устајем без благослова. Видео
сам ноге пролазника, који су се заустављали поред мене. Веро-
ватно их је занимало да сазнају који то лудак клечи.
Све речи које је старац изговорио биле су заменезакон. Али
ми је један његов благослов посебно побудио пажњу. Рекао је:
„Сад ћемо твојим колима да одемо у манастир Антонија Март-
копског.” Збунио сам се и почео да објашњавам да то није могуће:
кола су била у квару, али сам се истог часа тргао, схвативши да
не смем да не послушам. Како је старац рекао - тако ће и бити.
Шта да се ради - кренусмо. Мислио сам да ћемо стати на првом
успону и да ћемо морати да коначимо у шуми. Приближили смо
се шуми. Одједном је отац Гаврило подигао руке и изговорио:
„Немој да се окрећеш, у нашим колима ј е преподобни Антоније
Марткопски!” Од страха ми се подигла коса на глави. Хтео сам
да се осврнем, али је он строго упозорио: „Пажљиво гледај преда
се и чврсто држи волан.” Кола су милела. Онда је ауто одједном
појурио тако да сам на кривинама по обележеном путу тешко
396
ћу испуњавају благодаћу.
ЧОВЕК БО$И)И
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
СТАРЦА ГАВРИЛА
и да заволиш.
ЧОВЕК Бо ији
Треба волети све. Али ако не можеш, макар свима жели добро.
Љубав ће укротити чак и свирепог лава.
$
до смрти.
Ако у монасима нема смирења и покајања, неће се спасити,
већ ће погинути.
Манастир је велика љубав.
У свету се губи манастирска благодат.
Немој да одлазиш из манастира на дуто време.
Нема већег јунаштва од монаштва.
Похвала је погубна по монаха. Онај ко хвали монахе јесте
непријатељ монаштва.
И монаху је потребно саосећање и утеха.
Ако желиш да будеш монах - већ си монах.
Ако мирјанин победи у име Христа и надвлада своје стра-
сти, биће изједначен с монасима.
Богу није важно да ли си монах или мирјанин. Главно је
+
неће бити.
Иако се некад причало о доласку
антихриста, није било таквих зна-
мења. Било је ратова, али није било небеских чуда и свеопште
разједињености.
У Грузији се мењају обичаји. Овако ћете препознати оне
који подлегну светским саблазнима: ићи ће голи. Хришћани
ће бити пристојно обучени. По канонима Свете Цркве жена не
треба да носи панталоне. По човековој одећи се види и његово
духовно стање.
Намирнице на које се ставља број антихриста не могу да
вам нашкоде. То још није жиг. Треба изговорити молитву „Оче
407
Валерија Алфејева
ПРАВОСААВНА ГРУЗИЈА:
„УМИРЕМО, А ЕВО, >|<ИВИ СМО!”1
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ
цем, а оно бар разумом. Што се тиче оног првог човека, о њему
је Спаситељ у Беседи на гори, рекао: Ако, дакле, око твоје буде
здраво, све ће тело твоје светло бити (Мт.6,22). Такав сасуд је
способан да проповеда Бога, ма колико безнадежно изгледала
његова жетва. У ствари, таква душа, будући једноставна или
Јуродиви
2 Први пут објављена у Русији, у Москви, бр. 4 (1991. г), с. 3-51. Као
додатак, написала је и пратећу причу, Џхвари или Крст, посвећену ожи-
вљавању православне вере у Грузији. Њен рад ће ускоро бити преведен и на
енглески језик.
3 Место на којем се одвија разговор књижевнице с игуманом Антонијем
наводно је манастир Гударекхи поред Тетри-цкароа, југозападно од Тбили-
сија. Највероватније је, међутим, да је отац Антоније из њене приче заправо
архимандрит Јован и да се њихов разговор одвијао у Бетанијском манастиру,
1984. и 1985. г, када је књижевница тамо провела готово месец дана. Бетанијски
манастир је основан или се бар званично помиње у повељама из позног XII
века, у време владавине св. Тамаре, грузијске краљице, и посвећен је Рођењу
Пресвете Богородице. Обновио га је архимандрит Јован 1978. г. и данас је то
опет напредан, општежитељни манастир.
416
„Да”, насмешио се, „провео сам неко време покрај њега, када
нисам могао да одем ни на једно друго место. Тада сам живео
поред њега око два месеца. Пре много година, кад сам био де-
те, он је неко време живео код нас, код мог деде на селу. Знате,
све до данас чувам малу бележницу са његовим изводима из
Књиге о Јову”.
„О, на грузијском?”
6 Отац Гаврило није висок, него је, напротив, низак. (Прим. изд,)
419
скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суху сламку
(Јов, 16, 6, 11, 13-17, 22; 13, 24-25)?
„Лако сте то дешифровали, очигледно је да те речи знате
готово напамет”, прекинуо ме отац Антоније. „Наставите са
^ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОг ГаВРИЛа ГруЗИЈСКОГ
Који је ојадио душу моју. Док је душа моја у мени и дух Божији
у ноздрвама мојим, неће усне моје Јоворити безакоња, нити ће
језик мој изрицати преваре. Не дао Бо1 да пристанем да имате
право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте. Држаћу
се правде своје, нити ћу је оставити. Неће ме прекорети срце
моједокле сам жив. Непријатељ мој биће као безбожник, и који
устаје на мене као безаконик. Јер какво је надање лицемеру кад
се лакоми а Бог ће ишчупати душу њеГову (Јов 27,2-8).
Са нарочитом пажњом, записао је на посебној страни:
Чувај седа не поГледаш на таштину и даје не заволиш више
нет невољу. Гле, Бог је највиши Својом силом; ко је учитељ као
Он? Ко Му је одредио пут ЊеЈов? Или ко ће му рећи: чиниш не-
право? ...Гле, БоЈје велики, и неможемо Га познати (Јов 36,21-23,26).
Пред зору, кад је киша престала да пада и кад се плавича-
+
Монах Герасим
ОТАЦ ГАВРИЛО И ПОСЛЕДЊИ
грузијски стлрци
А и сви који хоће побожно да живе у
Христу Исусу биће Гоњени. (2. Тим. з, 12)
новембру 1991. указала нам се прилика да лично упозна-
мо оца Гаврила, у Самтавријском манастиру Преображења
Господњег, у историјском граду Мцхети. Док смо се приближа-
вали, видели смо како пали хрпу папира у дворишту. Окренуо
се и благословио, али ни реч није изговорио. Упутили су нас да
узмемо благослов од игуманије,мати Кетеван,и после неколико
минута вратили смо се да видимо хоћемо ли убедити оца Га-
врила да нас прими. Без икакве најаве, примљени смо у његову
скромну келију. Та келија је чудесна сама по себи. Налази се на
месту древне „Куле краља Мириана” и састоји се од кружне одаје,
чији пречник износи око 5 метара: то је истинска „келија”, оиви-
чена циглама, са засвођеном таваницом. Некадашњи отвори за
светло сада су били затворени, што је стварало ону атмосферу
полутаме, типичну за монашке одаје и заједничку и за цркве и
за пећине. Кружни зидови од опеке били су по читавој повр-
шини прекривени иконама разних облика, величина и стилова,
тако да посетиоци нису могли лако да створе утисак о његовом
„омиљеном стилу”у иконографији. Он се намерно потрудио да
се окружи „облаком сведока” (Јев. 12,1). Такав је свет истинског
монаха. Приметио сам ту и неколико фотографија које нису
представљале светитеље, него, очигледно, његове претходнике,
његове духовне претке.
Оца Гаврила смо најпре упитали за његов пастирски рад,
за садашње духовно стање Грузијске Цркве, за Самтавријски
манастир у којем служи као исповедник многобројних монахи-
ња, за савремени монашки живот у Грузији. Овај мудри пастир,
који је готово четрдесет дугих и невеселих година готово сам
корачао стазом Господњом, одговорио нам је са надом, у духу
апостола Јакова: Свакурадост имајте, браћо моја, кад паднете
432
сте Луке: Бпажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и
осрамоте, и разјласе име ваше као зло збо1 Сина Човечијега (Лк.
6,22). Ни на памет ми није падало да је таквом човеку могла да
буде забрањена свештеничка служба и због тога нисам у потпу-
ности могао да разумем што их је оправдавао. Степен његовог
изопштења добро је изражен у причи коју смо раније навели.
то и даље дешава”.
Отац Гаврило нас је благословио и ми смо отишли, сведо-
чећи да новозаветна црква и у наше време тријумфује.
Уранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдењима, у
постовима, у чистоти, у знању, у дуГотрпљењу, у блаГости, уДуху
Светоме, у љубави нелицемерној. Уречи истине,усили Божијој,
са оружјем праведности десним и левим, у слави и срамоти, у
Јрдњи и похвали, као варалице и истинити. Као незнани и по-
знати, као они којиумиру а ево живимо, као кажњавани, али не
убијани, као жалошћени аувек радосни, као сиромашни а многе
боГатећи, као они који ништа немају, а све поседују (2. Кор.б, 5-10).
Са енглеског превела
Антонина Пантелић
да одем пешке. Кад сам дошла код њега он рече: „Скувао сам
чорбу, а хлеба нисам имао, седи па ћемо заједно да ручамо.” За-
тим ми рече да није хтео да излази из келије и молио се да му
Господ пошаље хлеб.”
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГРУЈИЈСКОГ
ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА
СВЕТОГ ГАВРИАА
Кијеву, у храму Архангела Михаила у Октобарској Болни-
ци почетком маја 2016.замироточила је икона светог старца
Гаврила Ургебадзеа Јуродивог.
Зашто је баш у овоме тренутку икона овога светога стар-
ца замироточила? Преподобни Гаврило је још за живота био
познат као јуродиви, прозорљив старац и чудотворни исце-
литељ. Упокојио се
1995. године, и већ
2012. канонизован је
у Грузијској Право-
славној Цркви. Од
2014. прославља се и
у Руској Православ-
ној Цркви, 2. новем-
бра. Свети старац Га-
врило је био велики
борац против јере-
си и екуменизма као
надјереси.
Ево штаје свети
старац Гаврило саве-
товао својим духов-
ним чедима: »Сто пута је боље бити блудник него јеретик.
Екуменизам - то је надјерес, а Црква је брод који сигурно
плови по узнемиреном мору, на коме се налазе само право-
славни. Духовника бирај према својој жељи, али када га иза-
береш потчини му се. Уколико он пак проповеда јерес, бежи
од њега као од огња”.
444
„ОДВЕДИТЕ МЕ НА ГРОБ
СГАРЦА ГАВРИАА!”
О ЧуДЕСНИМ ИСЦЕЛ»ЕН»ИМА
ГруЈИЈСКОГ
била као код бебе. Ускоро је у собу ушао и главни доктор - исти
тај који ми је дозволио да посетим оца. Никада нећу заборави-
ти његов израз лица, тог момента када је видео савршено чисту
кожу свог пацијента! Доктор је почео да плаче и да се крсти
говорећи: „Слава Богу... Слава том старцу...” У том тренутку
отац нас је прекинуо и питао о каквом старцу говоримо. Ни-
сам успео ни да почнем да говорим о старцу Гаврилу када је мој
отац сам почео да нам прича о томе да је видео у сну, некаквог
свештеника са седом брадом који је ушао у собу и рекао му:
„Е мој брате... Ти се никада ниси ни причестио ни исповедио,
али имаш верујућег сина и верујућу жену, који су ме позвали.
449
Нисам знао где служи, нити где живи. Једном је имао незго-
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТО г Га ВРИ
Ускоро су ми јавили да
је старац Гаврило у тешком
стању. Када сам стигао, ста-
рац је лежао и посматрао
икону светог Николаја Чу-
дотворца,не скидајући по-
глед са ње. Питао сам га да
ли га је нешто узнемирило.
Није ми ништа одговорио.
Увече је дошао владика Да-
нило и прочитао молитву
за исход душе. Када је завр-
шио молитву, отац Гаврило
се насмешио, тело му је за-
дрхтало и срце је престало
да куца. Отишао је.
Неколико година касније позвао ме је колега и рекао да су
нешто сређивали у лабораторији и да је пронашао бочицу у којој
је била крв старца Гаврила,узета четири године раније. Рекао ми
је: „Знаш, та крв... та крвје као свежаГЖелео сам то да видим.
Заиста, крв ј е изгледала свеже, није се згрушала, скорила, није
се разложила. Узео сам једну кап у шприц, направио размаз и
однео у лабораторију. Анализа је показала да је све нормално!
Када смо им рекли да крв стоји у бочици четири године
нису нам поверовали. Ни сами нисмо знали на шта смо наи-
шли. Однели смо узорак начелници катедре за патологију. Она
је погледала и рекла да никад у животу није тако нешто видела.
Предложила је да дамо анонимно узорак на Институт за тран-
сфузију крви, да видимо шта ће они да кажу. И отуда је стигао
исти одговор - све је нормално, само незнатно смањена вели-
чина крвних зрнаца.
Отишао сам код патријарха и рекао му шта се догодило
са крвљу старца Гаврила. Патријарх није хтео да жури. Рекао
је да се још мало сачека са налазима: „Бог ће знати штаје то.
Немојте да баците ту крв, ставите јеу земпу Гдеје сахрањен
старац Гаврило”. Тако смо и урадили. Закопали смо бочицу у
454
О стлрцу Тлврилу
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И
НЕРУКОТВОРЕНИ ЛИК
манастиру Самтавро у
Грузији, начудесан начин,
појавио се дик преподобног
Гаврила Ургебадзеа. Његова
светост патријарх Илија II
потврдио је да је реч о чуду
Божијем. У манастиру Све-
те Нине, у месту Мцхета, на
чудесан начин појавио се лик
светог Гаврила Ургебадзеа.
Лик се појавио на месту
где су после обретења једно
време почивале његове свете
мошти.
Саопштено је да је то ме-
сто посетио Његова светост патријарх Илија II и казао да је то
велико чудо и да он чак тамо види и натписе.
Архимандрит Гаврило Ургебадзе уснуо је у Господу 2. но-
вембра 1995. године, а канонизован је 20. децембра 2012. године.
Безбројна исцељења су се десила на његовом гробу, где долазе
верни са свих страна молећи његову помоћ и заступништво.
458
ТрОПАр
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БсфЛЈИ
Кондак
едостижна је милост Онога Чије створење благодаћу обо-
жено сви гледамо, јер ти си, преподобни оче, лик Творца
у себи утврдио, уздигавши природу своју до богосличности,
зато те славимо, оче Гаврило, похвале достојни, који си на
земљи био глас правде и голуб чистоте, живећи у чудесном
смирењу, свирајући лиру мудрости и гајде љубави. Сада се
на небесима молитвено стараш да се спасемо, заступниче
благодати Божје.
459
ђакона Милорада Милосављевића, без чијег великог труда и чудесног умећа књиге не
би никад биле тако лепе као што су;
Александра Јовичића, драгоценог сарадника у обликовању књига Библиотеке;
Мире Бришевић, која је укуцала на хиљаде страна потребних текстова;
брата Миљана Стаматовића, сестре Вере Остојић и њене кћерке Анђеле, као и сестре
Љиљане Рашковић и њених кћери, који су показали шта значи бити веран хришћански
пријатељ;
брата Драгана Балтовског који нам је свагда помагао својом љубављу према нашој
књизи, за коју је налазио места и у свом срцу и у свом простору;
брата Владана Тотића, увек спремног у својој широкогрудој доброти да жртвује своје
време за превоз наших издања која се шаљу широм наших богожедних крајева;
наших драгих издавача, који нас никад нису издали, и који су, под именом Артпринт ме-
диа, добротворни, стрпљиви, прељубазни и трајно драгоцени - Владислава Костића, његових
најближих сарадника Ивана Живковића и Тање Греч, као и свих трудбеника ове штампарије;
Милана Ристивојевића, који је увек имао времена за све;
као и преводилаца и сарадника Библиотеке, који су Богу и роду србском из разних
језика у наш језик доносили прегршти духовног злата којим се небо купује: Ладе Акад,
др Ксеније Кончаревић, Младена Станковића, Мирослава Голубовића, Арсенија Бугар-
ског, Зорана Буљугића, Јелене Петровић, Наталије Павловић, Биљане Вићентић, Милана
Радовановића, Јелене Фемић-Касапис, Весне Петковић, Владимира Стефановића, Горана
Вељковића, свештеника Срђана Јаблановића, Милана Пурковића, Љиљане Давидовић, За-
харине Ковачевић, Миодрага Париповића, као и Александра Илчића.
А највећи доказ да је Аустралија простором далеко, а љубављу у Христу близу је наш
брат Милорад Бојић, који нам је много пута помогао кад је било прешно, и који је својим
православним књигољубљем показао и доказао шта значи ићи путем који пропутише
наши часни преци.
Такође, бескрајно смо благодарни и свима онима који су нас литургијски и у личним
молитвама помињали, молећи се да Господ благослови наш рад;
Владимиру Димитријевићу, који је бдио, бринуо и предавао себе за Библиотеку.
Молитвено помињемо и наше предраге отишавше пред лице Божје: патријарха србског
Господина Павла, под чијим благодатним омофором се налазила Митрополија београдско-
карловачка, у којој је наша Библиотека утледала светлост дана;
протојереја - ставрофора хаџи Љубодрага Петровића, који нас је свагда благосиљао
да радимо на њиви Господњој;
блаженопочившег архимандрита Луку, чувара ћивота светог Петра Цетињског, а касније
старешину манастира Дајбабе.
Велики нам је спомен оставио брат Драган Селаковић, хришћанска људина која је
толикој браћи својој помогла да нађу Христа, наш сатрудник на њиви Божјој коме много
дугујемо, и коме ћемо се свагда са љубављу одуживати.
Хвала, увек и свагда, нашим читаоцима!
Нека нам опросте грешке у преводу, грешке у штампи, грешке у избору текстова, и нека
се не саблазне о нас, грешне и смртне, него нека се моле да нам Господ опрости!
Хвала нашим породицама, које су нас увек помагале и разумеле нас! Никада им се не-
ћемо моћи одужити за трпљење, пажњу и љубав!
Господе, опрости нам грехе и грешке, и нека ова Библиотека буде на славу Твоју, а на
корист наших ближњих, не на суд или на осуду!
У дане распећа Србије и Србства, заблистај нам васкрсењем Својим!
Нека буде с благословом Божјим обновљена библиотека
Образ светачки, а Богу нашем слава у векове!
САДР>КА)
МААХА^ ЏИНОРИЈА
СВЕТИ ГАВРИЛО ХРИСТА РАДИ
ЈУРОДИВИ И ИСПОВЕДНИК (1929-1995)
Увод................................................................................................................... 33
Предговор........................................................................................................34
Други део:
1ДРТИЦЕ ИЗ ЊЕГОВОГ >|<ИВОТА - СВЕДОЧЕЊА
Јуродив Христа ради................... 79 Сећања Нане Мерквиладзе.... 134
У његовој келији.......................... 86 Сећања Кетеване Бекаури....... 139
Благодатни дар пророштва..... 95 Сећања верујућих
Благодатни дар и свештених лица....................... 149
прозорљивости........................... 106 ПОСЛЕДЊИ
Исцелитељски ДАНИ ЊЕГОВОГ
благодатни дар............................ 125 ОВОЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА.. 163
Сећања ИИСЈДс!
<>С11<1г1>с1 књигеС —-
писна КМ>И1 УПОКОЈЕЊЕ................................167
Малхаза Џинорије..................... 127 Завештање................................... 172
Сећања мати Параскеве.............131 Чудесна знамења након
његовог упокојења.................... 173
Трики део: УЧЕН>Е
Спасење душе........................... 182 Вера............................................. 241
Љубав......................................... 186 Искушења................................... 242
Доброта..................................... 192 Гордост........................................ 244
Ближњи..................................... 194 Дрскост....................................... 247
Творевина................................. 198 Безбоштво.................................. 248
МОЛИТВА................................. 200 Осуђивање..................................250
Промисао Божији.................... 207 Расипништво............................. 253
Света Тајна крштења............... 208 Претеривање..............................254
Света Тајна јелеосвећења....... 210 Лицемерје................................... 256
Света Тајна исповести............. 210 Лаж.............................................. 256
Света Тајна божаствене Самоубиство............................. 257
Евхаристије...............................213 Пакао........................................... 258
Распињање Господње.............. 213 демонске силе............................ 258
Света Тројица........................... 214 Враџбине.....................................260
Свети Дух..................................215 Телевизија................................... 263
Богородица............................... 215 Снови.......................................... 264
ЈосифиЈаков............................ 217 Папа............................................. 265
Благодатни дарови.................. 217 Јевреји..........................................265
Смирење................................... 217 Јеретици и иноверници...........266
Покајање................................... 219 Ванземаљска бића..................... 270
Послушност............................. 222 Крст Господњи........................... 271
Трпљење................................... 224 Крсни знак.................................. 272
П°ст........................................... 225 Иконе........................................... 273
Уздржање.................................. 228 Отаџбина.................................... 275
Породица.................................. 230 Поштовање према
Монах или ожењен?................ 233 личности патријарха................. 281
Монаштво................................. 235 Отац Николај............................. 283
Свештеници............................. 238 Последњи дани...........................289
Вредност .................................. 240 Душа и дух.................................. 294
заветовања............................... 240 Душа после смрти...................... 295
Чнтврти Део: ОДЛОМ1ДИ 143 ГРУЗИЈСКИХ
ИЗДАЊА О СВЕТОМ ГАВрИАу
Валерија Алфејева
ИсПОВЕДНИК Христов у ГруЗИЈИ (одломци).................. 296
ИНТЕРВЈУ СА ОЦЕМ ГЕОрТИЈЕМ БДСИААДЗЕ.................................... 302
Валерија Алфејева
ПРАВОСААВНА ГРУЗИЈА:
„УМИРЕМО, А ЕВО, $ИВИ СМО!”
- ПрИЧА О ИСПОВЕДНИКУ ХрИСТА у САВрЕМЕНО) ГрузИЈИ
Предговор преводиоца на Колосеум................................... 423
енглески језик............................. 414 Стаза светитеља........................ 426
Грузијске реликвије................... 417 Богопознање.............................. 427
Долина сени смртне................... 421 Бесконачна Литургија..............429
Монпл Гсрасим
ОТАЦ ГАВРИЛО
И ПОСЛЕДЊИ ГРУЗИЈСКИ сгдрци 431
НОВАЧУДА
СВЕТОГ СТАРЦА ГАВРИЛА
ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА СВЕТОГ ГАВРИЛА........ ........ 443
„ОДВЕДИТЕ МЕ НА ГРОБ СТДРЦА ГАВРИЛА!"......... 444
Троплр......................................................................................... 458
Кондак............................................................................................... 458
ТрОПАр
1 Саблагословом Митрополитаманглијско-цалкскогАнанија(Џапаридзеа).
Акатист на српском уз књигу: Јуродиви човек Божији -
Живот и подвизи светог Гаврила Грузијског, Библиотека„Образ
светачки” књига 128 (тел. 069/1328-003,063/328-003,9-15ћ).
Молитвама светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, по-
милуј нас, амин. Слава Теби, Боже наш, слава Теби. Царе Небески, Утешитељу,
Душе истине, Који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризницо добара и Да-
ваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси,
Благи, душе наше. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас.
(Трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова.
Амин. Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико,
опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога
ради. Господе, помилуј. (Трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада
и увек и у векове векова. Амин. Оче наш, Који си на небесима! Да се свети
име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је на
небу. Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дутове наше, као што
и ми опраштамо дужницима нашим; и не уведи нас у искушење, но избави
нас од злога. Господе, помилуј. (12 пута) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
И сада и увек и у векове векова. Амин. Ходите, поклонимо се Цару нашем
Богу. (Поклон) Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, Цару нашем Богу.
(Поклон) Ходите, поклонимо се и припаднимо Самоме Христу, Цару и Богу
нашем. (Поклон) Псалам 50: Помилуј ме, Боже... Верујем: и читамо акатист.
3
Кондак1
Певањем неућутним похвалимо житије и
чудеса твоја, о свехвални оче Гаврило; као ве-
лико светило рода Иверскога просијао си, и са-
да мољењем срдачним усрдно ти вапијемо, као
многомоћном заступнику нашем и покровитељу
пред Господом - погледај на нас, оче свети, и
заштити нас у патњама и искушењима, и очин-
ском смелошћу твојом одагнај од нас болести и недаће,
умоли за нас свесилног Бога да нам не допусти да лутамо
по распућима греховним, и од злога избави све који ти
хвалу и појање узносе:
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Икос 1
Као што Израиљу посла Господ пророке, зла обли-
читеље и пред Богом за народ заступнике, тако и тебе,
оче, благослови Христос на дела велика, видећи ширину
срца твога, и као јуродивог, наставника и молитвеника
одважног показа нам тебе, разобличитеља безакоња
века и рода свога. Стога си се од детињства посветио
служењу Богу, нашега спасења ради, од страсти грехов-
них и недаћа избављајући нас. Стога и после свештене
кончине твоје неодступно испуњаваш завет твој, са жа-
ром се старајући за људе који ти притичу, и орловским
замахом крила хиташ да пружиш помоћ твоју свима
који пате и тугују, које муче духови злобе, и исцељења
штедро дарујеш онима што ти кличу:
4
Кондак 2
Непријатељи вере истините, власт приграбивши у
земљи нашој, предузеше велико гоњење Цркве Христове
и пастве њене, и овакву љуту невољу могаху претрпети
једино изабрани, духом непоколебиви, истините Вере
исповедници. Ти си се, показавши се још од младости
као сасуд Богом изабрани, премда потекао од родитеља
неверујућих, али Духом Светим преизобилно испуњен,
и у дане прогона напајао радошћу са златострујног из-
вора живота вечнога, свагда величајући Светлодавца и
Творца света: Алилуја!
5
Икос 2
Од детињства свога, достоблажени оче,
образац смирења и богомислија био си, јер кло-
нећи се свих детињих разбибрига и још као де-
тенце чувши за име Христово, отишао си у цркву
Свете Варваре и,угледавши Спаситеља на Крсту,
с плачем завапио си Му као живоме: „О, зашто
Те разапеше?” И чувши одговор служитељев,
„историју” Христову чврсто си одлучио усвојити, тако
да си Свето Јеванђеље по вишњем наитију набавио и од
тога дана до краја дана твојих у Слову Божијем поучавао
си се. Стога од Њега испроси, милостиви оче наш, да нас
окропи росом благодати Своје, како би срца наша неуга-
сиво огњем Светог Јеванђеља горела, кличући ти овако:
Радуј се, јер си од утробе материне, као Самуило пророк,
Богу посвећен био!
Радуј се, духовном светлошћу озарени, и у магли безбо-
жништва лучама истинитог познања просијали!
Радуј се,разумом својим од брига световнихудаљио си
се и Богу приближио!
Радуј се, од младалачких дана изабрани и благодаћу
Божијом просвећени!
Радуј се, јер си искреном душом, непорочним разумом и
жудњом за речју Божијом свагда покретан био!
Радуј се, јер си душу своју једино за удео Христа Цара
унапред наменио!
Радуј се, од детињства тежњом према Богу обележени и
Светим Писмом оживотворени!
б
Икос 3
Згранута толиком ревношћу твојом, мати
твоја баци Свето Јеванђеље на место недостој-
но, и стога ти, као најчасније бесцен-благо са
сузама очисти га и дом твој са дванаест година
напусти, у манастир похитавши, живот испо-
снички изнад свега желећи, и пошто потребни
узраст још ниси достигао, благослов за боравак
у манастиру ускраћен ти беше. Дане и ноћи међу над-
гробним плочама у портама црквеним проводио си,
величајући Бога и на љуту студен и глад не осврћући
се. И сада, оче наш, моли Господа Бога да нам подари
мудрост срца како бисмо разумели шта је добро а шта
зло, те да путеве овоземаљског живота нашега пређе-
мо праведно, те да и ми задобијемо блажено надахнуће,
хвалу ти узносећи и појући:
Радуј се, вере прогоњене пламени исповедниче!
Радуј се, јер си оне што од неверја махнитају посрамио!
Радуј се, огњених боготражилаца чврсти заступниче!
Радуј се, јер си испразне утехе мрзео, а понижења са
благодарењем примао!
Радуј се, ти који си ноћи у молитвама проводио и по-
чивањем на тврдој постељи тело своје кротио!
Радуј се, ти који си безбрижност младости постом и
трудољубљем поништио!
Радуј се, јер нас од невидљивих војски демонских огра-
ђујеш!
Радуј се, Авраамовог гостопримства подражаваоче!
8
Кондак 4
У малој келији дворишта твога осаму си свагда
искао, усрдно се у молитви и читању Светог Јеванђеља
подвизавао, очи срца
ка висинама си сваг-
да подизао, напајајући
душу твоју животвор-
ном росом благодати
Духа Светога, и ревну-
јући много за озбиљ-
ност живљења твога,
добродетељи си обил-
но стицао, и у смирењу
твоме дубине истина
Божијих достигао си,
и удостојио си се да
угледаш појаву луче-
зарног Крста на небу,
примивши то као ви-
шње знамење - као Крст Голготе твоје, величајући Творца
и Животодавца Христа Бога: Алилуја!
9
Икос 4
Божијим промислом доспео си, оче, на гору
свету Мтацминду, у цркву Давида Гарецијског,
где си научио читање псалтира и у учењу хри-
шћанском утврдио се јеси, и не жалећи труда,
неуморно си се подвизавао, светоме храму слу-
жећи, и, по промислу Божијем, као садница крај
потока, у време своје плод добри донео си. Стога
нас закрили, блажени, од грехова и искушења овога све-
та, како се не бисмо ослањали на кукавни разум наш,
него да свагда по вољи Божијој живимо, благодат ви-
шњу стичући, и да ти са свештеним трепетом кличемо:
Радуј се, јер си мисленим очима Господа непрестано
гледао!
Радуј се, смирењем као светлошћу заодевен био си!
Радуј се, ти који си скривено од мудраца и књижевника
спознавао!
Радуј се, јер си се усрдним постом и непрестаним трудо-
вима прекалио и молитвом непрестаном биће
своје прожео!
Радуј се, неочекивано си пројаве греха патњом, вапајима
и сузама сажегао!
Радуј се, крепошћу непоколебивом малодушнима и сла-
бима помагао си!
Радуј се, душа верујућих укрепитељу и непријатељских
сила устрашитељу!
Радуј се, величанства Христовог превазноситељу и раз-
узданости богобораца поразитељу!
10
Конддк6
Ревновање твоје за Господа препознавши, Епископ
Гаврило Кутатели у цркви Светих Мученика за послу-
шника те постави, јер си, од младости познавши Христа
и стицање благодати Његове изнад свега зажелевши,
једино ка живљењу монашком стремио, како би земаљ-
ске бриге одбацио и свагда Господа величао, спасавајући
тако душу своју. По промислу Божијем, оче, благослов
ношења расе монашке добио си, и по жељи твојој име
Гаврила Атонског понео си, а сада заједно гледате лице
Господа славе - Спаса нашега: умолите Га, о свети Угод-
ници, да по примеру вашем пут живота нашег привре-
мени незазорно прођемо, опевајући свагда у Тројици
Јединосуштног Бога: Алилуја!
Икос 6
Божијим благовољењем рукоположење у чин јереја
задобивши, свецело си очи срца ка Богу управио, оче, и
за беспрекорно очување Богослужења ревновао си. Но,
уплашивши се власти, домаћи твоји намислише да те у
свет врате и натерају да супружанство примиш; али неу-
рачунљивим се градећи, скршио си замке родбине твоје,
јер си се јединоме Свевишњем Богу посветио за свагда,
и тако си искушења ближњих твојих победио, па се не
смедоше више вољи твојој противити. Стога се и узда-
мо у тебе, оче наш, молитвом твојом распали у срцима
нашим огањ Божански како бисмо Господу угодили, а
ми ти хвалебну песму приносимо:
13
Кондак7
Недаће и искушења, прогони и страхови демонски
од Бога не одвојише те, оче Гаврило, јер те је Господ од
детињства на служење свештеничко призивао, и,ревно-
сно чувајући Божије заповести и са радошћу Благу Вест
14
Кондак 9
Видећи бешчашће велико како се умножава у отаџ-
бини твојој, као благи пастир, оче наш, малом стаду пока-
зао си се, јер су у неверју и нечистоти греховној многи и
многи тонули; али жудећи за повратком њиховим право-
живљу, на покајање си их смело позивао, неуморно им са
тугом вапијући: „О, несрећници, у магли седите, страхом и
ћутањем свезани сте! Како да не знате светлост Христову
и Славу Његову? Прогледајте не часећи ни часа, и угледа-
ћете Христа, Бога нашега, покајте се, стопе ваше удаљите
са злих стаза ваших и неућутно славите Бога: Алилуја!”
Икос 9
Буру гнева у теби, оче наш, нечастиви иконоборци
подигоше, када сатанском оскврњењу изложише свете
иконе Владике Господа Исуса Христа, Пречисте Матере
Његове и Светих Божијих, а на поштоваоце њихове про-
гоне подигоше. Ти пак, не плашећи се смрти, као жртву
Богу, лик идола-богомрзитеља, слуге сатане у пламен
бацио јеси; стога те љуто омрзнуше властодршци због
оволике смелости твоје, и неминовну смрт за Христа
очекивао си, одважно проповедајући: „Није достојан
величања таквог леш људски, величање приличи Хри-
сту јединоме, васкрсломе из мртвих, Спаситељу и Богу
нашем!” Моли Му се сада, оче свехвални, за спасење
душа наших од јереси погубних и подари ревност твоју
за Господа онима који ти хвалу узносе овако:
Радуј се, пастиру малог стада, који си Речју Божијом
онима што не знађаху за Господа помагао да
прогледају!
19
Икос10
На заузимање Патријарха слободу неочекивано за-
добивши, ни часа не часећи ти у храм Свете Варваре
похита да утеху у Господа заиштеш, и тамо, уморан ве-
ома, задрема и трипут зачу глас чудесни: „Гаврило, пла-
чем због тебе!”, и пренувши се, хитро приђе Распећу и
угледа чудо - Исуса како сузе излива, те паде ничице у
сузама, узносећи хвале и молитве Господу. Задобивши
овакву утеху, на службу своју у Сион вратио си се, оче,
и мноштву људи духовник био си, проповедајући им
покајање и причешћујући их Тајнама Светим. Но и та-
мо уклони те непријатељ од служења Господу, по накани
власти безбожних; без икаквих средстава за живот, без
крова над главом многе године провео си, оче, и жегу
неподношљиву, и љуту студен претрпео си, станујући
у гробовима, и јуродства крст примио си Христа ради,
проповедајући Царство небеско и молећи се непрестано,
узносећи молитву твоју ка небесима и тиме радост на
21
Икос 11
Попут Андреја Блаженог, добро име крото-
шћу и смирењем својим стекао си, и по мноштву
врлина твојих безуман Христа ради постао си,
одважни старче наш, и на плећима својим по-
невши двоструко бреме у подвизима затворни-
штва и јуродства, свету непојмљивих, не једном
показивао си се људима као да у пијанству живот
свој проводиш, скривајући тиме светост твоју и дарове
које си примио. Ипак, о мудри старче, премда си за свет
безумним проглашен био, сада ликујеш у збору светих
Цркве Иверске и, пошто имаш велику смелост пред Го-
сподом, моли Му се да нам опет пошаље достојне оце и
предводнике мудре, како не би дошло до пропасти Иве-
рије - удела Божије Матере, да у правди и истини пред
Богом ходимо, са умиљењем кличући и певајући ти овако:
Радуј се, јер си тајне небеске обзнањивао,ражегавши се
светлошћу Божанском у зловреме гоњења Исти-
не и ишчезавања благочестивости, и просветио
си народ свој светошћу твојом!
Радуј се, прозорљиви оче наш и молитвениче, духовне
премудрости преизобилно испуњење, јер разум
чов ечиј и није кадар да досегне висине недости-
жне што теби откривене беху!
Радуј се, Божанственим огњем ражегао си се, и у јагње-
ће коже обучене вукове - свештенослужитеље
разобличавао си, као негда пророк Илија, који
разобличаваше жреце Ваалове!
24
Кондак 12
Жалостећи се, у смирењу твоме и кротости, са ве-
ликим трпљењем много си година благослов за свеште-
нослужење ишчекивао, и прозревши у најдубљој скром-
ности твојој пламену жељу да Богу служиш, Патријарх
Јефрем позва те поново у олтар, обуче те у одежде јереј-
ске и, причестивши те Тајнама Христовим, по указању
свише у свету обитељ манастира Самтавро посла те,
где си се одомаћио, житељу Небескога Јерусалима, у
Јерусалиму Новом, у Граду Владичином Мцхета, крај
жбуна купине Свете Нине, просветитељке Иверије, у
малој келији, и с трепетом приношењу Жртве бескрвне
и проповедању Царства поново си се предао, чудотвор-
ствима умудрујући монахиње и паству твоју, указујући
им на непријатеље видљиве и невидљиве, и, молећи се
непрестано, обитељ си од недаћа оградио, и благоукра-
сио си кулу светог Цара Миријана крстовима и иконама
твојим које си нашао и спасао, дању и ноћу славећи у
Тројици Јединога Бога: Алилуја!
26
Икос12
Садашњост као будућност сагледавајући, оче дивни,
силом примљеном свише, многа чудеса учинио си из
љубави према нама, укрепљујући веру и пројављујући
силу Божију која се у немоћи показује савршеном; и
опет тешком слабошћу будући обузет, блажени стар-
че наш, стамено си подносио болове неиздржљиве, до
краја дана твојих носећи тешки крст страдања телесних.
Провидевши у Духу час кончине твоје, оче свети, помо-
ливши се пред иконом Светитеља Николаја Чудотворца
за ниспослање благослова народу и Отаџбини твојој,
тихо си овај свет напустио, врлинама многим исггуњен,
и великом збору светих Отаца прибројао си се; и по за-
вештању твоме, као древног монаха-старца предадоше
земљи мошти твоје,у платно завијено. И одмах се свете
мошти твоје показаше као неисцрпни извор чудеса наро-
ду Божијем и кладенац целебни што болести и слабости
одгони, као ризница благодати Духа Светога и знамење
опроштаја многих грехова наших и избављења од бо-
лести, душевних и телесних. Стога са великом радошћу
хитамо у обитељ Самтавро, где ти, оче, почиваш, и свако
ко ти притекне са вером, примивши помазање уљем из
кандила твога, као благослов твој, задобија здравље духа
и тела, неућутно славећи те овако:
Радуј се, јер си трпљењем мир благодатни стекао, и, као
старац-калуђер не једном по цену живота тво-
га злу се супротставивши, моли свагда Христа
Бога за спасење душа наших!
27
МОАИТВЕ
Са црквенословенског превела
др Ксенија Кончаревић