KONTROLA JAVNOG SAOPŠTAVANJA

FONOGRAMA VAN RADNOG VREMENA

RADNJE KOJA OBAVLJA DELATNOST
Zakon o autorskom i srodnim pravima
član 127 stav 1

Dokazna snaga zapisnika

Sentenca:

 Zapisnik o kontroli koja je izvršena van radnog vremena radnje koja obavlja delatnost
nije dokaz da se u radnji prilikom obavljanja delatnosti javno saopštava fonogram.

Iz obrazloženja:

"Prvostepeni sud je iz iskaza saslušanog svedoka kontrolora N. R. utvrdio da je isti kontrolu

izvršio 17.08.2012. godine u Tržnom centru B. u lokalu tužene u 9,30 časova i to tako što je
ušao u radnju tužene i pri ulasku čuo muziku i video zvučnik koji je stajao na drvenoj polici.
U radnji je zatekao vlasnika. Iz iskaza svedoka G. B. prvostepeni sud je utvrdio da je ista
zaposlena kao trgovac u radnji tužene od 2004. godini i da je radno vreme radnje
nepromenjeno od 10 do 20 časova, subotom od 10 do 15 časova, dok je nedelja neradna i
da tužena ne poseduje ni muzički, ni bilo kakav uređaj. Tužena 17.12.2013. godine uputila
tužiocu primedbe na opomenu i zapisnik tužioca u vezi sa javnim saopštavanjem fonograma
sa naznakom da nema radio, a iz zapisnika Ministarstva trgovine, turizma i usluga, Sektora
tržišne inspekcije od 16.03.2006. godine kao i zapisnika Poreske uprave od 17.09.2009.
godine i odluke preduzetnika-vlasnika radnje od 13.06.2006. godine, utvrđeno je da je radno
vreme radnje STKR L. od 10 do 20 časova, subotom od 10 do 15 časova.

Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je
odbio zahtev tužioca za isplatu naknade za javno saopštavanje fonograma i na njima
zabeleženih interpretacija za 2012. godinu nalazeći da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni
uslovi propisani članom 127. stav 1. u vezi sa članom 150, članom 153. Zakona o autorskim
i srodnim pravima.

Ovo stoga što, shodno članu 127. stav 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima, proizvođač
izdatog fonograma ima pravo na naknadu za emitovanje i reemitovanje fonograma i za
javno saopštavanje fonograma.

Iz navedene zakonske norme proizilazi da zaštiti podleže samo javno saopštavanje

fonograma, a teret dokazivanja činjenice da je tužena vršila javno saopštavanje fonograma
bio na tužiocu. Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac tu bitnu činjenicu nije dokazao, obzirom
da iz sačinjenog zapisnika, kao iskaza saslušanog svedoka kontrola proizlazi da je kontrola
izvršena van radnog vremena radnje i da je prilikom iste u radnji bila prisutna samo vlasnica,
pa je kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan zaključak prvostepenog suda da nema
javnog saopštavanja fonograma i da ga nije bilo, jer isto podrazumeva da je saopštavanje
dostupno određenom broju lica, pa ni obaveze plaćanja naknade za javno saopštavanje
fonograma na strani tužene."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž 885/2014 od 30.4.2015. godine)