„SERVO MIHALJ-INŽENJERING“ DOO ZRENJANIN

TEST ZNANJA
iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Ime i prezime radnika:____________________________

Preduzeće: DOO “GPK” ZRENJANIN

Radno mesto:___________________________________

U Zrenjaninu, dana: ____________________ 2022. god.

1
UPUTSTVO ZA NAČIN REŠAVANJA TESTA:

Većina pitanja je sa ponuđenim odgovorima. Vaš zadatak je da zaokružite znak ispred odgovora za koji smatrate da je
tačan. Na pitanje bez odgovora treba sami da date odgovor.

1. OBEZBEĐIVANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU:

1. Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i radnoj okolini u kojima su sprovedene mere za
bezbednost i zdravlje na radu i za njihovu primenu obezbedi finansijska sredstva.
2. Zaštita života i zdravlja na radu je privatnost i dobra volja zaposlenog.

2. RADNIK JE DUŽAN DA SE OSPOSOBI ZA BEZBEDAN RAD

1. Samo pri zasnivanju radnog odnosa,
2. Pre početka rada na radnom mestu pri zasnivanju radnog odnosa i pri pomeni radnog mesta, organizacije rada ili
tehnološkog procesa i svako 4 godine odnosno svako 12 meseci ako obavlja poslove na radnom mestu sa povećanim
rizikom.

3. POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENA ŽENA ZA VREME TRUDNOĆE I ZAPOSLENI MLAĐI OD 18

GODINA ILI SA SMANJENOM RADNOM SPOSOBNOŠĆU PORED OSPOSOBLJAVANJA ZA BEZBEDAN
RAD
1. budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika datim aktom o proceni rizika na radnom mestu i
merama kojima se ti rizici otklanjaju;
2. budu usmeno obavešteni o rezultatima procene rizika i merama kojima se taj rizik otklanja.

4. AKO SE RADNIK NE PRIDRŽAVA PROPISANIH MERA I NORMATIVA IZ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA

RADU ČINI:
1. Težu povredu radne obaveze i može da bude udaljen sa radnog mesta;
2. Lakšu povredu radne obaveze.

5. RADNIK JE DUŽAN:
1. Primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad,
2. namenski koristi sredstva za rad i opasne materije,
3. koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da se njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju
bezbednost i zdravlje i bezbednost i zdravlje drugih lica,
4. pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu
zaštitu na radu,
5. u slučaju uočavanja nedostataka, nepravilnosti, štetnosti, opasnosti ili drugih pojava koje bi na radnom mestu mogle
ugroziti bezbednost i zdravlje na radu, izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.
6. pre napuštanja radnog mesta radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

6. RADNIK IMA PRAVO DA ODBIJE DA RADI:

1. Kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zato što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i
zdravlje na radu na radnom mestu, sve dok se te mere ne obezbede;
2. ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava
propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom,;
3. ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje u
skladu sa aktom o proceni rizika.
4. duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi prema oceni službe medicine rada takav rad mogao da pogorša
njegovo zdravstveno stanje,
5. na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
6. nema pravo da odbije da radi, ali ima pravo da se žali direktoru

7. RADNIK IMA PRAVO:

1. Da radi pod dejstvom, alkohola, ako je to dejstvo podnošljivo;
2. Nema pravo da radi pod dejstvom alkohola i mora se podrvći alko-testu kontroli ako to zahteva poslodavac, njegov
neposredni rukovodilac ili lica koje je aktom preduzeća utvrđeno da sprovede alko-test kontrolu.

8. POSLODAVAC JE DUŽAN DA ODMAH, A NAJKASNIJE U ROKU OD 24 SATA PRIJAVI USMENO ILI U

PISMENOJ FORMI SVAKU SMRTNU, KOLEKTIVNU ILI TEŠKU POVREDU NA RADU ZBOG KOJE ĆE
ZAPOSLENI BITI OTSUTAN VIŠE OD TRI DANA KAO I OPASNU POJAVU ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLJE NA RADU
1. nadležnoj inspekciji rada;
2. nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu MUP-a.

9. PROVIDNI ZIDOVI I VRATA MORAJU BITI VIDNO OBELEŽENI ODGOVARAJUĆIM

LAKOUOČLJIVIM OZNAKAMA
1. Ne
2. Da
2
10. ZA OBAVLJANJE RADOVA PROSTORIJA MORA DA ISPUNJAVA PROPISANE PARAMETRE, VELIČINA
PROSTORIJA SE ODREĐUJE PREMA ŠTETNOSTIMA U PROCESU RADA I TEHNOLOŠKOM PROCESU:
Visina proizvodne prostorije bez štetnosti ne sme da je manja od ____m , slobodna površina po radniku ne manja od __m 2 a
zapremina po radniku ___ m3, a proizvodne prostorije sa štetnostima visina prostorije ne sme da je manja od ____m , slobodna
površina po radniku __m2 a zapremina po radniku ___ m3, zidovi treba da su obojeni prijatnom _________________ bojom,
radi ugodnosti i refleksije svetlosti.

11. ZA POSTIZANJE MIKROKLIMATSKOG KONFORA I UGODNOSTI NA RADU

Unutrašnja efektivna temperatura administrativne prostorija i proizvodne prostorije za lake radove za zimski period treba da je
od ___ do ___ 0C; a za proizvodne prostorije za srednje težak rad od ___ do ___ 0C; veće temperature u zavisnosti od veličina
stvaraju pospanost, manju moć rada, od odstupanja uslovljavaju manja i teža toplotna oboljenja
Unutrašnja efektivna temperatura prostorije za letnji period ne treba da je više od ____ 0C niža od trenutne spoljne temperature
u hladu.

12. ELIMINISANJE PROMAJE SA SPOLJNIH VRATA KOJA SE UČESTALO OTVARAJU MOŽE DA SE

POSTIGNE NA TRI NAČINA:
1. Pretprostorijom – sistemom uvek jedna vrata zatvorena,
2. Vazdušnom zavesom na vratima, odgovarajuće toplim vazduhom,
3. postavljanjem kalorifera iznad vrata.

13. BURNO PROVETRAVANJE PROSTORIJA POTPUNIM OTVARANJE PROZORA DOZVOLJAVA SE:

1. U toku radnog vremena,
2. Kad nema u kancelarijama radnika, u principu pre ili posle radnog vremena.

14. RADI ZAŠTITE OD PADA ZBOG KLIZAVOG PODA RADNICI TREBA DA NOSE CIPELE ČIJI ĐON
IMA VELIKI KEOFICIJENT TRENJA U ODNOSU NA POD I DA U HODU
1. Koristi isključivo velike korake;
2. Koristi isključivo male korake;

15. ZA KVALITETNU OSVETLJENOST PROSTORIJE I RADNIH MESTA TREBA TEŽITI DA:

1. Bude u što većem obimu zastupljeno prirodno osvetljenje, radi zaštite opšteg zdravlja i bioritma radnika i
povećanja tačnosti zapažanja i produktivnosti rada;
2. Da bude u što većem obimu zastupljeno veštačko svetlo, njome se lakše postiže propisana osvetljenost
prostorije i radnih mesta prema utvrđeno broju lx.

16. LOŠE, NUS POJAVE KOJE TREBA DA SE SPREČE, U OSVETLJENOSTI SU:

1. Nedovoljna opšta i lokalna osvetljenost,
2. blještanje – zasenjivanje sjajem i bljeskom,
3. prostorna i vremenska neujednačenost,
4. neodgovarajući kontrasti i senke,
5. neodgovarajuća boja svetlosti i dr.

17. BUKA ŠTETNO DELUJE NA ČULO SLUHA, NERVNI I KARDIOVASKULARNI SISTEM

1. da,
2. ne, samo na čulo sluha.
Na mestima gde je prisutna buka koristiti sredstva za zaštitu sluha u zavisnosti od intenziteta buke: antifone, čepiće.

18. PRINUDNI – NEFIZIOLOŠKI POLOŽAJI TELA U RADU UOPŠTENO SU SLEDEĆI POLOŽAJI:

1) Uvijen, presavijen, klečeći, čučeći i sl.;
2) Sa podignutim rukama iznad glave, podignutim natkolenicama iznad stolice, nogama kad vise bez oslonca i sl.;
3) Dugotrajnim fiksni položaj tela i dr.;
Ovi položaji dodatno umaraju radnika i stvaraju deformacije tela i invalidna stanja.

19. VISINA RADNOG POLJA ZA SEDEĆI I STOJEĆI POLOŽAJ RADNIKA TREBA DA ELIMINIŠE
ODVIJANJA RADA U PRINUDNOM POLOŽAJU TELA:
Visina radnog polja za radove stojeći nad radnim stolom određujemo obično na osnovu visine ______________radnika,
visina stola, odnosno površine predmeta na kojoj se vrši rad stojeći, treba da je niža od oko ________ cm od visine laktova
radnika koji vrši rad stojeći.
Visina radnog stola odnosno radnog polja za rad u sedećem položaju treba da je tolika da se obezbedi horizontalan položaj
podlaktica u radu i treba da je jednaka ili niža za ____ cm od visine ____________radnika kad sedi u fiziološkom
položaju tela.

20. KABLOVI ELEKTRIČNIH I TELEFONSKIH INSTALACIJA

1. smeju da se prostiru preko poda kancelarije i radnih prostorija ako su mehanički zaštićeni;
2. ne smeju da se prostiru preko poda jer prestavljaju opasnost od spoticanja i povređivanja;

3
21. PUT PROTICANJA ELEKTRIČNE STRUJE KROZ ČOVEČJI ORGANIZAM:
1. Ima uticaja na težinu povrede;
2. nema uticaja na težinu povrede.

22. KOD POVREDA IZAZVANIH DEJSTVOM NAIZMENIČNE STRUJE NISKOG NAPONA, DO 1000 V,
DOLAZI DO:
1. Spoljašnjih opekotina;
2. unutrašnjih opekotina;
3. grčenja mišića.

23. POSLEDICE STRUJNOG UDARA NISKOG NAPONA TEŽE SU KADA SE PROVODNIK DODIRNE:
1. Spoljašnjim delom šake;
2. unutrašnjim delom šake;
3. vrhom prstiju.

24. ZAŠTITNO IZOLOVANJE SE IZVODI:

1. Upotrebom izolovanog pribora, obuće i odeće;
2. izolovanjem čoveka, stajališta i delova mašine;
3. izolovanjem delova mašine.

25. KLJUČEVE ERO ORMANA:

1. Može da ima i koristi svaki radnik preduzeća;
2. može da ima i koristi samo lice utvrđeno aktom preduzeća.

26. ELEKTRIČNI OSIGURAČI U FUNKCIJI ZAŠTITE OD ELEKTRIČNOG UDARA TREBA DA

ISKLJUČE STRUJNI KRUG U SLUČAJU KVARA:
1. Za vreme jednako ili manje od 0,4 s;
2. za vreme od 0,5 s;
3. za vreme od 0,5 do 0,8 s;

27. STRUJNA ZAŠTITNA DIFERENCIJALNA „FIDOVA“ SKLOPKA KOJA SE KORISTI ZA KUPATILO I

VLAŽNE PROSTORIJE RADI ZAŠTITE OD STRUJNOG UDARA:
1. Treba da isključi štićeni strujni krug na struju kvara 0,5 A u vremenu od 0,1 s;
2. Treba da isključi sa napona štićenu instalaciju i uređaje za struju kvara 0,3 A u vremenu od 0,1 s;
3. Treba da isključi sa napona štićenu instalaciju i uređaje za struju kvara, 0,03 A u vremenu od 0,1 s;

28. OPASNE ZONE NA MAŠINAMA PREDSTAVLJAJU PROSTOR U KOME STALNO ILI POVREMENO
POSTOJE OPASNOSTI PO ŽIVOT I ZDRAVLJE RADNIKA
1. ne;
2. da.

29. ZA ZAŠTITU RADNIKA OD MEHANIČKOG POVREĐIVANJA NA OPASNIM ZONAMA MAŠINE KORISTE SE:
1. zaštitne naprave, kućišta, ograde, prepreke, branici, oklopi, poklopci, kape, vrata i slično;
2. zaštitni uređaji, dvoručno komandovanje, daljinsko upravljanje, sigurnosni ventili, kontakt termometri i mnogi
drugi;
3. zaštitne blokade; (zaustavljanje mašine u slučaju kvara i neželjenih pojava, u slučaju nepostojanja i neispravnosti
zaštitnih uređaja i naprava, sprečavanja istovremenog odvijanja operacija, ograničenje dužine hoda izvršnog dela
mašine i sl.

30. ORUĐE SA KOGA JE UKLONJEN ZAŠTITNI UREĐAJ SA OPASNE ZONE

1. Ne sme se koristiti;
2. Sme se koristiti uz pojačanu pažnju, ako je posao hitan, a radnik kvalifikovan i osposobljen za bezbedan rad.
3. Po pravilu ne bi trebalo da može da radi zato što je ispravnost zaštitnih uređaja u blokadi sa radom mašine:

31. OPRAVKE, ČIŠĆENJE I PODMAZIVANJE NA MAŠINAMA I UREĐAJIMA VRŠIMO:

1. Odmah, čim se ukaže potreba,
2. Samo kad je mašina isključena i dovedena u nulto energetsko stanje, nije u pokretu i isključena sa pogonske i druge
energije i obezbeđena od uključivanja na električnu ili drugu energiju dok se ne izvrše radovi:
3. Ako mašina mora da se čisti dok je uključena obavezno koristiti sredstva i opremu koja udaljava ruke zaposlenih iz
zone opasnosti.

32. U POPRAVCI, MONTAŽI-DEMONTAŽI, PRI PODIZANJU I PRENOSU DELOVA TEŽIH OD 3O KG

1. moraju se koristiti ručni ili mehanizovani uređaji: viljuškari, koturače, vitla, dizalice i sl.;
2. mora radnik da je obučen da pravilno bez deformacija podigne teret i da ako nema dovoljno snage traži pomoć drugog
radnika;

4
33. RUČNI ALAT NA MANUELNI POGON MORA DA JE ISPRAVAN KAKO BI SE SMANJILA FIZIČKA
NAPREZANJA I ZAMOR RADNIKA:
1. ne:
2. da;

34. ZA VREME BILO KAKVE INTERVENCIJE NA ORUĐU ZA AUTOMATSKI RAD

1) ne sme postojati mogućnost započinjanja automatskog rada, odnosno započinjanja nepredviđenog radnog ciklusa:
2) može postojati mogućnost započinjanja rada i radnog ciklusa i zato se koriste lična zaštitna sredstva;

35. KAD SU KOD ORUĐA ZA AUTOMATSKI RAD ODREĐENE FUNKCIJE MEĐUSOBNO POVEZANE
1. mora se obezbediti odgovarajuća koordinacija tih funkcija i moraju se postaviti zaštitne blokade;
2. mora se obezbediti odgovarajuća koordinacija tih funkcija, bez blokada;

36. ZAŠTITNE BLOKADE SE POSTAVLJAJU ZA SPREČAVANJE

1. za sprečavanje početka rada novog ciklusa ako određene operacije nisu završene;
2. za sprečavanje ponovnog samopuštanja oruđa u rad posle prekida napajanja električnom strujom;
3. za sprečavanja rada oruđa sa koga su uklonjeni zaštitni uređaji na opasnim zonama;

37. NABROJITI ZAŠTITE KOJE OMOGUĆUJU BEZBEDAN RAD NA PRESI, DA RUKA RADNIKA NE DOĐE U
OPASNU ZONU PRESE
1. sistem zaštite konstruktivnim rešenjem alata
2. sistem zaštite pomoću pokretnih ograda, sa i bez mikro prekidača;
3. sistem zaštite dvoručnih komandi;
4. sistem zaštite pomoću svetlosne zavese;

38. RADNIK KOJI OSAM SATI RADI STOJEĆI:

1. Po pravilu bi trebao da ima stolicu za privremeni odmor nogu;
2. Ne treba da ima stolicu za privremeni odmor nogu.

39. SVAKA MEHANIZIRANA MAŠINA PORED KOMANDNIH REGULACIONIH, SIGURNOSNIH I DRUGIH

UREĐAJA I INDIKATORA RADA I KVARA TREBA:
1. da ima zaštitnik od povređivanja na opasnim zonama i uređaj za hitno zaustavljanje na dohvat ruke radnika
2. ima uređaj za hitno zaustavljanje koji ne mora da bude na dohvat ruke radnika

40. BRZA VOŽNJA I NAGLO KOČENJE VRLO ČESTO SU UZROK SPADANJA TERETA I PREVRTANJA
VILJUŠKARA,
1. da, a isto tako i veliki prevoj puta ( rampe, pružni prelazi i dr.), može izazvati pad tereta i prevrtanje viljuškara.
2. ne, brzina viljuškara je konstrukcijom ograničena da se ne može prevrnuti

41. KABINA VILJUŠKARA SA UNUTRAŠNJE STRANE TREBA DA IMA AMORTIZUJUĆI MATERIJAL RADI
ZAŠTITE OD MEHANIČKIH POVREĐIVANJA GLAVE VILJUŠKARISTE
1. Da;
2. Ne.

42.VILJUŠKAR MORA DA IMA DIJAGRAM NOSIVOSTI NA VIDLJIVOM MESTU U KABINI

1. Da, kako ne bi došlo do preopterećenja i nestabilnosti viljuškara u radu - dijagram pokazuje koliki teret može
bezbedno da se podigne, prevozi i spusti u zavisnosti od udaljenosti težišta tereta od podnožja čela viljuški.
2. Ne.

43. TERET VELIKIH GABARITA KOJI SE TRANSPORTUJE VILJUŠKAROM

1. sme zaklanjati vidik rukovaocu ako rukovaoc dobro poznaje put i mesto istovara;
2. svojim gabaritima ne sme zaklanjati vidik rukovaocu viljuškara

44. IZUZETNO AKO VILJUŠKARISTA NE MOŽE IZBEĆI PRENOS TERETA KOJI MU ZAKLANJA VIDIK,
1. teret se prenosi usporenom vožnjom unazad ili usporenom vožnjom unapred uz pomoć drugog lica koje mu daje
znake pri prenošenju i dizanju tereta.
2. teret se može preneti samo pomoću drugog transportnog sredstva

45. KORISNIK OPASNE MATERIJE, I AKO JE OSPOSOBLJEN ZA BEZBEDAN RAD, TREBA DA IMA NA
RASPOLAGANJU:
1. Uputstvo za upotrebu i bezbedan rad;
2. uputstvo za transport, prenošenje, skladištenje i čuvanje;
3. uputstvo za uklanjanje i uništavanje opasne materije i ambalaže;
4. uputstvo o pružanju medicinske prve pomoći povređenom radniku;
5. propisanu javnu ispravu sa identifikacionim podacima.

5
 PRVA POMOĆ

46. Krvarenje se privremeno zaustavlja:

1. pritiskom na krvni sud između rane i srca,
2. pritiskom na krvni sud ispod rane,
3. pritiskom na samu rane

47. Kod prvog zbrinjavanja rane, na istu treba staviti:

1. vatu,
2. alkohol, prašak i mast,
3. sterilnu gazu

48. Kako se vrši imobilizacija kod preloma dugih kostiju:

1. učvršćivanjem – fiksiranjem zgloba najbližeg prelomu,
2. učvršćivanjem – fiksiranjem zgloba zavojem,
3. učvršćivanjem – fiksiranjem zgloba iznad i ispod preloma čvrstim predmetom.

49. Ukoliko je osoba još uvek uvezi sa provodnikom električne struje, pri pružanju prve pomoći treba prvo uraditi sledeće:
1. isključiti dovod električne struje,
2. odmah početi sa masažom srca,
3. odmah početi sa veštačkim disanjem.

50. Ukoliko se strano telo zarije u mrežnjaču oka:

1. strano telo treba pažljivo izvaditi pa povređenog odvesti što pre lekaru,
2. izričito se zabranjuje da se strano telo izvadi iz mrežnjače, a povređenog treba hitno odvesti kod lekara uz prethodno
obmotavanje oba oka.

51. Ozledu od opekotine:

1. uvek treba prekriti sterilnim zavojem i povređeni deo imobilisati, ali uz prethodno skidanje odeće sa rane,
2. uvek treba prekriti sterilnim zavojem i povređeni deo imobilisati, a odeću sa rane ne sme skidati.

52. U kom položaju povređeni treba da leži dok je u besvesnom stanju:

1. na leđima,
2. na stomaku,
3. na boku sa nogom savijenom u kuku i kolenu i donjom šakom na tlu u visini glave i glavom zabačenom unazad.

53. Postupak sa osobom bez svesti i disanja - mere oživljavanja

1. Ako je osoba bez svesti i disanja, odmah obavestite službu hitne pomoći i započnite mere oživljavanja (kardiopulmonalne
reanimacije).
2. Izvršite 30 pritisaka na grudni koš žrtve
- Postavite ruke na sredinu grudnog koša tako da dlan jedne ruke stoji preko drugog vašeg dlana i da vam ruke budu
opružene u laktu,
- Izvršite 30 pritisaka na grudni koš potiskujući ga za 5-6 cm, brzinom 100 do 120 u minuti.
3. Dajte dva udaha žrtvi veštačkim disanjem
- Zatvorite prstima nos žrtve,
- Prislonite svoja usta preko usta žrtve i uduvajte jedan svoj normalan udah. Pratite da li se pri tome podiže grudni koš žrtve,
- Sačekajte da se grudni koš spusti i ponovite uduvavanje.
4. Nastavite postupak oživljavanja do dolaska hitne službe
- Ponavljajte ciklus 30 pritisaka na grudni koš i 2 uduvavanja "usta na usta".
Ukoliko ne možete ili ne želite da dajete veštačko disanje, onda vršite samo masažu srca ritmičnim pritiscima na grudni koš
žrtve brzinom od 100 do 120 u minuti.

Potpis zaposlenog Direktor Lice za bezbednost i zdravlje na radu

_____________________ ________________________ Branislav Dursun, spec.struk.inž.znr.