III termin — Vladimir Balti

Iracionalne jednaqine i nejednaqine; polinomi

Iracionalne jednaqine

Rexiti sledee iracionalne jednaqine:

p p √ p p
1. x2 − x + 2 − x − x2 = x − 1. 2. 3 + x = 3 − x. 3. 2x2 + 1 = 1 − x.
p p p p p p p
4. 2x − 1 − 3 = x + 6 − x + 2. 5. x4 − 4x − 16 = 2 − x. 6. 2x − 1 + x − 2 = x + 1.
p q
7. (x2 − 2x − 3) x2 − 7x + 6 = 0. 8. x2 − 2|x| + 1 = 1.

9. U zavisnosti od parametra a ∈ R diskutovati kada jednaqina

¯ ¯
¯|x| − 1¯ = a

• nema rexenja;

• ima taqno 1 rexenje;

• ima taqno 2 rexenja;
• ima taqno 3 rexenja;
• ima taqno 4 rexenja;
• ima vixe od 4 rexenja.

q p q p p p
3 3
10. x−2 x−1+ x+3−4 x − 1 = 1. 11. 25 + x + 3 − x = 4.

Iracionalne nejednaqine

Rexiti sledee iracionalne nejednaqine:

p p p p p
12. x2 − 5x + 6 6 3x − 6. 13. − x2 + x + 6 > 1 − x. 14. x+3− 7−x> 2x − 8.
p
x2 − 2x − 3
15. > 0.
(x + 2)(x2 − 8x + 16)

Polinomi

Zadaci

16. Odrediti koeficijente polinoma P (x) = ax2 + bx + c ako je P (0) = 1, P (1) = 2, P (−1) = 6.

17. Izraqunati zbir koeficijenata polinoma P (x) = (2x2 + x − 4)2012 .

18. Rexiti u skupu C jednaqine: a) x3 = 1; b) x3 = −8.

19. Odrediti proizvod svih rexenja jednaqine x4 − 5x2 + 10x − 6 = 0, ako je poznato da je 1 + i jedno njeno
rexenje.

20. Polinom P (x) = x4 − x3 + x2 − 1 razviti po potencijama (stepenima) od x + 1.

21. Odrediti ostatak pri deljenju polinoma P (x) = x3 − 4x2 + ax + b polinomom Q(x) = x2 , ako je polinom
P (x) deljiv sa x − 2 i sa x − 5.

22. Odrediti ostatak pri deljenju polinoma Pn (x), n > 2, trinomom Q(x) = (x − 1)(x − 2), ako je ostatak
pri deljenju sa x − 1 jednak 2, a sa x − 2 jednak 1.

1
 Teorijske osnove
Polinom P (x) je izraz oblika P (x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a2 x2 + a1 x + a0 , an 6= 0. Brojevi
an , an−1 , . . . , a2 , a1 , a0 su koeficijenti polinoma, a n je stepen polinoma (koriste se oznake deg P i st P ).

Zbir koeficijenata polinoma je P (1) = an + an−1 + . . . + a2 + a1 + a0 .

P (1)+P (−1)
Zbir koeficijenata sa parnim indeksima polinoma je 2 = . . . + a4 + a2 + a0 .
P (1)−P (−1)
Zbir koeficijenata sa neparnim indeksima polinoma je 2 = . . . + a5 + a3 + a1 .

Ako polinom P (x) podelimo polinomom Q(x), dobija se koliqnik T (x) i ostatak R(x). Tada je
P (x) = Q(x) · T (x) + R(x).
Uvek vai deg R < deg Q. Ako je ostatak R(x) = 0, tada kaemo da je polinom P (x) deljiv polinomom
Q(x) i to pixemo Q(x) | P (x).
Broj x = α takav da je P (α) = 0 naziva se nula ili koren polinoma P (x).

Polinomi sa celobrojnim koeficijentima.

Za polinom P (x) sa celobrojnim koeficijentima i cele brojeve α i β vai α − β | P (α) − P (β).
p
Polinom P (x) sa celobrojnim koeficijentima moe da ima racionalnu nulu x = , p ∈ Z, q ∈ N, (p, q) = 1,
q
samo ukoliko vai p | a0 i q | an .

Bezuov stav. Ostatak pri deljenju polinoma P (x) polinomom Q(x) = x − a jednak je P (a). Posebno,
polinom P (x) je deljiv sa x − a ako i samo ako je P (a) = 0.

Faktorizacija polinoma. Svaki polinom moe se rastaviti na linearne qinioce u skupu C. Drugim
reqima, za svaki polinom P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 postoje kompleksni brojevi α1 , α2 , . . . , αn
(polinom stepena n ima taqno n nula u C), koji ne moraju biti razliqiti, takvi da vai
P (x) = an (x − α1 )(x − α2 ) . . . (x − αn ). (1)
Ako se neki od ovih brojeva (α1 , . . . , αn ) javlja samo jedanput onda kaemo da je to prosta nula polinoma
P . U suprotnom kaemo da je vixestruka nula. Broj ponavljanja k te nule je vixestrukost nule. Tako na
primer, broj 2 je dvostruka nula polinoma P (x) ako se faktor x − 2 javlja taqno 2 puta u rastavljanju (1).
Ako se javlja taqno tri puta onda je trostruka, itd. Vixestrukost k nule x = α moe se uvesti tako da
je to najvei ceo broj k takav da vai (x − α)k | P (x), ali (x − α)k+1 - P (x). Ako je vixestrukost nule
x = α jednaka k, onda vai P (α) = P 0 (α) = . . . = P (k−1) (α) = 0 i P (k) (α) 6= 0.

Polinomi sa realnim koeficijentima.

Ako polinom P (x) sa realnim koeficijentima ima kompleksnu nulu z = α + iβ vixestrukosti k, onda je
za polinom P (x) i konjugovano-kompleksni broj z = α − iβ nula vixestrukosti k.

Vietove formule. Nule α1 , α2 , . . . , αn polinoma p i koeficijenti a0 , a1 , . . . , an vezani su Vietovim

pravilima. Mi emo ih ovde dati za sluqajeve n = 3 i n = 4, koji se najqexe javljaju u praksi.
P3 (x) = a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 P4 (x) = a4 x4 + a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0
a2 a3
α1 + α2 + α3 = − , α1 + α2 + α3 + α4 , = −
a3 a4
a1 a2
α1 α2 + α1 α3 + α2 α3 = , α1 α2 + α1 α3 + α1 α4 + α2 α3 + α2 α4 + α3 α4 = ,
a3 a4
a0 a1
α1 α2 α3 = − . α1 α2 α3 + α1 α2 α4 + α1 α3 α4 + α2 α3 α4 = − ,
a3 a4
a0
α1 α2 α3 α4 = .
a4
Hornerova xema. Kada treba da polinom P (x) = an xn +an−1 xn−1 +. . .+a2 x2 +a1 x+a0 podelimo polinomom
Q(x) = x − α najefikasniji naqin je pomou Hornerove xeme (takoe i za raqunaje vrednosti polinoma
P (a) jer je to bax ostatak pri deljenju sa x−α). Kod Hornerove xeme gore su nam koeficijenti polinoma
P (x), levo je broj α (npr. ako delimo sa x + 2 = x − (−2), onda je α = −2), a dole dobijamo koeficijente
koliqnika T (x) = bn−1 xn−1 + bn−2 xn−2 + . . . + b1 x + b0 i ostatak R:
P (x) an an−1 ... a2 a1 a0
tj.
α T (x) R α bn−1 bn−2 ... b1 b0 R
Ovde prvi koeficijent samo spustimo, tj. bn−1 = an , dok sve ostale (bk ) dobijamo tako xto broj koji
je levo od njega (bk+1 ) pomnoimo sa α i tome dodamo broj iznad njega (ak+1 ), tj. bk = bk+1 · α + ak+1
(ukljuqujui i R = b0 · α + a0 ).

2
 Test
√ √ √
1. Jednaqina 2x − 3 = x−2− x−3
A) ima 2 realna rexenja od kojih je samo jedno pozitivno; B) ima samo jedno realno rexenje;
C) ima 2 realna pozitivna rexenja; D) nema realnih rexenja;
E) ima 2 realna negativna rexenja; N) ne znam.
√
2. Rexenje jednaqine x + 4 < x + 46 je
A) x ∈ [−46, 3); B) x ∈ (−10, −3); C) x ∈ [−4, 3); D) x ∈ (−∞, 3); E) jednaqina nema rexenja; N) ne znam.

3. Ako je polinom P (x) = x5 − 3x4 + ax3 + x2 + b deljiv polinomom Q(x) = (x − 2)2 , odrediti vrednost
izraza a2 + b2 .
A) 16; B) 10; C) 13; D) 17; E) 20; N) ne znam.

Test
√ √ √
1. Jednaqina 2x − 3 = x−2− x−3
A) ima 2 realna rexenja od kojih je samo jedno pozitivno; B) ima samo jedno realno rexenje;
C) ima 2 realna pozitivna rexenja; D) nema realnih rexenja;
E) ima 2 realna negativna rexenja; N) ne znam.
√
2. Rexenje jednaqine x + 4 < x + 46 je
A) x ∈ [−46, 3); B) x ∈ (−10, −3); C) x ∈ [−4, 3); D) x ∈ (−∞, 3); E) jednaqina nema rexenja; N) ne znam.

3. Ako je polinom P (x) = x5 − 3x4 + ax3 + x2 + b deljiv polinomom Q(x) = (x − 2)2 , odrediti vrednost
izraza a2 + b2 .
A) 16; B) 10; C) 13; D) 17; E) 20; N) ne znam.

Test
√ √ √
1. Jednaqina 2x − 3 = x−2− x−3
A) ima 2 realna rexenja od kojih je samo jedno pozitivno; B) ima samo jedno realno rexenje;
C) ima 2 realna pozitivna rexenja; D) nema realnih rexenja;
E) ima 2 realna negativna rexenja; N) ne znam.
√
2. Rexenje jednaqine x + 4 < x + 46 je
A) x ∈ [−46, 3); B) x ∈ (−10, −3); C) x ∈ [−4, 3); D) x ∈ (−∞, 3); E) jednaqina nema rexenja; N) ne znam.

3. Ako je polinom P (x) = x5 − 3x4 + ax3 + x2 + b deljiv polinomom Q(x) = (x − 2)2 , odrediti vrednost
izraza a2 + b2 .
A) 16; B) 10; C) 13; D) 17; E) 20; N) ne znam.
 Rexenja — Iracionalne jednaqine

1. Sva 3 korena su definisana za x ∈ {0, 1}. Proverom ovih vrednosti dobijamo da je jedino rexenje
x = 1.

2. Koren je definisan za x > −3. Uslov da smemo da kvadriramo je x 6 3, pa od dva rexenja kvadratne
jednaqine x2 − 7x + 6 = 0 rexenje x = 6 otpada, te je jedino rexenje x = 1.

3. Koren je uvek definisan (x2 > 0 ⇒ 2x2 + 1 > 1 > 0 ili kao kvadratnu nejednaqinu – diskriminanta
D = −8 < 0, a = 2 > 0 pa je uvek 2x2 +1 > 0). Uslov da smemo da kvadriramo je x61. Kvadratna jednaqina
x2 + 2x = 0 ima 2 rexenja (i oba zadovoljavaju sve uslove): x = 0 i x = −2.

4. Sva 3 korena su definisana za x > 12 .

√ √
Kako je x + 6 > x + 2 imamo da je i x + 6 > x + 2 (kad su √definisani koreni), pa je desna strana
pozitivna. Stoga se uslov kad smemo da kvadriramo svodi na 2x − 1 − 3 > 0, xto kad reximo daje x > 5.
Kvadratna jednaqina x2 − 10x + 21 = 0 ima rexenja x = 3 (koje ne zadovoljava uslov kvadriranja) i x = 7,
pa je jedino rexenje polazne jednaqine x = 7.
√
5. x = − 5.

6. x = 2.

7. x = −1 ili x = 1 ili x = 6.

8. x ∈ {−2, 0, 2}.
¯ ¯
9. Jednaqina ¯|x| − 1¯ = a
• nema rexenja za a < 0;

• ima taqno 1 rexenje ni za jedno a;

• ima taqno 2 rexenja za a > 1 ili za a = 0, tj. za a ∈ (1, +∞) ∪ {0};
• ima taqno 3 rexenja za a = 1;
• ima taqno 4 rexenja za 0 < a < 1;
• ima vixe od 4 rexenja ni za jedno a.

10. 2 6 x 6 5.

11. x = 2 ili x = −24.

Rexenja — Iracionalne nejednaqine

12. x ∈ [3, +∞) ∪ {2}.

13. x ∈ (−1, 3].

14. x ∈ [4, 5) ∪ (6, 7].

15. x ∈ (−2, −1] ∪ [3, 4) ∪ (4, +∞).

4
 Rexenja — Polinomi

16. a = 3, b = −2, c = 1.

17. To je P (1) = (−1)2012 = 1.

18. a) Jednaqinu
√ moemo zapisati kao x3 − 1 = (x − 1) · (x2 + x + 1), te ona ima rexenja: x1 = 1,
−1 ± i 3
x2,3 = .
2 √
b) Jednaqinu moemo zapisati kao x3 +8 = (x+2)·(x2 +2x+4), te ona ima rexenja: x1 = −2, x2,3 = 1±i 3 .

19. Iz Vietovih formula odmah moemo dobiti x1 x2 x3 x4 = −6.

Da su se u zadatku traile i nule polinoma, onda bi na osnovu tvrenja za kompleksne nule polinoma
sa realnim koeficijentima dobili da x1 = 1 + i ⇒ x2 = 1 − i nula ovog polinoma. Po Bezuovom stavu
imamo da (x − x1 ) | P (x) i (x − x2 ) | P (x), pa i (x − x1 ) · (x − x2 ) | P (x). Kako je

(x − x1 ) · (x − x2 ) = (x − (1 + i)) · (x − (1 − i)) = (x − 1)2 − i2 = x2 − 2x + 2,

ostaje da sa ovim polinomom podelimo P (x). Kao koliqnik se dobija x2 + 2x − 3 i odatle dobijamo
preostale 2 nule: x3 = 1 i x4 = −3.

20. Vixestruko emo deliti polinom P (x) sa x + 1 Hornerovom xemom. Kako je x + 1 = x − (−1)
imamo da je a = −1. Obratite panju da koeficijenti polinoma P (x) = x4 − x3 + x2 − 1 u prvom re-
du Hornerove xeme nisu 1 −1 1 −1 jer bi to odgovaralo polinomu treeg stepena x3 − x2 + x − 1,
nego su 1 −1 1 0 −1 , jer polinom P (x) moemo zapisati kao P (x) = 1 · x4 − 1 · x3 + 1 · x2 + 0 · x − 1.
Stoga imamo:
1 −1 1 0 −1
−1 1 −2 3 −3 2
−1 1 −3 6 -9
−1 1 −4 10
−1 1 -5
−1 1
Time smo dobili da je P (x) = (x + 1)4 − 5(x + 1)3 + 10(x + 1)2 − 9(x + 1) + 2.
Koeficijente razvoja 1, −5, 10, −9, 2 dobijamo kada unazad qitamo ostatke u vixestrukoj Hornerovoj
xemi.

21. R(x) = −11x + 30.

22. R(x) = −x + 3.

Rexenja — Test

1. D) nema realnih rexenja.

2. A) x ∈ [−46, 3).

3. D)
Ako se polinom P (x) podeli sa Q(x) = x2 − 4x + 4 dobija se da je

P (x) = Q(x) · (x3 + x2 + ax + (4a − 3)) + (12a − 12)x + (b + 12 − 16a).

Ostatak mora biti 0, tj. 12a − 12 = 0 i b + 12 − 16a = 0 ⇒ a = 1, b = 4 ⇒ a2 + b2 = 17.

II naqin
P (2) = −12 + 8a + b = 0, P 0 (x) = 5x4 − 12x3 + 3ax2 + 2x ⇒ P 0 (2) = 12a − 12 = 0.
III naqin Dva puta primenimo Hornerovu xemu sa a = 2.