Гимназија ,,Стеван Јаковљевић“

Власотинце

Географија

Матурски рад

Светско море

Ментор: Ученик:

Проф. Горица Миловановић Александар Стојилковић

Власотинце, јун 2022.

Матурски рад Светско море

Садржај
Увод ...................................................................................................................................2

1. СВЕТСКО МОРЕ ................................................................................................2

1.1. Настанак првог океана
1.2. Еволуција океана
2. ХЕМИЈСКИ САСТАВ МОРСКЕ ВОДЕ ........................................................4
2.1. Гасови у морској води
2.2. Хранљиве материје
2.3. Физичке особине
2.4. Клима
3. КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ .............................................................................8
3.1. Топле струје
3.2. Хладне струје
3.3. Граничне струје
3.4. Сукобљавање струја
3.5. Таласи, плима и осека
4. ,,EL NINJO“ И ,,LA NINJA“ ..........................................................................12
4.1. ,,El Ninjo“
4.2. ,,La Ninja“
5. УРАГАНИ И ТАЈФУНИ .................................................................................13
5.1. Настанак и структура
5.2. Утицај на обалу
6. ОКЕАНСКЕ ЗОНЕ ...........................................................................................15
6.1. Плитка мора
6.2. Континентални шелфови
6.3. Сеновито морско дно
6.4. Корални спрудови
6.5. Зоне отвореног океана
6.6. Подводне планине, гијои и седименти океанског дна
7. ОКЕАНСКА ЦАРСТВА ..................................................................................18
7.1. Пливање и плутање
7.2. Биљни свет
7.3. Животињски свет

Закључак ........................................................................................................................20

Литература .....................................................................................................................21

1
Матурски рад Светско море

УВОД – ОКЕАН И МОРЕ

Више од 71% површине земље покривено је течном водом, а највећи део је под
блиставим плавим океанима који чине хидросферу1. Морска вода покрива површину
од готово 361 милион квадратних километара земље, што износи више од површине
свих континената заједно.
Просечна дубина океана2 износи 3 796 m, што је једнако висини десет стоспратница
поређаних једна на другу. За сада се зна да је најдубљи део океана, и Земљине коре
уопште, Маријански ров (око 11 km дубине). Пре више од милијарду година, живот
је отпочео у мору3, које данас броји безброј животиња, биљака и других живих
организама. Океанима плове бродови и преносе људе и терет, морске воде дају нам
храну, минерале и друге производе.

1. СВЕТСКО МОРЕ

На земљи постоје 5 именованих океана – Тихи океан, Атлантски океан, Индијски

океан, Северни ледени океан и Јужни океан.
Пошто су сви океани повезани они стварају једно Светско море.
 Тихи океан, или Пацифик, највећи је и најдубљи океан који се простире
готово преко половине Земље. Пацифички ватрени прстен, који се пружа од
Новог Зеланда до јужног Чилеа, јесте појас живих вулканских активности и
јаких земљотреса.
 Атлантски океан, или Атлантик, простире се између Северне и Јужне
Америке и западних обала Европе и Африке. Од свих океана, у Атлантик се
улива највише великих светских река, као што су Мисисипи, Амазон и Конго.
 Индијски океан простире се од источне Африке до југоисточне Азије и
Аустралије. То је једини океан у коме струје мењају смер. Зими теку ка
Африци, а лети ка Индији.
 Северни ледени океан сасвим је окружен копном. Поједини његови делови
вечито су покривени ледом. На дну овог океана налазе се најхладније морске
воде на свету.

Мора се могу поделити на: унутрашња (средоземна, између континената), ивична (уз
рубове континената) и међуострвска (између архипелага). На свету постоји 81 море.

1
скуп воде који се налази на планети Земљи, једна од Земљиних сфера.
2
велика маса, велика количина или велико пространство слане воде, плаве боје, делом због неба.
3
велика тела морске воде која су делом или у потпуности окружена копном и међусобно повезана.

2
Матурски рад Светско море

Слика 1. Карта океана и континената

1.1. Настанак првог океана

Када је земља настала, пре око 4,5 милијарди година, нимало није личила на
планету какву данас знамо. Научници верују да је кора на земљиној површини
била врела и стеновита. Вулкани су избацивали лаву, муње су севале, а црни
облаци гаса и паре уздизали су се у небо. Касније је на Земљи из те вулканске
паре почео да се формира први океан. Пре отприлике 200 милиона година
постојао је само један континент, којег научници називају Пангеа.

Слика 2. Пангеа и Панталаса (са Тетисом)

3
Матурски рад Светско море

1.2. Еволуција океана

Од када су обале Јужне Америке и Африке са Атлантиком тачно представљене
било је јасно да се савршено уклапају, попут делића слагалице. Данас знамо да
се континенти крећу, а да су некада били једно и да су се океани појавили на
местима где се копно раздвојило.
Први и најстарији суперконтинент био је Кенорленд (2,5 млрд. година)
 Камбријум (пре 500 милиона год.) – Фрагменти једног од најстаријих
суперконтинената (Родинија) раздвојени су, а највећи међу њима,
Гондвана, заузимао је подручје на крајњем југу. Лауренцију (Северну
Америку) је од Балтике (северна Европа) одвајао океан Јапетус, док је
океан Панталаса покривао највећи део северне хемисфере.
 Девон (пре 400 милиона год.) – Океан Реик је отворен када се низ острва
одвојио од Гондване и почео се кретати ка Лауренцији и Балктику.
Истовремено је почело и затварање Јапетуса.
 Карбон (пре 300 милиона год.) када је створен суперконтинент Пангеа,
он се простирао од једног до другог пола, скоро окружујући Палео-
Тетис на истоку.
 Јура (пре 150 милиона год.) – Цепање територије будуће централне
Азије од Гондване и њено кретање ка северу доводи до затварања
Палео-Тетиса, а у позадини се отвара Тетис. Отвара се и централни део
Атлантика који ће раздвојити Пангеу на северни и јужни део.
 Креда (пре 100 милиона год.) – Цепање Гондване почело је одвајањем
Индије, Африке и Антарктика, уз затварање Тетиса. Ускоро је уследило
отварање јужног дела Атлантика, раздвајање Европе од Северне
Америке и отварање Северног леденог океана на северном полу.
 Еоцен (пре 50 милиона год.) – Индија се и даље брзо креће ка северу,
што ће, када се судари са Азијом, изазвати издизање Хималаја.
Приближавањем Африке и Европе затвара се западни део Тетиса. И
коначно, Аустралија и Јужна Америка одвојиле су се од Антарктика,
што је омогућило настанак циркумполарне струје која изолује
Антарктик од топлих утицаја екватора.

2. ХЕМИЈСКИ САСТАВ МОРСКЕ ВОДЕ

Океани садрже милионе растворених супстанци. Већина њих присутна је у екстремно

ниским концентрацијама, док се у већим садржајима налази само морска со (натријум-
хлорид). Остали састојци су гасови као што су кисеоник и угљен-диоксид. Осим јона
натријума и хлора, у океанској и морској води налазе се и јони: сулфата, магнезијума,
калцијума и калијума.

4
Матурски рад Светско море

2.1. Гасови у морској води

Главни гасови у морској води су азот (N), кисеоник (O2) и угљен-диоксид
(CO2). Садржаји кисеоника и угљен-диоксида варирају у зависности од
активних организама, који врше фотосинтезу, и животиња. Садржај кисеоника
је генерално највише близу површине, где се апсорбује из ваздуха, али и
производи у процесима фотосинтезе. Његова најмања концентрација је на око
1.000 m дубине где га троше бактерије, као и поједине животиње. Идући дубље
концентрација кисеоника поново расте. Садржај угљен-диоксида је највећи у
дубини, а најнижи на површини, где се много брже троши за процесе
фотосинтезе него што се ослобађа респирацијом 4.

2.2. Хранљиве материје

Велики број супстанција, које су присутне у мањим количинама у морској води,
неопходан је за раст морских организама. У основи ланца исхране у океанима је
фитопланктон – микроскопски, ситни, плутајући организми који добијају
енергију у процесу фотосинтезе. За свој раст и умножавање користе
супстанције као што су нитрати, гвожђе и сулфати. Ако принос ових материја
престане, престаје и њихов раст. С друге стране, њихово цветање, фаза наглог
раста и повећаног броја, јавља се с повећаним приносом хранљивих материја.
Континуирани циклус у морима и океанима обезбеђује главни принос - када
организми угину њихова тела падну на дно и разграђују се чиме ослобађају
хранљиве материје. Издизањем морске воде супстанце долазе на површину где
их поново користе фитопланктони и тако се ланац обнавља.

2.3. Физичке особине

Разлике у физичким особинама (температура, салинитет, притисак и густина)
могу бити: вертикалне (раздвајају океане и нивое), хоризонталне (између
тропског и умереног појаса) и сезонске.
 Температура – значајно варира у вишим нивоима океана. У тропским и
суптропским областима Сунчева светлост одржава воду на површини
топлом у току целе године. Испод површине температура опада
вертикално до неких 8 – 10°C , колико износи на дубини од 1 000 m.
Овај слој воде вертикалног пада температуре назива се термоклина. С
даљим повећањем дубине, температура постепено опада до вредности
блиске тачки мржњења од око 2°C на морском дну – ова температура
влада на дубинама океана. У областима средњих географских ширина
много су израженије сезонске промене температуре воде на површини.
Док је у областима већих географских ширина вода константно хладна.

4
дисање

5
Матурски рад Светско море

Слика 3. Карта хидроизотерми

 Салинитет – изражава садржај соли у одређеној количини морске воде.

Одређује се мерењем електричне отпорности узорака морске воде и
просечно износи око 35 g на литар морске воде. Салинитет знатно
варира у океанима – вредност у било којој појединачној тачки зависи од
процеса или фактора који преовлађују у датом подручју и који утичу на
доток односно оток воде. На смањење салинитета утичу обилне кише,
уливање река или отопљавање ледника. На повећање салинитета утичу
процеси који доводе до смањења садржаја воде – испаравање и
образовање леда. Између површине и дубине је подручје звано
халоклина, у којем салинитет расте или опада у зависности од дубине.
Најсланији је Атлантски океан (35,4‰), а најмање слан је Северни
ледени океан (28 – 31‰)

Слика 4. Карта изохалина

6
Матурски рад Светско море

 Притисак – јединица за притисак је бар. Притисак од 1 бар одговара

притиску који изазива тежина атмосфере на новоу мора. Притисак у
просеку расте за 1 бар на сваких 10 m дубине услед повећања тежине
горњих слојева воде. То значи да је, на пример, на дубини од 70 m
притисак 8 бара, односно 8 пута већи него на површини. Овај притисак
отежава истраживања океана.
 Густина било које количине воде, првенствено зависи од њене
температуре и салинитета. Густина прати варијације у темератури и
салинитету. У било ком делу океана и мора густина воде повећава се с
повећањем дубине, јер вода понире уколико је испод ње слив воде мање
густине. Густина због тога омогућава циркулацију воде са површине и
дубоких делова. Најважније је струјање воде према Антарктику и дуж
обода Арктика – вода се ту хлади због чега се повећава густина.
 Светлост и звук се другачије понашају у води него у ваздуху. Већина
таласних дужина и спектра светлости веома се брзо апсорбују у води,
што објашњава зашто је море плаво и зашто је живот у океанима
углавном сконцентрисан близу површине. Звук, напротив, брже путује
кроз воду него кроз ваздух, што је утврђено испитивањима на
животињама, као што су делфини.

Слика 5. Светлост у океанима

 Боје и провидност – морска вода лако апсорбује црвену, наранџасту и

зуту светлост, тако да само плава и мало зелене и љубичасте продиру до
дубине од око 40 m. На дубини од око 90 m апсорбован је највећи део
плаве (која је најпродорнија), док је испод 200 m једина светлост од тзв.
биолуминесцентних организама који производе сопствену светлост.
Занимљиво је да већина животиња јарких црвених боја живе на
дубинама које су лишене црвеног дела спектра – пружа им камуфлажу и
изгледају као црно обојени. Морска вода нема сопствену боју – морска
вода је у чаши провидна, али током ведрог, сунчаног дана море изгледа
плаво или тиркизно. То је мањим делом последица рефлексија неба на
морској површини, већ је то последица одбијања светлости са честица са

7
Матурски рад Светско море

површина или дубина мора. Повремено, живи свет попут ,,цветања“

планктона може местимично обојити море јарким бојама – тзв. звездано
море.

Слика 6. Појава – Звездано море

Слика 7. Карта притиска воде – Европа

2.4. Клима
Океани имају изузетан утицај на климу у свету уопште, посебно на начин на
који апсорбују Сунчеву енергију и распоређују је широм планете преко топлих
површинских струја. Хладне струје имају локални утицај на климу, док
промене у карактеристикама струје доводе до климатских поремећаја као што
су ,,El Ninjo“.

3. КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ

У вишем нивоу мора и океана има пуно струја које изазивају ветрови који прелазе
огромна растојања. Многе од њих удружују се и стварају вртлоге у водама близу
површине главних океанских басена. Иако површинске струје захватају само 10% свих
океана, оне имају велики утицаја на климу у свету. Струје пре свега преносе огромне

8
Матурски рад Светско море

количине топлотне енергије из тропских предела у поларна подручја, а од њих увелико

зависе и пловидба и рибарска индустрија.

3.1. Топле струје

Неких 5 или 6 главних површинских струја преносе топлоту од тропских и
суптропских подручја ка половима, доносећи неким областима умереног појаса
топлију климу него што би је иначе имале. Најбољи пример је утицај топле
Голфске струје и њеног продужетка – Северноатлантске струје, на Европу.
Северноатлантска струја преноси право кроз Атлантик топлоту коју су у ствари
апсорбовале воде у Карипском мору и Мексичком заливу и ослобађа је у
атмосферу5 близу обала Француске, Британских острва, Норвешке, Исланда и
других делова северозападне Европе. Због тога западни ветрови доносе на тим
местима блажу и топлију климу него одговарајуће области на сличним. Тиме су
и температуре током зиме нпр. у Рејкјавику6 знатно више него у Њујорку.
Слична ситуација је и у северозападном телу Тихог океана, где топла Курошио
струја загрева јужне делове Јапана, док на крајњем југозападу Пацифика
Источноаустралијска струја доноси Тасманији релативно благу климу.

Слика 8. Топле и хладне струје

3.2. Хладне струје

У неким случајевима утицај хладних струја на климу огледа се у само нешто
хладнијој клими него сто би требало очекивати. Пример су западне обале
Америке, где су лета због хладне Калифорнијске струје хладнија него што би
требало. Хладне струје такође утичу на падавине и стварање магле. У суштини,
различите хладне струје које се крећу источном страном океана у правцу

5
гасни омотач око Земље
6
главни град Исланда

9
Матурски рад Светско море

екватора, удружене са издизањем хладне воде из дубоких делова океана у овим

областима, снижавају температуру ваздуха изнад површине воде, смањују
испаравање воде из океана и доводе до спуштања сувљег ваздуха из виших
делова атмосфере. Иако су у овим областима облаци и магла чести изнад
океана, они се брзо распрше кад ваздух стигне на копно. Због тога хладне
струје омогућавају настанак пустиња на копну које се граничи са источним
обалама океана, као што је то Нимибијска пустиња у југозападној Африци.

3.3. Граничне струје

Граничне струје владају на ободу кружних кола. Струје на западној страни су
јаке, уског појаса и топле – преносе топлоту од екватора. Такве су, нпр.
Голфска и Бразилска струја у југозападном делу Атлантског океана. На
источној страни кола струје су слабије, широког појаса и хладне – оне враћају
воду натраг у тропске области. Нпр. Бенгуелска (југозападна Африка) и
Калифорнијска струја. На границама вртлога окренутим ка екватору владају
топле, екваторијалне струје, које теку на запад. Остале струје или утичу или
истичу из главних кружних кола. Ту спадају, нпр. Североатлантска струја, која
је огранак Голфске струје и хладне струје које доносе воду са Арктика, попут
Ојошио и Источногренландске струје.

3.4. Сукобљавања струја

На неким местима хладне и топле струје срећу се и мешају. На овом примеру
види се сусретање топле Голфске струје са хладном Лабрадорском струјом на
источним обалама Канаде и Америке, као и сусретање хладне Ојошио струје са
топлом Курошио струјом на северу Јапана. На оваквим местима вода веће
густине из хладних струја понире испод воде топлих струја, што обично
производи неку врсту вртложних кретања (турбуленција). Ово може довести до
успона воде са морског дна која је богата хранљивим материјама, што подстиче
развој планктона – тиме се обезбеђује обиље хране за рибе, морске птице и
сисаре.

3.5. Таласи, плима и осека

Таласи, плима и осека су два важна физичка феномена која се јављају у свим
деловима океана, али је њихов утицај најјачи и најприметнији на обали или
близу обале.
 Таласе у океану углавном проузрокује ветар. Они могу бити сићушни
набори, као што је мрешкање воде, правилни, котрљајући таласи на
отвореном океану, разорни таласи на чувеним плажама за сурфовање.
Сви они преносе енергију – када стигну на обалу, таласи предају копну
енергију на деструктиван начин, ерозијом обалских линија, или

10
Матурски рад Светско море

конструктивно, тако што образују, нпр. плаже. У остале врсте таласа

спадају цунами, екстремно великих таласних дужина, које најчешће
изазивају подводни земљотреси и унутрашњи таласи, који се крећу под
водом, између водених маса.

Слика 9. Цунами - настанак

Слика 10. Табела димензија таласа

Како ветар дува, на површини се прво стварају мали, кратки таласићи,

потом већи таласи, које зовемо валови. Таласи настављају да се
повећавају, при чему њихове димензије зависе од три фактора: јачине
(брзине) ветра, трајања ветра и површине океана изнад којег ветар дува,
односно површине удара.
 Плима и осека углавном су последице деловања привлачних сила
између Земље и Месеца. Ове појаве могу проузроковати јаке струје дуж
обале, а у неким случајевима и много драматичније појаве вртлога и
водених ковитлаца. Дневно смењивање плиме и осеке последица је
утицаја Месеца на Земљу, док комбиновано деловање Сунца и Месеца
на Земљу доводи до месечних осцилација максималне плиме и
максималне осеке. Циклус се понавља свака 24 сата и 50 минута
(лунарни дан), пре него свака 24 сата (соларни дан), јер се током сваког
циклуса Месец мало окрене у сопственој орбити.

11
Матурски рад Светско море

Слика 11. Плима и осека

4. ,,EL NINJO“ И ,,LA NINJA“

Ове појаве су климатски поремећаји изазвани неправилностима у промени температуре
воде, океанских струја и притиска. Јављају се у тропском делу Пацифика, али се њихове
последице увелико одражавају не само на временске услове у Пацифику већ и ван њега.
Већина научника слаже се да су ове појаве екстремне фазе доста сложених временских
феномена који су глобалних размера и који су названи ,,El Ninjo - јужне осцилације“
(ENSO).

4.1. ,,El Ninjo“

Ова појава на шпанском значи ,,мали дечак“ или ,,дете Исус“. У почетку је овај
термин коришћен да означи топле струје које се око Божића повремено
запажају дуж перуанске обале. Касније је коришћење термина ограничено само
на неочекиван пораст температуре воде у источном Пацифику, уз смањено
подизање воде са дна која је богата хранљивим материјама, што је иначе
карактеристично за ове области. Данас се термин користи за промене у океану
и атмосфери које су ширих размера и чији су ефекти видљиви на целој планети.
,,El Ninjo“ обично траје 12 до 18 месеци, а иако се јавља у циклусима, некад га
је немогуће предвидети. У просеку, до ових поремећаја долази око 30 пута у
веку, а интервали између могу бити краткотрајни, само две године, или више од
10 година. Узрок ових поремећаја још увек није познат. ,,El Ninjo“ дониси више
влаге него што је уобичајено и изазива поплаве у земљама на западној обали
Јужне Америке, посебно у Еквадору, Перуу и Боливији, док у другим деловима
света ова појава изазива сушу, где голази до исушивања и честих пожара (у
Аустралији и источној Африци). Јапан, западна Канада и западни делови
Америке имају, као по правилу, много топлије време, него што се то очекује, и
више олуја.

12
Матурски рад Светско море

Слика 12. ,,El Ninjo“ и ,,La Ninja“

4.2. ,,La Ninja“

Ова појава на шпанском значи ,,мала девојчица“. Представља феномен
супротан ,,El Ninju“. Карактерише га неуобичајено хладна вода у источним и
централним деловима екваторијалног Пацифика, а снажнији ветар и топлије
море на северу Аустралије. ,,La Ninja“ често, али не увек, прати ,,Еl Ninjo“. Као
и за време трајања ,,Еl Ninjа“, и током ,,La Ninje“ кише су обилније у појединим
деловима света, док на другим местима влада суша. Док Индију, југоисточну
Азију и источну Аустралију засипају кише, дотле су у југозападном делу
Америке падавине веома ретке, а температуре знатно више. За време трајања
,,La Ninje“, урагани на Атлантику су учестали и већег интензитета. Генерално
посматрано, ефекти ,,La Ninje“ су најизраженији на северној хемисфери, током
зимског периода године.

5. УРАГАНИ И ТАЈФУНИ

Урагани и тајфуни су термини који се у различитим деловима света користе за сличне

временске феномене. Одликују се силовитим ветром који се кружно креће изнад
океана, густим облацима и обилним кишама. У Атлантику су познати као урагани, а у
западном Пацифику као тајфуни. У осталим деловима света слични феномени познати
су као јаке олује или циклони. Настају у тропским подручјима ниског притиска изнад
топле површине океана, а обично се јављају у касно лето.

13
Матурски рад Светско море

Слика 13. Стални и периодични ветрови

5.1. Настанак и структура

Сви тропски циклони настају услед Сунчевог загревања великих површина
океана и ваздуха изнад површине. Услед загревања, топао и влажан ваздух се
подиже, остављајући подручје ниског ваздушног притиска изнад саме
површине океана, а изнад њега густе облаке. Настало подручје ниског притиска
усисава у себе више ваздуха, који се спирално креће ка центру, стварајући
кружне, вртложне ветрове. С повећањем њихове снаге, ти ветрови прелазе у
тропске олује које западни пасатни ветар потискује даље на запад. На
Атлантику олуја добија статус урагана када брзина ветра пређе 119 km/h. На
крају се већина ових жестоких олуја помера од екватора и то на север – на
северној хемисфери. Када једном стигну на копно, ове олује почињу да губе
снагу, јер више не примају топлоту са океана. Потпуно развијен ураган или
тајфун обично је широк око 300 – 600 km у пречнику и висине 10 – 15 km. У
његовом центру је мирно подручје ниског атмосферског притиска, које
називамо око. У преосталом делу циклона су ветрови који праве спирале у
смеру супротном од казаљке на сату на северној хемисфери, односно у смеру
казаљке на сату на јужној хемисфери. Подручје које окружује око назива се
очни зид. Од ока и очног зида полазе радијално распоређени и јасно
дефинисани кишни појасеви.

5.2. Утицај на обалу

Због ниског притиска, приликом налета преко океана, око тропског циклона
усисава воду у стуб који може достићи висину и 3,5 m изнад нивоа мора ако је
ураган друге категорије, односно 7,5 m ако је ураган пете категорије. Када
циклон удари у обалу, вода из овог воденог стуба у налету прелази преко обале

14
Матурски рад Светско море

– то се зове олујни талас. Он може да поплави куће, избаци чамце на копно,

разори путеве и мостове и увелико развали део обале у ширини од 150 km. Ови
налети таласа, удружени с пустошењем јаког ветра, руше нестабилне зграде,
чупају дрвеће из корена и кидају електричне водове. При ударима циклона
могуће су и људске жртве, па се у тим деловима становништво благовремено
евакуише.

Слика 14. Ураган и тајфун

6. ОКЕАНСКЕ ЗОНЕ

6.1. Плитка мора

Ова мора која покривају континеталне шелфове на ободу копна насељена су
необичним и разноврсним живим светом. Под утицајем плиме и осеке стварају
се плимске струје које разносе хранљиве материје неопходне за развој биљака и
других живих организама. Плитка мора су нама најближи делови океана, па
ипак, тек смо почели да схватамо сложеност живота у океанима и њихов значај
за свеукупан живот на планети.

6.2. Континентални шелфови

Ово су заправо рубови (ободи) континената који су преплављени услед
подизања нивоа мора од последњег леденог доба. Зона шелфа данас је
отприлике под водом до око 200 m у дужини, док им ширина варира, мада
најчешће износи више стотина километара. Континенталне падине и шелфови
одликују се разноврсним живим светом и различитим стаништима, али су део
мора који је највише изложен загађењу.

6.3. Сеновито морско дно

На сеновитом дну плитких мора, од топлих (тропских) до хладних (поларних)
мора, развијају се одређене морске заједнице. Подводне стене су станиште

15
Матурски рад Светско море

морских алги и животиња и обично су прекривене разним облицима живота –

морска трава, корали итд. Чврсто приљубљене животиње користе пипке или
краке да ухвате планктоне које носе струје, или пропуштају воду кроз себе да
би из ње извукли хранљиве материје. На песковитом морском дну могу се наћи
животиње које су укопане испод површине седимената, где се крију или чекају
плен. Морска трава су једине праве морске цветнице које углавном насељавају
песковито дно плитких, осунчаних и топлијих вода. Стене доњег жала и
међуплиматске зоне настањују крупне, смеђе алге у виду шума.

Слика 15. а) Јакобова капица б) Драгуљ морска саса

Слика 16. а) Морски јежеви б) Анемона

6.4. Корални спрудови
Корални спрудови су чврсте структуре, изграђени од остатака морских
организама – од кречњачких остатака скелета, углавном од животиња које живе
у колонијама, а називају се камени (чврсти) корали. Корали покривају око
300.000 km² плитководних морских области у свету. Они спадају у
најсложеније и најлепше екосистеме у свету, али су данас јако угрожени.
Сврставају се у три велике групе: ивични (ободни) спрудови, баријерни и
атолки. Најпознатији је Велики корални гребен Аустралије који се налази у
Коралном мору. Може се видети из свемира и заштићен је законом као ,,морски
парк - Велики корални гребен“. Захваљујући веома великој биолошкој
разноврсности, топлој чистој води и приступу са обале, гребен је популарно
одредиште туриста, нарочито ронилаца. Многи градови дуж квинслендске
обале нуде једнодневна путовања бродићима до гребена.

16
Матурски рад Светско море

Слика 17. Велики корални гребен

6.5. Зоне отвореног океана

Услови у океану углавном се мењају с променом дубине. Промене температуре
и количине светлости доста су нагле, док притисак расте пропорционално с
повећањем дубине. Иако је већина ових промена континуирана, у океанима се
могу издвојити дубинске зоне, при чему су у свакој од њих другачији услови.
 Површински слој – горњи слојеви океана најбогатији су хранљивим
материјама. Овај горњи слој некад се назива и неустон, мада се тај
термин користи за животиње које живе у њему. Ово је зона у којој се
врши размена гасова између океана и атмосфере. То је веома важно, јер
половина кисеоника који је потребан животињама за опстанак долази из
океана. Такође, ово је и зона која је најизложенија загађењу.
 Сунчана зона – обухвата ниво у којем је количина Сунчеве светлости
довољна за фотосинтезу. Црвени спектар скоро је у потпуности
апсорбован у првих 10 метара, па испод те дубине животиње црвене боје
изгледају црно. Зелена светлост продире до неких 200 метара, а плава
два пута дубље.
 Пелашка зона – стуб воде изнад континенталног шелфа. То је велико
пространство у којем се на основу промена температуре и салинитета
може одвојити неколико зона, а оне су међусобно одвојене
,,фронтовима“. Одликују се другачијим врстама планктонских заједница.
 Зона сумрака – у овој зони има таман толико светлости да животиње
могу да виде и да буду виђене. Због тога грабљивци и њихов плен воде
непрестану борбу. Већина врста скоро је потпуно провидна, како не би
одавале чак ни слабе сенке. Да би се избориле с мраком, животиње често
имају велике очи. Главни извор хране у овим областима је детритус
(разграђене материје)

17
Матурски рад Светско море

 Зона без светлости и абисална зона – испод зоне сумрака влада

потпуни мрак. Вода је хладна, изложена високим притисцима и
сиромашна храном. За животиње које су прилагођене овој зони притисак
не ствара проблем, јер су њихова тела испуњена течношћу за разлику од
површинских животиња. Проблем им је налажење хране. Карактерише
их да се споро крећу, споро расту, дуго живе и производе сопствену
светлост – биолуминисценција (луциферин – једињење које оксидира)
 Хадална зона – у овој зони живи само неколико врста дубокоморских
организама, а њихови снимци су изузетно ретки. Научници приликом
истраживања ове зоне приметили су да наилазе већином на исте врсте.
Разноликост је веома мала – око 1 000 врста.

Слика 19. Океанске дубинске зоне

6.6. Подводне планине, гијои и седименти океанског дна

Подводне планине потпуно су под водом и издижу се с морског дна најмање
1.000 метара (узвишења мање висине су морски хумови). Гијои су планине
које су у једном периоду биле изнад нивоа мора, па су им током ерозије
заравњени врхови. Подводне планине и гијои углавном су у океанима
изоловани, а у њих стањују поједини дубокоморски организми. Велика
површина океанског дна је под дебелим слојем седимената. Седиментни
покривач, местимичне дебљине, изграђен је од алеврита, муља и песка, који су
се таложили преко 200 милиона година.

7. ОКЕАНСКА ЦАРСТВА

Океани, убедљиво највеће станиште на Земљи, обухватају низ потпуно различитих

средина. Живи организми пронашли су своје место у свакој животној средини у
океанима, чак и у најдубљим рововима, више од 10 km испод површине. Океан врви од
различитих врста живих бића од Сунцем обасјане воде до хадалне зоне. Главни
организми за исхрану јесу фитопланктони. У океану је започео живот, ту се и наставља.

18
Матурски рад Светско море

7.1. Пливање и плутање

Како је слана вода снабдевена храном, то хранљиви састојци бројним биљкама
и животињама омогућавају живот у воденом стубу. Водена површина, водени
стуб и морско дно међусобно су повезани, а многе животиње крећу се из једног
станишта у друго. На површини се налазе многи организми који се крећу
ношени воденим струјама: фитопланктон (састоји се од биљака и протиста
сличним биљкама) и зоопланктон (састоји се од животиња које су већином
врло мале и дели се на холопланктоне и меропланктоне). Нектони су животиње
које цео свој живот проведу пливајући у отвореном океану.

7.2. Биљни свет

Мора умерених области богата су зеленим алгама, морском травом, цветницама
и маховином. Биљке које живе у морској води могу да опстану само неколико
метара испод површине воде због недостатка светлости. Црвене и мрке алге,
као и гљиве, не спадају у биљни свет.

Слика 20. а) Tetraselmis convolutae (зелена алга) б) Морска цветница

Слика 21. а) Морска маховина б) Сиренина винска чаша

7.3. Животињски свет

Првобитни облици животиња појавили су се у океану пре око милијарду
година. Од тад су се преобразили у огроман број разноврсних организама.
Двадесет девет група чине бескичмењаци. Само један тип, хордати, садржи
животиње с кичменицом. У сланим водама, у кичмењаке спадају рибе,
гмизавци, птице и сисари, док бескичмењаци постоје у свим стаништима
океана. Поред њих имамо и причвршћене животиње – корале и сунђере.

19
Матурски рад Светско море

Од животиња у морској води живе: сунђери, жарњаци, мекушци, зглавкари,

маховњарке, бодљокошци, мали становници морског дна, плашташи и
копљасте рибе, рибе, кошљорибе, гмизавци, птице и сисари.

Слика 22. а) Делфин б) Сунђер в) Морски краставац

Слика 23. а) Морска корњача б) Плави змај в) Наутилус

ЗАКЉУЧАК – УГРОЖЕНОСТ ОКЕАНА И СВЕТСКЕ БАШТИНЕ

Ма колико да су огромни, океани су угрожени. На нашој планети живи око 7

милијарди људи, а све више их живи уз обале и има све више уста која треба
нахранити. Велики проблем представља претерани рибилов или прелов рибе –
превише бродова из дана у дан лови премного рибе. У исто време, изливање нафте,
спирање пољопривредних хемијских средстава, отпад с бродова и хемикалије из
индустријских постројења загађују мора. Што боље разумемо ово питање , то ће све
више грађана и влада моћи да предузме кораке да се заштите океани и свет који их
настањује.

У земљама широм света, које излазе на море, постоје преко тридесет подводних места које
су увршћене на листу УНЕСКОВЕ Светске баштине. Та места и њихова блага
међународно су призната као она која вреди чувати за будућа поколења. Ту се убрајају
потонули бродови од историјског значаја и предивни корални гребени. Рониоци могу да
посете многа од ових посебних места.

20
Матурски рад Светско море

Литература

1. ,,Светска енциклопедија животиња“ – Том Џексон, Земун 2007

2. ,,Уџбеник из географије за први разред гимназије“ – Љиљана

Гавриловић, Душан Гавриловић

3. ,,Биологија животне средине“ – Миодраг Јанковић (за трећи разред

усмереног образовања)

4. ,,Примењена екологија“ – М. Јанковић , В. Ђорђевић

5. ,,Основе екологије“ – Ратимир Клепац

6. ,,Еколошки фактори и њихов значај за биљни свет“ – Војислав Мишић

7. ,,ОКЕАН – откриће последљег недирнутог дела света“ – Велика

илустрована енциклопедија – Младинска књига

8. ,,Екологија и заштита животне средине“ – Вељко Терзија, Иво Савић (за

први разред средњих стручних школа)

9. ,,Екологија животиња“ – Синиша Станковић

Интернет извори:

1. bs.wikipedia.org/wiki/Okean
2. sr.wikipedia.org/sr/Море
3. shtreber.com/Svetsko-more
4. shtreber.com/svetsko-more-i-njegova-horizontalna-podela
5. wikiwand.com/sh/Ekologija
6. meteorologiaenred.com/sr/mareas-vivas.html
7. en.wikipedia.org/wiki/Supercontinent

21