04.02.

2020

Nepokretno kulturno dobro od izuzetnog

značaja
id 1
Назив културног добра СПЦ Ваведења Богородице
Категорија Непокретно културно добро од изузетног значаја
Опис Црква Ваведења Богородице у Долцу део је изузетно
сложеног, утврђеног комплекса са зидинама и кулама, и некада је припадала манастиру, који је
данас угашен. Први помен манастира у Долцу налазимо у турском попису из 1455. године, што
доказује да је на месту данашњег утврђења заиста постојао средњевековни манастир. Црква
Ваведења Богородице саграђена је у 14. веку као мања једнобродна грађевина правоугаоне
основе са полукружном апсидом и полуобличастим сводом. Грађена је ломљеним каменом, а
фасаде су јој омалтерисане. Двосливног је крова и покривена каменим плочама. Скромна је и
једноставна по облику, а због конфигурације терена темељи су јој подзидани каменим соклом.
Претпоставља се да је имала припрату, мада археолошка истраживања нису то потврдила.
Зидне слике су веома оштећене, а сачувана су три слоја фресака. Први слој настао је крајем
14. или на самом почетку 15. века. Дело су веома способног сликара, а можда јеромонаха
Макарија, једног од најбољих српских сликара тога доба. Карактеристично је за ово сликарство
мека моделација форме и светли окер са руменилом у инкарнату, без присуства зеленог тона у
сенкама. Према натпису у олтарском простору црква је обновљена 1619/20. године. Том
приликом насликан је други слој зидних слика којим су прекривене првобитне фреске. Западно
од цркве, подигнут је у 18. веку нови манастирски конак у којем ће касније радити српска школа,
једна од најстаријих на овим просторима. Живопис из 17. века понавља ликовне особине
старијег слоја и одликује се прецизним цртежом, профињеним колоритом и меком моделацијом.
Поједине зидне слике из 17. века пресликане су у 19. веку. Материјални остаци зидина са
кулама, који представљају окружење скромне манастирске цркве у Долцу, а уз ово и
спроведена археолошка истраживања, сведоче да је овде заступљено неколико културних
слојева и да је овај култни локалитет веома стар. Археолошки налази потичу од античког до
најновијег доба. Значај ових налаза не умањује значај саме цркве, а посебно њеног живописа,
који поред осталог има и драгоцене историјске записе са поменом многих локалних личности.
Последњим конзерваторским захватима, изведеним 1995. године, архитектура и зидне слике
цркве Ваведења Богородице у Долцу консолидовани су у вредну целину, која даје допринос
познавању културних и уметничких прилика на овим просторима.

Napomena: Nije javna isprava