Наставна јединица

ЗЕМНОАЛКАЛИНИ МЕТАЛИ. КАЛЦИЈУМ И ЈЕДИЊЕЊА КАЛЦИЈУМА.

МАГНЕЗИЈУМ И ЈЕДИЊЕЊА МАГНЕЗИЈУМА.

Термини и појмови које треба обрадити

налажење калцијума и магнезијума у природи, физичке особине калцијума и

магнезијума, хемијске особине, калцијум-оксид (негашени креч), калцијум-хидроксид
(гашени креч), примјена и њихова једињења

Претходна наставна јединица

Утврђивање основних својстава метала. Алкални метали.

Наредна наставна јединица

Метали широке пријене: бакар, алминијум, гвожђе

Оперативни задаци наставног часа

Образовни

Стицање знања о особинама калцијума и магнезијума, налажењу у природи,

физичким особинама, примјени и њиховим једињењима, писање реакција хемијских
једначина настајања оксида (анхидрида база), база и соли (неутрализација).

Васпитни

Развијање одговорности, тимског рада и сарадничког духа.

Функционални

Развијање смисла за трагање и истраживање.

 Облици рада

Фронтални- индивидуални рад уз ангажовање ученика у свим фазама часа

Наставне методе

усмено излагање, дискусија, разговор и показивање различитих узорака супстанци,

метод рјешавања проблема

Наставна средства

Слике датих метала или у елементарном облику или у облику њихових једињења,
пројектор, ПСЕ, уџбеник и збирка

Корелација

са знањима стеченим на претходним часовима хемије везано за алкалне метале,

киселине, базе и соли, валенца. Спона са градивом биологије и физике.

Очекивани исходи

Знање ученика о физичким својствима калцијума и магнезијума, њиховим

једињењима, налажењу у природи и примјени, прожето хемијским реакцијама, те
писањем формула оксида, база, соли на основу валенце за наведену наставну јединицу
на основу знања која су раније стечена- корелација градива.

Артикулација часа

Уводни дио

Поновити претходно обрађену наставну јединицу и направити кратак увод за нову.

1. Како се називају елементи Iа групе?

2. Ко су представници?
3. Зашто се налазе у првој групи?
4. Наведи физичке и хемијске особине Na?

- Који је хемијски знак калцијума?

Ca [це-а].
- Колики је атомски а колики масени број калцијума?
Атомски 20, масени40.
- Колико протона, електрона и неутрона има калцијум?
20 протона, 20 електрона; 40 – 20 = 20 неутрона.
- У којој групи и периоди ПСЕ се налази калцијум?
Калцијум је у 4. периоди II групе.

Главни дио
Kалцијум je члан II групе, ова група метала се назива ЗЕМНОАЛКАЛНИ МЕТАЛИ

Налажење у природи

– Због велике реактивности не може се наћи у слободном стању.

– Налази се у облику једињења која су састојци стјена, руда и минерала у Земљиној
кори:
– CaCO3кречњак или калцит,
– MgCO3CaCO3доломит.
– Калцијума има у костима, млијеку, зеленом поврћу, сиру, воћу.
– Морска, рјечна и минерална вода садрже соли магнезијума и калцијума. Ове соли
дају води укус и чине је тврдом.

Физичке особинеCa i Mg

– Двовалентан;
– чврста супстанца, сиве боје, има метални сјај;
– добар је проводник топлоте и електрицитета;
– калцијум је тврђи од магнезијума;
– постојан је на ваздуху;
–мање је реактиван од метала прве групе ПСЕ.

Хемијске особине

– Калцијум је реактивнији од магнезијума и тренутно реагује са водом без

загријавања:

Ca + 2H2O → Ca(OH)2 + H2↑

Mg + 2H2O → Mg(OH)2 + H2↑

– Иако се налазе у истој групи ПСЕ калцијум је реактивнији од магнезијума јер се

магнезијум налази у 3. периоди, а калцијум у 4. периоди. То значи да су валентни
електрони магнезијума смештени у 3. а калцијума у 4. енергетском нивоу. Дакле, у
атому калцијума валентни електрони су удаљенији од језгра у односу на атом
магнезијума. Са порастом удаљености валентних електрона од језгра атома опадају и
привлачне силе чиме се електрони лакше отпуштају и лакше настају јони.
– Са кисеоником бурно реагује и гради оксид:

2Ca + O2 → 2CaO
2Mg + O2 → 2MgO

– Оксид је растворљив у води. Растварањем оксида калцијума у води добија се

хидроксид:

Ca + H2O → Ca(OH)2
Mg + H2O → Mg(OH)2

– Калцијум-оксид се може добити и жарењем кречњака:

CaCO3 → CaO + СО2
MgCO3 → MgO + СО2

Примjена

– Магнезијум и калцијум немају примену, док се њихова једињења користе:

CaO – живи креч Ca(OH)2 – гашени креч,

– у производњи шећера, хартије и стакла,
– у грађевинарству, за кречење и прављење малтера.

CaCO3(кречњак)
– за добијање живог креча.

CaSO4
– у грађевинарству, у вајарству (гипс),
– за прављење школских креда.

Завршни дио (начин провјере исхода часа)

Метод ријешавања проблема- сваки уеченик на основу задате шеме покушава да

напише хемијске реакције, те да их правилно изједначи.

ПРОВЈЕРА ИСХОДА УЧЕЊА:

Са и Mg кисеоником бурно реагује и гради оксид:

• 2Ca + O2 → 2CaO
• 2Mg + O2 → 2MgO
Оксид је растворљив у води. Растварањем оксида калцијума у води добија се
хидроксид:
• CaО + H2O → Ca(OH)2
• MgО + H2O → Mg(OH)2
Калцијум-оксид се може добити и жарењем кречњака:
• CaCO3 → CaO + СО2
• MgCO3 → MgO + СО2

Неутрализација: К + Б → СО + H2O (формуле соли састављати валенцом)

• Mg(OH)2+H2SO4→ MgSO4 + H2O (сулфати)

• Ca(OH)2+H2SO4→ CaSO4 + H2O

• Mg(OH)2+H2CO3→ MgCO3 + 2H2O (карбонати)

• Ca(OH)2+H2CO3→ CaCO3 + 2H2O

• Mg(OH)2+ 2HCl → MgCl2 + 2H2O (хлориди)

• Ca(OH)2+ 2HCl → CaCl2 + 2H2O