Вајарство у каролиншко доба

За царев гроб кориштен је антички мраморни саркофаг што јасно говори да је било
интересовања за крупну пластику. Колико је било интересовање говори и бронзани рад
великог формата Теодорихов коњанички кип, који је према владаревом налогу пренесен у
Ахен. Карло Велики је у свом двору имао и уметничку делатност која се бавила ливењем
бронзе.

Ливење бронзе

Како је Карло Велики био јако анбициозан он је решио да излије решетке и врата у Ахену
морао је довести стране мајсторе. Ливење великих вратних крила ''вучијих врата''
представљало је огрмоно техничко достигнуће па и ливење решетки. Уметник који је био
далековидно настројен на краљевом двору сведочи и присуство акантуса у једном
скупоценом путиру од слоноваче у кругу Карлових радионица. Претпоставља се да су
бронзана врата као и решетке рађене на лицу места. Техничка нужност је била та која је
пресудила само место изливања. Поставља се питање одакле су дошли мајстори који су
изливали? Претпоставља се да су мајстори дошли или из Италије или из Византије, али
пре бисмо претпоставили Италију јер бисмо богли повезати са политичким одлукама
Карла Великог који је у време пред крунисање за цара добијао подстицаје и помагаче.