F .

E Š T O IM
F. Ešton
LUN I DVOJNIK
Teodor H. Grejč
NIKO KAO HEJZ?
 D ire k to r NIŠRO »DNEVNIK«
VITOMIR SUDARSKI

Glavni i o d g ovo rn i urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«

DUŽAN STANOJEV

O d g ovo rn i u rednik Redakcije književnih izdanja

MILORAD PREDOJEVIĆ

U rednici izdanja
PIROŠKA MATIĆ
JOVAN ČANADANOVIĆ

R ece n ze nt
G RADIM IR PAŠĆANOVlC

K o re ktu ra š ta m p a rije »DNEVNIK"

T e h n ički u red n ik
SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ

Tiraž: 42 000 prim eraka, III izdanje

Izdaje i štam pa: Novinska, izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«. OOUR
»IZDVAČKA DELATNOST«. Bulevar 23. o ktobra 31 Novi Sad, telefon (021) 21-555 B ro j žiro-
računa 65300-603-6530
F. Ešton
LUN I DVOJNIK
*
i pozvati na stranu i savladati ih -
— Č e tiri m eseca ček am o ovu noć
Sto i dvadeset dan a b rižljivih pri
prem a, hej m o m ci' N ik o ne sm e da
p o greši noćas. Im aćem o pune d ža ­
k o ve brilijan tskih o grlica, bisera,
z la ta ... Ta go sp o d a im aju i d eb ele
novčanike. S ve se m o ra za vršiti za
dvadeset m inuta! - va tren o je g o ­
v o r io ćovek ču pavih o b rv a i tam n e
kože.
N je g o v e o či su sevale kao u k o ­
m an danta koji rasp oređu je vojsku
za veliku, pobedonosnu bitku.
— Jesm o li sigurni da nam ta tri
d etek tiv a n eće p ra v iti teškoće! -
u pita jedan od jed a n a estorice p r i­
sutnih.
— dva naša m om k a će se za lep iti
za njih. U odlučnom trenutku će ih
objasni tam noputi
Zatim na velik om stolu ra širi
plan kuće M aksa B arim ora, jednog
od n ajb ogatijih vla sn ik a u gljen o­
kopa južne Engleske N a planu su
bili u crtani p rila zi imanju, o g ra d e i
zidovi. S vaka p ro sto rija - dve
zg ra d e za stanovan je i pom oćne
zgrad e, b ile su o b eležen e po na-
m eni i značaju za predstojeću a k ­
ciju.
S vaki od prisutnih pon ovi ono
što treb a da u radi i p o k a za oružje.
V id elo se da ljudi znaju svoj posao.
- V eć je vrem e, k rečim o ! - za k ­
ljuči tam n opu ti i sklopi plan ove
stavljaju ći ih u velik u torbu ze
spise p o red d va velik a revolvera .
S iđoše u dvo rište kuće k o ja se
n a la zila na južnu ivicu Rićm ond
3
p a r k a .* T ri ve lik a autom obila,
o p re m lje n a lažnim b ro jev im a i ču­
va n a za ovu noć, p rim iše putnike.
P rvi je v o z io tam noputi. U putiše se
p re m a Boem ptonu, gd e se na uzvi-
šici m edu d rvećem n ala zilo im an je
B arim orovih .
A u to m o b ili se zaustaviše na us­
kom putu n atk riljen om starim d r v e ­
ćem. O k ren u še se. p ogasiše svetla i
sklon iše se u m rak, pod drveće.
D van aest ljudi, podeljen i u tri
gru pe, p odope uz put, p reskočiše
jednu o gra d u i m alim proplan kom
stigoše do a s fa ltira n o g p rila za
kući.
Bilo je dvadeset i d va ćasa.
- T re b a ra d iti u najvećoj tišini
P oćn ite! - tiho, a li gla som punim
p retn je re će tam noputi, i pode duž
zida.
Iz v e lik e kuće, koja je blještala od
svetla, d o p ira la je m u zika za igru.
S ve se d o ga đ a lo on a k o kako je bilo
predviđen o. B ogata v e č e ra bila je
za vrše n a i p o čin ja la je ig r a u v e li­
kom salonu.
C eo London je znao da M aks Bari-
m o r priređu je, svake go d in e dva
puta, veliku zabavu za svoje ličn e i
p oslovn e prijatelje. P rva zabava
o d rž a v a la se p o lovin om maja, a
d ru g a p o lovin om septem bra, svake
godin e. Bili su to tren u ci kada su
m lade žen e starih boga ta ša p o k a zi­
va le svoju lepotu i nakit, a stare su­
p ru g e svoje bogatstvo u nakitu i
nadm enosti. D an im a posle toga
dru štven e h ro n ik e listova bavile su
se n ovo stim a sa tog prijem a.
Bilo je u ob ičajen o da se svi gosti
izm eđu d vadeset i d va i dvadeset i
tri ća sa našu u velik o m salonu. Tek
posle to g a m ogli su se ra z ić i po ost­
alim salonim a, šetati po osvetlje-
nom delu parka, ili jednostavno
p osm a tra ti one koji v ern i plesnom
podijumu.
Baš taj trenu tak bio je određ en
na upad dvan aest n ezvan ih gostiju,
koji su p rila z ili viso k o m zidu, taj
zid je o d va ja o pa rk i kuću od ost­
a ta k a šume na padinam a, koje su
1
p o la k o osva ja le v ile novih bogataša
p ra v eći ra zvu čen i ven a c od Vim bl-
don K om on a do svern ih padin a
visa na Boemtonu. B a rim o ro va v e ­
lik a kuća ostala je usam ljena, jer je
dom aćin tako hteo. N ije d o zvo lja ­
va o da se p rod a deo zem ljišta bliži
od č e tiri stotine jardi.
Pošto na jedn om mestu, pom oću
n aročito p rip rem ljen ih lestvica,
n ap ad ači p redoše zid, ra zid o še se
d a op k ole kuću i d o b ro sve o sm o ­
tre. D vo jica se uputiše ka velik oj
kapiji, koja je sada bila zatvorena.
Treb a lo je da na p rep a d uklone v r a ­
ta ra i prekin u telefon sku liniju,
koja je bila izved e n a baš u vratars-
koj kućici.
- G ledaj ga, spava - šapnu je ­
dan od n ap ad ača i izvadi revolver.
U n ekoliko sk ok ova p re trč a od
d rv e ć a do vrata. U đe i pritisnu r e ­
v o lv e r u leđa sta ro g vra ta ra , kom e
g la v a beše p ala na ploču stola p o­
red izvrn u te vra ta rs k e kape.
- Probu di se, stari! p rom en i-
ćem o m esta! - vikn u napadač, ali
starac se nije pom erio.
U đe i dru gi razvojnik. Povukoše
sta rca od ležaja i pokušaše da ga
probude. S ve je b ilo uzalud.
- T rći i javi džipsiju. 1 O vo mi je
ćudno. Ja ću ostati da m otrim i
p resećem liniju — re č e jedan n ap a­
dač.
D ru gi žu rn o p re trč a do sen ovite
a leje i njom e stiže tam noputog, koji
se beše zau stavio d a osm otri. Brzo
mu sve objasni i stade da sečaka
odgovor.
- Pst! N ešto se d o g a đ a — šapnu
tam noputi i svojim ljudim a dade
znak da zastanu a sarh se još više
približi.
Ć o vek koji je gle d a o sa step en i­
šta tiho side i oko zg ra d e za pos­
lugu zauze n ovo m esto za osm atra-
nje, jer tajan stven i ćo vek je za lazio
za u gao v e lik e kuće. Tam n opu ti se
pri tom e nade pod p ro zo ro m velik e
kuhinje i servirn ice. P rop e se na
prste i z a v iri unutra.
') g y p s y - C igan in na e n g le s k o m
 S poljn o stepenište za m ra če n e
zg ra d e za poslugu bilo je pogodno,
da sa n jega bolje vidi. Z apan jen o je
p o sm a tra o v iso k o g čoveka, koji je
išao o k o kuće noseći o ram enu n e­
kakvu torbu. Iz nje je va d io neke
p red m e te i u bacivao ih k ro z p r o ­
z o r e v elik o g salona, koji su bili o t­
voren i. S am o su za vese štitile salon
od spoljnih pogleda. Bačeni p r e d ­
m eti bi lako u d a rili o zavesu i bez
šum a skliznuli na pod.
V id eo je v elik e stolove p retrp a n e
jelom i pićem. U slovni re fle k s ga
n a tera da p rogu ta pljuvačku vid eći
ru m en a pečenja, velik e torte i fla še
od a b ra n ih pića, p o red an e na poslu-
ža vn ik e s čašam a. A li tada se trže i
neodlučno zastade. N ije m o ga o da
shvati šta se to ovde dogodilo.
Spuštenih pored činije, spavali su
ku va ri i liverejisa n i rnomci. Poslu­
žio c i jela i pića su ležali izm eđu sto­
lova, pon eki u baru p ića iz iliv e n o g
iz ispuštenih boca.
Tam n opu ti požuri ok o zgrade.
S ad a je opet vid e o tajan stven og č o ­
v e k a s torbom . On je u bacivao pos-
lednje p red m ete u o tvoren e p r o ­
z o re na spratu, i k ro z v ra ta u h od­
nike prizem lja. Zatim m alo zastad e
i sačeka. Lice mu se nije videlo, jer
g a je sk riva o d o b ro navučeni šešir
širo k o g oboda. Posle tri du ge m i­
nute on o p trć a kuću, z a v iri u h od­
n ike i zastade pred gla vn im u la­
zom. Iz džepa izvadi nekakvu
masku od gu m e i stakla, koja je li­
čila na ratn e m aske za zaštitu od
bojnih otrova. Kad je stavi na lice i
isproba, m irn o uđe u hol.
Tam noputi, kao m ačk a o trča do
svojih ljudi i ša p n u :
— Javite o stalim a da op k ole kuću
i d a ne ulaze dok ne javim.
Zatim izva d i re v o lv e r i p o d e ka
zgradi. P rid rža va ju ći se za vrežu
u krasn og bršljana, on se pope do
visin e v e lik o g salona i izm eđu za-
vesa p ogled a unutra. Sad mu je bilo
jasno zašto se od p re n ek o lik o m i­
nuta više nije čula m uzika, a p r e ­
stali su g la so vi v elik o g društva.
D iveći se čoveku k o g a je gled a o
ka k o p ro la zi salonom , tam noputi
p ro va ln ik je posm atrao čudni p r i­
z o r u salonu. Ljudi i žen e su spavali
zau zevši najčudnije poze. Bilo ih je
ko ji su usnuli u n aslon jačam a i
tako ostali, a li m nogi su se za tek li u
ig r i i jedn ostavn o p o p a d a li i izukre-
štali se po podu N e k i su b ili skliz­
nuli už zid o v e i tako ostali.
Č ovek s m askom je o sm o trio
čudnu gom ilu. Bilo je o čito da p o z­
n aje m n o ge prisutne, je r p rv o priđe
dom aćinu. Iz džepa n jegovih panta-
lona uze klju čeve i izgubi se k roz
jedn a vrata.
T a m n o p u ti skliznu niz oluk i
bršljan, p a o trča u senku, gd e su
bili n jego vi ljudi.
- U n u tra je, niko drugi, do sam
Lun, k ralj ponoći. U sp a va o je sve
go ste i poslugu. S ada skuplja plen.
N e sm em o unutra, jer je ubacio gas,
a on im a masku. S a ćek a ćem o ga
napolju. M o ra m o g a uhvatiti živo g
— re č e im g ro z n ič a v o i v ra ti se na­
zad.
S ad a se peo još oprezn ije. Kad se
p rim iri, u gled a č o vek a s m askom
k a k o se vraća, U torbu je stavljao
sve žn jeve n ovčanica, o čito uzete iz
d o m a ć in o v o g sefa. Z atim poće da
o b ila zi usnule goste. S vra to v a i
ruku d a m a skidao je o grlice, n aru k­
v ic e i prstenje. Od m u šk araca je uzi­
m a o n ovč a n ik e i po neki skupoceni
predm et. P o n egd e je to bio prsten,
ili d ija m a n tsk a dugm ad za košulju,
ali je u n ek o lik o siu čajea skinuo i
sk u p ocen e časovnike.
N je g o v a torb a se b rzo punila. Već
je m o ra o da stavlja i u d žep o ve K o­
n ačn o zastad e ne znaju ći gd e da
stavi n ep red viđ en o bogat plen.
O trč a do o rk es tra i nađe k o fe r za
violinu , p a g a o tv o re n o g stavi na
slobodan deo poda. N a sta vi da
ta m o sta vlja preostali nakit. Bilo je
o čito d a se znoji pod m askom . N e
skid aju ći ru kavice, on je ru kavom
b ris a o če lo iznad m aske, a zatim
n a sta vlja o posao.
U z g re d je d vem a m ladim i lepim
žen a m a p o p ra v io položaj, jer su nez­
g o d n o ležale. Jednoj lepotici p o m i­
lo va o tk riv e n a bedra, pa joj p o ­
p r a v i haljinu. G lavu jedn og m rša ­
v o g sta rc a n am esti u k rilo m lade i
p u n ačk e devojke, da mu buđenje
bude ugodnije. Tajan stven i šovek s
m a sk om je bez sum nje im ao sm isla
za hum or.
R a d io je sve od m eren im ali
b rzim i sp retn im pokretim a. C ela
o p e r a c ija sku pljan ja d ragocen o sti i
p lja čk a n ja više od sto pedeset godi-
stiju tra ja la je jed va nešto više od
d eset minuta. K a d a bi berači voća
ra d ili ta k o brzo i spretno, brzo bi se
ob oga tili.
O s m o triv š i op et celu dvoranu,
čo vek s m askom za tvor: kutiju za
violinu , p od iže je i krenu k vratim a.
T a m n o p u ti dade znak svojim lju­
dim a, koji čučnuše oko ulaza držeći
sp rem n e re vo lv ere, a zatim i sam
skliznu na zemlju.
Ć o vek s m askom poja vi se na
g la v n im v ra tim a i zastade da skine
masku. U tom trenutku četiri ćo-
v e k a se baciše na njega.
- Č ekajte, podm ukli bed n ici' -
vikn u on i n jegove pesnice poput
m unje p o go d iše dvojicu.
- N a n jega! Svi o va m o! - zvao je
tam n opu ti bacajući se na čoveka
koji je poku šavao da se otme.
S u d ariše se dva za ista vešta i
snažna čoveka. Tam n opu ti je uda­
ra o niskim u darcim a, ali je dob ija o
dvostru ko više. Već se k la tio ošam u-
ćen kad n jegovi ljudi k on ačn o do-
g ra b iš e protivn ika. Srušiše g a i uh­
va tiše g a za noge i ruke. Tam n opu ti
se p o vra ti i stavi mu pištolj na
grudi.
Pom aće jednog svog čo vek a da
bolje vidi zarobljen ika, a tada za ču ­
đeno izusti:
- V i1? Je li m ogu će? G lavom
- Ćuti. D žip si1 N e pom in ji mi
im e 1 - p rek id e g a uhvaćeni.
- V ežite g a i b rzo ka a u to m o b ili­
ma! - n aredi Džipsi.
Sve je išlo brzo i n ek o lik o m inuta
kasnije D žipsijevi m om ci sm estiše
se u autom obile, sa plenom i z a r o b ­
ljenikom. Kliznuše u noć i rasturiše
se u reci vozila. Raznim putevima
pođoše prvo kroz g ra d do m eandra
Temze kod Vundsvorta. a zatim
skrenuše ka južnom predgrađu
Londona, prem a Krejdonu.
★
Tam n opu ti L eo n a rd M eskel svoj
nadim ak D žipsi nije d o b io po boji
svoje kože. N je g o v a vlast nad C ig a ­
n im a po celoj Engleskoj bila je os-
nov nadimka. Z vali su g a i c ig a n s ­
kim kraljem , ia k o je p o rek lo m bio
iz gra đ a n sk e p orod ice, k o ja je ži-
vela u jednom g ra d iću H em pšajra.
K rijući se još u m ladosti od p r o ­
go n a p o licije zb o g n ek o lik o p r o v a l­
nih krađa, on je u pozn ao ž iv o t C i­
gana. K asn ije je s tvo rio d ružin u r a z ­
bojnika koja je te ro ris a la C igan e, a
zatim počela da širi svoju tajnu
vlast nad prosjacim a, sitnim to r b a ­
rim a i ljudim a sličnih zanim an ja.
U cen jiva n je i te ro ris a n je siro m a h a
donosilo je, začudo, vrlo v e lik e p r i­
hode. A li Leonard M esk el se n ikada
nije o d rek a o p ro v a la u k o jim a je i
sam učestvovao, iako je postao
ga n gster ta k vog k a lib ra da to n i­
kako nije m o ra o da čin i Z a b a vlja lo
ga je da učestvuje u uzbudljivim
poduhvatim a. A li to mu nije bilo
dosta. Postao je okru tan i a m b ic io ­
zan zločinac, koji je žudeo za vlašću
nad sebi sličnim.
Sada je sedeo u udobnoj i skupo-
cenoj fotelji gled a ju ći u veza n o g
zarobljenika.
- Znate li šta sam p o m islio kad
sam vas vid eo u n oćašn jem v e li­
čanstvenom podvigu^ - poče M es­
kel.
- N ašli sm o se na istom poslu,
Džipsi. . K og v r a g a ste m islili, nije
mi važn o - o d g o v o ri zarobljen ik.
- Ne, nije tako V a žn o je šta sam
pom islio. N a časnu reć, re k a o sam
sebi i svojim a: »To je gla vo m Lun,
kralj ponoći« - nastavi Meskel.
- Kažu da ličim na n jega i iz g le ­
dom - upade veza n i ćovek m irn o
- Da ne znam ko ste, re k a o bih
da sam u lovio sa m o g Luna. G as za
u spavljivan je! T o je bila d o b ra
stvar. D aćete mi sastav gasa. Posao
će tada ići lako i tiho - za m išljen o
n astavi M eskel
— N išta vam neću dati. M o žda...
a k o se sporazu m em o — osm ehnu
se vezani.
— Oh! Pa ja sam sasvim sm eten
— seti se M eskel i brzo o d veza čo-
v e k a koji p oče da m a sira utrnule
zg la v k e ruku.
— Dakle, da vidim o. Pola plena
meni. S tro g o ćutanje i dalja sarad-
nja. To je m oj zah tev - reče visok i
čovek, ć ije p la ve oči p a žljivo posm a-
trahu M eskela.
— T o ne može. Plen se deli na m o ­
jih jed a n a est ljudi. Tu su troškovi
č etvo ro m e sečn ih p riprem a. M ožete
d o b iti sam o trin a esti deo — o d g o ­
v o r i M eskel.
— Hm! N e volim taj baksuzni
broj. A in ače m oram dobiti dva
dela. Bilo nas je dvoje ..
— K a k o ? Još neko je bio tam o?!
— izn en a đ en o u pita gangster.
— Jedna d a m a ... O n a mi je
m n o go p o m o g la da sve saznam i da
uđem na im an je B a rim o ro vih
M o r a dobiti svoj deo — o d g o v o ri
nepoznati.
— D o b ro ... Dva deseta dela
vam a, ali uz obavezu da m e snab-
d ete ga so m za u spavljivan je i o b ja s­
nite upotrebu — složi se M eskel,
v r lo popu stljivo a o b ziro m na svoje
navike.
— Dakle, sad treb a da idem. M oja
d ev o jk a će ček ati - zaključi n ep o z­
nati provaln ik.
— T re b a još da se d o g o v o rim o
U buduće ra d im o zajedno. N e m ogu
se lišiti ta k vo g ćoveka. Inače stva ­
ra m sa vez n ekoliko jakih u Lonr
donu. Č ovek k a k a v ste vi m ože nam
pom oći. B ar će uzbuđivati policiju i
gra đ a n stvo , a m i ćem o lakše raditi
— n astavi M eskel i pođe do or-
m an a s pićem , da p rip re m i nešto za
sebe i ć o v e k a koji se od z a ro b lje ­
n ik a već p r e tv o r io u gosta.
— N ešto sličn o su za m islili još
p re desetak g o d in a vaši v elik i p r e ­
thodnici. T a k o su stvo rili Luna, koji
ih je sve uništio. Z a r se ne plašite
p o n a vlja n ja is to rije 9 - sm ešio se
M es k elo v sagovorn ik.
— N isu im ali p ra v o g ćoveka.
U zeli su m ladića, šk olova li ga to­
lik o d a je postao naučnik, umesto
da postan e gan gster. M i im am o već
g o to v o g o b ra zo v a n o g i veštog ćo ­
veka, koji je već potpun lupež -
o d vra ti M eskel, za cen ivši se od
smeha.
K ucnuše se čašama.
— Za naše buduće uspehe - reće
M eskel.
— Ziveo, D žipsi! — o d vra ti visoki
č o vek i iskapi čašu.
Ć u tali su neko vrem e, svaki zanet
svojim m is lim a
— N e m ogu da se otm em misli o
Lunu, k ralju ponoći. Bilo bi dobro
da mu n a to v a rim o i noćašnji doga-
daj - poće M eskel
— A n jega meni na vrat. T o ne
ide. Suviše je opasan p ro tivn ik -
u sprotivi se nepoznati. - A li tako
ćem o i njem u n ap rtiti policiju na
vrat. Jednom me je ra zlju tio... Ž e­
lim da mu se osvetim . A vi ste p o­
godn i da mu budete dvojnik. S ve što
znam o o njem u potvrđu je da m oja
ideja nije loša - nastavi M eskel.
Bilo je o čito da je sada tvrd oglav.
N je go v sabesednik je to osećao, pa
zaključi:
— O svem u treb a ra zm is liti i d o ­
g o v o riti se detaljno. O sta vim o to za
iduće veće.
— D obro Ja ću ipak još noćas
a n on im n o obavestiti S kotlan d jard
i štampu pa je velik i p osao delo
sam og Luna - o d g o v o ri M eskel.
— R adite kako z n a te .. A sada, da
p ro ce n im o plen. N a d a m se da ću
deo za sebe i svoju devojku dobiti u
n ovčan ica m a — reće v iso k i ćovek,
p ogled avši na kutiju za vio lin u i
torbu, napunjene basn oslovn im
bogatstvom .
P rih va tiše se posla, i sat kasn ije u
d žep o ve je trp a o svežn jeve novca.
Zatim g a M eskel o tp ra ti izm eđu
svojih ljudi do m a log predsoblja.
V ezaše mu oči i izved oše g a do d v o r ­
išta. Jedan M esk elov čo vek upali
m otor autom obila, a d vo jica se sme-
stiše o k o njega.
O d veza še mu oči tek kod V oksal
p a rk a On izide, a kola se ok ren u še
i nestadoše n ajvećom brzinom .
II
U svojoj velik oj podzem noj labo­
ra to riji D onald S ik ert je još jednom
p ro v e ra v a o efe k te novog e le k trič ­
nog u ltra m a gn etsk o g vibratora.
Bar tako je on n azvao svoju novu
spravu V ib ra to r je počeo da pravi
za sasvim drugu namenu. Dok je
uključena sp ra vica nečujno odaši-
Ijala talase, on je hteo ponovo da
čuje snim ak jedne o m iljen e pesme
sn im ljen e na m agn etofon sk u traku
M a g n eto fo n je ćutao. Čak pom alo
zbunjen. D onald S ik ert je p r o v e r­
a va o traku i uređaj. O pet nije bilo
zvuka. S ta vio je a p a ra t na -sn im a­
nje« i iz g o v o rio citat iz -m letačk og
trg o v c a « Poku šao je da sluša, i opet
se ništa nije ćulo.
P o gled a o je na sat i hteo da čuje
vesti sa radija, pa da kasn ije ispita
k va r na m agnetofonu . A li ni ra d io ­
a p a ra t n ije d a va o gla sa od sebe,
iako su lam pe bile upaljene. Dok je
stajao za m išljen nad tom pojavom ,
pritisn u o je du gm e kojim se isklju­
čuje vib ra to r. O djed n om je radio
počeo da em ituje. Isprobao je i m a­
gn etofon . Pesm a se čula, ali traka
na kojoj je sn im ao Š ek sp irov citat
bila je čista.
- Z a r je to m oguće?! Pa ja sam
o tk rio nešto velik o! — vikn u o je i
uklju čio vibrator.
R a d io -a p a ra t i m a gn etofon su
o djedn om ućutali.
Sve se to d o go d ilo još pre devet
dana. S ve do o v o g m om enta on je
p o p ra v lja o v ib ra to r i svestrano ga
ispitao. B ilo je p ro ve ren o da im a u
ru k a m a sp ra va k o ja će on em ogu ­
ćiti tu strašnu navalu na slobodu
ljudi. Zidovi, nam eštaj, p rib o r za
jelo, p o k lo n jen o n aliv-pero, dugm ad
za košulju, ili veštaćk i zub u nečijoj
8
v ilic i - sve to m ože da bude o p re m ­
ljeno m in ijatu rn im u ređ ajim a za
prisluškivanje.
Prislu škivan je je u m n ogim zem ­
ljam a sveta postalo za n im an je k o­
jim se bave svi. od v r a ta ra do m in i­
stra. Za svega petnaest d o la ra m ože
se u A m e ric i kupiti prislu škivač
koji n orm aln i ljudski g o v o r regi-
struje čak sa pet stotin a ja rd i uda­
ljenosti Prisluškuju poreski organ i,
diplom ati, industrijalci, ucenji-
v a č i... Ko sve ne prislu šku je?1
O bičan čovek više nije siguran
da g a n iko ne sluša dok u svojoj
spavaćoj sobi šapuće ženi reći než-
nosti, ili se svađa s njom zb og nedo­
statka p a ra u kućanstvu.
Kao plim a, svetom n ailazi atak
na ličnu slobodu gra đ a n a u vidu
m n o go m ilio n sk e m reže najsavrše-
nijih a p a ra ta za prisluškivanje.
Kad se to uzm e u obzir, m oguće je
za m isliti sa k akvim uzbuđenjem je
čovek kakav je D onald Sikert, ta ­
janstveni Lun, kralj ponoći, isp iti­
va o svoj pron alazak
I taj p rvi p rim e ra k a p a ra ta uklju­
čio je. da radi, u svom skloništu, zau-
vek siguran da n iko n ikada neće
m oći o va m o da ubaci prislušne
sp ra ve preko n ečeg što on donosi
ovam o.
Dok je p 'iv a o u bazenu, m ašta mu
se ra zigra la. V id eo je kako ljudi ši­
rom sveta kupuju m ali v ib ra to r i
nose g a u džepu, svesni da više niko
ne m ože da za viru je u njihove male
tajne, u njihov in tim ni svet. O pet
m ogu čak i u hodniku svog b iroa
m alo da in trig ira ju vlasnika, ili
šefa kod k o ga rade. M o ći će i u svo ­
joj hotelskoj sobi d a pevuše neku
• prostu« pesmu, a da ne strepe da
ih neko sluša i p odsm eva im se.
Izlazeći iz bazena, Lun se osm ehi-
va o na p om isao da će ovi a p a ra ti
stvoriti i m n o go b ro jn e sukobe. U o z­
bilji se pri pom isli da će njihova
upotreba, pa ćak i proizvodn ja, biti
m ožda za k on im a zabran jena. Jer,
ak o neko sa v ib ra to ro m uđe u p r o ­
storiju gd e se n alazi ra dio-aparat.
sa k o ga čita va gru p a lju bitelja
sluša pren os uzbudljive fu dbalske
utakm ice, pren os će biti prekinut.
N a pia ža m a će um uknuti tra n zi-
storski a p a ra ti u blizin i č o vek a
o p rem ljen o g vib ra to ro m . V rišta n je
džu-boksa će biti prekin u to usred
tran sa onih koji igra ju pored
njega.
U n jego vim m islim a su se red a le
još m n oge slike n esporazu m a zbog
p rik rive n ih vib ra to ra , uz koje sve
zvučne sprave p ok reta n e e le k tr ič ­
nom en erg ijo m iz b a terija ili m reže
ostaju neme. Biće dovoljn o da se u
nekoj ra d io-sta n ici vešto p rik rile
vib ra to r, pa da on deluje e fik a s n ije
n ego m in ira n je svih uređaja.
P rv o uspeh, ogrom an , značajan,
pa m aštanje o novoj iićncj slobodi
ljudi, a zatim b rig e zb og zlou p o­
treba, koje će se svakako ja vlja ti
b e h u , ^ m o r i l i Luna. O djed n om se
oseti usamljen. K a o i uvek u o v a k ­
vim prilik a m a , m isli mu poh rliše
ka jednoj ženi. V eć mese.cima nije
b io čuo ništa o Džejn V itington , ali
nije p roša o ni dan da ne m isli o
njoj. Poku šavao je da je za b ora vi,
a li g a je m u čila p om isa o da ju je
sam gu rnu o u b rak sa M išelom de
Bošatoom . T im e je hteo da je spase
od opasnosti, koje su joj p retile
zb o g stalne veze Ša njim, čo vek o m
p ro g o n jen im i izu zetn im do te
m e re da se uz n jega nije m o glo ži-
veti norm alno.
Uznem iren i ispunjen čežnjom,
razm išljao je šta da uradi u ovom
trenutku. Negde u gradu žudela je
za njim Teri M ajborn, devojka za
kojom su čeznuli mnogi ljudi. Ali lik
te devojke preplitao se sa likom
nedostižne Džejn. Znao je da na
neki drugi način treba razbiti tes-
kobu.
A tada se seti »najslobodnijeg ćo-
veka Londona«. Otići i biti nekoliko
sati sa Londživelom* moglo je biti
pravi lek za čoveka kakav je Do-
nald Sikert. A lan Kelsej, nazvan
* Longeval - dugovećni, na engleskom
(ovde nadimak)
Londživel, b io je izva n red n o o r ig i­
nalan pesnik. Za n jega je Bernard
So re k a o da je: »n ajslobodn iji ćovek
Londona-, N e m a rn o obučen, često
kao p ra v i prosjak, n eob rija n a i bez
kape, Kasej je lutao Londonom i
Engleskom . R etko se kada p re tv a ­
ra o u u red n o g gospodina, o b rija ­
nog i u n ovom odelu.
- T o m e tolik o za m o ri da po ne­
k o lik o d an a spavam i probu dim se
kao stari Londživel — g o v o r io je
Kelsej za ta k ve prilike.
Znalo se da je izvrsni pesnik, koji
je n apisao više od dva tuceta kn jiga
i stotine duhovitih čla n ak a u ča so p i­
sim a i n ovinam a, ćo vek kom e no­
v a c ne zn a či ništa. Z a ra đ iva o g a je i
tro šio nem arno. Zapušteni stan u
usam ljenoj kući na K a n in g taunu
sk o ro i n ije im a o nam eštaja. Svuda
su bile kn jige, časopisi, n ovin e i
h rpe isp isan o g i n eisp isa n og p a ­
pira. O d a tle je izla zio u starom ,
u m ašćenom i bezbojn om odelu od
m eke tkanine. N e o b rija n i ra zb a ru ­
šene kose, sa štapom u ruci, utapao
se u ž iv o t Londona.
To je bilo ono što se znalo o
njemu. Ali niko nije znao da u štapu
postoji tanki i kao brijač oštar mač.
Kelsej je bio poslednji veliki ma-
ćevalac Engleske. N aglo potegnu-
tim mačem, zamahom koji se ne
može čestito ni sagledati, m ogao je
preseći cigaretu u nečijim ustima,
ili mu na koži ucrtati znak tako da
je ne raseće dublje od stotog dela
inča. Taj drugi lik pesnika pozna­
vao je Lun. Slučajno je susreo
starca u društvu reportera M ar-
kinća. lste noći njih trojica su bili
napadnuti u jednoj mračnoj ulici
Sohoa, od osm orice pljačkaša. Tada
je Londživel otkrio svoju veštinu
braneći se od zločinaca, kojim a je
tako isekao pantalone i košulje da
su bežali pridržavajući ostatke.
S ada se Lun odlučio da nade sta­
rog prijatelja i da sa njime provede
nekoliko veselih časova. A znao je
d a će g a naći u jednoj od tri stare
londonske krčme, koje su čuvale
9
tradiciju, ali su zato bile gotovo
prazne.
* - Zlo je što se ona može staviti i
Sreli su se kad je padao prvi
mrak.
— Koga to vidim?! Veruj. dragi
m oj... kako ono beše? ... dragi
profesore Kalen, nikome na ovom
zrnu prašine, koje u kosmosu nazi­
vam o Zemlja, ne bih se tako obrado­
vao kao tebi! — uzviknu Londživel i
čudno brzim i lakim pokretima
pohrli u susret Lunu.
— V3Ć sam te našao, a bio sam
sam o još na jednom mestu - odv­
rati Lun sedajući za sto.
N arućiše bocu skoča i ogrom nu
činiju bilič salate. Počeše da pijuc­
kaju skoć i da u mešavini povrća i
seckanog mesa biraju sočne zalo­
gaje. To je najčešće bilo jedino što
je Londživel većeravao. a to se svi-
delo i Lunu, kad su nekoliko puta
zajedno proveli veće.
Lun poče da mu priča o v ib ra ­
toru i objasni šta se sve njime do-
bija, ali pomenu i zbrku koju će izaz­
vati. Starac se smejao.
— Pola ćovećanstva ćeš oslobo­
diti, a drugu polovinu upropastiti!
— sm ejao se pesnik.
— Sve što ćovek pronađe, može
da se okrene protivu njega — za­
mišljeno reće Lun.
D ugo su razgovarali.o nauci i pos-
ledicam a mnogih otkrića, koja su
se m ogla pretvoriti u veliku pomoć
ćovećanstvu. a postala su strašna
opasnost. Lun poće da priča o istra­
živanjim a švedskog histologa Haj-
dena iz Geteborsra
Taj naučnik je ispitivao dejstvo
tricijano-em inopropena na rubonu-
kleinsku kiselinu nervnog sistema
ljudi. Pokazalo se da ta droga, čija
proizvodnja je jeftina, može jedno­
stavno d a se doliva u gradske vodo­
vode. S a vodom ona dospeva u o rg a ­
nizam ljudi i menja njihovu svest.
Čitav način mišljenja jedne velike
zajednice može d a se promeni, a da
niko i ne primeti kako se to dogo­
dilo.
10
- T reba piti vino! — upade stari
boem.
u vino i u skoč — odvrati Lun i na­
stavi da izlaže.
D ro ga koja menja svest povećava
sugestibilnost ćoveka do te mere da
on gubi svoju volju i pokorava se
svakome. O n a se može strahovito
zloupotrebiti na naj različiti je n a­
čine. Za sada je samo pomoćno
sredstvo u ruk am a psihijatara za
lećenje mentalnih oboljenja. Ali,
jedno čudesno strašno sredstvo je
neprimetno stupilo na pozornicu
života.
- Eh, ti sanjaru! S ada se sigurno
mučiš tražeći način da sprećiš da
svet postane žrtva tog pronalaska?
— upita pesnik.
- Postoji način. . Ali kao da je
nad čovećanstvom neko večno p ro ­
kletstvo. M nogo je bilo skuplje stvor­
iti oklop protivu kuršuma, nego
napraviti pušku i kuršum.
Avionska bom ba je stotine puta jef­
tinija nego sklonište koje sigurno
štiti od nje. O dbraniti se sa potpu­
nom sigurnošću od atomskog na­
pada hiljadu puta je skuplje nego
napraviti atomske bom be...
Sredstvo protiv droge koja menja
svest neuporedivo je skuplje od nje.
O no je nedostupno ogrom noj ve­
ćini ljudi - pričao je Lun.
- D ragi profesore, ti si loše r a ­
spoložen. Priznaj d a ćezneš za ne­
kom ženom — upade pesnik. — Pri­
čaš o crnim stvarima, a im a i lepih.
Covečanstvo ipak ide napred. Vi-
nuće se u slobodu sa ove trošne
majke Zemlje u kosmos.
Lun se nasm eja taćnosti Londži-
velovog zaključka i poće da mu
priča o jednoj ženi koju je gurnuo u
b rak sa drugim, jer nije verovao da
će sa njim biti srećna.
- Pogrešio si, m ladi čoveće! Ako
te voli, s tobom može da um re u sla­
st! — uzviknu pesnik i naglo iskapi
celu čašu sk oča - I ja sam jednom
hteo da budem nesebičan... I ni­
k ada je nisam zabo ravio...
 Ćutali su neko vreme. Prvo p rofe­
sor poče da pevuši. Polako se v ra ­
ćalo veselje u polumračni ugao tihe
kafane. Pesnik poče da prića šale i
oni su se slatko smejali. Lun je i
sam zfiao mnoštvo interesantnih
anegdota, pa su uskoro bili zado­
voljni i nekako rasterećeni. Ali
tada u kafanu upade g ru p a bučnih
ljudi.
— Iziđimo odavde, jer postaje za­
gušljivo - reče pesnik glasno.
Lun klimnu glavom, pa i sam
ustade. Ali neko od pridošlih beše
čuo starčeve reći i sada ih je saop-
štavao ostalima.
— Ovaj stari ušljivko i treba da
ide napolje, jer ga ne bismo mogli
trpeti u blizini - reče kosmati de­
lija i osmotri bolje obojicu.
Starac je vrteo štap i smeškajući
se prolazio pored pulta za kojim su
stajala šestorica.
— Jeste li pomenuli nekog uš-
ljivka? - upita stari boem.
— Mislio sam na tebe, stari jarče
- odgovori orijaš i prezrivo osm o­
tri starca, a zatim Luna, koji je prila ­
zio.
— O piši mi svoju mamu. M ožda
sam je poznavao, a ne bih hteo da
tučem svoje dete. jer to pedagogija
ne dozvoljava - odvrati starac i
stade pred orijašom.
— Ima li neko malo papira? Zapa-
nćemo g a da osmudim bradu ovom
prosjaku — nastavi da izaziva
ogrom ni čovek.
Svi iz njegovog društva se nasme-
jaše. Radovali su se što je prisutan
Lun, jer im je izgledalo da će b r a ­
niti starca, a tada će se zabaviti jed­
nom lepom i lakom tučom. Ali tada
se desi nešto neverovatno. Stari pes­
nik podiže ruku, uhvati orijaša za
nos i čvrsto g a steže. Ovaj je bio
preneražen starčevim postupkom
do te mere da se nekoliko trenu­
taka nije ni pomerio.
— Kratak ti je nos. da zatvori b e ­
zobrazna usta - reče pesnik i n a­
glo pusti orijašev nos.
A zatim zamahnu pesnicom i
udari g a pravo u lice takvom sn a ­
gom i brzinom da ovaj samo
skliznu niz pult. Ostali jurnuše, ali
naleteše na Lunove pesnice. Dvo­
jica padoše, a jedan ostade da se
previja držeći se za sto, da ne
padne.
Londživel i Lun polako iziđoše.
U lica je bila slabo osvetljena, ali oni
su išli polako. Smejali su se siledži-
jama, koji su bezrazložno izazivali.
Baš su skretali, da predu na drugu
stranu ulice, gde je bio parkiran
Lunov automobil, kad začuše da
ona šestorica trče za njima.
- Čekajte! Nećete nam pobeći! -
vikao je jedan od njih.
Dvojica su trčala ukoso. da im
preseku put. Londživel i Lun zasta-
doše. Gonioci su brzo pristizali i
njih dvojica primetiše da jedan
vitla nekakvim lancem, a drugi drži
isukan nož. Bilo je očito da svaki
napadač im a po neko oružje.
— O vo veče postaje sve zanimlji­
vije! - uzviknu starac i u njegovoj
ruci nešto sinu.
U tom momentu napadači nale­
teše. Starac odskoči i prvom od njih
odseće pram en kose sa ćela. tako
da zahvati i malo kože. Ovaj se u
čudu uhvati za okrvavljeno ćelo.
D rugi je baš zamahnuo nožem na
Luna, koji ga zgrabi iznad šake i jed­
nim izvanrednim zam ahom baci ga
na zemlju, tako da ovaj ostade nepo­
mičan. T ada Lun jurnu u pomoć
starcu, oko koga behu tri napadača.
Ali zastade zadivljen.
Starac je naglo odskakivao. Nje­
gov tanki floret je kidao kaiševe na
pantalonam a, košulje na grudim a u
rukave na laktovima napadača.
Uzgred bi ponekog od njih Londži­
vel ošinuo vitkim metalom, kao pru­
tom, tako da je sve fijukalo.
Još nije bilo jasno šta se događa,
a ona trojica su bežala ostavljajući
dva onesvešćena i jednog okrvavlje­
nog prijatelja.
— Onda? D a idemo odavde? —
upita Lun.
- Bliži se ponoć i treba pogieaati
kako teče Temza — odgovori pes­
nik.
11
 U đ oše u Lu nova k o la i o d v e z o i*
se p o la k o k a Tem zi. Š etali su neko
vrem e, a p ri tom e je L o n d živel reci-
to v a o neke svoje stihove.
- P o đ im o do m oje kuće - p re d ­
lo ži starac. — Daću ti novu knjigu
pesam a, a neću m o ra ti da idem
peške.
O p e t sedoše u au tom obil i odve-
zoše se k a K a n in g Taunu. U ulici
k o ja se pela, nađoše jed n o g onesveš-
ć e n o g pijanca. Sm estiše g a u k o la i
o d vezo še g a u bolnicu. Zbog toga
izgu b iše vre m e sve do zore. Zato
odlu ćiše da sačekaju svitan je na
u zvisin i B a rk in g Sajda. pa tek onda
d a se v r a te do sta rčeve kuće.
V o ze ć i se nazad, pesnik je gled a o
p red sobom ra d io -a p a ra t i pade
mu na pam et da g a uključi. N a r o č i­
tim ton om koji ističe dram atiku
događ& ja sp ik er je g o v o r io o velik oj
p lja čk i na im anju M a k sa Barim ora.
K a o n a jsen za cio n a ln iji deo o vo g
ra d io-izvešta ja , s p ik er je g o vo rio :
»T o je stil Luna, k ra lja ponoći.
T ek kad je a n on im n i dostavljač ja ­
v io d a je to d elo D on a ld a Sikerta,
p o lic ija je sh vatila d a je u potreba
u spavlju ju ćeg gasa, drskost i ve-
ština k ojom je plja čk a obavljena,
d elo sam o jedn og čoveka. D a ii je to
u ra d io Lun, k ralj p o n o ći? Istra ga će
u tvrd iti istinu, a li već sada se m ože
v e ro v a ti da je tajan stven om pusto­
lovu n estalo novca, pa g a je uzeo od
onih koji g a im a ju ...«
S ta ra c isključi ra d io
- Baš je d ob a r onaj tvoj vibra'tor.
Eto k a k o lažu — re če zatim.
- Zašto m isliš da lažu? — upita
m irn o Lun.
- Pa ja to n ajbolje znam ! C ele
v e č e ri sm o bili za jed n o - o d g o v o ri
pesnik i lukavo se nasmeši.
- Š ta ? 1 O vaj, ja ne razu m em -
p rog u n đ a Lun i n aglo zaustavi au to­
mobil.
- N e uzbuduj se, sinovče. V eć
o d a vn o ja znam da si ti D onald Si-
kert. M is lio si da se razu m em sam o
u pesm e, z a r ne?
- A li zašto n isi? ...
12
- ZeSeo si a a sa m n om budeš D ik
Kalen, pa sam o sta vio da tako
b u d e... Im e n ije važno. M en i si ti
d o b a r prijatelj, i dok tako m islim ,
ne pitam te za im e. Lon dživel zna
d a ču va tajne svojih n ajboljih p r i­
ja telja - objasni starac.
Dakle, starac je stva rn o zn a o da
ču va tajnu. M n og o puta je m o ga o
izdati Luna, a li on bi p re dao živo t
n ego u čin io nešto prljavo.
Lun g a potap ša p o ram enu i ću­
teći n astavi d a vozi. U jedn om m o ­
m entu gla sn o iz re č e on o o čem u je
mislio.
- S ad a će o p et p očeti da m e
go n e svim snagam a. M ora ću da
d o k a žem da nisam lupež.
- Biće teško, a li ćeš m orati. Ja
sam ti p rvi svedok — tešio g a je sta­
rac.
- N e! T i si posledn ji svedok k o ga
bih p o zva o da m e brani. Pa m oji
n ep rija telji bi te b rzo ubili, sam o da
saznaju da si m i p rija telj i d a bi sve-
d oćio da sam ve č e ra s b io s tobom
- o d vra ti Lun gla so m koji nije
trp eo pogovor.
- N e plašim se svih tih nitkova.
S am o ti m ene p o tra ži kad ti zatre-
bam - zaklju či starac, je r su već
bili pred n jegovom kućom.
Lun se žu rio; svra ti sam o da
uzm e knjigu L on d živelovih pesam a,
a zatim požuri u svoje sklonište.
III
Prva sen za cion a ln a plja čk a g o ­
stiju u kući m ilio n e ra M aksa B a ri­
m o ra bila je tek početa k p ra vog
usova događaja. S ledeće noći o p lja č­
kan a je bla ga jn a h em ijsk e fa b rik e
u Brom liju, nekadašn jem gradiću, a
sada pred gra đ u na ju goistoku Lon ­
dona. O p et je bio u potrebljen uspav­
ljujući gas, ali o v o g a puta je z lo č i­
nac ostavio posetnicu, na kojoj je
pisalo: »Lun, kralj p on oći«.
U z to je na Lunov račun u pisana i
jedn a za ta šk avan a a fera. Skotland
jard je d ob io desetak p rija v a o »hor-
selskom patentu«. O va j čudni n aziv
stvoren je po tra g ik o m ičn o m d o g a ­
đaju u Horselu. Č ita ju ći u n o vi­
nam a da mu se pripisuje zavođenje
žena, Lun je našao i članak u kome
je bio citiran izveštaj o zavodniku
iz H orsela Tamo je doslovce pisalo:
. .Četrdesetogodišnji Leonard
Pajk, nameštenik kompanije za
proizvodnju plina, bio je običan i
m iran ćovek. 2iveo je u Horselu i
svakog meseca obilazio kuće da
pročita brojčanike na m eraćim a
plina, i ostavljao račune potroša­
č im a Ponekad bi u nekom stanu
zatekao lepu i mladu ženu, ili de-
vojku samu u kući. Srce bi mu po­
tajno zaigralo, ali on nije bio zavod­
nik i sve se svršavalo na san jare­
nju.
Jednoga dan a pre šest godina
Leonard Pajk je došao da pročita
utrošak plina u stanu porodice Ko-
bet. Privlačna dvadesetpetogodiš-
nja gospoda Silvija baš je čistila
odelo svoga muža.
— Izvolite, gospodine, uđite! -
rekla je Pajku razdraganim g la ­
som. a zatim je nastavila da čisti
odelo.
O n je pregledao brojač i hteo da
ode. Pošao je do vrata kuhinje da se
javi. ali je primetio d a g a Silvija
gleda čudnim pogledom. N jih ala se
kao da će pasti. Ppšao je onda njoj.
— Je li vam zlo. gospođo? - pitao
je zabrinuto.
— Šta kažete?! N ikad mi nije bilo
tako dobro! Oh! Hvata me prava
vrtoglavica o d ... ne znam ... Ne
mogu da stojim - rekla je p rid r­
žavajući se za sto i smešeći se kao
da je pijana.
U očima joj se videla čežnja. Pajk
joj je pritrčao i prihvatio je da ne
padne. Trenutak je bio suviše uz­
budljiv... Žena je sklopila ruke oko
njegovog vrata...
Dok je držao lepu ženu u naručju,
Pajk nije razmišljao, ali kasnije je
shvatio šta se dogodilo. Hemijsko
sredstvo za čišćenje odela sadrža­
valo je jedinjenja koja su delovala
kao droga. Izazivala su pomućenost
čula, i želje. M ali nameštenik
plinske kompanije pogledao je
m arku tog sredstva Slutio je da će
njegov život postati pun prijatnih
uzbuđenja
Čim je napustio stan Kobetovih,
nabavio je čitavu gomilu onog
sredstva za čišćenje. ч
G ospođa Pajk se čudila zašto
njen muž tako često prlja odelo i to­
liko g a posipa sredstvom za čišće­
nje m rlja Broj m rlja na njegovim
odelim a rastao je u srazm eri sa nje­
govim ljubavnim željam a i uspe-
sima.
S a retkim izuzecim a sve su žene
padale u čudno stanje kad bi ih za-
pahnuo m iris hemikalije. Sve su
počinjale čudno da se ponašaju i
zaljubljeno gledaju. Pajk je imao
sam o da odabere one koje mu se
sviđaju. Već je znao gde stanuju naj-
lepše žene Horsela. Počeli su burni
dani. Plan čitanja plinskih brojača
podesio je tako da svakog dan a na
spisku im a i jednu lepoticu. Život
mu je postao sličan bajkam a iz »H i­
ljadu i jedne noći«. Ipak, najčešće se
vraćao zanosnoj Silviji.
- Zašto te toliko želim? Zašto ne
mogu da dočekam tvoj dolazak? -
pitala je Silvija bezbroj puta.
N a nesreću, tećnost je bila jaka
d roga i stvarala je naviKu. Prvo Sil­
viji, a onda i mnogim drugim svo­
jim ljubavnicama, naivni Pajk je
otkrio uzrok njihovog nem ira i že­
lje za njim. U početku, one su m iri­
sale tečnost direktno iz flašice, a
kasnije im je i to bilo malo, pa su
natapale vatu, ili maramicu, i pokri­
vale lice.
Ta m aska za čudnu anasteziju
k rila je i opasnost za organizam.
Bio je dvanaesti juli kad je Pajk po­
novo došao kod Silvije. O n a je sta­
vila maramicu, natopljenu hemika-
lijom, preko lica. Već ranije se jed­
nom desilo da je jedva uspeo da je
probudi iz opijenosti, ali sada je
nastupila tragedija. Upotreba
droge konačno je izazvala paralizu
srca. Pajk je utvrdio da je Silvija
umrla.
— Silvija, probudi se! Preklinjem
te!... Volim te, Silvija! — vikao je
13
očajan, još uvek ne prihvatajući
neumoljivu stvarnost.
Ali. konačno je shvatio da se do­
godila k atastrofa To g a je zbunilo.
O bavestio je Silvijinu susetku. i zah­
vaćen panikom, pobegao. U stanu
je zaboravio knjigu sa podacim a o
utrošku p lin a
Istraga je došla do neobičnih zak­
lju čak a pa je otkriveno da se ra d ilo
o u p o treb i droge. O d a tle do Pajka
n ije b ilo daleko. D u ga istra g a je ot
k rila suštinu događaja, ali se m o­
ra lo ići do svake »u srećen e« lepo-
tict', je r je i ostalim Pajkovim ljubav­
n ica m a p retila opasnost. T reb a lo ih
je lečiti.
Javnost se dok op a la afere. Posle
diče su bile u desetostru ćila se p r o ­
daja tećn osti za čišćen je mrlja, ne
sam o u H orselu n ego u čita voj Eng­
leskoj
Z a b ra n jen o je da se sredstvo
p ro izv o d i i p rod a je a podaci o sa­
stavu su uništeni.
Leon a rd Pajk je ček ao suđenje
P o ro ta se nije m ogla složiti o ste
penu n jego ve krivice. Zbog tri go
din e su ltanskog živo ta zavod nik je
d o b io tri go d in e zatvora. U isto
v re m e fa b r ik a d eterd žen ata i sred
stava za čišćen je ponu dila mu je da
po izlasku iz za tv o ra postane njen
trg o v a č k i p redstavn ik u in-
ostranstvu. Pa on je zadu žio vla s­
n ika fa b rile. P rič a lo se i to da
-p ru ga sta u d o vica «3 Leon arda
P a jk a p rim a pom oć od p roizvo đ a ča
sred sta va za čišćenje.«
U n ovin a m a su bile fo to g ra fije
n esrecn e S ilvije i L eon a rd a Pajka.
Lun je n eko vre m e razm išljao, a za ­
tim n astavi da čita izveštaje o tom e
da je n ek o lik o žen a podn elo an ­
o n im n e p rija v e o tom e da su dobile
p ism a sled eće sadržine:
»Sigurno se sećate divnih dana
koje smo proveli zajedno. Želim
opet da se sretnemo. Vaš Lun, kralj
ponoći...«
’ U & li se kaže za ženu čiji je muž odsutan
da je bela udovica, nasuprot pravoj udovici i
crnini. Druga Sala je naziv za ženu zatvore
nika — prugasta udovica.
14
Zene su objašnjavale da se na v ra ­
tim a njihovih stanova pojavljivao
lep, visok m uškarac tamnoplavih
očiju, i to baš u vrem e kad su bile
sam e u kući. Počinjao je razgovor
kao agent osiguravajućeg društva,
trgovac, ali se nečim drugim izgova­
rao. Iz njega je zračilo »nešto« uzba-
dujuće. Njegov m iris je opijao, i
žen e su mu padale u naručje
S ada shvataju d a je to bio Lun, jer
opis te tačan. A li sve o ne ž ele da o st­
anu anonim ne. S am o tri su se osm e-
lile da Skotland ja rd u daju svoje
potpisane izjave. Razu m ljivo, iz-
rnena nedužnih ž rta va ostaće d o ­
b ro ču van a tajna. . K a k va sve
sredstva m ože da u potrebi taj g e n i­
jalni zločin a c? K ada je jednom pao
u arnbis zločina, m ože ih počin iti
bezbroj, i dok se sam b o rio p rotiv
ga n gstera , s k riv io je toliko, da ga
očeku je n ekoliko stoleća zatvora.
Sada će se beskru pu lozn o braniti,
da ne bi vis io na k o n o p cu ...« — p i­
salo je u jednom listu.
R etke su b ile sum nje da taj z lo ć’ -
nac u zu rpira im e tajanstvenog
Luna Jedino je list u kom e je pisao
A rtu r M ark inč, pod svojim pseu
don im om K roki, d on eo na prvoj
strani vest: »J E D A N Z L O Č IN A C SE
IZD AJE ZA KR ALJA P O N O C l
V ec r^osle prvih optužbi protiv
D onalda Sikerta, pozn atog i po na­
dim ku kralj ponoći, dob ili sm o od
jedn e vrlo u gledne ličnosti potpi­
sanu izjavu u kojoj tvrd i da je bio
sa Lunom celu onu noć kad je iz v r­
šena pljačka. U in teresu istra ge
im e o v o g u glednog sved ok a zadrža-
ćem o u tajnosti. Iskustvo prošlosti
g o v o ri da nem a sum nje da će se
do k a zati nevinost Luna, k ra lja p o ­
noći. Z a r je on ik a d a u čin io nešto
nečasno? S ukobio se sa zakonom ,
ali okoln osti svih n jego vih sukoba
su d ovoljn o pozn ate javnosti. N a
spisku Lunovih »g re h o v a « nem a
nečasnih dela.
A li ko je dvojn ik? K o to p rlja im e
jed n og v e lik o g d žen tlm en a? Buduć­
nost će p o k a zati...« - zaklju čivao
je K roki.
 Lun se osm ehnu zah valn o m isleći
na svo g uvek isk ren og prijatelja,
čija pom oć mu je tolik o puta bila
dragocena.
R a zm išlja o je odakle da počne.
D o ga đ a ji su g a iznenadili. U vek se
d o ga đ a lo da on p ro g o n i druge.
S ad a su svi p ro g o n ili njega. P o ­
p la va članaka, vesti, sum nji i pret-
nji nije m ogla d a ne iza zo ve sum nje
p ro tiv Luna. Č ak i dob ro neobave-
šteni p rija telji m o gli bi da posum-
njaju.
A i okoln osti u k o jim a je ž iv e o
posledn ja d va m eseca čin ile su da
je b io p retera n o usamljen. M a k fe r-
son je sa svojim b rod om b io na
k rstaren ju n egde o k o Antila. D žejn
je nestala sa p o zo rn ice n jeg o vo g
ž iv o ta o n o g a d an a kad je ostala sa
M išelom de Bošatoom . T e r i M aj-
born n ije hteo da vezu je za sebe, je r
je g a jio p re m a njoj v e lik e sim patije,
ia k o on a iz n jeg o vo g srca n ije iz b r i­
sala Džejn.
O sta o je ve rn i A rtu r M ark in ć, ali
sada će Skotland jard o k o n o vin a ra
isplesti p ravu m režu uhođenja, p ris ­
lu škivan ja i sum njičenja.
— Dakle, sta ro m om če, treb a k r e ­
nuti n ek u d ... Hm, a li kuda? —
gla sn o izusti Lun?
* g ije
D onald S ik ert nije slutio d a su
vesti o optu žbam a protivu n jega
v eć d o p rle do Sam ju ela M a k fe r-
sona. S ta ri m o rn a r nije čestito ni
saslušao kraj p rve vesti, a istrč a o je
na kom an dn i most. P rih va tio je ru ­
čicu i povu kao je na »stop«. Zatim
je n aredio:
— O k re t za sto osam deset stepe^
ni! Z atim punom p a ro m n apred!
B rod je p lo vio na zapad, p re m a
K arakasu . B rzo se zaustavio, p o v e ­
z a o k rm o m na b rzo o k reta n je i pos­
k o čivši go n jen snažnim m o to rim a
k ren u o na severoistok.
— Hej. pasji sin o v i' Zar ovaj p r o ­
k leti m rtva čk i k o včeg ne m ože
m a lo b rže ? - gu n đao je u trubu
b ro d s k o g telefon a.
— H oćeš li da p o lom im o m ašin e?
- sm eju ći se upita odan i mašinist.
— A k o ih polom iš, baciću te m ors­
k im p sim a ! A li ću isto učiniti iako
iz njih ne i?vučeš i poslednji jard
b rzin e! - o d v ra ti M akferson .
— U redu, kapetan e! — o d vra ti
m ašinista.
T a la si na pram cu p o d igo še se još
više. Brod je ju rio b rzin o m torpeda.
*
U m alom stanu u U lic i V o ž ira r
k rš ila je ru ke m lada žen a crnih
očiju i p riro d n o p la ve kose, što je
b ila p r a v a retkost. O n a je n ep re­
k id n o v eć d ru g i dan slušala sve e m i­
sije R a d io Londona, k oje nisu p re ­
n osile vest o uglednom svedoku,
ko ji u kazu je na Lunovu nevinost.
Suze su joj k lizile n iz lice. Već
du go se b o rila s jedn om mišlju: da
p o žu ri u London. A li za nju to nije
b ilo jednostavno. Za ličnost kakva
je b ila ta žena, to je b ilo s k o ro nem o­
guće.
D žejn V itington , je r to je bila ona,
već je n ek o lik o puta u m islim a, kao
na film sk o j traci, d o življa va la svoju
prošlost.
B ilo joj je teK dvadeset i osam g o ­
d in a k a d a je postala p r o fe s o r b io lo ­
na ćikašk om univerzitetu.
T a m o je s re la Luna i d o živela p rve
avantu re. N a jlep ša i n ajm lađa nauč­
n ica sveta z a vo le la je D onalda Si-
k e rta ta k vo m snagom da je četiri
g o d in e svo je v rem e p o sveć iva la vlje-
nom ćo vek u i nauci.
A ta d a je došlo ono za nju kobno
p u tovan je sa Lunom, u Pariz. Sukob
sa b a n d om p ljačkaša za m k o va slu­
ča jn o ju je zb ližio sa M išelom de
Bošatoom . A baš tih dan a Lun se
b o rio sa m išlju kako da pru ži slo­
bodu vo ljen o j devojci. N joj je treb ao
bezb ed a n dom, slobodan i nežan
muž, tre b a la su joj d eca i radosti za
k o jim a sva k a žena, m a k a r i p o ­
tajno, žudi. O n joj to n ije m o ga o pru ­
žiti. N a p ro tiv, uz n jega su je vreb a le
m n o ge sm rtn e opasnosti.
15
 O n tada nije p rih va tio istinu da
je lju bav v a žn ija i od života, iako je
sam o seća o da je to tako.
U jedn om trenutku zaljubljeni
M iše l de Bošato ponu dio je devojci
brak. Jedan p rijatn i trenu tak šetnje
i jedan stidljivi poljubac u parku
b ili su početa k njenih patnji. Pover-
o v a la je d a je našla način da ispuni
želju v o ljen o g D onalda S ikerta, koji
se brin u o kako zau vek da je o s lo ­
bodi opasnosti. O n a g a je bila sh va­
tila.
N a d a la se da će se sim p a tičn im
M išelom , čija ljubav p rem a njoj je
b ila očita, m oći da zasnuje dom. A li
odm ah posle ven ća n ja sh vatila je
užasnu grešku N ije m o g la da p r e ­
k o ra či p ra g sp a va o n ice d v o rc a Bo­
šato. ..
- A k o jednom budeš želela da
dođem , daj mi n eki zn ak - re k a o je
tiho de Bošato.
R ek a o joj je da fo rm a ln o venča-
nje n ije dovoljan ra z lo g da on izvrši
nasilje nad n jenim o seća n jim a i
p red lo žio da o n a ostan e g o s p o d a ­
ric a zam ka, a da se on p ovu če u
svoj m om ačk i stan u Parizu. Džejn
je o d lu čila obratno. O n joj je
srdačn o o p ro stio i za m o lio je za
većn o prijateljstvo.
U tišini je obavljen ra zvo d braka.
M n o g o b ro jn i p rija telji p lem en ito g
de Bošatoa uspeli su da isključe ja v ­
nost iz o vo g dogadaja.
T a k o je Džejn o stala sam a sa
u spom en am a na Luna. N a šla je p o­
sao b io lo g a u M eđ u n a rod n om
društvu za zaštitu u grožen ih vrsta
ž ivo tin ja na zem lji, čije sedište se
nalazi u Parizu. Baš o vih d an a t r e ­
balo je da k ren e ek sp ed icija , koja je
o d la zila u n eispitan e p red ele Južne
A m erik e. To je b ila m ogu ćn ost da
se op et baci u n au čn ićke a va n tu re i
da p o tra ži z a b o ra v n egd e na iz v o r i­
štim a Purusa i M a d eire, pa d a lje u
šum am a A n d a i K o rd ilje ra .
V ra titi se u London b ilo je n e p rih ­
vatljivo, jer jedn om je otišla od
Luna. N ije htela d a d o zvo li da mu
opet bude na teretu, je r nije zn ala
16
da on nije presta o da je vo li i da g a
sve više muči želja da je op et m a ­
k a r sam o vidi.
A li sada, kad se nešto strašn o
d o gađa Lunu, o n a je im a la p ra v o
da mu pritek n e u pom oć.
M ožda se ra z o č a ra o u svet i život.
M ožda je odlu čio da bude za o vi-
deći da go to v o n iko p rem a njem u
ne ga ji pravu ljubav, m islila je! sva
u suzama.
- Jadni m oj! D onalde, dragi, šta
se to d o ga đ a sa to b o m 9 - gla sn o je
cvilela pritisnu ta s tra h o v a n jim a i
žalošću.
A li ona je bila žen a u kojoj je još
uvek bilo snage i odlučnosti.
U jednom m om entu uze slušalicu
i pozva instituciju za koju je radila.
Javi joj se sam p r o fe s o r Dimnel.
- O vd e Džejn - ja vi se o n a na
francuskom . — Jeste li se s p rem ili?
- upita je p r o fe s o r na engleskom .
- N ije to u p ita n ju ... Ja ne m ogu
da se pridru žim ekspediciji. O d la ­
zim u London — objasn i ona.
- Z a r nam se n ećete p rid ru žiti
m a k a r m alo kasn ije? E kspedicija
je veo m a značajna. V aše prisu stvo
bi bilo d ra g o c e n o ... - o p rezn o reće
profesor.
- N e m a nade da ću moći. M olim
vas da mi oprostite. V eo m a sam
vam zah valn a za n eocen jivu po­
moć, kad mi je hila n a jp o tre b n ija —
zaključi Džejn - Ž alim što odlazite,
a li vi ste nam in ače m n ogo p o m o ­
gli. Bez ustezanja u čin ite ono što
m orate. Ipak, vaše im e nećem o b ri­
sati sa spiska ekspedicije. N ek a na
njem u za u zim a počasn o mesto. 1,
n ajlepše o tk riće na A n d im a nazva-
ćem o višim im en om — srdačno o d v­
ra ti fran cu sk i k a v a lje r p ro fe s o r
D im n el
K a o o slob ođ en a n ekakvih okova.
D žejn p ožu ri da re ze rv iš e avionsku
kartu za London.
S p rem a ju ći se, slušala je vesti o
»h o rselsk o m paten tu « u tobožnjim
zlo č in im a D onalda Sikerta.
- Laž! O n se tim e ne bi p o slu žio 1
— vikn u on a i isključi aparat.
 D va sata kasn ije u lazila je u da ih ko nije viaeo. A li, u hode S k ot­
a vio n
N e u m o rn i A rtu r M a rk in ć bese
z a v rš io te le fo n ira n ja i žu rio je u
detek tivsku agenciju, čiji je sada
g la v n i d etek tiv bio C a rli Pipćin.
T a m o je tre b a lo da dodu M eri M aj-
born, L o n d živel i B renda Lendon.
N jih č e tv o ro sastali su se na prvi
r a z g o v o r o n eoček iva n im d o g a đ a ­
jim a P rvi je g o v o rio Londživel:
— V eru jem da niste posu m n jali u
to da je Lun izvrš io neki od tih z lo ­
čina. A li tre b a skupiti d ok a ze o
tom e. Lun je sada usam ljen i plašim
se da baš u n ajtežim tren u tcim a
neće tra ž iti ničiju pomoć.
— Šta da u čin im o? - p ita la je
M e r i tru deći se da to kaže bez uzbu­
đenja.
— T re b a o tk riti lažn og Luna. A k o
D onald na tom e ne bude hteo da
radi, m i ćem o preu zeti celu stva r
T a k o kaže i m oja M e ri - um eša se
sim p a tičn i d eb eljk o Pipćin.
— Im am ideju! - javi se B renda
Lendon. - Jedno Lunovo sredstvo
će nam pom oći.
P o čela je da p rič a kako je, u doba
kad su o n a i T e ri ra d ile za Avetinj-
ski o d red Skotland jarda, srele
Luna. K a d a su Portlendu p r ip r e ­
m ali napad na zločin a čk i brod,
ta m o je postao specijaln i Lunov
k a m ion -cistern a , u kojem je bilo
u g ra đ en o skrovište.
— Taj k a m io n sam sklon ila u iz­
n ajm ljen u ga ra žu i Lun g a još nije
preu zeo. T a m o im a m o jedn o n a ro ­
čito sredstvo. N jem u ćem o se poslu­
žiti d a p rin u d im o »b os ove « lon don s­
k o g p o d zem lja da nam predaju laž­
n og Luna - zaključi on a o b ja šn je­
nje.
A za tim je tihim glasom ob ja šn ja ­
v a la u čem u se sastoji njen plan.
Z b og n ečeg su se svi sm eškali
on om e što je go ja zn a B ren da p r i­
čala, i sam a se sm ejući
— T o će biti p ra vi džum bus! —
uskliknu re p o r te r M arkinć.
U sk o ro se ra zid o še jedn o po
jedno, pošto su b rižljiv o o sm a tra li
land ja rd a još nisu b ile na n jih o ­
vom tragu.
Pipćin je bio određ en da u P o rt­
lendu preu zm e kam ion i d o veze g a
u London. P ožu rio je na a ero d rom .
M a rk in ć se o d veza o u red a k ciju
svog lista. T reb a lo je da nađe način
da stupi u kontakt sa Lunom. V eć
d va m esepca niko od p rijatelja , sem
Londživela. nije ga video. Zato se
niko n ije ni nadao da će g a u skoro
sresti.
IV
— U speh je velik ! S ad a treb a do
dati dobru cisternu p etro leja na v a ­
tru! — od u ševljen o je g o v o r io L eo ­
nard M esk el - Džipsi.
— Ipak mi se ne sviđa to iz a ziv a ­
nje — m irn o o d vra ti viso k i ćovek.
čije im e je zn a o jedin o M eskel, a
koji g a je i sam n a ziva o Lunom.
— A m eni se sviđa! S viđ a se i je š
n ekim a. Još noćas ćem o u novi p o ­
duhvat — nastavi M eskel.
— O čem u se ra d i? - u pita lažni
Lun.
— Z a r ne m ožeš da pogodiš?! Pa
na redu je banka. S ta ra d o b ra ban­
ka! Pa to je o b jek a t od k o ga svaki
v elik i um etnik d ob ija svrab po ć e ­
lom telu - reče M eskel.
— T o je ludost! N e m ožeš tražiti
od m en e da n apadnem banku'
S va k a b a n k a je p ra v a tvrđava. Č u­
d im se što nisi tra ž io da ukradem
en glesku krunu iz tre z o ra N je g o ­
v o g veličan stva ! — p rotestvo va o je
lažni Lun.
— S tv a r je već gotova. S prem ni
su a u to m o b ili sa lažnim brojevim a,
k o ji se au tom atski menjaju. U kola
su u g ra đ en e p rsk a lice sa bojom,
k oje za tri sekunde m enjaju izgled
kola. N ije baš sa vršen o kao kod
Luna. T r a g o v i boje ostaju na a s­
faltu, a li će baš to poslu žiti kao d o ­
kaz d a je stva r vo d io sam Lun.
— I šta još? - cin ičn o upita’ lažni
Lun.
— Im a m o i tajno sklonište, u koje
ćem o nestati. A treb a nam taj mi-
17
lion funti, koji drži u svom trezoru
P rva poslovna ban ka Midleseksa.
S ve je ispitano.
— Pa to je ban ka u sam om Kam-
den Taunu! To je uz sami Ridžents
park! Jesi li ti lud? — trže se lažni
Lun.
— A zbog čega sam tražio da do-
neseš osamdeset boca gasa? Pa tu
bi uspevalo sve živo na prostoru od
cele kvadratne milje i pod vedrim
nebom — smejući se odgovori Mes-
kel.
U tom momentu neko pokuca na
vrata. U de čovek u kožnom kapu-
tiću i upita:
— Šefe, možemo li na spavanje?
Sve je spremno.
— Spavajte, Džef! — zadovoljno
se složi Meskel. — Reci ljudima da
spavaju, a ti se vrati. Noćas ćeš p ra ­
viti društvo ovom gospodinu. On je
važna ličnost u našem poduhvatu.
A sbi klimnu glavom i iziđe.
— Z a r nisi obećao da me nećeš
povezivati sa tvojim ljudima? —
usprotivi se lažni Lun.
— Vešto si m askiran. Neće te za­
pamtiti - odvrati Meskel i požele
gostu laku noć.
N a vratim a srete Asbija, koji ću­
teći uđe i odm ah leže na ležaj blizu
vrata, ne svlačeći se. Sam o veliki
automatski pištolj izvadi iza pojasa
i stavi g a pod jastuk.
★ g la vn o g blagajnika.
Pred Prvom poslovnom bankom
M idleseksa i u uličici iza ugla bilo
je p arkiran o pet automobila, još od
jutra. Trebalo je čekati devet sati,
kad se ban ka otvara.
Meskelovi ljudi su dolazili i odla­
zili ulicam a kao da su slučajni pro­
laznici. Pri tome su osm atrali kreta­
nje dežurnih policajaca, kojih je u
blizini bilo svega dvojica i za čije
ometanje su određeni posebni ljudi.
Pred bankom se pre devet časova
bila okupila gru p a poslovnih ljudi,
koji su čekali da se ban ka otvori.
Bilo ih je blizu dvadeset.
U devet sati se vrata banke otvor-
iše, a zatim se uz lako zujanje uklo-
18
niše unutrašnje rešetke. B an ćin i k li­
jen ti uđoše unutra. M edu n jim a je
b io i lažni Lun.
Z g ra d a banke je b ila stara, a li
g ra đ en a od krupnih b lo k o v a g la č a ­
n og granita. N a v is o k im p r o z o rim a
bile su u m etn ički k o v a n e u krasn e
rešetke, a li tolik o ja k e d a bi o d o le le
i osrednjoj a rtilje riji. U n u trašn jost
je bila jednostavna: v e lik a sala sa
ša lterim a od n ep ro b o jn o g stakla.
Iza nje su b ila d va hodnika. Jedan
je v o d io u šest k a n c e la rija p o re d a ­
nih sa dve strane, a drugi, p r e g r a ­
đen velik o m rešetkom , do s tep e n i­
šta, niz k oje se spu štalo u p o ­
dzem n o odeljen je trezo ra . R ešetk a
se d iza la još p re p o četk a ra d a
banke, te su izd a va n e m in im a ln e
sume novca, a po P o setio ci su d ir e k ­
tor i gla vn i b la ga jn ik d o la zili u tre-
zorsk e p ro sto rije i u toku dana.
Sve su to bili o sm o trili D žipsi i
n jego vi ljudi. Znali su sva k i detalj
ž ivo ta u banci. T o b o že slu čajn o su
se u pozn avali sa m la d im slu žb en i­
cim a banke, pa su i od njih sazn ali
kako se šta ra d i i k a k o je ban ka
obezbedena.
M o d ern i a la rm n u ređ a ji su štitili
banku od svakog napada. Bilo je
d ovoljn o da svi prisu tn i popadaše.
za opasnost, pa da s ire n e zaurlaju,
rešetke se spuste na sve ulaze, a t r e ­
z o ri zaključaju tako d a ih ne m ogu
o tv o riti ni ključevi d ir e k to r a ni
za alarm , toga, p o sto ja la je stra-
ža rsk a g a le r ija p o sta vljen a k a o bal­
kon pod ta va n icom v e lik e sale. U
njoj su d ežu ra la dva s tra ž a ra n a o ­
ru žan a p išto ljim a i m ašin skim puš­
kama. Iza g a le r ije b ila je m a la k a n ­
ce la rija b a n čin og detektiva. N a d o h ­
vat n jego ve ru ke bilo je du gm e za
u klju čivan je a la rm n ih uređaja. Sve
je bilo p red viđ en o i sva k i pokušaj
n apada na banku m o ra o bi se z a v r ­
šiti neuspehom. A li, sada se p r ip r e ­
m ao neobičan poduhvat, koji nije
im ao presed a n a od o n o g n ap ad a
p re desetak godina, k a d a su p et v e li­
kih ga n gstera hteli da isk o ris te Lu-
nove sposobnosti.
 L a žn i Lun uze sa pluta n ekakav
fo rm u la r, koji se o b ičn o ispunjava
za posebn im stolom. O n spusti
svoju velik u torbu i iz nje izvu če
n ek o lik o listova n eispisan og p a ­
pira. P o če d a piše, a p ri tom e n epri-
m etn o da o sm a tra banku. V id eo je
k a k o D žip sijevi ljudi ulaze jedan po
jedan i staju uz pultove. D ž e f A sbi
je za u zeo m esto sa k o ga je n ajb olje
v id e o g a leriju na kojoj su bili naoru
žan i ču va ri i bančin detektiv. Ljudi
uz pu ltove su se kom ešali i tako
stv a ra li od liča n zaklon za n a p a ­
d a če O dlu čn i m om enat tre b a lo je
da nastupi za tri minuta. T a d a će
svi g a n g s te ri o tv o riti ven tile boca
sa ga so m i b rzo izići iz banke. Ost
a će sam o A s b i sa sp rem n im o ru ž­
jem ■— d va ve lik a au tom atska r e v o l­
v e r a sa p rigu šiva čim a, a m alo dalje
lažn i Lun, sada m ask iran u m ladog
ćo v e k a sa du gom kosom i p o m o ­
d a rs k im iztrledom
T r i m in u ta prođose.- V id cio sc
k a k o »za b o ra v lja ju « svoje torbe
pod pultovim a, sk riven e n ogam a
ostalih p o setila ca banke. Lažni Lun
i A sb i su tob ože kašljali pritisku
jući m a ra m ic e vreću lice N jim a su
p r ik riv a li m a le maske, k ro z koje su
d isa li za štićen i §d dejstva sn ažn og
gasa, koji se b rzo širio.
U detek tivsk oj sobi je om alen i, ali
o k retn i i žila vi Fred Belik već ose-
ća o nekakvu trom ost. Zato izid e i
stade uz o gra d u ga lerije. N a p ra v i
n ek o lik o p o k re ta telom , kao da
h oće s leda da strese brem e. O d je d ­
n om on izn en a đ en o poće da bulji u
o n o što je video. iPpsetioci banke su
se k la tili k a o pijani. N ek i su v eć se-
d eli na fo te lja m a i klu pam a za č e k a ­
nje. S p a va li su zau zim aju ći n ajra zli-
č itije poze. N e k o lik o slu žben ika već
je sp a va lo klonu vši gla v a m a na sto­
love.
— H ej! Š ta se to d o ga đ a ? - viknu
d etek tiv i osvrn u se da p o gled a
k r o z svoj n ak it kabin e za n aoru ­
ža n e stražare.
I oni su spavali. U isto vrem e, u
b a n ci od jed n om Posle prisu tn i po-
pedaše. D etek tiv je natcovecans-
k im n a p o ro m pokušao da zadrži
svest. O n jurnu ka vra tim a svog b i­
ro a
S am o da p ritisn em du gm e za
larm , m is lio je tetu raju ći se.
D ž e f A sb i g a je d rža o na oku i
sada p o trže re v o lv e r
— N e ! — viknu lažni Lun go tovo
nehotično.
A li tupi zvuk brzih iDucnjeva iz
A sb ijev o g re v o lv e ra b io je jedini
o d g o v o r na uzvik u toj jezivoj tišini.
D etek tiv pa d e sa svih osam к ш
šum a u leđim a, jer A sbi je gađao
bez prom ašaja.
U celo j ban ci sada je bila grobnu
tišin a N ije se ćulo ni teško disan>?
la žn o g Luna i ubice Asbija, jer
g a p rig u š iv a le maske, koje vis«:
nisu m o ra li da p rik riva ju m a ra m i­
cam a
N a stu p a o je proraču n ati trenu
tak. k a d a je u banku treb a lo da udu
ostali n ap ad ači sa M eskelom O ni
stigoše ta ćn o S vaki je pred vratim a
h itro u zim a o gas masku i stavljao
je na lice D vojica se postaviše u
zaklon s obe strane ulaza. D ržali su
re v o lv e r e u ru kam a čekaju ći da
uhvate slu čajn e posetioce banke,
A sb i se c e rio prpskacući pult. Iz
svoje to rb e izvadi vreću i poče da
baca u nju novac iz priru čn ih b la ­
ga jn i M eske! se osm ehnu lažnom
Lu ш. Z b og m aski niko nije govorio.
D žipsi p o ved e petoricu svojih ljudi
u h odn ik prem a trezoru , a lažni
Lun uze p rv o ključ g la v n o g b la ga j­
nika, pa o trč a u d irek to ro v u sobu
G ru b o povu če sta ro g d ire k to ra s
fo te lje i sva li g a na pod. T a k o opru-
že n o g g a pretrese. N a đ e dru gi ključ
tre z o ra i o trča za D žipsijem .
Za to v re m e n ek o lik o posetilaca
uđoše jedan po jedan. Pred u p ere­
n im c e v im a re v o lv e ra d iza li su
ruke, a li su u skoro za tim padali o p i­
jen i gasom , k o ga je b ilo u vazduhu
u ve lik o j količini.
U tre zo ru D žipsi nađe zbirku
re ze rv n ih klju čeva za p riva tn e se­
fove, u k o jim a su m n ogi bogataši
19
čuvali svoj nakit i skupocene pred­
mete.
Pljačka je napredovala taćno po
proračunim a. Posle sedam minuta
sve što su gangsteri hteli da opljač­
kaju nalazilo se u džakovim a i tor­
bama. Napolju, pred samom ban ­
kom brujali su motori automobila,
koje su vozači dovezli sa p arkirali­
šta.
Jedan policajac je dolazio ulicom.
Video je da automobili zatvaraju
prilaz banci i stoje na mestu gde je
zabranjeno. O n požuri da ih opo­
mene.
— N e možete stajati ovde! - dovi-
knu najbližem vozaču.
Ovaj slegnu ram enim a ne zna­
jući šta drugo da uradi. Baš tada iz
banke nahrupiše Džipsi i njegovi
ljud\. Policajac ih osmotri i sumnja
g a žacnu. Video je džakove i ljude
sa maskama, ali bio je bez oružja.
Zato gurn u zviždaljku u usta. Tek
što se razlegao kratki zvižduk, a je­
dan od gangstera poteže revolver i
opali mu u glavu sa svega tri metra
odstojanja.
— Požurite! Z a r nisi mogao da ne
pucaš? — ljutito viknu Meskel.
N i njemu nije bilo pravo što je
ubijen policajac, jer i najokoreliji
zločinci izbegavaju da pucaju u
ovakvim trenucima. Za smrt poli­
cajca sledi sam o jedna presuda:
sm rtna kazna.
U daljini odjeknuše snažni zviž­
duci policijskih pištaljki. Gangsteri
požuriše u automobile, koji su je­
dan za drugim brzo kretali razila-
zeći se u raznim pravcim a, ali po
već odredenom planu.
Lažni Lun i Meskel bili su za­
jedno sa Asbijem i još dva gan g­
stera. U njihovom automobilu bili
su i džakovi sa najvećim delom op­
ljačkanog novca.
Z a r je m orao da bude ovde? —
upita lažni Lun.
— Plašiš li se? Pa ovde je novac
sigurniji nego u trezoru — odvrati
Džipsi, zadovoljno paleći cigaretu.
Gum e autom obila su cvilele na
zavojima. U jednoj tišoj ulici, dok su
?o
prolazili ispod preostalog drvor­
eda, Meskel naredi da se prom eni
tablica sa brojem i boja automo­
bila. Vozač povuče ručicu za iz-
menu tablica, a gangster do njega
poče da pritiskuje pum pu za rasprs-
kavanje boje.
Za to vrem e ostali automobili ta-
kode su promenili brojeve i boju, a
zatim su se uputili ka skloništu u
severnom delu grada.
Pola sata kasnije svi automobili i
ljudi, koji su učestvovali u pljački
banke, nalazili su se u podrum im a
velikog skladišta iznajmljenog to­
bože za izgradnju radionica za sor­
tiranje povrća.
- Niko neće napuštati sklonište
dok ne počne drugi deo plana -
naredi Meskel.
- A koliko će to trajati? - upita
jedan od njegovih ljudi.
- Dok se uverim o da nam niko
nije na tragu. Posle toga ćemo pode-
liti novac i po gru p a m a se preseliti
van Londona. Jedno vrem e svi ćete
se odm arati u već spremljenim sklo­
ništim a N e želim d a iko od vas
padne u iskušenje da se napije i
brblja. Tek kad se uverite da nijed­
nog od nas ne čeka sm rtna kazna,
moći ćete da živite opet po starom
- pričao je Meskel.
- Valjda nećemo morati više da
radim o — primeti jedan stariji zlo­
činac lukavog izraza na licu.
- Svaki od vas već ima plan gde
će da živi. Trojica se sele u Južnu
Am eriku, dvojica u Evropu, jedan u
Australiju i jedan u Afriku. Ostali
ostaju ovde. Predlažem da i oni ne­
stanu, ali to je njihova volja. Ja ću,
takode, da se selim. Mislim da ne
m oram kazati gde ću živeti — pri­
čao je dalje Meskel.
Džef Asbi je gledao pred sebe i
ćutao. Lažni Lun, još uvek m askiran
dugom perikom i u uskom odelu
čudnog kroja sedeo je u uglu, gde je
bilo najm anje svetla.
- A sada idite i odm arajte se. Ti,
Džef. odgovaraš za to da se izlaz
zaključa. Pića i jela im a toliko da
možemo wnirovati koliko god 7Л-
llmo - zaključi Meske!.
★
U najbolje nameštenoj prostoriji
lažni Lun i Meskel su slušali radio
izveštaje o pljačci banke. Spiker je
govorio o basnoslovnoj sumi opljač­
kanog novca i o tome da je to delo
zloglasnog Luna, kralja ponoći, koji
ne nastupa sam o u gluvo doba
S ad a je »usred dana, na strašni na­
čin, ubijajući nemilosrdno, još jed­
nom užasnuo ceo London svojom
drskošću«.
- Stvarno, vi ste mnogo drski,
vaše noćno veličanstvo! šali šalio se
Džipsi smejući se na lažnog Luna,
koji beše skinuo periku u stilu
bitlsa.
- Mislio sam da sam drzak, ali
sada vidim da sam pravo nevi­
našce prem a vam a Džipsi — odv­
rati lažni Lun.
- Još niste sve videli - reče M es­
kel i ustade. — Hajdemo da vidimo
šta rade momci.
- Neću da me vide bez perike -
usprotivi se lažni Lun.
- Neće oni ništa videti. To je sa ­
stavni deo plana - odvrati Meskel.
Išao je napred. Stade pred oko­
van a vrata i sačeka da stigne lažni
Lun, a zatim pokuca. Iznutra se
začu skidanje reze i oni uđoše. Pred
njim a je bio čudan prizor. Svi g a n g ­
steri sem D žefa Asbija ležali su ne­
pomično. N ad velikim šahtom okre­
tala se zvrdajući, mešalica za beton.
D žef joj opet priđe bez reči i na­
stavi da sipa cement iz papirnih
vreća. Dodavao je pesak i vodu. a
m ešalica se okretala.
- Došli smo da ti pom ognem o —
reče Meskel i priđe prvom u spava­
nom gangsteru.
Uhvati ga za noge i dade znak laž­
nom Lunu da mu pomogne.
- Šta se to događa? - upita
lažni Lun.
- Uhvatite g a ispod pazuha i no­
site ga. D žef im je svima uzeo doku­
menta i već ih spalio. Je li tako.
Džef? — reče Džipsi.
- Kako si naredio - m rko odv­
rati Džef.
- Ja ne shvatam ... - prom uca
lažni Lun vidno oobledevši.
- N e pravite se naivni. N e p o ­
trebni učesnici »posla- u banci mo­
raju zauvek nestati. Gurnućem o ih
u ovaj šaht. malo politi kiselinom
da odela izgube boju, a zatim ćemo
nasuti cementa i sve će biti skri­
veno. Skladište sam iznajmio na
dvadeset godina i unapred platio -
objasni Džipsi i opet prihvati čo­
veka za noge.
- Ja neću... Тб je strašno! Ipak
n isam ... — poče da m uca lažni Lun.
- Pomognite šefu! - grubo vi­
knu D žef Asbi.
U ruci je držao veliki automatski
revolver. Lažni Lun je zurio u njega
neko vreme. a zatim se saže. Prih­
vati uspavanog gangstera i sa Mes-
kelom g a ponese nad šaht. Ispustiše
ga i čovek pade u otvor dubok
preko tri metra. Povređen udarom
o beton na dnu šahta čovek jeknu,
ali ostade u nesvesnom stanju.
Meskel prihvati drugog. Lažni
Lun oseti da se znoji. Trudio se da
prikrije drhtanje nogu i ruku.
Kad pobacaše sve uspavane u
šaht, lažni Lun ne izdrža da ne
kaže:
- Nećete ih, valjda, žive ovde...
- O n d a ih vi poubijajte - dobaci
Džef Asbi.
Meskel sede na jednu stolicu i
uze cigaretu da zapali. Džef dade
znak lažnom Lunu da poguraju
mešalicu malo bliže. Ovaj. kao hip-
notisan, posluša. Metalni toćkovi
neprijatno zaškripaše po betonu.
D žef zatim otvori grotlo mešalice i
tečni beton poče da pada u grotlo iz
koga se dizala p ara kiseline sa
odela uspavanih ljudi.
Lažni Lun se okrenu da ne gleda.
- Sad smo ostali nas trojica. Dok
Džef dopuni šaht još jednim punje­
njem mešalice, mi ćemo skloniti
automobile, a zatim idemo u moj
stan — zaključi Meskel i ustade.
Kad se nađoše u pustom dvorištu,
lažni Lun udahnu punim plućima
21
N ek ak va teskoba g a je g u šila Neho­
tično mu je u glavi bila slika usnu-
lih ljudi, koji sada um iru gušeći se
u žitkoj smesi betona, koji će se us­
koro stvrdnuti. U njegovoj glavi, uz
tu sliku, neodređeno je plutala želja
d a se pobegne od svega o v o g a Zato
se odluči i priđe Meskelu.
- Slušaj, D žipsi! - re če p r ik riv a ­
jući uzbuđenje. - Im a m jedan pred-
log.
- R e c ite ga, vaše veličan stvo -
o d v ra ti M eskel.
- D a se sp o ra zu m em o ... Ja se
o d rič e m svo g d ela plena, a u za-
m enu za to tra žim p rek id naše veze
- o b ja sn i lažn i Lun.
K oješta ! K ad bi m i b io va ža n taj
deo plena, jedn ostavn o bih rek a o
ve rn o m A sb iju d a vas gu rn e pod
onaj beton. A zatim , plen je, is tin a
velik. M is lim da im a p rek o m ilion i
dve stotin e h iljad a funti, bez n akita
i dragocen osti. S vojih če tiri stotine
h iljad a m o žete odm ah odneti. ali
ćem o ra d iti i dalje - p riča o je M es­
kel p o sm a tra ju ći n ek olik o obla-
ča k a na nebu.
- A li zašto?
- P rvo. ne sm em prestati da se
b a vim poslovim a. To bi se saznalo i
bilo bi sva k o m e jasno da je M eskel
im a o »svoj dan«. Drugo, ne želim da
n egd e ž iv im u dosadi sitog trbuha i
lenstvovanja. T reb a u živati u uzbu­
đen jim a, a zatim postići nešto v e ­
liko. .. Kad budem im a o još koji m i­
lion funti, tražiću ugledan položaj u
društvu. N o vce m se m ože nekako
isp o slo va ti titula lo rd a ... V ladati
nad lju dim a! T o je u živan je! A vi
ćete m i pom oći. M o ra m o uhvatiti
p r a v o g Luna i k oristiti njegovu
moć. Jednom sam se za k leo da ću
mu se osvetiti, a sad sam tek počeo.
Neću da prekin em .
- A li ja neću izd rža ti sve to.
O v im putem sam pošao d a bih uži­
vao, a ne d a se m učim u svim ovim
i^žasnim prilikam a.
- K o c k a je bačen a! S ada sm o za ­
jedn o i za jed n o ćem o ostati. Ja vas,
ipak, razum em . Ponekad ću vas ost­
22
aviti da na m iru trošite hrpe novca
A li neću d a vas izgubim. Vi ste moje
»tajno oružje«. Sve sam uredio da
mi ne pobegnete. N e možete me ni
ubiti, jer u slučaju moje smrti go­
m ila dokum enata o vam a će pasti u
ruke Interpola, Intelidžens servisa i
nekoliko velikih policija sveta.
- Kakvi su to dokumenti?
- Tajno sam vas snimio uz As-
bija, u banci, u automobilu sa op­
ljačkanim novcem, a i prilikom po-
dele plena odnetog iz kuće M aksa
B a rim o ra Tada ste bili bez maske,
ali vi znate da policija m erenjima
može utvrditi o kome se radi i kad
neko im a masku. Sam o uvo, ili nos,
dovoljni su da budu dokaz.
- Vi ste čudovište! - jeknu lažni
Lun.
Preterujete. N e zaslužujem taj
kompliment - osmenu se Meskel i
priđe prvom automobilu, da g a spu­
sti u podrume skladišta.
I sam lažni Lun se prihvati posla
Radije je palio i vozio automobile
niz strmu betonsku ploču širokog
ulaza, nego da sam stoji u pustom
dvorištu i muči se obhrvan mis­
lima.
Kad završiše posao, Meskel do
nese tablicu sa natpisom »zatvor­
eno« i zakuca je na spoljnu stranu
ulične kapije.
- N as dvojica možemo da idemo
Džef će završiti i doći će. To je vešt i
čvrst ćovek - reče Džipsi.
- Kad ćete njega »zazidati« ži­
vog? - upita lažni Lun.
- Njega?! Nikada, ćoveće! On ne
pije preko mere, ne veruje ženam a
i nema prijatelja, sem mene. A ja ne
mogu bez njega. Volim ga, jer bi bio
u stanju da mirno potpali celu ze­
maljsku kuglu, sam o ako bih rekao
da to želim. I to zapamtite: Džef i ja
smo dva čoveka koji cene jedan dru ­
gog više nego život. O n o vam a zna
sve i sprem io je dokumenta za slu­
čaj da mu se nešto desi - zaključi
Mekel i uđe u svoj automobil, koji
nije bio upotrebljen u napadu na
banku.
 - Ja m o ra m ići sam. T re b a da
v id im svoju devojku. M ogu li? —
u pita lažni Lun.
- Svakako. I nju ćem o uključiti u
naše planove, a li vam zabran ju jem
d a joj k a žete m a k a r reč o m eni i
svem u on om što se dogodilo. S lažite
joj nešto, ili ne g o v o rite ništa - o d v ­
ra ti M eskel i upali m otor.
Lažn i Lun izid e peške na ulicu.
P o tra ži telefon sku kabinu i ja v i se
svojoj devojci, a za tim p ozva taksi.
V dam. Skupili smo se da razgova­
O statak d an a od tren u tka „n a ­
p a d a na Prvu poslovnu banku M idl-
seksa p ro tek a o je u bučnom p r e v i­
ranju. U lica m a London a m n o g o ­
b rojn i p ro d a vc i n ovin a iz v ik iv a li su
sen za cion a ln e naslove. R adio-sta-
n ice su p ren o sile vesti o p rova li, a
g ra đ a n i su s uzbuđenjem žučno r a ­
sp ra vlja li o svemu. N e k i su bili
sklon i da glavn u k rivicu vid e baš u
postu pcim a Skotland jarda, koji
već g o d in a m a u porn o p ro g o n i
Luna. pa je on konačn o o k ren u o
sve svoje sposobnosti p ro tiv
društva. D ru gi su baš u n a jn ovijim
d o g a đ a jim a n a la zili potvrdu is p ra v ­
nosti postu paka Skotland ja rd a i
p ra vn ih službi, je r nisu d o zvo lili da
Lun bude oslobođen svih n ep ra ve d ­
nih optužbi i postane sasvim slob o­
dan i n eu zn em ira va n i naučnik.
N a p o ri p o lic ije da o tk rije tra g
n ap ad a ča na banku ostali su bez
rezultata. U tvrđ en o je da se sve d o ­
g o d ilo po postupku koji m ože biti
sam o Lunovo delo.
N o ć je p o tvrd ila da će biti v rlo
teško p o vra titi o p lja čk a n i novac.
Is tra g a o alibiju svih Lunovih prija-"
telja p o k a za la je da oni nisu m o gli
u čestvovati u napadu na banku.
Zaklju čak je bio: Lun je skupio
svoju bandu i sada će h a ra ti L o n d o ­
nom.
Zb og svega to g a su sled ećeg ju tra
v eć u d evet časova, na tri ra z lič ita
m esta u Londonu, za sed a le tri
gru p e ljudi. Jednoj je p red sed a va o
in sp ek to r Skotland ja rd a D žošua
Nelson, drugoj reporter A rtu r M ar-
kinć, a trećoj gangster Leonard
Meskel Džipsi.
★
— Gospodo, verujem da se među­
sobno poznajete, ali ja ću objasniti
razloge prisustva svakog pojedinca
— počinjao je da govori inspektor
Džošua Nelson. — Poznato vam je
da Donald Sikert vrši sve monstru-
oznije zločine. Svemu onom što
znate iz novina nemam šta da do­
ram o o tome.
— Verujete li da su sve to zločini
D onalda Sikerta? — upita već pre
šest godin a penzionisani inspektor
Majki Dikson.
— Vi ste od prvog Lunovog na­
stupa vodili mnoge istrage. Zam o­
ljeni ste da prisustvujete ovom
skupu baš kao iskusni ekspert za
tog zločinca. Kako vi sami odgova­
rate na pitanje koje ste postavili?
— odvrati inspektor Nelson.
— H m ... Lukavo se izvlačite,
mladi kolega - nastavi Dikson. -
Ja ne verujem da še radi o Lunu.
Z aboravlja se jedna sitnica: nigde u
akcijam a i napadim a nije prime-
ćena ličnost takve snage i korpulen-
cije, kakav je m ornar Samjuel M ak-
ferson. A Lun bez njega ne počinje
nikakav poduhvat. Uostalom, niste
nam objasnili zašto ste pozvali
neke od prisutne gospode.
— O vam a sam rekao — poče in­
spektor Nelson da izlaže ono što
nije bio dorekao. — Gospodin pu­
kovnik N orm an G rift je vodio
istragu Intelidžens servisa protiv
strane špijunaže. Tada je Lun
stvarno pom ogao da se strani
agenti pohvataju. Čak se usudio da
napadne i sam og gospodina pukov­
nika.;. .
Tu inspektor Dikson malo za­
stade.
— N e ustručavajte se da kažete
sve - osmehnu se pukovnik N o r­
man Grif. — M ožda je bolje da k a­
žem sa m .., Lun me je zarobio i vre-
đao. S ad a se potvrđuje moj stav da
se taj čo vek m ora uništiti. Sa za d o ­
voljstvom ću pom oći sve n ap ore u
tom smislu. N aš m a jo r R am si O li-
fa n t je ovde takođ e zbog toga.
Istina, on se ponekad ne ustručr.va
da sa izvesn im sim p a tija m a g o v o ri
o tom zločincu. A li sada, kad Lun
srlja iz jed n og u dru gi i sve straš-
niji zločin, siguran sam da će m ajor
O lifa n t biti od n ep ro cen jive koristi.
— Dakle, ostalo je da objasnim o
p risu stvo go sp o d in a B azila Torin g-
ton a - pon ovo uze reć predsedava-
jući in sp ek to r Neison. - O n je v o ­
d io istragu i uspešno ra zm rsio
a fe ru z a vo d n ik a iz Horsela. Sada se
Lun služi istim sredstvom . Zna se
da je on jedan od najsposobnijih
h c m ić a ra sveta i nije mu bilo teško
d a stvori sredstvo, koje svaku ženu
d o vo d i u stanje b esp om oćn osti...
D eša va se sk o ro sve ono što se d o ­
g a đ a lo sa L eo n a rd om Pajkom i nes-
re ćn im dam am a. Lun je tako na-
p a stvova o n ekoliko desetin a žena,
koje se m ogu u brojiti u o d a b ra n e
lep o tice Londona. Iskustvo go sp o ­
d in a T o rin g o n a u istra g a m a ove
v rste m ože biti d ra g o c en o za Lu-
n ovo pron alažen je.
— D ra g i k o lege - poće pen zion i-
sani in sp ek to r Dikson, - ja zaista
sm atram d a m ogu k oristiti poduh­
vatu zb o g k o g a sm o se sakupili.
Postavljam sam o jedan uslov.
— R a d o ćem o g a ispuniti, ako je
to m ogu će - upade in sp ek tor N e i­
son.
— S ta r sam i ne bih sa ra d iv a o u
istra zi d a ne osećam izvestan d u g ...
R adi se o tom e da sam go d in a m a
u p orn o tra ž io tog n esrećn o g D o­
n ald a S ikerta. N isa m u speo...
M ožda i zb o g toga što sam u suštini
v e r o v a o da on nije n ik a k a v krivac.
Posle tih re ć i kazan ih sa izves­
n im uzbuđenjem , sta ri M ajk D ik­
son zastade. G led a o je ispred sebe i
razm išljao.
— P o zva li sm o vas baš zato što
zn a m o d a vi zn ate v rlo m n ogo o
Lunu i n jego vim m etodam a. N iste
nam re k li svoj uslov saradn je - pri-
m eti pu kovn ik G rift.
24
- Reći ću vam ga — nastavi D ik­
son — Imam razloga da sumnjam
u tačnost zaključka, da se u svim
ovim zločinima radi o Lunovom
učešću...
- Suviše smela izjava! - upade
Bazil Torington.
- Zašto ste vi napustili Skotland
jard? — preseće ga Dikson.
- Da li je to važno? Ja sam nasle-
dio malo imanje. Bio sam u prilici
da lakše i bolje živim. Bavim se trgo­
vačkim poslovima i zato sam ... -
objašnjavao ie uvređeno Torington.
- E, a ja sam proveo život u Skot­
land jardu. Dozvolite mi onda da
dajem i smele izjave — nastavi Dik­
son - Zato ću reći i svoj uslov sa­
radnje. Tražim obećanje da ćemo
uložiti sve napore da rasvetlimo
misteriju, a zatim, ako Lun ne bude
krivac, da ćemo isto tako uložiti sv>j
napore da se postigne skidanje
svih poternica i optužbi protivu
Luna.
Pošto završi, Diskon osmotri sve
prisutne jednog po jednog. O ni su
ćutali prilično iznenađeni i zbu­
njeni.
- To je posebno pitanje... Radi
se o pravnim aktima. N aš posao je
istraga i hvatanje zločinaca, a suđe­
nje i oslobađanje je u nadležnosti
sudova i državnih tužilaca... Teško
je dati takvo obećanje - objašnja­
vao je inspektor Neison nesigur­
nim glasom.
- Inspektor je u pravu — p ri­
druži mu se pukovnik Grift.
- Ja sam shvatio da gospodin
Dikson, koga ja lično veom a cenim,
ne traži garanciju oslobađanja
Luna od optužbi. On traži samo
našu časnu reć da ćemo iskreno
raditi na tome. Ne vidim da je to u
protivurećnosti sa zakonim a -
upade m ajor Olifant.
- Ali sve to je suvišno. Sasvim je
očito da samo Lun može učiniti ono
što je i učinio. Z a r i sam nije ost­
avio svoje posetnice u opljačkanoj
banci? - usprotivi se Bazil Toring­
ton
 - M la d i prijatelju , v i ste n eis­
kusni. ili n edobron am ern i. Z a r n i­
ste za p a zili d a je re p o r te r M a rk in č
pisao da im a u gled n og svedoka,
koji će p otvrd iti Lunov a lib i za
v rem e pljačke u kući M a k sa B ari-
m o ra 9 T vrd ite li da neće biti sve­
doka n jego ve n evin osti i za vre m e
n apada na banku i drugih zločin a ?
- n am rgođ en i uzbuđen d ob a ci
Majk Dikson.
N je g o v o n ab oran o lice još više se
zgrčilo, a p ro ređ en e seda kosa k a o
da se nakostrešila. O žiljak, koji јг
n jegovom licu d a va o iz ra z kao da
će kihnuti, sada je bio p la v i licu
d a va o plačan izraz.
- in sp ek to r N elson je p o čin jao
da sh vata da o va k ve ra sp ra ve
m ogu ra zb iti pokušaj da se u jedin e
n ajbolji ek s p erti u jednu dobru
grupu, pa zato o tv o re n o istupi:
- S va k og od nas je Lun uvredio.
M en e je n a p ra v io sm ešnim on im
p rok letim sm radom . T r i m eseca n i­
sam se m o ga o oslob oditi tog užasa.
Ali ja ću isk ren o biti za to da se on
zauvek oslob odi optužbi, a k o n ije
um ešan u o ve zločine.
- S am o to i tra žim - re č e D ik ­
son.
- Ja sm atram da je to čak naša
dužnost - p rid ru ži im se m a jo r O li-
fant.
- Ja ličn o bih m o ga o p rih va titi
ta k vo rešen je — n eu verljivo re č e
pu kovn ik G r ift i sam shvataju ći da
je D ik son ova saradn ja veo m a
važna.
- N isam n ičim ličn o pogođen,
ia k o ne veru jem u Lunovu n evin ost
- dodade Bazil Torin gton . — G o ­
spodin N elson je re k a o da je Lun
u vred io sva k o g od nas. T o je m ala
g re š k a M en e n ije nikada, je r nisam
d o živeo n ik a k a v kontakt sa njim.
S porazu m je o čito b io postignut.
Izra d a p la n a je b rzo n ap redovala.
Pu kovn ik G r ift je p rih va tio z a d a ­
tak da o rg a n izu je službu p rislu š­
k iva n ja p rija te lja D onalda S ik e rta i
n jih o vo g p ra ć en ja pom oću n ajis­
ku snijih a gen a ta In telidžen s s e r­
visa. M ajki Dikson ;e prihvatio oba­
vezu da nekako stupi u kontakt sa
Lunom i da pokuša naći njegov
trag. Inspektor Nelson je prihvatio
da stvori specijalni odred za gonje­
nje Luna i drži spremne ljude za
najbrže dejstvovanje. O n je inače
im ao zadatak da obavi i sve ru­
tinske poslove istrage.
M ajor O lfan t je m orao da stvori
specijalnu grupu za rušenje i n aro­
čite akcije. Pretpostavljalo se da će
biti otkriveno utvrđeno Lunovo
sklonište. Za napad na njega bilo je
neophodno imati specijalnu
opremu, u koju m oraju biti uklju­
čene gasm aske i alati za probijanje
čeličnih i betonskih prepreka. A da
su one v r io čvrste znao je i sam pu­
kovnik Grift, koji je to sklonište
im ao prilike da vidi iznutra, kada
g a je Lun bio uhvatio i odveo tamo.
G rift nije m ogao da učeni gde se
sklonište nalazi, ali je znao da je
ono ujedno i neka vrsta najm oder­
nije tvrđavice.
Poslednji je zadatak prim io Bazil
Torington. Trebalo je da otkrije da
li se neka od zavedenih žena i dalje
sastaje sa Lunom. U tom slučaju
bilo je moguće postaviti zasedu i
uhvatiti ga.
— Stvorili srno osnovne konture
plana. S ad a ih treba razraditi —
zaključi inspektor Nelson.
Zatim pozvoni da donesu čaj, jer
je trebalo još nekoliko sati naporno
raditi.
★
Pred uvučenim vratim a pored
Lejk kasina stajao je Džef Asbi. B ri­
sao je znoj, iako je bilo jutro, jer je
m orao da nosi kožnu vetrovku, da
bi prikrio veliki revolver pod pazu­
hom i drugi zadenut za pojas sa
strane. O n pritisnu zvono i pričeka.
Znao je da g a sada kroz stakleno
oko za posm atranje s čuđenjem gle­
daju ljudi Dizija Ditefa, poznatog i
pod nadim kom Gliter4
* Bljesak - gliter. engleski
25
 Zaista, pred optičkim okom sma­
njivala su se dva Gliterova čoveka
ne verujući svojim očim a
- To je, na časnu reč, sam Asbi
- šapnu jedan, i nehotično vadeći
revolver.
- N e otvaraj. O n će odmah osuti
paljbu iz oba revo lvera Došao je da
likvidira gazdu. Ali kako se usudio
d a dode pravo ovamo? - šaputao
je drugi.
A sbi opet pozvoni, a zatim poče
d a lupa pesnicom po vratim a
- D a g a ubijem Jcroz otvor? -
pitao se šapatom prvi Gliterov re-
volveraš.
Pri tome je gledao u prikrivenu
rupicu na ivici vrata, koja je bila
podešena za to da se kroz nju može
pucati
iNe smemo to uraditi, dok
ne pitam o gazdu. Bolje zovni još
dva čoveka i obavesti Glitera —
predloži drugi.
U sk o ro je glavni telohranitelj Di-
zija D itefa probudio svog gazdu,
koji je spavao do kasno ujutro. O b a-
vestio g a je o tome da pred vratim a
stoji D žef Asbi.
- Uzm ite mu oružje i uvedite ga
u salon! — ljutito naredi Ditef i za­
baci dugu kosu, koja mu je padala
na ram ena.
Bio je to vlasnik Lajk kasina i
vrlo čudan zločinac. Nisio je dugu
kosu, koja mu je kao ženi padala na
ram ena. Leva strana lica, koje je
nekada bilo lepo, bila je unakažena
tako da su mu zubi bili otkriveni
sve do kutnjaka.
Još kao mladić bio je član zlo­
glasne M ajnardove bande. U jed­
nom sukobu sa Lunom, koji se pret­
v a ra o u legendarni obračun sa »pe­
toricom velikih« gangstera, Ditef je
dobio strašan udarac. Leva strana
lica mu je zderana tako da je zaka­
čen jedan deo obe usne i razneto
lice sve do uva. Desetak plastičnih
operacija nisu uspele da prikriju
strašne ožiljke, jer su stradali i
nervi, p a je nastupilo grčenje ost­
atak a mišića.
26
Ditef je nastavio da »rad i« i posle
rastu ran ja M ajnardove bande. Nje­
gova specijalnost bile su učene.
O nom ko ne plati, on ili njegovi
ljudi, sipali su kiselinu na lice. Un-
akažene i oslepele žrtve bile su naj­
teža opom ena i sve više je bilo onih
koji su plaćali kad bi ih Ditef oda­
b rao i ucenio. Kasnije je. b a r tako
se smatralo, sakupio više od sto
ljudi. Njegovi zločini nikada nisu
mogli biti dokazani. Kupio je koc­
karnicu i nekoliko noćnih lokala.
S ad a je bio bogataš, čiji su izvori
prihoda bili mnogobrojni, ali svi
nečasni i zločinački.
Dok se sprem ao da prim i zloglas­
nog Asbija, za koga je znao da je
Džipsijev ćovek, dole na vratim a je
obavljana procedura ulaska u jaz­
binu.
V ra ta su se malo odškrinula.
— Šta hoćeš, Asbi? - pitao je je­
dan od Ditefovih razbojnika.
— Tražim Glitera. Hoću da razgo­
v aram o - smrknuto i gledajući
ispod oka odgovori Asbi.
— O n d a podigni ruke i polako
uđi. D ržaćem o te na nišanu — opo­
menu g a revolveraš.
— Budalo! D a sam hteo da n apa­
dam, ne bih došao sam i ovako us­
red dan a — odgovori Asbi i podiže
ruke.
Dok je ulazio Ditefovi stražari ga
okružiše i opipaše mu odelo. Uzeše
mu oba revolvera, a zatim ga upere­
nim cevim a otpratiše do salona.
Posadiše ga u fotelju pred jednim
stočićem. Jedan od Ditefovih ljudi
stade iza fotelje i neprimetno pri­
tisnu prikrivenu polugu. Iz naslona
se tiho odvojiše dve jake metalne
poluge i A sbi se nađe u zamci.
— Sto me niste zamolili da vam
pružim ruke, pa da me mirno ve-
žete — smejao se drsko Asbi. — Pa
ja nisam tigar, da me se toliko pla­
šite.
Njegove reći ne dobiše nikakav
odgovor. Tada uđe sam Ditef. Bez
reći dođe do Asbija, osmotri ga,
pođe oko fotelje i skide poluge, a
zatim svojim ljidim a dade znak da
iziđu. Dok su oni izlazili osvrćući se,
Gliter pruži ruku Asbiju.
— Ako si došao kao prijatelj,
onda zubi - reće mirno.
— Kako se uzm e... Došao sam da
prenesm Džipsijevu' poruku, pa
smatrajte da nemam zle nam ere —
odvrati Asbi i prihvati ruku.
— O ćemu se radi! - upita Gliter
sedajući i stavljajući, po navici
ruku na unakaženi deo lica.
— Džipsi vas poziva na saradnju
Ima načina da uhvati Luna, kralja
ponoći. Taj čudak se umešao u naše
poslove i treba g a onemogućiti —
objasni Asbi.
— Lukav je ... Iza b ra o je on o što
n ik a d a neću o dbiti — o d g o v o ri G li­
ter i na u nakažen om licu mu se
u kaza n ek a k a v grč, koji je treb a lo
da bude osmeh.
— Dakle, m ogu li g a p ozva ti da se
sastan ete? - u pita Asbi.
— K a k o D žipsi m isli da se p r i­
p rem i taj susret? Ja ne bih otišac
tam o gd e m ogu biti u n ep rilic i -
o d g o v o ri Gliter.
— Ako p rih va ta te saradnju.
D žipsi će sam doći ovam o. Istina,
on se obezbeđu je tako što će naši
ljudi posetiti A r č e r strit i o svetiće
se, a k o g a napadnete. Ja ću pre
to g a otići, da budem b a r neka pret-
nja u slučaju da hoćete da is k o ri­
stite tren u tak - objasni Asbi.
D izi D ite f je n ekoliko tren u tak a
ra zm išljao , a za tim zaključi:
— P rih va ta m ! O b ećavam da neću
p re k rš iti reć. D žipsi m ože m irn o da
d ođe na ra zgo vo r. 1 zahvalju jem mu
što on d o la zi ovam o, jer je stariji i
ja č '
— O n d a cu mu te le fo n ira ti
o d a vd e — o d g o v o ri A sbi i pode
p re m a stolu, na kom je bio telefon.
R u kom za k lon i brojća n ik d a se
ne v id i koji broj je okrenuo. Dobi
vezu i javi se sam o rečim a:
— O vd e A sbi! Sve je u redu.
Spusti slušalicu i stade očekujući.
D ite f p o zva svog telo h ra n itelja i
n a red i mu da se Asbiju vra ti oru žje
i d a se p rija teljsk i propusti napolje.
Desetak minuta kasnije u isti sa­
lon je ulazio Leonard Meskel
Džipsi. Smešeći se rukovao se sa
Gliterom.
— Je li istina da se udružujemo
protiv Luna? - upita nestrpljivo
Gliter.
— M o ra m sve da objasnim. Istina
je da ćemo raditi zajedno. U znak
prijateljstva doneo sam mali po­
klon — odgovori Džipsi i izvadi ve­
liki svežanj novčanica.
Stavi g a pred Glitera i sačeka da
ovaj pogleda i oceni koliko tu ima
novca.
— P a to je n ajm anje sto h iljad a -
re ć e G liter. — Zašto m i daješ taj
n ovac?
— U znak pažnje, i da bih stekao
m a lo tv o g poverenja. A sada ću ti
is p rič a ti sve što se d o go d ilo - o d g o ­
v o r i D žipsi i n jegove ću pave o b rve
se pokrenuše.
P o će d a g o v o ri o p rvom susretu
sa la žn im Lunom. N ije k rio nijedan
detalj. Z a tim objasni kako je došlo
do ostalih poduhvata lažn og Luna i
k a k o je izvrš en a plja čk a banke.
— Dakle, to velik o delo je tvoje?!
— p re n e ra ž e n o i sa divljenjem
u pade G liter.
— Z a jed n o cem o o b a viti još veće
»p o s lo v e « — osm ehnu se D žipsi i
n astavi da prića.
J edin o n ije spom enuo n ajn oviji
zločin : lik vid ira n je gru p e svojih
ljudi, k o ji su učestvovali u napadu
na banku. Isto tako nije rek a o ni
im e la žn o g Luna.
— Ip ak bih želeo da znam ko se
k r ije pod im en om lažnog D onalda
S ik e rta — p rim eti Gliter.
— D ao sam rec da g a nikada
neću otk riti. M o ra m je održati:
K a k o bi ti im ao p o veren ja u гтфја
obećan ja, a k o bih p o g a zio jedno
dato p re n ek o lik o dan a - lukavo
se osm ehnu Džipsi.
Z atim poče da izlaže plan o tom e
k a k o treb a uhvatiti Luna, oteti mu
sve p ron alaske, skrovište i la b o ra to ­
rije, u p rlja ti mu im e do k rajn jih g r a ­
nica, i kon a čn o ga ubiti.
27
 — To će biti verika osveta! — uzvi
knu G liter i grč mu opet iskrivi lice,
a otkriveni! zubi Jjezivo bljesnuše.l
Još jedan veliki zločinački plan
bio je stvoren. Trebalo g a je dopu­
niti detaljim a i početi g a ostvari­
vati.
*
Sakupljeni u stanu A rtu ra M a r-
kinča, odani Lunovi prijatelji su se
veselili zbog dolaska Džejn Viting-
ton. Ljupka i m irna M eri M arkinč
odušeljeno je sprem ala piće i za­
kusku gostima.
— D onald će biti srećan što si se
vratila! — reče oduševljeno M a r ­
kinč.
— N e zn am ... M o rala sam da do­
đem. Već sam ti pričala šta se sve
dogodilo između nas. Oboje smo
pogr&šili verujUći da ćemo naći mir
i bezoednost, ako se rastanemo. Ali
pokazalo se da to nije tačno. Ipak,
ja ne znam šta on oseća. N e mogu
otići tam o - pričala je Džejn.
— Z a r da g a sada ostavimo sa ­
mog!? To je nemoguće. M oram o mu
pomoći. Zašto se sam o ne javi ni­
kom od nas? - reče Teri Majborn.
Džejn je već znala da je ova lepa
devojka postala bliska Lunu, ali
nije slutila koliku ljubav krije u
svom srcu za usam ljenog Donalda
Sikerta.
— O n će se javiti, ako je živ -
upade Ć arli Pipćin.
— Ali on se ne javlja — zabrinuto
reče gojazn a Brenda Lendon i de­
beli po dbrad ak joj zadrhta.
— N e razvlačim o priče - upade
Londživel.
O n je zamišljeno trljao svoju
zapuštenu bradu. Njegov izgled je
upadljivo odudarao od izgleda ost­
alih gostiju. R azbarušena kosa, de­
beli štap n a koji se oslanjao i grubo,
iznošeno i ponegde pocepano odelo
ipak nisu bili smetnja da ga svi p ri­
sutni cene i s poštovanjem slušaju.
— Ti, dra g o dete - obrati se on
Džejn, — m oraš pomoći. Potraži tog
divnog čoveka i javi nam kakva
pomoć mu je potrebna. A ako ga ne
28
nađeš, p o ćećem o da ostvarujem o
svoj plan. S ve je sprem no. Sm rđeće
svi z lo č in ci London a!
D žejn se k o leb a la n ek o lik o tren u ­
taka. T e r i ju je p o sm a tra la ispod
oka, a li v r lo pažljivo. Z n ala je za v e ­
liku ljubav Luna i D žejn i sada je
b ila sp rem n a da svoju nesebično
sk riv a i uguši, da bi čo vek k o ga vo li
bio srećan. D iv ila se lepoti i šarm u
svoje su p a rn ice i ču d ila se sam oj
sebi zašto ne oseća n ikakvu zavist,
a još m an je m ržnju. D žejn joj je čak
postala, odm ah, sim p a tičn a i na
n eki n ačin draga. Zato sada od ­
lučno reče:
— N e veru jem d a biste m ogli od ­
biti m olbu da p o tra žite Donalda. Vi
ćete to učiniti. O n vas još uvek vo li
svim svojim bićem .
D žejn je za h va ln o pogleda. N e
re ć e ništa, je r bi joj glas za d rh tao i
suze potekle. S am o klim nu gla vo m
Svi su je radosn o gledali.
O n a ispi čašu k o k tela i odlučno
ustade.
— D o v iđ e n ja — re č e tiho i iziđe.
M a rk in č je o tp ra ti k roz hodnik,
d a joj objasni k a k o će se ja viti te­
lefon om , u go vo ren im rečen icam a,
k oje su zvu čale kao običan ra z g o ­
v o r besposlenih. O pom en u je da
d o b ro p r o v e ri da je n eko ne prati.
O n a objasn i d a će n ek olik o puta
p ro m e n iti taksi, ići k ro z robne
kuće i sk riven e prolaze, dok ne
bude sigu rn a da je n iko ne prati.
Iza šla je na ulicu stavivši šešir
š iro k o g o b od a za zaštitu od sunca. I
taj šeš ir je bio jedan od nužnih tri­
kova. U nekoj ra d n ji će g a nepri-
m etn o ostaviti i uzeti drugi. U torbi
je im a la i drugu laku haljinu, koju
će p resvu ći u toaletu i tim e otežati
praćen je, a k o joj je neko na tragu.
VI
Dok je na jednoj strani M eske-
lo va ban da sa la žn im Lunom p lja č­
ka la banku. D onald S ikert, je m aski­
ra n u sed okosog sta ro g džen tlm en a
sa polu tam nim n aočarim a, išao
p rem a Tem zi. R a zm išlja o je o
•vemu Sto se događa, ali nije nala­
zio ništa od čega bi počeo. Vest ©
pljački banke zatekla g a je u m a­
lom kafeu, gde je bio skupio grp u
novina i čitao m nogobrojne laži o
sebi Njegovu pažnju beše privukla
optužba da se on služi nekim opoj­
nim sredstvom, koje je zloupotreb­
ljavao Leonard Pajk u Herselu.
- Lun opljačkao banku! N ajveća
k ra đ a godine! Ubijen policajac! U b i­
jen detektiv banke! — vikao je p ro ­
davač novina.
Donals Sikert kupi novine, koje
su imale sam o dva lista ispunjena
na brzinu skupljenim podacim a i
fotografijam a O n brzo pročita ovo
vanredno izdanje, a zatim kao ska­
menjen ostade da razm išlja D o g a ­
đaji se svaljuju kao lavina, a on
nema mogućnosti da nešto učini.
Zbog nečega mu se stalno po mis­
lima vrzla priča o »horselskom pa­
tentu«. Zbog nečega g a je ta kleveta
više brinula nego optužbe da ubija i
pljačka. Ukrasti novac je veliki zlo­
čin, ubiti čoveka je još veći. ali oteti
ljubav ženam a koje vole svoje mu­
ževe ili drage ljude, to je podlost,
prljava stvar manijaka, i nešto mon­
struozno. To je povreda našeg le-
pog, čistog dragocenog.
T reba videti štđ se to događalo u
Horselu, zaključi on i pođe prem a
velikoj biblioteci kod Sent Džems
parka. M la d a ' službenica mu us­
lužno uze kartonćić sa zahtevom da
pregleda zbirke novina iz godine
k ada je zavodnik iz H orsela bio sen­
zacija godine. Žurila je da pom ogne
sedokosom gospodinu, čiji osmeh
ju je prosto ozario u polutami stare
dvorane.
Uskoro se vratila gurajući stoćić
na toćkićima, pretrpan uvezanim
kompletima celih godišta nekoliko
listova. Sikert ih preseli na sto zaći-
tanje i sede da u tišini čita.
Na listiću p a p ira beležio je
imena. Nekoliko puta je naišao na
ime inspektora Bazila Toringtona,
koji je uspešno završio istragu, ali
nigde nije našao neko ime drugog
ćoveka N a d ao se da će saznati kc
sve zna sastav sredstva kojim se slu­
žio Pajk. Međutim, policija kao da
je nam erno skrivala takve podatke.
Lun je bilo potrebno da oceni ne
krije li se njegov dvojnik medu ne­
kadašnjim akterim a hordelska
afere.
M o ram pokušati nešto da doz­
nam od sam og Toringtona, zaključi
Lun pošto je saznao on što se moglo
saznati iz tadašnje štampe.
Napusti biblioteku i uđe u jednu
telefonsku govornicu d a prelista
imenik. Im ao je sreću u tome što
nije m orao da se koleba koji broj
d a nazove. Bila su svega četiri Ba­
zila Toringtona. Jedan je bio foto>-
graf, drigi lekar, a treći graver. Lun
okrenu broj četvrtog. Javi se ženski
glas.
- D a li je to stan inspektora To­
ringtona? - upita Lun.
- Bivšeg inspektora Toringtona
- odgovori žena
- Jeste li vi njegova supruga? -
upita Lun.
- Zašto g a tražite? - izbeže
žena odgovor.
- Radi se o jednom privatnom
poslu, koji je veom a važan — odgo­
vori Lun.
. - N aći ćete ga posle dvanaest
časova u njegovoj agenciji na Smit
Skveru. To je kod Viktorija Tauer
p a rk a - odgovori ž en a - D a li
ćete g a posetiti?
- Hoću Važno je da razgovaram
sa njim. Veom a sam vam zahvalan
na obaveštenju, gospodo - završi
Lun.
*
Bazil Torington je sledećeg dana
bio u Skotland jardu do posle jeda­
naest sati, a zatim je krenuo do
svog m alog biroa. Trudio se da
skoro svaki dan, kad je bio u Lon­
donu, navrati do biroa na Smit
Skveru. S ad a je trebalo da istakne
tablicu »privrem eno zatvoreno« i
da tamo sačeka Sandru Higing.
Bila je to devojka koju je voleo i sa
kojom nije nikada bilo dosadno.
2C
 Tek što je u dvanaest sati stigao u
biro, zazvoni telefon. Javljala se
Sandra.
— Halo. dragi! - uskliKnu ona
glasom punim radosti. - jesi li se
m orio danas? D a li da dođem od
mah?
— Čekam te ovde. Kad ćeš stići?
- odvrati Torington.
— Za pola sata. A li m islim da ćeš
biti zauzet, jer tada će kod tebe već
biti neki gospodin, koji te je tražio.
Zb og toga sam te i zva la - objasni
Sandra
R ek la si da ću biti o v d e 9
Svakako. Zn ala sam da ću ti
javiti, pa m ožeš z a tv o riti vrata, ako
ne želiš da ga prim iš. Ja cu ući kroz
đvo išna vr ata. -- O d lićn a si, bebi
ce1
- Volim te. d e ć k o 1 - odvrati ona
i p rek id e vezu
T o rin g to n p riđ e d rvetom o b lože­
nom zidu m anje p ro sto rije b iro a i
u kloni skriven u rezu, jer tuda je
vod io m ali tajni ulaz sa dvorišn og
stepen išta Pom et i fotelje i sa š iro ­
kog leža ja ukloni jednu od Sanđri-
nili p rozirn ih košu lja za spavanje
Or.i su ponekad d ola zili o va m o da
proved i, ostatak večeri, pa su u
o v o m sobićku im a li i on o najnuž­
nije
Tek što je bio za v rš io sprem anje,
začu se zvo n o na ulazu zgrade. T o ­
rin gto n pritisnu du gm e g o v o rn o g
u ređ aja i upita
— Koga tražite?
— G ospodina Toringtona. Mogu
li ući? — ćuo se odgovor.
— Izvolite na prvi sprat, p ra ”
vrata s leve strane — objasni To­
rington i požuri se do vrata.
Kroz optičko oko mogao je da
vidi gosta pre nego mu otvori vrata
agencije. U gleda belokosog starog
džentlimena sa polutamnim naoća-
rima, koji se peo zastrtim stepeni­
štem. Nije g a poznavao i zato
oprezno opipa revolver u levom
sakoa i držeći ruku na njim.
— Ja sam profesor Dik Kalen —
predstavi se Lun. - Molim vas da
30
me saslušate zbog jedne lične
stvari.
- Ja sam Bazil Torington. izvo­
lite unutra. Imam dovoljno vre­
m ena da vam budem na usluzi, ako
mogu, gospodine profesore lju­
bazno odgovori bivši inspektor i
propusti goste.
* A u tom atska b ra va šklocnu i njih
d vo jica uđoše u biro. G ost se
osvrnu o k o sebe, a li mu T o rin gto n
p o k a za v ra ta p red njim a i reče
- U godn ije je unutra, a tam o
d ržim i piće.
U đoše u prijatnu i hladovitu so­
bicu Lun sede. u ponuđenu fotelju i
p rih va ti da popije čašu hlađenog
piva.
• Sta vas je d o veio k m eni po
ovoj vru ćin i? — u pita Torington.
Lun ne o d g o v o ri odm ah, jer je
sada s p r ik riv e n im iznenađen jem
gle d a o v iso k o g i iep o g T orin gton a,
čije plave o č i ' su od u d a ra le od
tam n e i u redno Začešljane kose. U
sobicu je p ro d ira io d ovoljn o svetla
k ro z razm akn u te zavese, p a se b o­
lje vid elo Lun k a o d a je gle d a o sebe
u ogledalu. Č ovek pred njim je neo
bićn o ličio na D on alda S ik erta kad
je bio bez m aske i n a o ča ra
- Vi ste se ba vili istra gom u H or-
selu. M en e za n im a taj slučaj — ob­
jasni on mirno.
-- To je bio službeni p osao i o
njemu ne mogu da ka žem ništa više
od onoga što su tada prošle sve no­
vine. A zašto vas baš taj slučaj inte-
resuje? - upita Torington.
- Ja sam hem ićar i pišem
naučni rad o upotrebi droga. N i­
sam siguran o kakvoj drogi se r a ­
dilo u Horselu, a vi to znate. Sam o
taj podatak mi nedostaje — odgo­
vori Lun.
- To ne mogu da vam saopstim,
jer je tajna. Možete tražiti odobre­
nje od Skotland jarda. Tamo
postoje dokumenti — odgovori To­
rington i nehotično poče sumnji
ćavo da gleda gosta.
Lun je nekakvim instinktom ose-
ćao opasnost, ali još u njegovim mis­
lima nije bila sazrela sumnja.
 - Ja znam sve te droge. Ćak bih
m ogao napraviti mnogo efikasnije
N aređaću vam nekoliko i molim
vas sam o da mi kažete da li je
jedna od tih — reče mirno, a zatim
nabroja više form ula i sastava koji
mogu da deluju kao sredstvo upo-
trebljeno u Horselu.
O n zna više od mnogih hemičara,
pomisli Torington.
Bivši inspektor je bio ODrezan i
vrlo brz u zaključcima. A kad je vec
nikla sumnja, nije bilo daleko do
istine. Stas gosta je odgovarao. Ako
se skinu naoćari, seda kosa zamisli
kao tamnosmeda, a lice bez možda
veštački načinjenih bora, m ogao se
sagledati pravi lik profesora Ka-
lena.
To je on, zaključi Torington i
glasno reče:
- Vidim da poznajete tajne ovog
dela hernije, p a ću vam pokazati
svoje beleške o tom slučaju.
Posle tih reći ustade i uputi se ka
ugrađenom ormanu. K ada se nađe
iza gosta, naglo izvuče revolver i
cev pritisnu na Lunovu leda.
- Ruke uvis i ne pokrećite se! -
uzviknu preteći.
- Šta vam je, čoveče? - m irno
upita Lun.
U tom momentu otvori se skri­
veni ulaz i na njemu se pojavi riđo-
kosa S an d ra Higing.
- Već ste se sukobili - dobaci
ona i pođe pored zida.
I sam a izvadi iz torbice mali re ­
volver, pa ga uperi u Luna, videći
da g a Torington drži na nišanu.
- Ja pucam isto tako brzo i do­
bro kao Bazil - reče S an dra smeš-
kajući se i oslonivši se na naslon-
prazne fotelje pred Lunom.
- Pucaj bez razmišljanja, ako se
pokrene — upozori je Torington i
oprezno se udalji do orm ara.
N e skidajući pogled sa gosta, on
u jednoj fioci napipa lisice i one zve-
knuše u njegovim rukama. Priđe sa
strane i stavi ih na Lunove ruke.
Lun je već pokušavao da hipnotiše
Sandru Higing.
- Vi nemate razloga da me
držite na nišanu. Ja vam ničim ne
pretim ... Vi nemate razlo ga... -
govorio je mirno.
Ali polutamne naoćari smetale
su njegovom pogledu, a sada mu
namaknute lisice otežaše položaj.
- N e govorite. Poznati su nam
hipnotizerski trikovi D onalda Si-
kerta! - konačno otkri karte Bazil
Torington.
- Vi ste u zabludi - reče mirno
Lun.
Bivši inspektor dograbi jedan
ručnik i njime poveza Lunove oči, a
zatim opom enu Sandru:
- Budi oprezna! M oram još
čvršće da g a vežem!
Zatim pronađe dugi gajtan sto­
jeće lam pe i otrže ga, pa njime veza
Lunove noge i pričvrsti ih za noge
fotelje.
- Optužujete mene da sam Lun,
a vi ste onaj što n apada banke i
pljačka kuće. Z a r ova lepotica trpi i
to da hornselskom drogom zavodiš
nezaštićene žene u njihovim stano­
vima? K akav podlac! - reče sada
jetko Lun.
- M eni sve to ne smeta, lepi čiča!
— odgovori Sandra.
Zatim priđe vezanom Lunu i sede
mu na kolena. Rukam a opipa nje­
govu kožu n a vratu i licu.
- Pa to nije nikakav starac, d ra ­
gi! - uskliknu ona razdragano.
- Imamo više sreće nego što smo
se nadali. Skotland iard zajedno sa
Intelidžens servisom stvorio je
grupu da g a uhvatimo. Neće uspeti
— smejao se Torington radosno.
- Znači, nećeš g a predati njima?1
— začudi se Sandra.
- Nikom e g a necu predati. Poraz-
govaraćem o sa njim, a onda je kraj
pravog Luna. Odavde će izići samo
njegov leš - objasni Torington.
- Šteta. A tako je lep čovek. Kao
ti, dragi. O n je i zanimljiv —
b rbljala je S an d ra sklapajući ruke
oko Lunovog vrata i još uvek mu
sedeći na kolenima.
31
 T o bi b ilo čudno za one koji nisu
zn ali k a k vi su odn osi izm eđu nje i
izo p a č en o g B azila Torin gtona.
B ivši in sp ek to r je kao m ladić bio
p red sta vn ik In telidžen s servisa u
tek oslob ođen oj Francuskoj krajem
četrd eset četvrte i početkom če trd e ­
set pete godine. T a m o je im ao p r i­
like da učestvuje u sla vljim a pobed-
nika. R a sp o la ga o je i vojn im n ov­
cem za n a ro č ite zadatke. Posle d e­
m o b iliza cije postao je in spektor
S kotland jarda. G o v o r io je odličn o
n ek o lik o jezika, a li mu je pasija
b ila hernija. Bio je sportista i o d li­
čan strelac. V eć k a o in spektor z a v r ­
šio je specijalnu policijsku školu i
postao njen as. P r o r ic a li su mu
uspehe u policijskoj službi, a li on ih
više n ije hteo. Isk oristio je n ekoliko
p r ilik a d a izvrši kru pne krađe, koje
n ik a d a nisu otk riven e. A ovih dana
je u pao u v rtlo g dogadaja. Još p re
č e tiri godin e, u jednoj istrazi, sreo
je S andru H igin g. O n a je bila osum ­
n jičen a za veze sa gan gsterim a, a li
se izvu k la k a o h rabra, n ezavisn a i
m alo p re te ra n o ek s tra va ga n tn a
devojka. N je n i postupci su izn en a đ i­
vali. M o g lo se desiti da se pred č ita ­
vim dru štvom p o ja vi sasvim g o la i
p roše ta k ro z sobu. S am o bi d ob a ­
cila
- Najbolje se osećam bez odeće!
B ila je lepa i za svojih dvadeset
osam g o d in a im a la je m n ogo a va n ­
tura. O d ličn o je g o v o r ila fran cu ski
i španski. U m ela je d a uživa, a
zn a la je i tajnu izop ačen ih veza.
S voje p rija te ljic e je n am ern o n am e­
ta la Bazilu, da se zabavlja. O n je
u vek u viđ a o d a je on a v a tren ija i
in teligen tn ija. N e k o lik o puta mu je
u k a zala n a lep o tice k oje su sam e u
stanu. U svojoj izop aćen o sti vo lela
je da sluša B a zilo ve p rič e o p od lo­
stima. I o n a je njem u p rič a la o muš­
k a rc im a sa k o jim a bi od la zila po
n ek o lik o noći. za jed n o su za k lju či­
va li d a je ž iv o t lep, a li da im je posle
svake a va n tu re ip a k n ajlepše kad
su jedn o s drugim .
S ve to je teško objasniti, a li čin je ­
n ica je bila da se o n i v o le n ekak­
32
vom čudnom ljubavlju, ko|a je ja­
č a la svakim neverstvom . U svemu
ostalom bili su p rivržen i |edno dru ­
go m d o krajnosti. Ba/.il |o za Sand-
rin a za d ovoljstva m oga o dati pos-
lednju funtu iz džepa I o d reći se
čak i n ajp otreb n ijeg u /.Ivotu. A ona
je bila sprem n a da se p rod a je sam o
da bi on im a o n ovaca
P o m a ga la mu je u krađam a, a
o n a k o lepa im a la je pristup i u kru­
g o v e bogataša. O n a je on e noći bila
u kući B arim orovih . Nju |«> T o rin g-
ton n am estio da bolie leži.
S ada je bivši inspektor, jedan od
n ajvećih lupeža Londona, im ao u
ru kam a č o vek a od k o ga se plašio.
S am a čin jen ica d a je Lun već stigao
do n jega u svojoj istrazi da pron ađe
o n o ga ko u p otreb lja va n jegovo ime,
p o k a ziva la je k a k va opasnost p reti
te strane.
T erin g to n je odlučio: ubiti Do-
nalda S ik erta još danas. Poslaće
Sandru, da ne g le d a zločin, ier on, u
stvari, još nije n ik o g ubio. Prvi v e ­
liki čas u školi zlo č in a dobio je
p rošle noći u prisustvu Leon arda
M eskela. S ada je m o ra o sam da de-
luje, je r nije ž eleo d a rizik u je i da
Luna p red a ga n gsterim a , pa da se
taj opasn i ćo vek n ek a k o oslobodi.
R a zm išlja o je k a k o da ubije Luna.
S an d ra ustade i leže na širok i kauć.
M a šta la je o nečem u pušeći. Tada
z a zv o n i zvo n o na ulazu. T o rin gto n
se ja vi i začu gla s L eo n a rd a M es­
kela. D žipsi je d o la zio u najnezgod-
n iji čas. T o rin gto n p ožu ri ka ta j­
nom izlazu i b rzo o tv o ri v ra ta u
n a m eri da u hodniku p riv re m e n o
p r ik rije Luna i Sandru. O n a je m o­
g la zaklju čati d v o riš n a v ra ta i sa če­
k ati tamo. A li kad je odškrinu o
d rven u ploču, stade zapanjen. Ta m o
je stajao n em ilo srd n i D ž e f Asbi.
- N e u zn em ira va jte se, sam o
obezbeđu jem gazdu - re č e A sb i i
p r o v ir i u sobicu.
U g led a v eza n o g g o sta i za to b rzo
ude da g a osm otri.
- K o je o va j? - u pita Asbi.
 Torington ništa ne odgovori,
nego ode da otvori Džipsiju. G rozni­
čavo je razm išljao šta da uradi.
- Obavešten sam da imate gosta,
pa smo se zabrinuli i došli da vi­
dimo niste li u nevolji - reče
Džipsi.
- Dakle, vi me uhodite?! - za­
čudi se Torington, lažni Lun.
- Čuvam o vrlo savesno! To je
prava reč - odgovori Džipsi i sede
na ležaj pored Sandre.
O n a g a je izazivački gledala ne
prikrivajući sasvim razgolićene bu­
tine, jer kratka suknja nije m ogla -
ništa da pokrije.
Dakle, ko je starkelja? — upita
Džipsi.
Tornigton je ćutao neko vreme, a
zatim reče:
- To je sasvim privatan obračun
Možete li mi dopustiti da sam re­
sim stvar?
- V rlo rado. Može ti Džef pomoći
da ga odm ah ... — odgovori Džipsi i
učini rukom pokret koji je značio
da se neko saseće.
- Ne treba mi pomoć. Molim vas
sada da odete sa Sandrom i mene
ostavite sa mojim prijateljem -
odgovori ohrabren Torington.
T ada upade Lun:
- O v a kukavica hoće brzo da me
ubije, jer se plaši da će mi platiti.
Ali im a još ljudi koji će osvetiti
smrt D onalda Sikerta.
- Šta?! — viknu Džipsi i skoči sa
kauča.
Brzo skide povez sa Lunovih
očiju i zagleda mu se u lice. Tražio
je znake koji će potvrditi reći koje
je vezani izgovorio. M ali ožiljak na
obrvi bio je prikriven i sam o kao
kaljeni čelik plave oči, sada bez nao-
ća ra koje su im prikrivale i me-
njale boju, bile su znak mogućnosti
da on govori istinu.
- Lun nije tako star - primeti
Meskel.
- Ljudi mogu izgledati stari i
kad to nisu - nasm eja se Lun.
- H m ... Im a u tome nečeg... D a
vidimo - progunda Džipsi i nak-
vasi alkoholom maramicu.
2 ' X - 100 (713)
P ro trlja deo Lu n ovog lica i p r i­
m eti ostatke boje na m aram ici.
N e k o lik o lažnih b o ra nestade i
u kaza se m lada, sveza koža. M eskel
osm o tri Lu nove ruke, na k o jim a je
bilo sta ra čk ih pega. T a k o d e ih
sn ažn o p ro trlja vla žn om m a ra m i­
com. P eg e su nestajale.
— Dakle, istin a je! - uskliknu.
— Istina, p rizn a jem - re č e Ta-
rin gton. — A li to je n ajopasn iji p r o ­
tivnik. O dm ah m ora da umre. N e
treb a mu d a ti šansu d a nam po-
begne.
— G rešite, n ovi kralju ponoći.
D rža ćem o g a čvrsto. M en i n ikada
nije p o b eg a o za ro b ljen i n ep rija telj
- o d v ra ti M eskel.
U tom m om entu S an d ra beše
ustala. O n a se p rib liž a v a la Lunu i
n a g lo va d eć i m ali revolver. Pu cala
je d eo sekunde kasno, je r se
o p rezn i A sb i već beše b a cio na
njenu ruku. P rv i kuršum iz m a log
re v o lv e ra sam o okrznu Lunov p o ti­
ljak. K rv p o če da kaplje niz belu
kosu i tam n i vrat.
— D evo jk a je suviše žu stra -
re č e D žipsi p od ižu ći re v o lv e r koji
o n a beše ispustila.
A sb i odvu če devojku u u gao sobe
i g ru b o je u d a ri pesn icom po licu.
K r v joj pođe n a usta i nos, a usne joj
napukoše i odm ah natekoše. O n a
se za n ese i ciknu. A sb i je u d a ri po
oku i o n a pa d e ječeći. D ok se on a
p r e v ija la na podu, on sede nazad u
fotelju.
— K a d a je tu D žipsi i kada sam
tu ja, on d a svi m iruju i slušaju —
ob ja sn i on preteći.
Ispod o k a je gled a o Torin gton a .
Lun je s in tereso va n jem p o sm a tra o
scenu. S kren u p ogled s u n a k a žen og
S a n d rin o g lica. O n a se od vu če u
kupatilo. - N ije treb a lo to d a u či­
n ite - re č e Torin gton .
— P o u čite je d a bude poslušna i
d a ne p ra v i gluposti, in a č e ćem o je
b a citi u Tem zu s blok om b eton a o
vratu — re č e h ladno D žipsi, nalju-
ćen isp a d o m devojke.
S vi su ću tali n eko vrem e.
33
 — Verujete li da će ona svoje­
glava bebica biti m irna i da nas
neće izdati? — upita Asbi
smrknuto.
— Ja garantujem za nju — odgo­
vori Torington.
U tom momentu S an d ra ude. Bilo
ju je strašno pogledati. Natečeno
oko je već pomodrelo podliveno
krvlju, a sa raspuknutih i nabubre-
lih usana kapala je krv, koju je ona
upijala maramicom.
— Prvi put u mom životu me je
neko udario - reče ona pretećim
glasom.
A sbi ustade i krenu k njoj. O n a
g a prestrašeno pogleda i poče da se
povlači sve dok joj se leda ne suda-
riše sa zidom. Asbi se osloni ru ­
kam a na zid tako da ona ostade
medu njima.
— Devojko - poće on pretećim
glasom. — Postaje još dve kazne
koje ćeš dobiti, ako savršeno ne slu­
šaš. Jednu si dobila, ali to će proći.
D ru g a je do bar mlaz kiseline po
licu. Bićeš nakaza i to neće proći.
Treća kazna je smrt. N ik ad a više ne
protivureči, jer si sada u našoj
službi, kao i tvoj momak.
— To je taćno — potvrdi Džipsi
videći da S an dra očekuje pomoć od
Toringtona, ili nekog drugog.
— Sta se ovo događa, Bazile? -
upita Sandra.
— Ć u la si.,. O ni se ne šale. Ja to
znam vrlo dobro — odgovori on
skrhan svim ovim što se dogodilo.
Džipsi se osmehnu i ustade. Ode
da proveri da li su vrata zaklju­
čana. Izvuče ključ i stavi g a u džep,
a zatim naredi da Terington i
S an d ra iziđu u drugu prostoriju.
Reče Asbiju da pazi na njih, a on
ostade sa Lunom.
K ada je sve bilo urađeno i kad
A sbi zatvori vrata za sobom, Džipsi
se obrati Lunu:
— Dakle, neočekivano brzo smo
se sastali.
— Zar je trebalo da se sretnemo?
— upita mirno Donald Sikert.
— Planovi su vrlo zanimljivi. Vi
imate važnu ulogu u njima. Zato
34
sm o sp rem a li čitavu o p era ciju da
vas nađemo, a vi ste im leteli pravo
u ru ke ovom svom dvojniku.
— A li ne razum om čem u služi ta
p o p la va zločin a u m oje tme — reće
Lun.
— N ek a d je postojao plan da se
od vas stvori idealn i zločinac. V i ste
taj v elik i plan uništili. S ada nam se
pru žila m ogućnost da g a o stva rim o
baš sa va m a i va m a u prkos — sme-
šeći se objasni Džipsi.
Zatim ispriča, kratko, šta se d o g o ­
dilo. S ada će lako u veriti sva k oga
da zločin e v rši sam Lun, jer g a više
neće vid eti ni n ajbliži prijatelji.
— Znaći, ipak ćete me ubiti? -
Smešeći se u pita Lun.
U stva ri mu nije bilo do smeha.
U viđ a o je da su ok o n jega opasni
ljudi, a da je g rešk o m upao u n ji­
hove ruke. N a p rvo m koraku b io je
neoprezan. D a li će se to uopšte
m oći p o p ra viti?
— Živećete, d r a g i m oj! Z ivećete i
bićete gan gster. U d esićem o da ubi­
jete jed n og p o lica jca i n ap ra vite
n ek olik o zločina. A tada vam ostaje
sam o jedan put: sa nam a! — o b ­
jasni Džipsi.
Još dugo su ra zgo va ra li. Lun p o­
kuša da isp rob a hipnozu nad ovim
ćo vek o m o štro g p o gled a i p ro d o r­
nih očiju. D žipsi p rim eti to i glasn o
se nasmeja.
— Isproban o je d a n ik a k a v hipno-
tiz e r nem a sn age nadam nom . Evo,
slobodno poku šajte — reće veselo i
sede pred Luna.
G led a li su se o ći u oči. Lun je tiho
go vo rio . Iako su bile veza n e lisi­
cam a, m o ga o je d a p o m era ruke.
D žipsi g a je slušao i p o k o ra va o sa
svim Lu novim zahtevim a. S klop io
je o či i n ep om ičn o sedeo.
Kad je treb a lo v eć da bude u n aj­
dubljoj hipnozi, on ustade i reče:
— K a o što vidite, ne ide. Postoje
ljudi k oje n iko ne m ože hipnotisati.
Ja sam jedan od njih.
P rvi put se d esilo da Lun sus­
retn e ćo vek a sasvim n eosetljivog
na hipnozu. Dakle, treb a lo je upotre-
biti neko d ru g o sredstvo. Lunu bi
bilo lako da javi M a k ferson u šta se
događa, da je n jegov dru g bio u L on ­
donu. U du gm adim a na košulji bili
su m in ijatu rn i u ređ aji za em itova-
nje na daljinu do tri milje. T reb a lo
ih je sam o uključiti pritiskom ru ke
i Uključeni p rijem n ik u Lunovom
stanu bi gla sn o pren eo svaku reć
kazan u ovde.
A li tam o nije bilo n ikog i on nije
ni poku šavao da to učini. N ije ni slu­
tio da je Džejn u Londonu. T r e ­
nutno. ne vid eći način kako bi se
oslobodio, on je čekao.
D žipsi je znao m n ogo o Lunu r
sada pozva Teringtona.
-- T reb a ga uspavati, ali mi ž iv o ­
tom o d go va ra š za njegovo, potpuno
zdravlje. S kinu cem o mu odelo i
preobući ga sasvim u neke vaše
S asvim ce mu o d go va ra ti - n aredi
pružajući se na ležaj.
Bivši in spektor Skotland ja rd a
sada je izvrša va o zah teve g a n g ­
stera bez p ogovora. On donese dve
gasm aske i jednu pruži Džipsiju, a
drugu stavi sebi na nos i usta. Za­
tim prin ese malu gasnu am pulu i
pred Lunovim licem ispusti
sredstvo za brzo uspavljivanje. U z a ­
lud je Lun neko vrem e za d rža va o
disan je K on ačn o m orade da popu ­
sti i d va m inuta kasnije bio je bez
svesti i nepom ičan. T o rin gto n mu
skide veze i lisice.
Kad mu oduzeše svaki deo o deće
i obuće, navu koše mu veš, o d elo i
obuću iz T o rin g to n o v o g orm a ra.
O pet g a vezaše i sačekaše da se os-
vesti.
Za to vrem e Džipsi je telefonirao
da n jegovfljudi donesu »novi friži­
der« u agenciju na Smit Skveru. To
je značilo da dođu sa zatvorenim
kamionom i naročitim sandukom,
koji je ličio na veliki frižider, a slu­
žio da se u njemu može preneti leš,
ili vezani ćovek.
* bio potreban.
Napolju su se palila svetla kad su
gangsteri vezali Lunu usta i oći i
smestili g a u sanduk. O sećao je
kako g a nose i stavljaju u kamion.
Cuo je rad m otora, a zatim gla sove
ok o sebe.
- K rećite! - reće Džipsi.
K a m ion se za trese i krenu. N eko
vre m e Lun je poga đ a o kojim u li­
ca m a idu, a li u skoro zaklju či da
n am ern o krivu daju i odustade od
tog napora.
Kad su sanduk opet skinuli sa
k a m io n a i nekud ga odneli, Lun z a k ­
ljuči da su van grada. Bilo je vrem e
da se ogla si Big Ben, zvono u centru
grada, koje otk u cava sate. A li ovde
se ono nije ćulo. Kada o tv o riše san­
duk, Lun se nade u v rlo prostran oj
d vo ra n i sa viso k o postavljen im pro-
zorćićim a, na kojim a su bile r e ­
šetke od čeličn ih šipki debelih po
cela dva in ča N a vra tim a su bile
m etalne ploče, a iza v ra ta opet č e ­
ličn e rešetk e od još debljih z a v a re ­
nih šipki.
Bio je odvezan, pa pode da o sm o ­
tri dvoranu. Pom aće jednu zavesu,
ia k o su ga Asbi i D žipsi d rža li na
nišanu svojih revolvera. U gled a
ulaz u kupatilo, a na desnoj strani
sp rem ište sa posteljinom .
- O vd e ćete p rovod iti v rem e dok
ne budete p ristali na saradnju.
Im ate sve što vam treb a — reče
Džipsi.
- Zašto ste rne sm estili u ovoliku
d vora n u ? - upita Lun.
- Ovde možete uneti uređaje da
napravite nešto što nam morate
stvoriti. Ali o tome ćemo kasnije.
Tam o imate knjiga, a na stolu je
kućni telefon. Možete tražiti da ja
dođem. Ključeve ovih prostorija ću-
vaću sam o ja - objasni Džipsi.
Zatim se on i Asbi povukoše. Zat-
voriše metalna vrata, a zatim se
začu navlačenje velikih rešetki na
spoljnoj strani vrata.
S ala pretvorena u zatvor za Luna
bila je slabo osvetljena. Lun ode do
ležaja, svuće se i leže. O dm or mu je
Znao je sada planove gangstera i
bio je siguran da mu ne preti nepos­
redna opasnost. N ad ao se da će se
ukazati neka šansa i verovao je u
35
to da će se spasti. Zato je nam erno
tragao za nećim lepim, o čemu će
misliti. Nehotično mu se ukaza lik
Džejn Vitington. Sa mnogo napora i
volje uspeo je da se odbrani od
tuge.
VII
U la ze ći u tajno Lunovo sklonište,
D žejn je bila d irn u ta sam om čin je ­
n icom d a ništa nije bilo prom e-
njeno. O sta la je ista brava, i š ifr a
o tv a r a n ja p rvih vrata. D alje n a p re­
d o v a n je do g a r a ž e i k ro z podzem ni
h od n ik išlo je k a o uvek, je r Lun n i­
šta n ije m en jao od tren u tka r a ­
sta n k a sa voljen om devojkom .
M o ž d a je i podsvesno g a jio nadu da
će o n a jedn om stići ovde, i ući da g a
obradu je.
N e h o tič n o su joj n a v ira le suze, ali
n ije h tela da p ritisn e pozivn o
d u gm e u pretsoblju. Z elela je da iz ­
n en a d i Luna, d a vid i šta on to radi
sada, kad g a svi n apadaju i kad je
sa svim usam ljen. A li želja da ga što
p re v id i n a tera je da ulazi u prosto ­
rije trč e ć i i zovu ći ga. N ik o nije o d ­
g o v a ra o . Zloslutna tišin a je uplaši.
— D onalde, d ra g i! D onalde... —
z v a la je sve glasnije.
O p e t se sam o njen glas ra zleg a o
pod sv o d o v im a p rila z a laboratoriji.
N ik o se n ije odazivao. O n a sakupi
snagu d a se p r im iri i da trezven o
postupa. Z a vrši o b ila za k svih p ro ­
s to rija i kon a čn o zastad e u Lunovoj
b ib lio teci. P re g le d a da li im a k a k ­
vih p o ru k a za Sam juela, jer on e su
o b ičn o ostaja le na p isaćem stolu u
u re đ a jim a sa ra d io p rijem n icim a i
m a g n eto fo n o m . N ije zn ala da se
M a k fe rs o n n ala zi daleko na
okeanu. Zato ob iđ e i njegovu sobu.
P o m n o g im zn a cim a b rzo je u tvr­
d ila d a ni on n ije ovde n a vra ća o
v eć d u go vrem en a.
D žejn tada odluči d a čeka. O de u
bazen i o ku pa se, a za tim se p rih ­
vati posla, da sredi poneku sitnicu
u sobam a. U o stavam a nađe p o ­
treb n e k o n zerve i hranu, pa p r i­
p re m i k rem za sladoled i stavi ga u
frižid e r.
36
S ati su p rola zili; ali Lun se nije
vraćao . N o ć je p ro v e la u išček iva ­
nju. Zn ala je da će već na ulazu u
sklon ište p rim etiti da je ona ušla.
Jer, d a bi o tv o rila vrata, m o ra la je
u p o treb iti sam o šifru koja je bila
re ze rv is a n a za nju. T o je ostavljale
znak. M a k fe rso n se služio drugom ,
p a ra leln o m šifrom , koju je takođe
zn a o sam o on. Lun je dola zeći uvek
zn a o ko se od dva vo ljen a bića, je ­
d in a k o ja znaju g d e je sklonište, n a­
lazi unutra u trenutku kad se
vraća.
M a šta la je o tom e kako će on iz­
n en a d a doći, m ožda dok on a spava.
N e žn o će joj sta viti ruku na čelo, a
z a tim je poljubiti. Da li će m e polju­
biti, m is lila je znaju ći da Lun nije
ob a vešten o tom a da ona stvarn o
n ije ni postala žen a M išela de Boša-
toa.
B ližilo se ju tro kad je zaspala.
T r g la se u ra n o ju tro i p o gled ala da
li se Lun vratio. N ije ga bilo. Zato
odluči da učim o n o što p rije n ikada
nije učinila. Z n ala je da Lun pred
m ik ro fon o m poseb n og m a g n eto ­
fo n a d ik tira svoj dnevnik. Č ita v
o rm a rić ispunjen sn im ljen im tr a ­
kam a b io je, u stvari, jedan od naju z­
budljivijih d n evn ik a na svetu.
O tuda su se m o gli čuti svi d o ga đ a ji
iz Lu novog živo ta isp riča n i n jeg o ­
vim re č im a i o d m eren im m uškim
glasom .
O n a pokrenu m a g n eto fo n i poče
da sluša još neistrošen u traku, čija
duža p olovin a je sa d rža v a la n a jv a ž­
nije detalje iz n je g o v o g živ o ta pos-
lednjih m esec dana. Džejn uzbu­
đeno uzdrhta kad je čula n jegov
glas;
»P ro tek lih devet d an a ništa n ovo
se nije desilo. R a d io sam na is p itiv a ­
nju tricija n oa m in o p ro p en a . P r o fe ­
sor H o lger H ajden je o tk rio strašnu
stvar. N a sta vlja m da ispitu jem pro-
tivsredstvo. P o d ila zi m e užasna
jeza od pom isli da je d r o g a koja
m enja svest h iljad am a puta je ft i­
nija od sredstava za o n e m o g u ć a v a ­
nje n jenog d e lo v a n ja ...«
 Džejn je zn ala o o tk rić im a p r o fe ­
sora sa u n iverziteta u G eteb o rg u i
u njoj uzdrhta savest naučnika. Bio
je to trenu tak kad je o setila ponos
što je Lun p o stiga o b a r n eki uspeh
u tragan ju za sredstvom za ljudsku
odbranu od strašnih m ogu ćnosti,
koje daje d ro g a o n im a koji bi se
njom e poslužili, da vladaju ljudim a.
»Oh, d ra g a D žejn! N ik a d a nisam
sm eo pristati da te izgubim !*, iz n e ­
nada se čuo nastavak L u n o vo g
dnevnika. »U sam ljen sam i ne bih
pristao da živim bez D žejn d a ne
osećam dug p rem a ljudskom rodu.
Od danas se bacam na p osao oko~
elek tro-u ltra -vib ra tora. To je
sredstvo da se o n em og u ći to
užasno prislu škivan je i m eša n je u
n ajin tim n iji živo t sva k o g ć o v e k a .. .•
Slušala je dalje. Lun je tek pet
dana kasn ije iz d ik tira o zaklju čak:
»E lek tro -u ltra -vib ra to r o n e m o g u ­
ćava p rislu škivan ja pom oću svih
u ređ aja napajan ih bilo k a k vo m
elek tričn om en ergijom , a li kad on
radi, prestaju sve em isije. D ati to
sredstvo ljudim a zn a čilo bi dati im
snagu da zaustave sve ra d io p r ije m ­
nike. telefon ske lin ije i ra d io sta­
nice V ib ra to r -m o ž e postati
sredstvo dru ge vrste, nasilja, a isto
tako i oružje. Ip a k ,'ra d u jem se što
sam g a o tk r io ... Džejn. d r a g a moja,
kako bi bilo d ivn o da te op et m ogu
videti, pa da ti sve to pokažem .
O k ru žili bi se zid om tišin e i r a ­
dosno gled a li jedn o d ru gom u o či«.
O ve reći joj pon ovo n atera še suze
na oći. A što je dalje slušala Lu nov
dnevnik, sve jasn ije je vid e la da
ovaj usam ljeni čo vek pati zb o g nje.
Sada je plakala suzam a radosti.
»D an as sam m o ra o da o d em i v i­
dim T eri M ajborn . T a d ivn a de-
vo jk a nekim čudnim in stin ktom
počin je da shvata da je v o lim je d ­
nom drugom ljubavlju. O n a u speva
da mi bude sestra i isk ren i prijatelj.
O pet m e je n atera la da joj p rič a m o
Džejn. jer zna da to v o lim i da mi
njene utehe olakšavaju p a tn je...«
T r a k a je v e ć b ila blizu k ra ja sn im ­
lje n o g dela. D žejn je utiša kao da bi
n eko m o ga o da joj o m ete slušanje.
»T e u žasne laži m i ne d o zvo lja ­
vaju d a ign o riš e m postojanje^ ne­
k a k v o g b ed n o g lupeža, koji se služi
m o jim n adim kom . T o lik o prljav-
štin e i b la ta se sada u javn osti baca
na m en e d a m o ra m p oći da p o tra ­
žim zločince. N e znam o d a k le da
počn em , je r nem am n ik a k a v trag.
M a k fe rs o n n ije ovde da m i p o­
m ogne. P rv i put osećam da krećem
sam p r o tiv m n o go b ro jn ih n e p rija te ­
lja. N eću b ilo kojim svojim postup­
k om d a u opasnosti uvučem svoje
p r ija te lje ... M o žd a g r e š im ... zbog
to g a sam izgu b io i D žejn ... Ipak,
zb o g svih m eni d ra g ih ljudi m oram
n aći zlo č in ce koji zb o g n ečega žele
da m e izra vn a ju sa sobom, ili čak
p red sta ve k a o n ajvećeg i najpodli-
je g ć o v e k a o v o g v e k a ... O dlazim , a
ne zn am kuda. .«
P osled n je re čen ice b ile su is p re k i­
dane, k a o da su g o v o re n e uz ra zm iš­
ljanje. G las je zvu čao n ekako um ­
o rn o i bez o n e velik e Lunove sig u r­
nosti i odlučnosti.
T ek sada se Džejn rastuži, odluči
da č e k a d o pred veće, pa, a k o se
Lun ne vrati, da o svem u obavesti
M ark in ča .
★
S vi č la n o vi gru p e Lunovih p rija te ­
lja m o ra li su da izvedu čita ve v r a to ­
lom n e trk e ispunjene skrivan jim a,
p re ru š a v a n jim a . i za va riva n jim a ,
je r je b ilo o č ito da ih a gen ti prate.
Ipak su se n ep rim ećen i sastali u
m a lo m salonu kluba D ruštva za z a ­
štitu životin ja. O vo je bilo jedno o d
n ajm a n je n ad zira n ih m esta u Lon­
donu.
D žejn b rzo isp riča da Luna nem a
i da nešto tre b a preduzeti.
— O n d a da k ren e m o ' — b orben o
n arogu šen re ć e Londživel.
V itla o je svo jim deb elim štapom
k a o da će odm ah iz n jega potrgnu ti
svoj m ač i jurnuti u bitku.
- Izlo žiću tačke n ašeg p rv o g na­
pada. Im a m dugo sku pljane p o­
37
 datke o interesim a vodećih g a n g ­
stera londonskog podzemlja
upade reporter A rtu r Markinć.
Pošto prisutne obavesti o me-
stima sastajanja sumnjivih ljudi, o
k ockarn icam a koje drže gangsteri
i njihovim barovim a u kojima pljač­
kaju goste, on predloži grupe koje
će sam ostalno da nastupe. Teri M aj-
born i njena prijateljica Brenda
Lendon su bile nerazdvojne i prih-
vatiše da same izvrše svoj deo
posla. Č arli Pipćin je i onako tre­
balo da prati jednog ucenjivaća, pa
će uzgred uraditi što treba u tom
delu podzemlja. N o vin ar i Džejn iza-
braše kockarnicu Lejk Kasina i ne­
koliko barova. Londživel je inače
bio usamljeni vuk, i on prihvati da
ide u najopasnije četvrti Londona.
— A sada da vam pročitam po­
ruku zločincima — reče A rtu r M a r ­
kinć držeći ispisan list papira.
Svi se utišaše slušajući kako on
čita:
»P o ru k a zločincu koji se izd a je za
Luna:
P rija telji D onalda S ik e rta o d ­
lučno će nastupiti da vas i vaše z lo ­
čin a čk e p o m a ga če n ateraju da se
o d rek n ete n astojanja da u prljate
č o vek a koji n ikada ne bi p o čin io
zločin. Zb og tog a ćem o n apasti sve
zlo č in a čk e gru p e u Londonu. O bele-
žićem o sva k og čo v e k a u k o c k a rn i­
cam a, javn im kućam a, b a ro v im a
koje zn am o da vode g a n g steri i ja z ­
b in am a zločin a u ćelom gradu. N a ­
pade p očin jem o u ponoć. Do tog tr e ­
nutka za h teva m o da se javn ost o b a ­
vesti o im enu p ra v o g zločinca, koji
se izd a je za Luna.
M i već im am o d ok a ze da je Do-
nald S ik ert nevin, a li on ne m ože
legaln o da se bran i i dokazu je svoju
nevinost, jer g a n ep ra ved n o p r o ­
go n e o rg a n i policije.
Zločin ci svih vrsta će osetiti s tra ­
hote osvete, ili će p o liciji predati
č o vek a koji se usudio da prlja
jedno čisto ime.
P r ija t e lj Luna, k ra lja p o n o ći«
— O vo pism o ćem o uputiti r a d io ­
sta n icam a i svim listo vim a za van-
38
redno večernje izdanje — zaključi
- reporter. - Prvi će g a objaviti naš
list, kao anonim nu dostavu.
Svi prisutni se nasmejaše.
★
Već dva sata kasnije prodavci
novina su izvikivali naslove svojih
listova:
»Lunovi prijatelji objavili rat
podzemlju! - A n on im n a p o ru k a
svim, listovima, rad io -stan icam a i
Skotland jardu l D a H će podzem lje
Londona prihvatiti izazov? Ko su
prijatelji k ra lja ponoći? K akav
napad će oni izvesti?
Svi listovi su anonim nu poruku
propratili nagađanjim a. N abrojan i
su prijatelji D onalda Sikerta i uz to
je rečeno da su to sve osobe koje
neće poći u oružane obračune.
»Dakle, Lun ima i prijatelje o ko­
jima niko ne zna i koji će početi
obračun. Ili je sve to sam o šala?
Možda je to blef sam og Luna, kralja
ponoći...« n agađao je jedan ve­
černji list.
★
Tek što je bila p rošla ponoć, kad
se jedan taksi zau stavi pred k o c k a r­
nicom u A r č e r stritu. Iz n jega iz i­
đoše elega n tn o obučen m u šk ara c i
plavokosa žen a u v eč ern jo j haljini.
Bili su to re p o rte r M a rk in ć i Džejn
Vitington. O n je za ovu p rilik u bio
stavio polutam ne n a o ča ri i n alep io
brčiće, a um esto lule pušio je debele
cigare. O n a je p reb o jila kosu u v a ­
tren o riđ e i d ru g a čijim šm inka-
njem. p riličn o izm en ila svoj izgled
★
B ogate n ap ojn ice vrata ru i pos­
luzi b rzo ih od ved o še do g la vn e sale
kasina. Ponoć je b ila trenu tak kad
n ajviše p o setila ca pada u koc­
karsku vatru.
A rtu r je n osio u džepovim a, a
Džejn u svojoj dam skoj torbi am-
pule od žela tin o zn e mase, koja subli­
m a cijo m nestaje u dodiru sa vazdu-
hom. Kad m asa nestane, iz am pula
će se oslob oditi onaj užasni smrad.
koji se z a d rž a v a na telim a prisu t­
nih čita vih m esec dan a pa i više.
A rtu r se o b ra ti jednom m om ku
koji je p oslu živa o u kasinu:
- Ž elim da ra z g o v a ra m sa gospi-
din om D itefo m !
- O n nije ovd e... N ik a d a ne
p rim a — o d g o v iri momak.
- Ja vite mu da g a tra ži M a rk Bi-
jono iz Č ik aga. Želim odm ah da ga
vidim . P rob a jte da g a ne obavestite,
pa ću vam p o lom iti taćn o tolik o
zuba k o lik o ih im ate! — za p reti
M ark inč.
M o m a k se izgubi, a M a rk in č pro-
šeta p o red ruleta. N iz n jego vo be-~
dro skliznuše d ve am pu le sa teć-
nošću. Džejn ostavi dve u sali za
poker, kuda beše odšetala
- G a zd a će vas p rim iti — šapnu
onaj m om a k M a rk in ću i otp ra ti g a
do jedn e zavese, iza koje g a prih va-
tiše d va kru p n a čo vek a ra zb o jn ič ­
kog izgleda.
U udobnoj k a n cela riji D izija Di-
tefa b ilo je polum raćno. D ržeći se
senke i dlan om p rik riv a ju ć i unaka-
ženu stranu lica G lite r o sm o tri g o ­
sta.
- Ž e leli ste da ra z g o v a ra te sa
mnom. O čem u ? - u pita p riličn o
grubo.
- D op u tova o sam u London da
bih u ložio nešto novca. Vaš kasin o
mi o d go va ra . Da li ćete g a p rod a ti!
— o d v ra ti re p o r te r i bez pitan ja
sede u fotelju.
P ri tom e sp retn o pored naslona
za ru k e gurnu am pu le sa o d v ra t­
nim sredstvom .
- K asin o n ije za p ro d a ju ... Ali,
ako bi g a neko p la tio koliko v r e d i...
— p o če Ditef.
- H oćete reći dvostru ko više
n ego što v re d i - n asm eja se M ar-
kinć.
- S h vatite to kako hoćete - o d ­
g o v ir i Gliter.
- O d re d ite cenu.
- N e m ogu tako brzo.
- D oći ću sledeće v e č e ri O n da
m o žem o n astaviti da ra z g o v a ra m o
— za k lju či n o v in a r i ustade.
— T o će biti najbolje. H oćete li mi
d ati rul4„60 svoju adresu ? - reče
G lite r ta k ođ e ustajući.
M a rk in č je već im ao sprem ljenu
cedu ljicu sa im enom i b rojem jed ­
n og hotela, pa je stavi na sto.
— N e zo v ite m e p re ručka, jer u
to d ob a n ik a d a ne radim . Do v iđ e ­
nja! — z a v rš i M a rk in č i klim nuvši
g la v o m o k ren u se i izide.
Č im nade Džejn, p ozva je i oni iz i­
doše. O p e t u zeše taksi i odvezoše se
do M a rk in č e v o g au tom obila p a rk i­
ra n o g blizu V a te rlo stanice. Tek u
re p o r te ro v o m autom obilu počeše
slobodn o d a razgovaraju . Džejn
odm ah upita:
— U čem u je stvarn o značaj tog
m irisa ?
— T o je užasni sm rad. S trašno
sredstvo! - sm ejući se o d g o vo ri
re p o rter. — Za v rem e p rotek lo g
ra ta h em ića r d o k tor Lovel, poznat i
kao p r o fe s o r M o rija rti, bio je šef
U re d a za stra tegijsk e u slu ge...
D alje je p rič a o o tom e kako je
M o r ija r tije v a o rg a n iz a c ija sp re­
m a la sred stva za a gen te i d iv e r ­
zante. B ilo je tu lažnog n ovca i b o­
n ova za h ranu i benzin, ek sp loziva
koji se n ije ra zlik o va o od o b ičn og
brašna, p išto lja u obliku olovki, g r a ­
n ata k o je su neko v re m e g o re le kao
o b ičn e sveće i h iljade dru gih p ro n a ­
lazaka.
A jedan od tih p ro n a la za k a je
p ro is te k a o iz jedn og ja p a n sk og o b i­
čaja. N a im e, Japanci vo le da se s k ri­
vaju kad obavljaju neke fizio lo šk e
potrebe. Japanski vojn ik će zbog
to g a za ći du boko u džunglu, sam o
d a n iko ne nasluti št,a on radi. Zbog
tog a su J apan ci često bili ž rtv e čla ­
n o va p o k re ta otpora. Za Japanca je
n em o gu će d a pom en e nešto u vezi
sa tim, a tešk a je u vreda a k o se iz ­
m et čak i p om en e u n jego vo m p ri­
sustvu. T o su zn ali u U redu za stra ­
teg ijs k e usluge. P ro izveli su tečnost
k o ja in te ziv n o smrdi. T re b a je sam o
posuti po odelu k a k vo g o fic ir a i
o n o će postati neu potrebljivo, a oko
n jega se širi smrad.
39
 N ije bilo teško u od ređ en im tre ­
n u cim a u baciti tu tećnost, čiji m iris
se n ije m o ga o ukloniti n ikakvim
pran jem , pa da osvajači sm rde gde
god se pojave. N ek i sam uraji su
zb o g . to g a iz vrš ili samoubistvo.
— S ad a će taj zli G liter i svi n je­
govi ljudi, za jed n o sa gostim a,
sm rd eti n ed elja m a ? - sm ejuci se
u pita Džejn
— S asvim si sh vatila šta ce se
d ogod iti. N oćas će sm rdeti stotine
ljudi u ga n gstersk im jazbinam a. Ti
znaš d a će T eri i Brenda, koje su
b ile u tajn om policijskom odredu,
zn ati g d e da bace ampule. Č a rli Pip-
ćin je ta k od e iskusan. A o Londži-
velu ne treb a ni g o v o riti — objasni
joj M ark in ć.
— Z a r se taj sm rad zaista m ože
u k lo n iti9 I otkuda vam te a m p u le9
— u p ita Džejn.
— Jed in o Lun zna za sredstvo k o­
jim se to postiže On je baš za obele-
ža v a n je g a n g s te ra i bezboln o izb a ci­
v a n je iz stroja čita vih n ep rija teljs­
kih g ru p a stvo rio te am pu le O stale
su u kam ion u za koji sm o znali, a
im a ih još u skloništu, pa ćeš ih ti
doneti, a k o zatreba.
M a rk in ć isp riča kako je ostao
k a m io n u jednoj prilici, kada je Lun
p o k u ša o da p o m o gn e A vetin jskom
o d red u Skotland ja rd a da lik vid ira
jednu bandu k riju m ča ra i ubica.
T a d a je i u pozn ao T eri i Brendu,
k oje su napustile Skotland jard, jer
su sh va tile da n jihovi šefovi često
ra d e o n o što n ije praved n o i po­
šteno.
★ — D obroću dn i detek tiv se uvek
P rvi ju tarnji listovi o b ja vili su
novu sen zaciju Bilo je sm ešnih
k om en ta ra , ali i n apada na one koji
su »n a m ir is a li« m esta za uživanje.
P re d s k a z iv a n a je propast k o ck a r­
n ica i noćnih lokala, ako se još
n egd e u potrebi taj pron a laza k p ro ­
fe s o r a M o rija rtija ,
T e r i i B ren da su stvo rile čitavu
paniku u n ek o lik o lokala. Londživel
je p ro n a ša o način da ubaci am pule
m edu čita ve gru p e gan gstera, a
40
Č a rli Pipćin je ra s te ra o goste d ese­
tak javn ih kuća i sum njivih lokala.
S kotland jard se našao u n ep ri­
lici, jer se tra ž ilo da se odm ah o t­
kriju oni koji u potrebljavaju to
strašn o sredstvo In spektor Neison
je p ožu rio d a sasluša M arkinća, Pip-
čin a i ostale. Jedin o nije znao za
Londživela, kao p rija telja D onalda
Sikerta.
— Svi sm o bili na vikendu — o d ­
g o v o r io je M arkinć.
Svi su zn ali šta treb a da im je
alibi, pa su p riča li dogovoren u
priču o izletu u A din gton , gd e je
n o vin a r im a o kucicu i u kojoj su se
p rija telji i našli sakupljeni još pre
zore.
— Jednom ću im ati valjan ra zlog
da vas sve pohapsim - reće in spek­
tor Neison. — U p o treb a tog užas­
n og p re p a ra ta je teški prek ršaj za ­
kona i p r a v a ..
— Da, p ra v a g a n g stera su p re k r­
šena — sm eškao se re p o rte r - Z a i­
sta je to sredstvo strašno. Vi to naj­
bolje znate.
N o v in a r je a lu d ira o na slučaj kad
su Lun i M a k fe rso n za kaznu »n a ­
m iris a li« sam og in sp ek to ra koji je
b io uspeo da uhvati Luna i strpa ga
u tajni zatvor.
Ljutit i sav crven u licu N eison je
izišao. A zatim se p o vra ti i reče:
— Bice d o vo ljn o da neki ljudi po­
d zem lja saznaju ko su p rijatelji
D on alda S ikerta!
— N e k o m e čete učiniti veliku us­
lugu, a k o u kažete na naša im en a -
m irn o reće Č a rli Pipčin. - A li šta
će reći m oja M e ri?
p itao šta će o nečem u reći n jegova
žen a M eri, kojoj je često m o ra o po­
la ga ti raču n e
In sp ek tor nešto progun da
i žu rn o ode.
★
T o g a pred v eć e M a rk in ć je bio u
svojoj redakciji, kad zazvon i tele­
fon. O n se javi. N ep ozn a ti glas brzo
)e javljao:
 — Pošto g o v o rim sa A rtu ro m
M a rk in ć o m sigu ra n sam da je to
p ra v o m esto da vas obavestim
— O ćem u se radi?
— Javljam vam da je Donald S i­
kert u našim ru kam a
— A ko ste vi?
— P red sta vlja m one k o jim a su
p rija te lji D onalda S ik erta ob ja vili
rat i naneli zaista n eprijatn e
udarce. O sve tić em o se!
— K a k o to da je Lun u vašim ru ­
k a m a ? Pa sin oć je uspavljujućim
ga so m o m a m io ču va ra jedn og m u­
zeja i u k ra o skupe slike. A danas je
u spavao sve ljude u b iro im a hotela
»E u rop a « i od n eo stotina funti iz
k a se... - g o v o r io je novinar.
— Za javnost, to je taćno. Svuda
su ostali zn aci »Lun, kralj ponoći«.
A li v a m a m ogu reci da je Lun iza
re šeta k a z a tv o ra u kom e ga
držim o. A k o n astavite svoje g lu p o ­
sti, p o sla ćem o vam leš D onalda S i­
kerta. U b ićem o g a u trenutku kada
će se vid e ti da p lja č k a 1
— Slušajte v i. .. - pokuša M ar-
kin č da nastavi ra zgo vo r, ali veza je
bila prekinuta.
Zabrinut, on iziđ e k roz zadnji iz­
laz i p rik riv a ju ć i se ode da potraži
ostale Lunove prijatelje. Lunovo o d ­
sustvo iz sklon išta je n avod ilo na
sumnju da je u opasnosti.
Bilo je o čito da će g a n gsteri iz v r ­
šiti pretnju, sam o ako je Lun njihov
zarobljen ik.
M a rk in ć ne nade sam o Londži-
vela, jer se stari boem za n eo u u ži­
vanje, da što više g a n gstera »nam i-
riš e « i tako ih n atera da se skriju u
ja zb in e U živa o je i u tom e što k o c ­
kari, besposleni bogataši i sum ­
n jive žen e v rište n ep rek id n o se u za­
ludno kupajući.
VIII
— M i sm o već predu zeli k o ra k e
da to p restan e - g o v o rio je D žipsi
gu žvaju ći m a ram icu i tobože b r i­
šući nos.
A u stvari, nije m oga o da idrži
sm rad u G litero vo j sobi. ia k o je
ovaj sed eo sasvim d a lek o od svega.
Sm rad, koji je od n jega d o p ira o bio
je n ep o d n ošljiv i čudno intezivan.
— N eću n ik a k ve »k o r a k e «! Jeda-
nast m ojih ljudi se tako muči da su
na iv ic i b es n ila ' Ja sam ne m ogu da
iz d rž im ' Lun je u tvojim ru kam a i
hoću od m a h da me oslobodi o vog
s m ra d a ! — vik a o je G lite r k riveći
u n a k a žen o lice.
— A li m i ne m ožem o Donaldu Si-
kertu dati sredstva u ruke, pa da
pou bija i tebe i tvoje ljude - p ro ti­
v io se Džipsi.
— Ti si tra ž io savez i sada p rih ­
vati moj zahtev. Inače ću m orati
svih svojih sto ljudi gurnuti u
borbu. O tećem o Luna, pa gd e god
g a kriješ. A odm ah ću obavestiti
sve d ru g e ljude u Londonu, koji su
p o go đ en i iza ziva n jem Luna - na­
stavi da p reti Gliter.
— A li baš ti si se ra d o va o što
ć em o tog ćo v e k a uništiti i naterati
g a da nam služi.
— S ad a je va žn o da se oslobodim
o v o g u ža s a 1
— D obro, pozajm iću ti Luna na
n ek o lik o dana. Kada da g a d o ve­
dem ? — u pita Džipsi.
— M oj je d vo ra c Prats Botam. To
je na putu za. Knokolt.
Ja i m oji ljudi krećem o. Ti dovedi
Luna tam o! - zaključi G lite r g la ­
som koji nije trp e o p ogovora.
— S p rem a n sam da se s tobom
složim i u slučaju da odm ah m o­
ra m o ubiti Luna. Im am o ćovek a
koji će nam b a r uvek stva ra ti gasa
za u spavljivan je. H orn selski patent
je ta k od e d o b ra stvar. V eć sm o uce-
n ili n ek o lik o dama, koje su podle-
g le tom sredstvu. N ek e su bez reći
p la tile — objasni D žipsi i b rzo izide.
N a p o lju je žudno udisao čist vaz-
duh, a li sada mu se č in ilo da i sam
n ep rija tn o m iriše. N ju škao je svoju
kožu i o d elo jos uvek n esigu ran da
li je to p o sled ica b o ra vk a u blizini
n ovo g p a rtn era
★
V e z a n o g i sm ešten og u onaj isti
sandUk n alik na frižid e r. Luna su
II
ot>eti nekud vodili. O slo b o d ili su ga
u n ek o m uskom dvorištu p op loča ­
nom k a m e n im kockam a, već izliz a ­
nim od v ek o vn e upotrebe. Zatim ga
u vedoše u o gro m n i, podrum , u
k o m e je b ilo v la g e i starih, natrulih
buradi.
O d jed n o m je o setio k a ra k te ri­
stičn i sm rad. S am o jedna nijansa
m iris a g o v o r ila mu je da to nije od
k a n a liz a c ije dvorca, č iji unutrašnji
izg led je video, n ego od veštaćki
p r o iz v e d e n o g sredstva.
V eza n o g, gurnuše g a u podrum , a
m a lo kasnije, uz desetak kam enih
stepen ica, odvu koše g a u staru
dvoran u , k o ja je p re n ekoliko ve-
k o va slu žila kao pivnica. Tu on
u gled a G lite ra i gru pu ljudi. Od njih
je d o p ir a o nesnosan sm rad.
— T o je, dakle, svem oćni kralj
p o n o ći! — uskliknu G lite r ne s k riv a ­
jući v iše svo je u nakažen o lice.
— M islim da sm o se n egde već
sreli nas d vo jic a - o d vra ti Lun,
koji se d o b ro sećao D izija Ditefa.
— J e s te ... N osim ovaj ukras od
tebe — o d g o v o ri ga n g s te r i pokaza
na svo je u n akažen o lice.
— O č ito si zlop am tilo, Ditef. Sad
m ožeš da se osvetiš - reče Lun pos-
m a tra ju ći s a g o v o rn ik a i njegove
ljude.
M es k el n ije m o ga o ovd e da izdrži,
pa je b io n egde g o r e u sobam a
dvorca. S tra ža ra n je nad Lunom
p reu ze li su D itefo vi »n a m irisa n i«
m om ci.
— N ije v re m e da ra sp ra vlja m o o
s ta rim stvarim a. S ada m oraš uči­
niti sve što treba, da se oslob odim o
o v o g u žasn og sm rada, što pre, to
b o lje - re č e G liter
Lun je m o ra o da se nasmeje, iako
je već tešk o podn osio blizinu ovih
u n e zv eren ih ljudi
— K o va m je to u čin io 0 - upita
Lun.
— Evo, p ro č ita j' - o d vra ti G liter
i b a ci svežan j isečak a iz novina.
Lun p ro č ita poruku p rija telja i
izvešta je o n jihovim poduhvatim a
Sad je sh vatio i o d a k le im am pule
sa p rep a ra tom . N ek a k a v osećaj ra ­
dosti, što n ije usamljen, što se
m n ogi p rija telji upuštaju u
o g ro m n e opasnosti da bi o dbran ili
n jeg o vo ime, uli mu novu snagu.
M o žd a je sazn ao da je i Džejn došla
u London, b io bi n ajsrećn iji čovek,
ia k o je s va k o g a časa m oga o biti ubi­
jen. A li ni S kotland jard ni zločinci
nisu zn a li za Džejn, pa ni u štam pi
n ije b ila pom enuta.
— N e n am era va m da se m ešam u
tuđe obračune. N e znam ko vam je
to u čin io i neću da vam pom ogn em
— iz ja vi on m irn o ostavljaju ći
isečk e novina.
— T i to m oraš! S eck a ćem o te na
pa rčad ! M u ćiće m o !... M ora š! - v i­
ka o je G lite r k riv e ć i strašn o lice.
Lun je ćutao.
— G o vo ri!... - htede G liter nešto
da opsuje, a li se predom isli. -
M o ra g o vo riti. Daj nam sredstvo
k ojim ćem o u ništiti sm rad i pošt-
e d e ćem o tvo je prijatelje.
— P rv o treb a da ih pron ađete -
o d g o v o ri Lun.
— M i ih zn am o! N aš čovek je u
S kotlan d ja rd u ...
— M islite li na Bazila T o rin g-
ton a?
— Da! O n zna d a su o vo učinili
M a rk in č, one z m ije T e ri M a jb orn i
B ren da Lendon, p rok leti detek tiv
P ip ćin i još neki. V eć sam dao nalog
da se pohvataju. T o će učiniti T o ­
rin gton , koji opet nosi isp ra ve in ­
s p e k to ra Skotland ja rd a - izbaci
G lite r sve svoje jake karte.
Lun poče da sh vata da će zločinci
uspeti. M o ra o je nešto da učini i
za to reče:
— Z a b ra n ite n jih ovo kidn apova-
nje, pa ću vas o slob od iti n ep rija tn o ­
sti!
— N e 1 P rvo ćem o to u veriti da su
on i u našim rukam a, a tada ću o d r­
žati re ć i pustiti ih d a odu. Ti ćeš o st­
ati s n am a - o d g o v o ri Gliter.
Lun je neko vre m e ćutao. Ć in io je
to n am ern o, da po veća n estrpljenje
pobesn elih ljudi.
 — P oćin ji n ešto!... N e m ožem o
ček a ti! - vikn u jedan od G litero vih
ljudi.
- Š ta va m je potrebno, pa da
b rzo n estane o v a počast? — tru deći
se d a bude p rib ra n u pita G liter.
— T o se ne m ože nabaviti. M o ­
ra te m e pustiti da odem do svoje
la b o ra to rije — re če Lun.
— T o nikad: K a ži gd e je i sve-
ćem o doneti.
- O ! Suviše tra žite! Neću re ći n i­
šta o svojim lab ora torijam a .
- O n d a ćem o m i n ab aviti sve što
treba. G o vo ri!
Lun je razm išljao, a zatim za tra ži
list papira. P o la k o je p očin jao da
ostva ru je jedan plan.
S pisak je bio dug. Bilo je tu ep ru ­
veta, a p a ra ta za h em ijske opite, jedi-
n jen ja i smesa. U tom spisku s k r i­
va li su se elem en ti stvaran je Hajde-
n o vo g p re p ra ta na bazi tricija n oa -
m in o p ro p en a , a li i sredstvo za u ni­
šta va n je n ep rija tn o g m irisa.
T re b a lo je ček a ti da se sve to n a­
bavi. G lite r i n jego vi ljudi su patili.
Lun n ije m o ga o da ih gled a i o b ­
jasni da donesu prvi m aterijal, koji
se m o g a o dobiti i u obližnjem K ono-
koltu. N a p r a v i im m ale maske, koje
su im o m o gu ćile da dišu, a da pri
tom e ne osećaju zagu šljivi smrad.
T o je m o ra o da ućfni i zb o g sebe, jer
je b io prinu đen da ostane uz njih.
Jadni ljudi su bili srećni kad su
p o čeli slobodno da dišu. N e k o lic in a
odm ah zaspaše po klupam a p iv ­
nice, a G lite r ode u jednu od trid e s e ­
tak soba sta ro g dvorca.
★ Dalje, T o rin g to n će da sluša, i neka
Bila je . p rošla ponoć kad neko
p ro d rm a veza n o g Luna. On o tv o ri
oči i ugleda, vezane, M ark in ča, Pip-
č in a T e ri M ajbern i Brendu Len-
don. O n i su zu rili u njega, a on o d ­
m ah p rim eti da su im lica m odra
od udaraca. Pipčin je jedva vu kao
p o vređ en u nogu, a T eri M ajbern je
p o k u ša va la da sa k rije m esta na
g ru d im a o d a k le je tkan in a bila
gru b o zderana.
— Dakle, doveli smo krivce -
zlobno reče Gliter, koji je dolazio.
— M a rk in ć iskoristi p rilik u i na
esp era n tu re č e da ih je pohapsio
T o rin g to n i da je on sa ga n gste­
r im a d oša o ovde.
— V eć zn am za tog zlikovca. On
se izd a je za lažnog Luna - o d g o ­
v o ri D onald S ik ert takođe na e s p e r­
antu.
— Ć u tite tam o! G o vo rite sam o
e n glesk i! — viknu Gliter.
— T i nas ucenjuješ životim a.
S am o njih nam m ožeš oduzeti. A mi
ćem o te ostaviti da sm rdiš m eseci-
m a! — o d g o v o ri mu Lun oštro.
M a rk in ć htede da o bradu je Luna
vešću da je D žejn stigla u London,
ali baš ta d a g a zg ra b iše ru ke g a n g ­
stera i od vu koše iz pivnice. Za njim
o d ved o še i ostale kidnapovane. Lun
je tužno g le d a o za njima. Znao je da
im p reti sm rtn a opasnost, jer T o ­
rin gto n n eće dozvoliti da ostanu
ž iv i ljudi koji znaju njegovu tajnu.
Lun je bio svestan da je sm rtn a p re­
suda nad n jim i ostalim a već iz re ­
čena, ali se izvršen je o d ga d a do tre­
nutka kad se g a n gsteri oslobode
n apasti sm rd ljive hem ikalije.
— V id e o si svoje p rija telje? -
u pita G liter.
— V id e o sam. I znam da će svi oni
um reti, je r T o rin gto n neće dozvoliti
da p re ž iv i neko od onih koji znaju
da je on lažni Lun. P rem a tom e su­
višn o je da poku šavam da ih spa-
sem — o d g o v o ri Lun.
— Dok se ja i m oji ljudi ne o slob o­
d im o sm rada, tvoji p rija telji će ži-
veti bez h ra n e i vode. T o je prvo!
se krije, je r im a n ovaca i za baca­
nje. Ja neću d o zvoliti da se m oja reć
p rek rš i — o d g o v o ri Gliter.
Lun je zn a o da će on i njegpvi p ri­
ja telji p riv re m e n o biti pošteđeni,
on o kasn ije će već biti u n jegovim
rukam a.
★
V eć o k o deset časova ga n gsteri
su uspeli da d o p rem e sve ono što je
13
Lun tra žio. U n osili su stolove i a p a ­
ra te u v e lik i podrum , d ovla čili k a ­
b lo ve da ukopčaju električn u
struju, isp ro b a v a li boce sa plinom
za g r e ja n je epruveta.
Lun se p rih va tio posla. N e k o lik o
g a n g s te r a zu rili su u njega, posm a-
tra li k a k o s m ukom vuče teške
o k o v e od jed n og do d ru g o g la b o ra ­
to r ijs k o g stola.
V eć tri sata kasn ije Lun je
im a o dovoljn u količin u d ro g e koja
m e n ja svest. Kad u gled a G litera,
k o ji se često n ak lan jao da v id i kako
p o sa o napreduje. Lun upita:
— G d e je M e s k e l0
— O n je otišao. O vd e su sam o
m oji ljudi i to oni koji ne m ogu n a­
polje. Šta će ti M eskel?
— O n m i je odu zeo sve stvarčice
iz odela, a ta m o sam im a o m ali in d i­
kator, koji m i je p otreban objasni
Lun.
H teo je da ocen i gd e su M eskel i
n jeg o vi ljudi. Sada je zn a o da su
o vd e sam o on i k o jim a je potrebn a
pom oć.
— T re b a lo je ra n ije da tra žiš -
nalju ti se G liter. - S ada treb a i na
to d a če k a m o Pozvaću Meskela.
— B rže ću n ap ra viti običnu a n a ­
lizu, n ego što će doneti in d ik a tor -
objasn i Lun i p riđ e opet poslu.
P o p o d n evn a vru ćin a se pom alo
p ro b ija la i u hladovinu podrum a
koji se z a g re v a o i od a p a ra ta za g r e ­
jan je d estila cio n ih aparata. Bio je
šesnaest ča so va kad Lun objavi da
je n a p ra v io sredstvo za uklanjanje
m irisa.
G lite r je bio n ep o verljiv i odvoji
p rvo tri svoja č o vek a da se na
n jim a o p ro b a dejstvo. Lun im dade
nešto da popiju i b lago sredstvo
k oje će ra s tv o riti u vod i za kupanje.
— S va k a dva sata d o la ziće k meni
— re č e im i otpusti ih.
G lite r je n estrp ljivo o čekivao. N je ­
g o v i ljudi, koji su u zim ali sredstvo i
ku pali se u b la gom rastvoru brzo
posta d oše čudno m irni. N a pitanje
da li se sm an jio m iris, o d go vo riše
d a g a je d v a osećaju
44
— S ada ću ja uzeti tu prokletu
m ešavinu. A k o m i še šta desi, od­
m ah pou b ija jte o v o g ča ro b n ja k a i
one sin oć p oh vatan e! - reče on svo ­
jim lju dim a pred Lunom.
Zatim popi »le k « u kom e je bila
ja k a k o ličin a p re p a ra ta na bazi t r i­
ci ja n o a m in o p ro p en a Čim se oku­
p a o oseti čudnu sm iren ost i bezvolj-
nost. Č u dio se što ne m rzi Luna. Sve
je to tu m ačio olak ša n jem zbog ne­
sta ja n ja sm rada. I on je treb alo da
d ola zi sva k a dva sata.
I ostali G lite ro v i ljudi popiše
»le k « i o b a više kupanje. D olazili su
k a sn ije svi i p on ovo p rim a li »lek « i
n ovo sredstvo za dezodorisan je.
N e iz d rž q iv i sm rad je bio nestao.
Lun poru či da se svi sakupe
— Zašto m e d ržite veza n og! S k i­
nite m i okove. V as je ovde m n ogo i
neću va m pobeći - reče im mirno.
- O s lo b o d it e g a odm ah - bez­
v o ljn o re če G liter.
— Z a r ne bi bilo vrem e da se
jede? M o gli bism o dovesti i m oje
p rijatelje, pa d a sa vašim ljudim a
za jed n o nešto p o jed em o i p o p ijem o
— p red lo ži Lun znajući da je
dejstvo d ro g e koja m en ja svest već
z a ro b ila sve o ve ljude, koji su post­
ali to lik o podložni su gestiji da su se
p re tv o rili u k rotk a i poslušna bića.
Bio je to v e lik i Lunov e k s p e ri­
m ent na živim ljudima. On je znao
da sredstvo h istolo ga H ajdena
utiče na sadržaj ru bonu kleinskekis-
line, k o ja je bitni deo sastava svih
živih ćelija, pa i nervnih. Sada je na
d va n a esto rici ljudi odjedn om video
učinak d ro g e na bazi tricija n oa m i-
nopropen a.
U dvorcu su se stvari brzo me-
njale. Lun je već zn a o i gd e se na­
laze i da je to d v o ra c Prats Botam.
G lite r se čudno sm eškao pijući sa
Lunom.
— Zašto nosiš tu dugu kosu9
M n o g o m an je bi bio u padljiv kad bi
se p od šiša o - reče Lun.
O n beše prim etio, i to da je uticaj
sred stva za n erve u čin io da se sm a­
nji g rč e n je G lite ro v o g lica.
 — M o g a o bih d a probam . Jedan
moj m om ak zn a da šiša. Sad ću ga
zva ti - o d g o v o ri Gliter.
K a d a su M ark inč, Pipćin i dve
žen e ušli u pivnicu, stali su z a p a ­
njeni vid e ći o d veza n o g Luna i Gli-
tera koji se šiša.
— O vd e kao da se sprem a go zb a
- re č e Pipćin vid evši o tvoren e kon ­
zerve, hleb i piće.
O dn eku d je d o p ira o m iris jaja
pečenih sa šunkom i slaninom.
— V re m e je obedu D om aćin i su
nas p o zva li — reče m irn o Lun.
S vi n jego vi p rija telji upućivali su
mu sk riven e upitne poglede, koji su
zn a čili da li treb a da se isk oriste
o vi trenuci. A li Lun im dade znak
da ostanu m irni.
G lite r se beše ošišao. Lun pode do
z id a i skide jedno p riličn o oštećeno
ogledalo.
— N e želim da se ogled a m - reče
G liter.
— Ipak, pogled aj - o d vra ti Lun i
podn ese ogledalo.
G a n g ster je zu rio u svoj novi lik
U n a k a žen i deo lica beše se opustio
i v iše nije d elo va o nakazno. Istina,
o žiljc i su bili jasno vidljivi, ali usne
mu se slobodile g r č a i p o k riv a le su
zube, a običan izgled kose č in io
sk la d n ijim d elo lice. - Šta si to u či­
nio sa m n om ? Da ne m oram da te
ubijem , još bih ti bio zahvalan —
re č e veselo Gliter.
— O n d a m e ne ubijaj - reče su ge­
stivn o Lun.
— M o žd a je to n ajp am etn ije -
o d vra ti G liter.
Posedaše za sto. D ejstvo d ro g e je
vrem en o m b iva lo sve jače. Već su
svi jeli i pili u p riličn o čudnoj, sk oro
p rijateljsk oj atm osferi.
T a d a iz hola odjeknu zvon jen je
telefon a, G lite r stade, da se javi.
— M ogu li s tobom ? - u pita Lun.
— A k o si radoznao, hajde - složi
se G liter.
N a telefon u je bio M eskel Pitao
je kako teku stvari.
— S ve je u redu — o d g o v o ri G li­
ter.
— O n d a ću pred veće doći sa svo­
jim lju dim a da preu zm em robu -
reče Džipsi.
Lun p o k ri rukom m ik ra fo n i
reče
— Javi mu da treb a da stvorim i
re ze rv u sredstava, da se očiste p ro ­
storije.
— T o je taćno. N a to nisam mislio.
U moj k a sin o se ne m ože ući ni sa
ga s-m a sk o m — složi se G liter, a za ­
tim re č e u slušalicu — Halo, Džipsi!
O sta vi m i robu još večeras. T reb a
da se n a p ra v i i sredstvo da o č i­
stim o p ro s to rije
— D obro. Ja ću ipak doći tam o
pred v eć e ili u toku noći - zaključi
M eskel.
G lite r o sta v i slušalicu i sa Lunom
se v r a ti u pivnicu.
T a m o Lun podiže čašu penuša-
v o g fra n cu sk o g vina, što g a je bilo u
o r m a r im a G litero vih prostorija.
P o če d a g o v o r i o tom e kako treb a
biti srećan i u prijateljstvu sa lju­
dim a.
— S am o duševna ravn oteža, lju­
ba v p re m a ljudim a i živo t bez
strah a od p o licije vred e da se čovek
za njih trudi — g o v o rio je Lun ovim
već su gestibiln im ljudim a p o ja ča va ­
jući svoj uticaj h ipnotičkim ubedi-
vanjem .
Što je v re m e više o d m ica lo G liter
i n jego vi ljudi bili su više za ok u p ­
ljen i sprem n ošću da se iskupe za
sve o n o što su zgrešili.
R e p o r te r A rtu r M a rk in č je skoro
z gra n u to slušao kako Lun g o vo ri:
— Jedin i način da se sve uredi je­
ste da odm ah svi odete u Skotland
jard i date izjave. Is p riča jte sve o
D žipsiju, T o rin gto n u i poku šajim a
da se pom oću lažnog Luna kom pro-
m itu je m o je ime.
Vi ćete to učiniti, ali se čuvajte da
se ne sretn ete sa T o rin gto n o m i
D žipsijem . O n i imaju na duši n eko­
liko u bistava i vi ih ne sm ete d el’ ti
sa njima.
— To je tačno - složi se G liter
n ep rim etn o pogledaju ći u ogledalo,
k oje beše uzeo od jedn og svog č o ­
vek a
 — M i ćem o s tobom . V eć odavm o
n ism o n ik o g ubili — reće jedan od
G lite ro v ih telohran itelja.
S vi ti ljudi pod uticajem ćudne
d r o g e iz g led a li su sm iren i i n o r­
m alni, a Lunovi p rija telji su p ren e­
ra ž e n o zu rili u njih čudeći se šta se
to događa.
— V i ste mi odnekud poznati -
reće G lite r reporteru , koji je i do-
neo u k a zin e am pu le sa m irisom .
— N is a m im a o p rilik e da vas v i­
dim - o d vra ti M arkinć.
— O n d a sam se p re v a rio - do-
đ a d e m irn o G liter
Još n ek o lik o m inu ta Lun je objaš
n javao G literu i n jegovim ljudima
šta d a urade. Skrenu im pažnju i na
to da o ru žje o stave ovde, jer ne
m ogu a sanjim u policiju, a zatim
da idu p rek o Fut Kreja. Tim putem
se ne m ogu susresti sa M eskelom
Svi o sta više oru žje i krenuše G liter
ih ie predvodio.
★ -
Sa zid in a d v o ra c a Lun je posma-
traO svetla tri autom obila, kojim a
su o d la zili G lite r i n jegovi ljudi, p e­
njući se ka Halstedu
Sa d ru g e stran e p rem a dvorcu su
d o la zila n ekakva v o zila i pela se v i­
ju ga vim i uskim putem ka dvorcu.
Lun je zn ao da su to D žipsi i n jegovi
ljudi. Bilo je kasno da im se sprem i
potpuna klopka, ali im se ipak sp re­
m ao doćek.
— Svi na svoja m esta! - doviknu
Lun i strča sa zidina.
Postavi se uz kam en i dovratak
unu trašn jeg ulaza dvorca, koji je
gle d a o na p op loča n o dvorište. S
d ru g e stran e bio je A rtu r M arkinć.
P ip ćin je tra b a lo da o tv o ri dvorišnu
kapiju i propu sti autom obil, a z a ­
tim o tv o ri vatru iza ka m en og z a ­
klona, desno od kapije.
T e r i i B renda su takođ e im a le po
d va puna revolvera , a iza njih su
b ile i dve lova čk e puške nađene u
dvorcu. l,.un je baš njih najbolje
n aoru žao, jer ih je p o sta vio na n ajsi­
g u rn ije mesto, sa k o g a su im a le d o ­
b a r pogled.
46
N a p olju se zaću še siren e i Pipćin
o tv o ri kapiju. P rv o uđe kam ion iz
k o g a odm ah p oskakaše D ž e f A sb i i
šest drugih. Zatim uđe velik i
oldsm obil sa još pet ljudi. T reća
kola bila su crn i fo rd sa osam c ilin ­
dara.
- G de su ti G lite ro v i m om ci? -
viknu A sbi i osvrnu se ok o sebe baš
u trenutku kad se treći autom obil
nađe na kapiji.
- Im a li k o ga ta m o 9 — viknu je ­
dan od n jegovih ljudi i poće da se
p o vla či ka kamionu.
- Šta se tam o d o g a đ a 9 - upita
M eskel, koji je sam vo zio svog
fo rd a
Beše g a zau stavio u sam oj kapiji.
- N ešto mi je su m n jivo 1 - d o v i­
knu A sbi potražući re v o lv e r i povla
ćeći se ka kamionu.
G led a o je iznad sebe u zid d vo ic a
sa k o ga je sijala jaka sija lica Bilo je
jasno da ne treb a ček ati Lun prvi
opali.
P ro k le ti1.. - viknu A sbi i
posrnu.
Prevrn u se na kam enim
pločam a još uvek ne ispuštajući r e ­
volver, dok kuršum i zviznu še sa
svih strana. A sbi je bio opasan i
kad je um irao. O n b rzo nan išan i u
sijalicu, i svetio se ugasi.
Sa prozora. T eri i B renda opališe
iz lovačkih pušaka i oko kam ion a
nastade vris k a ranjenih. Lun je
m o ra o da ga d a d ru g a kola, jer iz
njih dođe protivn apad. T ri ćo vek a
jurnuše p ra v o na v ra ta u k o jim a je
D onald stajao.
- Izdaja! - v ik a o je jedan od
njih. - Platićete nam sve ovo!
Pu cao je p ra v o u v ra ta ka k o jim a
je trčao. T o o m ete Luna da p retrči
p rem a kapiji i ne d ozvoli M eskelu
da umakne. Pipćin je bio na mestu
sa k o ga nije m o ga o ga đ a ti kola u
kapiji.
D va n ap ad ača pođoše pred v r a ­
tima, a treći se sruči na Luna. Bio je
snažan ćovek i u m raku zam ahnu
ispražn jen im revolvero m . Lun beše
odskočio, ali g a u d a ra c p o go d i u
ra m e i on posrnu. N a p d a č se svali
na n jega i pode mu zu bim a pod
grlo, kao besna zverz. Lun m o ra d e
da mu opali u uvo.
- Pred a jte se, pacovi! - vik a la je
B renda Lendon i još jednom op a li
uzastopce iz obe cevi lovaćkuuške.
- P ovla čite se ovam o! — viknu
M eskel iz au tom obila i uključi v o ž ­
nju unazad.
Skrenu iza zid a i skloni od kur-
šum a ne sam o sebe n ego i a u to m o ­
bil N e k o lik o pucnjeva planuše u
m račn om dvorištu i pokazaše d a se
M esk elo vi ljudi probijaju pored Pip-
ćina. On stiže jedn og da obori, a
d ru g o g rani. S am o jedan istrća.
Pu cn java prestade. M esk eld va
ko la odju riše niz uzani put.
G ore, na prozor, T e ri M a jb o rn iz­
nese nekakvu stojeću lam pu i post­
a vi je o p rezn o da o svetlja va duboko
u dvorište. N ik o je više n ije gađao.
- Iziđite o va m o! - doviknu Lun.
N ik o se n ije pokretao. Lun op a li
p rem a točk ovim a kam iona, na k o ­
jim a su gu m e već bile splasnule.
O dm ah d o p re odazov.
- N e pucajte, p red a jem o se! -
viknu neko.
D va M es k elo va ćo vek a ustadoše i
pođoše p rek o d vo rišta u pravcu
Luna.
A li tada odjeknuše jedan za d ru ­
g im dva pucnjaf O n a dva ć o vek a
padoše. N a slabom svetlu vid e lo se
ka k o ran jen i A sbi poku šava d a pro-
m eni ša rže r u revolveru . T o mu je
uspelo i on p ogled a ka prozorim a .
T a m o je iz v iriv a la Teri, i Lun pri-
m eti opasnost. Brzo op a li dva puta i
A sbi se konačn o smiri.
Iza k a m io n a jedna senka se po-
m aće i jedan ćovek p otrća p rek o
d vo riš ta ka o tvoren o j kapiji. D rža o
je pištolj u rukam a, a baš tada je iz
za k lon a izla zio detek tiv Ć a rli P ip ­
ćin. Njih d vo jica u periše oru žje je ­
dan u drugog. Za koji d elić sekunde
p re opali h ladnokrvniji. Bio je to
Pipćin.
Pucanje konačn o prestade
Lun je im a o džepnu lam pu i p rvo
o p rezn o osvetli jedan po jedan leš.
N ije bilo živih. S ada je bilo n em o ­
gu će saznati gd e se k rije M eskel, ali
Lunu je b ilo dosta o va k vih o b ra ­
čuna. N a d a o se da će izja va D izija
D etefa dovesti do hapšenja T o rin g ­
ton a i M eskela.
On za to pođe do telefo n a i pozva
taksi-stanicu. N a ru či dva taksija da
dođu u Sent M eri Krej. D otle su se
on i ostali m o gli poslužiti velik im
kolim a. S am o jedna gu m a je bila
p o go đ en a i M arkinć, koji se n alazio
na dru goj strani, već je va d io r e ­
zervnu.
Tek sada Lun p rim eti da sa M ar-
k in ćo vo g lica kaplje krv. Bila je to
sam o o g re b o tin a od kuršuma. Pred
za k lon om u kom e je bio re p o rte r
ležao je kru p n i revolveraš.
— S igu rn o si o k leva o da pucaš -
p rim eti Pipćin.
— P rvo sam ga p o zva o da baci
o ru žje - re ć e reporter. - A li te de­
talje ćem o prećutati. R e p o rte r n i­
kad ne piše o sebi, b a r ne a k o je
d o b a r rep orter.
T e ri i B renda su sila zile noseći
lova čk e puške.
— Š ta ćem o s ovim ? - upita
B ren da zau zim aju ći stav m irn o i
stavljaju ći pušku na ram e.
se vrati, a m ožda su se u o k olin i
čuli pucnji i neko je izvestio p o li­
ciju.
— Ja ću saček ati da isp riča m šta
se d o g o d ilo - reče Pipćin.
— Zašto? - upita re p o r te r M a r ­
kinć.
— N e želim da mu oduzm u d etek ­
tivsku dozvolu - objasni Pipćin. -
S klon iću se negde u blizini.
— O sta jem o i nas d ve — reće
Teri. — Im am o još po tri m etka za
puške.
— Ja ne sm em d ozvoliti da me
saslušavaju dok ne n apišem r e p o r­
tažu o svem u o vom e — požali se
M arkinć.
— O n d a nas d vo jica idem o. N eka
T e ri p o zo ve policiju, a mi ćem o ost­
ati u b lizin i i osm a tra ti - zaključi
Lun.
U sk o ro su on i re p o r te r iz z a ­
klona p o red puta vid eli kako ka
47
dvorcu prom ak oše dvoje patrolnih
kola. Propu stiše ih, a zatim bez p a ­
ljen ja fa ro v a odm akoše do Farnbo-
roa, a za tim presek oše poljskim pu­
tem p rek o H ejesa ka Londonu.
Tek sada re p o r te r je m oga o da
p riča Lunu o tom e kako su n jegovi
p rija telji počeli da izazivaju g a n g ­
stere. T re b a lo je da mu kaže da je
stigla Džejn, o kojoj mu nije m ogao
da g o v o r i dok je tra ja lo p rip re m a ­
nje g a n g s te ra za predaju. U osta­
lom, tada ni sam re p o rte r nije znao
gd e mu je glava. Posle je došlo brzo
sp rem a n je za obraču n sa D žipsije-
vom bandom .
- Jesi li bio usam ljen? - upita
o p re z n o M arkinč.
- P r ilič n o ... M o žd a ne bih uspeo
ni da se izb a vim da vi niste »o b r a ­
d ili« to lik o zločin a ca po Londonu -
osm ehnu se Lun.
- T i n ik a d a nisi u sam ljen ... Čak
je i Džejn stalno m islila na tebe —
o p re z n o nastavi novinar.
- N e potsećaj m e na n ju... Muči
me savest zb o g te divn e žene. M islio
sam d a je bolje da joj dam slobodu.
- S azn a o sam neke stvari o
Džejn.
- Sta?! N ešto si saznao? - trže
se Lun i pritisnu kočnicu pa zau­
stavi kola, uz ivicu puta. -
- O n a nije uspela da te z a b o ra ­
vim. Još na dan ven ća n ja sve je
shvatila. N a p u stila je jedn og Boša-
toa i p res e lila se u grad. R a d ila je,
usam ljena, i m isleći na te b e ...
- O d k o g a si to saznao? Brže p r i­
čaj i ne m uči me!
■ - O d nje!
- O h o! T a šala baš ti n ije sasvim
slana! - tužno re ć e Lun i p rek o rn o
p o g led a M arkinča.
- T o n ije n ik a k va šala. O n a je u
Londonu i ćek a te — za vrši r e p o r ­
ter i o b ris a znoj s lica.
- I ti se sve do sada ček ao da mi
to kažeš?! — začudi se Lun.
- A kad sam m o ga o ? U jednom
trenutku nisam ni smeo, jer se m o­
g lo d esiti da sve sm rsim — b ran io
se M ark in č.
48
— Eh, ti!.. Dakle, Džejn je opet
tu ?... Hejde, uzm i u p ra vlja č i vozi.
Ja to više nisam u stanju — dodade
Lun uzbuđeno i izide da se prem e-
sti na re p o rte ro v o sedište
K ola opet krenuše
— N ek a d si brže vo zio - prim eti
Lun.
— A sada »sam o« devedeset m ilja
na sat — osmehnu se reporter.
Lun za gled a b rzin o m er u never-
ici. Č in ilo mu se da se kreću suviše
sporo.
U p redgrađu D u lvića ostaviše
kola i svaki za sebe uze taksi.
IX
U Skotland jardu beše nastala
p ra v a pom etnja. P rvo je stiga o Dizi
D itef sa svojim lju dim a i pron ašao
in sp ek to ra Nelsona. Počeo je da
p rič a n ek a k vim čudnim , sm iren im
glasom , kao da je u hipnozi. N elson
nije m o ga o da se snađe. Prosto je
o d b ija o da p overu je u sve ono što je
čuo, ia k o je sve »p ris ta ja lo « u m o­
za ik d o ga đ a ja i nije bilo teško da se
odm ah utvrdi istin itost svake reći.
Tek kad je stigla vest o obračunu
u dvorcu Prats Botam in spektor je
po čeo da shvata. N a re d i da se po­
z o v e bivši in spektor Torin gen , da bi
p r o v e rio optužbe da je on lažni Lun.
U h vati se za glavu tek kad je
sh va tio da T e rin g to n a nem a i da ga
n eće sk o ro naći.
— M o ra m o u hvatiti tog č o v e k a 1
U čin ite sve da se on em ogu ći nje­
g o v o bekstvo! — v ik a o je svojim lju­
dim a.
O dm ah o bavesti pu kovnika
G r ifta i m a jo ra O lifa n ta . K olebao
se da li da odm ah ra z g o v a ra sa pen-
zio n isa n im in spektorom Dikso-
nom, ali ovaj baš tada naiđe.
Sede u u gao i ostad e da sluša Gli-
te ro v o pričanje. N ijed n o m rećju
nije se mešao.
— Dugujem vam jedn o izvin jen je
— o b ra ti mu se N elson .
— N e m en i... Duguješ nešto
d ru g o jednom ćoveku, koji ti je pos­
lao o v o jato »p tič ic a « - o d go vo ri
sta ra c m irno.
 N elson je ćutao neko vrem e, a z a ­
tim upita:
— K a k o to da ste došli ova m o baš
sada?
— P o zva o m e je re p o rte r M ar-
kinč. T e le fo n o m mi je isp riča o n e­
što od o n o g što će pisati u n jeg o ­
vom listu objasni stari Dikson. —
O d m ah sam p ožu rio da vid im to
čudo. N e m ogu da shvatim da je G li­
ter od jed n om postao tako krotak.
D ok su oni ra zg o va ra li, u njihovu
sobu uđoše pukovnik G rift i m a jor
O lifa n t. N elson ih p o zd ra vi i n aredi
da se G lite r i n jego vi ljudi odvedu u
dru gu prostoriju . G ru pa isled n ika
n asta vlja la je da ih saslušava.
— N e sviđaju m i se sve o ve stvari
— poče pu kovnik G rift,
— Pa, nisu baš takve da se ne s v i­
đaju — upade Dikson.
— N e m ožem o se oslon iti na iz­
ja ve h ord e sum njivih tip o va — n a­
stavi n ezad ovo ljn o pukovnik.
— Im am o i drugih svedoka. R e ­
p o rte r M a rk in ć je bio otet zajedn o
sa d ve dam e, koje mi. inače, p o zn a ­
jem o. S n jim a je bio i detek tiv Pip-
čin. N je g a i d a m e će u skoro dovesti
...ovam o - objasn i in spektor Nelson.
— T re b a biti oprezan . Sve to
m ože biti v e lik a Lunova ig r a - p r e ­
kide g a pu kovnik G rift.
— N e vidim k a k va ig r a m ože da
bude - p rim eti m a jo r O lifan t. —
Z a r bekstvo o n o g ga d a T o rin g to n a
ne potvrđu je šta se d o g a đ a lo 9
— N e budite naivni, m a jo re! —
u pozori g a pukovnik. - Z a r ne
m ože biti da je sve to iz m iš lje n o 9
Lunova banda je m ogla p r e v a r iti i
sve te p rija telje D onalda S ikerta.
M o g la je uhvatiti T e rin g to n a i sada
lan sirati ovu priču. N a m a su p o ­
treb n i n epobitni dokazi. M o ra m o
pohapsiti sve učesnike.
— Pod ka k vim iz g o v o r o m 9 - ljuči da se ovde ne m ože lo gičn o i
upita M ajki Dikson.
— R e p o rte r M ark in ć, d etek tiv
Pipćin i te dve dam e u čestvova li su
u n ap ad im a sm rd ljivom m a terijo m
na javn a mesta. To je d o vo lja n r a z ­
log za hapšenje. S totine ljudi sada
pate. Im a m o i dva p r im e r a ludila.
G liter je sum njiv za saradn ju sa
Lunom. N e m a m o n ik a k vih d o k a za
T o rin g to n o v e krivice. G ospode, n e­
ćem o se ig ra ti istra ge! Z ah tevam
hapšenja! — počin jao je da v ič e pu­
kovnik G r ift pozelen evši u licu.
- A postojalo je jedn o o b e ć a ­
nje. .. Č asni ljudi bi m o ra li da g a se
drže - upade M ajki Dikson.
- Vi ste g o d in a m a g o n ili Luna i
n ikada niste uspeli. N e m ože li se i
u vas sum njati - izbaci pu kovnik
svoju n ajotrovn iju strelu.
Z apan jen i starac g a je gle d a o
neko vre m e začuđeno, a za tim uz­
dahnu i reče:
- M n ogo m rzite D on a ld a S i­
kerta. .. U va m a je m n ogo zla i n eo b ­
jektivnosti
- Ja ne shvatam zašto u istrazi
učestvuje gospodin Dikson, za k o ga
bi se m oglo reći da je Lunov p r ija ­
telj. N a m a se nam eću k o m b in a cije
skid an ja svih optužbi p ro tiv k ra lja
ponoći. Z a r to nije su m n jivo? U osta ­
lom. gospodin Dikson je pen zion i-
san zato što više ne m ože da o b a v ­
lja dužnost in sp ek tora Z ah tevam
da se on em ogu ći d a lja sa ra d n ja -
zaključi pukovnik.
O djed n om sve postade n ekako
mučno: Form alno, pu kovn ik je bio u
pravu. Još sve nije bilo dokazano.
- Znači li to da n ećem o izdati ni
potern icu za T e rin g to n o m ? —
upita m a jo r O lifant.
- N a osnovu čeg a biste je izdali?
M o žem o g a sam o tražiti. T o treb a
da se o rg a n izu je — o d g o v o ri p u k ov­
nik G rift osećaju ći da je baš T erin g -
ton slaba taćka n je g o v o g stava
prem a ćelom problem u.
Još du go se vo d ila p rep irk a. Pen-
zion isa n i in spektor D ikson je neko
vrem e u vreden o ćucao, a kada z a k ­
pam etn o ra zgo va ra ti, on izjavi:
- S m a tra m da sam sada suvišan
u ovoj grupi.
U stade i bez p o zd ra va izide.
- N e k a ide! Bar n ećem o im ati
Lu novog sim p a tizera medu nam a
49
 - reće pukovnik O rift kad se vrata
zatvoriše.
In spektor N eison se kolebao. Bio
je pod p ritisk om p u k ovn ik ovih n a ­
stojanja. K on ačn o se sasvim p o k o ­
leba i p rih va ti odluku d a se uhapse
n ovin a r, d etek tiv i T eri M a jb orn sa
B ren dom Lendon.
Baš u tom trenutku radio-stanice
su ja v lja le o raspletu d oga đ a ja
p re m a p o d a cim a dobijen im od r e ­
p o r te r a M a rk in ć a i na licu m esto u
d vo rcu Prats Botam.
— M o ra m o d ati svoju verziju o b ­
ja šn jen ja ! - ljutito reće pukovnik
G rift.
In sp e k tor N eison je sm rknuto ću-
tao i g le d a o u v rh o ve svojih cipela.
Z n ao je da sve to ne vodi kud bi tre ­
b a lo d a se stigne, ali ni sam u sebi
nije m o g a o da uguši n eprijateljstvo
p re m a Lunu, koji g a je već jednom
n a č in io sm ešnim i p ob ed io g a u tr e ­
nutku k a d a se to n ije očekivalo.
— S ve stva ri su još n eja sn e... O st­
a je m o p ri tom e da je Lun sum njiv i
da g a tre b a u hvatiti — reće on naj­
zad.
P u k ovn ik G rift poče da p redlaže
s a d rža j saopštenja, koje će se dati
svim listo vim a i radio-stanicam a.
* dvorcu, sp ik er ob a vesti slu šaoce i o
Za to v re m e Leonard M eskel
u speo je da d ob ije telefon sku vezu
sa T e rin g to n o m i da g a pozve da se
sastanu O d ve zli su se u D žipsijevo
sklonište, b rzo pokupili sve što im
je b ilo p o treb n o i u ništili tragove,
je r su se plašili da neko od njihovih
ljudi nijp uhvaćen, pa bi m ogao sve
da otk rije.
— Ja sam uništen - ža lio se Te-
rin gton.
— Još sve nije izgubljeno. Mi
ć em o se o svetiti - h ra b rio ga je
b esk ru p u lozn i Džipsi. - S am o da
još jed n om uhvatim Luna!
— S ve bi bilo d ru g a čije da si mi
d o z v o lio d a g a ubijem još u svojoj
a g e n c iji - uzdahnu Terington . -
A li sa d a te m olim da mi obećaš da
ćem o g a ubiti čim g a uhvatim o.
50
- O bećavam ti i kunem se po sto­
tinu puta da će Lun biti mrtav, ako
se još jednom susretnemo — odgo­
vori Džipsi. - Ali sreća se ne ponav­
lja. ..
— Im a m o ješ nade. Ja nisam z a b o ­
ra v lja o da treb a biti op reza n -
reće Terin gton .
- N a šta m isliš?
— R eći ću ti sve kad se sklonim o.
O vd e im am nešto z a n im ljivo - od ­
g o v o r i T erin g to n i o tv o ri ručnu
torbu.
T a m o je bio jedan specijalni p r i­
jem nik, a pored n jega n ekoliko ku­
tija m agn eto fo n sk ih traka.
— Im aš li m a g n eto fo n tam o u
n ovom skloništu? — u pita zatim.
— N o sim o jedan od a vd e - o d g o ­
v o ri Džipsi.
Z atim p o zva i dade im dobre
h rp ice novaca, jer sada više nije
hteo da ih vodi sa sobom. R eće im
g d e koji da g a očeku je u slučaju p o­
trebe, a za tim sa T erin g to n o m side
i sede u svoja b rza sportska kola.
V o zili su se p rem a jugu uz samu
Tem zu. D žipsi uključi radio. D avala
se n eka m uzika, a zatim sp ik er n a­
javi sen zacion aln e vesti.
Pošto obavesti o okršaju u
pozadini k rva vo g doga đ a ja :
».. Sada je postalo jasno da je
lažni Lun, bivši in sp ek to r S kotland
jarda Bazil T erin g to n stvo rio sa vez
sa zloglasn im L eo n a rd om M eske-
lom. N jih o vo delo je v e lik a pljačka
banke. A li p ravi Lun se o slob od io i
pom rsio im sve račune. S m a tra se
da će p o licija u skoro im ati sve d o ­
kaze p rotiv ovih zločin aca, koji su u
bekstvu«.
— Još ćem o vid eti ko će kom e
pom rsiti račune - re ć e Terin gton .
- Bilo je tren u tak a kada sam
m islio da se plašiš — u pita Džipsi.
- A šta sada m isliš? — u pita T o ­
rin gton,
- Ti si lukav i oprezan . Im aš
m n ogo iskustva. N ik a k a o nisi k u ka­
vica. N a p r o tiv ... S ada zn am zašto si
hteo odm ah da lik v id ira š p ra v o g ...
O n je zaista suviše opasan - o d g o ­
v o ri Džipsi.
- Još jedn om ću ja o d m eriti
sn age sa D onaldom Sikertom . N a ­
dam se da će to biti i n jegov kraj —
zaklju či T o rin g to n i n astavi da
sluša vesti o događajim a.
Kad se em isija završila, T erin g -
ton izva d i svoj m ali p rijem n ik i p o ­
kuša da čuje nešto. O tv o ri p ro zo r
au tom ob ila i pretu ri malu antenu
napolje. Lice mu dobi izra z ra d o zn a ­
losti.
- Sta čuješ? - upita Džipsi.
- Baš sada re p o rte r A rtu r M ar-
kinć stiže kući. P riča ženi da sam
g a bio uhapsio i da ga je Lun o slo b o ­
dio na neki čudan način... O n a
plače od radosti. . Čekaj malo, pri-
ćaću ti kasn ije — objasni T o r in g ­
ton
P rib liža v a li su se K ostber Hilu
kad T erin g ton spusti aparat.
- O tišli su da spavaju, jer je n o v i­
n ar u m oran - reče zatim.
- K ako to slušaš?.. N e razu-
rnem to ništa - reče Džipsi.
- Kad sam hapsio M ark in ča, u
n jegovoj sobi sam sa k rio prislušni
a p a ra t sa o tp rem n o m stanicom .
N isam im ao vrem en a da sve slu­
šam, ali m oj prijem n ik je to p re n o ­
sio na au tom atski m agnetofon.
Preslu šaćem o tra k e u skloništu -
objasni To rin gto n
★ va la kad m e je v id e la ... A sada m o­
S tigoše do Brant R iv e ra i pođoše
uskim putem uzvodno. N a padin i
blizu rek e b ila je n ova poljska kuća,
koju je D žipsi bio izn a jm io još pre
više m eseci, kao re ze rvn o sklonište
za slučaj da treb a da se skriva.
Sklon iše kola u ga ražu i uđoše.
Za tvo riše kapke i spustiše zastore,
a zatim upališe svetio. D žipsi d o­
nese piće, a T o rin go n uključi
m agnetofon.
Dugo su slušali ža lop o jk e jedne
M eri M ark in č, za tim njene r a z g o ­
v o re sa petogodišn jim d ečak om i
dru ge n jim a n ezan im ljive dijaloge.
U jednom m om entu se o b o jic a pri-
tajaše. S a trake se ćuo razgovor
dveju žena:
- Oh, d ra g a Džejn! Tako se radu­
jem što si b a r ti do šla Sreća je što
oni glupači iz Skotland jarda ne
znaju da si i ti u Londonu, jer bi
uhapsili i tebe, umesto da gone
gangstere - govorila je M eri M ar-
kinć.
- N e m ogu da shvatim kako su
se o d lu čili da uhapse A rtu ra i ost­
ale - g o v o rila je Džejn
- I još neće da kažu kuda su ih
odveli. Č ak tvrde da u Skotland
jardu n iko ne zna o tom hapšenju.
U zela sam advokata, da zahteva
susret sa A rtu ro m — objašn javala
je M eri
- Ja sam tra žila Luna. N em a ni
gla sa o njemu Strahujem da je ne­
poznati g o v o rio istinu kad je A r-
turu re k a o da im aju D onalda u svo­
jim ru k a m a - g o v o rila je Džejn.
- Javio mi se stari Londživel. Te-
šio m e je i rekao: »G osp ođ ica V i­
ti ngton m o ra dob ro da se čuva«
R ek la sam mu da ću ti to reći -
nastavi M eri M arkinč. - Jesi li se
sm estila na sigurno m esto?
- Stanujem u svom starom
stanu. N isam ga bila ni o tk aza la -
o d g o v o ri Džejn
- To je ona lepa kućica u Pariz
Stritu devet, kod A rčib išo p s park a?
- u pita Meri.
- Da. Ta m o je još uvek stara
G rel, ć u va rk a kuće. T a k o se o b ra d o ­
ram d a idem - zaklju či Džejn Vi-
tington i sam o se ćulo još lupkanje
vratim a.
T o rin g to n i M eskel su se gledali
kao da će da čestitaju jedan dru ­
gom.
- Dakle, Džejn V itington , Lunova
ve lik a ljubav nam je na ra sp o la g a ­
nju — re č e Džipsi.
- K o li je taj Lon dživel? - upita
Torin gton .
- N e znam. O bjasniće nam
Džejn, kad je budemo imali u ru­
kam a — odgovori Džipsi.
Iako je Londživel bio jedan od naj­
poznatijih pesnika boem a u Lon­
51
donu, njih d vo jica se nikad nisu in-
te re s o v a li za poeziju i nisu znali ko
je čudni starac.
O n i sada preslušaše ostatak m a­
g n eto fo n sk ih traka, a li ne nađoše
ništa zan im ljivo. T o rin gto n uključi
p rijem n ik za prislu škivan je sk rive­
n og u ređ aja u M a rk in čo vo j sobi, ali
ništa se nije ćulo. Zato počeše da se
sp rem a ju za odm or. Zakljućiše da
Džejn treb a oteti i tim e p rim a m iti
Luna.
— Im a fin esa koje će nam p o ­
m oći u tom e - re ć e T o rin gto n spu­
štajući se na m eki ležaj.
Tada iz p rijem n ik a dopreše
zvuci. O n i oslušnuše. Cuo se M ar-
kin ćo v glas:
- Šta vas g o n i da u o vo doba u pa­
date, in sp ek to re?
- Im a m o n alog da vas uhapsim o
— čuo se o d g o v o r
- A li zašto, go sp o d in e N elson ev
Z a r va m nije va žn ije da u o vo doba
tra žite T o rin g to n a i D žipsija? Njih
sig u rn o n iko ne u zn em ira va posle
pon oći — g o v o r io je M arkinć.
— To se vas ne tiće. Dosta n e p ri­
lik a ste nam već stvorili. U hapšeni
ste.
— Pod kakvom optužbom ?
- Z b og n apada na javn e lokale.
Zb og u p o treb e on e h em ik a lije straš­
n og m irisa, već su polu dele dve
osobe.
— K o va m kaže da sam ja u tom e
u čestvo va o ? Im am alibi, kao i moji
p rijatelji. O tom e je već bilo reći.
- D o k a ze ćem o naći. V i ste uhap­
šeni. Ž elite li da vas optu žim o i za
p ro tivljen je p o liciji? U p o zo ra va m
vas d a su Pipćin, T e ri i B renda već
uhapšeni. U tren u cim a odu ševlje­
nja p rič a li su o tom »podvigu*.
— Dakle, p re v a rili ste ih. M ožda
će on i sve to poreći. Ipak, stojim
vam na rasp olagan ju - zaključi
M arkinć.
Ć u lo se još h ra b ren je koje je n ovi­
n ar uputio svojoj ženi, a zatim se
ćulo k a k o k o ra ci odm iču iz sobe i
kako v ra ta lupkaju
X
D olazeći o p rezn o ka skloništu,
Lun o tv o ri p rva v ra ta od kojih je
vo d io uski hodnik do n enastan je­
nog stana. N a levom , p rivid n o šle­
pom zidu, n ala zila su se vešto s k ri­
ven a vrata, k o jim a se uvek služila
Džejn d o la zeći ovam o. Tajni m eha­
nizam , jedva v id ljiv i o n im a koji
znaju gd e je sm ešten p o k a ziva o je
da Džejn m o ra biti unutra.
O n o tvori v ra ta i op et ih pusti da
se au tom atski zatvore. S unutraš­
nje stran e se n ala zilo dugm e za
zvono. O n g a pritisnu i tim e dade
znak da dolazi. Pođe sk riven im hod­
nikom i ude u veliku, staklom n at­
kriljenu baštu, na čijoj sredin i se
n alazio bazen s čistom vodom.
Sada, usred noći, bašta je bila slabo
osvetljena. S am o jedn a svetiljk a
ba ca la je ukoso svetio p rek o juta-
nog za stira ća na kam en im p lo ­
čama.
— Donalde, jesi li ti? — čuo se uz­
vik iz m ra k a kod vrata, koja su v o ­
d ila u ostale prostorije.
— Džejn, d raga ! — uzviknu Lun.
Zatim potrća stazom . Džejn mu
takođ e žu rn o pođe u susret. Baš na
osvetljen oj stazi se nađoše jedno
pred drugim . Zastadoše kao pred
n evid ljivim zidom g o to v o d va ja rd a
jedn o od drugog. G led a li su se čud­
nim pogledim a, kao da ispituju
jedn o drugo. T o je tra ja lo sam o ne­
koliko sekundi, ali im se u činilo
dugo. Za to vrem e n jihovi pogledi
su sve rekli. Isp riča li su priču o du­
goj čežn ji i patnjam a zb og u daljen o­
sti.
A tada Lun pruži ru ke i trenutak
ih za d rža na njenim m išicam a.
— D obro došla, D žejn! S rećan
s&m što te vidim - re č e zatim.
— Donalde, tako sam strah ovala
zbog tebe. . - stiže Džejn sam o da
izusti.
Tada se nade u čvrstom Lunovom
zagrljaju. N jih o ve usne se spojiše
na onaj n eop isiv način pun strasti,
čežn je i ljubavi, k ojim se ljube sam o
m u škarac i žen a za koje ne postoji i
ne m ože postojati n ijedn a dru ga
p ra v a ljubav. T o lik o sreće daju ti
polju pci da se čoveku i ženi čin i da
će u m reti u slatkom nestajanju u
tajan stven om ponoru ljubavi.
— N ik ad više te neću dati — p r o ­
šaputa Lun.
— S am o tvoja sam uvek i bila,
D o n a ld e... U m reću tvoja - o d g o ­
v o r i Džejn ne m ogavši da obuzda
suze, koje joj oro siše lice.
Lun je p ovede ka baštanskim sto­
lica m a kraj bazena.
— G de si bio tako dugo? - upita
Džejn.
— Bili su m e z g ra b ili zloćincir
— Jesi li p o vred en ? - sa s tra ­
hom u glasu u pita Džejn.
— Nisam , draga. S ve se d o b ro
svršilo - o d g o v o ri Lun.
— A naše su uhapsili. Artu r, Č a rli
i one dve divn e žene su uhapšene -
o bavesti g a Džejn.
— V eć su slobodni — o d g o v o ri
Lun i isp riča joj da to stvarn o nije
b ilo hapšenje, n ego otm ica, koju je
iz v rš io Torin gton.
Isp riča joj šta se sve dogodilo.
D ok je g o vo rio , Džejn mu je ra s­
k o p ča va la košulju na onaj način
koji pokazuje potpunu bliskost i is­
krenu, n ep rik riven u nežnost. O n je
puštao da D žejp to ćin i i konačn o
košulja spade s njega. P ri tom e ju je
m ilo va o tako da je u trenutku kada
je htela da ustane, m ogla sam o da
se izvu če iz već ra sk op čan e haljine.
Lun tada p otrća ka ivici ba zen a i
iza šim širo vo g džbuna skide ost­
atak odela. Baci se u vodu i zapliva.
U sk o ro za njim stiže i Džejn. O se-
tiše onu lakoću tela i svežinu vode
u kojoj se u živa u sparnoj noći. Leb-
deli su u vo d i držeći se ru kam a; iz­
vo d ili su onu čudnu igru u kojoj su
tolik o puta u živa li na ovom mestu.
U jednom m om entu Lun o tp liv a u
u gao bazena, gd e se n alazio m ali
baštenški orm a n s oprem om . Sluša­
jući kako na drugoj strani bazen a
D žejn la ga n o pliva, on se oslobodi
m ešavin e zn oja i prašin e n akup­
ljene na telu dok je bio u ru kam a
o tm ič a ra i u tren u cim a b o rb e u
dvorcu. Zatim op et z a p liva ka
Džejn.
Z a p livaše ka stepeništu. Lun ru ­
kom d oh vati o grta če ispod nastre-
šice. O grn u p rvo sebe, a zatim pruži
ruku da joj pom ogn e da i o n a iziđe.
O grn u je d ru gim ogrtačem , a zatim
z a g rlje n i pođoše do za strto g platoa,
koji je b io među cvećem i danju se,
u o d ređ en e sate, m oga o k o ristiti za
sunčanje.
Nisu treb a le ni reći ni pozivi. Kao
da su m eđusobno p o ga đ a li misli,
njih d voje se spustiše na meku p ro ­
stirku. C v eće je op ojn o m irisalo, a
letn ja noć izgled ala k ra tk a za
sreću.
*
S vitan je ih zateće za grlje n e u ne­
kakvoj divn oj polusvesti, k o ja je
bila lepša od svih najlepših snova.
T a d a se p rvi pokrenu Lun i nežno
p od iže devojku na ruke. Ponese je
ka h lad ovitim sobam a svog p re b i­
vališta. O sm ehnu se p rim etivši da
je Džejn sp rem ila sve proštorije. U
najlepšoj sobi u va za m a bilo je
sveže u bran o cveće.
P oloži je na š irok i ležaj, pa se spu­
sti p o red nje i u p rijatn om umoru
u skoro o b oje usnuše.
P rob u d ili su se pred sam o podne.
Lun uključi muziku i pođe da d o­
nese sok pom orandže. Baš tada
m u zika prestađe i počeše vesti.
O dm ah posle n ajave novosti, sp ik er
poče d a g o v o ri o sen zaciji dana. J av­
ljao je o noćašnjem hapšenju re p o r­
tera M ark in ča, i o tom e da su svi
zatečen i a k teri sukoba u dvorcu
takođ e uhapšeni.
»K a o i uvek, Lun je nestao S kot­
land ja rd nastavlja go n jen je o vog
zločinca, koji je poku šao da dokaže
da nije u čestvovao u zločin im a i
p ljačkan ju banke. Sum nja se da je
u d o go vo ru sa izvesnim , odavno
p o liciji sum njivim D izijem Dite-
fom. O va j vlasnik k a zin a i nekoliko
noćnih lokala i klu bova dao je
čudne izjave. O su m n jćio je čak i iz-
ves n o g saradn ika Sktoland jarda,
53
čije im e ne spom injem o, je r je ne­
stao i još ne m ože biti saslušan«,
g o v o r io je spiker.
Lun je u kočen o stajao, kao da o če­
kuje n ečiji n ovi napad. D žejn je ta-
kođe začu đen o slu ša la
- P a to je nem ogu će! Z a r je pod ­
lost tih ljudi tako b ezgra n ičn a ?! -
uzviknu ona.
Lun bez re ći sasluša nove napade
na svoju ličnost. Znao je d a g a ljudi
u S kotlan d jardu i već je im ao is­
kustva sa čita vo m gru p om in spek­
to ra i še fo v a policije, koji su često
b ili za slep ljen i m ržn jom p rem a
njemu. A li sada je o če k iv a o da će
ipak p o b ed iti n jih ova p ro fe s io ­
n alna o b a veza da b rzo pohvataju
p ra v e zločin ce i razjasn e tajnu zlo­
čina. M eđutim , oni su i d alje sve sva­
ljiva li na n jego vo ime. Još uvek su
se tru dili d a mu za gro ča va ju život.
Još jedn om je Lun m o ra o s g o r č i­
nom d a shvati da za sasvim slo­
bodnu ličnost nem a opstanka u sre­
din i koja ne uspeva da on em ogu ći
m n o go b ro jn e ga n gstersk e bande,
ali uspeva da se m obiliše protivu
njega.
K ao d a čita n jegove misli, Džejn
reče:
- O n i su u stanju da p rik riju To-
rin gtona, pa čak i da ga tajno ubiju,
sam o da na tebe svale te podle o p ­
tužbe!
- O n i su to u stanju, ali neće
uspeti. Jedn oga dan a ću dokazati
zločin e tog čoveka. Sada m e sam o
z a b rin ja v a hapšenje naših.
- Ja ću otići da se obavestim . Još
n iko ne zna da sam u Londonu -
reče Džejn. - U zgred ću doneti
o va m o svoje stvari. N eću te napu­
štati dok sve o ve m rske optužbe ne
budu prestale.
N ik a d a m e nećeš napuštati! Neću
da te izgubim . S ada više neću da
znam ni za šta. O va j dan p rip a d a
nam a — re č e Lun i isključi radio.
N e k o lik o sati posle tog a Džejn i
Lun su p riča li jedno drugom . Kad
Lun poče da g o v o ri o svojim o tk ri­
ćim a iz hernije i fiz ik e Džejn g a je
p ra tila za d rža va ju ći dah i odu šev­
ljena. Zajedno su sp rem a li ručak, a
zatim , kad je sunce p o go d n o o basja­
va lo deo vrta, p o m eriše staklenu
nastrešicu i pustiše d a ih sunce
peče. Ku pali su se u bazenu, a zatim
o p et ležali među b o k o rim a cveća.
- S tobom m i se v r a tila i sreća
— g o v o r io je Lun.
D žejn mu je p r ič a la o svom ž i­
votu od tren u tka kad su se rastali.
O p tu živa la je sebe za pokušaj da
p rih va ti njegovu želju i nestane iz
n jego ve blizine.
- M islila sam da je to d o b ro za
tebe, da ćeš im ati jednu brigu m a ­
nje. A li o n o g tren u tk a kad sam sa
M išelom ostala sama, sh vatila sam
da jedin o sm rt m ože da m e odvoji
od u sp om en a ... Ne, to je bila naša
ljubav. N ism o uspeli d a je ugušim o
u sebi - g o v o rila je Džejn.
- S ve to treb a za b ora viti. M i smo
o p et zajedn o! — p rek id e je Lun.
O slobođen i svega, puni povere-
nja jedno u d ru go i svesni da je n ji­
h ova ljubav n ajveća nada, oni su se
nežno grlili. Č asovi sreće su se v r a ­
tili
N eosetn o je došla noć.
- Sada ću o tići do svog stana -
re če Džejn.
O n a je bila žena, m ožd a n ajpotpu ­
n ija koja postoji, ia k o je bila nauč­
nik i sposobna za n a jveća lišavanja.
N e d o s ta ja lo joj je, baš ovde i baš
zb og Luna, nešto njenih ličnih
stvari. Im ala je i jedan m ali poklon
za Donalda. Sve je to htela da p r e ­
nese o va m o
- Ići ću s tobom. N e želim da
zb og n ečega zapadn eš u kakvu
opasnost - reče Lun.
- N e prihvatam . T reb a da se
odm oriš. Inaće, sada, u tren u cim a
n ajveće hajke na tebe, ne treb a da
se bez nužde krećeš gra d o m —
u sprotivi se Džejn.
Lun je znao da je to istina. Bilo je
m alo izgled a da će neko p rim etiti
Džejn i nije bilo ra z lo g a za brigu.
Zato on prih vati da on a ide sama,
a li da uzm e n jegov m ali re ze rvn i
autom obil.
 - Ponećeš i o vo - re će on d ržeći
na dlanu jedan zlatan lančić sa
m edaljonom . - M isleći na tebe na­
p ra v io sam ovu stvar.
S tavi joj nakit o k o vrata, a zatim
joj pruži još jedan p red m et sličan
velik oj ćiodi s glavom .
— U vek ću nositi taj nakit. A šta
je o v o ? - reče Džejn.
— O be stva rč ice su u stvari m in i­
jaturni odašiljači. Kad god ti želiš,
m oći ću da te čujem — objasni Lun.
P o k a za joj k a k o se uključuje m e­
han izam skriven u m edaljonu, a z a ­
tim onaj u »č io d i« s glavom . O n a taj
d ru gi uređaj sa k ri u veš na g r u ­
dim a. Lun tada poja ča svoj p r ije m ­
nik, pa zatim o dvede Džejn na kraj
vrta. T a m o joj je šaputao nežne
reći, a one su d o p ira le kao glasan
g o v o r ćak iz sobe k roz o tv o ren i p r o ­
zor. Izgledalo je kao da neko tam o,
kao ojačan i odjek, iz g o v a ra svaki
n jihov šapat.
— O vo je n everova tn o! Znam d a
postoje m n o go b ro jn i m in ijatu rn i
u ređ aji slične vrste, ali nisam ver-
o v a la da ih im a i ovakvih - reće
Džejn.
- O vi su m alo poboljšani. Dugo
sam ra d io na n jim a - o d g o v o ri
Lun.
O tp ra ti je do g a ra ž e i o n a se iz­
veze u tihu polum raćnu ulicu.
T ešk a v ra ta se bešum no za tv o riše i
Lun ostade sam.
* Lun je dalje čuo korake, lupanje
S rećan zb o g p o vra tk a D žejn Vi-
tington i divn ih tren u taka p ro v e d e ­
nih s njom posle duge usam ljenosti
Lun je ležao i slušao zvuke iz p r i­
jem nika. Znajući da je Lun sluša,
D žejn mu je p riča la kojom ulicom
se vozi i šta vidi.
U šla je u jednu telefon sku g o v o r ­
nicu i p ozva la M eri M ark in ć, koja
je o bavesti da je u zela advokata,
koji će na tom e ra d iti da A rtu r
bude što p re pušten. M e ri n ap o ­
menu da je kuća pod p rism o tro m i
d a joj ne treb a prilaziti.
- S igu rn o prisluškuju i naš ra z ­
g o v o r - re č e M eri.
- N e k a prisluškuju. T i jadnici
n ikada n eće uspeti da od vo je p o­
štene od nepoštenih. N jim a je svak
sumnjiv, ko im se ne p o k o ra va —
o d vra ti D žejn i p rek id e vezu.
Zn ala je d a će u skoro njene reći
biti p ren ete u Skotland jard. Zato
p ožu ri ka svom stanu. Lun je čuo
k a k o vozi. Ćuo je i kad je zaustavila
m otor, izišla do v ra ta stana i otklju ­
č a la ih.
a tada je sledio sam o uzvik:
- K o ste vi? K ako ste p ro d rli u
moj stan?
- Budite rtiirni! N e p o k re ćite se,
je r ovde im am jaku prskalicu s k ise­
linom . B ićete nakaza za n ekoliko
tren u tak a - ćuo se odgovor.
Lun pozn a d e glas B azila T o rin g ­
tona. P o sk o čio je kao da će odju riti
u pom oć napadnutoj Džejn. ali je
sh vatio da bi zakasnio. Zato je
sam o slušao strahujući za njenu
sudbinu.
- Dakle, bio si u pravu — ćulo se
k a k o k a že Leonard M eskel.
- T re b a da požu rim o — reće T o ­
rington.
- Sta ste joj učinili, p rok leti g a ­
d o vi? - upade Džejn.
Lun p ogod i da on a to vid i staru
G rel, ću varku kuće.
- S am o je u spavana - o d go vo ri
Torin gton .
- Požurim o. N apolju je sve
m irn o — reće Meskel.
v ra ta au tom ob ila i zvuk m otora.
- G u rn i je dole na pod — reće
Meskel.
- V eć je om a m ljen a i biće m irn a
sve dok ne iziđem o iz g ra d a — od-
g o v r i Torin gton.
- Š ta je to bilo sa m nom ? -
upita D žejn kad se o p et osvestila.
- M a lo ste spavali, lepotice -
o d g o v ri Terington.
- ■Kud m e vod ite? Pa to je put za
Ejling - reče Džejn.
- H o ćete li biti m irni, pa da vas
opet ne uspavljujem o? - pitao je
Torin gton.
- Sta m ogu da u činim ? - uz­
dahnu Džejn.
55
 — Dobro, ostan ite tako. U p o zo ra ­
vam vas da prskalicu sa kiselinom
im am sprem nu u ruci — reće T o ­
rington. — A ne želim da uništim
takvu lepotu. Vi ste najlepša žena,
koju sam sreo. Čuo sam da vas o p i­
suju, a li nisam v e ro v a o da ste lepši
n ego što to iko ume da iskaže.
— V eć joj se u dvaraš — smejući
se reće Džipsi, koji je sedeo napred
i vozio.
— N e o d o ljiv a je' - o d vra ti T o ­
rington.
N ek o v re m e je iz p rijem n og u r­
eđ a ja d o p ira o sam o zvuk a u tom o­
bila u vožnji, a tada se opet začu
gla s Džejn V itington :
— Id em o li uz Brant R ive r?
. - Suviše pitate. A li m ogu vam
reći. T o je ta reka. A naše sklonište
je kad se skren e od p rela za na
pruzi on im p rvim putem kod sve-
tiljke.
— Jednom sam p ro la zila ovda.
P ozn ajem te zidine. Kažu da je to
ukleto mesto, jer je sa one stene, što
liči na deo p oru šen og m osta nad
rekom , sk o čila d evojk a koju su na­
siln o hteli da udaju za starca - p ri­
ča la je Džejn.
Sve je to g o v o rila zato da Lun
čuje kud je vode. Legendu o toj steni
joj je p rič a o sam Donald, kada su
išli ka G rin fordu .
— Eto, tam o je naša poljska kuća
— re če Torin gton.
— O n a kod šumice, što stoji sam a
pod šu m om ? - upita Džejn.
— Da, m alo vu čje gn ezd o - o d v­
rati Džipsi.
— Pa to je svega trista jardi
p ra v e lin ije od uklete - reče Džejn.
— V a ljd a niste p ra zn overn i -
re ć e Torin gton .
— N e vo lim ta u sam ljena mesta.
A va ša kuca je o g ra đ e n a zidom i
m eta ln im šiljcim a kao za tv o r ili lud­
n ica - o d g o v o ri Džejn.
A u to m o b il uspori vožnju. Čulo se
šk rip a n je m etalne kapije, a zatim
p rštan je toćk ova po šljunku.
— S tigli smo. O vd e ćem o ra z g o v a ­
ra ti sa va m a - reće Torin gton. -
Iziđite, g o sp o đ ice Vitington.
— Jednom ćete o d g o va ra ti zbog
o ve o tm ice - reće Džejn
— M o ra li sm o... T reb a da nam
kažete gd e je sklonište vašeg D o­
nalda S ik erta - reće Torington.
— Ja to ne znam.
— Znate, sigurno. I govorićete.
R azm islite do ponoći, a onda ćem o'
ra z g o v a ra ti Bićem o džentlm eni,
a ko ne izn everite naše nade. Dok
nije ovde M eskel, m ogu vam reći da
se on ne šali. Im a plan kako da vas
n atera da g o v o rite — p riča o je T o ­
rington.
— K akav je to p la n 9 — upita
Džejn
— Ž enam a ne m ogu da odolim ,
pa ću vam reći O n hoće da pokuša
bez mučenja. A o n d a ... M a lo nasilne
ljubavi. . M ožda sadističk o m uče­
nje. .. O n zna da skid a kaiš po kaiš
kože sa žen skog tela. T a k a v je
Džipsi. N e poku šavajte da mu se
odupirete. To vam preporučujem .
R azm islite o tom e da p ra vom sarad-
njom m ožete postići i njegovu
ogrom n u naklonost. O n im a n o­
va ca više n ego što ih je im a la Prva
p oslovn a banka M id lesek sa - p r i­
ča o je Torington.
— Vi p rijatn o ra z g o v a ra te — ću
se D žipsijev glas.
Uđoše u kuću i v ra ta se zatvoriše.
— T o je vaša soba, go sp o đ ice -
reće Torin gton.
— O v a sobica sa g ro zn im v r a ­
tim a kao na kasi? Pa on a nem a ni
p ro zo ra ! — kao da se p rep la šila
reće Džejn.
— U la zite 1 I budite m irn i tamo,
jer vas i on ako niko ne m ože ćuti.
N a hiljadu jardi n aok olo nem a
kuće, a ovde sm o sam o nas dvojica.
Po m raku sm o došli, a po m raku
od la zili i sada sm o se v ra tili n epri-
m ećeni. P o ig ra ć em o se sa vam a,
ako ne budete g o v o r ili - reće
D žipsi i zaću se kako lupnuše vrata.
Džejn poće da g o v o ri:
— Sada sam sam a u sebi. S i­
gu rn o si slušao gd e se kuća nalazi.
Ponoviću sve posle p o la sata, za slu­
čaj da nisi slušao kad su m e napali.
O d u zeli su m i sam o torbu i sva je
sreća što nisu o b ra tili pažnju na
m e d a ljo n ... D ragi, budi oprezan .
O n i su sprem n i na sva. N a o ru ža n i
su, a u kuću se teško prodire. Ć in i
m i se da je pristup najlakši od
šume. N e b rin i za mene. Imam, s k r i­
ven, onaj tanki bodež. B raniću se u
nuždi.
Lun je n estrp ljivo slušao. Bilo je
strašn o što je Džejn u opasnosti, ali
se ra d o va o što zna gd e su M eskel i
Torin gton.
S ada žu rno poće da se prip rem a .
Iako je bila vrućina, on obuće s p e ci­
jalni dugi veš, koji se nije ra z lik o ­
va o od običn og, ali je stajao č ita vo
bogatstvo.
Jedna en glesk a ćelića n a je p r o iz ­
vela najtanju čeličnu žicu na svetu.
Lun je pod im enom jedn og fiz ič a r a
u čestvovao u ek s p erim en tim a fa ­
b rik e već više godina. T o mu je bilo
neophodno, je r za neka isp itiva n ja
m o ra o je im ati v e lik e fa b r ič k e m a ­
šine. S ara d n ja sa fa b ričk o m labora-
to rijo m mu je om o gu ća va la da ih
koristi. Fab rik a je od te fin e i jed va
v id ljiv e čeličn e niti tkala platno,
koje je pod ru kom bilo m eko i o b ič ­
nim okom se nije m oglo prepozn ati,
jer je bilo o b ojen o belo i ličilo je na
pamuk. Od istih tih niti, sam o d ru ­
g a č ije tkana, b ila je n ačin jen a i m a ­
te rija p ogodn a za p ra vljen je odela.
Lun je za sebe i S am ju ela M a k fe r-
sona bio otk u p io tkaninu i n a p ra ­
vili su veš i odela. B evolversk i kur-
šumi nisu p ro b ija li n ijedan sloj tk a ­
nine. a čovek koji bi im a o i veš i
od elo bio bi zaštićen i od kuršum a
vo jn ičk ih pušaka.
Pošto se obuće, Lun poće da
sp rem a oružje. U ze dva revolvera ,
n ek o lik o punjenja ja k o g ek sp loziva
za rušenje, n ekoliko vrsta b om bica
i fio la s ga som za u spavljivanje.
O bu o je svoje specijaln e c ip e le sa
ga sn im pu n jenjim a u potpeticam a.
K renu da tom e još doda tanku, p ro ­
zirn u užad i lestvice s kukama.
T a k o oprem ljen , krenu ka g a ra ži,
da sp rem i svoja v elik a kola, je r su
on a za redovnu vožnju bila ostala
na mestu g d e ih je ostavio kad je
kren u o da poseti b ivšeg in sp ek tora
Torin gton a .
U tom m om entu iz v rta začu uz­
vike:
- D onaldo, dečko m oj! Jesi li tu?
Evo d ola zim !
- Sam juele, stari m orski vuče! —
o d a zva se odu ševljen o Lun i potrća.
Snažnim m uškim z a g rlja jem poz-
,r'a više se dva vern a druga.
- Ja p lo vim da m i se raspadnu
m ašine, a ti lenstvuješ ovd e - reče
M akferson .
- Bilo je i zbrke. S ada žurim.
D žejn je o te ta - reče Lun.
- S ta 1? Znaš li gd e je ta banda,
koju tre b a da izm esim go lim ša­
k a m a 9 — uzbuđeno o d vra ti M ak-
son. — T i si u tom odelu?!
- Znam gd e su je za tvorili. T reb a
i ti da se obućeš, ali požuri. S ve ću ti
uzput o bjasn iti — reče Lun.
D esetak m in ita kasn ije M a k fe r ­
son se z n o jio u du gom vešu i odelu.
V eć m esecim a nije o b la čio ništa
top lije od m orn a rsk e m ajice.
- D evet mu tropskih žega, pa
o vo je d a čovek pob egn e i otp lovi
da p rv e leden e sante i da tam o živi
s belim m edvedim a! - gu n đao je
idući za Lunom.
Bilo je p rošlo dvadeset i d va ćasa
kad iziđ o še iz Londona i nađoše se
na putu za Ejling. M a k fe rso n ;e slu­
šao sve ra d io -em isije u k o jim a se
g o v o r ilo o Lunu. T o mu je z a g o rč a ­
va lo plovidbu, ali je zn a o m n oge
stvari. Zato je Lun m o ga o brzo i
lako da mu objasni šta se to sve d o­
g a đ a lo u n jegovom odsustvu. N a j­
više mu je p riča o o Džejn i njenom
povratku.
- Eh, ti! Znao sam da si p o grešio
kad si poku šao da joj daš slobodu.
Kad čo vek sretne ženu k a k va je
Džejn, svih mi m o ra i okeana, i tako
m i svih riba, k ito va i k o ra la na
svatu, ne treb a da ostan e bez nje!
O n a to vo li! V oli te kao što ja volim
m o r e ... Ne, više n ego što ja uopšte
nešto m ogu da v o lim ! V o li te više od
života! — govorio je poučno m or­
nar.
Približavali su se Brant Ftiveru.
Beka je bleskala u koritu. Ponegde
su se svetla ispred kuća održavala
u vodi. Ugledaše stenu koja je ličila
na ostatak mosta nad rekom.
★ reče Džipsi. - M o ra m vid e o ti taj
Za to vrem e u usamljenoj kući
događale su se čudne stvari. Još od
dolaska Džejn u kuću Torington i
Džipsi su ćuli svaku njenu reč, koju
je izgovorila, da bi je preneo njen
mali odašiljač u medaljonu.
— Znao sam da ona ima nešto
slično — slavodobitno reće Toring­
ton.
— Istina je, m ogao sam i ja to po­
goditi. Lun je već više puta upotre-
bio m inijaturne prijemnike i ot­
premnike. Ali ja ne volim te novota­
rije. S ad a vidim da treba znati sva­
šta — odvrati Moskel.
— S ad a Lun juri ovamo. Biće uži­
vanje pogledati kad se nađe i upet­
ljan — dodade Torington.
— Može li se desiti da nešto ot­
kaže? - upita Džipsi.
— Sam si video. Ceo dan smo to
proveravali. Naših devet ljudi su
odlično skriveni. Ne može ni ptica
da preleti, a da je ne vide. Reflek­
tori su postavljeni i pale se na do­
dir. Taj sistem m reža je vojnički
izum. S reća je što sam znao u kom
skladištu ih ima - pričao je Toring­
ton.
— Još noćas će Lun moliti za
Džejn. Kazaće gde su mu skloništa i
kako se u njih ulazi, a tada ćemo ga
odmah streljati. Video sam mali
splav dole na reci. Stavićemo ga
tamo, isplati mu dosta kuršum a u
srce, a zatim ćemo ga pustiti neka
pliva - maštao je Meskel o svojoj
pobedi.
— Devojka ne sme ostati živa.
O n a je nezgodan svedok reće To­
rington.
- T a k v a lepotica... Biće uživanje
biti s njom. Posle ću je pokloniti
momcima, a zatim... - govorio je
Džipsi.
58
T a d a iz elek tričn o g u ređ aja do-
p reše signali.
- O n i p rila ze od šume. Idu tačno
kako treb a - re č e Torin gton.
Stade uz sto na k om e se n alazilo
n ek o lik o a p a ra ta sastavljenih u
im p ro vizova n u kom andnu tablu.
- Ja idem na osm a tra ćn icu -
trenutak.
- P rvi lo k a to r ih je zabeležio. D o­
laze dvojica, je r se ču ju dva zvuka,
koji pokazuju odstojan je od tri do
pet ja rd i — re će T o rin g to n i ostade
uz kom an dn i sto.
D žipsi u strća uz stepenište na
sprat kuće i k ro z odškrin u te ka-
pake p ro z o ra za m ra če n e sobe
stade da gleda. P od rh ta va o je kao u
grozn ici. U ru kam a je d rža o m a
šinsku pušku,
Lun i M a k fe rso n behu p riš­
li u gašen ih fa r o v a i na jed­
nom mestu blizu kuće p r ik r ili kola.
O b išli su kuću u velik o m luku i
došli od šume. K a o naručeno, p o m o ­
glo im je jedno drvo, č ije v elik a
g ra n a je n a tk riljiva la zid i m etaln e
šiljke na njemu. P opeše se i s g ra n e
spustiše lestvice.
Nisu slutili da zločin ci računaju
da će oni baš tuda p re ć i prepreku.
N ije bilo m oguće p retp osta viti da
o n i očekuju njihov b rzi dolazak.
Lun još n ije m oga o da shvati da u
To rin gto n u im a o p a sn o g g e n ija l­
nog zločinca, prvi put se sukobio sa
čo vek o m koji je m o ga o da izved e
m n oge stva ri koje i Lun.
Išli su o p rezn o k ro z zapušteni
vrt. N išta se nije ćulo V eć su se n ala­
zili blizu kuće pod krošn jam a
drveća.
- M o ra m o p rila ziti p a žljivo -
šapnu Lun.
M a k fe rsen kleče da sačeka. U
tom m om entu nešto zašušta. Čuše
se siktavi zvuci sa svih strana. Pro-
leteše nekakve kugle. N e k e pogo-
diše Luna i M a k fe rso n a lakim u dar­
cima.
- Šta je to, što mu paukovih
m reža?! - prošapu ta M akferson.
- Z a m k a 1 — viknu Lun
 O ni se trgoše, ali na njih su se sva­
ljivale nekakve mrežaste niti iz
svih pravaca. M akferson se borio
sve više se zamotavajući.
T ada bljesnuše snažna svetla. Oni
nehotično zatvoriše oči. Kad su po­
gledali, shvatiše šta se dogodilo. Sa
stabala, iz šiblja, sa tla i od ograde
na jedan potez oslobođene su
zamke. Bile su to male cevi, koje su
kom prim iranim vazduhom izbaci­
vale olovne kuglice za kojim a su se
vukle isprepletene niti od kao če­
lična žica čvrst materije. Bilo ih je
na stotine i stvorile su nerazm rsivu
mrežu u koju se živo biće zapet­
ljava tim više koliko se žilavije odu­
pire.
M a k fe rso n je u potrebio svu
snagu. N iti su se kidale, a li su se
n ove m etale o k o njega. Ion ak o steg­
nut u n eprobojn e odelo on se p r o ­
sto gušio.
— A tako, lupeži s m režam a! Plati-
ćete! P ora zb ija ću vam njuške, vi si­
n ovi ljiga vih h obotnica! - v ik a o je
ljutito.
Lun je poku šao da u potrebi ek s­
ploziv, a li ok o ruku su mu se za m e ­
tale m n o go b ro jn e sk oro n evid ljive
m reže. I n jega je o b liva o znoj.
T a d a na svetio iziđoše ljudi sa
u p eren im m ašip skim puškam a i
re vo lv erim a . D vojica su d o vla čila
tanke i širo k e daske i p o la ga li ih
p rem a Lunu. N a p a d a či su znali
k a k o da se sam i ne zapletu u sopst-
ven e zamke.
U sk o ro su d rža li cevi o ru žja upe­
re n e u g la ve Luna i M akferson a. Iz
kuće iziđe Bazil Torin gton. U ruci je
nosio gas-lam pu iz koje je sukljao
plamen. M a h ao je njom e ako sebe i
niti m reža su se topile. Za njim je
d o la zio D žipsi s m ašinskom puš­
kom u rukam a.
— K ako su sm ešni! — uzviknu
radosno.
— V ežite ih dob ro i isp ra zn ite im
d žepove! - n aredi Torin gton.
Dok su ga n gsteri d rža li upetljane
ljude, dru gi su ih čvrsto vez iv a li uža-
dim a. T o rin gto n pode ok o njih i
plam enom spali niti koje su sme­
tale.
— Vrlo si lukav, Toringtone —
reče Lun.
— I malo veštiji od prvog kralja
ponoći - hvalisavo reće lažni Lun.
— Kopile si ti, bedniće! — opsova
M akferson.
— Odvucite ih unutra! — napredi
Džipsi.
★
Kad je d ovedoše iz sobice bez p ro ­
zora, D žejn s užasom u gled a vezan e
Luna i M akferson a . Lunu su bile
p oveza n e i oči. D žipsi mu načas
skide povez.
— Tu pred tobom ćem o se p o i­
g r a ti ovom lepoticom , koja im a
divn i m edaljon. H a — ha! M edaljon !
K ako nam je doveo rib ice u mrežu!
- re če D žipsi sm ejući se.
T o rin g to n je gled a o predm ete
uzete od Luna.
— O vd e je ćitav arsenal, koji bi
ra z o rio i tvrđavu. O ve sta vrćice će
nam d o b ro doći - reče i sve strpa
u jednu torbu.
D žipsi ode da pogled a je li sve u
redu o k o kuće. Lun to iskoristi i
šapnu M akfersonu . - Pokušaj da
ih p re v a riš kao da želiš da se otku­
piš.
M a k fe rs o n klim nu glavom . Sada
je ž a lio što je o n ako psovao i pretio
p re n ek o lik o minuta
D žipsi se vrati i sede u fotelju.
Lun i M a k ferso n su ležali, vezani,
na podu. T erin g ton je stajao nad
m o rn a ro m i držao jednu nogu na
n jego vo m trbuhu.
— Dakle, to je taj d ivlji m ornar,
koji ubija jednim u darcem pes­
n ice? I još uvek vućeš ovaj džepni
tep, stari m edvede — reće i „'čvrsto
se oslon i na M a k fe rso n o v trbuh.
M o rn a r n ap ravi izra z pun bola.
— N e ... N e m učite me, nije d o ­
bro. .. Ja nisam z n a o ... - prom uca
M akferson.
O -ho! Junačina je već kao babin
trbuh! - uskliknu Džipsi.
r,9
 - Ja im am b r o d ... Ž elim sam o
da p levim m o rim a — reče M a k fe r­
son i za trep ti očim a.
Suze mu se pojaviše u očim a.
Džejn g a je g le d a la zaprepašćeno.
N ije v e ro v a la da Sam jue! M a k fe r­
son odm ah m ože tako nisko da se
sroza.
- N e cm izd ri, stari. U m ri kao
čovek i ne daj da nas o vi zložin ci
slom e - reče Lun.
- Zašto si m e zva o nazad? Ja
sam o sta vio svoj b r o d ... P rvi svoj
brod u ž iv o tu .. M en e čekaju m oji
m o rn a i.. - gu nđao je M akferson.
- Sam juele, z a r si to ti? - upita
Džejn.
Suze joj potekoše i on a g o rk o za-
plaka.
- La k o je te b i... O v i će te ostaviti
da ž iv iš ... A ja neću da u m rem ... Ja
znam gd e im a više od dve tone
z la ta ... M oj deo u terezo ru sklon i­
šta m i n eće k o ristiti ni živo t d a spa-
sem - p ra v d a o se M akferson .
D žipsi i T o rin gto n počeše da ih
ispituju o skloništu i kako su u
n jega ulazi. M a k fe rso n je g o v o rio
da on ne zna i da g a uvek Lun uvodi
veza n ih očiju.
- N ik a d a g a nećete otk riti! Pa i
ak o saznate, sve je m in ira n o i od-
letećete u vazduh! - reče Lun.
Is p itiva li su Džejn.
- N e znam ! N ik a d a neću ništa
reći! U m reću sa čovek om k o ga v o ­
lim - o d g o v o ri on a i prkosno se
ispravi.
N ije više ni plakala.
T o rin g to n stade uz Luna.
- Z a r je ne m ogu da g a zam e-
n im 9 - U p ita sm ešeći se.
Džejn n ehotičn o pogleda jednog,
pa drugog. Sada je T o rin gto n bio
bez polutainnih n a o ča ra i lažnih
bučića, pa je sličnost sa Lunom bila
upadljiva. Ona. spusti glavu.
T o rin g to n je d rža o gasnu lampu
za letovanje. Poja ča joj prigu šeni
plam en, i on liznu šišteći.
- K o g a da p rig re je m ? - upita
c e re ć i se.
60
- P rvo tu m ešinu s m ora. N ek a
o vo dvoje vide šta ih ček a - reče
Džipsi.
T o rin gto n p rim ič e plam en
M k a fe rso n o vim rukam a. N je g o v o
užasnuto lice se zgrči.
- N e! Preklin jem vas! - za cvile
m ornar.
T o rin gto n mu je p rim ica o p la ­
men licu. O b rv e i tre p a v ic e prve
planuše, a tada p oče da se pali i
n ek o lik o dana n a b rija n a brada.
- G ovoriću ! Sve ću vam reći!
O b ećajte m i da m e nećete ubiti! —
poće da v iče M a k fe rso n kao da je u
najvećoj panici.
- G de je sklon ište? - upita
Džipsi.
Lun viknu:
- N e g o v o ri! Uzalud tra žiš m i­
lost. U zeće sve što sm o go d in a m a
stvarali, a nas će ipak ubiti!
- N je g a nećem o. O n zna stvari
koje nas zanim aju. M o že nam biti
od k o risti - reće Torin gton.
. — K ako da kažem , kad sam se
za k leo da neću n ik a d a re ći? - za c­
v ile m ornar.
O p et mu plam en liznu po licu.
- N e G o voriću ! - kriknu M a k ­
ferson.
- S am o im kaži, pa će ući i sve
op lja čk a ti! A tebe će za k op ati tam o
usred podzem n ih h odnika! Sam o
im a kaži! — reće Lun kao da preti.
M a k ferso n je shvatio. Poče da
p riča o skloništu D žipsi i T o rin g ­
ton su triju m fovali.
- U žasavam se tvoje slabosti,
jedni Sam e! - viknu Džejn.
- Budi čvrsta, d ra g a ! Sve je uza­
lud! - reće Lun.
- V od ite je! - n ara d i Džipsi.
D va ga n gstera je odvukoše. O n a
se o svrta la da još jedn om vid i Luna.
On joj se osm ehnu i lice mu ožive.
N e k o lik o bezglasnih p o k re ta us­
nam a bili su znak: -N e brin i se!«
N jen posledn ji p ogled b io je za ču ­
đen.
D žipsi n aredi da se Lun i M a k fe r­
son povedu. O d veza še im n oge i us­
ko ro ih sm estiše u v elik i autom obil.
D va ga n gstera ostadoše da čuvaju
kuću i zatvoren u Džejn.
*
U z obalu je bio p riveza m m ali
o g ra đ e n i splav pogodan da uz
n jega pristaju čamci. G a n gsteri ot-
kidoše kon opce i ostaviše da se
splav d rži sam o o jednom U vodoše
Luna na n jega i vezaše mu ru ke za
ogradu. Zatim ga n gsteri siđoše sa
splava
— G ađajte sam o re v o lv e rim a sa
p rigu šivačim a. N e treb a da dižem u
buku - reće Torin gton.
- Z ar nećeš i ti ispaliti koji m e­
tak? - upita D žipsi natičući p r i­
gu šivač na svoj revolver.
— Hoću - re će m irn o T o rin gto n
i izva d i svoj re v o lv e r već snabde-
ven prigu šivačem .
Još dva ga n gstera su im ali oru žje
sa p rigu šiva čim a i p od igoše ga.
M a k fe rso n je zu rio u strašnu
sliku i svaki m išić mu se zgrči, ia k o
je zn ao da sam o n esrećni slučajem ,
a k o Lun ne zaštiti glavu, m ože da
bude ubijen.
A li h lad n okrvn i Lun je zn a o šta
treb a da čini. Po pravcu o ru žja v i­
d eo je da niko ne nišani u glavu, pa
je nije sk riva o sve dok ne odjeknu
p rvi jedva čujni pucanj. O n d a se
trže i z g rč i tako da glavu sakri
p rem a reci. Šum ovi pištolja sa p r i­
g u šiva čim a ućestaše. On se g r ć io
k a o da g a svaki kuršum prebija, a
zatim pade. Sam o mu ru ke ost­
adoše da vise na niskoj ogradi. Je­
dan krušum mu okrezn u o tk riven i
deo podlaktice. O sećao je bolne
u darce sva k og kuršuma, ia k o oni
nisu p reb ija li tkaninu od m ik ro ­
skopski tankih i gustih čeličnih v la ­
kana
D žipsi op a li poslednji m etak sa
sam e ivice splava i uze nož, k ojim
p rek id e konopac. N o go m odgurnu
splav, koji se p olako o k rete i z a h v a ­
ćen m aticom kliznu po p ovršin i
vode.
- To je kraj n ep ob ed ivog Luna!
Sm ešno! Putuj kralju ponoći, baš
sada je glu vo doba! - re če T o rign -
ton.
- S edajte u au tom obile! Vi
m om ci v ra tite su u kuću i čekajte.
N as d vo jic a ćem o sa ovim ja d n i­
kom do Lu novog skloništa — reće
Džipsi.
P oved oše M a k fe rso n a i sm estiše
g a u v elik i autom obil. Po n o vo mu
veza še n oge i n arediše mu da legne
na pod kola.
- Da li ste poneli alat? - upita
M akferson .
- K a k a v alat?! - začudi se
Džipsi.
- T re b a p rob iti prolaz. Ja znam
ulaz iz napuštenog pod zem n og tu­
nela, ali on je zabetoniran, a unutra
su ja k e čeličn e p loče — objasni
m ornar.
- Šta izvo d iš? N iste uvek rušili
p rola ze kad ste ulazili! N e šali se sa
n am a! - za p reti Džipsi.
- Ja m ogu da uđem na jedna
v ra ta iz ulice. M ogu m irn o i da p r o ­
đem. A li foto-ćelije, koje reaguju i u
m raku pom oću in fra zra k a , i po
svetlu, iza zivaju stražnu eksploziju,
a k o pođe još neko sa m nom N e
znam k a k o deluju svi ti uređaji. To
je bila D on aldeva m a jsto rija - ob ­
jasni M akferson .
- K a k o te »pozn a ju « te fo to ć e ­
lije? - u pita Torington.
- Kad prolazim , d ržim dlan ove
ru ke iskren u te p rem a d o vra cim a
N e k a k a v uređaj stvarn o p rep o z­
naje m oje ruke. Zbog toga ih je Lun
p a žljivo snimao. A k o za mnom
k ren e još neko, odm ah nastaje eks­
plozija. N a stotinu m eta ra uokolo
n iko ne bi ostao živ.
- Postoji li još koji ulaz? - upita
Džipsi.
- Im a ih još četiri, ali svi se o tv a ­
raju sam o na m oje zvon jen je preko
p rik riv e n o g dugm eta. T a d a Lun ot­
v a ra betonske blokove pom oću
elek tričn ih vitlova, otk lju čava če­
lične k a p ije i pušta m e unutra. To
se d ešavalo sam o kad ne sm em da
dođem na svoj ulaz. A li tada Lun
n ekako k on troliše pristup - izm iš­
ljao je dalje M akferson.
(i!
 - Znači, sam o ru šenjem m ožem o
ući? - u pita Torin gton.
- Ja sam m ogu slobodno. Posle
bih o tv o r io ...
- N e ć e m o se tako šaliti! N e poku­
šavaj da nam podvališ - zapreti
op et Džipsi.
- Ja ne pokušavam ali ne m o­
žem o d ru g a čije ući. Lun je predvi-
deo m ogućnost o tk riva n ja sk lo n i­
šta. N ije hteo da išta padne u ruke
on o m e ko nasilno dođe Jedina m o­
gu ćn ost je da se p rod re tam o kuda
sam re k a o — dodade M akferson
- K a k a v alat je potreban - n eza­
dovoljan, u pita To rin gto n
- B ušilica za beton i a p a ra ti za
reza n je metala. Za jedan dan
m ožda i kraće, a k o bude dovoljno
ljudi, b ićem o unutra D va ćoveka
m oraju ra d iti najm anje dva dana -
zaklju ći m orn a r
- I m rtav nam dosađuješ - reče
D žipsi m isleći na Luna - Hajdem o,
d a k le 1 Im am o alat u skladištu.
XI
Brant je n em irna reka, koja k r i­
vuda u oštrim m eandrim a, čas
m alo m irn ija i razliven a, čas se
p ro vla će ći k roz uske obale i u brza­
vaju ći tok pun v rtlo g a
O d m esta na kom e je Lun vezan
za splav Brant R iv e r teče na zapad,
a zatim blizu G rin fo rd a skreće
p ra v o na jug da se kod H en vela
ulije u o gra n a k G ran d Junkcijen
kanala. Lun je neko vrem e m irovao
ležeći na splavu i odm iču ći p ra v ­
cem ka G rin ford u . T o je bila i nje­
g o v a grešk a , jer u skoro splav za-
pade u vrtloge.
S ad a je izu bijanom i um ornom
Lunu bilo m n ogo teže da ruke o slo ­
bodi veza. S plav se vrteo, u darao o
ka m en je i p retio da se p revrn e i
poklopi v eza n o g ćoveka.
R a n a na ruci g a je bolela, a celo
m ecim a izu d a ra n e telo g a je tištalo.
P o m isa o da Džejn ćek a i da je u ru­
ka m a m an ijaka, koji joj m ogu na-
neti zlo, a povrh sve ga još ne zna da
je on živ, đ a d o še Lunu novu snagu.
U sp eo je d a ra sk lim a ogradu i da je
istrgn e sa teškog splava. Sa delom
ograde, na koji se n avali prsim a,
Lun se na jednom m irn ijem delu
re k e otisnu u vodu. M o g a o je da
pliva sam o nogam a, ali deo o gra d e
mu je o lak ša va o da se o d rža va na
površini, iako je n ak vašen o odelo,
in ače v rlo teško, postalo još teže.
D om oga o se obale baš kod prvih
kuća G rin fo rd a N a d e oštru ivicu
jedn og kam ena i poče o nju da tare
veze K onačn o pokrenu ru ke i
strese ostatak veza. Bio je slobodan.
A li sada je bilo sk oro n em ogu će
preduzeti nešto Bio je bez ičega u
d žep o vim a Bez novca, bez oru žja i
sam u noći, ra zm išlja o je šta da
ućini
P rvo nade n ek o lik o listova biljke
koja je d ob ra za ran e i zavi ruku.
Povrh listova stavi om ot od upre-
deno trave, jer od veša i o d ela nije
m oga o otk rin u ti ni kom adi tka
nine
T a k o pođe sen ovitom stranom
ulice. Pokuša da o tv o ri v ra ta dvoje
p a rk ira n ih kola, ali o n a su bila za k ­
ljučana Kod leđn og ja čeg svetla
osm otri svoje odelo. Bilo se o ced ilo
i već nije iza ziv a lo veliku sumnju.
O dlu či da ide u mesnu ambulantu.
N a đ e dežu rn og lekara, kom e se p o ­
žali da je povreden u jednoj tuči.
Isp riča mu i to da je bio bačen u
reku.
- M o lim vas da m e p revijete i da
pozovete policiju. R ecite im da ne
m ogu da se krećem , jer sam iscr-
pen, a hoću i da dam iskaz o zločinu
nada m nom - reče Lun.
- O dm ah ću vam p o m o ći - p r i­
stade m ladi lek a r i p rvo p otra ži za ­
vo je i lekove.
Dok je Lun ležao na lekarskom
pultu, m ladi lek a r p o zva policiju.
O bjasn i da jedan ra n jen i pacijent
m oli da se dođe po njega.
- K ako izgled a i k o je on? - p i­
tao je dežu rn i policajac.
- V rlo pristao i sim atića n g o sp o ­
din. Im e ? ... Sad ću g a pitati - o d g o ­
v o ri lekar.
 - R ecite da sam učitelj iz A lp er-
tona. Zovem se D ajm ond B igin g -
reče Lun.
- O dm ah ću doći jedan naš ćo-
vek na m otociklu. N em a m o kola
p ri ru ci - javi dežurni.
- Pitaću bolesn ika m ože li da
izd rži vožnju m otociklom - reće
lekar.
- M oći ću, već se osećam m n ogo
bolje - odm ah o d g o v o ri Lun.
L ek a r spusti slušalicu i poće da
r a z g o v a ra s Lunom. Začudi ga p a c i­
jen tovo p ozn avan je m edicine, i to
čak i nekih n ajn ovijih m edicin skih
senzacija. U p rijatn om ra zgo vo ru
onih dvadeset m inuta brzo prođoše.
P olica ja c pim eti izuzetnu leka-
revu pažnju p rem a pacijentu, pa i
on postade ljubazan.
- Izvolite sa mnom, ako m ožete
izd rža ti kratku vožnju m otociklom
- reče pozdravljaju ći.
- M oći ću - m irn o reće Lun. -
M o lim vas da budete svedok m og
izvin jen ja doktoru. N en am n ičeg u
džepovim a. N a p a d a či su m i sve odu ­
zeli. Jedino m ogu da obećam da ću
platiti pomoć.
- T o je sitnica. Budite bez b rig e
- reče lek a r i otp ra ti n eoček iva n e
goste do vrata.
P olica ja c saček a da Lun sedne, a
za tim po krenu jaku mašinu. Tek
što su se v o z ili dve stotine jardi,
Lun reče:
- M o lim vas zau stavite!... Zlo mi
je i m islim da ću ...
Polica ja c odm ah uspori, i kad se
okrenu, vide kako Lun skliznu na
tle. On p od iže m otocikli na p o d u p i­
rače, i p ritrć a onesvešćenom . A
tada Lun poće da se podiže tetu ra ­
jući. Izn en ada u dari p o lica jca tako
d a ovaj pade bez reći. Lun g a od ­
vu če u senku šiblja, nam esti g a da
ugodn o leži i brzo u zjaha na m o to ­
cikl. N a jvećom brzin om o d veze se
do Vilesdena. T a m o je im a o izn a jm ­
ljenu garažu , u kojoj je d rža o jedna
stara kola i n ekoliko sanduka p o ­
trebnih stva rčica i oružja. U jed ­
nom odelu nade i nešto sitniša.
M a lo dalje ostavi m otocikl, i iz
jedn e ja vn e g o v o rn ic e p ozva p o li­
cijsku stanicu u G rin fordu . Javi da
je m o ra o d a pozajm i m otocikl i gde
g a je ostavio.
*
Lun svom glavn om skloništu
p riđ e vrlo oprezno. O dlu či da ude
k ro z garažu , čija vra ta su se o tv a ­
ra la bešum no na svetlosni znak
n a ro č ito g m a log reflek to ra , kakve
je on im a o na svojim kolim a. D ržeći
sprem an p olica jčev revolver, Lun u
m raku g a r a ž e poće da osluškuje.
N išta se n ije ćulo i on pođe sm elije.
V eć kod p ro la za ka la b o ra to riji
im a o je signalnu tablu. Bilo je očito
da još n iko nije d o la zio ovam o. On
ob iđ e svih pet izla za i sve proveri.
Zaklju či da M a k ferso n nije doveo
zločin ce ovam o.
P riđ e ra d io -u ređ a jim a i uključi
p rijem za m ikro-odašiljać, koji je
im a la Džejn. Znao je da su joj odu­
zeli m edaljon, koji je i o m o g u ćio 'd a
g a n am am e u zamku, a li ona je
im a la d ru g i u obliku v elik e čiode.
P rvo začu uzdahe, a zatim glas
vo ljen e Džejn:
- Da li si živ. d ra g i m o j... Plašim
se za te b e ... S am a sam u tam i ove
g ro z n e s o b ic e ... Pon avljam o ve uza­
ludne r e ć i... Cem u se ja to n a­
dam?. .. N e m ogu v iš e ... Čak ne
m ogu ni da ostanem b u dn a... D ra gi
m o j...
G las prestade da go vo ri. Ćuli su
se jecaji, a onda i to umuknu.
Lun beše za p a m tio izgled Bazila
T o rin g to n a i kako je bio obučen.
P o tra ži slično odelo u svojoj g a r d e ­
robi, a za tim sede pred ogledalo. S
m alo šm in ke d o tera svoj lik tako
da je b ilo teško pom isliti da to nije
T o rin g to n Ipak ostavi na sebi ne­
p rob o jn i veš, koji beše stavio pred
ven tila tor, da se osuši
N a o ru ža n pon ovo re vo lv ero m sa
p rigu šiva čem i gasn im bom bicam a,
on krenu da iziđe. R a zm isli tren u ­
tak i odluči da on em ogu ći ulazak
zlo č in a c a u skrovište. O tv o ri dva
re z e rv o a ra sa u spavljujućim g a ­
63
som u sp oren og dejstva i uze masku
da bi na povratku m oga o da prođe
do u ređ aja za p ro ve tra va n je i očisti
p rostorije.
S ta rim k o lim a pode nazad ka
usam ljenoj kući. N a đ e svoja velik a
kola još uvek sk riven a na starom
mestu T a m o ostavi i ona druga. Za­
tim se uputi p ravo ka kapiji usam ­
ljene kuće-
Pritisnu zvono i b rzo nam aza lice
n ek a k vom crven om sm esom, koja
je lič ila na usirenu krv. O seti da je
neko p riša o k a p iji i da o sm atra
k roz neki otvor.
- Jeste li vi to, gospodin e?! -
zaću se gla s jedn og od D žipsijevih
ljudi.
- O tv o ri... N e m ogu... Oh! —
p od ra ža va ju ći T erin g to n o v glas,
»p ro m u ca « Lun i p rih va ti se za k a ­
piju.
V ra ta se otvoriše. Još d va g a n g ­
stera su dolazila.
- G de je šef? - p itao je onaj što
je o tv o r io vrata.
- N e s r e ć a ... P om ozite mi da
u d em ... N e! Ruka mi je povre-
đ en a !... — viknu Lun kad g a jedan
g a n g s te r p rih va ti pod pazuh.
T etu ra o se p rek o v rta ka z a m ra ­
čen im vratim a, a dva g a n gstera su
mu pom agala. Kad uđoše u osvet-
ljeni hol, v ra ta se op et zatvoriše.
N jih četvo ric u dočekaše još dva
budna gan gstera. D rža li su
sp rem n e m ašin ske puške dok ne
zaklu ćiše da je to d ošao ran jen i T o ­
rington. O ku piše se ok o njega.
- Z o vite ostale. Svi treb a da su
o v d e ... M o ra m vam sve r e ć i... -
g o v o r io je Lun g o to v o šapatom .
O dm ah jedan ga n g ster ode u
sobe da probu di onu četvo ricu koji
su spavali. N jih d evet se opet oku ­
piše.
- Šta se d o go d ilo ? G de je D žipsi?
- p ita o je n ajsta riji gangster.
- S ve ću vam r e ć i... T eško d i­
š e m ... Im am tu k is e o n ik ... - g o ­
v o r io je dalje Lun stavljaju ći na lice
malu masku.
U istom trenutku vazduh se širio
uspavljaujući gas, čije dejstvo je
64
bilo katkotrajno, ali v rlo brzo. P o lo ­
vim a ga n gstera popadoše, ali d vo ­
jica n aju daljenijih počeše da shva-
taju. Nisu znali da je to Lun, ali po-
m isliše da T o rin gto n hoće d a ih sav­
lada i ubije, pa da se oslobodi svih.
Među njim a je već bila poznata
tajna bivšeg in sp ek to ra Skotland
jarda. Znali su i da je on lažni Lun.
- N ećeš uspeti! — viknu jedan
od one d vo jice i u peri revolver.
Pucao je brzo i p o ga đ a o taćno u
prsa. Lun oseti da gu bi dah. M oglo
se d o go d iti da g a p ogode u lice.
Zato poteže re v o lv e r i dva puta
opali. O n a dva g a n g stera padoše.
O sta la sed m o rica su već ležala u
du bokom snu. Lun pokupi razne
gajtane, kaiševe i iscep a zavese.
N a p ra v i čvrste veze i u petlja z lo ­
čince. G led a o je one koji su ga još
p re če tiri sata streljali
K ro z kapke se spolja p rob ija la
zora. Lun o trča i pokuša da o tvori
v ra ta sobe u kojoj je bila Džejn.
B rava je bila k o m p lik ova n a i jaka.
M o ra d e da se v r a t i ' kod vezan ih
ga n gstera , koji su p o čin ja li da d o­
laze k svesti.
- G de je ključ od sobice? -
upita Lun.
- N e m a m o ga. B rava se au tom at­
ski zaklju čava. Ključ je kod šefa -
o d g o v o ri sm rknu to n ajstariji gan-
ster.
— Lažete! Želim Ijuć, ili ću pucati
— za p reti Lun.
— K a žem vam da je ključ kod
š e fa ... O n nam je re k a o da je sme-
stim o u sobu. Z a tvo rili sm o vra ta ...
Posle sm o hteli da je p o gled am o .
N is m o m ogli da u đem o — isp riča
gan gster.
Lun se vra ti do sobice. S trp ljivo je
o b ija o v ra ta služeći se svojim sp eci­
jaln im patentom , od k o g a se p ra ­
v ila k o m b in a cija m n ogih ključeva.
K o n a čn o odškrinu vrata. Džejn je
z u rila u n jega bu n ovn a i p rep la ­
šena. O n se seti da je još uvek m as­
kiran kao T o rin gto n i b rzo ubrisa
m rlje od lažne krvi.
— Džejn, d ra g a ! — dovikn u zatim
i pode k njoj.
 O n a je u zm ica la zbunjena. B ila je
p r im e tila velik u sličnost izm eđu
T e r in g to n a i Donalda, pa se sada
nije snalazila.
— N e d ira jte m e!... Vi, p rljavi ubi-
co! — viknu Džejn.
— Džejn, osvesti se' T o sam ja,
tvoj Donald. S am o sam bio m a sk i­
ran u T o rin g to n a - reće joj b lago i
sa ček a nasred sobe.
O n a kon a čn o shvati, ali je p r ila ­
z ila o prezn o. P a žljivo g a je g le d a la i
tek sa jed n og ja rd a d a ljin e uoči
Lu nov m ali b ele g na o b rvi i sitne,
njoj ta k o pozn a te i d ra g e ožiljk e na
n jego vo m licu.
— Z a r si ti?!... D onalde! O h ' -
uzdahnu on a i baci mu se u n a­
ručje.
O n je obasu poljupcim a.
— Jesi li p o vre d en a ? — u pita ša­
patom .
— N is a m ... S ve je d o b ro Šta je sa
S am ju elom ? - o d vra ti on a setivši
se v e r n o g m orn ara.
— P oku šaćem o da sazn am o od
D žip sijevih m o m a k a — reće Lun i
p o ved e je iz sobice.
џ k o va čk ih voda. Ipak iza b ra jednog
Dok je Džejn osm a tra la p rila ze
kući k ro z odškrin u te kapke, Lun je
saslu šavao gan gstere. V id eć i g a
izm en jen og, sada su p o čin jali da
shvataju da to nije Torin gton . Zu rili
su u n jega kao u sablast.
O n i koji su bili na obali re k e kad
je Lun streljan, sada su gu bili veru
u svo ja ćula. N ije m ogu će da je to
onaj čo vek k o g a su tam o zasuli k i­
šom ku ršum a i koji je izdahnuo u
g r č e v im a od m n ogih rana.
— V a m a se sam o u čin ilo da sam
m rtav. Kuršum i su m e pogađali, ali
uzalud - re ć e Lun sm ejući se, ali
ne o tk riva ju ći tajnu svo g n ep ro b o j­
n og odela.
G a n g steri su gled a li čas njega, a
ča s o n a d va ubijena. Bili su zbu ­
njeni i za k lju čiše da je n ajb olje da
ćute. Lun tada odluči da o d veže jed ­
nog. N a r e d i mu da ustane i re č e mu
da će g a tući, pa neka se brani.
3* X - 100 (733)
N a d a bijesnu u o č im a zlik o vca i
on zau ze stav za odbranu. Lun ga
p rvo lako u dari po v ilic i i iza zva
n jego v bes. G a n g ster jurnu. Bio je
snažan i vešt. ali Lunovi u darci su
ga boln o pogađali. U jednom t r e ­
nutku poku ša da beži. Lun mu pod­
m etnu nogu i stiže ga. N a re d i mu
da ustane i op et g a udari, a li sada
v r lo jako. Z lik ova c pade onesveš-
ćen.
— Ti ćeš biti sledeći - obrati, se
Lun najbližem .
O d v e z a g a i udari. B orba je bila
kratka, je r ga n g ster beše p re s tra v ­
ljen svim o n im što je doživeo. Pade
na k o len a i reče:
— G o v o r ić u .. Šta želite da
zn a te?
— G de su D žipsi i T o rin g to n ?
— O tišli su da prodru u sklonište.
O n aj m o rn a r ih vodi. N a s nisu o d ­
veli, jer žele da sačuvaju svoju
tajnu ... Im aju m n ogo tajni i stvari
idu sve gore. N išta d ru go o njim a
ne znam — isp riča g a n g s te r izbega-
va ju ći p o g led e ostalih zločinaca.
Lun je isp itiva o ostale, ali nije
m o g a o d a sazna ništa o d vo jici z li­
g a n g s te ra i o dvede g a u drugu
sobu. D o ved e g a u stanje h ipnoze i
po će d a g a ispituje. S azn ade da su
svi d o b ili novca, ali ne znaju ništa o
tom e k a k o je o p lja čk a n a banka.
G a n g s te r re č e da su neke kolege
nestali. Š e f im je o b ja sn io da su na
poslu u d ru gom kraju zemlje.
Lun ta d a dovu če ostale ga n gstere
u sobicu gd e je p re tog a bila za to ­
č en a Džejn. Pojača im veze i za tvori
vrata. Z b og p o k va ren e b ra ve d o ­
vu če d ve m etaln e polu ge iz po­
d ru m a i podboči v ra ta tako da su
se d rž a la čvršće n ego da su zaklju ­
čana.
Z a tim nade Džejn i pozva:
— Idem o, drage.. Sad ću još sam o
d a telefo n ira m .
Zn ao je broj S kotland jarda. Dobi
d e žu rn o g i javi mu da je gru pa
g a n g s te r a z a tv o ren a u kući. O pisa
pristu p i reče da su unutra i d vo ­
jica m rtvih.
65
 O d m ah za tim o d ved e Džejn do
kola. Z a m o li je da o n a vo zi m anja
k o la z a njim, a on uze velika.
B rzo su vo z ili ka K estb er Hilu.
Sunce se p o m a lja lo na istoku i
o b a s ja v a lo viso k e to rn jeve Lon ­
dona. O n i su vo z ili ok ren u ti p rem a
suncu i u sk oro se n ađoše u p o vo rci
vozila, u k o jim a su m n ogobrojn i
ljudi o d la z ili na posao.
* štao je o tom e kako će se obezbediti
U su p rotn om p ravcu je žu rio in ­
sp e k to r N elson sa dvoje policijskih
k o la punih ljudi. U N e lso n o vim k o ­
lim a b ila su i d va o fic ir a lntelidžns
servisa.
— Z a r se nije m o glo preduzeti
n ešto? K ad ste ćuli da je na tele­
fon u sam S ikert, treb a lo je pozvati
na uzbunu sve sn age — g o v o rio je
p u k ovn ik N o rm a n G rift.
— Jutros se u svim p ra v cim a
k re ć e n ajm a n je tri m ilio n a stanov­
n ik a Londona. K o bi uspeo da sve to
p r o v e r i? — p ro z b o ri sm rknuto in ­
sp e k to r Nelson.
U s k o ro stigoše u kuću blizu reke.
Z a tek o še o tv o re n a v ra ta i o p rezn o
uđoše. N a đ o še m rtve i o tv o riše so­
bicu u kojoj su bili veza n i g a n g ­
steri. O d m a h ih optužiše za ubistvo
on e d vo jice. Taj trik donese rezu l­
tate. G a n g s te ri p oćeše da se p ra v ­
daju i o b jašn javaju šta se sve d o g o ­
dilo.
— Još d va ubistva! Taj ćovek
m o ra jed n om da prestane! — jetko
re ć e p u k ovn ik G rift.
— K ažu d a je m o ra o da puca, jer
su oni p rv i p o tegli i nekim ćudom
p ro m a š ili .. Ili je Lun stva rn o n era ­
n jiv — re ć e m a jo r O lifan t.
P u k ovn ik g a m rk o pogled a; nije
g o v o r io dalje. S am o je b eležio priću
o D žipsiju i Torin gton u , o hvatanju
Džejn V itin g ton i za m k a m a za
Luna i M a k fe rso n a , i o najčudnijem
d o ga d a ju noći: uzaludnom strelja-
nju D o n a ld a Sikerta.
— D alje n ećem o m oći da prećut-
ku jem o stvari. O o vo m e m oram o
o b a vestiti javn ost - re če in spektor
N elson već i sam n ezad ovoljan stal­
nim i o p a sn im p rik riva n jem istine.
66
— O b a v e s tite ... A li ne treb a da
bude to u obliku n ečeg što o p ra v ­
d a va D on alda S ik erta — popust­
ljivo o d g o v o ri pukovnik i sprem i se
da ode.
S h va ta o je da se sa svojom m oć­
nom vojsk om a gen a ta i o v o g a puta
uzalud h vatao ukoštac sa Lunom.
N a d a o se da će jed n oga d an a m oći
ip a k d a g a z g ra b i u svo je ruke. M a ­
od Lu novih trik o va i o tom e kako
će g a izm o riti dugim saslušava-
n jim a i p rik riv e n im m u ćenjim a
stra šn ijim od svih k oje su ljudi
isprob ali.
P o p o d n evn a izdanja listova ja ­
v iše o obraču n u Luna i gru p e g a n g ­
stera. S kotlan d jard je ob a vešta va o
da su se p ok a zale tačne izja ve Di-
zija D ite fa i n jegovih ljudi.
Sad se zn a lo ko je op lja čk a o
banku. Za T o rin gto n o m i M eskelom
su ra sp isa n e poternice. Listovi su
bili puni njihovih fo to g r a fija p ro ­
nađenih u arhivam a.
V eć pred podne d etek tivi S kot­
land ja rd a uspeli su da nađu
S andru H iging. U plašen a avantu-
ris tk in ja je p o rica la svoje učešće u
T o rin g to n o v im zločinim a. Još v id ­
ljive m o d rice od A sb ijevih u daraca
is k o ris tila je da sebe p rik a že kao
p ra v o nevinašce.
- Bilo m i je sum njivo nestajanje
B azila T orin gton a . Kad sam g a p i­
tala, u prisustvu M eskela i Asbija,
pretu k li su m e i z a p retili su mi da
će m e ubiti — g o v o rila je in spek­
toru Nelsonu.
N o v in e su toga dana o b ja vile još
jednu novost. N o v in a r A rtu r M a r­
kinč i d etek tiv Ć a rli Pipćin bili su
pušteni i p rotiv njih će se voditi
istra g a sam o po p riva tn im tuž­
bam a oštećen ih u potrebom o d v ra t­
n og m irisa, ako se dokaže da su oni
stva rn o u čestvovali u tim n apa­
dim a. T e ri M ejb orn i B ren da Len-
don bile su takode puštene, jer n edo­
staju d o k a zi o bilo kakvoj njihovoj
krivici.
 Još jedn om se istin a o svem u
m učno probijala. Ipak, p ro b ija la se.
A rtu r M a rk in ć je sada m o ga o da
o b ja vi svedoćen je sta rog Londži-
vela.
X II
V ezan i p retova ren torb a m a pu­
nim a la ta M a k fe rsen je u sam o svi­
tanje zo re u veo D žipsija T o r in g ­
tona k roz v elik i šaht. Spustili su se
u podzem n i tunel londonske k a n a li­
zacije. T etu ra li su se ivica m a k liz a ­
vih podzem n ih reka. D žipsi i T o ­
rin gto n su takode nosili teret, jer su
m o ra li im ati hranu i piće za dva
dana.
- Tu smo! — objavi M a k fe rsen i
p o k a za jedan gru b i zid od b lok ova
ispu calog betona.
- S t a i m a tu? - u p ita Torin gton.
- O d m ak n ite tih pet kom ada b e­
tona i vid e ćete prolaz. Tuda ćem o
ući u zapušteni tunel, kojim se stiže
do m esta koje treb a p rob iti - o b ­
jasni m ornar.
D ržeći na oku veza n og M a k fe r-
sona njih d vo jica zabiše polu ge i
o tvoriše prolaz. P rvo uđe T o r in g ­
ton, zatim propu stiše M a k fe rs o n a i
D žipsi uđe poslednji. Jedva je uspeo
da povu će u klonjene delove betona
i sa k rije ulaz. а nio da za viru jem po ćelom sklon i­
Pođoše još dvesta jardi po starom
podzem n om rovu, koji je bio vlažan,
ali po kom e n ije tekla za ga đ en a
voda. O vde se i lakše disalo. P rim e-
tiše da na sred in i ro v a postoji još
jedan šaht.
- Zašto se nism o spustili ovu da?
- upita n ep o verljiv i Džipsi.
- T o je prom etn o m esto pred
crk vo m svete Ane, a tam o ne biste
m ogli u blizin i ostaviti vaš a u to m o ­
bil — objasni »poslušni« m ornar.
N a đ oše se pred betonskom p lo ­
čom. M esto je ličilo na za tv o ren i
kraj tunela. T o je i bilo, je r p re ­
gradu je p o d iga o sam Lun znajući
da ne postoje taćni plan ovi starih
podzem nih tunela. O vaj deo po­
dzem nih u ređ aja Londona bio je
re n o vira n i n ije bilo izgled a d a će
neko, ni za više decenija, kopati ne­
što na ovom mestu.
- Treba bušiti baš na sredini -
objasni Makferson.
D va g a n g stera vezaše noge M ak-
ferson u i p ostaviše g a tako da im je
na oku, a on i p rih va tiše bušilicu.
U kopčaše je na bateriju i počeše da
buše beton.
- H oće li se ta b a terija isp ra z­
n iti? - u pita m ornar.
- D ovoljn a je za rad bu šilice č e ­
tiri sata - o d g o v o ri Džipsi.
- O n da je štedite, jer će vam tre ­
bati i za jedan tanki zid iza čeličn e
ploče - re ć e M a k ferso n p ra veći se
da b rin e o uspešnom probijanju
prepreka.
Njih d vo jica počeše da rade. Bili
su suviše um orni, pa su sp oro n a­
predovali. San ih je h vatao i oni su
mu se jed va odupirali.
- Pričaj nam o ovom skloništu.
T a k o će nam se m anje drem a ti -
reče Torin gton .
Nisu ni slutili da je o vo put za
jedn o re ze rv n o Lunovo sklonište,
koje je b ilo m n ogo m an je od onog
koje je sada koristio, a n alazilo se
čita ve tri m ilje dalje od pravog.
- V rlo je za n im ljivo - poče m o r­
nar. — Istina, Lun mi je bio za b ra ­
štu, ali ja sam to činio. N ad zem ljom
to je jedn a stara kuća sa m alim sta­
nom. V e lik i zid u dvorištu sk riva
v rt n a tk riljen pokretn im staklenim
krovom . T a m o je sve puno cveća. Tu
je i divan bazen za kupanje. Sve je
to sk riven o od pogleda, jer g a op k o­
ljavaju zabati starih i visokih kuća.
N i sa k ro v a neke od tih kuća ne
m ože se ništa videti. jer je zaklon
vešto podignut.
- T o je, izgleda, v rlo ugodno mć-
sto. D a li još neko zna za njega? -
upade Džipsi.
- Zn ao je Lun... zna Džejn. I, eto,
znam ja. N ik o živi više ne zna za
tajne tog skloništa — o d g o v o ri m o r­
nar.
- Šta tam o još im a ? - upita T o ­
rington.
(57
 - Iz bazen a i stana postoje s k ri­
ven i u lazi u p ra v i deo skloništa.
N jih je v rlo teško o tk riti čak i kad
bi n eko p retresa o stan i vrt. Du­
b ok o pod zem ljom je v e lik a la b o ra ­
to r ija sa m n ogo m ašin a i naućnić-
kih stvari. D onald je do veo e lek ­
tričn i vod ispod zem lje tako da im a
i besplatnu struju - p riča o je dalje
m ornar.
- Im a o je besplatnu struju, stara
b u d a lo ... Sada ćem o je m i imati.
G o v o ri dalje, je r to p riča n je m e d rži
budnim — dodade Torin gton.
- P o red la b o ra to rije su b ib lio ­
teka, čelič n e k o m o re sa pokretn im
zid o vim a , soba sa radio-u ređ ajim a,
gd e im a m n ogo tih sp ra va koje je
Lun izm islio. Tu je i n a ročiti cen ta r
za d a ljin sk o p o veziva n je sa tele­
fo n sk im go vo rn ica m a . N ik o p o­
m oću telefo n sk ih ra zgo vo ra , koji bi
se otu da vodili, ne m ože da o tk rije
sklonište.
- P o svem u izgled a da je to me-
sto za ista p ra v a tajna tvrđ a v a —
reće D žipsi razm išljaju ći o tom e
kako će to m esto postati n jegovo
skrovište.
- V id ećete i trezore. Ta m o su
vred n osti koje im am o. N adam se
da ćete m i dati m a k a r jedan deo
tog blaga, koje sam ja uz m nogo
m uka d o p re m io svojim brodom
posle du gih ro n jen ja u vod a m a
m n ogih m o ra - n astavi m o rn a r da
p rič a o on om što je stva rn o post­
ojalo, a uz to da ponešto izm išlja. —
S k ro vište d ra g ocen o sti je skoro
n em ogu će otkriti. M o g a o bi neko
du go d a ž iv i u podzem n im p ro s to ri­
jam a, a da ipak ne nađe blago. D o­
nald je m o ra o m eni da g a pokaže,
je r sam mu p o m o ga o da unese te
teške predm ete. M islim da tam o
im a b a r dvadeset ton a zla ta u polu­
gam a, zla tn im s a rk o fa z im a i dru ­
gim p r e d m e tim a S am o starih zla t­
n ika im a dvadeset i osam hiljada
kom ada.
V eć je i M a k fe rso n bio umoran.
O či su mu se sklapale i on prestade
da prića.
68
- P r o v e ri mu v e z e i uspavaj ga, a
ja ću m alo da o b iđ em o k o lo — reće
Džipsi.
T o rin gto n p rin ese gasnu pum-
picu do M a k fe rs o n o v o g lica, a z a ­
tim k ro z malu masku, koju mu p r i­
tisnu na lice, pusti da gas om a m i
već io n a k o usnulog ćoveka. M a k fe r­
son čvrsto zaspa.
D žipsi ob iđ e p odzem n i tunel, os-
lušnu pod šahtom i v ra ti se nazad.
O n i postaviše torb e s alatom um-
esto jastuka, n am estiše se na
tvrd om tlu i u gasiše elek tričn e
lampe.
★
Za to vrem e D onald S ik ert i
D žejn V itin gton su se bili o d m o rili i
za b rin u to su ra z g o v a ra li o tom e šta
se m oglo d o go d iti M akfersonu .
- O n je re k a o d a će ih dovesti u
sklon ište - re če Lun. — A li on to
n eće učiniti. T r a ž ić e način da ih
p reva ri. A li kako će to u čin iti? ...
N jem u sada treb a pom oći, a m i ne
m ožem o da g a n a đ e m o ...
— M o žd a oni baš sada p rila ze
o va m o - reće Džejn.
- Ja bih to znao, jer svuda su
postavljen i a la rm n i u ređaji. A k o bi
pokušali da p rodru i k ro z neki p re ­
g ra d n i zid u podzem n im p rolazim a,
već bi se ovde to znalo.
— A ako nisu u tunelu? M ožd a
sad znaju da si ž iv i svete se ja d ­
nom S am u ...
— T a d a će želeti da u ru kam a
d rže b a r tog jed n og ta o c a ... V eo m a
sam zabrin u t - zaklju či Lun.
S trep eo je da se baš sada ne d o­
go d i neki novi zločin lažnog Luna.
koji bi p ok a zao d a su T o rin gto n i
D žipsi o svem u o b a vešten i i da
tim e hoće da um anje značaj ža lio u
pobijanju optužbi p ro tiv p ra v o g a
Luna. Zato iziđ e do sandu čića za
poštu i pokupi ju tarn ja izdan ja n o­
vina. S ve ih je p ročita o, ali ne nađe
ništa iz č e g a bi izveo neki n ovi za k ­
ljučak.
Iznenadi g a sam o n ovo otk riće
policije. Jedan D žip sijev ćo vek slu­
ča jn o je znao za sklonište u kom e
su bili Skriveni au tom obili upotreb-
Ijeni u pljačci banke. T a m o su tr a ­
žili i v elik i plen. P rim etili su n e­
d a vn o nasuti beton i ra zb ili g a buši-
licam a. N a išli su na m rtva tela Džip-
sijevih ž rta va skam enjenih u b e­
tonu, a li n ovca n igde n ije bilo.
»... Skupljanjem svih otisak a
prstiju na a u tom ob ilim a i p red m e­
tim a u skrovištu u tvrđeno je da su
se tam o n a la zili svi au tom obil a li i
još tri čoveka. U p o ređ iva n jem M ak-
fersona, otiscim a Leon a rd a M es-
kela, zva n o g Džipsi, kao i s o tiscim a
b ivšeg in sp ek tora T orin gton a. koji
su se srećom našli u n jegovom služ­
benom dosijeu. u tvrđeno je da su i
oni bili ovde - pisao je »Lon don
njus«. — T re ć i otisci su p rip a d a li
ubijenom gan gsteru D žefu Asbiju.
S ve to g o v o ri da je vero v a tn o da
D onald Sikert, nazvan i Lun, kralj
ponoći, n ije im a o n ik a k vo g u dela u
pljački banke. U spesi koje je p o li­
c ija p ostigla obećavaju da će tajna
m n ogih zločin a biti sasvim rasvet-
ljena i da će oplja čk a n i novac biti
nađen«.
Lun je neko v rem e ra zgle d a o fo to ­
g r a fije u nakaženih ljudi iskopanih
iz betona. Tu su bili i au tom obili sa
lažnim ta b lica m a i u ređ ajim a za
m enjan je boje. *
— S ve više i zločin ci počinju da
k o riste tehniku i naučna o tk rić a —
re č e Lun zam išljeno.
Bilo je p rošlo podne, a još nije
našao put kojim bi treb alo da se
pođe u pom oć Sam juelu M a k fe r-
sonu
Bilo je uzalud m učiti sebe, i on
o dvede Džejn do bazena. Pokušaše
da se odm araju i uživaju u m eđu­
sobnoj blizini, ali im to nije uspe-
valo. N e p rek d in o su vid eli lik v o lje ­
n og m orn ara, koji nije ž e lio da
pređ e okean i jurne im u pom oć.
O p et su n ap reza li sve svoje um ne
sn age da stvo re neki plan. Lun je u
jednom m om entu zu rio u tlo, kao
da iz n jega poku šava da p ro čita
o d g o v o r na kobno pitanje.
— Ja g a d o b ro p o zn a jem !... O n ih
je po veo na p ogrešan put, da dobije
u v re m e n u ... A m o ra o im je ponu­
diti nešto u v e r ljiv o ... Tu m o ra da je
rešen je! O n ih je m oga o povesti u
m alo, re ze rv n o sklonište u blizin i
c rk v e svete A n e !.. O tići ćem o da
vid im o — re č e Lun i ustade.
— T o je sasvim m oguće! — ra ­
dosno uskliknu Džejn
N jih d vo je požu riše da se sprem e
i iziđu. Prom en ište izgled i potraži-
šte oružje. U sk o ro v e lik i Lunov
A u to m o b il napusti garažu.
*
Zujanje bušilice p rob u d iM a k fer-
sona, koji više nije bio ni pod dejst-
vom uspavljujućeg gasa. O sećao je
sam o utrnulost veza n og tela.
— T ek sada se vid i čeličn a ploča.
T re b a još p ro širiti o tv o r u betonu
d a p riđ e m o sa a p a ra tom za rezan je
m etala — re č e u m orn i D žipsi sa č i­
jeg lica je cu reo znoj.
— D a im a m o još lju d i... Zašto
o v o g g o rilu ne n ateram o da radi?
- o d v ra ti To rin gto n pogled avši
M akferson a .
D žipsi razm isli, o sm o tri M a k fe r ­
sona i pristade:
— O d ve žim o ga. Biće na nišanu i
na n ajm an ji pokušaj u strelićem o
g a kao zeca!
T o rin g to n oslobodi p rv o m orna-
re v e noge, a zatim g a d oved e do
n a p ra vljen e rupe. D ržeći re v o lv e r u
jedn oj ruci, on mu od veza i ruke, p
zatim se odm ače.
— Buši sam dok se mi odm orim o.
Zapam ti da te d ržim o na nišanu -
reće T o rin gto n
— Ja nisam baš spretan — reće
M akferson .
— Bićeš ti vešt kao p ra vi um etnik
na bu šilici! S am o požuri dok nas ne
izd a strpljenje! - podviknu mu
Džipsi.
D va g a n g stera sedoše držeći
lam pe, a M a k fe rso n se prih va ti bu­
šilice. M irn o, u potrebivši svu snagu,
on je bušio. V elik i kom adi betona
su o tp ad ali i treb alo je još m alo pa
da se m ože šeći i m etaln a prepreka.
Znoj je lio s m o rn a rev o g lica.
69
 O n zastad e da odahne. P ri tom e
o sm o tri gan gstere. Bio je za d ovo ­
ljan što je T e rin g to n o v a torb a s gas-
nim b o m b ica m a i pum pom bila
m a lo dalje od n jego vih ruku.
- M o ra m skinuti kaputić. Ugu-
ših se od vru ćin e - reće M akfeson.
G a n g steri ništa ne odgovoriše, a li
p o d igo še pištolje i bolje n anišaniše
na m orn ara. O n m irn o svuće kaput
i saže se p re m a zem lji U ze p o ­
m oćnu m etalnu polugu i p riđ e zidu,
ka o d a na nju hoće da obesi svoj
kaput. T a d a p reb a ci kaput preko
g la v e i krenu ka ga n gsterim a vi-
re ći k ro z n ab or koji mu je sk riva o
lice.
G a n g steri su g a zaćuđeno gledali.
- Stoj, pu caćem o! — viknu
Džipsi.
- Hej, ti! m a g a re ć a gla vo ! Izmetu
m rtvo žd e ra ! — viknu M a k fe rso n i
n ade se pred njima.
P ištolji s p rig u šiva čim a odazvaše
se o n im svojim »p lop -plop -plop «, ali
m o rn a re v a polu ga p ogod i p ravo
T erin to n o vu ispruženu ruku. Začu
se k rck a n je kostiju. S ledećim u dar­
cem M a k fe rso n bi otkinu o D žipsi-
jevu gla vu da je ovaj na v rem e nije
sklonio.
A li leva m o rn a rev a šaka sada
od b a ci kaput i p esn ica pogodi Džip-
sija p ra v o u lice.
- Pucaj! Ubij g a 1 — vrišta o je Te-
rinton.
A li ošam u ćen i Džipsi uzalud
škljocnu revolvero m , kom e je šar-
ž e r b io prazan. U tom m om entu Te-
rin g o to n zd ra vo m rukom n apipa
svoj revolver, koji mu je bio pao
van d o m a ša ja svetla postavljen og
da služi poslu. M a k fe rso n stiže da
se za k lon i kapu tićem i pritrća.
- Z a r ne vidiš da ću ti sm rskati i
gla vu ? — viknu i zg ra b i revolver,
čiji kuršum i se za d rža še na kaputu
Z atim pesnicom o dalam i već r a ­
n jen og T o rin g to n a i ovaj pade bez
svesti.
Za to v rem e D žipsi beše uspeo da
p rom en i šaržer.
- S ada ću te ubiti! D iži ruke! —
viknu p rim iču ći se m ornaru.
70
M akferson je u ruci držao revol­
ver i baci se u stranu. O pali g a đ a ­
jući Džipsija u rame. Ovaj ispusti
revolver i pokuša da g a uhvati le-
vom rukom. ДИ tada stiže M a k fe r­
son. Zgrabi g a oko ruku i steže je
svojom ogrom nom snagom. G a n g ­
ster je zurio u njega kao da vidi sa­
blast. Gušio se, a ranjeno ram e ga
je neizdrživo bolelo.
— O h!... N e steži!... - jedva izusti
boreći se za vaduh.
— Bedni oktopodu! Ljigava hobot­
nice! Vezaću ti sve krake u čvor! —
govorio je M akferson ne popušta­
jući svoj smrtonosni zagrija.
— Ne... Ne mogu!... Predajem
se... - prom uca Džipsi.
M akfersonov zagrljaj popusti, ali
tada se diže pesnica. Držeći Džip­
sija za okovratnik, M akferson ga
udari, a zatim g a onesvešćenog pri­
vuče do Toringtona.
Brzo ih obojicu uveza, a zatim po­
traži njihove torbe i nade svoj ve­
liki kolt. Zadenu g a pored jednog
revolvera s prigušivačem, a zatim
opipa Džipsijeve džepove da nađe
paket s cigaram a. Uze jednu i sede
da odahne.
Uznem iri g a Toringtonovo ječa-
nje. On je dolazio k svesti i patio
zbog polomljene ruke.
— Sad cviliš! Cvilećeš još jače1
Šteta je što te nisam ubio. Zbog tak­
vih će morati opet da se uvede
smrtna kazna u ovaj šašavi engle­
ski zakon - govorio je M akferson
mirno pušeći.
- Šta se to dogodilo? Kako je
moguće?! - proštenja Džipsi i sam
već osvešćen.
- Šta te to ćudi, morski kra-
stavće? — upita mornar.
- Ti si đavo! Kuršumi nisu mo­
gli. .. Zar je to moguće? - reće
Džipsi buljeći u pobednika.
- Ne znam kako to ide, ali eto
me čitavog tu da ti pričam kako je­
gulja prolazi kroz b rd a do okeana.
Pitaj Luna kako se sve to radi -
smejući se odgovori mornar.
 - Lu na?!.. Pa on je m rtav! —
sk o ro zgran u to i luđački gledaju ći
reće Džipsi.
- O n je m rtav isto k o lik o i ja -
o d g o v o ri M akferson.
Zatim p riđ e Torin gton u i p o ­
krenu mu ruku da p o gled a koliko
je sati. Z loćin a c jauknu.
- Z a b o ra vio sam da ti je ta šapa
zgn ječen a - isk ren o reče M a k fe r-
son л
- Sta ces da učiniš s n am a? -
u pita Džipsi.
. — Sad je još dan. U sk oro će veće,
pa ću vas odvesti k Lunu - o d g o ­
v o ri M akferson.
- K a k o ? !.. G de je Lun? .. Z a r se
stva rn o ne šališ?
- N e šalim se - o d g o v o ri M a k ­
ferso n i oslušnu.
N ešto je bio ćuo i izvu če svoj
o g ro m n i kolt. A li tada dođe poznati
zvižduk. M a k fe rso n o d g o v o ri na
n ačin koji je zn a čio da je sve čisto i
bez opasnosti.
- Š ta ? .. K o d o la z i? .. V a ljd a
n ije ... - prom u ca Torin gton.
- Da! Š tiže baš onaj za k o g a se
rasp itu jete - o d g o v o ri M a k fe rso n
i viknu: - O vd e Sam ! D olazi slo­
bodno, sta ro m om če!
- Sam juele, jesi li d o b ro ? - Zaću
se glas Džejn Vitington.
- 1 ti si tu,*mala m oja! D olazite
o va m o! — o d a zva se M akferson .
D žipsi i T erin g o tn su g le d a li u
Luna i Džejn kao da vid e strašne
vam pire.
- To je n e m o g u ć e !.. Ja sanjam
ružne sn o v e!.. R eci mi ti, ludi čo-
veće, sanjam li ili je istin a - za u rla
D žipsi o b ra ća ju ći se Torin gtonu .
N ije d o b ija o odgovor. T o rin gto n
je blenuo ni sam ne veru ju ći da to
dolazi Lun, k o ga su izrešeta li m n o­
g o b ro jn im kuršum im a. Blenuo je u
Džejn, koju je ostavio u m račnoj
sobici sk riven e kuće.
K ao da gubi pamet, D žipsi je m u­
cao:
- V a m p iri... Ne.. T o su du­
h o v i.. tre b a lo ... N ije te b a lo ... T o je
va m p ir!... Ja sanjam .. T o ne sm e
biti stva rn o st... Ja sanjam !
— Sanjaj ti samo, n evin ašce -
n asm eja se Lun i sede pored M a k ­
fersona.
Džejn vid e da je T o rin gto n o va
»*uka slom ljen a i da mu niz šaku
eće krv.
— M ogu li da g a p revijem ? -
upita on a Luna.
— Ja ću to učiniti — o d g o v o ri on
i poće da p regled a povredu.
N a čin i zavoj od p ocepan e ran jen i-
k ove košulje i od lom i čvrste delove
kutije za bušilicu, pa utvrdi p olom ­
ljen e kosti. Sav bled i nem oćan T e­
rin gto n g a je s n evericom gledao.
— 1 ovaj im a jednu ran icu u ra ­
menu - reče M a k fe rso n i uze sam
da p re v ije d ru gog zarobljen ika. •
D žejn nade bocu ja k o g b ren d ija u
torb i s h ran om i n jim e pom ože da
se ra n e dezinfikuju.
— N e ... T o nije m ogu će... T o je
ipak sam o strašan san — i dalje je
cvile o Džipsi.
— Pa o n da spavajte - reće Lun i
p rip re m i što je treb alo da ovu d vo ­
jicu za ista sm iri du gim snom.
T re b a lo je ček ati još najm anje
dva sata dok noć odm akn e i dok
bude pogodn o v rem e da ovu d vo ­
jicu iznesu do o sta vljen o g D žipsije-
v o g autom obila. N a p ra v iš e plan da
M a k fe rs o n vo zi n jihova kola, jer će
im biti potrebna.
— D evet mu h iljad a sm rdljivih,
m rtvih rib a! Z ar još m ora m biti u
društvu s njim a? - gu n đao je M a k ­
ferson.
XIII
— Zabrinu t sam zb o g jedne
stvari - g o v o rio je in sp ek tor N e i­
son gled a ju ći pu kovn ika i m a jo ra
O lifa n ta , koji su sedeli u starim , ši­
ro k im foteljam a. - S tv o rili sm o
n ep o go d n o javn o m njenje i tim e
u g ro zili p ron a lažen je o p lja čk a n og
n ovca P rve poslovne banke M idl-
seksa.
— Zašto to m islite? N e razu m em
k a k ve veze im a javn o m njenje i taj
n o v a c ... - upade pukovnik.
— O p tu živa li sm o Sikerta, iako je
bilo p rilič n o lako p ogod iti da se
71
radi o dvojn iku ... Javno m njenje
n ećem o uspeti opet da p odign em o
protivu njega, iako ne nađem o no­
vac - objasni inspektor.
— H oćete da kažete: naljutili smo
Luna i on će uzeti m ilion funti da
nam se osveti. Lepa osveta! — lju-
tito dodade pukovnik. — Z ar tada
n ećem o im ati novi ra zlo g da g a p ro ­
g o n im o svim sm agam a?
— Banka je ra sp isa la nagradu od
deset hiljada funti on om e ko p r o ­
nađe o p lja čk a n i novac V eć je deo
n a g ra d e uplaćen na konto one na­
kaze D izija D itefa - sm eškajući se
reće m a jo r O lifant.
- On je p red a o novac prim ljen
od D žip sija za saućesništvo i im a
p ra v o na deo n agra d e Istina, mi
sm o sta vili zabran u na taj deo
novca, a li ban ka protestvu je
tvrd eći da tim e o teža va m o da se
p ron a đ e ostatak. M o ra m o im ati
obzira, jer sm o m alo postigli -
re će in sp ek to r Nelson.
- I ko zn a da li bism o išta posti­
g li da se n ije Lun - upade m ajor
O lifan t. - Konačno, ja vid im da
neću dobiti tu nagradu.
N ik o od njih nije se usuđivao
gla sn o da izrek n e m isao da bi tre ­
balo n ek a k o u d o b ro vo ljiti D onalda
S ikerta, da bi p o m o ga o da se taj
n ovac nađe i uhapse vođi zločinaca.
Jer, oni su pom išljali na to da je
Lun na tragu M eskelu i Toringtonu,
a stotin e njihovih ljudi uzalud ih
go n i na sve strane.
A li n ajm an je su slutili da su baš u
tom m om entu D žipsi i T erin g ton u
Lu novim ru kam a i da pričaju o
tom e gd e je novac sakriven.
* čudno. Ig ra svetla. k o ja nastade u
U k o lik o su slabili bolovi od dobro
p revijen ih ra n a kao da je slabio i
o tp o r D žip sija i Torin gton a. Bezilaz-
nost je b ila očita. D žip sijeva po­
nuda d a Lunu p red a sav opljačkan i
novac i isplati još šest stotina h i­
ljada fu n ti — go to v o sav svoj novac,
koji je g o d in a m a n ap ljaćkao na
ra zn e n ačin e - iza zv a la je buru
smeha, kao i n ajbolja šala godine.
72
O n je tra žio sam o d a n jega i T o rin g ­
tona puste i o b eća va o da više n i­
kada neće ići putem zločina.
- A li vi ste ubijali. S voje ljude ste
žive zasuli b eton om ' — reće Lun
uozbiljivši se.
- To je učinio A s b i.. O n je ubio i
detek tiva u banci ... Ja n ik og a n i­
sam ubio - b ran io se Džipsi.
- A m ene? — osm ehnu se Lun.
- Bio je to trenu tak slabosti —
o d g o v o ri D žipsi i tim e opet izazva
groh otn i smeh S am ju ela M a k fer-
sona.
Kad se smeh stišao, m o rn a r reče:
- Slušajte vas d vo jica ! H oćete li
da vam dam najbolji savet koji ste
ikada u životu d ob ili?
- Rado ćem o g a p rih va titi —
reće Torin gton.
- Slušajte ga: dok ste ovde, potru ­
dite se da n ijedna laž ne pređe
p rek o vaših usana. T o je jedin o
čim e se m ožete bran iti, a to je naj­
bolje i n a jp rih va tljiv ije što nam
m ožete ponuditi - haključi m o r­
n ar i ustade, jer je i Lun izla zio v o ­
deći Džejn pod rukom.
C elo p re podne zločin ci su ćutali.
Znali su da Lun m ože ćuti svaku
reć koju bi izgo vo rili, a m ožda tajno
televizijsk e k a m ere snim aju svaki
pokret. Pisati ječlan d ru gom nisu
im ali čim e. O sta vljen i tako svaki
sam om sebi i svom strahu, oni su
razm išljali.
N a jva žn ije je d obiti u vrem en u
m islio je Džipsi.
N išta ne reći, jed in i je pam etan
postupak, za k lju čiva o je Torin gton.
A li tada poče da se d o ga đ a nešto
čeličn oj sobi gd e su bili zatvoren i,
poče da p rivla či njihovu pažnju.
T a d a počeše da se pokreću zidovi, a
čudni zvuci, čas pisk avi kao tihi
jauci dece, a ćas reski k a o sa z a te g ­
nutih čeličn ih struna, ispunjavali
su sve o k o njih, a za tim i svaki n erv
u njima.
Šta oni hoće?' O vo je n epodn ošlji­
vo! — viknu Džipsi.
 — D ode m i da iskočim iz sopst-
ven e kože! — re ć e Torin ston viču ći
iz sveg gla sa da n adjača zvukove.
Pod je p o d rh ta va o u n ekakvim
a ritm ić k im talasanjim a. Sve je bilo
neizdržljivo. A k ada sve prestade,
uđe Lun. O n i odahnuše ispunjeni
tišin om i m irom . Nisu želeli više da
se odupiru. T o m e je d o p rin o silo i to
što su u h ran i i vodi dob ili p o ­
trebnu količin u tricija n o a m in o p ro -
pona p om ešan og sa potrebn im
sredstvim a.
S ada ćete isp riča ti sve što znate.
Pitaću vas i vi ćete g o v o riti sam o
istinu - poće Lun služeći se i svo ­
jom h ipn otićkom sugestivnošću.
G o v o r io im je o tom e da sve m o ­
raju b rižljiv o objasniti i da od tog a
za visi k o lik o teška kazna će ih
snaći za sve ono što su učinili.
K a d a počeše da govore, pored
Lunom se popu n javao m ozaik
svega o n o ga što mu je bilo poznato
sam o u celin i i d elim ičn o u d e ta ­
ljima. D žipsi je g o v o rio o postojanju
sn im a k a na k o jim a se vid i T o r in g ­
ton u banci baš u trenutku pljačke.
Postojali su i sn im ci iz n ek olik o d ru ­
gih pljački. O b ja šn ja va o je n asta­
nak ideje da se stvori lažni Lun iz a ­
zove zabunu p o licije i javnosti. N a
kraju reće gd e se jia la z i n ovac o p ­
ljačkan u banci.
T o rin gto n ip isa svoj živo t i o k o l­
nosti pod k o jim a je postao zločinac.
P ozn a va n je sadržaja horselske
droge, koja uzbuđuje žene do te
m ere da se bezuslovno i sa za n o ­
som podaju, n ije m oglo da g a ne
zaokupi. K o ristio ju je, a zatim uce-
n jiva o neke žrtve. Bio je n avik a o da
troši m n ogo n o v a c a ... P riča o je o
p rvim velik im k ra đ a m a pom oću
uspavljujućeg gasa, a zatim o n e p ri­
lik a m a koje su nastale kad je slučaj
u čin io da se ukrste putevi D žipsi-
jeve bande i njegov. Za sve v re m e
č e tiri m a g n eto fo n a odjedn om su
sn im ali svaku izgo vo ren u reć.
Jedna tra k a bila je n am en jena S kot­
land jardu, d ru ga rep orteru M a r-
kinću, a treć a novinskoj agen ciji.
k o ja će je u m n ožiti za sve ra d io sta­
nice i listove. Č etvrtu je Lun ostav­
ljao sebi.'
— Sada je sve jasno - zaključi
Lun. - Sutra ćem o vas p red a ti p o li­
ciji.
— Šta tada treb a da čin im o ? -
skrušeno i poslušno upita Džipsi.
S k o ro je bilo žalosno pogled ati
kako se k rvo lo čn i vuk stvarn o p ret­
v o rio u p ra v o jagnje.
— G o v o rić e te istinu. Zapam tite to
i ne poku šavajte da nešto izm išljate
- o d g o v o ri Lun.
*
Te v e č e ri Lun je im a o u svom
au tom obilu sav ostatak plen a odne-
tog iz banke. Bilo je tu i dosta Džip-
s ijev o g novca, koji će o d ličn o poslu­
žiti da se potroši u k o rist nauke.
T re b a lo je sam o sutra p od ići ostali
D žip sijev novac uložen na šifro-
va n e račune. Tek tada je m o ga o p ro ­
dati k o p ije sen zacion aln ih fo to g r a ­
fija i još sen za cion a ln ije snim ke
ispovesti d va m n ogostru ka zlo ­
činca.
— Id em o do d ire k to ra banke.
Znam n jegovu adresu - reće Lun
o b ra ća ju ći se d evojci i m ornaru.
— M n o g o riziku ješ — prim eti
Džejn.
— D ob ro sm o m ask iran i i o p re m ­
ljeni. n iko n eće m oći da predu zm e
nešto o p a sn o — o d g o vo ri Lun.
D ire k to r ban ke bio je sta riji ćovek i
sta n ova o ie u staroj zg ra d i u Sitiju,
tom pren a seljen om delu Londona,
g d e i n a jg o ri stan košta č ita vo b o­
gatstvo. Lun pozvon i na vra tim a i
sobaru pru ži posetnicu sa im enom
jed n og izm išljen o g bogataša. N a
njoj je bilo dopisano:
— M o lim za hitno konsultovanje
povodom v eo m a važnih poslova
vaše banke. M olim za oprošten je
što te tra ž im o kasno, ali će vas va ž­
nost posla u veriti da ne g rešim o«.
Zabrin u ti d ire k to r ban ke odm ah
ih prim i. Ponudi ih da sednu i sa­
ček a da o n i objasne ra z lo g svog d o­
laska.
73
 - N eop h o d n o je d a pozovete v a ­
šeg g la v n o g b la ga jn ik a da dođe
ovam o, je r se ra d i o m ogu ćnosti da
odm ah p ron a đ em o sav novac i dra-
go cen o sti odn ete iz vaše ban ke -
p r ić a o je Lun mirno.
D ire k to r se uzbudi tolik o da je
drhtao.
- Je li m o g u ć e ? !... Ja ću b iti najs-
r e ć n iji... O dm ah ću sve da izvršim
- re ć e on i m aši se telefona.
Lun je m irn o slušao kako d ir e k ­
to r n aređu je gla vn o m blagajn iku
da dođe
- P o tra žite i in sp ek tora Skot-
land jarda, Džošuu Nelsona. Z a m o­
lite g a d a h itn o dođe, je r m ože od
v a s da sazna važn e novosti. Jedino
k a žite da dođe sat kasn ije - re će
Lun
- O n d a ću g a m alo kasn ije zvati,
a k o vi ne želite da to odm ah učinim
- re ć e direktor.
- M o žd a g a j -; teško pron aći, pa
je bolje da g a odm ah zovete — reće
Lun.
Bio je u pravu, je r tek kad je već
stiga o gla vn i blagajn ik, ja vi se in ­
sp ek tor Nelson.
- Im am važan ra z g o v o r sa va m a
— re č e d ire k to r banke. - Zato vas
m o lim d a dođete do m o g stana.
- T re b a li da povedem još ljudi?
— u pita inspektor.
- D ođite sami. je r n em a potrebe
da vo d ite ljude - o d g o v o ri d ire k to r
tako da je Lun p o go d io šta N elson
pita.
- D oći ću taćno za pola sata, ako
va m to o d g o v a ra - dodade in spek­
tor.
- S asvim će m i o d g o v a ra ti -
zaklju či direktor.
Zatim se osm ehnu go stim a i
zau ze stav očekivan ja.
- V a ša ban ka je ra sp isa la n a­
gra d u za o tk riva n je o p lja čk a n og
n ovca —'p o ć e Lun.
- T a ćn o je! I isp la tićem o je, m a­
k a r se Skotland jard p ro tivio
stotinu puta - o d g o v o ri direktor.
- V eć sm o isplatili D iziju D itefu
d eo koji mu p rip a d a za predati n o­
v a c - dodade gla vn i blagajnik.
74
- M i sm o posredn ici, a nagradu
ćete isplatiti gospodin u A lanu Kel-
seju, starom boem u Londživelu -
reće Lun.
- Is p la titi? !.. Z n ači novac je n a­
đen ? .. Z a r je to is tin a ? .. H iljadu
puta vam h v a la !.. N a ša ban ka ć
va m biti većn i du žn ik !. A gd e je
n ovac? G de su n ak it i d ragocen o -
sti? - sk oro gu šeći se g o v o rio je
direktor.
- S ve je o vd e u našem a u tom o­
bilu. Id em o da don esem o g o re -
o d g o v o ri Lun i ustade.
- O vd e u a u to m o b ilu ?!.. Jeste li
v i... M is lim ... Z a r tolik i novac u
o b ičn om au tom obilu ?! O dm ah
treb a p ozva ti p o liciju da obezbedi
- takod e uzbuđen re će gla vn i bla­
ga jn ik i p riđ e u žurban o telefonu.
- O stavite! S ad a će doći in spek­
tor Nelson, pa će on p ozva ti stražu
— re ć e Lun ia k o je znao da sada te­
lefon ne radi. je r je u n jegovom
džepu ra d io u ltra e lek tro vibrator.
Zbunjeni b la ga jn ik se osvrta o vi-
deći d a on i silaze. Pokuša da ipak
p o zove i uzbuni policiju, ali uzalud
je o k reta o brojćanik. N eodlu čn o
zastade, a li p o m isa o da o vi ljudi
sada barataju o k o tolik o n ovca na-
te ra g a da p o trči za njima.
D ole su Lun, M a k fe rs o n i d ir e k ­
to r banke već u zim ali pakete i
torbe s n ovcem i dragocenostim a.
G lavn i blagajn ik p ritrć a i sam se
tolik o n a to va ri d a je jedva nosio.
U stanu je p rosto o tim a o pakete
iz njihovih ruku i slagao ih u ugao.
Z a v iriv a o je u njih i kad bi vid e o da
je to zaista n ovac i da su tu d ragoce-
nosti ostavljao ih je na gom ilu Sada
je stajao ra širen ih ruku, kao da
hoće telom da zaštiti bogatstvo.
- I ovo spada ta m o - reće Džejn
i p red a d e mu jednu malu torbu
punu dijam anata.
- Oh! K a k o ste m ogli odm ah da
ne d a te ... O p r o s tite ... T o je bilo po-
v e re n o b a n ci!.. M o ra m o odm ah
zva ti pom oć - već van sebe g o ­
v o rio je gla vn i blagajnik.
U sobi d ire k to ra banke bila je
m ala zb irk a sablji i m a čeva p ostav­
ljen ih na zid. Lun uze jedan teški
starin ski m ać i izva d i g a iz k o r ic a
Pru ži g a g la vn o m blagajn iku i reće:
— D ržite, n ek a va m se nade u ru ­
k a m a nešto od oružja.
G la vn i b la ga jn ik nije sh vatio šalu
i z g ra b i mać. D rža o g a je sp rem n o g
d a zam ah n e S lik a je bila sm ešn a
Lun beše isklju čio v ib ra to r za slu­
čaj d a in sp ek to r pozvoni. I baš tada
se začu zvonjenje. M a k fe rso n izid e
da se nade uz n jega kad sob a r o t­
vori.
— D obro veće, gospodo! — p o z­
d ra v i se in sp ek to r N elson ulazeći.^
A tada u gled a g la vn o g b la g a j­
n ika sa isu kan im m ačem u ru kam a
i g o m ilo m p a k eta iz kojih su v ir ile
novčanice.
— Š ta ? !.. K a k vo je to č u d o ? ..
O vd e se nešto d o ga đ a i ja ne razu-
m e m ... - g o v o rio je isprekidano.
— S am o sed ite i sve ćem o vam
objasn iti - re ć e Lun i pok a za in ­
spektoru na v e lik i naslonjač za
dvoje.
In spektor se svali na sedište. a
Lun sede baš uz njega.
— O d a vn o se nism o videli, g o s p o ­
d in e in sp ek tore — poće Lun.
— M is lim ... N isa m siguran da se
p ozn a jem o — p rogu n đa in sp ek tor
p o d o z r iv * posm atrajući.
— O n da to za sada nije ni važno.
P rvo da vas ob a vestim o da je otet
plen od pljačkaša banke. Š ve je
ovde. Jedan gospodin, čije im e je
ban ka dužna da za d rži u tajnosti,
p o m o ga o nam je da o tk rijem o me-
sto gd e su ga n gsteri bili sa k rili ovo
b la go - p rič a o je Lun.
— V i... M o ra da ste... K ako to da
se dogodi iznenada? M o gli ste nas
o b a v e s titi... T o je bilo rizičn o — n e­
suvislo je g o v o rio in spektor Nelson.
P ri tom e nehotično mu ruka
pođe ka džepu s revolverom . A li
Lun mu se »p o v e rljiv o « p rib liž i i
tako mu on em ogu ći da se dom ogn e
svog oružja.
— P o g a đ a m ... Vi ste D onald S i­
kert! - kao da izva li najveću m u­
drost i kao da je o tk rio da su se
m arsovci iskrcali na samo ostrvo
Engleske - reče inspektor.
- Ponekad se i vi dosetite ne­
čega - smejući se reće Lun.
Potapša inspektora po licu i ra ­
menu.
- Vi ste se oporavili, inspektore.
Ljutim se na vas zbog onih nevero-
vatnih optužbi, ali ipak ću vam us­
koro predati Džipsija i Torintona
- reče zatim.
— Vi ste ih uhvatili?! - opet izne­
nađeno upita inspektor.
— Razume se, inspektore! I sve su
priznali!
- O dm ah mi ih predajte!
- Pričekajte malo. Prvo da sasta­
vimo zapisnik o predaji imovine
banke, a zatim slede drugi poslovi.
— Ali gangsteri moraju pod jaku
stražu! O ni su opasni!
— Više nisu. Videćete da su se
malo promenili.
Inspektor je ćutao neko vreme.
Direktor banke i blagajnik počeše
grubo prebrojavanje novca odvaja­
jući svežnjeve u omotima. Pravili su
spisak predatih dragocenosti i zno­
jili se, radeći užurbano.
— A vi, inspektore, počnite da pi­
šete zapisnik. Pre toga bih vas mo­
lio za jednu uslugu - reće Lun.
- Recite šta želite!
— Imajte poverenja u mene, da
vam za koji minut pričuvam taj re­
volver, koji me žulji dok sedimo je­
dan uz drugog.
- Vi hoćete da me razoružate?!
To ne smete da učinite!
- Ni govora o tome! Ja vas samo
molim da mi na poverenje pozaj­
mite svoj revolver. Neću vam ga
uzeti, jer imam svoj - reće Lun i
pokaza svoj automatski »brau-
ning«.
Inspektor shvati da je uzaludno
protiviti se, pa skloni ruku, a zatim
reče:
— Izvolite pogledati moj revolver.
Imam poverenja u vas.
Lun se osmehnu i zavuče ruku u
inspektorov džep. Uze revolver i pri­
tisnu dugm e za izbacivanje šaržera.
75
P ovu če kopču za rask lap an je u dar­
n og m ehanizm a, i o tv o ri ga. Izvuče
u darn i d eo sa iglom za kapislu, pa
g a zadenu inspektoru u džepčič na
sakou. Zatim v ra ti o ru žje u in sp ek ­
to r ov džep i sm ešeći se reče:
- Im ate lep revolver. Ipak, te
stva rč ice ponekad m ogu da o p a le i
nehotično. Zato vam preporu ču jem
da udarnu iglu d ržite odvojeno.
In sp ek tor g a ošinu jetkim p o g le­
dom i sede za sto. Izvadi blok i
sp rem i se da beleži.
- T a m o im ate d irek torovu p i­
saču m ašinu — reče Džejn.
- S p o ro kucam - o d g o v o ri in ­
spektor.
- Ja kucam v rlo b rzo — reče d i­
re k to r ban ke i sede za pisaću m a­
šinu.
P očeše da sastavljaju zapisnik,
k o ji je d ik tira o Lun. Tek sada in ­
sp ek tor p rim eti da Džejn d rži na
krilu neku četvrtastu torbu i regu-
liše nešto sa strane
- Šta v i to im a te? - upita in ­
spektor.
- M ali m agnetofon. Za svaki slu­
čaj sn im a li sm o svaku reć iz g o v o r­
enu ovde. A i fo to g ra fs k i a p a ra t je
z a b eležio neke detalje. G ospodin
koji m e je več era s a n g a žo va o da
pom ažem dao je takve n aloge -
re će Džejn i osm ehnu se gledajući
z a d o v o ljn o g Luna.
In sp ek tor huknu i nastavi da d ik ­
tira zapisnik. Kad je sve bilo gotovo,
p rvi p o tp isa Lun, a zatim Džejn i
M a k ferson . R ed ali su se potpisi d i­
re k to ra i gla v n o g bla ga jn ik a
banke, a za tim in sp ek tora Nelsona.
Lun uze jednu potpisanu kopiju i
stavi je u džep.
Z atim da d e znak M a k ferson u i
Džejn. O n i zadržaše dah, jer su
znali da će sada u vazduh p rod reti
gas koji k ra tk o deluje i uspavljuje,
ali se u vazduhu b rzo ra zgra đ u je i
gubi dejstvo.
T r i prisu tn a ćo vek a klonuše u fo ­
telje i zaspaše. G lavn i blagajn ik
ispusti mač.
- Zakljućaću ih spolja — reče
Lun. — M o žem o m irn o d a odemo.
7R
XIV
Dok su p ro d a vc i n ovin a iz v ik i­
va li sen zacion aln e naslove, a ra d io ­
stanice g rm ele vesti o n ovim d o g a ­
đajim a, re p o rte r M a rk in ć je žu rio
p rem a početku Sidnej Strita. N a ­
šavši p a rk ira lište, on izid e iz kola i
još jednom p ro čita pisam ce, koje
beše dobio p re tri sata.
»D ra g i A rtu re,
D užnost je o d ličn o g re p o rte ra da
p rvi stigne na m esto događaja. Zato
u jedan aest ča so va dođi u Sidnej
Strit. Pred kućom broj trideset de­
vet n ala ziće se v e lik a crn a kola sa
navućen im zavesam a. T o je re ze rvi-
sano park iralište, a li vlasn ik u to
doba ne d rži tam o kola, pa je m esto
sigurno. U velik o m autom obilu n a­
la ziće se ga n gsteri Leon a rd M eskel
D žipsi i Bazil T orin gton . O n i će spa­
vati. K lju čevi su pod levim zadnjim
točkom . Pogledaj i p o zovi in spek­
to ra Nelsona, da ih prihvati. Tako
te n iko neće o m eta ti da ih fo to g ra fi-
šeš. S ve ostalo sazn ao si slušajući
tra k e koje sam ti poslao. M n og o si
m i p o m o ga o u svemu. N a d a m se da
ćem o se ovih dan a svi naći na jed­
nom brodu. P oga đ a š da će n jegov
kapetan biti odu ševljen da te p o z­
dravi.
P o zd ra vlja te srd a čn o i steže ti
ruku tvoj D onald«.
R e p o rte r požuri do kuće broj 39.
N a đ e velik a crn a k o la sa navuče-
nim zavesam a. To su bila Džipsi-
jeva kola. N a đ e i ključ podvučen
pod gum u za d n jeg točka. O tklju ča
v ra ta i o tv o ri ih. U gled a D žip sija i
T orin gton a, koji su d o b ro u vezani
m irn o spavali.
- Gledaj, n evin ašca! Pa oni i ne
sm rde tako... Hm ! A m o ra li bi! —
lukavo reče rep orter.
Iz d žepa izva d i staklenu dozu sa
u vijen im am pu licam a, k oje subli-
mišu u dodiru sa vazdu hom pa se
posle četvrt sata rasprsnu i o slo ­
bode sadržinu. R e p o rte r ih izloži
vazduhu i baci pod o vra tn ik e d vo ­
jice usnulih zločinaca. Zatim brzo
sn im i p r izo r u k o lim a i p o n o vo z a k ­
ljuča kola Kijuć vra ti pod točak, a
potom požuri do telefon sk e kabine,
k o ja se n a la zila pred m alim ka-
feo m na dru goj strani ulice, baš
p rem a kolim a. P rođ e p o red jed n og
istočn jaka vrlo tam ne puti. k o ji je
im a o beli turban na glavi. Za istim
stolom sedeo je jedan snažni sta ra c
takođe s turbanom , a izm eđu d v o ­
jice stran aca n a la zila se lep o tica sa
ljubičastom tačkom na ćelu i u du­
ga čk oj o d ori od istočnjačk e svile.
»K a k v a lepotica! N a n ek og m e
podseća«, pom isli rep orter, ali g a
va žn iji posao odvuče dalje. O n
p o zva Skotland jard i u skoro dobi
in sp ek to ra Nelsona.
- Halo, n ajveći in sp ek tore svih
vrem en a ! Im am va žn e vesti — poče
novinar.
- K o je tam o, do đ a vo la ? — lju-
tito upita inspektor.
M a rk in ć mu kaza im e i nastavi:
- D obio sam an on im n o pism o u
k om e m i se ja vlja d a se u Sindej
Stritu n alaze veza n i g a n g s te r i...
Isp riča mu ono što je bilo p o ­
trebno.
- Znam ja ko je taj a n on im n i pis-
m opisac! O d a k le g o v o rite ? - upita
inspektor.
- N em a m vrem en a za ra z g o v o r!
Zu rim na m esto doga đ a ja ! - o d v ­
rati re p o rte r i spusti slušalicu zn a ­
jući da sada in sp ek tor n a b ra ja sve
psovke koje zna.
R e p o rte r ode u k a fe i stade
uz šank. N a ru č i hladnu lim unadu i
n ep rim etn o n ek olik o puta p o gled a
tam noputu Indijku, koja mu se os-
mehnu i postavi se tako da je više
ne vidi dobro. Krupni stran ac
ustade i p riđ e šanku. G o v o r io je
nešto n era zu m ljivim jezikom . R e ­
p o rter slegnu ram enim a.
- V i gled a ti lepa S a sir... To
m ože biti sm rt... V i ne gled a ti! -
poče o g ro m n i ćovek na rđ avom
engleskom .
- V i o p ro stiti m eni... Ja ne g le ­
dati lepa In dijka da u v re d iti... Ja
gled a ti sam o kao re p o r te r ... K a m e ­
ra! Klik» klik!... Dobro? - pričao
je, i reporter smeškajući se prijatelj­
ski i trudeći se da izgladi sukob da
g a to ne omete da prisustvuje do­
lasku policije.
— A tako... M orgjou... kali, ba-
rini souv... Beri ću štris... Može
pravi jedna snim ak... Sam o lepa
S asir!... M ah arad ža veliki... Nem a
klik! klik!... Sam o lepa Sasir - na­
stavi odobrovoljeni džin i po istoč­
njački se pokloni.
R eporter priđe njihovom stolu,
pokloni se i izbliza napravi snimak
lepotice. M ah arad ža mu pruži je­
dan zlatnik. Reporter g a začuđeno
pogleda, ali uze poklon. Stranac se
nasrne ja i reće:
— Kad dobijem o snimak?
— O dm ah posle podne. Molim
adresu vašeg veličanstva - odgo­
vori reporter i nade se u neprilici,
jer ugleda kako dođoše troje poli­
cijskih kola.
— Ne treba vam adresa. Objavite
u novinam a sa potpisom: »Lepa S a­
sir posm atra hapšenje velikih gan g­
stera Džipsija i Toringtona.«
— O h!... Baš ste mi vi jako društ­
vo! — uskliknu radosni reporter. —
D a sam malo jači, pokazao bih
džinu za ono: »Vi gledati lepa Sa­
sir. .. To može biti sm rt...«.
Prepoznavši tek sada Luna, Džejn
i M ak ferson a reporter otrča na
drugu stranu ulice, gde su inspek­
tor Nelson, policajci i detektivi otva­
rali automobil.
Odjednom svi staviše m aram ice
na noseve. Unezvereno su gledali
kako sada da odvedu uhapšene i
uspavane zločince.
— I vi ste ovde! - ljutito reće in­
spektor Nelson videći da je r e p o r­
ter stigao.
Uz inspektora su stajali pukov­
nik G rift i m ajor Olifan.
— Predstava je završena. Ja odla­
zim - reče m ajor i odšeta niz ulicu.
Inspektor i pukovnik se progu­
raše pred reportera da nadgledaju
priprem e za odvođenje gangstera.
Reporter se izmače i nasloni se na
77
n jih o va kola. N e p rim e tn o nešto
u baci u njih, a za tim se izm a če da
sve snim i. Š k ljocao je a p a ra tom
kad je p o licijsk i vo za č ušao u kola
da ih poveze. S n im ao je kad su in ­
sp ek tor i pu kovnik ušli u svoj au to­
m obil i k ada su p o licijsk i au tom o­
bili i m otocik li o p k o lili c rn i au tom o­
bil, k o ga je v o zio š o fe r sa licem po­
v eza n im m aram icom .
- S rećn o ! — m ahnu reporter.
K o lo n a krenu.
D ok su se vo zili p rem a Skotland
jardu, in sp ek to r odjedn om ukoči i
skrenu do ivice bulevara. Zaustavi i
p o g led a pukovnika, koji je sedeo
ukočen, k a o d a je neko pod njim od ­
jedn om stavio go m ilu zmija.
- P ro k le ts tv o !... Z a r n am a da to
učini?! - reče inspektor, koji je
zn a o da je tog a tren u tka izbačen iz
stro ja Skotland ja rd a n ajm anje za
m esec dana.
Pu kovn ik p o k ri lice ru kam a i sti-
šte zube. N a jra d ije bi sam om sebi
p r e g r iz a o n ajm anje dva prsta na
ruci, sam o kad to ne bi suviše bo-
lelo.
- V o zi!... S pašavaj! - jeknu pu­
kovnik.
- Taj ludi M o rija rti izm islio je
nešto u žasn o ... Sad m i je žao Japa­
n aca koji su to m o ra li da iskuse —
reće in sp ek to r spuštajući sva sta­
k la na kolim a.
V o zio je p a zeći d a ne strada, jer
mu se m a g lilo u g la v i zb o g ljutine i
stra šn og sm rada.
- V o zi brže!... Oh! Z a r m eni
o vo ... P la tiće jednom ! — p retio je
p u kovn ik m isleći na Luna.
Idući u gledaše m a jo ra O lifan ta,
koji je šetao ulicom. Zaustaviše i
p ozva še ga. On p riđ e i uhvati se za
nos.
- D o đ a vo la m a jore! Z a r ne m o­
žete d a se strp ite? — ljutito za reža
pukovnik.
- O d ređ u jem va s da preu zm ete
p osao i pren esete sve in spektoro-
vom zam eniku. V i ćete o d rža va ti
vezu sa nama. D o ved ite lekare,
h em ića re i* k o ga treb a!
7«
- Eazumem, gospodine pukovni­
če! Sve će biti izvršeno. Sam o bih
vas molio da, ako mogu, nađem
zamenu za održavanje veze — šeret-
ski reče m ajor Olifant.
- Imali ste dosta sreće, što niste
bili u kolima. A sada odlazite! Mi
ćemo biti u mojoj kući kod Vest Vi-
kama. Niko ne sme saznati šta nam
se desilo. Niko! Eazumete li, m a­
jore? - sav m odar u licu govorio je
pukovnik.
Inspektor Nelson poveze dalje.
M ajor je pazio da se ne smeje dok
kola ne budu dovoljno daleko.
*
Za to vreme ka Temzi su išla ve­
lika kola sa stranom oznakom. U
njima su bila dva čoveka s turba­
nim a na glavam a i jedna lepotica
sa crvenom okruglom pegom na
ćelu.
- Sve sam gledao, ali ne shvatam
nešto - poče Lun.
O ne m aram ice policajaca na
licu? - upade Džejn.
- Da. To nije naše delo - reće
Lun.
- Mislim da se sada nešto do­
g a đ a i u kolima inspektora Nel-
sona. Zamišljam mjega i pukovnika
kako su iskolaćiii oči — odgovori
Markinč.
Svi počeše da se smeju.
- Vi staviti parfem doktor M ori-
jarte!. ..T o ne biti lepa od vas — za-
novetao je Makferson.
- Oni mene zatvoriti, hapsiti,
sumnjičiti... A eto ko imati sum­
njivi trag - oponašao je novinar
m ornara.
- Molio sam te da objaviš koje
sredstvo uništava dejstvo tog M ori-
jartijevog izuma. Zašto nisi to ur­
adio. Već danim a mnogi ljudi pate
- reče Lun.
- Imao sam adrese svih nastra-
dalih u kockarnicam a i noćnim lo­
kalim a i poslao sam im savet. Zao
mi je da se otkrije neutralizator, jer
imam još desetak kutija s am pu-
lam a - objasni reporter.
A ima još mnogo onih koje bi tre­
balo poznavati i po mirisu.
 - Ipak ćeš i inspektoru л p u kov­
niku poslati recep t? — upita Lun.
- Za koji d a n ... Sada sam veo m a
um oran. Znaš. trćanje, zatvor, uho­
đenje. .. Čim se odm orim , pisaću im
u tvoje im e - o d g o v o ri M arkinć. -
- P a da! Ja se nisam ni setio da
oni sada m ene psuju. U vek sam ja
k riv — zaklju či Lun i p ogled a
Džejn.
O n a se p rivi uz njega. Pogled aše
da li se M a k fe rso n ili n ovin a r
okreću. K ada vid eše da su zauzeti
posm a tra n jem jedne ra sk rsn ice na
koju su n ailazili, njih dvoje se p o g le ­
daše.
- Sasir, d raga ! - šapnu Lun i n ji­
hove usne se spojiše.
S led ećeg dan a u društvenim ve-
stim a je stajalo:
»R a n o jutros iz londonske luke
o tp lo v ila je ve lik a jahta m ah aradže
P ra ta p S ing Nanka. M a h a ra n a S a ­
sir i m a h a ra d ža napustili su Lon ­
don i otp u tovali na k rstaren je po
južnim m orim a. M a h ara d ža je p o z­
nati in dijski naučnik. U n jegovom
društvu p rim eće n o je više lica, koja
su n jego vi gosti na jahti«.
Tu istu vest em ito va la je ra d io sta-
nića. -
KRAJ
— N ik a k o ne m ogu da zapam tim
n ovo im e svo g broda. T o je da se
ćovek raspukne, kao besna škika!
D evet mu nemuštih jezik a svih
m orskih n em an i! Zam islite, im e
brodu je »Š a m b an d a r«, a m eni
Š en d ara r! Sad ne znam više jesam
li ja Šam bandar, a brod »Š en d a ra r«
ili o b ra tn o — gu nđao je Sam juel
M a k fe rso n d rže ći krmu. - A on
k aže da su Š am ban d ar i Š en d a ra r
bili v e lik i in dijski pesnici iz sed­
m o g ili d ev eto g veka. N jih o ve
pesm e su saku pljene u kn jizi Turu-
muraj.
Lun i D žejn su se smejali.
— Š am b a n d a r... Hm !... Š en d a­
rar. .. Z a r nisam m ogao da se z o ­
vem A p a r? O n je bio treći velik i
pesnik Tu ru m u raja — gu n đao je
dalje M a kferson .
— Pa on zna!? - izn en adi se
Džejn.
— Po nekad i Sam juel M a k fe rso n
z a v iri u kakvu dobru knjigu - d o ­
dade Lun i mahnu kapetanu jahte.
M a k fe rs o n tobože u vređen o za-
nese glavu. Gurnu ručicu na znak
-pu nom b rzin o m « i jahta se prope
na b la ge talase mora.
«0
T E O D O R H .G RE JC
NIKO K A O HEJZI
- S k o ro će sedam , Mik. Da z a tv a ­
ra m 0
P ro ć e la v i M ik Kinsi skide nao-
ć a re i m a ra m ico m o b risa znoj sa
ćela.
- I v re m e je, D žone - o d g o v o rio
je uzdahnuvši. - C eo dan sm o p r o ­
veli b rojeći novac. Red je da odem o
da p o p ijem o ćašu ili dve ra sh la đ e­
nog viskija.
M ik K in si i D žonatan O ’K o n o r su
bili jedin i službenici filija le »Nju-
jork Siti Ban ke« u ulici Grinšou, u
jedn om od m n ogob rojn ih p re d ­
g ra đ a N ju jorka.
U p ra v o kad je riđ ok o si D žonatan
O ’K o n o r p riša o vratim a, da ih zak-
ljuća, u p rosto riju su ušla tri ć o ­
veka.
N a licu su im ali m aske a u ru ­
k a m a revolvere.
- Ruke go re, rid ok o si! N iš ta ne
poku šavaj!
M ik K in si se sagnu, da pritisn e
du gm e za alarm , a li jedan od tro ­
jice n ap ad a ća istog tren u tka p r i­
tisnu ob a ra ć, i p ro će la v i ćo vek se
b ezglasn o sruči na pod.
S va tro jic a su na c e v im a re v o l­
v e r a im a li prigu šivače.
O ’K o n o r je stajao nepom ičn o, sa
p odign u tim rukam a.
- Do đavola, Bruno! - j a v i o se
dru gi od pljačkaša. - Z a r si m ora o
da g a u biješ? Za to se ide na e le k ­
tričn u stolicu!
- Zaveži, Tom e! — o b recn e se
Bruno gru b im glasom . - Šta je tre­
b alo da u radim ? Da mu dozvolim
da p ritis n e to p rok leto d u gm e9 Za
m an je od tri m inuta im ali bism o
pajk a n e na v ra tu 1
- Prestanite, ob ojica ! - p r o g o ­
v o ri treći, p rom u k lim glasom . -
Što je urađeno, u rađen o je! B lagaj­
nik je m rtav, i n iko g a više neće v r a ­
titi u život.
- K u p im o novac i idem o! - reče
Bruno. - B lagajnik je sam k riv za
o v o što mu se desilo. Da nije poku ­
šao ..
- D osta! — re če Tom D a gerti i
o k ren u se p rem a blagajniku, koji je
još uvek stajao sa podign u tim ru ­
kama. — V id eo si k a k o je p roša o
tvoj prijatelj, i nem oj ništa poku ša­
vati.
D žonatan O 'K o n or je ćutao.
- O tklju čaj kasu i izva d i n o v a c 1
Brzo!
O 'K o n o r se okren u i pode p rem a
kasi.
- Polako, rid ok o si! Ja ću stajati
pored tebe. Poznati su mi vaši b la ­
g a jn ičk i trikovi. U kasi. ispod svež-
n jeva novčanica, d ržite napunjen
revolver.
O 'K o n o r p olako otk lju ča kasu.
Bruno Piterson g a odm ah od-
gurnu, i sam otvori.
T ih o je za zvižd ao pri pogledu na
u redno složene novčanice.
81
 - Izg led a da sm o im a li sreće -
p rogu n d a o je. - O vd e sig u rn o im a
pola m ilio n a d ola ra !
O k ren u o se p rem a dru goj dvojici.
- Zaključaj vrata, G a rete! T reb a
nam n ek o lik o m inuta dok sve spa-
kujemo.
Bać G a re t levom ru kom okren u
ključ u bravi.
U desnoj je d rža o re vo lv er, u p e­
ren u D žon aton a O 'K on ora.
Bruno P iterson i T o m D a g erti su
za to v re m e u zim ali sve žn jeve n ov­
ča n ica i sta vlja li ih u d ve crn e p la ­
stične vreće, koje su d o n eli sa so ­
bom.
G a ret je p a zio na O ’K on ora, i p o v ­
rem en o b a ca o p o gled e p rem a
Brunu P iterson u i Tom u D agertiju.
- Požu rite! N e želim d a o vd e o st­
anem do jutra!
- N e uzbuđuj se. Bać. Posle o ve
več eri bićeš m ira n b a r godinu-dve.
- N e bih želeo da budem m ira n
doživotn o, Bruno. Ia k o si ti ubio b la ­
gajn ika, ni ja se ne bih izvu k a o bez
d o živo tn o g za tvora !
- Prestani, Bać! Z a vršili smo.
O be v re ć e su Rune, a kasa je
prazna.
- K o lik o im a?
- N ism o im a li v re m e n a d a b r o ­
jimo, a li mi se čin i d a je m oja p rva
p rocen a bila taćna. O k o pola m i­
liona d ola ra !
- Šta ćem o sa rid o k o sim ? —
upita G a re t pokazuju ći na Džona-
tana O 'K on ora.
Tom D a g erti p risk o či O 'K o n oru i
snažno g a u dari drškom k olta u p o ­
tiljak.
O vo je n ajb rže i n a jjed n o sta vn ije
- o b ja sn io je. - N e će se sk o ro os-
vestiti.
82
- Idem o! - reće Bruno Piterson.
Bać G a ret otključa iz la zn a v r a ta i
p ogled a na ulicu.
N ije bilo prolaznika.
Izašao je, i seo na p red n je sedište
sivog ševroleta, za č ijim v o la n o m je
sedela crn ok osa devojka.
Tom D a gerti i Bruno P iterso n su
izašli odm ah za njim, i sm estili na
zadnje sedište.
- N ajzad! - p rog u n d a devojka.
- V eć sam p o m is lila ...
- N ism o te p o veli da razm išljaš,
n ego da voziš, crn o k o sa ! — prekin u
je D agerti. - K reći!
D evojka uključi levi p o k a ziva č
p ra v ca i ubaci m en jač u p rvi ste­
pe n p re nosa.
V o zila je stisnutih usana, trudeći
se da ne n ačini n ik a k a v sa o b ra ­
ćajn i prekršaj.
*
- Čuo si za pljačku ban ke u U lici
G rin šo u 9 - u pita p o licijsk i in spek­
to r D žim M o riso n svog d o b ro g p ri­
ja telja M a jk la H ejzlvuda.
S lavni p riva tn i d etek tiv slegnu
razm en im a.
- P ro č ita o sam ju tros u »N ju jor-
keru «. Ona n ovin a rk a , Isidora
Slips, n a p ra vila je od to g a pravu
dram u.
- T o je tvo ja p rija te ljic a - pods-
m ehne se inspektor. - O n a i tvoj
p rijatelj T e o d o r H. G re jć p ra v e ti
dobru reklam u pišući o tvo jim pod ­
v iz im a u b orb i p ro tiv njujorških
ga n gstera . N ik ad te nisam p itao d a ­
ješ li im za to neki p rocen a t?
D etek tiv odm ahnu rukom.
- N e pričaj gluposti, Džime. D o­
šao si kod mene. d ob io si hladan v i­
ski i vruću kafu. U ređ aj za k lim a ti­
zaciju radi. Fotelja je udobna. Sedi i
uživaj, a Isidoru Slips i T e o d o ra H.
G re jć a o stavi d a se bave svojim pos­
lovim a. O n i pišu o m ojim uspesim a
u b o rb i p ro tiv gan gstera. Da p o li­
cija im a uspeha, pisali bi i o vam a.
In sp ek tor je m o ra o da se os-
mehne.
— T vo je m išljen je o p oliciji mi je
već poznato, Hejzi. C enim ljude koji
ne okoliše, n ego odm ah kažu šta
misle. Ć o vek tako odm ah zna sa
kim im a posla.
S lavn i d etek tiv je polako isp ija o
viski.
— D okle ste stigli u istrazi oko
p lja ćk e ban ke u U lici G rinšou,
D ž im e 9
— Zločin ci će u skoro biti uhva­
ćeni — o d g o v o ri inspektor, trudeći
se da mu glas bude što sigurniji. —
N jih o vo hapšenje je sam o pitanje
vrem en a.
H ejzi g a je posm atrao.
— U tekstu Isidore Slips g o v o ri
se i o tom e da p olicija rasp ola že
n ekim p o d a cim a koji još nisu saop-
šteni štam pi jer su važn i za dalju
istragu, D žim e?*
P o lica ja c prim akn u pep eljaru
o trese pepeo.
— Zašto te to interesuje. H ejzi?
Poslednji put kad sam od tebe z a tr a ­
ž io pom oć re k a o si mi da si p r i­
vatni detektiv, a ne policijski slu žbe­
nik
— A li. p o m o ga o sam ti ipak, za r
ne. D žim e? — odm ah o d g o v o ri
M ejkl Hejzlvud. - K o lik o se sećam ,
m oja pom oć je bila presu dna u h va­
tanju o n o g ubice žena. Vi ste g a lo ­
vili duže od godinu dana.
— Dobro, d o b ro — p o m irljiv o
potvrdi in spektor M orison . — Šta
te in teresu je o ovom slučaju?
- O n o što p o licija n ije sa op štila
novin arim a. Znaš da m e ta k ve
stvari p rivla če, Džim e. D a li si o z ­
biljn o m islio kad si re k a o da je h ap ­
šenje p o čin itelja tog zlo č in a sam o
pitanje vrem en a ? Postoji li t r a g 9
- Za v re m e pljaćke su r a z g o v a ­
rali, i o slo v lja v a li se im enim a. Je­
dan se zo v e Bać G aret, d ru g i je Tom
D agerti, a trećem zn am o sam o ime:
Bruno. Sad i sam vid iš da neće biti
teško uhvatiti ih. N aši ljudi v eć p r e ­
listavaju album e sa p o d a cim a o
svim re gistro va n im zločin cim a.
Im am o n jih ove opise i im ena. Sve
što zn am o o njim a poslali sm o i cen ­
tralnoj a rh iv i F ed era ln og istra žn og
b iro a u Lengliju, kod V ašin gton a. Ti
m om ci znaju svoj posao. O d g o v o r
očeku jem o sutra ujutru, a o n da k re ­
ćem o u akciju.
Č in ilo se da slavni d etek tiv nije
d elio p rija teljev o oduševljenje.
- Da li su pljačkaši o stavili
otiske prstiju?
D žim M o riso n postade oprezan .
- Nisu.
- Da li je neko p rim etio re g is ta r ­
ski broj i tip a u to m o b ila k ojim su
se u daljili sa m esta zlo č in a ?
- Nije.
i - U n ovin a m a piše da su sva t r o ­
jica na licu im ali maske.
- T o je taćno, Hejzi. Još ne ra zu ­
mem. ..
- Polako, Džime. S ve u svoje
vrem e. K akvim o p isim a ra s p o la ­
žete, a k o lica zlo č in a ca n iko nije
vid eo?
In spektor je bio zbunjen.
- B lagajn ik koji je o stao živ Džo-
natan O ’Konor, ih je opisao. Jedan
od njih je im a o brkove, to se vid e lo
kroz masku. Za p a m tio je i njihove
glasove, i kaže da bi m o g a o d a ih
prepozna.
M ajki H ejzlvud prsnu u smeh,
dok g a je p o lica ja c začu đen o g le ­
dao.
 - Ti vaši opisi i tra g o v i ne vred e
ništa, D žim e' Prvo, sve okoln osti
g o v o re da su pljačku izvršili, h lad ­
n ok rvn i p rofesion a lci.
- Ja ne vid im nijednu od tih o k o l­
nosti — z a in a tio se Džirn M orison .
- Ti, izgleda, vid iš i više i bolje od
mene.
- T o je izvesno, D žim e - i dalje
se sm ejao detektiv. - Ja sam p r i­
vatno njuškalo, i to: n ajb olje p r i­
vatno njuškalo u g ra d u ! S asvim je
lo gičn o da bolje ra zm išlja m n ego ti,
koji si, ipak, sam o jedan od n ek o ­
liko h iljad a njujorških policajaca.
- N e odu govlači, H ejzi! O p et
neka tvo ja ig ra ?
- N i go vo ra , D žim e! N i g o v o ra !
- odm ahnu M ajki Hejzlvud. - M is ­
lim da su vas ti p ro fe s io n a lc i n ad­
m udrili, v rlo vešto. K a o d a znaju na
koji način ra zm išlja p roseča n nju-
jorški p o lica ja c
Z a p a lio je cigaretu .
- V eć sam re k a o da sam sigu ran
da su pljačku izvrš ili p rofe sio n a lci.
N a to u kazuje više čin jen ica. N osili
su ru k a vice, što zn a či da nem a o ti­
saka prstiju. N a licim a su im ali
m aske, pa n iko ne m ože reći kako
su izgled ali. Kad je bla ga jn ik poku­
šao d a p ritis n e du gm e za alarm ,
pucali su, i ubili ga, bez ra zm iš lja ­
nja. N ik o n ije vid e o vo zilo kojim su
se posle p lja čk e odvezli. Da ne g o ­
v o rim o vrem en u pljačke, koje je
v rlo d o b ro o d a b ra n o pred sam o
za tva ra n je, kad klijenti retk o d o­
laze, i kad su službenici već opušte­
niji i u m orn i, i više m isle o hlad­
nom piću n ego o poslu.
- T o je sve taćno, H ejzi - složi se
in spektor, k o ji je p a žljivo saslušao.
- No. o sta je okoln ost da mi, ipak,
zn a m o k a k o se zločin ci zovu. A na
osnovu to g a lako ćem o saznati i
gd e tre b a d a ih potražim o. To ne
m ožeš poreći.
H ejzi zevnu, i p o k ri usta šakom.
- U p ra v o si re k a o najveću glu ­
post koju sam ika d a ćuo, Džime.
Sve v r e m e poku šavam da ti doka-
žem d a je plja čk a d elo vrhunskih
84
p rofesion a la ca . A i ti i ja dob ro
zn a m o da se p ro fe s io n a lc i nikad ne
bi o slo v lja v a li p ra v im im en im a
pred ćo vek o m koji je svedok
ubistva koje su oni počin ili, i k ojeg
ostavljaju u životu.
- Znači, ti m is liš...
- Da, D žim e, da. Ja m islim da
su se pljačkaši n am ern o o s lo v lja ­
va li tim im enim a, koja, naravno,
nisu njihova. N a taj način su vas,
jedn ostavn o rečeno, povu kli za nos.
- N a d m u d rili su nas!
- P ozn ata ti je situ acija kad
n ekog jah aća p ra te Indijanci. Prate
g a po tra gu koji n jego v konj o sta v­
lja za sobom. Jahać na pogodn om
mestu skoči sa k on ja i sa k rije se, a
kon ja pusti da dalje ide sam. In di­
janci, koji p rate tra g životin je, p ro ­
duže za konjem . Jahač ih se na vešt
način oslobodio, isto k a o što su se
pljačkaši ban ke u U lici G rin šou os­
lob od ili policije, upućujući je na
p o greša n trag.
- N ije to isto! — u sprotivi se
inspektor. - A k o je sve tako kako
ti kažeš, pljačkaši nisu policiju upu­
tili na p o greša n trag. O n i su sam o
sa k rili svoje tragove.
- V idećem o, D žim e, vid ećem o
- sm eškao se slavni detektiv, koji
je b io ubeden u ono što je go vo rio .
— Dođi kod m ene kad dobiješ p o ­
datke o im e n im a k o ja si saopštio
k a rto teci F ed era ln og istra žn og b i­
roa. U beden sam da nećeš biti odu ­
ševljen o n im što će ti m om ci iz FBI
saopštiti.
In sp ek tor g a je za m išljen o pos-
m atrao, potpuno za b ora vlja ju ć i na
cigaretu , koja mu je d o g o re v a la u
ruci. i ćašu sa viskijem , u kojoj su se
kocke leda već o d a vn o istopile.
S ed eli su za stolom i k a rta li se.
Bruno Piterson, T o m D a gerti i
Bać G aret. C rn o k o sa devojka, koja
je posle pljačke ban ke ček a la tro ­
jicu z lo č in a ca u ševroletu, sedela je
u fo telji i p relista va la novine.
- Šta ćem o sa n ovcem ? -
upita T o m D agerti. - Pet stotina i
trid eset h itjada d o la ra nije m ala
suma.
- U v r e ć i koju sam ja uzeo im a
svežn jeva novih, n ekorišćen ih n ov­
ča n ica — ja v io se Bruno Piterson.
— K a o da su o v o g tren u tka iza šle iz
d rža v n e šta m p a rije novčanica.
- T o n ik a k o ne sm em o trošiti.
Bar n ek o lik o m eseci, dok se p r a ­
šin e ok o pljačke u U lici G rin šou
slegn e N e id e mi se u za tv o r zb o g
gluposti.
- M en i se ne ide u z a tv o r ni
zb o g pam etn ih stvari — reče Bruno
Piterson. — Taj n ovac treb a n egde
skloniti. N o v č a n ic e u sitnim a p o e ­
n im a ćem o podeliti. a ostalo ost­
a viti na sigu rn o mesto.
- Zavisi šta podrazu m evaš
pod sigu rn im m estom - progu n da
Bać G aret. - Što se m ene tiče, n i­
jedn o m esto nije d ovoljn o sigu rn o
kad je u pitanju novac.
- O kojoj se sumi ra d i? -
u pita Tom D agerti.
Piterson g a pogleda.
- U n ovim n o vč a n ica m a im a
taćno sto h iljad a dolara.
- M o žem o to o staviti kod crn o-
kose. N e veru jem da će ik o m e pasti
na pam et da kod nje tra ži novac.
O b o jica p ogled aše G areta.
- Šta ti misliš, Bač?
Robusni m ladić se isceri.
- To bi bilo najbolje. C rn o k o s a
ne bi sm ela ništa da poku ša sa tim
n ovcem D ob ro zna da bi u tom slu­
čaju im a la nas trojicu na tragu.
- M i taj tra g ne bism o o sta v ili
dok je n ebism o p ron a šli! — d od a d e
T om D agerti. — A kad b ism o je
n a šli...
O stavio je rečen icu n e d o v r­
šenu, a li je nešto u n jego vo m glasu
jasno g o v o rilo devojci, k o ja je sad
o stavila n ovin e i p a žljivo ih slušala,
šta bi se u tom slučaju sa n jom d o ­
godilo.
- N e treb a da ra z m iš lja te o
tom e - re k la je kad je D a g e rti p r e ­
stao da go vo ri. — D o b ro zn a m da
trenutno u D rža va m a ne p o stoje tri
g o re i su ro vije ubice n ego što ste vi
N e će mi pasti na pam et d a uzm em
sto h iljad a d o la ra i nestanem .
Znam da biste m e sled ili k a o lo ­
va čk i psi, i znam šta bi se desilo
kad biste m e našli. M o žete biti
m irn i što se m ene tiče.
Bać G a ret se glasn o nasm eja.
— O d a vn o nisam čuo d a neko
o va k o lepo g o v o ri o meni.
— Znači, d o g o vo ren o ?
Sv$ tro jic a se pogledaše, i isto v­
rem en o klim nu še glavam a.
— D ogovoren o. N o v a c ostaje
kod crnokose. O stalo ćem o pod eliti
odmah.
P od elili su četiri stotin e i trid e ­
set h iljad a d o la ra na č e tiri dela.
S vaki je odam h uzeo svoj novac.
D evojk a donese iz b ife a novu
flašu v isk ija i posudu sa k o ck a m a
leda.
— C rn o k o sa uvek zn a šta je
ćoveku potrebn o — n asm eja se
Bruno Piterson. - H o ćem o li popiti
još ovu flašu ?
Tom D a gerti p o tvrd i klim a-
njem glave.
— Ja sam za. I to odm ah !
Bač G a ret izva d i iz ku tije c ig a ­
retu, i za p a li je.
— I ja. N em am p o v e re n ja u one
koji kažu *Neka, d ru gi put«. Ljudi
koji m oraju da paze da ne piju p r e ­
više spadaju u one k o jim a ne treb a
vero v a ti ni kada su trezni.
C rn o k o sa o tvori flašu, i sva ­
kom nali viskija, a za tim u čaše
ubaci k o ck ice leda.
— P re n ego što počnete, htela
bih još nešto da kažem .
Sada su sva tro jic a g le d a li u
nju.
— Reci, crn ok osa ! — p rek in e
tišinu Bruno Piterson. — Iz tako le-
pih usta sigurno se ne m ože čuti n i­
šta ružno.
D evo jk a uze n jegovu čašu, p r i­
nese je ustima, i otp i gutljaj.
— U n ovin a m a piše d a p o licija
ra sp ola že nekim tra g o v im a u ve z i s
pljačkom i ubistvom u U lici G r in ­
šou.
85
 - Kakvim tragovima?! — upita
nabusiti Bać Garet. - Nism o ost­
avili nikakve tragove, osim onih
koje...
Iznenada je zastao, kao da se
nečega setio, i, široko otvorenim
očima, pogledao Pitersona i D ager-
tija, a zatim su sva trojica, kao po
komandi, prsnuli u seh, dok ih je
devojka začuđeno gledala.
Inspektor Džim M orisdn imao
je na licu izraz kao da je kapetan
kome je upravo potonuo brod.
Za razliku od njega Majki Hejzl-
vud je bio odlično raspoložen.
- Smem li da primetim da da­
nas ne izgledaš baš najbolje,
Džime? Stomačne tegobe? Pro­
blemi sa ženom?
Policajac ga neraspoloženo
pogleda.
- D a sam privatni detektiv, i ja
bih uvek bio raspoložen, Hejzi. Ra­
dio bih šta hoču i koliko hoću, a ost­
atak vrem ena bih provodio u
društvu njujorških lepotica, u eks­
kluzivnim restoranima, gde čaša
dobrog viskija staje deset dolara. A
ovak o...
R e z ig n ira n o je odm ahnuo ru­
kom
- D o b ro si mi rek a o prošli put,
Hejzi. Ja sam sam o jedan od n eko­
liko h iljad a njujorških policajaca.
K a o ta k a v im am b a r tu p rivilegiju
da pon ekad budem i neraspoložen.
- D ob io si podatke iz cen traln e
k a rto tek e F ed era ln og istra žn og b i­
roa, z a r ne, D žim e? — p rek id e ga
d etek tiv koji više nije želeo da sluša
p o lic a jč e v e tužne ispovesti. - A
p odaci su u p ra vo on a k vi kakve
sam ja o ček iva o , odnosn o potpuno
su protn i o n im a koje si ti o č e k iv a o 9
D žim M o riso n je u m orn o klim ao
gla vo m
- S ve je u p ra vo tako kako si re ­
kao, Hejzi.
- Š ta je sa tim m om cim a,
D ž im e 9 Zn ali ste da su u pljački
b an ke u čestvovali Bač G aret, Tom
D a g ertl i neki Bruno. K a k ve si p o­
d a tk e d o b io o n jim a 9
86
- Bač G a re t i Bruno, p re z iv a se
Piterson , sede u San Kventinu. N e
treb a d a ti g o v o rim d a je to to jedan
od n ajb olje ču van ih z a tv o r a u D rža ­
vam a.
- Bili su u za tvoru i u vre m e kad
je o p lja čk a n a ban ka u U lici G rin -
šou?
- Da. O b o jic a su osuđeni na po
d va d eset godina. Izd rža li su tek če­
tiri i ostaje im, svakom , po šesnaest.
I sada su u zatvoru.
- O dličn o, Džim e. A šta je sa tre ­
ćim ćo vek o m ?
- T re ć i je Tom D agerti. FBI ja vlja
da je prošle g o d in e p o gin u o u ne­
kom re vo lv era šk o m obraču n u u
Ćikagu.
- S igu rn i su d a je to b io on?
- Sasvim sigurni. U to n em a n i­
k akve sumnje.
H ejzi htede da se nasm eje, ali pri
pogledu na izgu bljen o lice svo g p r i­
jatelja, odustade.
- Šta p o licija sada n a m e ra v a da
preduzm e, D žim e? — u pitao je o z ­
biljnim glasom.
P olica ja c p od iže glavu.
- M n ogo m e pitaš, Hejzi. T a p ­
kam o u mestu. Z lo čin ci nisu ost­
a vili n ikakvih tragova.
- M etak iz u b ićin og re v o lv e ra ?
- Brauning, k a lib a r 7.65. U beden
sa sam da takvih u D rž a v a m a im a
bar dva m iliona. To n am ne m ože
pomoći.
Hejzi se ig ra o upaljačem .
- Da li ti je sad jasan p r im e r iz
kaubojskih rom ana, koji sam ti
prošli put isp riča o?
In spektor je ćutao.
- Zločinci su se n a m ern o o slo v­
ljavali im en im a dru gih ljudi. Znali
su da će to policiju n avesti na p o ­
grešan trag. K renu li ste za p ra v im
D agertijem , P iterson o m i G aretom ,
isto kao Indijanci za kon jem sa
koga je jahać sjahao.
- Bio si u pravu, H ejzi, v eć sam
rek a o - p rizn a d e in sp ek to r n e ra ­
spoloženo. — No, od to g a sada
nem a n ikakve koristi. T r a g o v a
nema, zločin ci kao da su p ro p a li u
zemlju, zajedn o sa pet stotin a i t r i­
deset h iljad a dolara. Isk ren o r e ­
čeno, sada više ni ja ne veru jem da
ćem o ih ika d a uhvatiti
— N e treb a gu biti nadu, D žim e —
tešio ga je M ajki Hejzlvud. - U n e­
što uvek treb a verovati.
In spektor g a izgu bljen o pogleda.
Po njemu se vid elo da je u beden u
on o što govori.
— U šta da verujem , H ejzi? U p o li­
ciju? U tebe?... Slavni d etek tiv o d ­
mahnu glavom .
— Kad čo vek n em a u šta da
veruje, treb a da veru je u slučaj. To
je ipak bolje n ego ne v e ro v a ti ni u
šta!
In sp ek tor ustade i p riđ e prozoru
Z am išljen o je p osm a tra o kolone
a u to m o b ila koje su n eprestan o p r o ­
la zile u o b a sm era i gu b ile se u d a ­
ljini.
— K a k o li će se sve o vo za vršiti?
- p ro m rlja o je
U filija li » C e j z M an hatan Banke«
u U lici M a r fi ra d ili su Frenk Loj,
H en ri D žonson i Ć e ril Ston.
— Još tri minuta, i z a tv a ra m o -
reče Frenk Loj, koji je bio šef p o slo v­
nice. - P red la žem da što b rže p re ­
b ro jim o novac, zaklju čam o kasu i
odem o. V eče ra s im a d irek ta n te le v i­
zijsk i pren os košarkašk e utakm ice.
N ik a k o ne bih želeo da g a p rop u ­
stim.
R id o k o sa Ć e ril Ston podign e
glavu i p o gled a ga
Im ala je ta m n ozelen e oči, kao p la ­
ninsko je ze ro u kom e se ogledaju
šume četin ara.
— OK, š efe Im aš moju podršku.
— Z a r i ti gled a š k ošarkašk e
u tak m ice? - upita H en ri Džonson
i n asm eja se — Potajn o si za lju b ­
ljena u n ekog od tih visokih m la ­
d ića?
D evojk a se sm ejala.
— N e budi lud, Henri. V ečera s
idem na Brodvej. D aje se -M išo-
lovk a « A g a te Kristi. M oj p rijatelj je
vec izva d io karte.
- P rija te lj? Im aš već dvadeset i
č e tiri godin e, Ć eril, a još uvek sam o
p rijatelji. U mestu o d a k le sam ja
d ošao u N ju jork već odavn o bi te
s m atrali precveta lo m devojkom
U sed elicom koja je m n ogo b ira la i
zb o g to g a ostala.
V ra ta se otvore.
- Z a o nam je, u p ra vo z a tv a ... -
p oče Fren L o jd a g o vo ri ne gledajući
ko ulazi, ali p rek id e rečen icu kad je
p o d ig a o glavu.
T ri ć o v e k a sa m ask am a na licu i
r e v o lv e rim a u rukam a.
Frenk Loj u prvi mah nije m ogao
da veru je sam om sebi.
T o lik o je puta sličnu scenu video
u k rim in a lis tičk im film o v im a i tv
s e rija m a da mu se za trenutak uči­
n ilo kao da je u bioskopu.
S u rovi glas jed n og od g a n gstera
p o v ra tio g a je u stvarnost.
- I n am a je žao, stari. N em a m o
ništa p ro tiv da zatvorite. To će u-
ra d iti m oj prijatelj. Vas troje p o d ig ­
nite ru k e i stanite uz zid.
O k ren u o se.
- Z a tv o ri vrata, Hju. Banka je za t­
voren a.
U stajući i podižući ruke, H en ri
D žonson pokuša kolenom , nepri-
m etno, da p ritisn e du gm e za alarm .
Poku šao je ali nije uspeo.
M eta k iz re v o lv e ra p rv o g g a n g ­
stera p o g o d io g a je u ćelo.
Frenk Loj se trže i pode p rem a
Džonsonu, želeći da mu pom ogne,
ali dru gi ga n g ster je to p o grešn o
protum ačio.
Pucao je bez ra zm iš lja n ja u sta ­
ro g ćoveka.
P rvi m etak je p o go d io šefa p o slo v­
nice u levo ra m e a d ru g i u srce.
Pao je pored tela H en rija Džon-
sona i ostao n ep om ičn o da leži
R ev o lv e ri su im ali p rig u šiva če i
pucnji se nisu ćuli.
- Do đavola, K olom bo! — reče
ga n g s te r koji je još uvek bio kod
v ra ta koja je u pravo zaključao. —
Ti i T e ri B liker ste p rilič n o brzi na
potezanju revolvera . Šta sad da r a ­
d im o sa dva leša?
87
 T eri B lik er se nasmeja.
- Stari, d ob ri Hju Spenser. A k o
im aš m eko srce, zaposli se u domu
za nezbrinute, a nem oj se baviti
p ljačkan jem ban ak a O vo je o zb i­
ljan posao i tra ži d o b re živce
C e ril Ston je stajala pored zida,
sa ru kam a podign u tim iznad g la ve
T eri B lik er i Henk K o lom b o su
prišli velik oj m etalnoj kasi koja je
bila otvorena.
U platnene vreće trp a li su svež-
njeve n ovčan ica dok je Hju S pen ser
d rža o uperen re v o lv e r u zelen ooku
lepoticu.
- Zgod no parče .. - gu n đ a o je
posm atraju ći njeno lepo telo. — Da
im am v rem en a ..
- T ra ži od nje adresu, pa je po-
seti ovih dana, Hju — d ob a ci Henk
K olom bo - U beden sam da će p r i­
stati da izađe sa tobom . Posle ove
več eri ostaćeš joj u trajn oj uspo­
meni.
Sva tro jic a su se nasm ejala.
R idokosa d ev o jk a je stajala i g le ­
dala ih o čim a punim stra h a i
m ržnje, ali ništa n ije g o v o rila . —
G otovo - javi se T eri Bliker. - O be
vreće su pune
- U kasi nem a više ni dolara.
Sve sm o očistili — p o tvrd i Henk
Kolom bo.
- A d e v o jk a 9
Svi se ok ren u še p rem a njoj
Hju S p en ser izva d i iz žep a lep-
ljivu traku.
P riša o joj je i jedan kom ad zale-
pio p rek o u sta.N aredio joj je da
sedne, a za tim joj je v e z a o ru ke i
noge.
Devojka nije izustila ni reč.
Poslušno je izv rš a v a la g a n g s te ­
ro ve naredbe.
- S am a n eće m oći d a se o slo ­
bodi. U la zn a v ra ta ćem o zaključati.
Kad je budu pron ašli mi ćem o biti
daleko.
- Idemo.
T e ri B lik er o tv o ri vrata, propu sti
S p en sera i Kolom ba, još jednom
pogled a na vezanu devojku. a zatim
i on izađe.
88
Za sobom je p on ovo za k lju ča o
vrata, a ključ je sta vio u džep
Filip S e n k li je im a o dvadeset i
jednu godin u.
Visok, crn e k o vrd ža ve kose i du­
guljastog, bledog lica, izg led a o je
zgodn o i muževno. N a sebi je im ao
uzane platnene pantalone, espa-
d rile i prugastu majicu.
Belinda M in to f bila je dve god in e
m lada od njega. V iso k a i vitk a d e­
vojka. uskog struka, dugih nogu i
bujnih grudi, p riv la č ila je za d iv ­
ljene p o gled e m u šk araca na ulici i
u svakom društvu u kom e bi se po­
javila.
S edeli su za jednim od stolova u
lokalu »V ilid ž G ejt« u G rin ić Vi 1i-
džu, boem skom delu M anhatana.
- T o je nem oguće, B elinda — g o ­
v o rio je F ilip Senkli. — Šta sam u-
ra d io da se tako ponašaš p rem a
m eni?
D evojk a g a p ogled a k ro z poluspu-
štene trep avice.
- V eć sam ti objasnila, File. N i­
šta, apsolu tn o ništa.
S enk li je n ervozn o p o m era o flašu
sa koka-kolom
- V o lim te, i ti voliš mene. N išta
mi n ije jasno O djed n om si donela
odluku da se više ne viđam o. Zašto?
D evojk a stavi svoju malu ruku
p rek o njegove.
- Bilo nam je lepo dok je trajalo,
File. Zašto sad sve k v a riti? Jedno­
stavno, ne želim više da budem sa
tobom . T o je sve. N em oj od toga p ra ­
viti tragediju.
- G o v o riš kao da se radi o ne­
kom d ru gom a ne o n am a — reče
Šenkli sa g o rč in o m u glasu.
- S astan ci i rastan ci između
m u šk ara ca i žen a su svakodn evn a
pojava. File. M lad si i d o b ro iz g le ­
daš. S igu rn a sam da ti neće p red ­
stavljati n ik a k a v p rob lem da nadeš
drugu. N ju jork je pun lepih m ladih
devojaka. Ć im provedeš noć sa dru ­
gom , za b o ra v ić e š me.
N a g n u o se p rem a njoj.
- Ja želim tebe, Belinda. N e tre ­
baju mi dru ge žen e V o lim tebe i ne
d o zvo lja va m da odeš i da m e o st­
aviš.
- N e p riča j gluposti, File
- B e lin d a ...
- K ažem ti da ne p riča š gluposti
- n astavi d ev o jk a sa o štrin om u
glasu — D ve go d in e nije malo. Vo-
leli sm o se, pa šta 9 D ošlo je vrem e
da sva k o ode svojim putem. N e že ­
lim v iše da budem sa tobom. Za
mene, sve je g o to v o i tu nem a više
šta da se priča.
- A a k o ja neću tako?
- T o je tvo ja stvar, File
- N eću ti d o zvo liti da m e ostaviš.
Belinda!
- V eć sam te ostavila. O vo je naš
poslednji ra zgo vo r. O dlazim iz G ri-
nić V ilidža. Sum njam da ćem o se
još koji put videti.
T r g a o se i uplašeno je pogledao.
- O d la ziš iz G rin ić V ilid ža ?
K u da9
- T o ti neću reći. U svakom slu­
čaju, nekud gd e ti nećeš m oći da m e
pronađeš.
G led a o ju je u lice, ali je ona
m irn o izd rža la n jegov pogled.
- N a šla si d ru g o g - najzad je
i.s.tisnuo k ro z zube. - N a šla si n e­
kog ko im a novca. N e k o g ko će ti
ku povati skupe haljine, nakit,
krzna. .. Ko će te izvoditi u eksklu ­
zivn e noćne lokale i diskoteke, p la ­
ćati ti letovan ja u Florid i i K a lifo r-
niji, pu tovan ja u E vro p u ...
N a licu joj se poja vi osmeh.
- Šta ako si u p ra v u 9 Z a r d a o-
statak živo ta p rove d em po m an sar-
dam a treć era zred n ih hotela, č e k a ­
jući veće da se ti p o ja viš i d a z a ­
jedno iza đ em o u neki od p e r ife r ijs ­
kih bioskopa? N ije d n a d e v o jk a sa
telom kao što je m oje ne bi to sebi
dozvolila. Svi žele da se izvuku sa
dna, File. Ja nisam n im alo d r u g a ­
čija. ..
- A ja 9
P o gled ala g a je p rezrivo.
- T i? Šta ti, File? V eć m e secim a
nem aš stalni posao. A i k a d a g a
nađeš, otpuste te k roz m esec ili dva.
Zarađuješ tam an tolik o da platiš
sobu i da im aš za hranu. Z a r za ista
m isliš da ću p ristati na ta k a v živ o t?
Cutao je.
- Pogled aj me, File! Da li su one
sa Pete aven ije, o n e što se vo ze u v e ­
likim k a d ila cim a i kupuju n ak it
kod T ifa n ija zgo d n ije i lepše od
m ene?
N ije o d go vo rio .
- Hoću da živim kao one, File
Noću, i niko m e u tom e n eće s p r e ­
miti. Hoću skup a p a rtm a n u nekom
od najboljih hotela, hoću poslugu,
h aljin e i krzna, au tom obil sa šofe-
rom, pu tovan ja... Hoću sve, File.
- N a šla si drugog, B elin da -
p o n o vio je. — N a šla si sta rca sa de-
v e to c ifre n im raču nom u banci. Je­
din o takvi im aju d o vo ljn o n ova ca
da izdržavaju mladu i lepu ženu
kao što si ti.
Skupila je usne.
- N a šla sam, pa šta? T a čn ije, on
je m ene našao. Nudi mi sve o n o što
ti nikad nećeš m oći da mi ponudiš.
- A ljubav? Belinda, ti i ja ...
O dm ah n u la je rukom , ne d o z v o ­
ljavajući mu da za vrši rečenicu.
- Ljubav? N e g o v o ri m i o ljubavi,
Filipe Š e n k li! Im ao si m e d ve g o ­
dine. Z i v e li sm o od ničega. S am o lju­
bav, ljubav, lju b a v... D osta mi je lju­
bavi! Sad želim novac. D ve g o d in e
si besplatn o u živao u m o m e telu.
T reb a da si mi zahvalan zb o g toga.
Sledeći će platiti. U gledan, d is k re ­
tan ćovek sa m n ogo novca. T o je
ono što m i je trebalo, i to je o n o što
sam našla.
N a p r a v ila je pokret kao d a će da
ustane i da krene.
U hvatio ju je za zg la va k ru ke i
p rim o ra o je da ostane.
- A kada bih ja im a o novac, Be­
linda?
P o gled ala g a je sa o m a lo v a ž a v a ­
njem.
- T i? N e za sm eja va j me, File. Ti
si sposoban za sve d ru g o osim za
za ra đ iv a n je novca. Te sposobnosti
nikad nećeš steći, i taj p osao nikad
nećeš naučiti.
89
 P o n o vo je poku šala d a ustane.
Č vrsto je d rža o njenu ruku.
— Pusti me, File! Pusti!...,
N ije se o b a zira o na njenu ljutnju.
— O d g o v o ri na m oje pitanje, Be-
linđa: šta bi b ilo kad bih ja im a o
n ovac?
P o gled a la g a je sa in tereso va -
njem.
— N a d i n ovac i ostaću sa tobom ,
File.
— T o je tvo ja posledn ja reć?
— Poslednja.
K lim n u la je glavom .
— Z a ista poslednja, File. O staću u
G rin ić V ilidžu još d va dana, a onda
o dlazim . A k o nadeš novac, znaš gd e
sam. A a k o g a ne n ad eš... U tom slu­
čaju z a b o ra v i mene.
U sta la je i otišla p rem a U lici
Felps, njišući k u k o vim a i p rivla čeći
p o g led e slučajnih prolaznika.
Filip S en k li je sedeo za stolom na
k o m e su stajale d ve p o p o la ispijene
fla š e koka-kole, i o b em a ru kam a se
d r ž a o z a glavu.
N e p re s ta n o g a je p rog a n ja la
jedn a m isao.
G d e d a nade n o va c9
— D evo jk a ih je g le d a la sa ra zd a ­
ljin e od d va - tri metra.
— M isliš na n jihov izgled ?
— M islim na sve što je zapazila, a
što bi m o glo da p o m o gn e u istrazi.
— K išn i m an tili sa podignu tim
o k o v ra tn icim a . N a ru kam a ru ka­
vice. L ica p re k riv e n a m askam a sa
u zan im p r o r e z im a za oči. Š eširi na-
tućeni n isko na čelo. Od njih se nije
v id e lo ništa.
— A u to m o b il?
— Devojka. tvrd i da je posle niho-
v o g o d la sk a ćula zvuk paljen ja m o ­
tora. T o je sve.
— T o nije ništa.
— Da, to nije ništa, ali to je sve
č im e ra p ola žem o. N a osnovu ta k ­
vih p o d a ta k a se od m ene očekuje
da ih pron ađem .
P ro g u n d a o je neku psovku.
— Postaću ulični p olica ja c i p a ­
ziti na on e što p rela ze ulicu kad je
c rv e n o svetio na sem aforu. Dosta
m i je ubica.
90
H ajzi je m irn o pušio.
- Znaš li šta je n a jg o re od svega,
D žim e? O n i će n astaviti da p lja č­
kaju i ubijaju. O h ra b re n i su nespo-
sobnošću p o lic ije i sada m isle da
im n iko ništa ne može. D a su neuh­
vatljivi. U beden sam da će izvršiti
još n ek o lik o pljački, a zatim se p o ­
vući. N e k o v r e m e za njih nećem o
ćuti, sve dok ne p o tro še opljačkani
novac. T a d a ć e se po n o vo pojaviti.
In sp ek tor u gasi cigaretu.
- N e vid im n ik a k a v način da ih
u tom e sprećim . N e znam o d a k le da
počnem . P ron a šli sm o sve p lja č­
kaše ba n ak a k o ji su tren u tno na
slobodi i p r o v e r ili ih. Sasvim je si­
g u rn o da n iko od njih nije u čestvo­
va o ni u napadu na banku u U lici
G rin šou ni na filija lu u U lici M arfi.
- Sta p o licija p red u zim a ?
In spektor slegnu ram enim a.
- O b a ves tili sm o sve ban ke da
budu na oprezu , jer će se napadi
n a jv ero va tn ije nastaviti. T ra žili
sm o od njih d a bolje organ izuju
svoje službe koje se brinu o sigu rn o ­
sti.
- M isliš na n aoru ža n e ču vare?
- Da. B an kari su ljuti. Kažu da
u red n o plaćaju p o rez i da imaju
p ra v o na zaštitu policije. T o je
taćno, ali p o licija n em a dovoljno
ljudi. Postoje na h iljad e tih m alih f i ­
lijala. M i n em am o tolik o policajaca.
- Znači, ništa.
- Ništa. Č e k a m o sledeći napad i
n ad am o se da će n ap ra viti bar
neku grešku. T o nam je jedin a
šansa.
- O n i neće n a p ra viti grešku,
Džime. Za sobom već im aju dve
pljačke i tri ubistva. O pasn i su.
- G o v o riš sve on o što je n ap i­
sano u dan ašn jim n ovinam a. Hejzi.
• Da li u N ju jorku postoji p o lic ija 9«
»K o će zaštiti m irn e g ra đ a n e na n ji­
hovom radn im m e s tim a «? »D a li je
N ju jork postao Č ik a g o iz 1930 g o ­
dine?«
- N o v in a ri su u pravu, Džime.
- Svi su u p ravu — ek s p lo d ira o
je inspektor. — I ja sam u pravu, i ti
si u pravu. I pljačkaši su u pravu jer
pljačkaju i dalje, kad su ustanovili
da niko ne može da ih spreći u
tome. Ne želim više da slušam p a ­
metne komentare. Ako im aš neku
ideju kako da ih uhvatimo, reci. A
tvoje mišljenje o policiji... Zna ga
ceo grad!
Slavni detektiv se tiho smejao.
- Pazi na živce, Džime. A zlo­
čince. Njih prenusti meni.
* Doneo je odluku.
Filip Senkli je bio pijan. Lutao je
ulicama, ulazio u male barove gde
bi se zadržao tek toliko da popije
viski.
Priznao je samom sebi da je Be-
lindu voleo više nego što je i sam
mislio. Priznao je sebi da ne može
ostatak života zamisliti bez nje.
Svemu je kriv prokleti, prljavi no­
vac! Gde da ga nade?
Stajao je za šankom b a ra -D ed-
men«. O bem a rukam a . držao je
čašu sa viskijem i razmišljao. Po
glavi mu se stalno motala ista m i­
sao: gde da nade novac?
Stalno je maštao da će se dogo­
diti nešto što će od njega, sirom aš­
nog mladića iz G rinć Vildža n a p ra ­
viti milionera.
Imao je tek dvadeset i jednu g o ­
dinu, i nije znao da se to u prljavom,
pokvarenom Njujorku još nikad
nije dogodilo.
Sa druge strane, bio je pošten
mladić.
Nikad nije krao, nikog nije ubio.
Ispio je i dao barm enu znak da
mu ponovo napuni ćašu. Stvar je
jednostavna, razmišljao je Volim
Belindu, i ako hoću da je zadržim za
sebe, potreban mi je novac. Do
novca mogu doći sam o zločinom. U
redu, naka prokleta savest ide do
đavola! Ne znam gde da potražim
novac. Koga da opljačkam? Duboko
je uzdahnuo. Belinda mu je d ala rok
od tri dana. Dva su već prošla. Ako
ove noći ne nabavi novac, nikada
više je neće videti. Popio je i platio.
a zatim izašao. Bilo je tačno dvade­
set i tri časa. Pogledao je oko sebe.
Nalazio se u Teritaunu, jednom od
predgrađa Njujorka. Niske, po ro­
dične kuće sa uređenim travnja­
cima.
U prijatnoj alkoholnoj izmaglici,
sve mu se odjenom učinilo lako.
Skrenuo je u prvu m račnu ulicu.
Prozori na kućam a bili su uglav­
nom otvoreni. Bila je topla i sp arn a
letnja noć.
Uskočiće kroz otvoreni prozor a
u neku od kuća, i tiho će potražiti
novac ili neke stvari od vrednosti,
koje se lako mogu unovčiti: nakit,
zlato, prstenje, ogrlice...
Izabrao je jednu od uvučenih
kuća. Sa ulice se gotovo nije videla
od zelenila. N iska ograd a za mla­
dog i snažnog Šenklija nije pred­
stavljala nikakvu teškoću. Osvrnuo
se levo i desno, i kad je ustanovio
da u pustoj ulici nema prolaznika,
preskočio je u jednom zamahu.
Jedan prozor bio je otvoren. Pris­
lonio se uz zid ispod prozora i zadr­
žao disanje. Iz sobe se ništa nije
ćulo. Uskočio je unutra.
Kroz otvoren prozor ulazila je
m esećina i om ogućavala da se u
sobi naziru krupniji delovi name-
štaja. N alazio se u nekoj vrsti radne
sobe. N a taj zaključak ga upućivao
m asivan pisaći sto. Pored njega je
stajao manji, okrugli stoćić i tri fote­
lje.
Pisaći sto ga je odmah privukao
Otvorio je srednju fioku i u njoj na­
šao svežanj ključeva kojima je otk­
ljučao ostale. U donjoj se leve
strane našao je ono što je tražio.
Ispod svežnja hartije stajale su'nov­
čanice.
Filip Senkli ih zgrabi i poće da ih
trpa u džepove.
U trenutku kad je zadnji paketić
novčanica stavljao u džep, vrata od
sobe se otvoriše. Senkli se ukoči od
straha. U vratim a je stajala neka
žena.
91
 N a stolu je stajala flaša viskija, a
za stolom su sedeli Bruno Piterson,
Tom D agerti i Bać G aret U posled-
njoj pljački Bruno je bio Henk Ko-
lombo. Dagerti — Hju Spenser, a
Bač G aret — Teri Bliker.
C rn ok osa devojka donese čaše i
posudu sa ledom.
- Koliko ste doneli ovoga puta?
— upitala je
- Taćno četiri stotine i sedamde­
set hiljada d o lara - sa zadovoljst­
vom u glasu odgovori Bruno Piter­
son. — Pedeset hiljada u novim tek
odštam panim novčanicam a i četiri
stotine i dvadeset hiljada u upotreb-
ljavanim.
- Prošli put je bilo više dolara a
m anje mrtvih, a ovoga puta je o-
brnuto — kom entarisala je C rn o­
kosa - Čudim se kako ste onu de-
vojku ostavili u životu9
- To je deo plana, Crnokosa —
nasmeje se grubi Bać Garet.
- O lak šavam o poteru sa pljačka­
šim a inspektoru Džimu Morisonu
- dodade Tom Dagerti, i svi se nas-
mejaše. — Sigurno će biti presre­
tan kad nas devojka bude opisala i
saopštila mu naša imena.
- Za Džim a M orison a kažu da je
jedan od najboljih inspektora u nee­
fikasnoj i korum piranoj njujorškoj
policiji - glasno je razm išljala
Crnokosa. — Nisam oduševljena
što je baš on dobio da rešava sluča­
jeve pljaćke banke u Ulicam a G rin-
šou i M arfi.
- O n je šef Odeljenja za ubistva.
U dve pljačke ubijena su trojica. To
je njegov posao. Samo, sumnjam da
će ovoga puta uspeti.
- Ne zaboravi da je njegov prija­
telj slavni Hejzi — reče Crnokosa
ozbiljnim glasom. — U podzemlju
N jujorka kruži poslovica da je bolje
biti proganjan od komnletne nju-
jorške policije nego od M ajkla Hejzl-
vuda.
- N i' slavni privatni detektiv
neće moći da pronađe bilo kakav
trag - bio je siguran Bruno Piter­
son. - O b a posla obavljena su
92
stručno i nisu ostavljeni nikakvi
tragovi. Još taćnije, ostavljeni su
sam o oni koji će svakog onog koji
bude njuškao zavarati i odvratiti
mu pažnju od nas.
— Još koliko b an ak a treba da op­
ljačkamo? — upita Bać Garet.
- Zašto? Zar ti je postalo do­
sadno9 — odgovori pitanjem Bruno
Piterson. - Ili si možda počeo da se
plašiš?
G aret riaiskap,ispije viski.
— Ja se nikoga i ničega na pla­
šim. To svi znate. Pitam iz razloga
što želim da znam kada ću mesec
ili dva biti slobodan. Zeleo bih da
malo putujem.
- Evropa?
— Prvo K alifornija i Florida. Do
sada sam ih video sam o na filmu.
Zatim Akapulko, H a v a ji... Uopšte,
kad ćovek razmisli, na svetu ima
lepih mesta za uživanje.
- I lepih žena! - dobaci Tom
Dagerti.
— Da, i lepih žena - složi se Bač
Garet i pređe jezikom preko usana
- Kad bih vam ispričao kakvu sam
ženu sreo, ne biste mi verovali.
- Žene, žene... - prezrivo se javi
Crnokosa — Otkako te poznajem,
samo pričaš o ženama.
- Trebalo da opljaćakom još tri
banke - prekide ih Bruno Piter­
son - Sve su smeštene na perife­
riji Njujorka. To su male filijale poz­
natih banaka u kojim a rade dva ili
tri ćoveka. Ubeđen sam da neće biti
nikakvih problema.
I neće - potvrdi Tom Dagerti. -
Treba biti disciplinovan i sve će biti
u redu. Štampa će pisati o pljač­
kama, a jadni policajci vrteće se u
začaranom krugu i čupati kosu od
muke.
— Nove novčanice i ovoga puta
ostavićemo kod Crnokose
— Da. Neka malo odleže Moguće
je da su brojevi zabeleženi. Uvek
sam protiv bilo kakvih razlika, ako
to nije neophodno.
- Pedeset hiljada d o lara iz ove
pljačke i sto hiljada iz prošle, čine
sto pedeset hiljada. Kod Crnokose
ćemo ostaviti veliku sumu
- Ja sam sigurna. N ik ad a nisam
im ala posla sa policijom. N isam o p ­
tuživana, nisam kažnjavana i ni­
sam ni u kojoj evidenciji. N e postoji
nikakva verovatnoća da će se poli­
cija između nekoliko m iliona sta­
novnika Njujorka zainteresovati
baš za mene.
- Hm, hm. Opasnost ipak postoji
- nakašlje se Tom Dagerti.
Piterson i G aret ga pogledaše.
- Kakva opasnost? Meni se čini
da je novac ovde siguran — reće
Garet.
- Pretpostavimo da neko od nas
trojica poželi da uzme sto pedeset
hiljada dolara koji se nalazi kod
Crnokose. Ništa lakše nego da
jedne noći upadne ovamo, ubije
Crnokosu i -sve odnese. Niko ne bi
mogao dokazad da je baš on odneo
novac.
Atm osfera u sobi se iznenada
izmenila.
Svi su se podozrivo posmatrali.
Crnokosa je pobledela u licu.
- Nosite taj novac odavde. N e že­
lim da budem ubijena zbog prljavih
dolara. Nosite ga!
Bruno joj dade znak da se smiri.
- Ne smeš otvoriti vrata ako iko
od nas dođe sam. Imaš brojeve tele­
fona ostale dvojice. U takvom slu­
čaju odmah telefoniraj.
- Da. To je najbolji način da se
osiguramo.
- A svako pre podne u devet sati
dolazili bismo zajedno da prover-
imo da li je sa novcem sve u redu.
Inspektor Morison spusti se u
jednu od detektivovih preširokih,
kožnih fotelja i ćežrijivo pogleda
prem a flaši sa viskijem.
Hejzi ga je odlično razumeo.
Iz bifea je izvadio čistu čašu, n a­
punio je do vrha kentakijem i pru ­
žio je policajcu.
- U gradu je uzbuna. Svi listovi
su puni izveštaja o najnovijoj
pljački i svuda je prisutno isto pita­
nje: »Šta radi policija?« - poće
Morison.
- M ožda bih mogao da ti pom og­
nem, Džime Ali, pre nego što se od­
lučim, želim da znam sve što i ti
znaš. Imaš li neke nove podatke o
pljačkašim a? Isidora Slips piše u
»N ju jork eru « da je neka devojka,
blagajn ica u filijali u Ulici Marfi,
ostala živa. Šta vam je ona saop-
štila9
- N a prvi pogled, od nje smo ćuli
toliko podataka, da je posle toga
hapšenje zločinaca samo pitanje
vrem ena Međutim, imajući u vidu i
prethodnu pljačku, onu u Ulici G rin ­
šou, sum njam da će nam ti podaci
imalo pomoći.
- Zašto? Koliko znam, žene uvek
bolje zapažaju detalje nego muš­
karci.
- Devojka je zapam tila imena
ubice. Teri Bliker, Hju Spenser i Ko-
lombo.
- Henk Kolombo?
Inspektor pređe preko njegove
upadice.
- Federalni istražni biro je već
poslao podatke. Henk Kolombo je u
zatvoru u Džordžtaunu. Teri Bliker
je mrtav. Hju Spenser je negde u
Evropi. Bio je jedan od organiza­
tora »m arseljske veze-, jednog od
m nogobrojnih puteva kojim je
dro g a sa Istoka stizala u Države.
Francuski policajci su razbili tu
organizaciju i Hju Spenser je tre­
nutno u bekstvu. Ne verujem da je
došao u Države i učestvovao u na­
padu na banku u Ulici M arfi. Nikad
se nije bavio oružanim pljačkama.
To nije njegova specijalnost.
Ostali tragovi?
- N e m a ih.
- Otisci?
- Ništa. Nosili su rukavice.
- O ružje kojim su blagajnici ubi­
jeni?
- Kolt 6.35. Pucano je iz dva revol­
vera istog kalibra. To je potvrdila i
blagajnica.
- Prošli put pucano je iz brau-
minga.
- Verovatno su se oslobodili tog
oružja i nabavili novo.
93
 Pružila je desnu ruku prem a pre­
kidaču za svetio.
— Ko je to? Ćula sam nešto...
U p alila je svetio i videla Senkija.
Usta joj se otvoriše, a leva ruka
pode prem a licu koje je imalo izbe
zumljen izraz.
Senkli je znao šta sledi: krik, va­
paj. poziv za pomoć!
To nije smeo dozvoliti.
Jednim skokom joj je prišao i
snažno je gurnuo. Izgubila je ravno­
težu i pala udarivši glavom pravo o
bravu, a zatim o beton u hodniku.
Senkli se nagnuo nad njom
O k o ženine glave širila se velika
lokva krvi.
Izbezumio se od straha. Uhvatio
joj je ruku i pustio. Beživotno je
pala. Kresnuo je šibicu i prineo je
njenom licu. T rgao se od ukočenih,
staklastih očiju koje nisu reagovale
na svetlost.
— M rtva je. Mrtva. . Ja sam je
u b io ’. .
Nije bio svestan činjenice da go­
vori glasno.
O k ren uo se i iskočio kroz prozor.
Trčao je preko travnjaka kao da ga
neko goni, preskočio nisku ogradu
i nastavio da trći ulicom.
Zaustavio se tek nekoliko blo­
kova dalje.
R ukam a je namestio kosu, a za­
tim je očistio pantalnone i majicu.
Polako je odšetao do prve stanice
podzemne železnice. Sačekao je
prvi vagon i ušao, ne pitajući u kom
pravcu ide. Želeo je samo jedno: da
bude što dalje od kuće u kojoj je ost­
avio nepomičnu ženu u lokvi krvi.
Izašao je na poslednjoj stanici i
osvrnuo se.
Nije poznavao taj kraj. Još bolje
Sam o dalje, samo što dalje od mrtve
žene i od G rinić Vilidža, gde ga
mnogi poznaju.
Išao je ulicam a tražeći svetleću
reklam u nad nekim barom.
Dve ulice dalje našao je ono što je
tražio: b a r -Kod Tonija«.
Debeli, ćelavi barm en drem ao je
za šankom, a za jednim zauzetim
stolom sedeli su mladić i devojka i
iho razgovarali.
Laknulo mu je što nije bilo nijed­
nog policajca. Plašio se da ne bi
m ogao izdržati njihov oštar, ispiti­
vački pogled.
Popeo se na visoku stolicu ispred
šanka, pozvao pospanog barm ena i
naručio dvostruki viski sa ledom.
Zgrabio je čašu ćim ju je barm en
stavio na pult pred njega, i ispio je
u jednom gutljaju. Tražio je još pića
Flegmatični barm en je posle
četvrte čaše zatražio da plati. Sen­
kli se m ašio za džep i izvadio novča­
nicu od hiljadu dolara. Barmen se
odjednom razbudio.
— Plašim se da neću imati da
vam razmenim, gospodine. Zar
nemate neku sitniju novčanicu?
— Ne. . nemam.
— Ja nemam, a li... - odgovori
barmen.
Skrenuo je pogled prem a m la­
diću i devojci za stolom u uglu.
— Dajte mi tu novčanicu. Poku-
šaću da je usitnim.
Uzeo je novac iz Šenklijeve ruke i
prišao jednom zauzetom stolu.
— Izvinite... U neprilici sam. Da
li imate da usitnite ovu novčanicu.
— Imam kod sebe ukupno četiri
stotine dolara. To vam ne može
pomoći - odgovori mladić.
Devojka iznenada pruži ruku.
— Dajte je meni. Pogledaću.
Mladić nije krio svoje čuđenje.
— Nosite hiljadu dolara u tašni?
Cini mi se da je to krajnje rizično.
Zaboravljate da živite u Njujorku.
Devojka je bila bleda u licu.
Vratila je konobaru novčanicu i
izvinila se.
— M islila sam da imam dovoljno,
ali sam pogrešila. Žao mi je.
K onobar se sporim korakom
vrati za šank.
Devojka prim aće stolicu bliže
stolu, niaže se prem a mladiću i poče
nešto uzbuđeno da mu govori.
Za šankom, Filip Senkli je ispijao
svoj peti dvostruki viski.
 Nije primetio kad je mladić koji
je sedeo za stolom sa ridokosom
devojkom otišao u toalet i tamo se
zadržao nekoliko minuta.
Nije prim ećivao da ridokosa de- „
vojka ne skida sa njega pogled.
Majki Hejzlvud je sedeo u iskrza­
no] fotelji u kancelariji inspektora
Džima Morisona, u zgradi uprave
policije
- Slučaj pljačkaša banaka je
okončan Hejzi - govorio je inspek­
tor ne krijući svoje dobro raspolože­
nje - Sva trojica su u zatvoru, a
devojka koja im je pom agala sm e -
štena je u zatvorsku bolnicu. Ima
fraktoru lobanje i težak potres
mozga. Šenkli ju je suviše snažno
gurnuo
Detektiv je mirno pušio i povre­
meno otpijao iz svoje čaše.
- G ovorio sam ti da se ne treba
nervirati, Džime. Kad - tad svaka
stvar se postavi na svoje mesto i zlo­
činci budu smešteni iza rešetaka.
Savršen zločin ne postoji. M a kako
inteligentan i pronicljiv bio zloči­
nac, nikad ne može u svoj plan ukal-
kulisati sve mogućnosti.
- - - - - D a nam ti nisi telefonirao .. -
poče inspektor, ali ga Majki Hejzl­
vud odmah prekide.
- Nemoj me kovati u zvezde,
Džime. Moje zasluge za hvatanje
trojice pljačkaša i ubica u
ovom slučaju su zaista minimalne.
Devojka koja je sedela sa mnom u
baru »Kod Tonija«, bila je Čeril
Ston, blagajnica u filijali »Ćejz M an-
hatan Banke«, u Ulici M arfi, i je­
dina preživela. Kad je debeli bar-
men došao za naš sto i pružio nam
KRAJ
novčanicu koju je dobio od Šenklija
da mu je razmenimo, Ceril je pre­
poznala serijski broj O dm ah je
znala da je to jedna od novčanica
koje su odnete prilikom pljaćke.
Ostalo je bilo lako Pozvao sam poli­
ciju i...
Inspekot dodade još viskija u obe
čaše.
- Ipak, da te večeri nisi bio sa
Čeril Ston ..
Detektiv se nasmeja.
- Mislim da su tvoje zasluge za
hvatanje trojica pljačkaša i ubica
daleko veće nego moje, Džime.
Džim M orison ga je zbunjeno gle­
dao.
Po njemu se videlo da ne razume.
- Sve je to jednostavno, Džime -
pokroviteljskim glasom mu objasni
najslavniji detektiv Njujorka. - Da
ti prilikom našeg poslednjeg sus­
reta nisi delovao- tako izgubljeno i
bespomoćno, nikad se ne bih um-
ešao u tu stvar. Pustio bih policiju
da se snalazi kako zna. Ovako, ni­
sam m ogao da dozvolim da moj naj­
bolji prijatelj bude smenjen sa duž­
nosti šefa Odeljenja za ubistva, i
postavljen za uličnog policajca. Iste
večeri sam telefonom pozvao Čeril
Ston i zgkazao joj sastanak u baru
»Kod Tonija«. Želeo sam da od nje
čujem sve detalje o pljački. Sedeli
smo i pričali kad nam je prišao bar-
men i zatražio da razmeni Šenkli-
jevu novčanicu. Prem a tome,
Džime, jasno je da si za hvatanje zlo­
činca zaslužan isključivo ti i niko
više1
 NA PUTU
ODMORU
U PLANINI
NA MORU

Г4RAZONODIĆE VA3

Х-100
*V€ST€RN
★KRIMI PRIČ€
N
*SVAK€ N€D€LJ€ NOVA SV€SKA
m