23.

Osnovne karakteristike SDI

· Sve oštriji kriterijumi konkurencije na međunarodnom tržištu kao i intenzivnije
integracije su nametnuli privrednim subjektima potrebu da pronađu nove kanale koji će
im obezbediti sigurniji pristup tržištima. SDI su se pokazale kao idealno rešenje.

· Transfer i ulaganja se vrše na onaj način na koji se obezbeđuje sticanje prava svojine
inostranom investitoru i da kroz uložen kapital i kroz kontrolu on ostvaruje profit. Strani
investitor zadržava kontrolu nad kapitalom. Investitor je zainteresovan da zadrži pravo
kontrole posla koji finansira, jer je u pitanju veoma kompleksan ivesticioni paket (osim
kapitala, sadrži tehnologiju, marketinška i menadžerska znanja , a uz veći rizik i
ostvarenje većeg profita).

· SDI su postale bitan element investicionih i proizvodnih strategija savremenih

korporacija. One nisu nezavisna, odvojena ulaganja, već su povezana sa drugim sličnim
aktivnostima investitora. Preduzimaju se u skladu sa dugoročnim programima koji se ne
menjaju lako,pogotovo u kratkim periodima. Malo je verovatno da će se strani kapital
uložen u vidu direktnih investicija brzo povući tj. da će se ukupni obim ulaganja preko
noći promeniti , što predstavlja poseban kvalitet ovog oblika međunarodnog kretanja
kapitala.

· SDI se dele na Horizontalne, Vertikalne i Konglomeratske.

-Horizontalne nastaju kada preduzeće organizuje proizvodnju svojih proizvoda u više poslovnih
jedinica koje se nalaze u razl. zemljama

-Vertikalne su užeg opsega od horizontalnih. Preduzimaju se u situaciji kada se vrši alokacija

neke operacije iz lanca proizvodnje ili marketinga na razl. stranim destinacijama

-Konglomeratske su najređi tip i nastaju željom da se proizvodnjom razl. dobara u pogonima

razl. zemalja obezbedi minimalan rizik poslovanja i stvore što veće mogućnosti ostvarivanja
finansijske dobiti.

· SDI se mogu realizovati na više načina, od kojih su najvažniji :

- podizanje novog proizvodnog pogona na stranom tržištu

- zajednička ulaganja

-ulaganje u postojeće firme tj akcije spajanja i kupovina kompanija

· Da bi došlo do investicionog angažovanja u inostranstvu, neophodno je da profitna stopa

bude veća od one koju postiže zemlja porekla kapitala.
 24. Uticaj SDI na izvoz zemlje domaćina
· SDI generišu uvozne trgovinske tokove između investitora i domaćina. To se ostvaruje
tako što u zemlju domaćina prvo dolazi uvoz u obliku opreme,tehničkih usluga itd. posle
čega sledi i uvoz inputa za sam proces proizvodnje. Ukoliko SDi doprinese rastu
ekonomije zemlje domaćina, tada može doći do kreiranja dodatne tražnje za uvozom
koje mogu podmirivati kompanije iz zemlje investitora.

· Poseban značaj SDI ima ona komponenta paketa koja se odnosi na obezbeđenje pristupa
međunarodnim tržištima roba i kapitala i širenje izvoza.

· Glavni efekti SDI na izvoznu konkurentnost su:

- Obezbeđenje pristupa međunar. tržištima. (Uključivanje u mreže globalnih organizacija može

imati odlučujući značaj za povećanje izvoza)

- Izgradnja lokalnih veza (SDI na indirektan način povezuju domaće dobavljače sa inostranim
tržištem)

- Kreiranje statičnih konkur. prednosti (Zemlja domaćina može da obezbedi nedostajuće resurse
koji su neophodni za efektivno korišćenje prednosti)

- Kreiranje dinamičkih konkur. prednosti (Globalne organizacije mogu doprineti kreiranju din.
prednosti - donoseći nova znanja i tehnologije)

25. Pravni sistem kao faktor privlačenja SDI

· Stvaranje povoljnog poslovnog okruženja koje deluje na dinamiku SDI, zahteva uvođenje
stimulativnog pravnog režima privr. saradnje sa inostranstvom, uz jačanje liberalizacije i
otvaranja novih mogućnosti za saradnju.

· U cilju privlačenja stranog kapitala, zemlja domaćina mora da ima stabilne uslove
privređivanja, koji podrazumevaju pravni poredak koji garantuje poštovanje ugovora i
pravnu sigurnost na duži rok

· Stranog investitora zanimaju niz pitanja pri čemu su najvažnija ona koja se tiču oblasti

- prava stranih ulaganja. fiskalnog prava, radnog prava, bankarskog prava, prava intelektualne
svojine itd

· Zakoni o stranim ulaganjima u mnogim zemljama pružaju stranim investitorima i mnoge

 olakšice, što u tim slučajevima predstavlja odstupanje od principa nacionalnih tretmana,
a sve u cilju afirmacije domaćeg investicionog ambijenta i podstrekivanja stranih
ulaganja.

· Za priliv stranog kapitala potreban je i kvalitetan bankarski sistem tj. zakoni koji će
podsticati rad berzi i finansijskih trišta, kao i zakoni iz oblasti intelektualne svojine koji
moraju garantovati zaštitu intelektualnih prava stranih investitora.

27. Ograničenja za strana direktna ulaganja

· Strani direktni ulagači se mogu prilikom angažovanja suočiti sa određenim rizicima i
ograničenjima. Ta ograničenja se dele na sledeće grupe

1. Pravne prepreke - diskriminatorski odnos prema stranim investitorima (npr postojanje

drugačijeg poreskog tretmana kapitalnih dobitaka i dividendi)

2. Posredna ograničenja - odnose se na primenu neadekvatnih računovodstvenih standarda i

drugih propisa koji nisu usaglašeni sa zakonom zemlje iz koje dolazi investitor

3. Markoekonomska stabilnost -Prilikom donošenja odluka investitori vode računa da sredstva

ulažu u zemlju sa stabilnom makroek. situacijom i razvojno orijentisanom politikom. Takva
politika omogućava visoke prinose ali izlaže kapital umerenom riziku.

· Na odluke investitora mogu uticati i kamatna stopa i nivo inflacije. Kretanje kamatne
stope i inflacije značajno determiniše odnos stranih investitora prema zemlji. Investitori
veoma pažljivo procenjuju da li će kamatna stopa i cene biti stabilne u vremenskom
periodu koji je relevantan za njihovo ulaganje.

· Već na početku sagledavanja investicionih mogućnosti u inostranstvu, strani ulagači

procenjuju likvidnost tržišta domaćina.

29. Obim i dinamika SDI posle 2000. godine

· Promena političkog odnosa međun. zajednice i ponovno uključenje naše zemlje u
savremene svetske procese su doveli do značajnog povećanja zainteresovanih stranih
investitora za ulaganja u domaću privredu.

· Doneti su novi zakonski propisi - zakon o privatizaciji, stranim ulaganjima, koncesijama

itd. Sve ovo je dorpinelo da se investiciona klima u našoj zemlji učini dosta privlačnijom,
 što je dovelo i do privlačenja SDI u našu privredu.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

· 2001. je ukupan iznos SDI bio 184 miliona evra, što je 2.5 puta više u odnosu na strani
kapital uložen 2000. Povećano interesovanje stran. inv. se mafinestovalo kroz značajno
povećanje sklopljenih ugovora sa stranim ulogom. 2001. je registrovano oko 1300
ugovora. Od toga, 639 preduzeća su registrovana kao kompanije sa 100% stranim
kapitalom, a 638 firmi je osnovano mešovitim kapitalom.

· Značajni iznosi su uloženi i u bankarski sektor. Osnovane su banke Micro-Finance,

Raiffeisen bank Yugoslavia, Societe Generale Yugoslav bank itd. Najveći broj firmi je
osnovan u BG, NS, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Somboru, Leskovcu itd

· 2002. je priliv SDI iznosio 500 miliona evra. Posebno se ističu prodaje akcija "Beočinske
fabrike cementa" stranom partneru iz Francuske u iznosu od oko 50 miliona USD;
Cementara "Novi Popovac" švajcarskoj holding kompaniji u iznosu od 52 miliona USD i
cementare "Kosjerić" grčkoj kompaniji "Titan" za oko 35 miliona USD. Also, Kruševačka
kompanija "Merima" je prodata stranom partneru za 42 miliona USD

· 2003. priliv dostiže vrendost od 1.194 miliona evra, pretežno zahvaljujući prodaji
preduzeća iz oblasti duvanske industrije

· 2004. dolazi do smanjenja ulaganja, kao posledica usporavanja procesa privatizacije.

2005. dolazi do oživljavanja SDI aktivnosti, pre svega u oblasti bankarskog sektora. 2006.
dolazi do prodaje telekomunikacione kompanije "Mobi 63" za 1.5 milijardi evra i prodaje
farmaceutske komapnije "Hemofarm" za 485 miliona evra. To je dovelo do priliva SDI u
iznosu od preko 3 milijarde evra.

· 2009. Srbija je uspela da privuče 1.4 milijarde eura neto SDI, što je oko 452 miliona
manje nego 2008.

· 2010. je nastavljena tendencija pada SDI, dok je 2011. uspostavljen rast priliva SDI - oko
420 miliona eura.

· 2015-2020 je karakteristično stabilno povećanje priliva SDI, pa opet dolazi do pada, kao
posledica pandemije korona virusa. Uprkos pandemiji korona virusa i smanjenju priliva
SDI u svetu, stanje u Srbiji nije drastično narušeno zahvaljujući prethodno postignutoj
finansijskoj, makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti.

· Prema podacima platnog bilansa za 2020., priliv SDI u Srbiju iznosio je 3.014,2 miliona
evra. Neto priliv SDI iznosio je 2.902,3 miliona evra, što je bilo više nego dovoljno za
 pokriće tekućeg deficita platnog bilansa

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

· Realizacija stranih direktnih investicija u Srbiji nakon 2000. godine, uglavnom se odvijala
preko kupovine preduzeća u procesu privatizacije, dok tzv. greenfield investicije nisu bile
u dovoljnoj meri zastupljene.

· Da bi se nadomestilo veliko nazadovanje naše ekonomije potrebni su vreme i visoke

stope privrednog rasta, što podrazumeva intenzivniji priliv inostranog svežeg kapitala.
Prema nekim analizama za privredni rast od oko 7% potrebno je obezbediti priliv
inostranog kapitala u našu privredu od oko 2 mlrd. evra, što bi omogućilo značajnije
napredovanje domaće privrede.

30. Perspektive za strana ulaganja

· Osnovni pravac privlačenja SDI mora biti okrenut ka privrednim oblastima u kojima se na
najbolji način mogu iskoristiti naše prednosti

- geografski i strateški položaj (koji treba bolje iskoristiti)

- niski troškovi radne snage i kvalifikacija

- veličina i povezanost domaćeg tržišta sa drugim tržištima

- prirodna bogatstva

· Infrastrukturna ulaganja su posebna za srpsku privredu. Metalni i hemijski kompleks

srpske privrede takođe predstavlja njenu investicionu šansu. Oblast telekomunikacija je
već privukla značajna strana ulaganja, ali opet ostaje kao značajna šansa.

· Poljoprivreda i turizam su takođe značajni sektori interesa stranih ulagača. S obzirom na

velike probleme u finansiranju poljopriv. koja je nedovoljno razvijena, SDI predstvalja
najbolje rešenje. Turizam u današnjim uslovima ostvaruje pravi procvat i predstavlja
poseban izazov za ubrzavanje privrednog rasta. Prirodna bogatstva su takođe dragocena
prednost za značajnije uključivanje stranih investitora u sferu turističke delatnosti.

· Kvalifikacija i niski troškovi radne snage su nacioanlna prednost koja se može iskoristiti za
privlačenje SDI u tektstilnu industriju i industriju odeće. Priliv stranog kapitala mora da
poštuje tj da favorizuje privredne grane čije se prednosti zasnivaju i na tradiciji u
proizvodnji dobara i usluga. Atraktivne privredne grane za strana ulaganja postaju
proizvodnja obuće,odeće, nameštaja, pića itd.
· Svakako, pažnju treba usmeriti u dosadašnje partnere. Iskustva stečena međusobnom
saradnjom u nekom ranijem periodu, mogu biti dobra osnova i za buduće poslovne
aranžmane. Investitori iz Rusije, Kine itd su važna investiciona šansa u budućnosti,a
poseban značaj imaju i zemlje nekadašnje SFRJ.

· Osim privlačenja globalnih organizacija, interes srpske ekonomije mora biti vezan i za
mala i srednja preduzeća koja su spremnija na preduzetnički rizik i koja manje vode
računa o ekonomskim i političkim ograničenjima. U cilju privlačenja SDI je potrebno
sprovoditi agresivniju strategiju promovisanja Srbije kao atraktivne lokacije za strana
ulaganja.

· Ukoliko se sve navedeno ne realizuje, strani ulagači mogu da nastave sa opreznim

tretmanom Srbije kao neadekvatnog i visoko rizičnog područja za investiranje, što je za
našu privredu negativna posledica.