1. Globalna ocena privrednih kretanja Srbije od 2001. - 2008.

· Srbija je u prvih 8 godina zakasnele tranzicije unapredila sistem i poboljšala performanse

- ekonomskom politikom i reformama.

· Ključni rezultati:

- rast BDP od 5,4% godišnje

- markoek. stabilnost koja se merila rastom cena od 14,8% godišnje

-godišnji realni rast investicija od 7% i povećanje učešća fiksnih investicija sa 10,6 % 2001. na
21,7% 2008.

- visok rast izvoza robe sa 15,7 % na 22,1% 2008.

- značajan kumulativni rast deviznih rezervi koje su na kraju 2008 iznosile oko 9.2 milijardi evra

-smanjenje javnog duga Republike u BDP sa 102 na 29,8% 2008.

· Pozitivne rezultate su pratile unutrašnja i spolj. neravnoteža, kao i drugi problemi iz

prethodnog perioda, posebno visoki obim državne potrošnje, visok nivo inflacije, visok
deficit u robnoj razmeni i visoka stopa nezaposlenosti.

· Društv-ekon. napredak je rezultat sprovedenih reformi i mera ekonomske i socijalne

politike. Srbija je jačala privatni sektor koji je postao nosilac ubrzanja privrednog rasta,
povećanja produktivnosti, povećanja izvoza i podizanja standarda stanovništva.
Međutim, privreda se još uvek nalazila u fazi nadoknade dubokog pada BDP, koji je
nastao početkom 90ih.

· U posmatranom periodu je došlo do značajnog poboljšanja standarta, bdp po stanovniku

je povećan sa 1700e na 4540 e 2008. godine. Koristi ekonomskog rasta su se prenosili na
stanovništvo kroz rast zarade, a ne kroz rast zaposlenosti. Zarade su uvećane oko 4 puta.
Takođe je smanjeno siromaštvo sa oko 11 % na 7%.

· Privredni rast se u ovom periodu do neke mere temeljio i na faktorima ponude

(investicije, konkurentnost i produktivnost) kao rezultat privatizacije i reformi strukture.
Relativno visoka stopa rasta BDP u ovom periodu ipak ne odslikava u potpunosti realno
stanje privrede Srbije.

· Visok privredni rast je postignut uz visok nivo inflacije, nisku domaću štednju i visok nivo
javne potršnje i spoljnog duga, što govori o neravnoteži i riziku nakon 8 godina tranzicije.

· Lična i državna potrošnja su generisale rast BDP, a porast investicija i izvoza je bio
 nedovoljan za brži rast i povećanje zaposlenosti. Privredni rast je praćen visokom
inflacijom i rastom nezaposlenosti, usled strukturnih problema vezanih za neefikasnost
drž i društv. preduzeća.

· Iako je ostvarila visoke stope rasta u prvih 8 godina, privreda Srbije je ranjiva na srednji i
dugi rok zbog nastalih makroekonomskih neravnoteža. Bilo je neophodno smanjiti javne
potrošnje, a potom i uvesti konkurenciju u javni sektor, gde god je bilo moguće. Takođe
je bilo neophodno da se privuku strane direktne investicije kroz povoljan privredni
ambijent i da se obezbedi kontrola rasta zarada u celom javnom sektoru.

5. Nacionalna strategija zapošljavanja

· Nac. stragetijom zapošljavanja donetom od strane Vlade RS su definisani prioriteti i

ciljevi politike zapošljavanja i utvrđeni su programi da bi se postiglo održivo povećanje
zaposlenosti kao i smanjenje siromaštva.

· Strategija se fokusira na sektore i prioritete koji podrazumevaju podršku investiciono i

izvozno orijentisanim granama industrije.

· Osnovni cilj jeste da se u RS uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti i
da se tržište rada usklade sa teskovinama EU. Smanjenje razlika u indikatorima između
trž. rada RS i EU predstavlja prioritet u periodu realizacije ove strategije.

· Aktivnosti koje treba da doprinesu povećanju zaposlenosti jesu podrška otvaranju novih
radnih mesta u malim i srednjim preduzećima. Podrška SDI i izvozno orijentisanim
programima su mere koje treba da budu posebno podržane.

· Neophodno je da, pored izgradnje i unapređenja infrastrukture, se kreiraju mere za

sprečavanje demografskog pražnjenja teritorija RS.

· U osnovi ekonomskog rasta i razvoja privrede se nalazi ulaganje u ljudski kapital i kvalitet
sistema obrazovanja. Razvoj privrede i društva se ne može zamisliti bez odg. ljudskih
resursa. Mere i aktivnosti treba da budu usmerene na podsticanje profesionalnog
razvoja radnika kao i na smanjivanje usklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada.

· Sistemsko uređenje treba svakom pojedincu da obezbedi i omogući lični razvoj u cilju
donošenja sopstvenih odluka po pitanju zapošljavanja, rada, i upravljanja svojom
karijerom. Neophodno je izraditi i nacionalni sistem klasifikacije zanimanja prema
međunarodnim standardima i principima, s obzirom da postojeći nazivi zanimanja i
stručna zvanja ne odgovaraju ni tehnološkim ni društevnim promenama.
 11. Potreba jačanja izvoznih aktivnosti nac. privrede

· Srbija kao zemlja sa nedovoljno razvijenom privredom i skromnim razvojim resursima,

mora biti izvozno orijentisana, sa razvijenim sektorom razmenljivih dobara. U takvoj
zemlji se nameće potreba za povećanjem izvoza zbog ograničenosti domaćeg tržišta i
nedostatka osnovnih proizvodnih inputa. Mala zemlja ne može da obezbedi dovoljno
širok asortiman dobara i zato mora da uvozi i da za plaćanje uvoza obezbedi potreban
nivo izvoza.

· Bez rasta izvoza Srbija ne može da ostvari sove ekonomske ciljeve. Glavni zadatak
ekonomske politike u narednom periodu je povećanje izvoza kako bi se povećala
proizvodnja( time i zaposlenost i standard građana) i kako bi se obezbedila makroek.
stabilost.

· Srbija, da bi u kontinuitetu ostvarivala visoke stope privrednog rasta i konstantno

povećanje BDPa, mora da stalno i brzo povećava svoj izvoz. Porast izvoza roba i usluga u
BDP nameće se kao 1 od najvažnijih zadataka ekonomske politike u narednim godinama.
Taj zadatak je važan zbog potrebe da se osigura stabilan devizni priliv koji će biti dovoljan
za servirisanje obaveza prema inostranstvu.

· Povećanje izvoza mora istovremeno biti praćeno kvalitativnim strukturnim promenama u

izvozu, jer se nacionalni izvoz sada suviše temelji na primarnim prozivodima i
proizvodima nižih faza prerade. Takva struktura izvoza ne obećava stalnu i dugoročnu
stopu rasta i razvoja.

· Suštinske probleme niske konkurentnosti domaćeg izvoza mogu rešiti samo preduzetnici,
inovatori i investitori. Na tim osnovama bi se poboljšale proizvodne, izvozne i tenhološke
performanske privrede Srbije i podigao nivo njene međunarodne konkurentnosti. Svako
srpsko preduzeće mora uočiti svoje prednosti i potencijale i raditi na razvijanju sopstvene
strategije konkurentnosti na regionalnim i svetskim tržištima, što nužno znači i povećanje
vrendosti proizvoda ili usluga. Poseban značaj za smanjenje spoljotrgovinske neravnoteže
u narednom periodu imaće visok priliv stranih direktnih investicija.

12. Izvozna struktura kao izvor problema domaćeg izvoza

· Osnovni problemi domaćeg izvoza su:

- Struktura izvoza koja se bazira na dominaciji proizvoda niskog stepena prerade

- nekonkurentnosti izvozne ponude sa aspekta proizvoda i cena

- proizvodnja i izvoz prehrambene industrije u velikoj meri su pod uticajem meteoroloških uslova

- prisutna je značajna korelacija između izvoza i uvoza, pa su tako najveći izvoznici ujedno i
najveći uvoznici

· U strukturi izvoza Srbije najzastupljeniji proizvodi su za reprodukciju, roba za široku

potrošnju i oprema. Nepovoljna strukutra srpskog izvoza ogleda se u tome što u njoj i
dalje dominiraju proizvodi koji ne zahtevaju upotrebu napredne tehnologije i
angažovanje intelektualnog rada.

· Srbiji je potrebna suštinska promena strukture u pravcu porasta učešća proizvoda veće
finalizacije, kao što su to činile zemlje koje su u tranziciji i već su članice EU. Tako npr
2009 učešće primarnih proizvoda u strukturi robnog izvoza je iznosilo oko 34% dok je u
EU iznosilo oko 18%. Učešće tehnološko intenzivnih proizvoda u izvozu Srbije je 2009
iznosilo 25% a u zemljama EU oko 56%.

· Prehrambeni proizvodi, piće i duvan predstavljaju podsektor prerađivačke industrije je u

periodu od 2003 do 2009 pred. značajnog nosioca izvoza. Najveće učešće tokom 2020.
ima proizvodnja preh. proizv., pića i duvana, a tokom 2021. proizvodnja osnovnih metala
i metalnih proizvoda.

· Strukturu uvoza tokom decembra 2021. karakteriše dominantno učešće hemikalija i

hemijskih proizvoda, osnovnih metala, mašina i opreme, eksploatacija sirove nafte i
prirodnog gasa.

· Tehnološko kašnjenje za svetskim tendencijama i pad konkurentnosti domaćih proizvoda

na svetskom tržištu negativno utiču na iznozne performanse domaće privrede. Potrebno
je da prođe duži vremenski period da preduzete investicije kvalitativno izmene izvozvnu
strukturu.

13. Geografska struktura izvoza srpske privrede

· Geog. struk. spoljnotrgovinske razmene domaće privrede ukazuje na to da je najveći deo

izvoza usmeren ka trižištu EU. Najznačajniji spoljnotr. partneri su BiH, Nemačka,CG,Italija
i Rumunija.

· Čak 90% suficita Srbija ostvaruje sa samo 3 zemlje - BiH, CG i Makedonija. Visoka
koncentracija izvoza na svega nekoliko zemalja može da ima negativne posledice na dalji
 rast izvoza, pa je stoga jedan od zadataka usmeravanje preduzeća na nova tržišta.

· Da bi se ostvarila optimalna diversifikacija izvoza, ulazak srpskih kompanija treba da teče

u 2 pravca :

1. u pravcu tržišta sa velikim potenc. rasta i velike kupovne moći

2. u pravcu tržišta koja su bila partneri SFRJ.

4 ključna izvozna tržišta za Srbiju su EU, CEFTA, Zajednica Nezavisnih Država i Bliski i Srednji Istok
i Severna Afrika (BSISA)

· Evropska Unija je najznačajnije srpsko izvozno tržište, zbog njegove veličine i

ekonomskog potencijala. Kompanije iz EU su vodeći poslovni partneri srp. preduzeća, što
pruža mogućnosti za značajan plasman proizvoda na ovo tržište. Sa Nemačkom se
otvaruje niska pokrivenost uvoza izvozom. Sa Italijom se robni deficit smanjuje ,
zahvaljujući stranim direk. investicijama iz Italije. Donekle je slična tendencija sa Grčkom
i Slovenijom.

· -Poljoprivreda je segment koji donosi trgovinski suficit i omogućava Srbiji da opstane u

trgovinskim odnosima sa EU. 2011 je ovaj suficit dostigao 444 miliona evra. U poljopriv.
se obim razmene ostvaruje u osnovnim priv. proizvodima koje Srbija više izvozi nego što
uvozi iz EU, dok prerađene poljop. proizvode i ribu više uvozimo iz EU. Problem za srpske
izvoznike predstavljaju necarinske barijere zbog neusklađenosti sa standardima EU i
pribaljvanje serfitikata. Ukupna vr. srpskog izvoza 2021. je dostigla novi rekord i iznosi 14
milijardi erva, što prevazilazi predpandemijski rekord 2019. kada je iznos bio 11.4
milijarde.

· Izvozni pristup srpskih kompanija prema tržištu EU se u budućnosti mora zasnivati na

fleksibilnosti, inovativnosti i međunarodno priznatim standardima. Potrebno je izvršiti
dobru pripremu i odabrati odg. marketinšku strategiju.

· CEFTA (Central European Free Trade Agreement) je ,po redu, drugo značajno izvozno
tržište za Srbiju. Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini su balkanske zemlje
potpisale 19. decembra 2006. Učešće zemalja CEFTA sporazuma u ukupnom izvozu naše
zemlje je oko 30%.

· 2011. je Srbija ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1.5 milijardi dolara
(većinski poljoprivredni proizvodi). Najveća tražnja je za energentima, gvozđem i čelkom,
alimunijumom, odećom. Još 1 doprinos CEFTA tržišta je ostvaren tokom pandemije
korona virusa 2020. U vreme zatvaranja granica i ometanja trgovinskih tokova,proizvodi
kao što su medicinska sredstva, prehrambeni proizvodi i stočna hrana su olakšano
 prelazili granice zahvaljujući inicijativi Zelene trake.

· CEFTA tržište čini 27 miliona stanovnika. Potpisivanje CEFTA sporazuma ima snažan
marketinški askept za zemlje Zapadnog Balkana jer je garancija stranim investitorima da
se u region može ulagati. CEFTA je u neku ruku igraonica priključenja EU, gde bi sve
zemlje Balkana trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva članstvo u EU.

· Zajednica Nezavisnih Država ZND - U spoljnotrgovinskoj razmeri , Srbija ostvaruje visok

deficit koji je posledica uvoza energenata iz Rusije. Šansa za intenzivniji izvoz srpske robe
na ZND tržište može biti u tome što je struktura srpskog izvoza takva da bi mogla da bude
konkurentna na ovim tržištima u pojedinim segmentima. Ovoj ekonomskoj saradnji
pozitivan doprinos mogu dati i dobri politički odnosi koji su nastavak tradicionalo dobrih
pol. i ek. odnosa još iz perioda socijalističkog razovja ( kroz saradnju sa bivšim SSSR).

· Ruska Federacija spada u prvih 10 zemalja najznačajnijih za spoljotrgovinskog partnera

Srbije. Srbija ima povlašćen tretman u vidu izvoza robe bez naplate uvoznih dažbina.
Međutim, uprkos rastu robne razmene sa Rusijom od 2000-2021. razmena praktično
stagnira u posl. nekoliko godina. Stopa rasta ukupnog izvoza od 2000-2021. je iznosila
13%, a rast robnog izvoza za RUsiju je bio usporeniji i iznosio je 11%. 2021. izvoz u Rusku
Federaciju je iznosio 3,9% ukupnog izvoza Srbije, dok je uvoz iz ove zemlje iznosio 5,3%
ukupnog uvoza Srbije.

· BSISA ( Bliski i Srednji Istok i Severna Afrika) - Ovaj region spada u potencijalno važno
izvozno tržište za našu zemlju. Zemlje ovog regiona su Turska, Egipat, Izrael, Iran, Libija i
Jordan. Značaj ovog regiona se ogleda u njegovom dinamičnom privrednom rastu (rast
od 5.7% godišnje u periodu od 2000-2007) kao i u veličini tržišta. Struktura srpskog
izvoza odgovara tržišnim zahvetima ovog regiona, tako da u posl. vreme naš izvoz raste
brže u odnosu na ukupan rast uvoza. Tradicionalno dobri pol. i ek. odnosi su takođe
šansa za intenzivnije spoljnotrg. aktivnosti privrede u budućnosti. Najveći deo srpskog
izvoza je usmeren ka Turskoj, Ujedinjenim arapskim emiratima i Saudijskoj arabiji, a
vrednost izvoza je oko 550 miliona USD godišnje.

14. Analiza konkurentnosti privrede Srbije

· Globalni Indeks Konkurentnosti se zasniva na istraživanjima koja određuju parametare

koji utiču na konkurentnost 1 privrede. Parametri obuhvataju makroek. i mikroek.
faktore, kao i faktore razvijenosti institucija. Svi ovi parametri zajedno određuju nivo
produktivnosti zemlje.
 · Istraživanja GIK polaze od pretpostavke da je konkuren. kompleksan fenomen, na koji
utiče mnoštvo faktora. Ti faktori su org. u 3 grupe, ukupno 12 stubova konkur.

1. Osnovni zahtevi - Institucije, infrastruktura, markoek. stabilnost i zdravstvo i primarno

obrazovanje

2. Povećanje efikasnosti - Visoko obrazovanje i obuka, efik. tržišta dobara, ek. trižišta rada,
sofisticiranost finans. trž. , tehnološka spremnost i veličina tržišta

3. Inovativnost i sofisticiranost - Sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije

Za najrazvijenije zemlje su od najvećeg značaja druga i treća grupa stubova.

· Svetski ek. forum je Srbiju nisko rangirao po stepenu konkurent. u prvoj deceniji 20.
veka. Ona u ovom periodu veoma zaostaje za razvijenim privredama i privredama
regiona. Srbija je od 145 zemalja zauzela 95. poziciju 2011-2012. sa BDP po stanovniku
od 5233 USD. Srbija je i dalje jedna od najNEkonkurentnijih zemalja na evropskom
kontinentu - jedino BiH zauzima nižu poziciju od Srbije.

· U Srbiji konkur. prednost ima samo 13 pokazatelja ( ukupno 12 % od ukupnih) a

najkritičnije oblasti su Institucije i Složenost poslovanja, u okviru kojih nema ni 1 konkur.
prednosti

· Posebno veliki zaostatak Srbija ima kod druge grupe stubova tj Faktora povećanja
efikasnosti (86. mesto). Najveći zaostatak jeste kod stuba efikasnosti tržišta dobara. Ovaj
stub obuhvata indikatore vezane za pitanja konkurencije i antimonopolske politike, u
kojima je Srbija izuzetno loše rangirana.

· Stub Visoko obrazovanje i obuka - Srbija je rangirana na nivou proseka regiona. Srbija je
relativno dobro rangirana po kvalitetu obrazovanja iz oblasti matematike i prirodnih
nauka. Najveći zaostatak je kod obuke zaposlenih, lokalne dostupnosti usluga istraživanja
i kvaliteta menadžment škola.

Srbija je loše rangirana i kada je reč o faktorima prve grupe stubova. Isnsitucije, infrastruktura i
makroek. stabilost (110, 108 i 111 mesto). Srbija je relativno dobro rangirana u pogledu
zdravstva i primarnog obrazovanja.

17. Geografski položaj kao potencijal privrednog razvoja

· Geograf. položaj i prirodni resursi su važni faktori koji utiču na privredni razvoj zemlje.
Iskazuje se geoprostornim koordinatama - geograf. širinom i dužinom, nadmorskom
 visinom, rastojanjem od kopna i mora, kao i granicama i oblikom prostranstva. Ne može
se odrediti samo fizički, jer ima ekonomski, politički i socijalni sadržaj, pa nije apstraktna
niti statična kategorija.

· Srbija ima veoma povoljan prirodni i saobraćajni geograf. položaj koji predstavlja
prednost za razvoj i efikasno funckionisanje rečnog, vazdušnog i vodenog saobraćaja.
Takože pred. preduslov za privlačenje tranzitnog saobraćaja. Blizina sadašnjih i budućih
članica EU i infrastrukturna povezanost sa njima prestavljaju prednost za bržu političku i
ekonomsku integraciju.

· Obuhvata površinu od oko 88 hiljama kvadr. km (Centralna Srbija oko 56 hiljada,

Vojvodina oko 21, Kosovo i Metohija oko 10). Preko teritorije se pružaju prirodno
najracionalnije tranzitne drumske i železničke veze zemalja srednje i zapadne Evrope i sa
zemljama Bliskog i Dalekog Istoka. (Dunav predstavlja najznačajniju vezu sa srednjom i
istočnom Evropom, uz korišćenje plovnog međunarodnog puta Rajna-Majna-Dunav)

· Pored geograf. položaja, prirodni resursi igraju važnu ulogu u razvoju privreda većine
zemalja. Dele se na obnovljive i neobnovljive. Obnovljivi su oni resursi koje čovek svojom
aktivnošću obnavlja i uvećava (npr. zemljište i šume), dok su neobnovljivi oni kod kojih je
aktivnost ograničena samo na adekvatnu upotrebu (npr mineralni resursi).

· Resursna politika svake zemlje mora da vodi računa o upravljanju resursima koje
obezbeđuje njihovu ekološki racionalnu eksploataciju. Razlike u raspoloživosti prir.
resursa mogu biti uzrok višeg nivoa životnog standarda (npr Saudijska Arabija - bogata
naftom) ali to nije uvek nužno značenje ograničenja ekonomskog rasta (npr Japan, koji je
1 od vodećih ekonomija savremenog sveta, iako raspolaže sa skromnim prirodnim
resursima). Naravno, u uslovima oskudice dolazi do apsolutnog značajna prirodnih
resursa za proizvodnju svake nacionalne ekonomije.

· Srbija ima bogat biodiverzitet zahvaljujući razvijenom reljefu i geološkim i klimatskim

uslovima. Raznovrsna biljna vegetacija omogućava postojanje raznih životinjskih vrsta
koje su značajne za lov i turizam. Poljoprivredno zemljište iznosi 5.1 milion hektara, od
čega je obradivo oko 3 miliona. Površina pod šumama je skoro 2 miliona hektara, a
stepen šumovitosti je iznad evropskog proseka.

· Srbija ima i značajan vodni potencijal (površinske i podzemne vode, jezera) za

snabdevanje naselja i za industrijske potrebe. Rečni tokovi sadrže značajan
hidropotencijal koji je velikim delom u eksploataciji. Međutim, teritorijalni raspored voda
je nepovoljan, a zagađenost voda se povećava rastom potrošnje. Srbija ima i značajno
rudno bogatsvo obojenih metala (bakar, olovo , cink) i ležišta nemetaličnih sirovina
 (keramička glina, ciglarska glina, sirovine kvarca itd). Srbija takođe ima potencijal da
postane značajna turistička zemlja (razvoj turizma je zasnovan na izuzetnim uslovima
planinarskih i ravničarskih reka i jezera, raznovrsnosti vegetacijskog dekora itd)

18. Stanovništvo kao potencijal privrednog razvoja (demografska kretanja i obrazovanje)

· Stanovništvo pred. važan fatkor razvojne mogućnosti nac. ekonomije. Stanovništvo

doprinosi efikasnom korišćenju prirodnih potencijala i proizvodnih činilaca. Ljudski
kapital u savremenom svetu određuje produktivnost 1 privrede i predstavlja važnu
pretpostavku razvoja i društvenog napretka Srbije. (ljudski kapital je sposobnost radnika
koja je rezultat njihovog znanja i veština stečenih kroz obrazovanje, obuku i iskustvo).

· Srbija se tokom posl. decenija suočava sa velikim demografskim problemima -

konstantnom smanjenju broja stanovnika, padu nataliteta i porastu prosečne starosti,
kao i koncentraciji stanovništva u urbanim sredinama i migracionim procesima. Navedeni
problemi su posledice dugotrajne ekonomske i društvene krize, socio-psiholoških i
drugih faktora.

· Trećina populacije je koncentrisana na 1 petini teritorije. Najveću koncentraciju

stanovništva beleži Beograd, Južnobačka i Nišavska oblast, a najmanje Toplička i Pirotska
oblast. Na razmeštaj i gustinu stanov. su imale uticaj lokalne i regionalne migracije
kojima su formirani potencijali u metropolitenskom području Beograda kao i
makroregionalnim centrima Novom Sadu i Nišu.

· Srbija spada u demografski najstarije zemlje Evrope i sveta. Udeo mladih je nizak i sa
tendencijom daljeg pada, dok je udeo starih visok i stalno raste. Od 145 opština, 85 se
nalazi u stadijumu duboke demografske starosti,a u 51 je zabeležen poslednji stadijum -
najdublja demografska starost. Najstarije optšine su Babušnica, Svrljig i Knjaževac, a
najmlađe Preševo, Bujanovac i Novi Pazar. Niska stopa nataliteta se odražava na starosnu
strukturu, pa čak i u uslovima porasta reprodukcije, depopulacija i starenje se jedno
vreme nastavljaju.

· Potrebno je istaći važnost uloge države u smislu njenog uticaja na vođenje politike i
opšteg društveno ekonomskog razvoja. Država mora da vodi aktivnu politiku
zaustavljanja (ili usporavanja) nepovoljnih demografskih tendencija, kroz aktivnosti kao
što su: mere zapošljavanja mladih nezaposlenih roditelja, povoljni uslovi za rešavanje
stambenih pitanja roditelja sa decom, razvoj programa i usluga predškolskih ustanova i
škola kao i unapređivanje i očuvanje zdravlja roditelja i dece.
· Obrazovna struktura stanov. jeste pokazatelj od velikog značaja za svako društvo, zbog
povezanosti sa društv-ekonom., kulturnim i drugim aspektima razvoja. Neadekvatan nivo
obrazovanja stanov. je 1 od ozbiljnih problema sa kojima se naša zemlja suočava i
predstavlja ograničavajući faktor stvaranja društva zasnovanog na znanju.

· Srbija ima relativno nizak prosečni nivo obrazovanja među odraslom populacijom,
posebno u seoskim sredinama jugoistočne Srbije i romskim naseljima. Raspoloživost
visoko obrazovanog stanov. je niska i iznosi 5.5% ukupne populacije Srbije. Postoje velike
razlike na regionalnom nivou - Beograd ima najveći udeo stanovnika sa visokom
stručnom spremom(11,8%). Jedan od problema je koncentracija visoko obrazovanog
kadra u velikim gradovima, odnosno mladi ljudi koji dolaze u univerzitetske centre (BG,
NS, Niš), a kako bi stekli visok stepen stručnosti, ne vraćaju se u oblasti iz kojih potiču.
Razlog je što veći gradovi nude bolje socijalne i ekonomske uslove i veće mogućnosti
zapošljavanja.

· Reforma obrazovnog sistema u skladu sa potrebama privrede mora biti 1 od prioriteta

naše zemlje. Savremeni tehnološki procesi zahtevaju visoko obrazovanu populaciju koja
je u stanju da koristi svu raspoloživu tehnologiju. Obezbeđivanje kvalitetne radne snage
koja je spremna i sposobna da odgovori na zahteve savremene tehnologije i na uslove
tržišne ekonomije, zahteva nastavak započete reforme obrazovanja na svim nivoima ali i
jačanje svesti svih učesnika u procesu obrazovanja i društva u celini. Jedan od
prioritetnih zadataka Republike Srbije jeste nastavak započetih procesa modernizacije i
reformisanja sistema obuke i obrazovanja. Ovaj proces je kompleksan, dugotrajan i
postepen, njega ne mogu da ostvaruju samo resorno ministarstvo i obrazovne ustanove
(univerziteti, visoke strukovne škole) , već moraju aktivno da se uključe i sve interesne
grupe koje iskazuju svoje potrebe u sistemu obrazovanja - poslodavci, preduzeća,
sindikati, službe za zapošljavanje itd.

· Zadatak reforme jeste stvaranje ambijenta koji će omogućiti da svaki pojedinac u Srbiji
inovativno razmišlja i rešava probleme, sa ciljem da ličnu ideju pretvori u inovaciju i
doprinese razvojnoj komponenti naše zemlje.

19. Privredna infrastruktura kao potencijal razvoja

· Pod privr. infrastrukturom se podrazumeva kompleks priv. grana koje imaju značaj za
privredni razvoj. Sektor privredne infrastrukture pruža usluge koje su od ključnog značaja
za razvoj industrije, saobraćaja i trgovine. Privrednu infrastrukturu svake zemlje čine
informatika, telekomunikacije, energetika i komunalna infrastruktura.
 · 2 osnovne karakterisitke priv. infrastrukture su:

- nemogućnost ili mala mogućnost uvoza. Ove privredne grane se oslanjaju na domaće resurse,
čiji se nedostatak može samo delimično i kratkoročno nadoknaditi uvozom

- izuzetno dug period gradnje pojedinih infrastrukturnih sistema

· U Srbiji tranzicija u ovoj oblasti nalazi se u ranoj fazi i znatno zaostaje u poređenju sa
drugim tranzicionim zemljama. Nerazvijenost domaće privredne infrastrukture je u
velikoj meri posledica dramatičnih političkih i ekonomskih dešavanja posl decenije 20.
veka. Privreda iscrpljena ekonomskim sankcijama UN i agresija NATOa su teško oštetili
vitalne objekte energetskog, saobraćajnog i telekomunikacionog sistema.

· Delove domaćeg energetskog sistema karakteriše izrazita tehnološka zastarelost, niska

energetska efikasnost i neprihvatljivo tehnološko stanje sa stanovišta zaštite živ. sredine.
Razvoj proizvodnje energije treba zasnivati na obezbeđenju kontinuiteta proizvodnje
energije i potrošnje energije, smanjenu energetske zavisnosti od inostranstva i štednji
energije.

· Izvestan napredak ostaren je u sektoru saobraćaja, naročito u investiranju u

infrastrukturu. Nacionalni prioritetni cilj je da Srbija u narednim godinama završi
izgradnju najvažnijih nacionalnih projekata saobraćajne infrastrukture. Razvoj saobraćaja
treba da obezbedi veći, brži i sigurniji prevoz robe i putnika u zemlji i inostranstvu. Mali
napredak je ostavren u železničkom saobraćaju, u kome je stanje i dalje loše. neophodno
je pre svega ubrzati proces promene strukture JP Železnice Srbije.

· Imajući u vidu da naša zemlja u sprovođenju reformi u domenu infrastrukture još uvek
znatno zaostaje za uspešnim tranzicionim zemljama, jasno je da je neophodno ubrzati
proces reformi privredne infrastrukture. Ključni element reforme je prenos
odgovornosti za pružanje usluga sa državnog na privatni sektor, koji je znatno efikasniji
i ima finansijske, tenhičke i menadžerske prednosti nad državnim sektorom.

20. Ciljevi industrijskog razvoja u budućem periodu

· Cilj industrijske politike je da podstakne i obezbedi prilagođavanja i promene strukture

preduzeća kako bi se ona osposobila za takmičenje i suočavanje sa ekonomskim
izazovima i povećanom konkurencijom na globalnom nivou. Savremeni koncept ind.
politike ima za cilj razvoj kreativnog društva i inovativne privrede.

· Vlada Republike Srbije je donela Strategiju i politiku razvoja industrije Srbije, kao
 dokument koji na celovit način definiše prioritete industrije Srbije i načine ostvarenja u
određenom periodu. Strategija je prvenstveno usmerena na dimanični industrijski rast -
radi povećanja standarda građanja i smanjenja nezaposlenosti i siromaštva.

· Primarni razvojni cilj Srbije je održiv i dinamičan razvoj industrijse koja može da se uklopi
u jedinstveno tržište EU i izdrži konkurenstki pritisak njenih članica. Održiv privredni rast i
makroek. stabilost Srbije su neodrživi bez stabilnog rasta industrije i njenog uticaja na
izvoz i platni bilans.

· Novi model ind. rasta je izvozno orijentisan i podrazumeva dinamičan rast investicija,
visoku stopu robnog izvoza i rast industrijske zaposlenosti

· Izvoz i investicije prerađivačke industrije su u centru pažnje Strategije, kao ključnih

generatora rasta BDPa , jer bez njihovog rasta i izmene strukture ceo model privrednog
rasta Srbije nije ostvariv.Povećanje izvoza traži značajne strukturne promene u izvozu koji
se sada temelji na primarnim i proizvodima nižih faza prerade.

21. Stanje, problemi i ciljevi razvoja poljopriv. u budućem periodu

· Poljopriv. predstavlja veoma važnu komponentu ukupne ekonomije Srbije. U

poljoprivredi se korišćenjem zemljišta, gajenjem biljaka i životinja dobijaju primarni
proizvodi . Poljoprivreda uključuje i njihovu preradu kako bi se ovi proizvodi doveli u
stanje da mogu zadovoljiti neku potrebu

· Poljoprivreda ispunjava zadatke poput: obezbeđenja hrane, obezbeđenja sirovina za

prerađivačke industrije (preh. proiz. i piće, duvanskih proiz., tekstil, koža i obuća) kao i da
uslovljava razvoj industrije koristeći dobar deo industrijskih proizvoda

· Poljopriv. proizv. se odlikuje visokom zavisnosti od prirodnih uslova (zemljišta,reljefa,

klime) što vodi većim ili manjim skokovima/padovima u proizvodnji, većim rizicima i
nestabilnosti zarade poljoprivrednika.

· Struktura poljopriv. proizvodnje i njeno određivanje podrazumeva dugoročna rešenja. Za

razliku od industrije, nije moguće lako i brzo menjati strukturu proizvodnje, zbog toga što
je potreban duži vremenski period da bi se prilagodila zahtevima tržišta.

· Poljoprivreda je izuzetno značajna za razvoj Republike Srbije. Ona zapošljava veliki broj
ljudi, učestvuje značajnim delom u spoljnoj trgovini zemlje, obezbeđuje prehrambenu
sigurnost građana, doprinosi razvoju i ekološkoj ravnoteži.
 · Zbog svojih prirodnih karakteristika zemljišta, vode i klime, Srbija ima veliki potencijal u
poljoprivrednom sektoru, koji nije u potpunosti iskorišćen. Poljopriv. se suočava sa
mnogim problemima, koji su posledica ograničenja nastalih u ranijem periodu razvoja
naše zemlje i tranzicionih teškoća u prilagođavanju tržišnoj ekonomiji.

· Poljoprivredu Srbije karakteriše usitnjenost gazdinstava i njihova visoka isparcelisanost

( prosečno gazdinstvo je veličine ispod 3 ha sa prosečno 7 parcela). Poljopriv.
mehanizacija je zastarela, pa je npr prosečna starost mehanizacije kod poljoprivrednih
gazdinstava preko 20 godina. Prosečni prnosi u poljopriv. su daleko ispod nivoa EU.

· Agrarni budžet nastoji da ograničenim sredstvima reši težak zadatak u vidu količinskog i
kvalitativnog unapređenja poljopriv. proizvodnje, kako bi se povećala njena
konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Uslovi kreditiranja polj. proizv. u našoj
zemlji još uvek su nepovoljni. Evidentno je da osim retkih komercijalnih banaka, tržište
poljpriv. kredita i dalje ne može da raspoloživim sredstvima podmiri potrebe domaće
poljoprivrede.

· Strategija razvoja poljoprivrede se odvija u 3 pravca

- promena strukture proizvođača

-razvijanje tržišta i njegovih mehanizama

- razvoj sela i očuvanje okoline

· Veoma važno je izgraditi stabilan, efikasan i održiv poljoprivredni sektor koji će doprineti
privrednom rastu i koji će biti sposoban za takmičenje na međunarodnom tržištu. Razvoj
polj. treba da se zasniva na krupnom posedu, efikasnoj organizaciji, racionalnom
korišćenju mehanizacije i razvoju domaćinstava sa radno sposobnim članovima.

Strane direktne investcije

· Strane direktn. invest. predstavljaju najpovoljniji oblik angažovanja strane privatne

štednje. Strani investitori svojim ulozima stiču pravo vlasništva nad delom ili celim
preduzećem u zemlji domaćina. Na osnovu tog vlasništva oni dobijaju pravo direktne
kontrole i upravljanja preduzećem.

· Pod investicijama podrazumevamo ekon. kategoriju koja doprinosi povećanju

proizvodnog kapitala zemlje i jačanju njenog proizvodnog kapaciteta. Dakle, uvećavaju se
proizvodni fondovi privrede.
 · Kod direktnih investicija se ulaganja vrše na onaj način na koji se obezbeđuje sticanje
prava svojine, kontrole i upravljanja inostranom investitoru. Glavna odlika SDI je u tome
da strani investitor zadržava kontrolu nad kapitalom. Investitor je zainteresovan da zadrži
pravo kontrole posla koji finansira, jer je u pitanju veoma kompleksan investicioni paket.
Osim kapitala, on sadrži i tehnologiju, marketinška i menadžerska znanja, lakši pristup
tržištima, a uz veći rizzik i mogućnost ostvarenja većih profita.

· Pošto služe za uspostavljanje ili povećanje permanentnog poslovnog interesa, obično se

preduzimaju u skladu sa dugoročnim programima koji se ne menjaju lako, pogotovo u
kratkim vremenskim periodima. Malo je verovatno da će se strani kapital uložen u vidu
direktnih investicija brzo povući tj. da će se ukupni obim ulaganja preko noći promeniti ,
što predstavlja poseban kvalitet ovog oblika međunarodnog kretanja kapitala.

Strane dir. investicije SRJ

· Privreda Srbije je u posl deceniji 20. veka bila suočena sa brojnim ekonomskim
problemima koji su predstavljali veliku smetnju za ozbiljniji priliv stranog kapitala u našu
zemlju. Zbog sanckija Saveta bezbednosti UN, tradicionalni ekonomski partneri nisu
mogli sve do 1996. da ulažu svoj kapital u naša domaća preduzeća.

· Zemlje koje su postigle najbolje rezultate na planu tržišne transformacije (Poljska, Češka,
Mađarska, Slovenija) su uspele da privuku i najznačajnije iznose SDI. Zaostajanje SRJ je
još drastičnije ako se sagleda odnos ostvarenih SDI po glavi stanovnika sa onim koji je
ostvaren u drugom zemljama u tranziciji. Naša zemlja se u posmatranom
desetogodišnjem periodu našla na 20. mestu, što govori o dugogodišnjoj izopštenosti iz
međunarodnih ekonomskih i finansijskih tokova.

· Intenzitet SDI je bio uslovljen političkim dešavanjima i odnosom međunarodne zajednice

prema našoj zemlji. Nakon ukidanja sankcija je došlo do značajnog povećanaj broja
ugovora sa stranim ulaganjima. Strano ulaganje se odnosilo na kupovinu 49% akcija ( u
vrednosti od oko 738 miliona USD) "Telekoma" Srbije od strane telekomunikacionih
kompanije iz Holandije i Grčke 1997. Međutim ova investicija nije generisala značajne
razvojne efekte jer prihodi nisu iskorišćeni za investicione aktivnosti, već su upotrebljeni
za pokriće budžetskog deficita i druga socijalna davanja. Zbog nedostatka političke
stabilnosti, kao najvažnijeg elementa, javljala se skromna vrednost SDI tokova u ovom
periodu.

Strane direk. investicije posle 2000. godine

· Promena političkog odnosa međun. zajednice i ponovno uključenje naše zemlje u

savremene svetske procese su doveli do značajnog povećanja zainteresovanih stranih
 investitora za ulaganja u domaću privredu.

· Doneti su novi zakonski propisi - zakon o privatizaciji, stranim ulaganjima, koncesijama

itd. Sve ovo je dorpinelo da se investiciona klima u našoj zemlji učini dosta privlačnijom,
što je dovelo i do privlačenja SDI u našu privredu.

· 2001. je ukupan iznos SDI bio 184 miliona evra, što je 2.5 puta više u odnosu na strani
kapital uložen 2000. Povećano interesovanje stran. inv. se mafinestovalo kroz značajno
povećanje sklopljenih ugovora sa stranim ulogom. 2001. je registrovano oko 1300
ugovora. Od toga, 639 preduzeća su registrovana kao kompanije sa 100% stranim
kapitalom, a 638 firmi je osnovano mešovitim kapitalom.

· Značajni iznosi su uloženi i u bankarski sektor. Osnovane su banke Micro-Finance,

Raiffeisen bank Yugoslavia, Societe Generale Yugoslav bank itd. Najveći broj firmi je
osnovan u BG, NS, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Somboru, Leskovcu itd

· 2002. je priliv SDI iznosio 500 miliona evra. Posebno se ističu prodaje akcija "Beočinske
fabrike cementa" stranom partneru iz Francuske u iznosu od oko 50 miliona USD;
Cementara "Novi Popovac" švajcarskoj holding kompaniji u iznosu od 52 miliona USD i
cementare "Kosjerić" grčkoj kompaniji "Titan" za oko 35 miliona USD. Also, Kruševačka
kompanija "Merima" je prodata stranom partneru za 42 miliona USD

· 2003. priliv dostiže vrendost od 1.194 miliona evra, pretežno zahvaljujući prodaji
preduzeća iz oblasti duvanske industrije

· 2004. dolazi do smanjenja ulaganja, kao posledica usporavanja procesa privatizacije.

2005. dolazi do oživljavanja SDI aktivnosti, pre svega u oblasti bankarskog sektora. 2006.
dolazi do prodaje telekomunikacione kompanije "Mobi 63" za 1.5 milijardi evra i prodaje
farmaceutske komapnije "Hemofarm" za 485 miliona evra. To je dovelo do priliva SDI u
iznosu od preko 3 milijarde evra.

· 2009. Srbija je uspela da privuče 1.4 milijarde eura neto SDI, što je oko 452 miliona
manje nego 2008.

· 2010. je nastavljena tendencija pada SDI, dok je 2011. uspostavljen rast priliva SDI - oko
420 miliona eura.